Uvodna reč glavnog urednika

Negde sam pročitao, mada to psihologija idokazuje, da strah traje duže od ljubavi.Ne bih širio priču ka Tanatosu i Erosu da

ne upadnem u zamku „nove populacione politike“,ali ću konstatovati da industrija straha koju organi-zovano sprovode navrhvođa i falange njegovihnaprednih radikala počinje da kuburi sa repromater-ijalom. Naime, Nišlije su, hrabro, odlučno i, što jenajbitnije – masovno, izašle na ulice da spreče oti-mačinu svog aerodroma.

Jasno je šta je povod, a šta su duboki razlozi.Ovo je (posle podrške Haradinaju prošlog sep-tembra) prva ozbiljnija loša procena vlasti i većse, u niškom slučaju, počeo vraćati bumeranguterivanja straha. Da, Vučić i njegovi su sezaista uplašili! To mi potvrđuju i izvori iznaprednjačkih redova. Odmah je cela ujdurmazaustavljena, a poverenik SNS-a za Niš jepanično najavio da će lično Vučić doći daNišlijama objasni razloge otimačine aerodroma.Dakle, dok on ne polije svojim autoritetom, onisu nesposobni da reše problem. A i kako bi kadniški gradonačelnik, izvesni Bulatović, izađe nalokalnu televiziju i kaže kako su za potpisivanještetnog ugovora, pre DEVET godina, krivi DS,DJB i oni Jankovićevi. Politička strast bila jejača od pameti, pa je veseli gradonačelnik maloprevideo da ni DJB ni „oni Jankovićevi“ predevet godina nisu ni postojali. Otupeloj ianesteziranoj svetini svašta možeš da podvališ.

Ali tek do nekog trenutka, kad preterivanjepostane praksa, kad laži više ne mogu da seapsorbuju i kad strah postane jedino sredstvovladavine. Kaže mi kolega iz Niša da je međubesnim Nišlijama video i neke za koje pouzdanozna da su simpatizeri naprednjaka. Dakle, ljubavi privrženost počeli su da se tope pred svakod-nevnom bahatošću, potcenjivanjem i omalo-važavanjem ljudi. Pri čemu, očekivana vajda –izostaje. Zar i Niš nije deo Srbije, upitaće nekozaprepašćeno slušajući kako Srbija poklanjaRepublici Srpskoj pet miliona evra? Zar deo tihpara nije mogao da se investira u niški aerodromkoji inače posluje solidno? Oklen višak para dase poklone prekodrinskim Srbima čiji je životnistandard iznad ovog u Srbiji?!

Jeste, strah traje duže od ljubavi, ali ako jeverovati psihološkoj nauci, strah u jednomtrenutku evoluira u mržnju i bes – kao čovekovaprirodna odbrana od straha i preduge neizves-nosti.

IZLAZI SREDOM � GODINA I � BROJ 17 � 11. 4. 2018. � CENA 50 dinara

RAZGOVOR: NOVICA ANTIĆ, PREDSEDNIK VOJNOG SINDIKATA SRBIJE

ZAŠTO AKTUELNA VLAST SUROVE ISTINE, OZBILJNE PROBLEME I TEŽAK ŽIVOT SISTEMATSKI MASKIRA NAMETANJEM TABLOIDNIH INFORMACIJA?

Laik na čelu odbrane Srbije

KO SE PLAŠINIŠLIJA? Teške teme

moraju pod tepih

ŠTA JE SRBIJI PREOSTALO OD PRIRODNIH RESURSA – ORANICE

Čiji su naši hektari?

DR BO SJUHUA, LEKAR TRADICIONALNE KINESKE MEDICINE

Pola Srpkinja, a pola Kineskinja

2 POLITIKA

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Godinama već građani Srbije izloženi su bru-talnoj političko-medijskoj ovcoizaciji kad jereč o sudbini Kosmeta, time i države u celini. O

ovoj epopeji govori im se dozirano i probrano, ali tako da iono malo što čuju momentalno pomete novi cunami trivijal-nih događaja, koji „kolevku Srbije“ torpeduju iz žiže javnos-ti.

Koliko god da po ovom receptu i na istu temu kusamodecenijama, gavran deluje crnji nego ikada. Baveći se idejommanipulacije i manipulacijom idejama, još 1990. dr uroŠušnjić rekao je „da Balkan pati od viška istorije, da malinarodi prave buku da bi bili u nečem veliki, a veliki narodiovde prave mir po meri svojih interesa“. Vreme ga još nijeporeklo.

Kako se tzv. kosovski problem, nadomaćem terenu, pomera van vidokrugagrađana? Mogućih primera ima sve više,srazmerno pojačavanju eksternog pritiska dase „dođe“ do konačnog rešenja.

Zato se već sada čini veoma dalekim febru-ar, kad je Sergej Lavrov, šef ruske diplomati-je, iz Beograda poručio da države ne smejubiti stavljene pred izbor „ili Zapad ili Rusija“.Ubrzo je, međutim, masovna pažnja usmerenaka vesti da su „Ljubav i beba – prvo što namtreba“. Da su „Rađaj, ne odgađaj!“, „Dostareči, nek zakmeči“... najbolji slogani do kojihje došlo Ministarstvo kulture i informisanja(na konkursu bez pobednika!) u želji da pop-ularizuje mere populacione politike. Koje ćenam pomoći da izbegnemo mnogopominjanusudbinsku voćku braće Tarabić.

TV rijalitiji zbog podrške HaradinajuNacionalna demografska kataklizma je već

krajem marta ustuknula pred brutalnimhapšenjem Marka urića u KosovskojMitrovici - vest je osvanula na podgoričkomportalu IN4S nekoliko sati pre nego što se to izbilo. „Srpska lista“ se povukla iz prištinskevlasti, a šef države je poručio da je VojskaSrbije spremna za ulazak na Kosovo ukoliko se ROSU nepovuče. I usput provukao da objavljivanje svog predloga zarazrešenje problema s Prištinom opet odlaže, sada najkasnijedo početka maja. Višednevna galama sa spekulacijama okorekonstrukcije Vlade utihnula je brže nego što je stvorena.

U tom kolopletu prohujala je martovska turneja VesaMičela (Priština–Beograd–Skoplje–Atina–Nikozija), pred-stavnika Vašingtona zaduženog za Evropu i Evroaziju, kojije, uz ostalo, za narednu godinu najavio aktivniju ulogu svojezemlje u okončanju problema između Beograda i Prištine.Šta god to značilo.

Kaže se da je slučajnost ipak zakonitost koja putujeinkognito. Tako se potrefilo da minulog septembra„Srpska lista“ podrži Ramuša Haradinaja i da na dve tele-vizije krenu rijaliti programi koji bi, u onoj rasturenoj ipo političkom jednoumlju prokazanoj SFRJ, zbog zaštitejavnog morala i zdravlja nacije došli pod udar Tužilaštva.U direktnim prenosima, u štampi – a stiglo je i specijali-zovano izdanje, mesecima se razvlači prva srpska bebazačeta pred TV kamerama, kao i reči buduće majke da ćeotac videti dete kad se iz korena promeni, što je

nemoguće jer se matoro drvo ne savija. Tu je i trougao: sud-binska ljubav oženjenog „Grandovog“ pevača i mladeblogerke, ali i prevarene supruge, stjuardese koja je najprenašla novu ljubav, pa se uselila u rijaliti, gde drži moralnepropovedi i bori se za pobedu vrednu šaku dinara ili nekiautomobil.

I tada se, kao i ovih dana, u medije vratilo još nerazjašn-jeno ubistvo pevačice „Granda“ na borčanskom nasipu2016. godine. Sada obeležavaju i petogodišnjicu masakra uMaloj Ivanči, evociranjem sećanja na dan kad je LjubišaBogdanović ubio 13 srodnika i meštana, pa izvršio

samoubistvo. Dok se o Briselskom sporazumu, nastavku dijaloga,

formiranju Zajednice srpskih opština na KiM ništa ne zna, utoku smo sa nagradnom igrom „Uzmi račun i pobedi“, čijuregularnost kontroliše komisija Vlade Srbije, a u kojoj će,zaključno sa 28. aprilom, oni koje je majka srećne rodila (iu trnje bacila) dobiti 11 stanova (onaj u Beogradu na vodi jeglavna premija) i 100 automobila, ukupne vrednosti oko2,14 miliona evra.

Tresla se gora, rodio se miš. Tako jeprotekla istraga o uzrocima pada vojnoghelikoptera koji je 2015. prevozio bolesnubebu iz Novog Pazara i srušio se u

Beogradu, bez preživelih, uz nacionalni dan žalosti i potonjizaključak Višeg tužilaštva da niko nije kriv, da ova tragedijanije bila krivično delo, ali da jeste bilo propusta u lancukomandovanja. Ti su propusti nestali posle godinu i po,odlukom suda. I pre i posle toga valjalo bi napregnuti mož-dane vijuge pa se setiti da se „Beograd“ 2013. saglasio sa timda Euleks i srpske institucije na severu KiM budu zamenjenedirektno tzv. kosovskim organima. Tada nismo imalizvaničnika koji je bio uznemiren ili toliko razočaran da bi sesa njim teško izlazilo na kraj. Da nije tragično, bilo bikomično nabrajati kakve su sve kvaziaktuelnosti i vesti sa

intelektualnog i moralnog dna bile servirane građanima. Ista matrica vredi za potpisivanje Sporazuma o stabi-

lizaciji i pridruživanju na relaciji Priština–Brisel (2015),učlanjenje KiM u Svetsku stonotenisku federaciju, učešćena Olimpijskim igrama, dobijanje međunarodnogpozivnog broja, objedinjavanje policijskih struktura... Ili,sa druge strane, za sve ono noćno sravnjivanje Savamale.

Putin zaboravio Srbiju Nisu nam toliko bitna ni zbivanja na relaciji

Madrid–Barselona i to što španski zvaničnici više neučestvuju ni na jednom skupu gde se pojave reprezen-ti Prištine. Poput one vrste leptira koji živi samo 24sata nakon izlaska iz čaure, aktuelna je bila februars-ka Strategija EU za Balkan, po kojoj bi Srbija moglada uđe u EU do 2025. „ako reši probleme sa susedi-ma“. Iz stranih medija preuzimaju se bizarnosti bezpresedana (recimo, da su uvećanjem G-tačke, što jesvetski trend, žene došle do neslućene sreće sa seksu-alnim partnerima), ali se i svojski ignorišu napisi

Beogradski nedeljnik. Izlazi sredom � Godina prva, broj 17 � Izlazi sredom. Rukopisi se ne vraćaju � Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 � Direktor: Sunčica Stanojević � Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 � Email: glasbeogradski@gmail.com � Glavni i odgovorni urednik: Milan Bečejić � Zamenica gl. i odg. urednika: Ružica Mevorah

� Redakcija: Branislav Krivokapić, Dragica Pušonjić, Radenka Marković � Saradnici: Vladimir Gligorov, Slobodan Samardžija, Vidosav Stevanović, Aleksandar Crkvenjakov, Danilo Šuković � Dizajn i prelom Zoran Mihailović, Web urednik: Nikola Stanković Lektura: Zorica Antonijević � Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

Beogradski glas, 11. april 2018.

