itije svetog Stefana Deanskog Grigorije Camblak

Grigorije Camblak je linost koja je pripadala raznim kulturama. Roen je u Bugarskoj, ali je njegova delatnost povezana i sa Srbijom, Rusijom i Moldavijom. iveo je na prelazu iz 13. u 14. vek. Kao i Konstantin Filozof, bio je uenik bugarskog patrijarha Jevtimija. Napisao je Slovo o prenosu motiju svete Petke (u Srbiji) i stvorio je kult Stefana Deanskog piui mu itije i slubu. Postojalo je itije Danilovog uenika, ali ono nije bilo pogodno za kult, pisac je teio istorinosti, a Camblak se vraa itijnoj tradiciji. On svog junaka predstavlja kao viestrukog muenika: otac ga oslepljuje, umire mu sin, sukobljava se sa bratom i na kraju ga ubija sin. Da bi Stefanovo muenitvo bilo ostvareno do kraja, Camblak je izmenio neke istorijske injenice. Na primer, on za oslepljenje ne krivi Stefana i dizanje bune, to ak i ne pominje, ne krivi ni Milutina, ve njegovu enu. Milutin sam trai sinu da se vrati, kaje se zbog svojih postupaka, to je odstupanje od istorijske istine. Konstantin je imao vee pravo na presto, jer je Milutinov brak sa majkom Stefana Deanskog proglaen nevaeim. Camblak to izostavlja. Duan se predstavlja kao inicijator sukoba, dok Danilov uenik kae da je Stefan zavidio sinu. U odnosu prema istoriji lei i razlika prema itijnom stvaralatvu Danila i njegovih uenika.

Zaglavlje: 11. novembar

Iz naslova saznajemo ime pisca, da je bio iguman i da je delo nastalo u Deanima.

Predgovor ne poinje bogoslovskim uvodom, ve se odmah itaocu otkriva glavni junak. Velia se narod i porodica iz koje je potekao; njegove vojnike sposobnosti i dobri politiki odnosi. Posebna panja se posveuje Stefanu Nemanji kao osnivau porodice Nemanjia, na taj nain se velia i sam Stefan Deanski, legitimie se njegova vlast. Ve na poetku ga naziva velikomuenikom i on e ovako biti predstavljan do kraja itija. Saznajemo i neto o Camblakovom pogledu na svoj rad: izvinjava se ako delo bude nepotpuno, postoje razliiti podaci, a on itije pie samo uz blagoslov svetog. Sledi katalog vrlina: junakova pobonost, gnuanje prema gordosti... Motiv roditelja pretoen je u motiv predaka, a detinjstvo je izostavljeno jer Camblakov cilj nije da pie o tome, a nema ni dovoljno podataka. Odmah se uvodi motiv oslepljenja, a odgovornost je prebaena na Milutinovu enu. Motivacija se objanjava avolom. U tom trenutku junak izgovara molitvu, koja ima funkciju njegove karakterizacije. Milutin se ne krivi za oslepljenje, jer Camblak itije pie za porodicu Nemanjia. ena se predstavlja kao iskonski izvor zla, navode se kao primer car Konstantin i Adam. Nakon oslepljenja Stefanu se javlja sveti Nikola da mu prui podrku. Stefan odlazi u Carigrad sa porodicom i tu se istiu njegovi dobri odnosi sa vizantijskim carem koji ga je mnogo cenio. Zbog toga od njega trai savet u vezi sa Varlaamovom jeresi (Varlaam je bio protivnik isihasta). Ovo je anahronizam unet u delo da bi pokazao Stefanovu mudrost. To Camblak iskazuje poreenjam: ako je ovo uinio za vizantijkog cara, kako bi tek dobar vladar bio u svojoj dravi.

Tokom slube mu sveti Nikola vraa vid, meutim, muenivo se nastavlja umire mu sin. U tom trenutku alosti on izrie pohvalu Gospodu i pokazuje se kao dobar hrianin, nema ozlojaenosti i gorine. Tokom posete grkog poslanstva, Milutin postavlja pitanje o sinu. O njemu imaju samo najlepe rei, njegovo stradanje se poredi sa Jovovim, i otac se odluuje na pomirenje. Milutin umire i tada Stefan otkriva da mu je povraen vid i zauzima presto. Tada dolaze nove nevolje, sukobi sa polubratom Konstantinom.

Pisac veliku panju posveuje gradnji Deana, jer je i sam tamo bio iguman. Opis manastira i mesta na kojem se nalazi je detaljan. On govori o gradnji, ambijentu, nainu gradnje... Sladei Stefanov podvig je sukob sa bugarskim carem bitka na Velbudu. Opet se istie Stefanovo gnuanje nad gordosti. On uz pomo molitve odnosi pobedu. Podie manastir za bolesne monahe. Po trei put mu se javlja sveti Nikola. On ima vanu funkciju u izgradnji lika i pripovednog postupka: anticipacijama najavljuje budue dogaaje. On se javlja u trenucima koji su najznaajniji za Stefana: oslepljenje, vraanje vida i smrt. Sledi novo stradanje, ovoga puta od sina koji eli da preuzme carstvo. Stefan umire muenikom smru.

Camblak iznosi svoju poetiku: pie itije da ga sauva od zaborava i zabavi itaoca.

Slede uda: nepropadljivost tela, mirotoenje, isceljenja i pomo nitima. Potom dolazi niz biblijskih paralela: Jov, Josif, Solomon, David... itije se tu ne zavrava, ve Cablak opisuje uda vezana za manastir. Deanski se predstavlja kao njegov zatitnik. Ivoje i Junac, neki razbojnici ele da oduzmu manastirsku imovinu i zato ih Stefan kanjava uasnom smru. Ova celina se zavrava sankcijom za one koji se usude da ine isto.

Zakljuak sadri pohvalu Deanskom i poziv na proslavljanje, poto je itije pisano za potrebe kulta Stefana Deanskog.

U itiju se izdvajaju tri tematske celine:

1. Period pre dolaska na vlast, gde je junak slian nekom podviniku

2. Stefan kao uspean vladar i veliki zatitnik naroda

3. Stefan kao svetac i zatitnik zadubine period nakon smrtiKod Camblaka se razvija psiholoki plan. Jo vie do izraaja dolaze emotivna stanja junaka. On svog junaka glorifikuje u svakom trenutku i sugestivno deluje na itaoca, namee mu oseanja i stavove. Lik Stefana Deanskog Camblak gradi:

Kroz odnose sa drugim likovima vizantijski car, grka delegacija, ljubav naroda

Kroz neposredne pohvale i kataloge njegovih vrlina

Poreenja, uglavnom negativna brat, sin, bugarski car (njihov odnos prema vlasti, gramzivost i gordost)

Slovo o svetom knezu Lazaru Danilo III Banjski

Delo je nastalo u vreme prenosa Lazarevih motiju iz Pritine u Ravanicu, oko 1392/93. godine. Danilo je bio oevidac ovog dogaaja, ali u svom delu nigde ne istie svoje prisustvo. Delo sadri veliki broj podataka o Lazarevom ivotu i stradanju. Slovo sadri narativne, retorske i lirske elemente. Lirski elementi se ogledaju u niz mikroformi koje su integrisane u slovo, pre svega u Lazarevim molitvama. Jedna od odlika Danilovog dela su dijalozi: na poetku Lazar vodi dijalog sa vojnicima, a zatim i sa Milicom. Njegove rei predstavljaju utehu i podrku njegovim sagovornicima. Tradicija dijaloke forme nije neuobiajena za ovaj anr. Lazar je predstavljen kao muenik, njegov podvig tumai se kao muenika pobeda, trijumf nebeskog carstva nad carstvom zemaljskim. Karakter teksta je martiroloki, pesnik koristi simbole kojima se slave ranohrianski muenici: krst, venac...

UvodU naslovu dela je data anrovska odrednica i njegova kratka sadrina. Iako je naslov kasnije pridodat, Danilo i sam u svom delu kae da e izrei slovo o Lazaru. Poetak sadri optu, poetsku misao o pravednicima. Danilo izdvaja jednog od njih, suava temu, kae da e predstaviti njegova stradanja i pogibelj. Daje razloge za pisanje slova: on to ne ini radi pohvale Lazaru, ona mu nije potrebna od grenih ljudi kad je ima od Boga, ve radi koristi koju e doneti itanje dela.

Lazareva biografijaPosle uvoda sledi deo koji sadri biografske elemente i realije iz ivota. Javljaju se isti elementi kao u itiju: roditelji, domovina, mladost junaka... Govori se o njegovoj enidbi Milicom, koja je iz roda svetog Simeona. On daje portret kneza Lazara kroz prikaz njegovih predaka. Jedan od njih je bio Pribac, carev sluga. Velianje Lazara postignuto je i reima samog cara on e naslediti srpski presto. Sledi deo o zidanju zadubina. Meu njima se svojom lepotom i znaajem istie Ravanica. Taj manastir nije smao lep, ve se istie i svojom duhovnom delatnou i milosrem, to je jo vanje.

Kosovski bojZatim dolazi do preokreta za srpsku zemlju Murat je nezaustavljiv u svojim osvajanjima, umislio je da je Aleksandar Makedonski ili Kserks. Knez Lazar mora da mu se suprotstavi. On to ne ini na svoju ruku, ve izrie molitvu Bogu, trai njegovu pomo. Okuplja svoju vojsku i upuuje im rei o smrti u podvigu, o venom ivotu na nebesima i o stradalnitvu. Ovde se ve vidi Lazarevo opredeljenje za nebesko carstvo. Vojska mu odgovara, pokazuje vernost svom vladaru, prihvataju njegove rei. Lazar se ponovo moli Gospodu, trai njegovu milost, sebe naziva grenm i poredi se sa biblijskim linostima. Sledi niz biblijskih citata i aluzija. Danilo govori o boju, ali ne o njegovom toku, ve o posledicama. Tu se uspostavlja niz kontrasta izmeu srpske i turske vojske. Iako su poginuli zajedno, muenje Srba je iskuenja, a Turaka zlostavljanje; srpsku vojsku je doekala radost, a Turke tama, itd. Danilo govori o Lazarevoj i Muratovoj smrti.

Prenos motiju i dogaaji koji su uslediliGodinu dana kasnije Lazareve moti su prenesene u Ravanicu, kako pisac kae, na inicijativu Lazarevih sinova. Prenosu je prisustvovao i Lazarev zet, Vuk Brankovi. Kneginja Milica okuplja crkveni sabor, vre se slube. Milica izrie pla nad Lazarevom i svojom sudbinom, a Lazar joj odgovara reima utehe. On Kosovski boj vidi kao svoju pobedu, kae da je sada muenik, trai joj da se ne protivi Bojoj promisli. Milica mu govori o svom bolu i nemoi da ga pobedi. Tuga naroda je ogromna, Danilo opisuje njihov pla i nastavak ceremonije.

Za Srbiju su usledili teki dani, prete joj napadi Turaka i Ugara. Milica skuplja snagu, poziva Boga i Bogorodicu u pomo. Bog ponovo uzdie Srbiju na noge, a Stefan dolazi na presto.

KrajZavretak je takoe poetski, razvija se misao o stradanju za Gospoda i pravednikom ivotu. Nije dovoljno verovati u Gospoda, ve za njega i stradati. Ova misao je direktno vezana za Lazara. Danilo iznosi pohvalu Gospodu, ali i njegovim vojnicima, onima koji su u njegovoj slubi umrli muenikom smru. Hvali njihova junaka dela, a ljude poziva na ivot u Gospodu i slavljenje ljudskih vrlina.itije arhiepiskopa Danila II Danilovi uenici

Spada u itija crkvenih poglavara, a javlja se tenja ka istoriografskom anru. Pisac daje detaljne podatke o junakovim delatnostima, posebno o ratovanjima i podizanju zadubina.

