skripta inf. tehnologije 2

5/24/2018 Skripta Inf. Tehnologije 2

1/31

Visoka kola,,Akademija za poslovnu ekonomiju

Proizvodni i informacionisistem


2/31

Proizvodni informacioni sistem Visoka kola ,, Akademija za poslovnu ekonomiju

PITANJA I ODGOVORI

1. Prenos i obrada informacija. Sve ono sto se koristi za uspostavljanje veze i odnosa, a to su:govor, podaci, signali, slike, odnosno sve ono sto daje nove podatke ili nove cinjenice o nekoj pojavi

ili dogadjaju koji ranije nisu bili poznati naziva se informacija.Svaki postupak, kojim se informacija prenosi i pri tome joj se eventualno menja oblik, ali ne i njen

sadrzaj naziva se prenos informacija. Ako se nad informacijom primene i takvi postupci pri kojimadolazi do promene njenog sadrzaja ili se na osnovu nje dobija nova informacija, taj postupak se naziva

obrada informacija.

Kako se sa slike moze videti, prenos informacija se sastoji od izvora informacije X, odasiljaca,uredjaja za kodiranje, kanalaza prenos ili veze, uredjaja za dekodiranje i prijemnikaiz koga sedobija informacija koja moze biti u obliku u kome je poslata na prenos ili u nekom drugom oblikupogodnom za prijem primaoca informacije.

2. Signal je vremenska funkcija koju prenosi fizicka velicina i koja ima bar jedan parametar kojiodredjuje tok fizicke i tehnicke velicine. Signali kao nosioci informacija omogucavaju prenos, obradu icuvanje informacija. To su stanja ili procesi materijalnog sistema i koriste se za prenosenje podataka ili

saopstenja o stanju posmatranog sistema, odnosno o toku procesa i na taj nacin ostvaruju informacioneveze izmedju sistema, podsistema ili elementarnih sistema. Kod signala mozemo razlikovati: nosacsignala i parametar informacije. Nosac signala prenosi signal u obliku funkcije vremena iliprostorne vrednosti. Parametar koji prenosi nosac signala naziva se parametar informacije

3. Ekonomicnost informacijepredstavlja kriterijum valjanosti i ekonomske opravdanosti preuzimanjainformacije. Informacija je ekonomicna samo onda ako se dobija kao kvalitetna uz minimalnetroskove. Nije ekonomski opravdano obezbedjivati one informacije ija opravdanost, merena samoekonomskim pokazateljima, pokazuje da su troskovi pribavljanja pojedinih informacija veci nego stoje njihova efikasnost. Zato je teznja svakog sistema da troskovi prikupljanja i obrade informacija budu

minimalni, a da istovremeno informacije budu kvalitetne, odnosno ekonomicne. To znaci da

ekonomicnost informacija predstavlja jednu od njenih najbitnijih karakteristika.

4. Entropija informacija.Svaki sistem predstavlja skup elemenata medjusobno povezanih u celinu, tielementi imaju odredjenu strukturu, svojstva i medjusobne veze, a karakteristike tog skupa u nekomtrenutku predstavljaju stanje tog sistema. To stanje sistema se menja u funkciji vremena prema

zakonima funkcionisanja sistema i pod uticajem veza sistema sa okolinom. Pod takvim uticajimajavljaju se razlicite verovatnoce pojave odredjenog stanja. Nikada se sa sigurnoscu ne moze znati kada

ce se i da li ce se sistem naci u odredjenom stanju vec se samo moze utvrditi verovatnoca da ce se


3/31


sistem naci u nekom stanju u zadatom vremenskom trenutku. Ako je skup verovatnoca nezavisnih

dogadjaja, odnosno stanja sistema Pc xii

n

( )

11

tada je to potpuni skup u kojem se sistem nalazi ili se

moze naci. Informacije o stanju sistema dobija upravljacka funkcija sistema i na osnovu njih uticesvojim upravljackim mehanizmima, a pre svega delovanjem na varijable sistema, na uspostavljanje

takvog stanja koje ce u granicama dozvoljenih odstupanja da vrsi svoju funkciju i ostvari zacrtanecilljeve i zadatke. Ako upravljacka funkcija nije u mogucnosti da svojim upravljackim mehanizmima

vrati poremeceno stanje u normalno, tada sistem u toku vremena gubi svoju odredjenost, ne ostvarujesvoje ciljeve i zadatke ili njegovo ponasanje odstupa od zeljenog ili potrebnog ponasanja. Takva

pojava dovodi do neodredjenosti sistema, a u kibernetici se takva pojava naziva entropija. Entropijamoze imati vrednosti od nule do log ( )Pc xi . Ako je vrednost entropije jednaka nuli tada je stanje sistema

potpuno poznato, sredjeno i organizovano, a to znaci da nema nikakvih neodredjenosti u ponasanju

sistema.5. Struktura komunikacionih veza u IS-u. Sve veze elemenata unutar informacionih sistema imajuneku strukturu, a te veze se ostvaruju izmedju pojedinih jedinica informacionog sistema ili njegasamog sa okruzenjem. Sve veze se mogu prikazati graficki tako sto se organizacione jedinice ili

elementi informacionog sistema obeleze tackama, a komunikacioni putevi izmedju njih linijama, pricemu treba obratiti paznju na smer kretanja informacija, obzirom da se ona moze kretati samo u

jednom ili u oba smera. Smer kretanja informacije se oznacava strelicama. Komunikacione vezeostvaruju nekoliko tipicnih struktura.

a) Puna struktura b) Zvezdasta struktura c) Lan~ana struktura

O5

O4

O2

O3

O1 O1

O5O2

O3 O4

O1

O2

O3

O5

O4

Strukture u kojima sve organizacione jedinice imaju meusobne neposredne veze i mogumedjusobno da neposredno izmenjuju informacije sa ciljem sto bolje realizacije zadataka i ciljevasistema nazivaju se pune strukture. Zvezdaste structure omogucavaju da se direktna razmenainformacija vrsi izmedju jedne organizacione jedinice ili elementa sistema i svih ostalih organizacionihjedinica, odnosno elemenata. Lancane strukture zasnivaju se na istim principima na kojima jeizgradjena i zvezdasta struktura. Za razliku od zvezdaste strukture, kod lancanih struktura je sistemkompetencija izrazen u vise nivoa. Na bazi ovakve strukture razvijene su hijerarhijske strukturesakomunikacionim vezama ikruzne strukturesa komunikacionim vezama.


4/31


O5

O4

O1

O3

O5O2

O3 O4

O2

O1

a) Hijerarhijska struktura b) Kru`na struktura

6. Tokovi informacija u proizvodnom sistemu-procesu. Za indentifikaciju bilo kog proizvodnogsistema potrebno je odrediti tokove materijala i tokove informacija.

ISTRA@IVANJE

I RAZVOJPROJEKTOVANJE

IZRADA

PROTOTIPAPROIZVODNJA

KONTROLA

KVALITETA

TRANSPORTSKLADI[TEPRODAJAEKSPLOATACIJA

PRIKUPLJANJEOBRADA I ^UVANJE

INFORMACIJAODR@AVANJ

STE^ENAZNANJA

Na slici su prikazane osnovne aktivnosti unutar jednog proizvodnog sistema sa naznazenim kretanjima

materijala i informacija pri nastanku, izradi i eksploataciji nekog finalnog proizvoda. Kao polaz zanastanak proizvoda koriste se stecena znanja nastala kroz skolovanje i usavrsavanje, a cijom se

primenom i transformacijom u procesu istrazivanja i razvoja vrsi izrada prototipa tog proizvoda, da biu narednoj fazi nastupio proces projektovanja proizvodnje, sama proizvodnja, kontrola i isporuka

krajnjem korisniku. U toku procesa eksploatacije potrebno je posedovati specijalizovane funkcije za

odrzavanje i servisiranje kako u garantnom roku tako i u vangarantnom roku. Ovakav tok predstavljatok materijala u proizvodnom sistemu podeljen po aktivnostima od ideje do realizacije, sa procesomodrzavanja i servisiranja proizvoda.