Teške teme moraju ZAŠTO AKTUELNA VLAST SUROVE ISTINE, OZBILJNE PROBLEME I TEŽAK ŽIVOT SISTEMATSKI MASKIRA

�Višednevna galama sa spekulacijama oko rekonstrukcijeVlade utihnula je brže nego što je stvorena

Loša ideja od lošeg materijala

Sećate li se još uvek živopisanog voza-ikone sa natpisom „Kosovo je Srbija“ na24 jezika, koji je kao svetska medijska i politička tema broj jedan januara 2017.uzalud krenuo ka Kosovskoj Mitrovici? Posle više ruta, sada saobraća izmeđuKraljeva i Jagodine. Tekstualne poruke o srpskim manastirima i svecima na KiMse još drže, ali su freske zrele za konzervaciju: deo Hristove glave nedostaje nakopiji pećke „Bogorodice sa malim Hristom“, delovi tela Jovana apostola suodlepljeni, a folija gračaničkih „Konstantinopoljskih patrijarha“ je podbula.

poput onih da su čak dve trećine Nemaca i gro Francuza protiv širenja svojeEU.

U širokom luku zaobilaze se gotovo sve analize vodećih medija i sa Zapada isa Istoka. Na primer, „Frankfurkter algemajne cajtung“: „Vučić odbija formalnopriznanje nezavisnosti Kosova proglašeno 2008. uz zapadnu podršku, ali seispod tog praga zalaže za dogovor koji bi obema državama omogućio da postanučlanice EU. Vučić ne isključuje čak ni prijem Kosova u UN pod određenimuslovima“. Ili „Dojče vele“: „Poricanje stvarnosti 'Istorijski sport srpstva'“.Takođe, „Sputnjik“: „U takozvanoj Strategiji proširenja EU nema ničeg što većodranije nisu rekli evropski zvaničnici i ključne države EU... i samo je ponovl-jeno da se od Srbije očekuje da do kraja 2019. omogući ulazak Kosova u UN“(citiraju Dušana Prorokovića). Najzad, „Argumenti i fakti“, ruski mesečnik nasrpskom, objavljuje odgovor Fjodora Lukjanova, glavnog urednika žurnala„Rusija u globalnoj politici“, čitaocu iz Murmanska: „Vladimir Putin je uposlanici govorio o primeni nuklearnog oružja kao odgovor na analogni napadna Rusiju i njene saveznike. U tom kontekstu imaju se u vidu isključivo zemljesa kojima imamo sporazum koji predviđa obaveze u kolektivnoj odbrani...“ Tosu, inače, Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija i Tadžikistan. Srbije, kaošto se vidi, nema na spisku, što nije bilo prepreka da na kioscima vidimonaslovnu stranicu na kojoj je ispisano da je Putin rekao da će braniti Srbiju, kojamu je „najvažnija zemlja u Evropi“!

Kada nema onoga čega bi trebalo da bude, onda ima onoga čega ne bi smeloda bude, jer je u funkciji zamajavanja građana, koji odavno i voće kupuju narecku, s obzirom na to da su nam maline dostigle cenu od 1.500 dinara po kilo-gramu, a ista količina krušaka košta koliko i pola kilograma oslića.Razvodnjavanje traje li traje. Danima se natura seoba emisije „Žikina šarenica“sa RTS-a na TV „Pink“, da li taj transfer vredi 200.000 evra... U žiži je prelazakdvoje voditelja TV „Pinka“ na TV „Prvu“, jednako kao problemi u karijeriNovaka okovića. Po ubistvu Olivera Ivanovića prašinu bacaju udarne vesti -„Bez milosti za popove dilere“, „Ubio se zet Borisa Tadića“, „Kako je Sorajaofarbala jaja“, „Mi6 sprema napad na Vučićevu porodicu?!“, „Najmoćnija poru-ka Breda Pita o braku će vam 100 posto istopiti srca“... Javlja se da su istoričariutvrdili da bi britanska kraljica mogla da bude daleki rođak proroka Muhameda,a da je sa Stefanom Nemanjom povezuje čak 211 rodoslovnih linija. A „kakoizmišljaju viruse“ ili „ko je bio Tito“, to su za nas „viševekovna pitanja“!

Dok građani sve ovo imaju na političko-medijskom meniju, treći stub vlasti jezamukao. Jer u medijskoj tmini Vlada Srbije uspešno krčka takvu ustavnu refor-mu koja je sudije, tužioce i ostale pravosudne poslenike osudila na borbu zazadržavanje pozicije koju već imaju, iako se na nju žale od 2006. (kad je Ustavi donet). Dubinski podeljena advokatura godinama ratuje pred sudovima i rato-vaće do istrebljenja. Ustavni sud uživa u moći da neće čak ni da duva u vruć

krompir. Zato političke i državne strukture, odnosno izvršnu i zakonodavnuvlast, nema ko da zaustavi i pita šta se zbiva i kuda svi skupa idemo.

Da li je posredi uspešno zamajavanje javnosti? Ono zamajavanje kakvim sebavio i Konrad Lorens, prirodnjak i nobelovac. Inspirisan ornitologijom, istraži-vao je korene ljudskog ponašanja i zaključio da je „manipulacija ljudima međuosam smrtnih grehova civilizovanog čoveka“. I da opasnost od ispiranja mozganije smanjena, ali je povećan broj ljudi koji je toga svestan.

U razgovoru za naš list sociolog Srećko Mihailović kaže da ne prati medije udovoljnoj meri da bi odgovorio na naša pitanja.

„Mediji su puni svega i svačega“, veli Mihailović. „Pitanje je šta se skriva, da li sei kako zaklanja, zbog čega. Sve to zahteva ozbiljne analize, do kojih nikome u ovojzemlji nije stalo! Ne mogu reći ko to radi ili ne radi, da li je to Vlada Srbije ili VladaKosova, Vučić ili velike sile, jer je lako izreći olake ocene umesto argumenata kojiimaju naučnu težinu. Samo pominjanje Kosova ne znači ništa. o je stvar srpske poli-tičke elite koja nije dosegla nivo da rešava ovo pitanje. Zato je problem izašao vannaših okvira. Postao je pitanje velikih sila, na koje će one i dati odgovor.“

U opisanoj kakofoniji, marketinškim dimnim bombama KiM se čas stavlja usredište pažnje, čas se baca u zapećak. Kao da se izjavama za kućnu upotrebuigra na kartu krilatice da je ukupna količina inteligencije na planeti konstantna,a broj stanovnika raste.

3

Piše: Nemanja Rujević, DW

Evo, red popova, red parade, primetio bideda Mile kroz brundanje televizijskogdnevnika i šuštanje listova novina.

Godinama je pratio kako se svake godine predgej paradu – a bile su to godine pre nego što jekonačno održana – samo o tome raspravlja,osim ako se ne raspravlja o dešavanjima u SPCi o tome šta je koji vladika rekao. Ali čak je iMile, premda slabo medijski pismen, provalioforu: neke teme se vrte da se ne bi videle nekedruge.

Deda Mile je biopatrijarhalni komu-nista ,pa nijeprimereno ovdeiznositi rečnik koji jekoristio. Neka buderečeno samo da gagej parada nije tangi-rala kao takva, dok ga Crkva jeste tangi-rala kao takva.

„Kosovsko pitanje“ je najveći žderačmedijskog prostora i pažnje auditoriju-ma barem od ubistva Zorana Đinđića dodanas. Prethodne sedmice su to još jed-nom pokazale: jedva da se o čemu priča,piše i smatra osim o neveselomhodočašću Marka Đurića u „kolevkuSrpstva“, stvar je toliko ozbiljna da jemišljenje imala čak i građanka Ana B.,trenutno na funkciji predsednice VladeRepublike Srbije.

Kada se, kako je u tekstu za „Dojče vele“(DW) formulisao Dario Hajrić, desi „višakstvarnosti“, a ratne igre sa naslovnica tabloidametastaziraju i u rijaliti programe, kada se upalimašina pa plačne konferencije za štampu i reži-rani pseudodogađaji stižu jedan drugi, tada jeteško odupreti se. Čak se i mediji u čijim seanalizama događaji iz Mitrovice tumače kaoVučićev i Tačijev igrokaz koji ima da zabašuridruge probleme bave upravo i najviše timigrokazom. DW je u nekoliko dana objavioosam članaka i intervjua na ovu temu.

I ima se tu šta pametno pročitati, nije danema, i važna je tema makar zato što su je

važnom napravili gospodari ljudskih sudbina izBeograda i Prištine, ali bih ovde kandidovao jošnekoliko tema nesumnjivo važnijih za životgrađana Srbije:

Mogli bismo da pričamo o tome da Vladakrije ugovor o koncesiji za beogradski aero-drom, dok tabloidi potkupljuju građane pričomda svakom sleduje 1.468 dinara od akcija.„Nikola Tesla“ je francuskom privatniku dat ubescenje, za manje para od onih koje je samzarađivao, i to iako je po državnom befeluopraštao dugove „Er Srbiji“. A to je ona kom-panija što će uskoro početi da naplaćuje iodlazak u WC u avionima pošto je imala sjajanbiznis-model iz ugla Arapa: vaše ruke, vašepare, naš profit.

Ili hajde da pričamo o skopljizaciji Beogradakoji će uskoro, kada se pred zgradu Železničkestanice postavi petnaest metara StefanaNemanje, biti lepši i stariji. Naravno, tadaŽeleznička stanica neće više biti u centru gradanego u nigdnini i samo će još parije međugradovima – recimo Pariz, Berlin i Rim – imatiželezničke stanice u centru.

Može i o„populacionoj politici“, koja se uzemlji koja sedi na spakovanim koferima svodina citiranje Dučića i poruku ženama:„Poslušajte to srculence kako kuca pa ondaabortirajte ako ste toliko nečovečne. A ako ipakrodite, pa tako još dvaput, triput, evo 150 evramesečno.“ Istovremeno se za još nerođenu decuuvodi surogat dualnog obrazovanja – to je onokada maloletnici rintaju za pet hiljada dinaramesečno.

Ponovo je aktuelna i vest da pola Vojvodinepije kancerogenu vodu, a da se agilnost poli-tičara svodi na nameru da dokinu Zrenjaninunjegovo antifašističko ime jer će valjda uPetrovgradu i voda biti podnošljivija.

Tema bi mogao da bude i novi – ujedno iposlednji – izveštaj poverenika Rodoljuba

Šabića, pre nego što ga skupštinska većinazameni nekim poslušnikom i tako umre posled-nja nezavisna institucija u Srbiji. Opšti manjakkičme, a višak pohlepe, to treba da bude tema.

Ili da pričamo o zemlji kao igralištu region-alne mafije zbog koje je „subjektivni osećaj“,što bi rekli meteorolozi, u Beogradu sve višekao u Mogadišu. I o političkim pokroviteljimate mafije.

Ima i nešto što bi se svidelo pokojnom dedaMiletu, premda je o Crkvi. Žrtve vladikeKačavende i drugih zlostavljača u crnim manti-jama tužiće SPC sudu u Velikoj Britaniji. Ali nito deda Mile ne bi mogao da vidi u Dnevnikukoji je uobičajavao da gleda. Tamo je samogusta kosovska magla.

�Da nije tragično, bilo bi komično nabrajati kakve su sve kvaziaktuelnosti i vesti sa intelektualnog i moralnog dna bile servirane građanima Beogradski glas, 11. april 2018.

pod tepihNAMETANJEM TABLOIDNIH INFORMACIJA?