Zaglavlje: meseca dekamvrija u 12. dan

Predgovor poinje poetskim uvodom, u kojem je sadrana pohvala Gospodu i njegova dobrota prema ljudskom rodu. Pisac o sebi govori sa unienjem. Sa velianja Boga prelazi se na velianje Danila i njegovog naaja kao pisaca itija. Iz predgovora saznajemo da je Danio bio njegov uitelj: kae da je od njega bio vaspitavan, pominje mnoge uenike koji sastavljaju pohvale svojim gospodarima. Zatim sledi molitva za stvaranje, traenje nadahnua. Predgovor se zavrava iskazom o izvorima za pisanje ovog itija:ono to je video i sluao od svedoka.

Glavni deo sadri neke od uobiajenih motiva. Na poetku se javlja motiv roditelja, istie se Danilova ljubav prema Bogu i prema knjizi. Roditelji su poboni i bogobojaljivi, ne ele da daju sina na uenje, ozlojaeni smru ostale dece, tako da on sam trai uitelja. Iz itija saznajemo da je bio pa na dvoru kralja Milutina. Sledi Danilovo tajno monaenje u manastiru Svetog Nikole na Ibru, i ve se ovde uspostavlja paralela sa svetim Savom, kao prvim srpskim arhiepiskopom. Danilo tokom boravka ovde podlee najveoj askezi. Njegove vrline uskoro dovode do napredovanja u crkvenoj hijerarhiji. Danilo nije slavoljubiv, i postaje prezviter tek nakon to ga kralj Uro na to natera. Posle ovoga Danllo biva suoen sa velikim izazovom postaje iguman Hilandara u vreme kada on trpi strane napade razbojnika. Ovde se otvara jo jedna dimenzija Danilovog lika, on nije samo podvinik, pisac slika i njegove vojnike sposobnosti. Danilov uenik pokazuje tendenciju ka opisivanjima ratnikih pohoda, on postaje vie diplomata i upravnik nego monah. itije sadri naturalistike opise mrtvih i tekog stradanja. Stradanje se poredi sa stradanjem Jerusalima. Danilo za to vreme sedi 3 godine i 3 meseca u pirgu (kuli). U vreme najvee opasnosti Danilo putuje u Srbiju da bi predao crkvena imanja kralju Urou. Na povratku neki razbojnik eli da ga zarobi ali ne uspeva u tome, ve Danilo zarobljava njega. Po povratku u Hilandar uzima najamnike. Beei pred razbojnicima odlazi u Pantelejmon gde dva oveka ele da ga predaju razbojnicima, ali ne uspevaju u tome. Nakon 3 godine i 3 meseca ostala je samo pusto iza razbojnika. Danilo se osamljuje u Kareju i opet ivi asketskim ivotom. Zbog sukoba sa Dragutinom, Milutin postavlja Danila za banjskog episkopa (tamo se nalazilo njegovo blago). U itiju se vidi prisan odnos izmeu Danila i kralja, koji je obeleen poverenjem i bliskou. Danilo stalno odbija titule i bei od zemaljske slave, njegova elja je da se povizava, ali prinuen je da prihvati mesto episkopa. On tri puta dolazi Milutinu ne znajuu ta je on isplanirao sa njim, nita se ne deava njegovom voljom. Danilo eli na hodoae u Jerusalim, ali tu mu se ispreava zvanje humskog episkopa. Dolazi do smene na prestolu, ali pisac ne govori o ovim dogaajima, jer su oni opisani u itiju Stefana Deanskog. Odavde se vidi uenikova tendencija da nastavi tradiciju koju je zapoeo Danilo. Po povratku iz Svete Gore postaje arhiepiskop i tu se jo vie nagovetava paralela sa Svetim Savom. n e moe pronai i u pomirenju Milutina i Dragutina (Stefan i Vukan). Hvali se njegova delatnost, a zatim ide deo o podizanju zadubina: crkva Bogorodici Odigitriji, priprata u Pei, crkva Svetog Nikole, obnova ie... Daje se taan datum i vreme prestavljenja, iz ega se moe zakljuiti da je pisac itija bio prisutan. Nema zakljuka, ve samo podataka o smrti.Stefan Lazarevi

Stefan Lazarevi, srpski knez I depot, posedovao je neosporan knjevni talenat I bio je veliki zatitnik umetnosti. Verovatno su udela u tome imali njegovi vaspitai knjeginja Milica, monahinja Jefimija I Danilo III Banjski. Slovo ljubve je lirska poslanica napisana 1409. godine u Beogradu. Bila je namenjena osobi vrlo bliskoj piscu. Smatra se da bi to najverovatnije mogao biti njegov brat Vuk, sa kojim je on bio u zavadi, zbog poraza koji je ovaj pretrpeo od Brankovia. Delo predstavlja poziv na pomirenje dragoj osobi, a despot uplie veliki broj biblijskih motiva. Pretpostavku da je u pitanju brat Vuk potkrepljuje injenica da Stefan pominje neslonu brau Kaina I Avelja; Mojsija I Arona, ali I injenica da Konstantin Filozof u 53. glavi svoga itija prepriava sadrinu osmog stava, kada govori o sukobu sa Vukom. Delo je u formi obrasca za poslanicu, to se vidi iz mesta na kojem umesto imena onoga kojem je upuena stoji ime rekav. Naslov Slovo ljubve (Re ljubavi) otkriva se u akrostihu koji ine poetni stihovi svih stavova, a prve dve rei belee ime autora (despot Stefan). Zanimljivo je da se akrostisima sluio I Stefanov biograf. Delo sadri opta mesta poslanice, vidi se da je nastalo u tradiciji koja je postojala ve neko vreme. Ono, ipak, ne moe biti shvaeno samo kao obina poslanica, jer predstavlja I svojevrsnu pohvalu ljubavi.Kopozicijski je podeljena na 10 stavova:

1. Uvodni stav Stefan se obraa dragoj osobi sa najveim kompimentima i pohvalama, iz ega se vidi prisan odnos sa tom osobom. Korisiti superlative poput najslai, najljubazniji, istie svoja oseanja (mnogo dvostruko eljani)...

2. Poziva se na Davida i na njegove psalme, naziva ga pevaem. Slavi lepote prirode i radost ivota, stihovi imaju ditirampski prizvuk, slavi let ptica, vrhove gora, lugove, polja i vazduh. Slika velianstvene prirode je povod za proslavljanje nita manje vredne ljudske prirode. Ton pesme podsea (mene) na Pesmu nad pesmama. Stav se zavrava retorikim pitanjem kojim Stefan iskazuje svoju nemo da govori o ljudskoj prirodi.

3. I priroda koja nas okruuje i ljudska priroda delo su Boije i zbog toga su nedokuivi ljudskom umu. Stefanove rei sadre kulminacionu misao, koja je istovremeno i njegova definicija ljubavi: jer Bog se ljubav zove. U stihovima koji slede on svoju misao iznosi koristei konkretne primere, zasnovane na slinosti ili suprotnosti.4. Suprotna ljubavi je la, a dokaz za to je Kainovo ubistvo Avelja.

5. Ljubav sve prevazilazi. Stihovi sadre asocijaciju na lestvicu, kao nain dosezanja Boga.

6. Opet navodi primere brae (Mojsija i Arona) i citira Davidove rei.

7. Kroz apostrofu mladiima i devojkama poziva na sveoptu ljubav, ali se ograuje od bilo kakvih aluzija na ulnu ljubav (pravo i nezazorno). Stefan u svojim stihovima slavi istu, hriansku ljubav.

8. Uspostavlja kontrast nekad i sad. Nekada je postojala dsuhovna i fizika blizina, a sadanji trenutak razdvojenosti Stefan doarava nesagledivim gorama i rekama. Tekst sadri biblijske asocijacije na Saula, Jonatana i Davida (Saul je bio kralj, bio je ljubomoran na Davida, pa je traio sinu Jonatanu da ga ubije, ali ovaj je to odbio, budui da mu je David bio prijatelj).

9. Iskazuje svoju elju da prepreke meu razjedinjenima nestanu. On eli da se dogodi udo, da reke nestanu kao more pred Mojsijem. 10. Stefan koristi anaforu opet. elja za sjedinjenjem je jedan od toposa u srednjovekovnim poslanicama. Poslanica se zavrava doksologijom.

Natpis na kosovskom mramornom stubu nastao je izmeu 1402 i 1404. godine, a analizom teksta i stila utvreno je da pripada despotu Stefanu. Bio je ispisan na stubu postavljenom na mestu Kosovske bitke. Stub se postavlja kao trofej pobednika u bici, pa se odatle vidi stav srpskog naroda prema ovom dogaaju. U duhu antike tradicije, zamiljeno je da se personifikovani stub obraa prolaznicima. Tekst je sauvan samo u prepisu.

1) Stub se obraa prolazniku u uvodnom delu, zaustavlja ga, trai mu da pogleda polje na ijoj se sredini on uzdie. Iznosi kratku povest o knjzu Lazaru.

2) Govori o Lazaru i njegovim mnogobrojnim vrlinama: pobonosti, mudrosti, milostivosti. Slinu krakterizaciju daje i Jefimija, on se velia kao zatitnik stranaca i hranitelj gladnih.

3) Njegovu vojsku poredi sa zvezdama, cvetovima, blistaju od zlata i dragog kamenja... Pominje se Lazarevo opredeljenje za nebesko carstvo. On sa vojskom ubija Murata. Umro je muenikom smru od Muratovog sina.4) Stefan ostavlja datum bitkeDimitrije Kantakuzin

Dimitrije Kantakuzin poticao je iz ugledne porodice, koja je bila u rodu sa Brankoviima. Bio je savremenik Konstantina Mihailovia. Obojica su preiveli uase u Novom Brdu. Pretpostavlja se da su ti dogaaji snano uticali na njega i na njegovu Molitvu Bogorodicu. Ona je proeta tmurnim oseanjima i pesnikovim refleksijama o tekim vremenima pod turskom vlau. Ton dela je lian, jer dominira motiv smrti i prolaznosti i potrage za spasenjem. Pesma je ispevana u prvom licu. Jedno je od retkih dela napisanih u silabikom stihu.

Pisac je svoje ime ostavio u naslovu i anrovski i kompoziciono odredio svoje delo: pohvala sa molitvom. On delo odreuje i estetski, kae da je slae od meda i saa. Molitva poinje apostrofom Bogorodici, vrhovnoj zastupnici ljudskog roda. Slede stihovi u kojima se opeva nemogunost da se izrazi eljeno. Naredni stihovi govore o grenosti, koja se doarava paralelama sa negativnim biblijskim likovima (Kain, Isava, Sodomljani). Stavovi su sainjeni od po etiri stiha, a u svakom se nalaze anafore i tautologije. Stihovi opisuju iekivanje smrti, za kojim sledi sam trenutak smrti, nemoi i nitavila. Smrt koja se opisuje nije fizika, ve duhovna. Od stilskih sredstava znaajnu ulogu imaju i retorska pitanja. Tu su i brojne nedoumice i refleksije: o prolaznosti, o ljudskoj sudbini, stradanju pravednika, smislu ivota, Stranom sudu. U toj tmurnoj atmosferi, jedino utoite i spas prua Bogorodica. Ovi stihovi ujedno sadre i pohvalu pomenutu u naslovu.

Stihovi koji govore o grenosti i smrti

Refleksije o prolaznosti i Stranom sudu

Velianje Bogorodice koja se pokazuje kao jedini spas

Molbe i zahtevi

Pohvala koja se zavrava anaforom raduj sePoslanica kir Isaiji zauzima posebno mesto u srpskoj epistolarnoj knjievnosti, najobimnija je meu srpskim poslanicama. Nastala je kraje, 15. veka i predstavlja odgovor na nesauvanu poslanicu kir Isaije, poznatog kompozitora. Verovatno da je njegova poslanica sadrala konkretna pitanja, to se vidi iz karaktera Dimitrijeve poslanice. On alje odgovore, istiui kako je grean i nedostojan. Pisac govori o odnosu ljudi prema uzornom ivotu sa posebnim akcentom baenim na monahe, kao predstavnike Boga na zemlji. Ljubav se slavi kao najvea vrednost, a kao suprotnost njoj postavljaju se gresi. Grenost, prolaznost i smrt koja eka svakoga su motivi koji se mogu sresti i u Molitvi Bogorodici. Poslanicu ini est tematskih celina, ponekad oznaenih i naslovom (uvod, etiri slova i zakljuak):

1. Kantakuzin opisuje svoj doivljaj Isaijine poslanice i podsea na njen sadraj. Kae da mu je on traio, ak zahtevao odgovore, pa je zato bio prinuen da mu ih da.