5/31


7. Tokovi informacija u procesu osvajanja nove proizvodnje. Proces osvajanja nove proizvodnjeodvija se na osnovu donetih odluka funkcije upravljanja proizvodnim sistemom, koje se donose na bazi

analize trzista od strane funkcije marketinga, njegovog zahteva za novim proizvodima ili na osnovuideja nastalih u funkciji razvoja baziranih na sopstvenim istrazivanjima i stecenom znanju u funkciji

za oblikovanje proizvoda sprovedenih u vidu konstruktivnih izmena. Pod izmenama se podrazumeva

svaka promena u proizvodnom programu proizvodnog sistema kao i promena u konstruktivno -tehnoloskoj dokumentaciji proizvoda, odnosno promena u:

dokumentaciji proizvoda

dokumentaciji tehnoloskog procesa

programu proizvodnje za tekucu proizvodnju.Pod pojmom osvajanje podrazumevaju se aktivnosti koje se izvode na osnovu konstruktivnedokumentacije radi osvajanja novih proizvoda i uvodjenje izmena u proces proizvodnje.

OSVAJANJE

NOVOG

PROIZVODA

PROGRAMPROIZVODNJE

OSVAJANJE USOPSTVENOJPROIZVODNJI

OSVAJANJEU

KOOPERACIJI

Uradjena konstruktivna dokumentacija u funkciji razvoja sluzi kao polaz za izradu programa

proizvodnje na osnovu cije raspodele se salju zahtevi za osvajanje do tada ne osvojenih delova i

materijala. Sam proces osvajanja nove proizvodnje se moze podeliti u tri podprocesa:

proces raspodele programa proizvodnje

proces osvajanja u sopstvenoj proizvodnji

proces osvajanja u kooperaciji.


6/31


8. Tokovi informacija u procesu pripreme proizvodnje. Proces pripreme proizvodnje ima zadatakda na osnovu Narudzbenica kupaca i predvidjanja prodaje izradi Godisnji globalni i dinamicki plan

proizvodnje, da na osnovu globalnog plana proizvodnje izvrsi usaglasavanje potrebnih sa mogucimangazovanjem obrtnih sredstava u funkciji ekonomike i finansija i obezbedi proces proizvodnje sa

svim potrebnim ulaznim elementima i resursima kako bi se proces proizvodnje izvrsio u optimalnim

rokovima bez nepotrebnih zastoja.PROCES

PRIPREME

PROIZVODNJE

PROCES

PLANIRANJA

PROCES

NABAVKE I

SNABDEVANJA

PROCES

SKLADI[ TENJA

PROCES

ODR@AVANJA

Sa slike se vidi da se proces pripreme proizvodnje sastoji iz medjusobno organizaciono i informaciono

povezanih podprocesa: Proces planiranja proizvodnje

Proces nabavke i snabdevanja

Proces skladistenja materijala

Proces odrzavanja masina i opreme.9. Tokovi informacija u procesu definisanja planova proizvodnje. Plan u obliku pisanogdokumenta procesa planiranja definise osnovne ciljeve i zadatke proizvodnog sistema. Njime seregulisu svi potrebni proizvodni, prometni i ekonomski odnosi. On se bazira iskljucivo na trzisnim

uslovima i osnova su za uspostavljanje ekonomskih i drugih odnosa u okvirima privrednog sistema. Uodnosu na vremenski period za koji se donose, planovi se mogu podeliti na:

dugorocne planove

srednjorocne planove i

operativne planove.Prema svom sadrzaju planovi mogu biti:

plan proizvodnje

plan nabavke

plan marketinga i

plan istrazivanja i razvoja i cine komponente finansijskog plana proizvodnogsistema.

Dugorocni plan proizvodnjese izradjuje za period od 10 godina i predstavlja dugorocnu proizvodnu iprogramsku orijentaciju u procesu postavljanja i izvrsavanja ciljeva i zadataka proizvodnog sistema.

Srednjorocni plan proizvodnjese izradjuje za period od 5 godina, a takodje predstavlja proizvodnu iprogramsku orijentaciju u procesu postavljanja i izvrsavanja ciljeva i zadataka proizvodnog sistema.Godisnji plan proizvodnjepredstavlja fizicki ili vrednosni izraz za proizvodnju u trajanju od godinudana izrazenu u komadima ili norma casovima za fizicki, odnosno dinarima za vrednosni izraz.Postavlja se na osnovu programa proizvodnje i zadataka zacrtanim u srednjorocnom i dugorocnom

planu proizvodnje, kao i postavljenih uslova privredjivanja za zadatu godinu.


7/31


10. Tokovi informacija u procesu popravke masina ili opreme. Odrzavanje, kao i svaki drugiproces u proizvodnom sistemu, se odvija po unapred definisanim planovima odrzavanja sa osnovnim

ciljem da se sto efikasnije iskoriste raspolozivi resursi koje poseduje proizvodni sistem kao sto su:masine, oprema, alat i rezervni delovi, a samo planiranje se odnosi na:

planiranje odrzavanja masina i uredjaja

planiranje odrzavanja instalacije planiranje podmazivanja planiranje izrade i odrzavanja alata.

Na osnovu pracenja intervencija na opremi, stanja opreme, predvidjenih planskih intervencija i na

osnovu raspolozivog kadrovskog i materijalnog potencijala procenjuje se obim planova odrzavanja zacelu godinu. Pracenjem podataka o zastojima, odnosno kvarovima masina dobija se veliki broj

informacija neophodnih za pravljenje planova kao sto su:

vrsta kvarova ucestanost ili frekvencija kvarova vrsta odrzavanja koji se delovi najcesce menjaju i od kojih proizvodjaca i dr.

PROIZVODNJANalog za

popravkuODR@AVANJE

Popravka

ma{ine ili

ure| aja

Popunjava

nalogPopunjen

nalog

PROIZVODNJAOvera

naloga

II primerak

naloga

Overen

nalog

ODR@AVA NJE Arhiva

EKONOMIKA

I FINANSIJE

Obra~un

proizvodnje


8/31


11. Tokovi informacija u procesu prijema i skladistenja materijala. Proces skladistenja materijalase sastoji od odredjene grupe poslova vezanih za smestaj sredstava za proizvodnju, koja su nabavljena,

a koja se stavljaju proizvodnji na raspolaganje u ritmu koji odgovara ritmu proizvodnje. Da bi se ovopostiglo potrebno je izvrsiti organizaciono preuzimanje (prijem), cuvanje, izdavanje i evidenciju

sredstava za rad i predmete rada.

Proces skladisnog poslovanja obuhvata sledece aktivnosti: prijem materijala i delova skladistenje materijala i delova izdavanje materijala i delova inventarisanje.

Postupak prijema materijala i delova zapocinje njihovim prispecem u krug proizvodnog sistema ili

tacnije receno u prijemnu zonu magacina u koji je materijal upucen. Svaku kolicinu materijala kojastigne na prijem u magacin mora da prati odgovarajuca dokumentacija kao na primer dostavnicakojamora izmedju ostalih da sadrzi sledece podatke:

indentifikaciju isporucioca (sifru, naziv, sediste i dr.) vrstu materijala (sifru)

kolicinu materijala sifru magacina kome je materijal isporucen.

Prate}a

dokument.

Materijal

MAGACIN Kvantitativni

prijem

Zadovo-

ljava

II primerak

Zapisnik o

prijemu

SNABDEVANJE

ISPORU^ ILAC

Zapisnik o

prijemuKONTROLA

Kvalitativni

prijemDobro

Zapisnik o

prijemu

SNABDEVANJE

MAGACIN

EKONOMIKA

I FINANSIJE

Obrada

zapisnika

Zapisnik o

prijemuMAGACIN

REKLAMACIJA

Nalog odba-

~enog mater.

Materijal

ISPORU^ ILAC

NE

DA

DA

NE


9/31


12. Tokovi informacija u procesu nabavke alata.Zahtev za

nabavku

alataNABAVKA

Formiranje

zahteva za

ponudu

Zahtev za

ponuduISPORU^ IOCI

PonudaPrihvata

se

NE

NABAVKA

Zahtev za

izradu alataISPORU^ ILAC

Izrada

alata Gotov alat KONTROLA

Prijem

alata

Zapisnik o

prijemu

Prihvata

se

NE

DA

Zapisnik o

prijemu

TEHNOLOGIJA

NABAVKA

EKONOMIKA

I FINANSIJE

MAGACIN

A` uriranje

svoje

dokument.