DIMNE ZAVESE

�Jedva da se o čemu priča, piše i smatra osim o neveselom hodočašćuMarka Đurića u „kolevku Srpstva“.Nije da je tema nevažna, ali je dimna zavesa za još važnije

�Kad nema onoga čega bi trebalo da bude, ondaima onoga čega ne bi smelo da bude - sve u funkciji zamajavanja građana

4 POLITIKABeogradski glas, 11. april 2018.

Razgovarala: Ivana Pavlović

Ministar Vulin, kao ni ministar Đorđević pre njega, pa niministar Gašić, dokazano nije kompetentan da obavljafunkciju ministra odbrane. Naročito Vulin koji nije služiovojsku i nema elementarna znanja o vojsci i njenomfunkcionisanju. Kad dođete u takav sistem, onda ljudi uvašem okruženju koji nemaju iskrene namere sa vama radešta hoće, a vi to prihvatate jer ne znate da li je to tako ili nije.Vulin nije u stanju da proceni da li je to što je odlučio dobroi u interesu sistema jer je laik. Zato imamo situaciju da onkao ministar svesno, pa čak i namerno, krši zakone koji setiče prava vojske. Za osam meseci nijednom nije hteo da sesastane sa nama kao reprezentativnim sindikatom. To govorida on uopšte nema dobru nameru da unapredi stanje u vojs-ci i položaj njenih pripadnika, te da je to što govori u medi-jima samo prazna priča u cilju obmanjivanja javnosti i nje-gove lične promocije, ocenjuje u razgovoru za „Beogradskiglas“ Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije.

Čini se da nikad više nije bilo povoda za reagovanje kadasu u pitanju pritisci na pripadnike Vojske Srbije, poputnedavnog hapšenja oficira zbog navodnog napada naaktivistu SNS-a, ili suđenja vama za verbalni delikt. Da lije to samo slučajno koincidiralo sa mandatom ministraVulina ili su se ovakve stvari dešavale i ranije?Nisu ranije. Ja sam u vojsci 20 godina i ne znam za slučaj daje pripadnik vojske mogao da bude uhapšen zbog nečega štonije uradio. Vojno tužilaštvo je prvo reklo da nema elemena-ta krivičnog dela, ali je posle 20 minuta tužilac promeniomišljenje i dao nalog da se oficir uhapsi. Mi znamo da se toza šta je kapetan optužen – nije dogodilo. Sramota je da uzaštitu pripadnika vojske koji ima besprekornu biografiju iradi vrlo odgovorne poslove u sistemu odbrane stane samoVojni sindikat, ali ne i Generalštab ili Ministarstvo odbrane

koje se svrstalo na stranu aktiviste SNS-a koji ima istorijunasilništva, jer je snimljen ispred suda u slučaju tužbe min-istra Stefanovića protiv NIN-a kako cepa transparente.

Mora li vojska da gladuje?

Da li se dolaskom novog ministra išta promenilo upogledu materijalno-socijalnog položaja pripadnika VS?

Da biste povećali primanja vojske, morate to da predviditeu budžetu. A to ne vidimo. Očekujemo da će izmenamaZakona o Vojsci, koji treba uskoro da se nađe u Skupštini,vojska ostvariti pravo na regres i topli obrok. Pripadnicimavojske se i dalje ne isplaćuje plata prema Zakonu o Vojsci,koji kaže da osnovica za obračun plate pripadnicima vojskene može biti manja od 75 odsto prosečne plate u Srbiji.Danas više od 75 odsto pripadnika vojske ima platu nižu odprosečne plate u Srbiji. Ne isplaćuje im se noćni i prekovre-meni rad, odsutni su od kuće po 250 dana, nemaju rešenastambena pitanja… Osim praznih priča, ne vidimo rešavanjetih problema.

Sa druge strane, tačno je da nam je povećana dnevnica na400 dinara. Ali, naravno, to nije zadovoljavajuće. Kadkrenete na put od Sombora do Niša, da li za te pare možeteda imate tri obroka? U Kopnenoj zoni bezbednosti vojniciizmeđu sebe skupljaju novac za ulje, šećer, so i sredstva zaodržavanje kolektivne higijene. Za popravku vozila starijihod 30 godina potroši se 25.000 evra, a vojska vam gladuje.

Dok je predsednik bio Tomislav Nikolić, govorili ste daje on imao više razumevanja za probleme vojske.Aktuelni predsednik Vučić izgleda nema sluha za vašezahteve, zbog čega ste najavili da ćete se obratiti premi-jerki za pomoć.

Ovih dana pripremamo pismo za premijerku Brnabić kojećemo objaviti javno. U nekoliko navrata obraćali smo sepredsedniku Vučiću, a on na ta pisma nije ni odgovorio, akamoli da nešto učini za nas. Zato smo rekli da je Nikolićimao više razumevanja za vojsku. U tri navrata podržao jenaše inicijative i čak javno govorio da treba saslušati našepotrebe, iako nije mogao o tome da odlučuje. Ni tada VladaSrbije nije imala razumevanja, ali njemu u svakom slučajuhvala jer je pomogao da se naši problem čuju.

Kakva je trenutno brojnostaktivne vojske i opremljenost?

Poslednje dve godine VojskuSrbije napustilo je više od 3.000profesionalnih pripadnika, od toga1.700 vojnika i preko 1.200 stareši-na. To samo govori kakvo je stanjeu vojsci. Dnevno angažovanjevojske je preko 65 odsto njenihkapaciteta, što znači da su ljudi pre-opterećeni i odvojeni od porodica.Uslovi za lečenje su takođe nikakvi.

Predsednik Vučić je pred Novu godinu najavio da ćemosvi imati dva para čizama, dve uniforme. Ništa od toga nijerealizovano. Videlo se na nedavnom snimku na Pasuljanskimlivadama da su uniforme prilično izlizane. Stare su po četiri-pet godina, a moraju da se menjaju na dve godine.

Skoro sva zaštitna sredstva su sa isteklim rokom trajanja.Naoružanje su dobile samo neke jedinice. Ništa tu nijeznačajno promenjeno. Postrojavanje 1.500 vojnika uBatajnici u Rambo stilu je marketinški potez SDPR-a inamenske industrije. a 90 odsto sredstva i opreme što setamo videlo ne nalazi se u sastavu VS. To je pusta želja iobmanjivanje naše javnosti, dok strane službe znaju kakosmo opremljeni i naoružani.

Nijedan „Lazar“ nije uveden u naoružanje. Isto se odnosina vozilo „Miloš“, raketni sistem „Alas“, haubicu „Nora“ i„Aleksandar“. To su sve modeli. I zato su se poslednjeizmene Zakona o Vojsci usmerile ka tome da ministar možeda odlučuje šta će da kupuje vojska. Zbog sve te opreme kojase na mala vrata gura vojsci, a koju ne žele da prihvatestručni ljudi u Vojnotehničkom savetu, jer ta oprema neispunjava uslove, oni menjaju Zakon i omogućavaju min-istru da kaže „kupićemo to naoružanje“.

RAZGOVOR:

Laik na čelu odbrane

�Dnevnica je povećana na 400 dinara.Ali kad krenete na put od Somborado Niša, da li za te pare možete daimate tri obroka?

NOVICA ANTIĆ, PREDSEDNIK VOJNOG SINDIKATA SRBIJE

�Tomislav Nikolić je, kao predsednik, imao više razumevanja za vojsku

Da li se plašite posledica svog angažmana?Zaista ne. Sve što radim, radim po zakonu, u skladu sa odlukama koje ne donosim sam većsa kolegama u sindikatu. Normalno je da postoji pritisak na sindikat i svaki poslodavacpokušava da vrši pritisak na predsednika sindikata. Kad smo započeli ovo, bili smo svesnitoga. Disciplinski postupak protiv mene zbog izjava na protestima sindikata je upravo priti-sak na mene, Vojni sindikat Srbije i zastrašivanje ostalih pripadnika vojske jer je pokrenutpotpuno nezakonito. Izrekli su mi presudu vraćanja u prethodni čin koja još nije pravosnaž-na, i moji advokati su uložili žalbu na to. Oni meni stavljaju na teret verbalni delikt, a ja tonisam govorio kao ja već u ime pravnog lica koje zastupam – Vojnog sindikata Srbije. Mogućeje da sve ovo eskalira, ali nadam se da će da prevlada razum. Obavestićemo Međunarodnuorganizaciju rada, sud u Strazburu. Apsurdno je da u državi koja otvara poglavlja 23 i 24 uprocesu evropskih integracija, ministar Vulin krši Ustav Srbije i zakon o vojci

5Beogradski glas, 11. april 2018.

�Poslednje dve godine Vojsku Srbije napustiloje više od 3.000 profesionalnih pripadnika,

od toga 1.700 vojnika i preko 1.200 starešina

KULMINIRALA NETRPELJIVOST VIKTORA ORBANA PREMA AMERIČKOM MILIJARDERU

Mađari „proteruju“ Sorosa

Centralnoevropski univerzitet američkog mili-jardera Džordža Sorosa, čijoj ispostavi uMađarskoj preti zatvaranje, saopštio je da je

potpisao sporazum sa gradom Bečom da tamo otvorinovu ispostavu.

„Univerzitet je potpisao memorandum sa gradomBečom i raduje se saradnji sa predstavnicima gradakoji c�e tamo otvoriti kampus. Mi smatramo kampusu ’Bard koledžu’ u Njujorku prvom ispostavom, aBeč c�e biti druga ispostava“, izjavio je menadžer toguniverziteta za odnose sa medijima Kolin Šarki,prenosi Rojters.

Ovaj privatni univerzitet, čije je glavno sedište uBudimpešti i na kampusu „Bard koledža“ u državiNjujork, potpisivanjem sporazuma omogućavaotvaranje svoje treće ispostave. Budimpešta c�e i daljeostati centar Sorosevog fakulteta, iako je mađarskipremijer Viktor Orban američkog milijardera pro-glasio državnim neprijateljem, zbog čega preti zat-varanje te ustanove u glavnom gradu Mađarske.

Prvih 500 studenata treba da započne studije zim-skog semestra 2019. godine.

Centralnoevropski univerzitet je u središtu poli-tičke oluje od prošle godine kada je Mađarska uvelaoštrije uslove za dodelu akreditacija stranim uni-verzitetima. Prema tom zakonu, ovaj univerzitetmorao je da otvori ogranak u svojoj „domovini“, udržavi Njujork, osim ispostave u Budimpešti, i takoobezbedi bilateralni sporazum podrške od američkevlade.

Kako je prošlog meseca pisao bečki dnevnik„Kurir“, lokacija treće ispostave univerziteta već jeizabrana, i to u zdanju bolnice „Oto Vagner“ u 14.bečkom okrugu.

Prošle jeseni gradonačelnik Beča Mihael Hojplponudio je univerzitetu naseljavanje u glavni gradAustrije, a s tim u vezi je i potpisan memorandum orazumevanju. Privreda Beča očekuje značajne pri-hode od dolaska Centralnoevropskog univerziteta uprostor bolnice koja se zatvara, u okviru koje postojidesetak paviljona na oko 25.000 kvadratnih metara.Prognozira se da c�e Beč ostvariti prihode od 50 mil-iona evra, te da c�e biti otvoreno 1.000 radnih mestana univerzitetu i oko njega.

Ovaj Sorosev „prebeg“ u Austriju je očiglednoiznuđen, s obzirom na odijum koji je stvoren uMađarskoj, pre svega pod pritiskom predsednikaOrbana. Netrpeljivost je tolika da se u maju očekuje

i usvajanje zakona „Stop Sorosu“! Vladajuća koalicijau Mađarskoj, koja je na izborima osvojila dve trećinemandata u parlamentu, moći c�e slobodno da izglasataj zakon kojim se zabranjuju aktivnosti promigra-cionih nevladinih organizacija, izjavio je šefposlaničke grupe Fides u parlamentu Janoš Halas. Dokraja meseca parlament c�e nastaviti sa radom, rekao jeon i dodao da bi taj zakon mogao da bude usvojen veću maju, prenosi MTI. „Niko ne sumnja – to je pitanjesuvereniteta i bezbednosti države“, rekao je Halas.