2. Dui stav posveen ljubavi u kojem Dimitrije govori o primerima velike duhovne ljubavi (Avram, Josif, Jov, Mojsije, David, Petar, Pavle) i gubljanju njenog znaaja, skrnavljenju i zaboravljanju u njegovo vreme. Ljubav naziva najveom vrlinom. Kae da je ljubav Bog, ova misao se javlja i kod despota Stefana. Pominje razruenje crkava i unitenje. Govori o sebi sa unienjem, pominje svoju grenost, ali i grenost itavog ljudskog roda

3. Navodi primere razvrata i razvratnika, govori o crkvenim zakonima za kanjavanje. Govori o svetenicima koji ne poznaju liturgiju i poseuju krme.

4. Slovo o grehu, koje svojim tonom podsea na Molitvu Bogorodici. Sva ljudska dela obeleena su grehom. Podsea na uenja crkvenih otaca Vasilija Velikog i Jovana Zlatoustog, pominje Isidora, uenika Zlatoustog i Nila Sinajskog.

5. Dimitrije govori o kraju sveta, koristi citate iz jevanelja. Strah od smrti proima svaki deli Dimitrijevog stvaralatva. Verovatno su na to uticali i neki istorijski dogaaji, pre svega situacija u Srbiji, pad Novog Brda, ali i Solomonovo proroanstvo, koje je predvialo da e se smak sveta dogoditi 1492. Godine, znai da bi Dimitrije to doekao.

6. Neposredno obraanje kir Isaiji i stroga ocena svog spisa, on trai svom dopisniku da sudi o koristi spisa.

Iako su Kantakuzinovi stihovi proeti mislima o smrti i i nestajanju, ispevani u apokaliptinom tonu, ipak se moe naslutiti da je on pronaao spas i utehu. Ona lei u Bogorodici, kojoj je posvetio molitvu, nju vidi kao svoju zatitnicu i uzda se u njenu pomo, tako da stihovi gube potpuno pesimistiki prizvuk.

Ispovedna molitva Nepoznati pisacIspovedna molitva ini poseban tip molitve, meu njenim razliitim oblicima. Molitva je znaajan pesniki oblik koji se javlja jo u Bibliji. Nastala je kao delo nepoznatog pisca u drugoj polovini XIV veka. Zbog njene lepote i leksikog bogatstva pretpostavlja se je njen autor bio obrazovano lice, koje je pripadalo visokim krugovima crkvene hijerarhije. Molitva se kompoziciono sastoji iz tri stava:

1. U prvom, kratkom stavu, govori se o skruenosti, samooptuivanju i molbi za oprotaj (1)

2. Drugi, najdui stav predstavlja neku vrstu kataloga grehova (2 10)

3. Trei stav sadri priznanje grenosti i molbu za oprotaj (11 12)

Ritminost molitve postignuta je prvenstveno figurama ponavljanja na razliitim nivoima. Kompozicija je veoma sloena i vidi se da joj je autor posvetio veliku panju: poetni i zavrni stihovi ine ispovest i molbu za oprotenjem, dok se u sreditu nalazi nabrajanje grehova. U okviru pojedinanih delova takoe se uoava simetrija: na poetku stoji A ovo su gresi moji, a na kraju Sgreih, Gospode, oprosti mi. U sredini se nalaze grehovi, grupisani po znaenju, pisac iznalazi veliki broj sinonima, a rei nisu sline samo po znaenju, ve i po zvuanju. Zavravaju se ili istim sufiksima, ili imaju razliite zavretke, ime se razbija ustaljeni ritam i unosi dinamika. Neki karakteristini zavreci su ljublje, - slovlje, - stvo, -anje, -ost... Od figura ponavljanja tu su i anafore i epifore. U poetnim stihovima prvi deo varira, mada ne odstupa od znaenja, dok se u zavretku ponavlja meni grenome. Ponavljaju se i pojedine rei: greh, tisuama tisua i tma tmami. Javljaju se anafore oprosti mi, i u svim, mnogo puta... Njegovi gresi su: blud, razvrat, gordost, licemerje, srebroljublje, mrnja, zavidljivost, gnev, la... Na kraju nabrajanja grehova (10) opisuje sebe mnogobrojnim negativnim epitetima: kae za sebe da je grean, proklet, razvratan, slab, sujetan, surov...

Jefimija

Jefimijino svetovno ime bilo je Jelena, a o njoj postoje i neki drugi istorijski podaci. Bila je ena despota Ugljee, preko oca je bila u srodstvu sa Nemanjiima. Nakon smrti sina i pogibje mua dola je u Srbiju, gde je boravila na dvoru Lazarevia. Sa knjeginjom Milicom je ila sultanu u diplomatsku misiju Bajazitu. Sva njena dela izvedena su u materijalu. Predstavljaju spoj izvanrednog runog rada i knjievno-umetnike vrednosti.

Tuga za mladencem Ugljeom je delo nastalo u periodu 1368- 1971 godine i urezano je na spoljanjoj strani dvostruke srebrne ikonice koju je njen sin Ugljea Despotovi dobio od serskog mitropolita Teodosija. S jedne strane je Bogorodica okruena prorocima, a sa druge Avraam okruen apostolima, te delo predstavlja svojevrstan spoj Starog i Novog zaveta. Danas se uva u Hilandaru. U delu su korieni jednostavni stilski postupci, a dominira ton bola majke za prerano preminulim detetom. Poinje antitezom (male ikone, ali veliki dar) na koju se nastavlja velianje Bogorodice. U Jefimijinim reima nema gneva i ozlojaenosti, ve samo iskrenog bola. Smrt detata razume kao kaznu za praroditeljski greh. Ona se moli Hristu i Bogorodici da joj ne dozvole da skrene s tog puta i da joj pomognu da prevazie oajanje.

Moljenje Gospodu Isusu Hristu je izvezeno da slui kao zavesa za carske dveri u Hilandaru, a danas se uva u riznicama Hilandara. Nastalo je 1398/99. Na zavesi je izvezena predstava Isusa Hrista sa Vasilijem Velikim i Jovanom Zlatoustim sa jedne i druge strane, iznad ijih glava stoji po jedan aneo. Izmeu njih, u donjem delu izvezen je tekst. Slika je prikaz boanske liturgije i simbolizuje in priea. Delo je nastalo prema molitvama pre priea Simeona Novog Bogoslova i Simeona Metafrasta. Prvi deo sadri prilagoeni tekst iz tradicije Jefimija istie svoju grenost i moli Boga da ne odbaci njenu molitvu. Razvijanje motiva grenosti uobiajeno je u inu priea. Prelazi na konkretni zahtev: da ne odbaci njeno delo (zavesu) i nju (Jefimiju). Drugi deo sadri datum i sankciju za onoga ko se usudi da otui njeno delo.

Pohvala svetom knezu Lazaru nastala je 1402. godine, u vreme kada su se Lazarevi sinovi Stefan i Vuk borili na strani Turaka, protiv Tatara, u bici kod Angore. Delo je Jefimija izvezla da slui kao pokrov za ivot sa motima kneza Lazara i darovala ga manastiru Ravanici. Danas se pokrov ne nalazi zajedno sa telom u Ravanici, ve se uva u Muzeju Patrijarije.

Uvodni deo - Jefimija se obraa Lazaru nazivajui ga novim muenikom, naglaava njegovu slavu i stavlja ga ispred ostalih ljudi. Veliaju se njegov hrianski podvig, vladarske vrline i borba protiv Turaka. Jefimija pominje njegovo opredeljenje za nebesko carstvo, koje on stavlja ispred ovozemaljskih prolaznih vrednosti. Od toga je Lazar imao dvosruku korist: ubio je zmiju, neprijatelja i primio venac muenitva.

Sredinji deo - Prelazak na sadanji trenutak: Lazar je svetitelj i muenik, Jefimija mu se moli za pomo srpskom narodu, jer je on njegov zastupnik kod Boga. Ona govori o stanju u Srbiji i o nevoljama koje su se desile. Jedna od njenih briga su i borbe oko vlasti. Njene rei dobijaju zapovedni ton, ona koristi imperative, naglaava svoje elje i potrebe. Njena molitva ovde dostie kulminacioni trenutak. Ona ga pouruje, jer je svesna tekog stanja i nedostatka vremena. Pominje i Lazarove sinove Stefana i Vuka. Poziva ga da okupi zbor svetih ratnika i muenika, nabraja svakog pojedinano. Koristi glagole kao to su pokreni, ubedi, uzmi, moli. Nabrajanjem se postie dinamizam iskaza.

Poslednji deo - Jefimija govori sa unienjem. Njene rei dobijaju lini ton, jer sad prelazi sa opteg plana na pojedinani. Ona vie ne istie njegove zasluge za ceo narod, ve dobra dela koja je uinio za nju pruio joj je dom. Ona ne trai samo da donese mir Srbiji, ve i da njoj prui duevni mir.Jelena BaliJelena Bali je bila trea ker kneza Lazara. Udavala se dva puta, za ura Stracimirovia Balia i za vojvodu Sandalja Hrania. Bila je centralna linost knjievnog rada u manastirima na Skadarskom jezeru. Vodila je prepisku sa svojim duhovnikom, Nikonom Jerusalimcem, od koje je sauvam samo jedan deo. On je 1441-42. sastavio zbornik u koji je uvrstio tri njene poslanice, koje su uslovile podelu na tri celine, i svoje odgovore na njih, od kojih je sauvana samo druga. U njoj se oituje dobro poznavanje epistolarnog anra, koji je u srpskoj knjievnosti ve imao duu tradiciju:

Savino pismo igumanu Spiridonu koje nije pisano prema kanonu, to je lina neposredna poslanica

Poslanice u delima Domentijana i Danila II, kao mikroanrovi u sklopu veeg dela

Slovo ljubve sadri opta mesta poslanice, ali i line momente

Poslanica se u srednjovekovnoj knjievnosti shvata kao razgovor sa odsutnim. Zbornik je poznat pod imenom Goriki zbornik, jer je bio namenjen Jeleninoj zadubini, Bogorodinoj crkvi u Gorici. Zbornik je rukopisna knjiga u iji sastav ulazi vie od dva knjievna lanka. lanci u njima mogu da se grupiu prema razliitim kriterijumima, npr. prema interesovanjima neke osobe, ili tematski. Natao je pod uticajem vizantijskog anra pitanja i odgovori. Ovaj zbornik ima enciklopedijski karakter. U njemu Nikon iznosi istoriju Jelenine porodice, sluei se delima Teodosija i Stefana Prvovenanog. U zborniku se nalazi i Nikonovo origInalno delo Povest o jerusalimskim crkvama i pustinjskim mestima.

Poslanica poinje obraanjem adresatu (onnome kome je upuena). U poslanicu su utkana opta mesta, govori se o preanjem susretu i elji za novim vienjem. Duhovna udaljenost i elja za sjedinjenjem topos je karakteristian za anr poslanice. Susret se opisuje kao kratak, poput sna ili pogleda u ogledalu. Ovim poreenjem naglaena je kratkoa susreta, ali i njegova vanost. Pominje mora i gajeve koji ih razdvajaju (Slovo ljubve). Jelena govori o materijalnim i zemaljskim bogatstvima i prednostima duhovnih.

Drugi deo je podseanje na Nikonovu poslanicu ona vredi vie od zlata, iitava se neprestano. Od duhovnika se trai novo olakanje za duu.