A` urna

dokumentacija

13. Proces formiranja i listanja proizvodne dokumentacije.

P L A N

Formiranje

zahteva za

dokument.

C - Karta

Predajnica

Primopredajn.

Radna lista

Zahtev zadokument.

Trebov. alata

EKONOMIKA

I FINANSIJE

INFORMATIKA

Odredjivanje

cene

proizvoda

Kontrola

kompletnosti

i ta~nosti

Listanje

dokumenta-

cije

Treb. mater.

P L A N

Iskontrolisana

dokumentacija

Radni

nalog

Mese~ni planproizvodnje


10/31


14. Kretanje primopredajnice u procesu proizvodnje

Primopredaj-

nicaPROIZVODNJA

Izrada na

operacijiPromena

linijeKONTROLA

Overa

primopredaj-

nica

PROIZVODNJA

Popunjava

broj dobrih

i {karta

Popunjena

primopredajnica

PLAN

Izrada %

izvr{enja

plana

EKONOMIKA

I FINANSIJE

Obra~un

zarada

radnika

Obra~un

zarada

NE

DA

Overena

primopredaj.

15. Baze podataka i njihove medjusobne veze u integralnom informacionom sistemu proizvodnog

sistema

DB

OSVJA-

NJE

DB

PROI-

ZVODI

DB

PRIJEM

MATER.

DB

OPERA

CIJE

DBALATI

DB

OSVJA-

NJE

DB

DOBA-

VLJA^I

DB

FAKTURE

KUPACA

DB

KUPCI

DB

PRODA-JA

DBMATER.KNJIGO.

DBRADNAMESTA

DBOSNOVNA

SREDSTVA

DBPLAN

PROIZV.

DB

RADNINALOZI

DBKADRO-

VI

DB

LI^NIDOHOD.


11/31


16. Tokovi informacija u procesu kontrole koja je u toku. Iako je proces kontrole kvaliteta posvojoj organizacionoj funkciji iznad ostalih funkcija i obicno se nalazi na najvisem organizacionom

nivou proizvodnog sistema, ovaj proces u informativnom smislu nije izdvojen kao poseban proces.Ovo iz razloga sto je sam proces kontrole prisutan u aktivnostima svih organizacionih funkcija pocev

od razvoja proizvoda, preko prijema delova, proizvodnje, prodaje i odrzavanja proizvoda u

eksploataciji, pa je nemoguce uvrstiti ga kao podproces procesa proizvodnje mada su aktivnostiprocesa kontrole kvaliteta u najvesoj meri vezane za sam proces proizvodnje.

PROIZVODNJA

Popunjava

br.uradjenih

komada

Popunjena

radna l ista KONTROLA

Popunjava

br. {kart

komada

Nova

linija

Popunjena

radna lista

Primopredaj-

nica

EKONOMIKA

I FINANSIJE

Popuna br.

uradjenih

komada

KONTROLA

Broj

{kart

komada

Zavr{na

operacija

Popunjena

primopredajn.

Magacinska

predajnica

EKONOMIKA

I FINANSIJE

KONTROLA

Broj dobrih

i {kart

komada

Popunjena

predajnica

MAGACIN

PLAN

PRODAJA

EKONOMIKA

I FINANSIJE

DA

NE

DA

NE


12/31


17. Sematski prikaz modula i njihovih veza u integralnom informacionom sistemu

PORUD@BINE

KUPACA

UPRAVLJANJE

PODACIMA OPROIZVODU

ANALIZA

PRODAJE

ANALIZA

PREDVIDJANJA

GLAVNI PLAN

PROIZVODNJE

PROIZVODNJA

PLANIRANJE

MATERIJALA

UPRAVLJANJE

ZALIHAMA

NABAVKA

UPRAVLJANJE PRO-

IZVODNJOM I KALKU-

LACIJA TO[KOVA

PLANIRANJE

KAPACITETA

18. Nabrojati module primera integralnog informacionog sistema

M1: Upravljanje podacima o proizvodu

M2: Porudbine kupaca

M3: Upravljanje zalihama materijala

M4: Glavni plan proizvodnje

M5: Planiranje materijala i delova M6: Nabavka

M7: Proizvodnja

M8: Kontrola i trokovi proizvodnje

M9: Analiza prodaje

M10: Analiza predvi|anja prodaje

M11: Planiranje kapaciteta


13/31


19. Modul za upravljanje podacima o proizvodu predstavlja modul za generisanje i odrzavanjebaznog fonda podataka. Vecina podataka koji se sadrze u ovom modulu stvaraju se u funkciji razvoja,

odnosno tehnologije, a koristi se za odrzavanje:

osnovnih tehnickih podataka o delovima i materijalima

strukture proizvoda

tehnoloskih postupa i operacija podataka o radnim mestima i proizvodnoj opremi

standardnih podataka o troskovima.Glavne funkcije modula treba da obezbede:

Mogu nost upravljanja bazama podatakao strukturi proizvoda sa direktnim ilislozenim eksplozijama ili inplozijama

Mogucnost upravljanja bazama gotovih proizvodasa mogucnostima promenaopcionala kako bi se definisali proizvodi na zahtev korisnika.

Mogucnost definisanja alternativnih materijala koji sluze kao zamenamaterijalima predvidjenih konstruktivnom dokumentaciom.

Mogucnost brze zamene postojeceg materijalau strukturama proizvoda novimmaterijalom, kako na nivou svih struktura tako i na nivou strukture samo jednogfinalnog artikla.

Mogucnost kopiranja sastavnicejednog artikla u sastavnicu drugog artikla kojisu slicni po strukturi, a zatim unosenjem razlika dobila sastavnica novog artikla.

Mogucnost upravljanja izmenama u strukturi proizvoda koriscenjem datumavazenja strukture, njenog datuma pocetka vazenja ili njenog datuma prestankavazenja.

Mogucnost definisanja tehnoloskih postupaka ili ciklusa izrade proizvoda sasvim tehnoloskim operacijama i zahvatima, koje u sebi sadrze vremena izrade,masine na kojima se izvode, potrebne alate i druge informacije bitne za proces

proizvodnje.

Mogucnost definisanja radnih mesta sa njihovom lokaciom u okviru radnejedinice i linije.

Mogucnost kalkulacije standardnih, tekucih i simulirajucih troskova zasvaki proizvod koristeci napred definisane podatke o delu i materijalima kao i

podatke o operacijama i radnim mestima.


14/31


20. Porudzbine kupaca: modul-M2. Ovaj modul vodi racuna o svim porudzbinama koje dolaze odstrane kupaca proizvoda iz proizvodnog progama proizvodnog sistema. Njegova primena omogucava

da se, svaki artikal za koji su kupci zainteresovani, opise preko svojih sastavnih delova i materijala pricemu se opisivanje strukture vezuje za datum prodaje, sto omogucuje pracenje proizvoda preko unetih

izmena kroz modul "Upravljanje podacima o proizvodu".

Funkcije ovog modula treba da obezbede: Mogucnost da se za svaki poruceni proizvod dobije odredjeni broj dodatnihinformacija kao sto su odredjene primedbe, uputstva za isporuku, posebnineplanirani troskovi i dr.

Mogucnost posebnog vodjenja porudzbinakoje su unapred placene, pri cemuisporuka moze biti po prethodno utvrdjenim datumima isporuke ili te datume

treba naknadno odrediti u dogovoru sa kupcem

Mogucnost da se porudzbine vise kupaca vode po grupama finalnihproizvodazajedno, a da se informacije mogu dobiti posebno za svakog kupca

Mogucnost dobijanja spiskova porudzbinaza ne likvidirane porudzbine, a kojetreba isporuciti u narednom periodu

Mogucnost odabiranja opcionalavec na nivou osnovnog spiska Mogucnost fleksibilnosti kod formiranja cena artikala vezanih za odredjene

ugovore

Mogucnost vodjenja popustakod prodaje Mogucnost da se nabavka za porudzbine vrsi potpuno interaktivno Mogucnost da se na ekranskom prikazudobiju odgovarajuce informacije kao

sto su: spisak porudzbina sortiranih po broju porudzbine, spisak porudzbina po

zadatom artiklu, stanje raspolozivosti po artiklu, drugi pregledi

Mogucnost da se cene vode u odgovarajucim valutamaplacanja koriscenjemdnevnog kursa i sifarnika valuta


15/31


21. Upravljanje zalihama materijala: modul-M3. Ovaj modul je prvenstveno namenjen funkcijamasnabdevanja i nabavke, a zatim i funkcijama planiranja kako bi u svakom trenutku mogle dobiti pravu

informaciju o stanju odredjenih delova i materijala na zalihi potrebnih za proces proizvodnje unarednom periodu, kako bi pravovremeno preduzele organizacionim uputstvima predvidjene aktivnosti

za nabavku nedostajuceg materijala.