Odijum prema američkom bogatašu, za koga jevlast u Srbiji tvrdila da finansira opoziciju, namomente prerasta u otvorenu mržnju. Poslednji unizu skandala u Mađarskoj bio je slučaj „svinjeSorosa“. Fotografija mrtve svinje na kojoj je ispisanoime američkog milijardera, a koju je na „Fejsbuk“profilu objavio Janoš Poč, poslanik vladajućegFidesa, pokazuje koliko je atmosfera u Mađarskojzatrovana. Poč, koji smatra da je fotografija samosmešna, dodao je uz nju i komentar: „On je bioSoros“, a kako piše „Dojče vele“, to bi mogla da budei igra reči koja bi mogla da se prevede kao: „On je biona redu“. Uz to, Poč je napisao: „Vec� imaju jednusvinju manje“.

Fotografija i Počov komentar izazvali su burnereakcije u mađarskoj javnosti. Više od 1.000 korisnika„Fejsbuka“ osudilo je u komentarima potez poslani-ka Fidesa. Poč je nakon toga izjavio da ne razumezašto se ljudi uzbuđuju kad se na fotografiji uopšte neradi o Džordžu Sorosu. Njegov pokušaj pravdanja tekje razljutio još više ljudi, među kojima su se našli ineki konzervativni i umereni poslanici.

Počovu ostavku zatražilo je u međuvremenu višeod 120 mađarskih intelektualaca, među kojima su iknjiževnik Đerđ Konrad, filozofi Agneš Heler iGašpar Mikloš Tamaš, kao i filmski reditelj IldikiEnjedi. Oštro je protestovala i Fondacija zaotvoreno društvo američkog milijardera: „To ješokantan napad na Džordža Sorosa. Ta fotografijaje nastavak duge i tamne tradicije antisemitizma.To je novi primer zvanično prihvaćenog antisemi-tizma u Mađarskoj Viktora Orbana“, navodi se usaopštenju.

Šef poslaničke grupe stranke Fides izjavio je daje kritika „sastavni deo antimađarske Sorosevekampanje“, dok je Orban prokomentarisao da„stvari sa svinjokoljem“ nisu u nadležnosti vlade.

B. G.

�Sorosev univerzitetseli se iz Mađarskeu Austriju

Vojni sindikat pozvao je sve pripadnike Vojske Srbije da nepotpišu izjavu kojom daju saglasnost za „privremeno oduziman-je“ privatnih mobilnih telefona. Kakve su reakcije Vojske na ovuideju Ministarstva odbrane?

U mali broj jedinica stigao je obrazac te izjave, a i tamo gde je sti-gao naše kolege masovno odbijaju da potpišu takvu izjavu. Izjava jeodraz slobodne volje i niko ne može da vam naredi da je potpišete, pani ministar odbrane. Pripadnici vojske znaju u koje prostorije moguda unose mobilne telefone, a u koje ne mogu. U one u koje ne mogutelefoni se prethodno odlažu u posebne metalne kase, i tu nema ništasporno. Pozadina ove priče je da neko na nezakonit način, bez upo-zorenja onima koji daju izjavu da to rade dobrovoljno i bez napomenena koji način će biti iskorišćeni ti podaci koji se nalaze u telefonu, vitražite saglasnost da nekome oduzmete telefon. U Vojsci Srbijedovoljno je da uđete u bilo koju kancelariju sa kompjuterom gde seizrađuju vojni dokumenti i da vam taj organ kaže – „niste smeli daunesete telefon“ – i oduzme vam telefon. To je potpuno nezakonito ineustavno.

Kad cela armija zakasni na posao

Kako biste ocenili vojnu gotovost u slučaju izbijanja regionalne krize?Pripadnici VS nekoliko godina unazad izvršavaju zadatke koji se mogu

nazvati borbenim jer se obavljaju na administrativnoj liniji sa KiM, u bor-benim uslovima, s naoružanjem. Nikakav problem pripadnicima VS nije date zadatke izvršavaju onako kako građani od njih očekuju. Tu treba razdvo-jiti materijalno stanje u kojem žive oni i njihove porodice, od toga kako ćeoni braniti zemlju. Svi pripadnici vojske su visoko motivisani da branezemlju u najsloženijim uslovima i oni mogu tom zadatku da odgovore kadje u pitanju situacija naKiM. Mi imamovojsku, a Kosovo poli-cijske jedinice. Uovom delu Evrope jačesu samo rumunska igrčka vojska. Odbivših jugoslovenskihrepublika, mi smo naj-jača vojna sila, i posredstvima vojnetehnike i po broju ljudi.

Zašto nema protesta Vojnog sindikata? Zato što smo videli da protesti nemaju svrhu. Drugo, mnogo nas

koštaju kao pripadnike VS. Da bismo doveli 2.000-3.000 ljudi, trebada platimo autobuse, da ljudima obezbedimo obrok. Treći razlog je utome što je dnevno angažovanje pripadnika vojske više od 65 odsto,zbog čega imamo problem da okupimo kritičnu masu, tj. više pripad-nika vojske na jednom prostoru, da bi to imalo efekta. Zato smo doneliodluku da ne crpimo resurse i ne iscrpljujemo ljude, već da obaveš-tavamo javnost o krivičnim delima u sistemu odbrane.

Najavili ste da ćete pozvati sve pripadnike Vojske Srbije, bezobzira na to da li su članovi sindikata ili ne, da u jednom danuzakasne na posao. Da li ste već realizovali ovu akciju?

Razmatramo mogućnosti represivnih mera ka Ministarstvu odbranekao poslodavcu. S obzirom na to da nam je neustavno ukinuto pravona štrajk, došli smo na ideju da pozovemo kolege da u jednom danusvi zakasnimo na posao u trajanju od sat ili dva. Po Zakonu o Vojsci ipravilniku o vojnoj disciplini, lice koje jednom zakasni ne možetepozvati na disciplinsku odgovornost. Potrebno je učestalo kašnjenje.Umesto štrajka, organizovaćemo jednu takvu akciju u kojoj će vojskana sat-dva ostati bez svojih pripadnika, pa neka general Diković i min-istar Vulin budu vojnici tog dana. Tek ćemo odlučiti kad će biti taj dan.

�U Kopnenoj zoni bezbednosti vojnici između sebe skupljajunovac za ulje, šećer, so i sredstva za održavanje kolektivne higijene

Srbije

Piše: Branislav Krivokapić

Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju saEU (SSP), koji su aprila 2008. potpisali pot-predsednik srpske vlade Božidar Đelić i predse-davajući EU Dimitrije Rupel, Srbija se obaveza-la da će četiri godine po stupanju SSP-a nasnagu (1. septembar 2013) doneti zakon koji ćedržavljanima Unije omogućiti da kupuju zemljupod jednakim uslovima kao i njeni građani. Tajrok je prošao protekle jeseni i Srbija je, kaosvaki poslušan đak, uradila domaći zadatak.Izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu(član 72đ) državljanima EU dozvoljeno je damogu postati vlasnici najviše dva hektarapoljoprivrednog zemljišta. Za razliku od drugihzemalja koje su potpisivanjem SSP-a dobijale iznačajan period za prilagođavanje politikeupravljanja poljoprivrednim zemljištem, Srbijaje jedina koja je i pre ulaska u EU dozvolilastrancima da kupuju njeno zemljište.

Ieto još jedne priče koja predstavlja idealanštimung za papagajsko ponavljanje eseneso-vaca o silnim gresima demokrata koje oni,

sve i kad bi hteli, ne mogu da isprave. A zapravo,ono što je Boža Đelić zakuvao, BranislavNedimović je samo dodatno začinio.Ograničavanjem stranih lica na kupovinu maksi-malno dva hektara, pod uslovom da su najman-je deset godina nastanjeni u mestu gde se nalazizemljište koje žele da kupe, da imaju reg-istrovano poljoprivredno gazdinstvo i da naj-manje tri godine tu zemlju obrađuju, stvara seprivid kako je vlast sve učinila da zaštiti srpskeoranice. A od javnosti se vešto skriva da su,zbog zahteva EU za ravnopravnim tretmanom,ograničenja uvedena i za naše građane, kojitakođe mogu kupovati zemljište samo ako imajuregistrovano poljoprivredno gazdinstvo i ako umestu u kome se nalazi zemljište koje je predmet

kupovine imaju prebivalište najmanje pet godina,što do sada nije bio slučaj. Ma koliko se ministarpoljoprivrede hvalio da je prodaju zemlje stranci-ma odložio za deset godina, svi su izgledi da jedara skuplja nego mera. Valjda je zato naprimedbe o izostanku javne rasprave lakonskiodgovarao: „Jednostavno, doneta je političkaodluka da ne bude javne rasprave i tačka.“

Dunđerski je mala maca

I zaista, svaka je rasprava bespredmetna. Jernikakav novi zakon ne može sprečiti strance da

kupuju našu zemlju, pošto im je to već omogućioZakon o privatizaciji. Kupovinom našihpoljoprivrednih kombinata u rukama stranacanalazi se od 18.000 do 20.000 hektara, a u vlas-ništvu domaćih tajkuna više od 100.000 hektara

obradivog zemljišta. Omraženi hrvatskitajkun Ivica Todorić (Agrokor) u Srbiji pose-duje tek nešto malo manje zemlje nego što suimali članovi porodice Dunđerski, najvećiveleposednici u Vojvodini pre Drugog svet-skog rata, dok su Petar Matijević (Industrijamesa Matijević) i Miodrag Kostić (MKgrupa) pet-šest puta veći i „jači“ odDunđerskih. Sem njih, sedamdesetak ljudi uVojvodini u posedu ima od 300 do 500, a njih25�500 do 1.000 hektara. Osim kroz sumn-jive privatizacije, nije nemoguće da su oni dozemlje došli i parama stranaca koji su jednos-tavnim osnivanjem firme u Srbiji i do sada bezikakvih problema kupovali naše poljoprivred-no zemljište. I to će činiti i ubuduće, jer se

pomenuti član 72đ Zakona o poljoprivrednomzemljištu odnosi samo na fizička lica, dok će direk-tna prodaja zemlje stranim pravnim licima, kako jenajavio ministar Nedimović, biti moguća samo uzposeban međunarodni sporazum koji mora biti rat-ifikovan u Skupštini. Ali to, kao i do sada, neće bitipotrebno jer stranci će našu zemlju kupovati iliosnivanjem firmi u Srbiji, ili kroz privatizaciju, ilitihim ulaskom u strukturu vlasništva domaćih kom-panija, kao što se to dogodilo u „MK grupi“.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede,pre 2000. godine u Srbiji je postojao 91poljoprivredni kombinat i 108 poljoprivrednihdobara. Iako je svaka treća privatizacija upoljoprivredi poništena, štetne posledice ovogprocesa su nesagledive. Većina kombinata jeugašena, bez posla je ostalo oko 100.000 ljudi, astočni fond Srbije unazađen je na nivo iz 1910.godine. U takvoj situaciji efekti zakona kojidržavljanima EU onemogućava da kupe više oddva hektara zemlje mogu biti samo simbolični.Jer, ako stranci kupe PKB, postaće vlasnici20.000 hektara najplodnijeg zemljišta. Ako ga ine kupe, uvek mogu da na 30 godina zakupedržavno zemljište. Dovoljno je da osnuju firmu i

6 EKONOMIJA

Zemljišna karta srpske poljoprivrede*zemljište hektara

poljoprivredno 5,1 milion

obradivo 4,2 miliona

obrađuje se 3,35 miliona

u parlogu 0,85 miliona

državno vlasništvo** 680.000

zadružno vlasništvo 130.000

prosečan posed*** 4,5

*Izvor: Popis stanovništva 2011.