Trei deo je najneposredniji, u njemu Jelena iznosi svoje nedoumice i pitanja. Zanima je da li je vrednije davati milostinju ili iveti monakim ivotom; da li se bogougodni ivot ostvaruje meu ljudima ili osamljivanjem. Ona trai odgovor i prosvetljenje.

Kraj sadri aluziju na Bibliju, priu o talantima. Ona moli Nikona da ne uskrati odgovor pod izgovorom smernosti. Zavretak je formalan. Cela poslanica sadri odlike anra, meutim, deo u kojem Jelena postavlja pitanja otkriva njen duhovni svet.

itije despota Srefana Lazarevia Konstantin Filozof

Konstantin Filozof roen je u Bugarskoj, u mestu Kostenec. Zbog prilika u Bugarskoj i njene propasti 1393. dolazi u Srbiju na dvor Stefana Lazarevia u Beogradu. Bio je veoma uen, bavio se diplomatijom, a smatra se da je i vodio neku vrstu vie kole u Beogradu. Bio je despotov bibliotekar, prepisivao je i prevodio knjige. Pretpostavlja se da je bio svetovno lice, Nakon despotove smrti 1427. naputa Beograd koji su preuzeli Ugari. Umro je posle 1439. Njegovo znaajno delo je Skazanije o pismenima gde iznosi svoja pravopisna naela.

Drugo znaajno delo je itije despota Stefana Lazarevia, nastalo u periodu 1433 1439. Osnaeni istorijski sloj mnoge itaoce i prouavaoce dovodio je u zabludu da ovo delo ne svrstavaju meu hagiografije, ve meu svetovne biografije. Razlog je i to to Konstantin pie o tada svetovnoj linosti i daje opirne opise istorijskih prilika, ne samo u Srbiji, ve i ire. Meutim, sam autor u naslovu svoje delo naziva itijem. Kompozicija prati uobiajenu shemu, tako da se ne moe odvojiti od tradicije. U duhu tradicije je i to to Konstantin itije pie po narudbini tadanjeg patrijarha Nikona, najvie duhovne linosti svog vremena. Pisac se istovremeno oslanja i na antiku istorijografiju, biografe, poput Herodota i Plutarha. Pored toga, on je u delo utkao srednjovekovnu kozmologiju, fiziologiju i geografiju. On nema selektivan pristup, prikazuje sve dogaaje (dok Stefan Prvovenani izdvaja jednu Nemanjinu bitku), a uticaj antike vidi se i u insistiranju na rodoslovima. itijna literatura imala je uticaja u brojnim biblijskim elementima i paralelama. U itiju se ogleda ideja stvaranja kulta Stefana Lazarevia, koji u to vreme nije bio kanonizovan (tek u 20. veku i ovo itije je doprinelo tome). Podeljeno je na 93 poglavlja, pored kojih imamo i deset celina koje ine uvodni deo.Uvod, sredina i kraj sadre akrostih.

Predgovor - kao bitno sredstvo za organizaciju teksta pisac koristi akrostihe. Na poetku je desetoslovni akrostih, u kojem je sadrana paralela sa Mojsijem, on je uzor svima koji spasavaju svoje due. Ovaj predgovor je pieva posveta despotu. U akrostihu Konstantin sebe naziva prevodnikom. Vidi paralelu u broju Mojsijevih i despotovih godina. Poredi ga sa Isusom Navinom, daje mu mesto ispred Samsona koji je pobeen od ene, stavlja ga i ispred Ilije, poredi ga i sa Davidom i Solomonom. Niz biblijskih paralela i reminiscencija ukazuje hagiografski karakter Konstantinovog dela.

Glavni deo poinje motivom domovine, opisuje se zemlja iz koje potekao junak. Pisac kree od iroko date slike da bi to bolje predstavio svog junaka i velianjem zemlje ukazao na veliinu svog junaka. On zemlju izuzetno hvali, govori o njenoj povoljnoj klimi, prirodnim bogatstvima, vinogradima, pticama, geografskom poloaju. Hvali srpski narod koji je astan, posluan, drueljubiv, poboan... Iz srpskog naroda iznikli su Simeon i Sava. Da bi govorio o svoj junaku Konstantin mora da poe od najdalje istorije i od njegovih predaka. Zato daje dva rodoslova:

1. Car Konstantin daje Srbinu Likiniju ker Konstantiju za enu i odatle ide linija: Bela-Uro Tehomil Stefan Nemanja... Duman i Duan Uro.

2. Vukan Dmitar Vratislav Vratko Milica Stefan

Najveu panju posveuje Stefanovim roditeljima i o njima ima samo rei hvale. Istie Lazarevu zaslugu u pomirenju sa crkvom i u Kosovskom boju. Kada govori o Turcima, kree od najudaljenije istorije, isto kao i kada govori o Srbima. Priu o despotu zapoinje toposom plovidbe. Govori o njegovoj elji da u svemu nadmai oca. Tu se vidi slinost sa likom Aleksandra Velikog. U antikom duhu on daje portret Stefana Lazarevia kao spoj duhovne i telesne lepote. Karakterizaciju lika ne ostvaruje samo preko motiva roditelja i naroda, preko neposrednih pohvala, ve i kroz odnose sa likovima i rei samog junaka. To se moe uoiti u sceni njegove posete Bajazitu. Bajazit ga izuzetno ceni i prema njemu ima oinski odnos. Kroz dugaku molbu upuenu Bajazitu saznajemo o svetu Stefanovih misli i oseanja. U Bajazitovim reima nalazi se i anticipacija. Ova epizoda je zanimljiva zato to pominje i diplomatsku posetu Milice i Jefimije Bajazitu. Veliki je i znaaj biblijskih paralela, jer u graenju lika i kompoziciji one zauzimaju vano mesto. Uticaj itijne literature vidi se i u motivaciji velikaa koji ustaju protiv Stefana podstaknuti su avolom.

Slede detaljni opisi bitaka: Rovine, Bosna, Nikopolj, Angora. Tamerlanova lukavost pije krv, koju zatim pljuje i pravi se mrtav. Izlae celokupan Tamerlanov ivot, do trenutka smrti. Pominje se i sukob sa Brankoviima i bratom Stefanom. Istovremeno se opisuju prilike u drugim zemljama. Lik despota Stefana: strogo drutveno ureenje, izazivao je strah, nisu smeli da ga pogledaju u oi, izbegavao je ensku ljubav i muziku. Motiv oiju bie razvijen i na kraju itija.

Opis srednjovekovnog Beograda nalazi se tano na polovini itija. Konstantin mu posveuje veliku panju, kao despotovoj prestonici i gradu u kojem je i sam iveo. Hvali njegov izgled i poloaj, poredi ga sa Jerusalimom, naziva ga sedmovrhim i nalazi brojne slinosti: uzvienje slino Sionu, pristanite, rajska reka, velika kula (Neboja?)... I opis grada i opis ureenja iscrpni su. Nije izostavljen ni opis podizanja zadubine, manastira Resave.

Nedugo potom, usledio je sukob sa bratom, pa je Stefan bio prinuen da razdeli zemlju. Meutim, Vuk biva ubijen, zajedno sa Lazarom Brankoviem. Uporedo se se izlae srpska i turska istorija: situacija sa Musom, pomirenje sa urem. Njegovo milosre i odnos prema nitima govore o tome da delo nije isto biografskog karaktera, odnosno, Stefan se ne predstavlja iskljuivo kao vladar i ratnik. Nastavlja se pripovedanje o dogaajima u Srbiji, ali i u Turskoj, Bugarskoj, Grkoj, ekoj (Jan Hus).

Despotova smrt opisana je emotivno i sa mnogo detalja. U trenutku smrti uje se grom kao neka vrsta znamenja. Tuga naroda je neizreciva, oni mu izriu pohvalu nizom retorskih pitanja. Uspostavlja se kontrast izmeu nekadanjih i sadanjih vremena svi su bele haljine koje je despot zapovedao da nose zamenili crnima. Ponovo se pravi paralela sa Mojsijem, ali i sa drugim likovima iz Biblije. Kompozicijski se tako dobija okvir, koji ine biblijske paralele, u ijem sreditu se izlae Stefanov ivot. Na taj nain se njegov ivot smeta meu najvanije biblijske linosti, on postaje deo te istorije. Takoe, delo poinje i zavrava se akrostihom. alost je prikazana gradacijski, protee se od Srbije, preko Svete Gore i Carigrada, do Osmanlijskog carstva. Pored tuge, opisan je i strah naroda za svoju budunost. Daje dva znamenja: orao i trube; ikone se podiu u vazduh. Pre prestavljenja javljaju se iskre na nebu itd. kraj ima proroki ton i predstavlja kontrast poetku gde se hvali zemlja.

U zakljuku Konstantin ponovo govori o pisanju itija, on se u duhu itijne tradicije izvinjava ako ima nedostataka i kae da je pisao na nain koji mu je bio odreen. Tu se nalazi i pohvala sa anforom raduj se. Kae da je delo pisao kao letopis. Navodi svoje akrostihe: prvi sadri posvetu i pohvalu Stefanu. Drugi glasi Stranac i tuin smrt despota oplakujem. Kraj dela slian je poetku pisac ga uporeuje sa Davidom, Solomonom, Avramom, Josifom, Adamom, Jovom. Pisac se vraa neobinim despotovm oima, uporeuje ih sa suncem. To poreenje nastavlja tako to nagovetava da nakon despotove smrti nema svetle budunosti za njegov narod. Poziva Beograd na sveopti pla.Janiarove uspomene Konstantin MihailoviJaniarove uspomene" (15. vek) je delo svetovnog karaktera u kojem autor evropske vladare upoznaje sa osmanskim taktikama osvajanja, ali I njihovim obiajima I istorijom. Delo sadri veliki broj autobiografskih elemenata. Ne moe se pouzdano anrovski odrediti. Konstantin je sin Mihaila Konstantinovia. Roen je neku godinu pre 1435. u Ostrovici, gradiu u blizini naprednog rudarskog grada Novog Brda. Imao je dvojicu brae, verovatno mlae. Roditelje nijednom ne spominje pa se pretpostavlja da je rano ostao bez njih, sasvim mogue u pokolju koji je usledio nakon Turskog zauzea grada 1444. Mogue je da potie iz porodice rudara i da je i sam dobio neka znanja u ovom poslu a skoro je sigurno da nije bio plemenitog roda i da nije bio obrazovan. Razlozi za takvo uverenje lee u tome to on nema razumevanja za osionost vlastele, hvali tursku pravinost prema sirotinji, a sultan ga ne bira za komornika, uzima one iz najboljih porodica. I pored pretpostavke o neobrazovanosti, mora se istai njegovo dobro poznavanje pravoslavne tradicije.Prvi podatak koji daje o sebi je da je 1453. bio u odredu Jake Breiia, rodonaelnika porodice Jakia, odredu koji je despot ura bio obavezan da alje svom sizerenu, turskom sultanu u pomo. Iako je sultan Mehmed najavio pohod na Karamaniju u Maloj Aziji uskoro se doznalo da se ide na Carigrad. Srpski odred uestvovao je, iako preko svoje volje, u opsadi i zauzeu Carigrada. Konstantin je verovatno bio meu rudarima koji su imali zadatak da potkopavaju zidine. Nakon ovoga Mihailovi se vratio u Srbiju, u Novo Brdo.

Ve sledee godine doao je red na Srbiju da iskusi namere Mehmeda Osvajaa. Srbija je napadnuta, a 1455. nakon duge opsade predalo se i samo Novo Brdo, drugi po znaaju grad u dravi. Sultan je naredio da se najugledniji ljudi pogube, ene je razdelio svojim vojnicima a mladie, meu njima i Konstantina, poveo na dug put u dubinu Carstva da ih pretvori u janiare. Tokom puta Konstantin je pokuao da pobegne ali je poteen uz jemstvo njegove brae da nee vie pokuavati nita slino. Kanjeni su veoma brutalno. Doveden je u prestonicu Jedrene i bio na nekoj nama nepoznatoj dunosti odakle je imao uvid u deavanja na dvoru. Pratio je sultanove ve od naredne godine pohode ali je verovatno da jo uvek nije nainjen janiarem.