Funkcije ovog modula treba da obezbede: Mogucnost brze kontrole kretanja materijala. Mogucnost upravljanja sa vecim brojem magacina sa kontrolom kolicina u

svakom od njih.

Mogucnost inventarisanja po klasi artikla, po mestu ili ciklusu sa baziranjemna vecem ili manjem kretanju artikla.

Mogucnost upravljanja porudzbinama za proizvodnjupri cemu vrsi kontroluraspolozivosti komponente predvidjene za izdavanje sa analizom rezervisanih

kolicina kao i pripremanja listi za preuzimanje materijala.

Mogucnost upravljanja porudzbinama za isporucioce sa kontrolomporudzbine sa ukupnom kolicinom, koja je predhodno fiksirana na bazi zahteva

proizvodnje, a za koje se u narednom periodu utvrdjuju termini i dinamikaisporuke.

Mogucnost da se vodi racuna o mestu skladistenjamaterijala unutar magacinasa mogucnoscu da jedan materijal ima vise mesta skladistenja u istom magacinu.

Mogucnost indentifikacije materijala koji nisu smesteni u unapred definisanezone ili zone u kojima su smesteni materijali koji nemaju sifru prema sifarnikuproizvodnog sistema.

Mogucnost dobijanja siroke lepeze informacija vezanih za upravljanjeskladistenja materijala medju kojima su: Analiza potrosnje, Kretanjeporudzbine za nabavku i proizvodnju u zadatom vremenskom periodu, Obrada

situacije kada je magacin smesten na jednoj lokaciji ili kada je magacin smesten

na vise lokacija, Informacija sa spiskovima materijala koje treba ispitivati ili jepak njihov termin predvidjen za ispitivanje istekao, druge informacije.


16/31


22. Glavni plan proizvodnje: modul-M4. Ovaj modul omogucava da se grupisanjemproizvoda po tipovima, na veoma brz i jednostavan nacin upravlja planiranjem proizvodnje.Svojim informacijama ovaj modul omogucava poboljsani nivo informisanosti funkcija kojesaradjuju sa kupcima, pruzajuci im odgovarajuce kontrolne preglede i tabele pomocu kojih

mogu proveriti, uz odgovarajuci zahtev za dobijanje informacije, raspolozivost trazenog

artikla za isporuku. Ujedno, omogc}uje i da se na bazi ovakvog planiranja smanji nivo zaliha,a da se narucivanje programira prema dobijenim terminima u kojima je potrebna raspolozivostodredjenih pozicija materijala i delova.

Ovaj modul treba da svojim funkcijama obezbedi: Mogucnost grupisanja proizvodapo vrsti i tipu proizvodnje Mogucnost da na osnovu strukture proizvoda i ciklusa proizvodnje, odnosno

pregleda operacija automatski definise resursepotrebne u procesu proizvodnjesa mogucnostima da se na osnovu nepredvidjenih okolnosti moze izvrsiti

dodavanje nekog novog resursa ili izvrsi izmena na vec postojecim resursima.

Mogucnost razvoja plana proizvodnje na osnovu zadatih familija proizvodaako je njihova struktura zadata kao razlika u odnosu na bazni tip proizvoda kroz

modul Upravljanje podacima proizvoda. Mogucnost izrade plana potrebnih resursa za ostvarenje zadatog plana

proizvodnje.

Mogucnost izrade plana raspolozivosti proizvoda sa ciljem da se sapotencijalnim kupcima tacno definisu termini isporuke gotovih proizvoda.

Mogucnost izdavanja informacija o kretanju plana proizvodnje u odnosu navec obavljenu proizvodnju, prodate proizvode sa analizom nivoa zaliha gotovih

proizvoda.

23. Planiranje materijala i delova: modul-M5 ima za cilj odrzavanje stokova materijala uokviru utvrdjenih granica stokova minimuma i maksimuma da bi se zacrtani plan proizvodnje

nesmetano odvijao u zadatim i unapred utvrdjenim vremenskim intervalima. Koriscenje ovogmodula treba da se svedu zalihe materijala u magacinima na optimalni nivo, a samim tim da

velicinu skladisnog prostora svede na optimalne dimenzije.

Glavne funkcije modula treba da obezbede: Mogucnost preuzimanja plana porudzbinakupaca i plana predvi|anja prodaje

koji se odnose na finalne artikle i rezervne delove

Mogucnost povezivanja porudzbina kupaca i predvidjanja prodaje saprimarnim potrebama

Mogucnost definisanja potreba za proizvode cija je struktura definisana saopcionalnom konfiguracijom.

Mogucnost definisanja potreba ukljucujuci i tehnicke izmene koje stupaju nasnagu u zadatom periodu uvodeci novu komponentu od tacno definisanogdatuma.

Mogucnost replaniranja potrebauz koriscenje kompletnog plana proizvodnje. Mogucnost selektivnog ispitivanjapodataka plana proizvodnje. Mogucnost davanja predloga optimalnog plana snabdevanja ne remetivsi

pritom ritam proizvodnje, definisane za period plana potreba.


17/31


24. Nabavka: Modul-M6. Ovaj modul treba da omoguci da se smanji potrebno vreme koje se trosiizmedju izdavanja zahteva za nabavku i stampanja porudzbenica cime se eliminise prenos informacija

preko papirne dokumentacije iz vise razlicitih organizacionih funkcija ukljucenih ili neposrednovezanih za ovaj proces kao sto su funkcija plana, funkcija skladistenja i druge, a da pri tome vodi

racuna o prioritetu porudzbina za nabavkom u zavisnosti od planirane i terminirane proizvodnje,

velicine serije i datuma pustanja odgovarajuce serije u proces proizvodnje.Funkcije ovog modula treba da obezbede: Mogucnost da se jedan deo ili materijal vode kod vise dobavljaca. Mogucnost da se formiraju i odrzavaju porudzbine za nabavku bilo rucno,

bilo automatski ako porudzbine poticu od modula "Planiranje materijala".

Mogucnost pracenja otvorenih porudzbina sa visestrukim ili periodicnimrokovima isporuke.

Mogucnost analize finansijskih potreba koje proizvodni sistem treba daobezbedi u obliku obrtnih sredstava prema formiranim porud`binama.

Mogucnost grupisanja zahteva za nabavkuprema sifri ili nazivu dobavljaca. Mogucnost kompletnog vodjenja stranih valuta koriscenjem kursnih tabela i

sifarnika valuta iz saveznog sifarnika. Mogucnost kalkulacije i izracunavanjaporeza na promet. Mogucnostpregleda i listanja informacija: Pregled stanja dobavlja~a, Pregled

zahteva za nabavku, Pregled otvorenih porud`bina sa datumima isporuke,

Statisti~ki pregled i ocena isporuka dobavlja~a, Drugi pregledi

25. Proizvodnja: Modul-M7.Ovaj modul se koristi u procesu upravljanja proizvodnjomza prikupljanje, memorisanje i odr`avanje podataka u proizvodnim radionicama i pogonima

pri pra}enju prisutnosti - odsutnosti radnika u radnom vremenu, kao i vremena po~etka izavr{etka izrade delova ili serija.

Funkcije ovog modula treba da obezbede:

Mogucnost da seprate aktivnosti svih. Mogucnost stvaranja porudzbineunutar bilo koje radne celine Mogucnost stampanja proizvodne dokumentacije sa evidentiranim

modifikacijama prema prioritetima uvo|enja.

Mogucnost selekcije delova koje treba planirati sa odgovarajucim poreklompotreba kao sto je planiranje materijala, porudzbine kupaca ili potrebe kojezadaje sam korisnik ovog sistema.

Mogucnost distribucije izradejednog dela na vise radnih mesta ili proizvodnihlinija.