**Prema nekim podacima, u državnom vlasništvu je

830.000 hektara

***U EU prosečna veličina poseda je oko 15 hektara

Beogradski glas, 11. april 2018.

�Ono što je Boža Đelić zakuvao,Branislav Nedimović je samododatno začinio

Dobra vest ŠTA JE SRBIJI PREOSTALO OD PRIRODNIH RESURSA (III)

Čiji su naši hektari?Fo

to:

Dok

umen

taci

ja P

rivre

dnog

pre

gled

a

BEZ CARINA U SAD

Srbija će od 22. aprila ponovomoći da bez carine izvozi u SADoko 5.000 proizvoda i tajpovlašćen status važiće do kraja2020, saopštila je Privredna komo-ra Srbije. Prethodni Generalni sis-tem preferencijala (GSP), koji jeamerički Kongres odobrio Srbiji,istekao je 31. decembra prošlegodine. Nova odluka Kongresaomogućava retroaktivnost, pa ćecarinska služba SAD vratiti srp-skim izvoznicima carine obraču-nate na robu između 1. januara i22. aprila 2018.Načelnik odeljenja za poreklorobe Uprave carina SrbijeVladimir Filipović rekao je daroba za bescarinski izvoz treba dazadovolji kriterijum porekla.„Roba namenjena izvozu mora upotpunosti da bude proizvedena uSrbiji sa najmanje 35 odsto dodatevrednosti i da bude direktnoisporučena iz Srbije“, rekao jeFilipović i dodao da je srpskaroba, u nekoliko hiljada milijardidolara vrednom američkom uvozu2017, učestvovala sa svega 258miliona dolara. (Beta)

Loša vestDOLAZE

U SRBIJUZBOG

MALIHPLATAOd Varšave do Rige, vlade istoč-noevropskih zemalja „spotiču“se o ograničenja dosadašnjegekonomskog modela, koji se zas-nivao na manje plaćenoj, nižekvalifikovanoj radnoj snazi. Plateu tim zemljama stalno rastu, neza-poslenost je oko četiri odsto, pa suekonomije ovih zemalja na velikojprekretnici posle devedesetih god-ina, kada su privatne evropske iameričke kompanije, željne profi-ta, investirale u fabrike u timzemljama zbog jeftine radnesnage, a kasnije i zbog bescarin-skog pristupa tržištu EU. Tada je uČeškoj nemački „Folksvagen“kupio „Škodu“, a Slovačka jeotvorila vrata kompaniji „Virpul“,poznatom proizvođaču kućnihaparata. Sada se situacija prome-nila i poslovi se sele u zemlje sajeftinijom radnom snagom.Japanski „Jazaki“, na primer, pre-bacio je proizvodnju kablova zaautomobile iz Plzena u Češkoj uSrbiju, gde su plate skoro 60 odstoniže. U Poljskoj manjak radnesnage popunjava masovandolazak radnika iz Ukrajine, ali iobuzdava još brži rast plata.Slično je i u Sloveniji, gde se,kako piše „Delo“, sindikat ugos-titeljskih radnika godinama žali naniske plate i visoke poreze zaprekovremeni rad, pa će oko5.000 radnika, koliko ih nedostajepred ovogodišnju turističkusezonu, biti nadoknađeno angažo-vanjem sezonskih radnika izSrbije i BiH.

7Beogradski glas, 11. april 2018.

�Jedina smo zemlja koja se i pre prijema u EU obavezalada će stranim državljanima omogućiti da kupuju zemljupod približno jednakim uslovima kao i njeni građani

da godišnje investiraju 3.000 evra po hektaru u prerađi-vačku industriju. Za pojedine liberalne ekonomiste to jejedini način da dobijemo efikasniju poljoprivredu. Zamnoge druge, poput analitičara Slobodana Antonića,ovo je siguran put u status kolonije.

„Samo u koloniji stranci mogu da stvaraju vele-posede, uništavaju domaće poljoprivrednike i pretvara-ju ih u najamne težake i u služinčad. A Srbija krupnimkoracima ide baš u tom smeru.

Školovani će odlaziti u svet, a oni koji ostanu radićekao najamna radna snaga u nemačkim i arapskimpoljoprivrednim kombinatima“, kaže Antonić.

Svi se zaštitili osim Srbije

Jedan od najboljih poznavalaca prilika u srpskojpoljoprivredi, član Akademijskog odbora za selo SANUBranislav Gulan smatra da je naša strategija trebalo da sezasniva na preuzimanju rešenja od zemalјa članica EU, učijem zakonodavstvu i te kako postoje ograničenja ko ipod kojim uslovima može postati vlasnik polјoprivrednogzemlјišta. Pojedine države članice EU odbile su daomoguće jednak tretman stranim i domaćim državljani-ma, a Mađarska je čak posebnim amandmanom na Ustavpotpuno zabranila strancima da kupuju poljoprivrednozemljište. Nešto blaže mere primenila je Poljska koja jeprvo odložila prodaju zemlje na 12 godina od datuma

ulaska u EU, a kad je taj period istekao, doneli su rig-orozan zakon o zemljištu u korist domaćih gazdinstava.

Produžetak trajanja moratorijuma na prodaju obradi-vog zemlјišta strancima i propisivanje manje ili višerigoroznih uslova kupovine u cilju zaštite domaćihpolјoprivrednika izvojevali su i Česi, Slovaci, Hrvati,Estonci, Litvanci… Jedino Slovenija nikada nije tražilazabranu prodaje zemlјe strancima, ali je u propise veštougradila ograničenja za sticanje prava nad zemlјištem.Tako, na primer, kupac mora da bude državlјanin ovezemlјe najmanje pet godina, a prednost pri kupoviniimaju vlasnici susednih parcela, kao i mladi polјo-privrednici koji formiraju novo gazdinstvo ili proširujupostojeće posede. Slične restriktivne propise imaju irazvijene članice EU, poput Francuske, Holandije,Austrije i Nemačke, u kojima prodaja zemlјe strancimanije moguća bez odobrenja državnog organa koji procen-juje da li je to u skladu sa cilјevima nacionalne agrarnepolitike.

„Zar su Jevreji glupi pa je u Izraelu poljoprivrednozemljište državno ili paradržavno i izdaje se u zakup na49 godina? Čistu zemlju prvo treba ponuditi poljoprivred-nicima mlađim od 42 godine na 30 godina zakupa. Akobismo trećinu državne zemlje u vangrađevinskom rejonu

Vojvodine ponudili pomenu-tim poljoprivrednicima, oko6.700 gazdinstava proširilo bisvoja imanja i to bi bila odlič-na investicija“, smatraBranislav Gulan.

Ali vlast misli drugačije. Ono što su tajkuni vele-posednici svojevremeno izlobirali, a Đelić potpisao,naprednjaci gotovo stoprocentno poštuju iako s timtajkunima, naizgled, nisu u ljubavi.

Cilj - preprodaja zemlje strancima

U „Studentskoj reviji za privredno pravo“ iz 2014.objavljeni su interesantni podaci o kretanju cena polјo-privrednih oranica u zemlјama centralne i istočneEvrope (CIE) pre i nakon pristupanja Uniji. Tako je,na primer, 2006. godine u državama CIE hektar pros-ečno vredeo od 1.900 do 2.300 evra, dok je prosek uEU iznosio čak 12.000 evra. Od tada do danas u veći-ni novih članica EU cena zemlje je drastično porasla– u Polјskoj za 35, Estoniji za 50, a u Litvaniji za čak143 procenta. U pomenutoj analizi studenti Pravnogfakulteta konstatuju da je porast cena pogurala itakozvana špekulativna tražnja pojedinaca čiji krajnjicilј nije bavlјenje polјoprivredom već dobit od dalјepreprodaje oranica strancima, kada to zakonski okvirdozvoli. U Srbiji je zakon to već dozvolio, aograničenja, koja se ionako odnose samo na fizičkalica, lako se prevazilaze. Budući da su do zemlje došlipod nerealno povolјnim uslovima, ovdašnjim vele-posednicima uveliko se smeši ogromna zarada. Jercena i u Srbiji polako ali sigurno raste, pa već sadahektar plodne zemlje udaljene od puta vredi od pet odsedam hiljada evra, a one bliže putu i infrastrukturn-im objektima od 10.000 do 15.000 evra.

Nakon ekonomske krize 2008. u svetu vlada pravirat za preuzimanje polјoprivrednog zemlјišta. Velikiinvestitori, među kojima je polovina iz EU, poslednjihsu godina kupili, zakupili ili na neki drugi načinzaposeli, više od 35 miliona hektara obradive zemlјeširom planete. Na udaru su najviše istočnoevropskezemlјe i države koje su u procesu pridruživanja EU,zajednici gde postoji obaveza slobodnog prometa zem-lјišta. U tom sveopštem grabežu najgore je prošlaRumunija, u kojoj je po veoma niskim cenama do sadaotkupljeno oko 800.000 hektara. Ako je za utehu, našiveleposednici su promućurniji i čekaju bolji trenutakza prodaju. A taj se trenutak neumitno bliži, bez obzirana izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu i tvrd-nje vlasti da sve čine kako bi zaštitili domaći agrar.

Piše: Branislav Krivokapić

Kren’o ja na more preko Bosne. U cik zore s Mokre Gore, već upola sedam taljigam kroz Goražde, jedva gas pridržavam, kadHaso stopira. Kažem Haso jer me je dotični pripadnik saobraća-

jne policije BiH likom i držanjem podsetio na desetara iz vojske, pijancaiz Dervente, koji nas je maltretirao da ivicu između čaršava i dušekazatežemo toliko da se „more prst poseći“. A kad nam da voljno, uleti međunas i vikne: „Gušteri, ko puši nek zapali, ko ne puši nek popuši!“

Haso iz Goražda bio je pristojniji, ali jednako prisan, ko da je i onsa mnom po virovitičkoj kasarni puzao.

- Gospod’ne, vozili ste četr’es sedam na sat – reče i zatraži dokumenta.- Ako je za kaznu, platiću – slegoh ramenima i pružih mu vozačku i sao-

braćajnu.Začuđen što ne pružam otpor, ne zahtevam da mi pokaže radar koji je

registrovao da sam vozio brže od dozvoljenih 40 kilometara na sat i nehvatam se za novčanik u pokušaju da se „dogovorimo“, Haso me upita.

- A gde radiš, jarane?Kad izgovorih ime medija za koji sam tada pisao, a koji je u to

vreme bio veoma čitan i u BiH, iznenađeni Haso uskliknu: „Nov’nar!“I upitno pogleda u pravcu kolege koji samo odmahnu rukom, mrmlja-jući sebi u bradu kao da kaže: „Ma, nosi ga u p. m.!“ Da li je to stvarnorekao, ne znam, ali Haso ga posluša, vrati mi dozvolu i reče:

- Ajd, vozi! I pazi šta pišeš!Nešto slično dogodilo mi se prošlog leta kada mi je patrola naše sao-

braćajne policije zatražila da pokažem pribor za prvu pomoć. Kao ivećina vozača, nisam imao pojma da je zavojima, flasterima itd.istekao rok, za šta, rekoše mi, sledi kazna od 5.000 dinara. Srećom samnom je bila kćerka, a policajac koji me je zaustavio ima baš jednutakvu - „za udaju“. I pustio me je, izvinjavajući se da „nisu oni krivi“,„tako im je naređeno“, neko se, valjda, setio da mnogi ne vode računao roku važenja „prve pomoći“ i da bi se tu mogla uzeti lepa parica.