Godine 1456. ide sa sultanovom vojsku u opsadu Beograda gde je gledao veliki turski poraz. Mogue je da je zahvaljujui svojim znanjima o rudarstvu Mihahilovi bio na zadacima ruenja i miniranja gradskih zidina. Pratio je osmasku vojsku u pokoravanju Peloponeza, pohodu na Trapezunt, koji nam u svojoj knjizi prikazuje kao izuzetno teak. Uestvuje i u pohodu protiv Uzun-Hasana u kojem je doao skroz do Eufrata.

Sada ve janiar sa iskustvom, Mihailovi je uestvovao u pohodu protiv vlakog vojvode Vlada Cepea u kojem se istakao pri prelasku Dunava i odbrani mostobrana zata je dobio linu slobodu (mogao je svoju imovinu posle smrti ostaviti kome hoe, inae je ona pripadala sultanu). Usledili su pohodi na Mitilenu i na Albaniju gde su pokoreni svi knezovi osim Skenderbega. ini se da Mihailovi u ovim deavanjima nije prisustvovao na bojitu

U jednoj poseti svome bratu koji je postao uvar zgrade carske blagajne sluajno je nauo da se u potaji sprema pohod na Bosnu, koji kralja Stefana Tomaevia treba da zatekne nespremnog. Mihailovi je otiao bosanskim poslanicima koji su tada boravili na sultanovom dvoru i pokuao da ih upozori. Podozrivi prema nepoznatom janiaru nisu mu verovali iako ih je on uveravao da im to sve govori "jer sam ja isto tako hrianin kao i vi".

Sultan je krenuo na Bosnu, brzo osvojio Bobovac, Jajce i Klju, u kojem se gradu sklonio i sam kralj bosanski, koji je tu i pogubljen. Nakon osvojenja, Mihailoviu je poverena jedinica od 40 janiara sa kojima je trebao da uva grad Zveaj na Vrbasu. No, odmah po povlaenju turske vojske prodre u Bosnu ugarski kralj Matija Korvin koji uspe da povrati ceo severozapadni deo Bosne zajedno sa Jajcem. Mihailovi i njegova posada drali su se dobro dok nakon pada Jajca nisu stigla pojaanja a onda su se morali predati. Iako je sproveden u zatoenitvo i vodan kroz gradove kao zarobljenik, Mihailovi ipak tvrdi da mu je bilo milo to se "vratio iz tamnice meu hriane". Ipak, zbog pretrpljenih ponienja kojima je bio izloen ostae veno ozlojeen prema Ugarima.

Pretpostavlja se da se suanjstva spasio uz pomo Dmitra Jakia i da ja potom nekako napustio Ugarsku i otiao u Poljsku. Sa odreenom sigurnou moe se tvrditi da je u Poljskoj bio od 1468/69. Poljska e postati njegova nova domovina i u njoj e provesti ostatak svoga ivota. Jedni dalji podatak o njegovom ivotu, a i taj je nesiguran, je da je moda bio u poslanstvu koje je nagovaralo kralja Francuske arla VIII da pokrene pohod na Tursku. Nije poznato kada je umro.

Delo je Konstantin Mihailovi pisao negde izmeu 1497-1501. Nije posle 1501. jer je tada umro Jan Olbraht. Posvetio ga je tadanjem kralju Poljske Janu Olbrahtu (ili njegovom bratu kralju Vladislavu II) u nameri da ga osokoli na nove borbe sa Turcima. Delo je verovatno vrlo skoro postalo itano i umnoavano, to svedoi o njegovoj popularnosti.

Delo ima predgovor i 49 poglavlja. U glavama 1-7 govori o islamu, muslimanskim narodima, obiajima, obredima, slubi, hramovima, nebeskim hijerarhijama, o karakteru, pravinosti I nevernosti, praznicima, odnosu prema robovima, enama, hrianima, koje smatraju zabludelima jer veruju u Sveto Trojstvo. Govori o osnivaima islama, Muhamedu I Aliji, o sablji Zulfikari, ovde je naroito osetan uticaj narodnih predanja. U glavama 9-14 prikazuje se turska istorija do prelaska u Evropu, daje se genealogija turskih vladara. Govori o stvaranju odreda janiara, I to delo pripisuje Muratu. Poglavlja 15-17. govore o srpskoj istoriji od Milutina do despota Stefana. Glave 18. i 19. govore o turskim ratovanjima na drugim stranama. Pominjekako se Bajazit ubio nakon poraza u bici kod Angore, jer je video kako njegova ena posluuje drugoga. To je pouka da ene ne treba voditi u rat. Zatim se od 20. do 24. ponovo vraa ratovanjima Turaka u Evropi (despot ura, Jano Hunjadi). Od 25. glave u kojoj poinje istorija Mehmeda Osvajaa Konstantin govori i o svojoj linosti i dogaajima u kojima je uestvovao. U glavi 34. on biva zarobljen u Bosni i naputa Tursku. 35-39. glava govore ovla o daljoj turskoj istoriji a zatim se od 40-48. prelazi na opis turske vojne i administrativne organizacije. Daje savete hrianima da ne nose oklop I teko oruje, kae da Turci izlivaju topove na licu mesta ne sputava ih teka oprema. Poslednja glava je njegovo obraanje ugarskom i poljskom kralju da ujedine snage u savezu protiv Turaka.

Njegovo delo ima jasnu namenu: da pokae i objasni Turke, njihovu dravu i vojsku i da obrati panju na njihove slabosti koje se samo iz nepoznavanja ne iskoriavaju. Iako Turke ne voli uvek je spreman da istakne prednosti njihove organizacije, taktike, vojne mudrosti. Izuzetno ga boli to hriani ratuju mnogo meusobno a ne protiv Turaka koji jednu za jednom pokoravaju hrianske drave. On stalno istie svoje hriansko opredeljenje, kada govori o hrianima kae mi, a za Turke kae oni.Veina njegovih prianja o istoriji ne potiu iz knjiga i izvora ve iz pria i narodnih pradanja, tj. onoga to je on mogao usmenim putem doznati. Istorijska tanost, uostalom, i nije cilj njegovog spisa - on eli da na primerima podui. Istorija je najveim delom iz 13. I 14. veka. Ipak, o mnogim dogaajima saznajemo neposredno, iz prve ruke, od njihovog oevica. Njegov stav je lian, iznosi svoja uverenja I poglede na svet. Njegovi opisi su detaljni, ali esto I subjektivni. On se trudi da bude objektivan kada govori o Turcima, neke njihove osobine hvali, npr. pravinost, ali osuuje njihovu lukavost. On ne eli da ih hriani potcene u borbi, zato istie njihove dobre strane, ali ne eli ni da ih se boje, zbog toga ukazuje na njihove ratnike slabosti. Konstantinovo pripovedanje je dinamino, posebno u pojednim epizodama: kada pria o zaveri mladia da ubiju sultana, planovima za bekstvo, o skrivanju meu sanducima

U svom delu ostavio je i mali pregled srpske istorije. Smatra da je Uro I bio prvi srpski kralj. Sea se kralja Deanskog o kojem ima samo rei pune hvale. Prema njemu ima slian stav kao Camblak. O njegovom sinu Duanu govori kao o slavoljubivom i grenom oveku, koji je lino ubio svoga oca, a zatim se toliko kajao da je puzao do groba. O Urou govori loe, smatra da on ispata oeve grehove. Njegovo najvee potovanje zasluio je knez Lazar; govori o vernosti vojvode Krajmira, boju na Kosovu, podvigu Miloa Kobile... Za Stefana Lazarevia kae da je on izgradio Beograd. On ima simpatije ak I za despota ura u ijoj je vojsci sluio. Prema Ugarima ima izuzetno negativan stav, ne ceni Hunjadija, iako je bio najvei borac protiv Turaka. Isti stav ima I prema Korvinu. Uzrok tome je verovatno zarobljenitvo I njihov sukob sa Brankoviima.

Po nekim delovima teksta moe se videti da je na autora znatno uticao deseteraki stih koji naravno nije mogao da zaivi u poljskom jeziku. Njegov stil nije visok ili uglaen, on pokuava samo da prenese poruku, da ostavi svoja saznanja hrianima. U poreenjima je vrlo vet i skoro pesniki slikovit.

itije svetog cara Uroa Patrijarh PajsijePajsije Janjevac, srpski patrijarh u XVII veku, pokuao je da srpsku hagiografiju vrati njenim knjievnim poecima. Pajsije se bavio kulturnom I crkvenom delatnou, bio je dobar diplomata, odravao je dobre odnose sa turskom I sa Rimom. Slubu I itije cara Uroa napisao je 1642. godine I na taj nain stvorio kult poslednjeg Nemanjia. Njegovo itije ima legendarni I proroki ton, on kroz postupke junaka I odreene dogaaje vidi budunost, u delu se proimaju istorijska istina I narodno predanje. Pajsije kao izvore koristi srpska itija, u tome je njegov veliki znaaj.U naslovu stoji: itije cara Stefana I njegovog sina Uroa. U naslovu stoji I pievo Ime I elja da se povest o Urou ne preda zaboravu.

U predgovoru Pajsije govori o pisanju itija. Odatle saznajemo da je grau za svoje delo uzimao I iz stranih izvora. Govori o sebi sa unienjem. Zahtev za pisanje itija dobija od samog Uroa koji mu se javlja u snu. Pajsije naglaava verodostojnost svojih rei.Izvori za pisanje bili su mu letopisi, rodoslovi, peka hrisovulja, usmeni izvori (drugi arhiepiskopi). Pajsija zanima istorija Srba, to sam kae u predgovoru, tako da itije nee biti posveeno samom Urou, ve istoriji Srba I Nemanjia od paganskih vremena do spaljivanja motiju svetog Save 1594. godine.

Glavni deo poinje kontrastom izmeu hriana I pagana, velia se car Konstantin. Predak Srba bio je paganin Likinije. Njih dvojica se udruuju u borbi protiv pagana, meutim, ubrzo zatim, Likinije menja stranu. Nakon mirnog pristupa, koji je bio neuspean, Konstantin Likiniju odseca glavu. Njegov unuk, roen u srpskoj zemlji nosio je ime Bela-Uro. Odatle se nastavlja genoalogija Nemanjia, preko Tehomilja, Stefana Nemanje, sve do potomaka Stefana Deanskom Duana (koji umire) I Dumana. Genealogija Nemanjia preuzeta je od Konstantina Filozofa. Najveu panju posveuje prvim Nemanjiima I Duanovim osvajanjima. Zatim kree pripovedanje o Urou, koji je ostavljen Vukainu na staranje. Meutim, Vukain se pobuni protiv cara I deli dravu. Ubija Uroa u lovu. Sledi niz retorkih pitanja, Pajsije oplakuje Uroevu sudbinu. Taj dogaaj se samo pominje, pisac pravi digresiju I govori o Deanskom I hramu gde je Uro sahranjen. Carica se pita gde joj je sin, Vukain joj odgovara da je moda pobegao na Svetu Goru, poput predaka. Vukain je izuzetno negativno okarakterisan. Kada carica sazna za smrt I obloi telo carskom krunom, pisac kae: I niko za ovo ne saznade, jer se bojahu Vukaina. Poraz u Marikoj bici I smrt Mrnjavevia tumai se kao kazna za nepravedno ubistvo I za Vukainovu gordost I sujetu (odbija da se pomoli pre bitke).

Pajsije ponovo trai poreklo Srba, ide ak do zidanja vavilonske kule. Daje istu genealogiju Nemanjia, ali daje I granu koja potie od Vukana, da bi legitimisao presto kneza Lazara. Zavrava genealogije urem Brakoviem. Uro je kanonizovan nekoliko stotina godina godina kasnije. Manastir Uspenja Bogorodice u kojem je sahranjen je bio zaputen. Nepoznati pastir navodi ljude koji mu se podsmevaju da raiste manastir I tu nalaze moti. Pria o pastiru je legenda. Traei ktitore za manastir dolaze u selo Janjevo (Pajsije Janjevac?). Godinu dana nakon smrti spaljene su moti svetog Save on taj dogaaj shvata kao loe znamenje.