Mogucnost definisanja primarne proizvodne linije za izradu dela, kao isekundarne i alternativne linije.

Mogucnost punjenja linijena dnevnom pa cak i smenskom nivou. Mogucnost listanja i stampanja programa proizvodnje. Mogucnost izdavanja zahteva za izdavanje komponentipre pustanja serije u

rad kako bi se linija obezbedila potrebnim materijalom.


18/31


26. Kontrola i troskovi proizvodnje: Modul-M8. Ovaj modul treba da prati sve informacijekoje se odnose na porudzbine kupaca na osnovu kojih se odvija proces proizvodnje, od

trenutka dobijanja porudzbine do njihove realizacije uz mogucnost kontrole efektivnihtroskova proizvodnje po svakoj porudzbini u toku celog procesa.


Mogucnost modifikacije porudzbina u bilo kom vremenskom trenutku bezobzira da li su one vec izdate ili ne, a da teku}u porud`binu izdeli na visesubporudzbina u cilju unificiranja proizvodnje.

Mogucnost kontrole transakcijakoje se odnose na proizvodnju. Mogucnostkontrole izradekoja je obavljena van proizvodnog sistema u smislu:

kretanja, predvi|enih i efektivnih troskova, radnih lista u porudzbini prioriteta zasvako radno mesto, analize efektivnog koriscenja radnog mesta.

Mogucnost kontrole skartai zastoja u proizvodnji. Mogucnost izracunavanja srednjeg efektivnog vremena izrade na jednoj

operaciji da bi se vrsilo uporedjivanje sa standardnim vremenom ili da sluzi zaizracunavanje standardnog vremena za nove proizvode.

Mogucnost uporedjivanja efektivnih troskovanastalih u procesu proizvodnjepo pojedinacnoj porudzbini sa standardnim troskovima.

Mogucnost evidencije kasnjenja ili drugih anomalija u procesu proizvodnjesvedene na svaki pojedinacni proizvod.

Mogucnost izrade radnih listaza svako radno mesto prema prioritetu izrade i uzavisnosti od specificnosti alata koji se koristi na radnom mestu.

27. Analiza prodaje: Modul-M9. Analiza prodaje u procesu sistema planiranja i kontroleproizvodnje, analizira podatke o prodaji u kvantitativnom i ekonomskom pogledu sa ciljem da sedobiju neophodne informacije za proces odlucivanja. Njegovom primenom mogu se analizirati podaci

prodaje sa posebnim osvrtom na komercijalne tokove kao i informacije o tendencijama prodaje,

odnosno zahtevima trzista uz ocenu ostvarene dobiti od proizvedenih artikala.Funkcije ovog modula treba da obezbede: Mogucnost analiziranja podataka prodaje po kupcu za svaki artikal ili po

grupi artikala

Mogucnost da se analizira tok prodaje, vremena prodaje po svakom kupcu, kaoi snizenja koja se praktikuju pri prodaji.

Mogucnost da se analizira produktivnostpo jedinici prodaje ili pak za svakuprodajnu organizaciju posebno.

Mogucnost da se oceni efikasnost komercijalne funkcije, kao i sve sugestijetrzista vezane za nove strategije koje treba efikasno pratiti.

Mogucnost da ovaj modul primi sve potrebne informacije od modula"Porudzbine kupaca" i modula "Upravljanje zalihama materijala".


19/31


28. Analiza predvidjanja prodaje: Modul-M10. Osnovni zadatak ovog modula sastoji se utome da poboljsa nivo usluga kod predvidjanja i vodjenja zaliha materijala i delova, smanjenja

vremena zadrzavanja delova, materijala i gotovih proizvoda u odgovarajucim magacinima i dapoboljsa planiranje svih potreba procesa proizvodnje.


Mogucnost podele intervala analize na mesecni ili nedeljni period sasagledavanjima podataka predvidjanja na krace ili duze vremenske periode, anajcesce na period od godinu dana.

Mogucnost primene tehnologije statistickih izracunavanja predvidjanjabaziranog na neprekidnoj selekciji podataka u funkciji vremena posmatranja.

Mogucnost kontrole predvidjenih podataka sa realnim podacima, saevidencijom pomeranja po zavrsenoj proizvodnji sa izracunavanjem sigurnosne

zalihe kao i mesta njihovog preuzimanja.

Mogucnost analize nad proizvodimaili grupi sezonskih proizvoda sa listanjempredvidjanja u grafickoj formi.

Mogucnost izracunavanja projekcije predvidjanja za vise godina unapred

baziranog na zivotnom ciklusu proizvoda.

29. Tokovi informacija. Celokupni tokovi proizvodnje - od postavljanja proizvodnih ciljeva, prekoupravljanja i regulisanja, do realizovanja proizvodnih ciljeva - pracen je tokovima informacija.

Tokovi informacija u proizvodnim sistemima sa prekidnim tokom, prikazani su u nekoliko faza:

faza obrade porudzbina,

izrade planova,

razrade planova,

kontrole proizvodnje,

isporuke gotovih proizvoda.30. Troskovi informacija. Istrazivanja su pokazala da se troskovi obrade podataka za izvrsavanjerutinskih operacija, potrebnih da bi se obezbedio visok nivo informisanosti, krecu u granicama 5 - 15

% ukupnih troskova u proizvodnom sistemu. Visoko ucesce troskova obrade podataka, posledica jeobicno, za najvesi broj proizvodnih sistema, skupih usluga racunskih centara, koji su jedine

specijalizovane institucije za obavljanje heterogenih potreba u obradama ove vrste.Troskovi informacija isticu znacaj izgradnje informacionih sistema, posebno proizvodnih,

orijentisanih upravljackih sistema, ciji se obim moze dovesti u zonu rentabilnosti optimizacijom(odgovarajuce konfiguracije) i AOP (automatske obrade podataka) sto bitno utice na povisenje

efikasnosti sistema.

Komunikacije


20/31


Odasiljac ili

IZVOR

Pretvarac ili

KODERKANAL

I n f o r m a c i j a

P r e n o s

Signal

Buka ili smetnje

Pretvarac ili

DEKODER

Korisnik ili

PRIJEMNIK

31. Opsta sema informacionog sistema.

32. Blok sema jednog jednog modela informacionog sistema.

Prikupljanje

dokumenata

Selekcija dokume-

nata i informacija

Identifikacija doku-

menata i informacijaOdlaganje dokument.

bibliot.,arhiviranje

Organiz.zbirke dokument.

i informacija

Traènje informa-

cija i dokumenata

Analiza pitanja Odgovor napitanje

Formulacija pitanja Evolucija sistema

Organizacija i odràva-

nje zbirke podataka do-

kumenata

Pronalaènje infor-

macija i dokumenata

Korisnik sistema


21/31


33. Klasifikacija informacionih sistema. Ako je namena IS-a da ispunjava u svom radu samo jedanzadatak, koji je uz to i jednostavan i pregledan tada se takvi informacioni sistemi nazivaju jednostavniinformacioni sistemi (npr. IS za rezervaciju odmora i putovanja u turistickim agencijama). Za razlikuod jednostavnih informacionih sistema u drugu grupu spadaju kompleksni informacioni sistemikojise sastoje iz velikih kompleksnih baza podataka, sastavljenih od veceg broja banaka podataka, datoteka

ili tabela, sa razlicitim podrucjima primene, sa raznovrsnim korisnickim zahtevima, sa mogucnostimadobijanja razlicitih i slozenih izvestaja, sa jedinstvenim sistemima sifriranja.Pored ovakve globalne podele informacioni sistemise mogu podeliti i na osnovu drugih parametara ikriterijuma klasifikacije kao sto su:

vrste podataka, stepen primene informacione tehnologije.

Prema vrstama podatakakoje obezbedjuje informacioni sistem razlikuju se informacioni sistemi sa: stastistickim podacima podaci o tekucem poslovanju podaci o odredjenoj teritoriji, proizvodu, problemu i dr.

Prema stepenu primene informacionie tehnologije razlikujemo tri tipa informacionih sistema:

centralizovani informacioni sistemi, autonomni informacioni sistemi, distribuirani informacioni sistemi.