Iz sve snage podržavam pooštravanje kazni za nesavesne i bahatevozače. Ali očigledno je daneprekidne izmene propisaprevashodno imaju za ciljpovećanje prihoda odnaplate kazni za prekršaječije (ne)poštovanje ima

minoran uticaj na bezbednost saobraćaja. To je nedavno potvrdio iPolicijski sindikat saopštenjem u kome se javnost obaveštava da su sao-braćajni policajci širom Srbije dobili nalog da pišu što više prijava, te daim se određuju norme koje moraju da ispune u toku smene. A i kadizbegnu patrole, vozačima stalno stižu novi nameti. Posle obaveznihzimskih guma, novih dozvola, novih tablica, novih taksa pri registraciji,na red su opet došle nove tablice... I tako unedogled, sve do poslednjihizmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, za koje su većzainteresovani u Riplijevim „Verovali ili ne“ muzejima.

Po tim novim propisima, nevezivanje pojasa je teži prekršaj negoprekoračenje brzine. Više se isplati da na putu na kom važiograničenje od 60 na sat vozite 90 na sat ili na auto-putu prosečnombrzinom od 150 na sat, nego da zaboravite da vežete pojas, pa makarse kretali i 30 na sat. Prva dva prekršaja koštaće vas svega 5.000dinara, i to bez kaznenih poena, a treći će vam olakšati novčanik začak 10.000 dinara. Jer ovo je odgovorna država svih građana, nesamo članova SNS-a, i važnije joj je da čoveka, pojedinca, spasi odnjega samog nego da tog istog pojedinca spreči u ugrožavanju ostal-ih učesnika u saobraćaju. I sa stanovišta budžetskih prihoda, ovak-vo je ponašanje krajnje racionalno. Bolje „oderati“ one koji vozepolako samo zato što su možda zaljubljeni pa nisu vezali pojas, negotrošiti benzin i ostale resurse na jurnjavu sa ljubiteljima „Formule1“ koji, ako im se, daleko bilo, nešto desi, ionako postaju budžetskineinteresantni.

Dakle, veži se i piči 150 na sat, ako preživiš, uštedećeš 5.000dinara, poručuje nam policija doktora Nebojše Stefanovića. Ništa -„pazi kako voziš“, „ne brže od života“ i slične trice i kučine. Samopojas i svež zavoj! Sa saobraćajcima koji dobijaju takve nalogeosećam se manje bezbedan nego sa Hasom i njegovim kolegom kojime je oterao u materinu. Oni su me bar upozorili da ne lajem.

Ko obrađuje najviše zemlje

kompanija hektara

IM Matijević 33.000

MK grupa 31.000

Delta 25.000

Irva investicije 18.000

Baltik properti investments (Irska) 0.500

Agrokor (Hrvatska) 3.000

CBA (Mađarska) 2.650

Žito grupa (Hrvatska) 2.004

*Podaci Branislava Gulana, člana Akademijskog odbora

za selo SANU

�Svež zavoj kao faktorbezbednosti

KAKO DRŽAVA ŠTITI BEZBEDNOST VOZAČA

VEŽI POJAS - VOZI150 NA SAT

Arapi u KarađorđevuPreduzeće „Al Ravafed Srbija“ (osnovano 2014) – ukojem naša država ima 20, a kompanija „Al Ravafedinternešenel investment“ iz Abu Dabija 80 odsto vlas-ništva – u posedu je više od 10.000 hektarapoljoprivrednog zemljišta u Srbiji. „Al Ravafed“ kupio jezemljište kombinata – AD „Jadran“, AD „Bačka Sivac“,AD „Agrobačka“ i AD „Mladi borac“, po ceni od 250evra po hektaru godišnje zakupio je 4.300 hektara oran-ica u opštini Kula, a na korišćenje mu je dato 3.500 hek-tara Vojne ustanove „Morović“ u Karađorđevu, uzobavezu da VU „Morović“ uplaćuje 20 odsto profitaostvarenog na toj zemlji. Prema istraživanju„Insajdera“, ugovor sa „Al Ravafedom“ sklopljen jeuprkos protivljenju stručnih službi Vojske Srbije, koja jesmatrala da je jedino prihvatljivo da Arapi isplaćuju fik-snu naknadu plus 20 odsto od profita, ali ne manje od327 evra po hektaru godišnje. Koji je interes državeSrbije u ovom poslu, pokušao je da otkrije i Savet zaborbu protiv korupcije, ali je izveštaj ostao manjkavzbog nedostupnosti podataka koje su Ministarstvoodbrane i Republički geodetski zavod proglasiliposlovnom tajnom.

�Većina kombinata je ugašena, bez posla je ostalooko 100.000 ljudi, a stočni fond Srbije unazađen jena nivo iz 1910. godine

8 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 11. april 2018.

Slavlja i znamenja

Od 16. do 19. aprila slavićemo „DaneBeograda“. „Dani Beograda“ slave se uspomen na dva značajna datuma – 16. aprila878. u pismu Pape Jovana VIII caru BorisuBugarskom prvi put je spomenuo slovensko

ime Beograda; 19. aprila 1867. naKalemegdanu je pročitan sultanski fermanod 29. marta iste godine, a Ali Riza-paša,

poslednji beogradski muhafis, predao je knezu MihailuObrenoviću ključeve Beograda. Zatim su na svim beograd-skim tvrđavama podignute srpska i turska zastava.

Praznik „Dani Beograda“ ustanovljen je 2002. godine usadašnjoj formi, uključuje brojne manifestacije i svečanu sed-nicu Skupštine grada, na kojoj se dele tradicionalne nagradeza značajne doprinose iz različitih oblasti stvaralaštva uprethodnoj godini. Prošle godine dodeljeno je 19 nagrada.

Pošto je konstitutivna sednica novog saziva SkupštineBeograda zakazana za 9. maj, stari saziv i izvršna vlast saSinišom Malim na čelu predvodiće proslavu. Biće zanimljivoispratiti svečanu sednicu i uopšte čitavu ovogodišnju mani-festaciju.

Beogradska slava Spasovdan ove godine pada 17. maja.

Soliteri na Savi

Jubilarni 40. Sajam nautike, lova i ribolova održan je prošlenedelje na „Beogradskom sajmu“. Zasenile su nas, kao iobično, ekskluzivne jahte, gliseri, jedrilice, kajaci, skifovi,novi modeli brodskih i vanbrodskih motora. Uzdisali suBeograđani, koji Savom i Dunavom plove u čamcima po merinaših, skromnih mogućnosti. Zavideli onima čije prilikedozvoljavaju kupovinu bilo kog sajamskog noviteta – cene

čamaca sa kabinama išle su od 200.000 evra pa naviše.Naš sajamski favorit je ovaj soliter, koji košta brdo para, a

sagrađen je baš za rečnu plovidbu. Deluje li i vama da je pro-jektant preterao s visinom? Dobro, soliteri su u trendu, ali zarne deluje nezgrapno? Ne sumnjamo u podvoznost i stabilnost,ali što je, mnogo, mnogo je.

Ova novinarka se svojevremeno silno bunila protiv splavo-va od dva i tri sprata na rekama, ponavljala da je nehumano iapsurdno podizati solitere na vodi, pisala i protiv soliterapredviđenog planom „Beograda na vodi“, onog triput višeg odbivšeg CK, ali džabe. Ko pita nas koji zagovaramo grad i rekupo meri čoveka! Evo, sad nam nude i prve ploveće solitere.

Soliteri kraj Save

Curi vreme, padaju u vodu gromoglasno proglašavani rokovivezani za Beograd na vodi. Iscuriše prošle nedelje nekirokovi, pa su se čuli i komentari. Ako! Što se nas tiče, ni danne treba da prođe bez prozivke.

– Beograd na vodi je najveća zbirka laži, prevara i divljegradnje u istoriji čovečanstva. Tu je sve laž, od toga ko jeinvestitor, da li Grad ima koristi od projekta, do njegovezakonitosti – rekao je Zoran Živković, lider Nove stranke.

– To što investitori imaju mnogo problema s rokovima igradnjom nije toliko bitno koliko je bitno pitanje kolikojavnih sredstava će na kraju završiti u ovom poslu. Ovaj pro-jekat će svoj profit crpeti jedino iz toga što mu je omogućenobesplatno zemljište, infrastruktura na račun grada i brojniskriveni troškovi koje će Grad imati, a koji će završiti u dže-povima investitora – upozorio je Radomir Lazović izInicijative „Ne da(vi)mo Beograd“.

– Projekat je navodno od javnog interesa, a sve je podvelom tajne. Mi ništa ne znamo sem praznih obećanja, ni štaće se graditi, ni dokle se stiglo, a tek se otkrivaju problemi.Vidimo da ne završavaju i ne znamo kada će, kako će sepovezati na infrastrukturu, činjenica je da je već sve u haosu,a ostaće samo jedan pogrešno realizovan prostor – rečeDragoljub Bakić, arhitekta.

– Taj projekat nikad neće biti završen. Aktuelna vlast davalaje nerealne prognoze jer ne znaju svoj posao, i navikli su damogu da kažu šta god hoće. Biće dobro ako nas arapska stranajednog dana ne tuži za izgubljenu dobit jer nismo uradili onona šta smo se ugovorom obavezali – rekao je Dragan Đilas,budući gradski poslanik.

Turisti i rekordiU Beogradu je u februaru registrovano 12 odsto više turistanego u istom mesecu prošle godine, javlja Turistička organi-

zacija grada. Od ukupno 56.071 gosta u februaru, stranih jebilo 44.687. Najbrojniji su oni iz Hrvatske, Turske, Grčke,BiH i Crne Gore.

Eksproprijacije i pretnje

Zid automehaničarskog servisa Bojana Bjelobabe u Savamalioštetili su prošle nedelje radnici gradilišta Beograda na vodi,javlja Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“. Servis legalno radi35 godina i sada, po specijalnom zakonu, potpada pod ekspro-prijaciju. Bjelobaba još nije dobio rešenje o iseljenju, aliredovno mu se na vratima radnje pojavljuju ljudi koji se pred-stavljaju kao deo gradske vlasti i koji mu prete, ucenjuju ga izastrašuju.

Poluinformacijama, lažima i podmetačinama pokušavaju daga ubede da će ostati bez ičega, ako ne posluša. Nude mu dase, uz proviziju, dogovori s njima van procesa eksproprijaci-je. Po svedočenju Bjelobabe, mnogi ljudi koji su imali objek-te na području Savskog amfiteatra povinovali su se i povukliu strahu za svoju imovinu i život.

„Ne da(vi)mo Beograd“ javno pita: zbog čega se gradskojvlasti žuri da ljude kao što je Bojan Bjelobaba izbace na ulicubez adekvatnog obeštećenja? Ako su već doneli zakon kojiomogućava eksproprijaciju, zašto ga se ne drže?

Prvaci, mame i tateProšle nedelje počeo je upis prvaka i trajaće do 31. maja.Očekuje se da 202 osnovne škole na teritoriji grada upišuizmeđu 15.000 i 16.000 prvaka. U prvi razred upisuju se decarođena od 1. marta 2011. do 1. marta 2012.