U zakljuku Pajsije govori o svojim stvaralakim nedoumicama I o pisanju slube. Ako je gde pogreio, on moli itaoca da ga ispravi, jer je on ipak samo greni ovek.itije svetog Simeona Sveti SavaSavino itije svetog Simeona je najstarije celovito sauvano itije u srpskoj knjievnosti. Prepis koji je sauvan je tek iz 17. veka, iako je itije nastalo znatno ranije. itije svetog Simeona je ktitiorsko itije i nije nastalo kao samostalno, ve kao deo Studenikog tipika, kao prvo poglavlje tog tipika, pri emu je Sava eleo da predstavi i velia lik svog oca Stefana Nemanje, ktitora manastira Studenice. itije je pisano u Studenici, nakon Savinog povratka iz Svete Gore u Srbiju, oko 1205/1206. godine, kada je na poziv svoje brae Stefana i Vukana, preneo oeve moti iz Hilandara u Studenicu i nad njegovim motima pomirio brau. Ovi podaci se mogu nai i u itiju, u kojem Sava tei dokumentarnosti i realistinosti. Podatak da itije nastaje u Studenici neposredno se uoava i u samom tekstu jer Sava istie mesto na kome se nalazi, pa tako prilikom pominjanja "ovog manastira", "ovog mesta" i sl. u tekstu misli na Studenicu, to ukazuje na mesto njegovog boravka prilikom sastavljanja itija.

Na sveti manastir ovaj...,

... otac na gospodin doe u na manastir , koji i sazda, Svetu Bogorodicu Dobrotvorku

...ostade u ovom naem manastriu dve godine...

...gospodinu sinu svome koji je ostao u bogodanoj mu oblasti, zapovedi da se brine o svemu zapoveenom i o ovom naem manastiru, i da se trudi o daljem napretku njegovu.

... sa velikom poau poloie ga u ovoj svetoj crkvi, u odreeni mu grob, koji blaeni ranije sam sebi bee nainio.

... opet otuda bi uzet i prenesen ovamo

itije je prvo poglavlje Strudenikog tipika, nakon ega ne postoje drugo i tree poglavlje, ve odmah sledi etvrto prema razliitim pretpostavkama smatra se da itije zauzima tri poglavlja tipika ili da su dva poglavlja tipika izgubljena.

Kao samostalna celina, itije se sastoji iz dvanaest poglavlja (uvodno poglavlje + jedanaest poglavlja).

Izvori:

a) Stefanova Hilandarska povelja

b) Hilandarski tipik

c) Nemanjina studenika povelja

d) Savine beleke, pisma...

itije se, kompozicijski posmatrano, moe razloiti na nekoliko tematsko-siejnih celina:

Naracija u treem licu:

Uvodni deo - motiv graenja Studenice (1.)

Vladarski lik Stefana Nemanje (2.)

elja Stefana Nemanje da se zamonai (3, 4.)

Prelaz na lini plan i prvo lice:

Monaenje i odlazak u Svetu Goru (5, 6, 7.)

Bolest i smrt Simeona (8, 9.)

Dogaaji posle Simeonove smrti (10, 11.)

Rezime Simeonovog ivota (12.)

Odnosno:

1. Nemanjin svetovni ivot

2. Monaki ivot

3. Bolest i smrt

Naracija u treem licu odnosi se na dogaaje od Nemanjinog stupanja na presto do abdikacije, na dogaaje iji Sava nije bio uesnik, koje je poznavao iz izvora, pre svega, u njima se zapaa saetost i povrnost. Drugi deo se odnosi na period Simeonovog i Savinog zajednikog boravka na Svetoj Gori, zbog ega je njegova naracija zasnovana na emotivnom doivljaju, neposrednosti i na injenicama i tenji ka dokumentarnosti, koja je naglaenija.

- U zaglavlju itija Sava najavljuje da e govoriti o ktitoru manastira, o njegovom ivotu, meutim, poetak itija nije prema klasinoj shemi, ne poinje opisom roenja i detinjstva svetog, ve motivom izgradnje Studenice . Kada je poznat kontekst u kome itije nastaje (Studeniki tipik) ovakav poetak je sasvim oekivan, iako odstupa od klasinog. Poetak itija in medias res.

Nemanju predstavlja na poetku kao zadubinara, ali i kao vladara koji je objedinio srpske terirorije, kome su se svi divili i koji je vladao trideset sedam godina predstavlja ga kao idealnog vladara, koji je na vlast doao Bojom voljom, ime njegova vladavina dobija boanski karakter.

Zapaa se katalog Nemanjinih osvojenih zemalja, predstavljen je kao ujedinitelj i obnovitelj srpske drave i kao osvaja, s tim da je njegovo osvajanje prikazano pozitivno, kao pravedniki in, jer je Nemanji vlast dodeljena od Boga.

Pohvalom koju ini niz retorskih pitanja nakon kataloga osvajanja (Jer kako emo ovoga nazvati? Vladarem li, a uz to i uiteljem?...) Sava neposredno velia delatnost svoga oca Stefana Nemanje idealizujui Nemanju kao vladara i hrianina, istie njegova zalaganja za hriane, za neprosveene, njegovu prosvetiteljsku delatnost i znaaj u irenju prave vere, njegovo obnavljanje i podizanje manastira, njegovu smernost i ljubav prema siromanima, zbog ega su mu se svi narodi klanjali. Ova pohvala imae svoj nastavak na kraju pripovedanja o Simeonovoj vladavini.

Nakon predstave Nemanje kao vladara, osvajaa, predstavlja se kao zadubinar i ktitor, navodi se katalog manastira (preuzeto iz povelje), Nemanjinih zadubina manastir Svetog oca Nikole u Toplici, Sveta Bogorodica u Toplici, manastiri Svetog Georgija u Rasu, i kao poslednji se istie ovaj na sveti manastir Studenica. Motivom Studenice zapoinje uvodni deo itija i istim motivom se i zavrava, ime je uvodni deo zaokviren, a Nemanja predstavljen u sredinjem delu, simbolino posmatrano - kao sredite svoje zadubine Studenice.- Vladarski lik Stefana Nemanje povrno je obraen u Savinom itiju, jer on akcenat stavlja na njegov duhovni ivot i njegov monaki lik, a pre svega predstavivi ga kao ktitora. Opis njegove vladavine i njegovog ivota pre zamonaenja do abdikacije je saet. U drugom poglavlju se govori o Nemanji kao o vladaru, ime se dopunjuje slika iz uvodnog dela, meutim, opis je povran i odstupa se od klasine itijne sheme. Kao podatak iznosi se samo injenica da je vladao trideset sedam godina i da se oenio erkom grkog cara Alekse Komnena, a akcenat je, pre svega, na isticanju njegovih vrlina, pri emu se on poredi sa Solomonom, ime se istie njegova mudrost, sa Davidom, ime se istie njegova krotkost i sa Josifom, pri emu se istie njegova dobra i blaga narav. Sava gradi lik svog oca:

1) Biblijskim paralelama (Solomon, David, Josif)

2) Kroz delanje i odnose sa drugim likovima (Svetogorci i podanici)

3) Neposredno, izriui mu pohvale.

- Nemanjina elja da se zamonai, njegova promiljanja o zemaljskom i venom, njegovi hrianski zakljuci i besede upuene njegovim boljarima i uenicima, kao i njegovim sinovima ine centralni deo itija, predstavljaju idejno sredite samog dela, gde se iznosi vana hrianska misao o prolaznosti svega zemaljskog.

Nain na koji je predstavljena Nemanjina elja da se zamonai je opte mesto, karakteristino za itija simbolina slika Hrista koji je naao prebivalite u njegovom srcu, uselio se i vodi ga pravim putem. Nemanja osea strah na vrhuncu svoje vladavine i odluuje da se osveti Bogu, ne bi li spasio svoju i due ljudi iz svog naroda.

U Nemanjinim besedama pre zamonaenja, Nemanja je predstavljen kao idealni hrianin sa ciljem da monasima poslui kao primer. U drugom delu prve besede dominiraju biblijski citati, kojima se istie misao o prolaznosti i nepostojanosti bogatstva i slave pred smru koja odnosi sve, istie se prolaznost ivota, kratak oveji put koji ostaje samo senka i dim nakon smrti koja sve izjednaava. Ova misao se upotpunjuje u drugoj besedi, u besedi sinovima, govori o prolaznosti zemaljskog, o prolaznosti zlata i srebra, o tome da je bolje imati razuma, nego bogtstva, jer su zemaljske dragocenosti prolazne. Bitan je njegov savet sinovima o slozi i znaaju meusobnog potovanja, kao i njegovo upozorenje da e ih oruje pojesti, ukoliko ne posluaju njegove savete. Akcenat je na Nemanjinoj vladarskoj i ljudskoj zrelosti, to je posebno naglaeno paralelom sa Solomonom.

Celina u kojoj je pre svega Nemanjin ivot pre zamonaenja, kompozicijski se zatvara nizom retorskih pitanja, ija je funkcija da naglase Savinu nemo da iskae svu veliinu Nemanjinu u jednoj rei i sve njegove vrline, tako da predstavlja i umetnutu pohvalu, kakva se obino sree na kraju itija. Sava govori u prvom licu, ime se istie i njegova bliskost sa svetim iji ivot opisuje, koja e u drugom delu potpuno preovladati.

- Drugi deo itija se odnosi na Nemanjino zamonaenje u Studenici i njegov odlazak u Hilandar. Iznosi se taan datum njegovog zamonaenja. Kod Save je dosta naglaena tenja ka dokumentarnosti, to dolazi do izraaja u drugom delu itija, kada govori o periodu iz Nemanjinog ivota, iji je i sam bio svedok i uesnik. U drugom delu ima Savinih autobiografskih primesa, kada govori o Nemanjinim razlozima za odlazak na Svetu Goru, istiui njegovu elju da pronae sina, kao jedan od razloga, i biblijsku misao da nijedan prorok nije primljen u svojoj zemlji. Tu kratko govori o svom bekstvu iz doma i svom monaenju i okretanju Bogu.

- U treem delu itija prevladava lirski ton, koji smenjuje narativni, pripovedanje iz treeg lica prenosi se na pripovedanje u prvom licu, na lini plan, pri emu se Sava trudi da ostane objektivan, iako naglaene emocije to spreavaju. Menjanje perspektive pripovedanja nastaje onda kada dolazi do susreta Simeona i Save, dogaaji se sada prikazuju direktno iz Savinog vienja, tako da Sava ima dvojaku funkciju - postaje i knjievni lik i narator.

I uze mene grenoga iz Vatopeda u mesto to, i uselismo se. prelazak na prvo lice.

U ovom delu izraen je prikaz monakog lika Simeona i u drugom delu prikaz bolesti i smrti, gde Savin lini ton poptpuno smenjuje objektivni.

Sava velia Simeonove vrline, njegovu smernost, trud, Simeon je predstavljen kao uitelj posta i svetih jevanelja, Sava govori kako su mu se svi divili i dolazili njemu da ih blagosilja. Velia ga i kao ktitora koji je eleo da izvri sve Boije dunosti zarad spasa hriana. Posebnu sliku predstavlja deo o zidanju Hilandara, koji je ostvaren u vidu metafore Svete Gore, koja se na kraju jasno i nedvosmisleno razreava. Ovaj deo preuzrt je iz Stefanove Hilandarske povlje.