Informacioni sistemi se jos mogu podeliti na osnovu tri kriterijuma:

Na osnovu veze sistema sa okolinom: otvorene sistemeili sisteme na koje deluje okruzenje zatvorene sistemeili sisteme na koje ne deluje okruzenje

Na osnovu ciljeva sistemana:

sistemi sa fiksnim ciljevima

sistemi sa promenljivim ciljevima

Na osnovu postojanja povratne spregena: sistemi sa jakom unutrasnjom kontrolom sistemi sa slabom unutrasnjom kontrolom.

Na osnovu navedena tri kriterijuma mogu se definisati i sledece cetiri vrste sistema:

Staticki,

Dinamicki,

Homeostaticki

Kibernetski.


22/31


34. Sema komunikacije i elementi sistema cirkulacije informacija u informacionom procesu.

35. Pojam komunikacija. Pod komunikacijama se podrazumeva uspostavljanje veza izmedju dvajusistema koji imaju sposobnost slanja, primanja, obrade i memorisanja informacija.

36. Klasifikacija komunikacionih odnosa. Izmedju pojedinih sistema je moguce uspostaviti razlicitekomunikacione odnose, a oni se mogu podeliti prema:

smeru kretanja signala,

komunikacionim partnerima, vrstama informacija koje se prenose.

- Prema smeru kretanja signala ti odnosi mogu biti: jednostavnikomunikacioni odnosi, dijagnostickikomunikacioni odnosi i dijalog- Prema komunikacionim partnerima razlikuju se tri tipa komunikacionih odnosa i to: covek-covek,covek-masinai masina-masina- Komunikacioni sistemi prema vrstama informacija koje nose mogu biti informacioni odnosi koji nosepodatkei informacioni odnosi koji nose naredbe.37. Klasifikacija informacija.U opsem slucju informacije se mogu podeliti na:

bazne informacije i specificne informacije.

Za svaku oblast aktivnosti potrebno je definisati koje su to bazne (osnovne) informacije na osnovukojih je moguce steci uvid u poreklo, sadasnje i buduce stanje. Specificne informacije obuhvatajuostatak potrebnih informacija u cilju zaokruzenja potreba za informacijama.38. Karakteristike informacija. Kao sto je receno, informaciju definise uredjeni skup podataka, asvaki podatak sluzi kao ulazni elemenat sa svim svojim karakteristikama, pri formiranju informacije onekoj pojavi ili dogadjaju. Te karakteristike ulaznog podatka se odnose na informaciju, pojavu ili

dogadjaj, a mogu se svrstati u sest osnovnih karakteristika:

relevantnost pojave,

reprezentativnost podatka,

potpunost informacije,

preciznost formulacije,

razumljivost registrovanja, blagovremenost dostavljanja.


23/31


39. Klasifikacija signala. U skladu sa klasifikacijom sistema razlikujemo, analogne i diskretnesisteme, i stim u vezi analogne i diskretnesignale. Signale prema promenama u vremenu delimo nakontinualnei diskontinualne.

a) Kontinualni analogni b) Diskontinualni analogni

c) Kontinualni diskretni d) Diskontinualni diskretniDeterministicki signal ima jednoznacno odredjeno vremensko ponasanje i moze da se opiseanalitickom funkcijom za svako (t).

40. Definicija sistema i informacionog sistema. Pod pojmom sistem podrazumeva se skupmeusobno povezanih elemenata ili podsistema, organizovan bilo prirodno, bilo od strane oveka, dapostigne odreeni cilj. Elementi i podsistemi jednog sistema mogu se povezivati u okviru sopstvenog

sistema ili sa elementima ili podsistemima drugih sistema.Informacioni sistem poslovnog sistema je skup postupaka, metoda, tehnika i resursa

organizovanih tako da podre poslovanje poslovnih sistemaputem brzog i tanog registrovanjapodataka i informacija u toku rada, odluivanja i upravljanja poslovnim sistemom. Sastoji se iz viepodsistema koji ine jedinstven sistem, projektovan na osnovu savremenih mogunosti u obradiinformacija, komunikaciji i obradi podataka. To je skup ljudi i opreme koji po odreenoj organizaciji itano definisanim metodama obavljaju: prikupljanje, prenos, obradu, memorisanje i dostavljanjepodatakai informacija na korienje.

t

Ip

uu

Ip

t


24/31


41. Projektovanje informacionih sistema. Informacioni sistem treba da se izgrauje planski prematano definisanim karakteristikama dobijenih sveobuhvatnim analizama koje se baziraju naraznovrsnim metodama planiranja i analize na naunoj osnovi.

Za izradu projekta informacionog sistemamoraju se definisati sledei elementi: rok poetka i zavretka izgradnje,

jasno specificirani i definisani ciljevi, kvalitet i namena informacionog sistema, informacije i podaci na ulazu i izlazu iz sistema, nain prikupljanja i odravanja podataka, metode i sredstva za analizu informacija, selekcija informacija, nain korienja informacija, informaciona tehnologija, model informacionog sistema i drugi elementi koji definiu informacioni sistem.

Pri projektovanjuinformacionih sistemaprojektanti, obzirom da je svaki informacioni sistemnamenjen da zadovolji potrebe korisnika, moraju da vode rauna o navikama korisnika. U protivnomkorisnici sistema u uslovima primene mogu imati odbojnost prema novom sistemu pa ak ga ibojkovati. Zato je potrebno uti i miljenje korisnika, a u toku analize potreba korisnika ubediti ga daje to to informacioni sistem donosi kao novinu bolje i korisnije za samog korisnika.42. Organizacija informacionog sistemase pravi prema korisniku, a zavisi od vrste informacija kojeobrauje, pa zato postoje razlike izmeu pojedinih informacionih sistema za obradu podataka za:

nauno - istraivaki rad upravljanje obrazovanje proizvodnju

trgovinu i dr.Meutim, sve razlike izmeu nabrojanih i drugih sistema ne smeju biti prepreka za stvaranjejedinstvenog ili integralnog informacionog sistema za pojedine oblasti. Svaki od njih moe bitipodsistem, a ne stvarati granice izmeu njih jer je u veini sluajeva veoma teko napraviti graniceizmeu pojedinih podsistema kao na primer izme|u obrazovanja i sistema za dokumentaciono -bibliotekarsku delatnost i dr.

Metode i sredstva tehnikih sistema su podloga za projektovanje i izgradnju informacionihsistema. Vano je da se u projektovanju poe od analize funkcionisanjapostojeeg sistema, obimanjegovih zadataka, stanja kadrova, opreme i dr. Prvi koraku analizi sistema je da se utvrde njegoviciljevi i granice sistema, a cilj informacionog sistema je da korisniku obezbedi kvalitetnu iblagovremenu informaciju, po sadrini i obliku koji je za korisnika prihvatljiv.


25/31


43.Ciljevi informacionog sistemamoraju biti blie definisani u zavisnosti od sledeih faktora: oblasti primene koje treba da pokrije, korisnika koje treba da obuhvati, funkcija koje treba da ostvari.

Radi postizanja ciljeva, u zavisnosti od datih faktora, treba da se koriste metode tehnikih

sistema koje obuhvataju: izradu dijagrama toka informacija sa ciljem da se prikau pojedini

procesi u podsistemima, analizu podsistema i njihovih zadataka, analizu meusobnih odnosa i veza podsistema, analizu postupaka za izvrenje zadataka, obezbeenje povratne sprege radi poboljanjarada podsistema.

Posle utvrivanja ciljeva i granica sistema i podsistema prelazi se na analizu njegovih zadatakakako bi se uspostavili odnosi izmeu zadataka i sistema u celini. Definisanjem zadataka i postupaka zanjihovo izvravanje stvara se podloga za odreivanje profila i broja izvrilaca, kao i vremena trajanjaizvravanja za svaki zadatak posebno.

44. Karakteristike informacionih sistema. Svaki upravljaki informacioni sistem mora biti izgraentako da poseduje odreene karakteristike, a to zna i da svi informacioni sistemi kod kojih takvihkarakteristika nema mogu se smatrati neadekvatnim i nezadovoljavajuim. Da li e informacionisistembiti zadovoljavajui i adekvatan zavisi od vie faktora, a u prvom redu, od vrste i karakteristikaopreme, ureaja za obradu podataka, strunosti kadrova i njihovog broja, vrsta aplikativnih reenjakoja se koriste i drugih faktora. I pored toga za realizaciju upravljakih informacionih sistemanajvaniji su sledei faktori i karakteristike:

pravovremenost i relevantnost. dobijanje odgovora na postavljena pitanja. kvalitetne informacije modularnost kompatibilnost jednostavnost,

45. Osnovni elementi jednog informacionog sistema. U osnovne elemente informacionog sistemaubrajaju se: ljudi,ureaji,metode i postupci izbirke podataka i informacija.