Svako osmo dete otprilike roditelji žele da upišu u školukojoj ne pripadaju teritorijalno, najčešće u škole u Zemunu, naNovom Beogradu i na Paliluli. Valjda gde je najveća koncen-

Fo to

: E s

tock

Age

ncy/

Milo

š Ra

failo

vić

Fo to

: E s

tock

Age

ncy/

Kata

rina

Mih

ajlo

vić

Su čim ćemo predOD 16. DO 19. APRILA SLAVIĆEMO „DANE BEOGRADA“, DATUME KAD MU JE IME PRVI PUT ZAPISANO I KAD SU NAM

Piše: Ružica Me vo rah

Grb Beograda

9Beogradski glas, 11. april 2018.

tracija radnih mesta u gradu. Mame i tate moraju znači dadovoze i odvoze decu. Nije više trend upisati dete u prestižneškole, kao nekad, već u one koje su im usput, a imaju pro-dužen boravak. Zato je valjda na Novom Beogradu najtraženi-ja OŠ „Radoje Domanović“ u Bloku 28, na podjednakoj raz-daljini od svih poslovnih blokova u toj opštini. A deca? Paneminovno će se sve kasnije osamostaljivati i nikada nećeupoznati drugare iz kraja.

„Tafe“ kupio najzad IMT

Industrija mašina i traktora (IMT) prodata je 2. aprila najavnom nadmetanju indijskoj firmi „Tafe“, kojoj je IMTprodavao licence još pre 50 godina. „Tafe“ daje 560.000evra za IMT, a kupili bi fabriku i godinama ranije da uz njunije išlo i zemljište. Treći najveći proizvođač traktora usvetu dolazi da proizvodi, pa je čekao da država razdvojiponudu za fabriku u stečaju od terena u Bloku 42 na NovomBeogradu.

Čim su položili depozit, Branislav Nedimović, ministarpoljoprivrede, pohvalio se da će „Tafe“ zaposliti 800 radni-ka i proizvoditi 5.000 traktora godišnje. Kamal Ahuđa,zamenik direktora kompanije „Tafe“ za evropsko tržište,posle dva dana ga je demantovao u intervjuu za „Insajder“(insajder.net). Kaže da oni u Indiji, u najsavremenijoj fabri-ci grupe, proizvode 60.000 traktora godišnje sa znatnomanje ljudi od 800. I da će tek da vide šta će gde da prave,sklapaju, farbaju itd. Davno su popisali mašine u IMT-u.Ima ih 1.460, kaže, od toga 80 odsto nije u funkciji, a pre-ostale su totalno neproduktivne i neadekvatne za današnjuproizvodnju.

Godine 1988. IMT je proizveo skoro 80.000 traktora ipriključnih mašina i izvozio ih u više od 80 zemalja sveta.

Bivše dečje biblioteke

Baš na Međunarodni dan knjige za decu (2. april) saznali smoda je Beograd ostao bez ijedne specijalizovane dečje bib-lioteke ili samostalnog dečjeg odeljenja bilo koje biblioteke.Nijedno od dva samostalna odeljenja biblioteke za decu,„Čika Jova Zmaj“ i „Neven“, više ne radi. Prvo je iseljeno iz

kuće Laze Lazarevića u Hilandarskoj ulici, dok se drugonalazi u zgradi Doma sindikata, koja je privatizovana i u fazirenoviranja. Odeljenja se, navodno, zatvaraju zbog lošegstanja objekata u kojima su smeštena, a, opet, u istim pros-torima Grad nastavlja da organizuje druge vrste aktivnosti inajavljuje prenamene prostora.

Toliko o brizi o deci.

Postament ne puštaSpomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu trebalo jepre neki dan da bude skinut sa postamenta zbog konzervacije,ali posao se neočekivano iskomplikovao. Bronzana figura,simbol Francuske koja u ratnom zamahu juri u pomoć Srbiji,visoka je 4,35 metara, a parkom dominira na postolju visokomsedam metara. E to postolje je otkazalo poslušnost. Da bidodatno učvrstili delo Ivana Meštrovića, majstori su davne1930, kad je spomenik podignut, nalili postament sa oko pettona betona. Postolje je decenijama čvrsto držalo figuru, paposle 88 godina nije više htelo da se odvoji od nje.Konzervatori Zavoda za zaštitu spomenika kulture danima sus majstorima pažljivo odvajali Meštrovićevu bronzu da je nebi oštetili, a na kraju su majstori uz pomoć krana i sajli uspelida razdvoje delove.

Fo to

: E s

tock

Age

ncy/

Milo

š Ra

failo

vić

MihailaTURCI PREDALI KLJUČEVE GRADA

Američki brend, indijska proizvodnja i tehnologija: 55 godina su„Tafe“ i „Ferguson“ kooperanti

Američki inženjerski korpus pod Avalom

Ambasador SAD Kajl Skat otvorio je prošle nedelje dnevniboravak za decu i omladinu s posebnim potrebama u Sopotu.Investiciju vrednu 343.081 dolar finansirala je Evropskakomanda američke vojske, javlja Tanjug. Radove je koordini-rala Kancelarija za vojnu saradnju SAD, a nadgledao ihAmerički inženjerski korpus! Centar će pružiti sve uslugepotrebne za dnevnu brigu o 25 lica sa invaliditetom.

Četiri godine je trebalo da se ovaj poduhvat primaknekraju. Beograd se još 2014. obavezao da obezbedi sve dozv-ole, komunalne priključke, zaposli osoblje i postara se zaodržavanje objekata. Sad čekamo da vidimo kad će ustanovazbilja da proradi.

Nedavno je Milutin Folić, gradski arhitekta, obećao da ćeove godine Beograd dobiti nekoliko desetina novih ure-đenih pjaceta. E pa prvu će izgleda da napravi sam sebi, ao našem trošku, koliko da uveća vrednost privatne nekret-nine. Biće na uglu Sredačke i Niške ulice na Vračaru, bašispred zgrade koju je podigla firma „Goldman kapitalpartners“, čiji je Folić suvlasnik.

Zloupotreba oko podizanja te petospratnice ima ono-liko! Sekretarijat za urbanizam je, na primer, potpuno pre-crtao privatnu parcelu od 2,35 ari na kojoj se i dan-danasnalazi uknjižena porodična kuća od 120 kvadrata ipomoćni objekat od 19 kvadrata! Na osnovu toga dozvolioje Folićevoj firmi da gradi dodatnih 150 kvadrata na zgra-di, a pošto kvadrat u njoj košta 2.700 evra, Folić će zaradi-ti dodatnih 400.000 evra. Pored toga, prozori i balkonizgrade zašli su duboko u susedno dvorište. Sudski veštakutvrdio je da je zgrada zauzela susednu parcelu u širini1,35 metara, a u dužini 2,3 metra. I tako po celoj visini.

Čedomir Čupić, nekadašnji član Saveta za borbu protivkorupcije, smatra da Folićeva firma ne bi uopšte smela daulazi u bilo kakav javni posao, pogotovo ne u Beogradu,da je Folić u sukobu interesa i da bi morala da reagujeAgencija za borbu protiv korupcije. „Blic“ je tražio da seo čitavom poslu izjasne gradonačelnik i gradski menadžer,ali nisu se javili ni Mali ni Vesić.

Ugao Sredačke i Niške ulice na Vračaru

�Industrija mašina itraktora prodata je2. aprila indijskojfirmi „Tafe“, kojojje IMT prodavaolicence još pre 50godina

Folić ne popušta

Fo to

: E s

tock

Age

ncy/

Mila

n Lu

čić

�Počeo je upis u prvi razred dece rođene 2012. godine. Da kažemo, rođene baš kad je SNS došao na vlast. Da kažemo, pa da se zamislimo

10 GRAD NA DLANUBeogradski glas,11. april 2018.

SIMA ANDREJEVIĆIGUMANOV

Beograd je u 20. veku doživeo veliki procvat. Za manje od 50 godina utrostručio jebroj stanovnika. Prostor na kome se nalazi njegova urbana zona širila se još brže.U današnjem diskursu često imamo prilike da slušamo kako se Beograd

dinamično razvija, gradi – predstavlja najveće gradilište u regionu ili Evropi, kako god.U zaglušujućoj buci samoreklamiranja i navale investitorskog urbanizma promiče čin-

jenica da je međuratni period bio zlatno doba beogradskog gra-diteljstva. To graditeljstvo toliko je bilo ne samo razvijeno veći prefinjeno, tako da se u enciklopedijama arhitekture moženaći i termin beogradski stil.

Na protezu gde se od Terazijskog platoa odvaja ulicakoja pored Doma sindikata vodi do zdanja Savezneskupštine nalazi se monumentalna zgrada koja jezadužbina Sime Andrejevića Igumanova.

Sima Andrejević Igumanov bio je prizrenski trgov-ac. Rođen je 1804, svega nekoliko nedelja pre izbijan-ja Prvog srpskog ustanka, ali daleko od Orašca i Topole.Ipak, njegove pretke to nije sprečavalo da se iz orijen-talnog Prizrena zapute u Šumadiju i pridruže ustanicima.Kao trgovac imao je razgranate veze u Turskoj i Rusiji. Njegovotac bavio se takođe trgovinom i poticao je iz jedne od uglednijih porodica grada podKaljajom. Sima je imao jake trgovačke kontakte u Odesi i Kijevu. Trgovao je pona-jviše duvanom i kožom.

Bogatstvo koje je stekao trgovinom počeo je da usmerava u narodno dobro. Prvazadužbina koju je sagradio bila je zgrada Bogoslovsko- učiteljske škole. Ovo zdanje idanas postoji u Prizrenu i poznato je kao Prizrenska bogoslovija. Jedan od rektoraBogoslovije bio je i sadašnji patrijarh Irinej Gavrilović. Bogoslovija je imala velikiznačaj za očuvanje identiteta Srba u južnim, tada još neoslobođenim krajevima, koji-ma su bili potrebni obrazovani srpski sveštenici. Imajući u vidu da su na prostoruMakedonije pravu borbu u pridobijanju stanovništva vodili srpski, grčki i bugarskisveštenici, postojanje Prizrenske bogoslovije bilo je neobično važno.

Da bi održavanje Bogoslovije bilo što trajnije, Sima Andrejević Igumanov kupio jejedan plac na Terazijamada bi njegovim rentiranjemfinansirao školu uPrizrenu. U godinama kojesu sledile Sima Andrejevićimao je prilike da vidiplodove nacionalnog preg-nuća. Srbija je dobila neza-visnost 1878. naBerlinskom kongresu.Četiri godine kasnije Simaje umro (1882) i sahranjenje u manastiru Sveti MarkoKoriški u kome je još kaodečak pohađao školu.

Nekoliko decenija poslenjegove smrti fondacijakoju je osnovao SimaAndrejević Igumanovraspisala je konkurs za

gradnju zgrade na terazijskom placu. Izgradnja zdanja bila je u cilju regulacije čitavogprostora i formiranja šire urbanističke celine. Jedan od bitnih uslova kada je gradnja upitanju bilo je poštovanje vizantijskog stila, za šta se posebno zalagao arhitekta PeraPopović, koji je bio na čelu komisije. Izbor je pao na arhitektonsko rešenje Branka iPetra Kostića, koji su zadovoljili zahteve fondacije, ali su u duh zgrade uneli i dostamodernog stila. Glavna odlika modernosti bilo je korišćenje mermera i raznafunkcionalna rešenja. Ovakvim izvođenjem arhitekte Krstići uneli su modernost udotadašnji srpsko-vizantijski stil. Ovo zadnje građeno je relativno brzo – započeto je1937, a završeno i pušteno u upotrebu aprila 1938.