- Deo u kome se prikazuje bolest i smrt Simeonova je najlirskiji deo itija. Osea se dramski naboj, radnja se dinamizuje na taj nain to se svodi na razgovor oca i sina, na njihovo opratanje, ime se naglaava njihov intimni odnos pun ljubavi i potovanja. Znaajna je Simeonova beseda u vidu saveta Savi da ivi bogougodnim ivotom, da se ne mea sa bezumnicima i bezbonicima, da sledi pravi put ka Bogu i da ne skree sa njega. Sava u razgovoru sa ocem istie svoju grenost i nedostojnost, naglaavajui Simeonovu veliinu i bezgrenost. Nemnjina smrt je prikazana uz prikaz uda, koje ga ine svetim prosvetljenje njegovog lica i kasnije netrulenost njegovog tela, izvaenog iz groba nakon osam godina.

- Dogaaji posle Nemanjine smrti odnose se pre svega na pomirenje brae Stefana i Vukana nad njegovim motima, koje su prenete u njegovu zadubinu Studenicu. Istie se poreenje sa Josifom koji je iz Egipta preneo telo svog oca Jakova.

- Zavretak itija je u vidu rezimea Simeonovog ivota, ime se akcenat stavlja na udnovatost njegove linosti, na njegovu predodreenost da postane sveti, govori se o njegovim dvama krtenjima, dvema sahranama i o primanju dva monaka lika, to je kulminacija velianja jer se primanjem velike shime Simeon uvrstava meu svece na viem stupnju monatva.

Nizom retorskih pitanja na kraju, Sava prelazi na opti plan govorei o znaaju molitve, vere u Boga, o veliini venog nebeskog ivota pravih vernika kome treba teiti nadu imajui da emo u Hristu Gospodu naem stei nadu venih dobara... itije se ne zavrava klasino pohvalom, ve molitvom koja ima snani pouni ton, prelazi se na opti plan strah od Stranog suda i Velianje Bogorodice, vrhovne zastupnice ljudi.Zapisi Teodor Gramatik i Inok IsaijaZapisi se samo uslovno mogu nazvati knjievnim anrom. Zapis je dua ili kraa, veinom celovita beleka, koju je, uglavnom na knjizi mogao da ostavi prepisiva, vlasnik, italac Postoji poetika ovog anra, kompoziciona shema, ali pisci ne moraju da je se pridravaju, barem ne u potpunosti.

Uvod, poetni deo esto sadri invokaciju.

Podaci o poruiocu

Topos samounienja, isticanje grenosti

Vreme prepisivanja

Knjiga se prepisuje za spas sopstvene due

Preporuka itaocu da se moli za duu prepisivaa

Sankcija knjiga treba da ostane kod naruioca

Teodor Gramatik, Zapis na estodnevu iz 1262/63. godine

Zapis se sastoji iz dva dela:

1) Dato je vreme prepisivanje kroz svetske politike prilike: to je vreme Mihaila Paleologa kada su Latini isterani iz Carigrada I kralja Uros, unuka svetog Simeona I najmlaeg sina Stefana Prvovenanog. Navodi znaajne linosti: arhiepiskop Arsenije, iguman kir Jevsadije. Na taj nain se suava vremenski okvir I dobijaju taniji podaci o vremenu iz kojeg potie zapis. U zapisu se nalaze I podaci o poruiocu I o prepisivau, njihova imena, kao I mesto prepisivanja: pirg na Spasovj vodi. Na istom mestu je Domentijan pisao itije svetog Save. Teodor ovori o razlozima a ostavljanje zapisa, eli da zapis ostane nakon njegove smrti. Na kraju se nalazi sankcija.

2) Drugi deo poinje invokacijom, Teodor se zahvaljuje jer je uspeo uspeno da dovri knjigu. Sledi pohvala Domentijanu, naruiocu prepisa estodneva bugarskog egzarha Jovana. Teodor iznosi vredne podatke. Saznajemo da je bio golobradi prepisiva I da je boravio na Svetoj Gori do progona. Takoe, govori I o pregovorima za prepisivanje sa Domentijanom. Nakon progona, Teodor boravi u Solunu pola godine, ali Domentijan ga ponovo dovodi na Svetu Goru. Razlog tome je verovatno bilo Teodorovo umee, a poto je umee posledica iskustva, on nije bio golobradi mladi, ve je morao biti stariji ovek. Red gramatika spada meu najobrazovanije pisare, a iz ovog kratkog zapisa vidi se I njegov knjievni talenat. Teodor veoma ivo opisuje protov gnev I svoj strah u trenutku kada se saznalo za njegov povratak. Istie Domentijanove vrline, on ga ne naputa ni u najgorim trenucima (kada ga grdi prot, a ni nakon drugog progona). Svoj strah uporeuje sa Stranim sudom.

Inok Isaija, Zapis o Marikoj bici na prevodu Pseudo-Dionisija Areopagita iz 1371. godineO autoru ovog zapisa postoje podaci u njegovom itiju koje je napisao nepoznati Svetogorac. Bio je ugledni srpski duhovnik XIV veka, a boravio je u Hilandaru. Bio je veoma uen, sam je prevodio ovo delo, a uestvovao je u pregovorima o izmirenju Srpske I Grke crkve.

Uvodni deo podsea neku vrstu filolokog traktata. Isaija govori o jeziku, njegovoj dragocenosti, znaaju grkog jezika, ali ipak vei znaaj daje slovenskom jeziku, jer je on dat od Boga, hrianski je. Javlja se topos afektirane skromnosti, Isaija govori o svom uenju grkog pred sam kraj ivota, iako to nije tano, ve je to samo jedno od optih mesta, on je bio veoma obrazovan. Postoje podaci o naruiocu prevoda, to je kir Teodosije iz Sera,Isaija izrie I pohvalu njemu. Smatra da je jezik koristan I za sluaoce I za podraavaoce. Sve vreme govori o sebi sa unienjem.

Iznosi situaciju u Srbiji: prevoenje je zapoeo u dobra vremena (daje idilinu sliku Svete Gore), a zavrio u najgora. Pogibju Mrnjavevia I Mariku bitku smatra posledicom Boijeg gneva I zamera Mranjaveviima. Sliku stradanja gradi postepeno, da bi na kraju dobila proroki ton on predvia propast srpske drave daje naturalistiku sliku stradanja I pustoi, koja je toliko strana da je I smrt bolja od nje.

Sledi molba itaocu da se moli za njegovu duu I podaci o ostavljau zapisa I godini. Svoje ime je zabeleio tajnopisom.

itije kneza Vladimira Nepoznati Zeaninitije kneza Vladimira sauvano je u Letopisu popa Dukljanina ili Barskom rodoslovu. Autor je nepoznati Zeanin iz Bara. To je srednjovekovna hronika nastala u Baru u drugoj polovini 12. veka, a sauvana je u prevodu na latinski jezik. Hronika daje pregled gotsko-slovenskih vladara od V do XII veka. Literarno je najuspelije poglavlje koje se bavi ljubavnom priom izmeu kneza Vladimira, vladara Duklje, I keri bugarskog cara, Kosare. Ovo je istovremeno I prvo itije u srpskoj knjievnosti. Pisac ga je, kako sam kae, skratio. On itaoca upuuje na opirnije delo

Kompozicija je uslovljena time to se itije nalazi u sklopu veeg spisa. Zbog prirode tog spisa bavi se samo periodom vladavine ovog kneza. Ve se ovde javljaju neka od optih mesta koja e kasnije biti jo vie razvijana. U njegovom liku se od samog poetka istie njegovo znanje I svetost. Posebno se naglaava znaaj I snaga molitve. Vladimir se moli ve na poetku kada njegovi ljudi umiru od ujeda zmija I njegova molitva uspeva. Od tada zmije na brdu Oblik kao da su bez otrova. U ovoj epizodi itije ima ton narodnog predanja. Knez se moli I nakon zatoenja, ali I po dolasku kod Vladislava. Vladislav je svetitelj muenik, njegova smrt je muenika, a njegovo opredeljenje je opredeljenje za nebesko carstvo. U najteim trenucima njegovog ivota Bog je uvek uz njega, zatien je anelima. Nakon smrti Vladimir postaje I iscelitelj, obasjava ga boanska svetlost, telo mu se ne raspada. Ovo su elementi koji su omoguili njegovu kanonizaciju, Jovan Vladimir je prvi srpski svetitelj. Relikvija vezana za njega je drveni krst koji je drao u ruci kada su ga pogubili. itije sadri romantine elemente, vezane za lik Kosare, koji su takoe u slubi stvaranja svetiteljskog kulta: Kosarina ljubav je podstaknuta svetim duhom, a nakon mueve smrti odlazi u manastir.

Nakon sukoba sa bugarskim carem Samuilom knez je baen u tamnicu. Tu ga je srela careva ki koja je traila ocu da joj dozvoli da se uda za njega. Otac pristaje zbog njegovog plemenitog porekla I daje mu upravu zamlju njegovih predaka. Nakon careve smrti Vladislav, carev roak, ubija njegovog naslednika Radomira na predlog vizantijskog cara Vasilija I preuzima presto. Vladislav zove Vladimira da doe k njemu, ubeuje ga aljui mu prvo zlatni, a zatim drveni krst. Na putu do tamo aneli uvaju kneza od zasede, al mu Vladislav odrubljuje glavu 22. maja. Kosara odlazi u manastir, a Vladislava ubija aneo u pohodu na Dra.

itije kraljice Jelene Danilo II

itije kraljice Jelene nastalo je u 14. veku, najkasnije do 1316. godine. Ne zna se da li je Danilo imao ideju da saini zbornik pod nazivom ivoti kraljeva i arhiepiskopa srpskih u kojem bi itija zajedno inila jednu celinu, ili je na nju doao kasnije. Konana redakcija pripisuje se njegovom ueniku, ili uenicima. Ta namera I ideja celine uoava se pri itanju ovoga itija: on ne izlae veliki broj istorijskih podataka, to je nepotrebno, jer je to ve uinio u Dragutinovom itiju. Isti je sluaj I sa drugim itijima. Zbornik se sastoji iz dva dela, u prvom su izloeni ivoti vladara od Uroa I do Duana, a u drugom arhiepiskopa od Arsenija I do samog Danila. Junaci Danilovog zbornika zamiljeni su kao odreeni tipovi vladara ili podvinika. U takvoj tipologiji lik Jelene pre bi mogao da se svrsta meu drugi tip, bez obzira na to to je ona bila vladarka. itije kraljice Jelene nije zanimljivo samo zbog toga, ve I zato to je prvo itije posveeno eni u srpskoj knjievnosti.

Danilo je u svom zborniku teio istorinosti, a ova tenencija e se videti I kod njegovih nastavljaa. Od istorijskih I biografskih podataka o Jeleni izneseni su oni o njenoj udaji, gradnja zadubine, ali I o sukobu izmeu Uroa I Dragutina. Velika panja posveena je karakterizaciji glavnog junaka. Danilo predstavlja Jelenu posredno I neposredno, iznosei na videlo njene mnogobrojne vrline, ali I otvoreno govorei o njima. Junakinja I sama iznosi svoje misli kroz molitve I molitvena razmiljanja. Iz toga se moe zakljuiti da ovo itije ima funkciju pohvalnog itija. Tako ceo zbornik u sebi objedinjuje tri anra: istorijski, hagiografski I retorski. Ton pripovedanja u itiju odie neposrednou, a to je posledica Danilove bliskosti sa junakinjom. U njenom liku najvie se izdvajaju njen strah od Stranog suda, milosre, humanost, ali I ljubav prema obrazovanju I umetnosti. Istie se njena duhovna delatnosti: sakupljanje knjiga, darivanje manastira, prepiska sa svetim ocima, pomo nitima Glavni motivi su motiv prolaznosti I Stranog suda. Biblijski citati uglavnom su preuzeti iz Davidovih psalama i Knjige postanja, ime je doaran ispovedni ton dela.Predgovor

Na poetku se nalazi teoloki uvod. itije poinje velianjem Boga, njegove milosti i pravednosti koje se otktrivaju svima koji su mu verni ili koji se pokaju za svoje grehove. Istie se njegova mo pratanja grenicima. Jelenin lik obeleen je stalnim oseajem grenosti, tako da ovaj uvod nije tu sluajno. Istie se veliina duhovnog podviga onih koji se odriu zemaljskog radi nebeskog. Osea se ponizan Danilov ton, opte mesto. (Jer znam mnoinu grehova mojih., A i mi greni...) Zemaljsko se pretpostavlja nebeskom, istie se prolaznost i propadljivost bogastva, slave i snage nasuprot venoj nebeskoj slavi koju dostiu isti i pravedni.