U informacionom sistemu ljudi mogu biti izvori, transformatori i korisnici informacija. Elemente informacionih sistema ine i svi ureaji koji slue zahvatanju, prenosu, obradi,uvanju i i predaji podataka i informacija. Pri tome se ne misli samo na aparaturnu opremu (hardver)kompjuterskih sistema nego i na sve vrste nosilaca podataka i nosilaca informacija.

Za dalje istraivanje, meutim, mnogo je znaajniji slede i skup elemenata informacionihsistema: metode i postupci. One zajedno sa bazom podataka ine osnovu sistema, koja se moeoznaiti izrazom baza znanja. U tu grupu ulazi: zbirka hipoteza, banka metoda, banka modela, pa iprogramska oprema-softwarekompjuterskih sistema.

etvrtu grupu elemenata informacionih sistema sainjavaju nizovi i zbirke podataka, kao irazliite datoteke i baze podataka. Pri tome pod pojmom nizovi i zbirke podrazumevamo skupelementarnih podataka razvrstanih po jednom jedinom kriterijumu. Kod datoteka i baza podatakapostoji vie aktivnih kriterijuma razvrstavanja pa je mogudirektan pristup podacima, organizovan porazliitim aspektima.


26/31


DODATAK

Pojam i definicija informacija- Sve ono to se koristi za uspostavljanje veze i odnosa, a to su: govor, podaci, signali, slike,odnosno sve ono to daje nove podatke ili nove injenice o nekoj pojavi ili dogaaju koji ranije nisu

bili poznati naziva se informacija. Za sam pojam informacija postoji itav niz definicija koje potiuod raznih autora. Prema najnovijim istraivanjima pokazalo se da ni jedna ne daje pravi odgovor napitanje:

ta je to informacija?Informacija je svako registrovano znanje koje moe biti korisno upotrebljeno za donoenje odluka.Informacijaje novo znanje o nekom dogaaju (injenica ili odluka) koja se saoptava primaocu da bise prouzrokovala cilju usmerena reakcija. Informacija podrazumeva svaki uticaj koji dovodi dopromene znanja, odnosno promene unutranjeg modela spoljnog sveta

Mera i koliina informacija.

Kao i svaka druga veliina i informacija ima svoju koliinu pa se moe meriti. Merna jedinica zainformaciju je BITE (bit) koji predstavlja neko stanje kao to je "ukljueno - iskljueno", "da - ne","otvoreno - zatvoreno" ili u digitalnom obliku stanje "0 - 1". To su binarna stanja. Binarna stanja suiskoriena u procesu prevoenja informacija u binarni oblik, odnosno oblik koji prepoznaje raunar.kodiranje mora da ima dovoljno mesta za sve simbole, odnosno da obuhvati:

30 velikih slova, 30 malih slova, 10 cifara, 30 posebnih znakova, 30 matematikih simbola, 20 tehnikih znakova.

Ukupno je potrebno 150 simbola ili binarnih kombinacija da bi se obezbedio prenos bilo kojeinformacije. To se moe posti sa osam bita koji daju 28 ili 256 kombinacija, odnosno mogunostprikaza isto toliko razliitih simbola. Vea jedinica odbitaje bajti sadrzi 8 bita, veca jedinica od bajtaje KILOBYTE (kilobajt) i sadri 1024 bajta, a odgovara koliini informacije od polovine gustokucane stranice. Vee jedinice od kilobyte su MEGABYTE(megabajt) i GIGABYTE(gigabajt)

Krakteristike informacija- Relevantnost pojavese definie veliinom njenog uticaja na funkcionisanje sistema, ne uzimajui uobzir nain njenog uticaja (direktno ili indirektno). Reprezentativnost podatka oznaava njegovoverno odslikavanje, odnosno predstavljanje informacije. Potpunost informacije se moe utvrditijedino poznavanjem relevantnosti svih karakteristika pojave, a odreena je podacima o relevantnosti

tih karakteristika.

Preciznost informacijePreciznost informacijepodrazumeva indentifikaciju obra|enih pojava, a formulisanje podataka se vr{iprema potrebi, s tim da mora da ima istu preciznost kao i pojava koja je definisana u koncepciji

funkcionisanja sistema. Razumljivost podatka predstavlja karakteristiku koja defini{e mogu}nostnjegove interpretacije od strane korisnika. Blagovremenost je pojam koji odre|uje aktuelnost ili


27/31


aurnost informacije pri donoenju odluka, njenu zastarelost, hitnost ili preuranjenost, kao i posledicepromena nastale na posmatranim pojavama.

Rokovi za dostavljanje informacija.U toku proizvodnog procesa dogaaji se deavaju u odreenim vremenskim intervalima. Uslovnomoemo rei da se taj proces sastoji iz tri skupa dogaaja.

Prvi skupje kretanje energije do preduzeca.Drugi skupje kretanje sirovina od trzista do radne organizacije.Treci skupje kretanje gotovih proizvoda ka trzistu (korisnicima).O svim ovim skupovima doga|aja, tj. o njihovom kretanju, mora se u odre|enim intervalima

utvrditi da li je ono u skladu sa utvr|enim programom proizvodnog procesa, da bi se mogla donetiodluka o intervenciji ukoliko je do{lo do devijacija. Prenos informacija o ovim doga|ajima moè da

bude:

permanentan,

samo u slucaju da dodje do neke devijacije, u tacno utvrdjenim vremenskim intervalima, bez obzira da li ima

devijacija.

Informacioni process.Informacioni procesi su posebno podruje opte teorije informacija i mnogobrojnih aplikacionihaspekata, naro~ito u oblasti sloènih sistema upravljanja u drutvu, ìvoj prirodi i tehnici. Informacioniprocesi su veoma komplikovan, veoma raznovrstan, ali i kompleksan problem. On se sastoji od

nekoliko relativno samostalnih procesa, kao to su: sakupljanje, obrada, traènje, uvanje, korienje ipreno{enje informacija. Bez obzira na raznovrsnost informacija i njihovih tokova, bez obzira na

razliitost nosioca informacija, svaki informacioni proces moe da se prikae univerzalnom shemom

sistema cirkulacije informacija

Poruka o stanju

procesa

Procesi koji se

u preduze}u

odvijaju

Rukovaoci, poenteri

evidenti~ari,

ure| aji i dr.

SMETNJE

KOD LJUDI : razna stanja (radost, tuga, bes, zamor, bolest, itd.)KOD DRUGIH MEDIJUMA: termi~ka, akusti~ka, elektromagnetske i druge smetnje ...

Rukovalac,

rukovodilac,

ure| aji , itd.

Ljudi

ure| aji i

sli~no

Nervni sistemljudi, provodnici

i drugi medijumi

Signal kojim je

poruka preneta

Signal kojim je

poruka preuzeta

Fiksiran primljeni signal

poruke o stanj u procesa


28/31


Krakteristike informacionih sistema * Za potrebe poslovnog i upravljakog odluivanja pravovremenost i relevantnostsu osnovni zadacisvakog informacionog sistema,

* U savremenom nainu komunikacija i pristupa realizaciji informacionih sistema, informacioni sistem

mora da prvenstveno, a po mogu}stvu u realnom vremenu i neposredno, obezbedi dobijanje odgovorana postavljena pitanja.*Poslovodno rukovodstvo mora da od informacionog sistema uvek i na vreme dobija odgovaraju ekvalitetne informacije koje e kada je potrebno u najkraem roku reavati probleme i otklanjatiuzroke nastanka tih problema

* Da bi informacioni sistem mogao da se, sa razvojem informacione tehnologije, nadograuje iusavrava mora da bude modularan i kompatibilan. Kompatibilnost i modularnost omoguavajuprilagoavanje informacionih sistema novim trendovima razvoja raunarske tehnologije uznadogradnju novim elementima ili podsistemima bez negativnih posledica za funkcionisanje sistema u

celini* Verovatno da je jedna od najva`nijih karakteristika uspenog rada informacionog sistema njegova

jednostavnost, a to znai mogunost data kroz projektovanje i izgradnju informacionog sistema dakorisnici brzo ovladaju njegovim mogunostima i da ga kao takvog prihvate.