Ko je taj od zemaljskih, koji se spasao pouzdavi se na mnoinu bogatsva svoga? Ili ko se pomogao silom snage svoje? A oni, koji radi pooe za Tobom dobrim pastirem dua naih, takvi primie mesto zemaljske i malovremene slave nebesku slavu, koja ostaje na vekove, i svoju duu istu sauvae. Od toposa se javlja afektirana skromnost.Danilo se poziva na svedoke od kojih je sluao o Jeleni i govori da e na osnovu onoga to je uo pripovedati.

Roenje, mladost

Jelena je erka bogatih i slavnih roditelja, ali je od malena okrenuta Bogu. Udali su je za kralja Uroa, nakon ije smrti on od sina Stefana dobija deo drave.

Jelena ivi zemaljski ivot, ali je stalno okrenuta Bogu, neprestano se moli da joj oprosti sve grehove, svesna je njegove pravednosti i pratanja, svesna je prolaznosti svega zemaljskog i venosti nebeskog. Ona eli da postupa u skaldu sa Bojim zakonima da da sve siromanima, znajui da e imati dobro imanje na nebesima.

Narav, karakter, ivot i podvizivanje

Danilo opisuje Jeleninu blagu narav, njeno znanje koje je omoguavalo da uvek zna da odgovori svima, njenu dobrotu i jednako ophoenje prema svim ljudima, bez trunke licemerja.

Jelena pada u bolest nakon muevljeve smrti i neprestano se moli Bogu da je sauva, da ne umre grena. Ona poinje post, prima siromane i beskunike u kuu, hrani ih, oblai. U tome je i veliina posta i znaaj postiti i pomoi drugome, nahraniti gladne. Danilo govori o znaaju posta i o udima koja su se dogaala onima koji su postili Ilija, Hrist i sl.

Jelena pomae stalno gluve, slepe, hrome. Ona moli Boga da joj iskupi grehe iz mladosti jer je tada ivela u neznanjuu, a sada je potpuno svesna veliine nebeskog. Ona sastavlja spiskove svojih grehova, alje ih u manastire odakle su joj monasi donosili pisane zapovesti u korist njene due, a ona je darivala i monahe i manastire, troei jedino tako svoje bogatstvo. Jelena govori o tome da i oni koji se ele posvetiti Bogu, to ne mogu potpuno da uine zbog sujete sveta, i zbog toga to je zlo u celom svetu, pa se ovek ne moe potpuno odvojiti od zemaljskih briga, a dok to uini ne moe potpuno voleti Boga. Oci Jeleni alju pouke kao treba da nastavi da pomae onima u nevolji i kako se nebesko carstvo dostie jedino pravom verom, verom u Boga i onda kad se preivljavaju zla i nedaa.

Ne postizava se carstvo nebesno ni reima, ni lepotom, ni rodom, ni ainom, ni godinama, no silom vere.

Jelena pomae svima i sakuplja keri siromanih roditelja koje vaspitava i odgaja, udaje i daruje. Svi su se divili njenim vrlinama. Ne prestaje d ase moli Bogu. ... prosveti i oisti mene grenu i strastima omraenu i svu pocrnelu, da ne osudi mene u dan stranoga ti dolaska...

Moli se za svoje sinove, da ih Bog sauva grehova mladosti. To su Dragutin i Milutin. Ona ih savetuje, govori im o moi bratske ljubavi o tome da treba uvek da stoje jedan uz drugog jer je ljubav osnov svega, a zajedno e biti jai jer je sam ovek bez brata kao ptica izletela iz gnezda koja tada postaje bespomona i ranjiva.

Jelena se plai smrti jer ne eli da umre grena, samo moli Boga da joj da ansu da pre smrti okaje mnotvo svojih grehova.

Svako disanje i svako stvorenje slavi Te, Gospode, a ja jedina zaboravih da slavim Tvoje ime.

Gradnja crkve

Po uzoru na hristoljupce koji podiu manastir i Jelena dolazi na ideju da podigne manastir Bogorodici. To i ini na mestu zvanom Gradac. Prema graditeljima, najboljim umetnicima, ona je blaga, dobra, puna ljubavi. Kada je hram sagraen, Jelena moli za milost Bogorodice i Boga nad svim ljudima, nad njenim narodom. Utvren je crkveni ustav, okupljni monasi, osvetena je crkva, izvrena sveta liturgija, Jelena je crkvu ukraavala dragim kamenjem, troei u njoj svoje bogatstvo, donosila je svete knjige.

Sav ivot svoj i neiskazano bogatstvo slave svoga zemaljskoga cartsva tu darova.

Jelenini saveti ljudima i preporuke o pravom bogougodnom ivotu, koji podrazumeva odricanja od hrane, pia, od oholosti i sujete.

Pohvala

Pohvalu izrie Jelenin sin Milutin. Anafora: blaena si.

Bolest, zamonaenje i smrtJelena se razbolela, snano se moli Bogu koji prata svima koji se iskreno kaju i mole. Ona se monai u crkvi svetog nikole u Skadru. Ona se potpuno okree monakom ivotu, ne spava, ne daje telu mira.Scena smrti je u duhu itijne tradicije junak predosea smrt i saziva narod. Iz itija saznajemo da je Danilo i sam bio prisutan. Scena smrti podsea na Uspenje Bogorodice, aludira se na dolazak apostola iz svih krajeva sveta. Danilo se ovde javlja kao knjievni junak, on prisustvuje tom trenutku i daje vrlo emotivan opis.

Nakon smrti

Uobiajeno bi bilo da se u ovom delu nalaze opisi posmrtnih uda svetoga, meutim, to ovde nije sluaj. Govori se o istorijskim dogaajima i stanju u Srbiji nakon Jelenine smrti. Jelenin grob mesto je ponovnog ujedinjenja zavaene brae. Danilo opisuje Simonidin dolazak Dragutinu i njegovoj eni podraavanje vizantijskih obiaja. Jelena se kvalifikuje za svetitelja nepropadljivou tela i miomirisom.itije svetog Save - Domentijan . , . 13. . , . . , : 1253. ( ), , , .

. . , . : ( ) . . . .

14. .

, .

, , . , . , , , . , . . . , . , , . , , . , . , , , , ... , . :

( , )

,

. , . , . , , . . . . , , : , . 1, 2 3 ( , ) , ( , ). , : , , , . , . , , .

, , , . , , . . ... . , . , . , . .

:

, ()

(, , )

, ,

, . . , . . , , , . : , . , . , , . . , , . , . , , . . . . , , . . . , . , , . . , . , , , , ... , , , . . .

, ( , ). : , , , , . . . , . Sluba svetom Simeonu Sveti Sava , . . , , . , . , e, , . (, ), .

. , , 1207. . . , , .

:

;

;

;

;

;

;

;

;

;

.

. , . , , , , . a , , . . . . . , , , , , . , , . , , . , , , . , . , , . . , , , , , , ... . . , , , . . . . , ( ) . . , . . , , , . . ( ); , , . II , . , . , .

. . , , , . . . . . , . , . . . . , . , .

. , . . () , .

, . , . . , . , . . , . . , , , . . . .

. . , . . . . . . . , . , , . . . ( ...) . . , , , . . : , , , , , ... , .

*** , . , . , , . , : , , . . .Pismo ocu Spiridonu Sveti SavaPoslanica igumanu Spiridonu pisana je sa prvog ili drugog Savinog putovanja u Svete zemlje, mada se ipak pretpostavlja da je pisana sa drugog putovanja. Ovo je jedno od prvih sauvanih privatnih pisama, a sauvano je u rukopisu iz 15. veka. Pisano je u linom tonu, i ne obiluje optim mestima epistolarnog anra. Uvodni i zavrni deo se oslanjaju na poslanicu Pavla Korinenima. Poetak je uobiajen, sadri pozdrav i obraanje adresatu. Spiridon je iguman Studenice, Savino duhovno edo. Pismo se moe podeliti na dva, odnosno, tri dela. Prvi deo je pisan knjievnim, a drugi ima elemente narodnog jezika. Prvi deo ima sveaniji karakter i sadri neka opta mesta, npr. Sava o sebi govori sa unienjem. On Spiridona obavetava da je uredio da se on i monasi Studenice pominju u molitvama, ali isto tako trai od njega da se moli za njih (Savu i pratnju). Istie znaaj molitve. Govori o srenom dolasku, a zatim i o bolesti koja je zadesila njega i pratnju.

Pismo sadri i postskriptum u kojem Savine rei dobijaju mnogo prisnji ton. Sava govori o predmetima koje alje Spiridonu. Njihov znaaj i Savin odnos prema njima vidi se iz toga to on koristi deminutive: krsti, pojasi, ikonicu, ubrusac i kamiak. Predmeti koje alje imaju funkciju amajlije, Sava ih je polagao na Hristov grob. On Spiridona savetuje da ih uvek nosi sa sobom. Obavetava ga o daljem toku puta posetie Aleksandriju i Sinajsku Goru.

Trei deo je najprisniji, tu Sava oinskim tonom daje savete, iskazuje strah za svog uenika. On njega savetuje o pravim ivotnim vrednostima i podsea ga na zavete.

itije svetog Simeona Stefan Prvovenani ( ). , 1216. . . . . , . , , , .

, , , . , , .

20 . - :

1) ( )

2) , , , , ( 10. ) ,

3)

4) 1 6, , ( , )

5)

6) ( ) , : , , , , , , . , , , , .

. . , , . . (: - : ). , - , , , , . . , , - , . . . , , : "" , , , . , . . " " . , , ( 1242/43. 1253/54. ). "" (, , .).

(II ). , , ( ); - ). VII . , "". , , , . . . . .

. , . ( ). (" "), . . - . , , . . , (III, IV V), : , , (), ( ). : . ( , ), , , . , , , . - , , "" .

, , . , () . (), . , . , . .

. , , . : , " " " ", " ". : " , ". . , .

( ) . . , XIV . , , , ( ). , , , . .

. , . : " , , , , . , , , ". , , . . : . - , . . . (VII ) (V ). - ; .

, . . - , . , , . , .

. ( ). , . , . , - . : , , , . . , - . , : , , ... :

1)

2)

3) ; ; ; , . : 1) (, )

2) ,

3)

4) - ( , ) . . , , , . . ; . ( . ), ( ; ). - - . , -. - . . " ". , .

. ( , ). . . , , ; . , - .

. (. , " "). () , " ". . - (IV ): , , . , , - ; . . ; , . ( ). .

- ( XV ), - . , , , . , , . . , , . ( ). , ; , .

. - . ( , , . "", "" ). , , ; , . (. XX). : - -, , . . . , , . (. ). . . , . , . :

, , . , , . - , . . , . . . , , : , , , , . . . , , , . : , , , . 3. 1. . .

, , , .

.

, .Nadgrobna re despotu uru Brankoviu Smederevski besednik , , . , . 1456. , . .

(, ). , , . , , . . : , , , , . , . , , , . , , . . . 1453., , . , . , . , , . . , , , : , .

, . . , . , .itije svetog Save - Teodosije

. .

, , . , , , .

. : . . . , . .

: , , , , , .

, , .

. ; . e . , . . . . . .

, . , , .

, , , . . . : , , ... , . , , , . . . , . , . . , . , ( ). . , , . .

: , , , . , . . .

, , . () . . .

. ( ), . . , , , , . , . . , . .

, , . , .

. , . , , . , . . . . . . :

;

, .

, . , , . . . ( ). , . . , . , , .

, , , . . . . ( ).

: , , ...

, , , . : .

. .

, . , . . , .

.