7Tokovi informacija u procesu proizvodnje. Tokovi informacija u procesu proizvodnje definisani sukretanjem tehnolo{ke i proizvodne dokumentacije pri proizvodnji definisanoj kroz proizvodnjuosnovnih proizvoda i proizvodnju za pru`anje usluga. Formiranje proizvodne dokumentacije se vri uzavisnosti od vrste proizvodnje na osnovu projektovanog tehnolokog postupka izrade, a njena namenase sastoji u blagovremenom snabdevanju proizvodnih linija materijalima, delovima i alatima kako bi se

ostvario plan proizvodnje uz maksimalan kvalitet i minimalan procenat karta koji ne sme biti vei odpropisanog kroz tehnoloku dokumentaciju. Dokumenta koja figuriu u proizvodnim sistemima su

razliita po obliku i nainu formiranja, kretanja i lansiranja, a u zavisnosti od vrste i oblika

proizvodnje, kao i od kadrovske opremljenosti proizvodnog sistema.

P L A N

Formiranje

zahteva za

dokument.

C - Karta

Predajnica

Primopredajn.

Radna lista

Zahtev za

dokument.

Trebov. alata

EKONOMIKA

I FINANSIJE

INFORMATIKA

Odredjivanje

cene

proizvoda

Kontrola

kompletnostii ta~nosti

Listanje

dokumenta-

cije

Treb. mater.

P L A N

Iskontrolisana

dokumentacija

Radni

nalog

Mese~ni planproizvodnje


29/31


Tokovi informacija u procesu pripreme proizvodnje. Proces pripreme proizvodnjeima zadatak dana osnovu Narudbenica kupacai predvianja prodajeizradi Godi{nji globalnii dinami~ki planproizvodnje, da na osnovu globalnog plana proizvodnje izvr{i usagla{avanje potrebnih sa mogu}imanga`ovanjem obrtnih sredstava u funkciji ekonomike i finansija i obezbedi proces proizvodnje sa

svim potrebnim ulaznim elementima i resursima kako bi se proces proizvodnje izvr{io u optimalnimrokovima bez nepotrebnih zastoja. Sam proces pripreme proizvodnje po~inje, informacijama izfunkcije marketinga i prodaje, a koje se odnose na usagla{ene porud`benice kupaca i mogu}nostiprodaje, definisane na osnovu zainteresovanosti tr`i{ta za takvim vrstama proizvoda. Na osnovu takodobijenih informacija funkcija plana vr{i razmatranje takvih informacija i na osnovu njih defini{egodi{nji, odnosno dinami~ki plan proizvodnje na nivou finalnih artikala. Ovako definisane planoveproizvodnje sa analizom potreba repromaterijala i delova iz uvoza i kooperacije funkcija planadostavlja funkciji ekonomike i finansija. Ova funkcija na osnovu sagledavanja mogu}nostiobezbe|ivanja obrtnih sredstava na godi{njem i periodi~nom nivou i stanja zaliha materijala i delova u

magacinima daje ili ne daje saglasnost za usvajanje tako definisanog plana proizvodnje, a informacijuo tome vra}a funkciji plana proizvodnje. Ukoliko je odgovor funkcije ekonomike i finansija

negativan, odnosno poslovni sistem nije u mogu}nosti da obezbedi dovoljnu koli~inu obrtnihsredstava, funkcija plana vr{i korekciju prvobitnog plana, a navedena procedura se ponavlja sve dok seplanirani obim proizvodnje ne dovede u realne okvire

PROCES

PRIPREME

PROIZVODNJE

PROCES

PLANIRANJA

PROCES

NABAVKE I

SNABDEVANJA

PROCES

SKLADI[ TENJA

PROCES

ODR@AVANJA

Sl. 5.9 Globalna struktura procesa pripreme proizvodnje

Sa slike se vidi da se proces pripreme proizvodnje sastoji iz meusobno organizaciono iinformaciono povezanih podprocesa:

Proces planiranja proizvodnje Proces nabavke i snabdevanja Proces skladitenja materijala Proces odravanja maina i opreme.


30/31


Proces raspodele programa proizvodnje. Ovaj podproces procesa osvajanja novog proizvodazapoinje u funkciji izmena i osvajanja, koja je organizaciono postavljena da svojim aktivnostimaobezbedi nesmetano uvoenje novih proizvoda u proces proizvodnje, da vri raspodelu programaproizvodnje i stara se o sprovoenju izmena na ve osvojenim proizvodima sa definisanjem tanih

datuma pu{tanja nove izmene u proces proizvodnje na bazi analiza rokova kooperanata i stanja zalihadelova u magacinima proizvodnog sistema i kooperanata.Proces raspodele programa proizvodnje je prva faza procesa osvajanja novih proizvoda bez

obzira da li je proces osvajanja predvien da se sprovodi u sopstvenoj proizvodnji ili da se komponenteproizvoda nabavljaju u kooperaciji

IZMENE

IZRADA

PLANA

OSVAJANJA

RASPODELA

PROGRAMA

PROIZVODNJE

SOPSTVENAPROIZVO-

DNJA

ZAHTEV ZA

OSVAJANJE

NABAVKA

ZAHTEV ZA

OSVAJANJE

KONSTRUKTIVNA

DOKUMENTACIJA TEHNOLOGIJA

KONSTRUKTIVNA

DOKUMENTACIJA

KONSTRUKTIVNA

DOKUMENTACIJA

NE

DA

PROGRAM

PROIZVODNJE

Tokovi informacija u procesu kontrole kvaliteta. Iako je proces kontrole kvaliteta po svojojorganizacionoj funkciji iznad ostalih funkcija i obino se nalazi na najviem organizacionom nivouproizvodnog sistema, ovaj proces u informativnom smislu nije izdvojen kao poseban proces. Uproizvodnom sistemu, proces kontrole je zaduen da prati kvalitet proizvoda po fazama izrade,

njegovo pona{anje u eksploataciji, kao i kvaliteta materijala i delova koji se nabavljaju vanproizvodnog sistema. Iz navedenih razloga proces kontrole kvaliteta mogu podeliti na slede}e

podprocese:

proces kontrole na prijemu proces kontrole proizvodnje koja je u toku.

PROCES

KONTROLE

Proces kontrole

na prij emu

Proces kontrole

procesa u toku

Proces kontrole na prijemu se organizuje pri procesu osvajanja novih delova kod kooperanata vanproizvodnog sistema (prijem nulte serije i homologacija) kod snabdevanja materijalima i delovimaprocesa proizvodnje pri redovnoj proizvodnji.


31/31


Tokovi informacija u procesu ekonomike i finansija. Informacioni sistem ekonomsko -finansijskihposlova, obzirom na ulogu i znaaj u procesu odluivanja i poslovanja uopte, treba dabude efikasan i sadrajan sa jedinstvenim informacijama. Zato radi boljeg uvida u tokove informacija,ovaj proces emo obraditi kroz tri podprocesa: proces knjigovodstva, proces finansija i procesformiranja cena proizvoda. U procesu knjigovodstvaje, u ve}ini proizvodnih sistema, zastupljena

automatska obrada podataka ili delimina automatska obrada zasnovana na BATCH obradi. Sastoje seiz dva podprocesa: materijalno knjigovodstvo i robno knjigovodstvo, a reava problematikumaterijalnog i robnog knjigovodstva kroz koliinsko i vrednosno pra}enje ulaza materijala, sitnoginventara i robe od dobavljaa do mesta zadu`enja izlaza materijala sa mesta zadu`enja i prometa samesta zaduenja. Mesto zaduenja mogu biti magacini ili mesta troka, odnosno proizvodne radne

jedinice. Ovaj podsistem omoguuje aurne vrednosne i koliinske pokazatelje o zaprimljenoj robiod dobavljaa (prijemnice ili zapisnik o prijemu), izdatih materijala po mestima troka (trebovanja),izdatih materijala po radnim nalozima (usluge), ulaza - izlaza materijalima po kontima.

skripta inf. tehnologije 2

Documents