Zbog svoje monumentalnosti i lepote ovo zdanje svakako zaslužuje epitet palate,kako ga Beograđani i nazivaju uz ime njenog dobrotvora – Igumanova palata.

Ova palata već punih osam decenija dostojanstveno i nenametljivo stoji na jednoj odnajvažnijih beogradskih tačaka. Ona je svedok jednog vremena u kome su građanivodili računa o izgledu svog grada, bogati ljudi čak i posle smrti usmeravali svojnovac ka prosperitetu, a arhitekte i umetnici u najboljem maniru i znanju uobličavalivedute svog grada. Ivan Drljača

Vremeplov

Piše: Milica Vojinović (KRIK)

Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavioje smenu Siniše Malog sa mesta gradon-ačelnika za leto prošle godine, obra-

zloživši da je „zbog kampanje koja se vodi pro-tiv njega nemoguće raditi u takvim uslovima“.Protiv Malog se, međutim, nije vodila kampanja,već je objavljen niz otkrića koja ga vezuju zakorupciju, prikrivanje imovine i sumnjivo poslo-vanje preko ofšora. Ove novinarske priče potkre-pljene su dokazima, a neka od otkrića potvrdilisu i zvanični organi koji su sproveli svojeistrage, poput Agencije za borbu protiv korupci-je. Podsećamo na sva ključna otkrića o sumn-jivim poslovima gradonačelnika Beograda, kao ina to dokle su stigle istrage državnih organa.Mali već dve godine odbija da odgovori napitanja novinara KRIK-a.

24 stanaPrvo veliko otkriće o Siniši Malom bila je

KRIK-ova priča o tome da je kupio 24 apart-mana u luksuznom letovalištu Sveti Nikola naBugarskom primorju tokom 2012. godine. Jedanod stanova upisan je na Malog, dok je 23 kupiou ime dve ofšor kompanije sa BritanskihDevičanskih Ostrva. Nije poznato da li je Mali ilineko drugi vlasnik ovih firmi jer je teško doći dopodatka o vlasništvu. Apartmani vrede više odpet miliona evra, a Mali ih je kupio od direktoraruske kompanije „Lukoil“ sa kojom je sarađivaojoš 2003. godine. Tada je Mali, kao direktorCentra za tendere Agencije za privatizaciju,pomogao „Lukoilu“ da privatizuje srpske pumpe„Beopetrol“. Nakon KRIK-ovog teksta Mali jetvrdio da je njegov potpis na ugovoru o kupovi-ni stanova falsifikovan i da je angažovaobugarskog grafologa koji je to potvrdio. Dokazeu prilog svojih tvrdnji, međutim, nikada nijepokazao javnosti. Agencija za borbu protivkorupcije je nekoliko dana po objavljivanjuKRIK-ove priče pokrenula postupak proverenjegove imovine i prihoda, a on još traje. Tokomkontrole Agencija je potvrdila da je Mali biodirektor firmi preko kojih su kupljeni stanovi – ada je to izbegao da prijavi. U izveštaju Agencijanavodi da je dobila obaveštenje od Bugarskefinansijske obaveštajne službe da je veliki brojtransakcija u vezi sa kupovinom apartmana ubugarskoj sumnjiv „jer se radi o gotovinskimuplatama ili bezgotovinskim prilivima … uvelikim iznosima, u kratkom vremenskom perio-du i bez jasne logike“. Agencija je izveštaj uavgustu 2016. godine dostavila Višem javnomtužilaštvu u Beogradu i on je, kako je novinari-ma KRIK-a rečeno, na „proverama“. Mali je idanas direktor kompanija na koje su apartmaniupisani.

Otimanje 10 hektara državne zemljeFirma gradonačelnika Beograda i njegove

porodice nezakonito je prisvojila 10 hektaradržavne zemlje nadomak Vršca, otkrio je KRIK.Ovu zemlju na kojoj se proizvodila detelinakoristila je državna kompanija „Alfa protein“.Biznismen Srđan Gajić privatizovao je firmu uvreme kada je Siniša Mali radio u Agenciji zaprivatizaciju, a ubrzo ovo državno zemljište

nezakonito poklonio privatnoj firmi „Kompostgrup“ (Compost Group) u vlasništvu SinišeMalog, njegovog oca Borislava i njegovihposlovnih partnera. Prema sudskim spisima,zemlju nikada nisu platili, a na njoj je gradonačel-nik pokrenuo proizvodnju komposta, materije kojase koristi za uzgajanje šampinjona. Gajić je zbogovoga osuđen u februaru 2015. na dve godineuslovne kazne, dok istraga protiv članova porodiceMali nije nikada vođena. Nakon što je KRIKobjavio ovu priču u oktobru 2015. godine, sudskipostupak kojim država pokušava da vrati vlasništ-vo nad zemljom nastavljen je posle šest godinaprekida. Suđenje je završeno prošle godine, a čekase odluka Privrednog suda u Pančevu o tome da liće ukradena zemlja biti vraćena državi.

Nameštanje privatizacije „Bratstva“U vreme kada je Siniša Mali radio u Agenciji

za privatizaciju pomogao je svom ocu Borislavui porodičnom prijatelju Ivanu Deliću da priva-tizuju proizvođača vagona „Bratstvo“. Mađarskafirma „Dunavagon“, koja je bila zainteresovanaza kupovinu ove firme, tvrdi da je Siniša Malizloupotrebio sastanke i svom ocu Borislavuotkrio osetljive poslovne informacije koje su mupomogle da kupi ovo preduzeće. Ministarstvoprivrede je, postupajući po žalbi mađarske kom-panije, sprovelo istragu i u julu 2004. odAgencije za privatizaciju zatražilo poništavanjeaukcije i ponavljanje prodaje. Agencija je, među-tim, odbila da to uradi. Narednih godina su rad-nici štrajkovali, a novo rukovodstvo Agencije zaprivatizaciju sprovelo je internu kontrolu u„Bratstvu“. Utvrđeno je da je firma u lošem stan-ju i da su vlasnici kršili ugovor o privatizaciji.Borislav Mali je potom svoj udeo u vlasništvuprebacio na Delića, koji je četiri godine kasnijedržavi vratio vlasništvo nad tom, tada većpropalom firmom.

Sumnje na pranje pola miliona evraSiniša Mali je svoju firmu „Ferdi dženetiks“

(Ferdi Genetics) prodao za pola miliona evraofšor kompaniji „Alesio investment Ltd.“

DA SE NE ZABORAVI KOGA JE BEOGRAD IMAO ZA

Svi sumnjivi poslovi

�Iz orijentalnog Prizrena u Šumadiju među ustanike

11Beogradski glas, 11. april 2018.

�U intervjuu za KRIK Marija Mali otkrila je i da gradonačelnik poseduje dva stanana Kopaoniku i još jedan u luksuznom beogradskom kompleksu „Oaza“ – koje nikada nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije

(Alessio Investment Ltd.) 2009. godine, kako je KRIKotkrio. U trenutku prodaje direktor i vlasnik ofšor kompani-je bio je takođe on. Banka preko koje je sprovedena ovatransakcija posumnjala je na pranje novca i o tome obavesti-la Agenciju za borbu protiv korupcije, koja je obavestila Višejavno tužilaštvo u avgustu prošle godine. Do danas je ovajslučaj „na proveri“ u Tužilaštvu.

Kupovina „mercedesa“ kroz ofšorJednu ofšor kompaniju Siniša Mali je iskoristio da kupi

automobil 2008. godine i tako izbegne plaćanje poreza uSrbiji. Za direktora ove firme � „Bazbi fajnenšel korp.“(Busby Financial Corp.) – postavljena je njegova tadašnjasupruga Marija Mali. Ona je u intervju za KRIK objasniladetalje ovog posla. „Na tu firmu se vodio naš porodični autokoji je bio kupljen u julu 2008. godine. Prema mojim tadašn-jim saznanjima, prebačen je na tu firmu da se ne bi platioporez koji plaćate kada kupite automobil“, rekla je Marija iobjasnila da je onog trenutka kad je istekao rok za plaćanjeporeza gradonačelnik automobil prebacio na njeno ime.

95.000 evraMarija Mali je u intervju za KRIK otkrila mnoge detalje o

sumnjivim poslovima gradonačelnika. Objasnila je kako jojje gradonačelnik Beograda donosio keš nepoznatog poreklakoji je ona uplaćivala na svoj račun i potom trošila. Kada jeAgencija za borbu protiv korupcije otkrila 95.000 evra kojisu bili u nesrazmeri sa njenom zaradom, kako je ispričalaKRIK-u, bila je ucenjena da slaže Agenciju. „Pošto nijemogao drugačije da objasni poreklo 95.000 evra, Siniša i nje-gov advokat Igor Isailović došli su na ideju da prikažu dasam ja našla novac posle smrti oca“, rekla je tada MarijaMali. Agencija za borbu protiv korupcije i Tužilaštvo prover-avali su ovaj slučaj prošle godine.

Stanovi na Kopaoniku i u „Oazi“U intervjuu za KRIK Marija Mali otkrila je i da gradon-

ačelnik poseduje dva stana na Kopaoniku i još jedan u luk-suznom beogradskom kompleksu „Oaza“ – koje nikada nijeprijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Ona je novinari-ma KRIK-a kao dokaz za ove tvrdnje između ostalogpokazala račune za komunalije, održavanje i telefon koji sevode na ime Siniše Malog. Agencija je pokrenula postupakprovere ovih tvrdnji.

Rušenje u Savamali

U izbornoj noći pre dve godine grupa muškaraca sa fan-tomkama bagerima je bespravno srušila privatne objekte uHercegovačkoj ulici. Ovaj dramatičan događaj uznemirio jejavnost u Srbiji, a spomenut je u amandmanima na izveštaj onapretku Srbije koji se našao pred Evropskim parlamentom, au kojem je zatraženo da se sprovede istraga. GradonačelnikBeograda izjavio je tada da ne zna ništa o tom događaju, madaje premijer Aleksandar Vučić rekao da „iza rušenja u Savamalistoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu“. Bivša suprugaSiniše Malog je u intervjuu za KRIK u februaru prošle godineotkrila da joj je Mali ispričao da je organizovao rušenje.„Ispričao je to kao najobičniji događaj. ’Imao sam problem,neki nisu hteli da se isele. Organizovao sam akciju raščišćavan-ja. Došli ljudi usred noći, malo tamo nešto polupali. Ništastrašno nisam uradio.’ To su bile, po njegovim rečima, nekebarakice tamo, kolibice“, kazala je tada Marija Mali. U vezi saovim slučajem istraga još nije pokrenuta.

Starateljstvo nad decomSiniša Mali je nakon razvoda od supruge dobio starateljstvo

nad troje maloletne dece. To je bio glavni motiv zbog kog jeMarija Mali pristala da za KRIK javno govori o svom bivšemsuprugu. Tada je ispričala da je starateljstvo izgubila na„najbrutalniji način“, da joj je Siniša pre toga pretio i govorioda ima uticaja na sudiju. „Nemaš šanse. Sudija je moja.Specijalni tužilac mi je dao savete šta da radim“, bile su, kakoje ispričala, reči njenog supruga. Nakon intervjua, drugi medi-ji izveštavali su da je nekoliko žena izgubilo starateljstvo na istinačin – postupak je karakterisalo to što je sudija bila ista, nji-hove muževe je zastupala ista advokatska kancelarija, a isti subili i sudski veštaci. Sredinom marta prošle godine Siniša iMarija Mali postigli su sporazum da ravnopravno podižu decu.U zajedničkom saopštenju za javnost poručili su da više nećejavno govoriti o svom privatnom životu.

Dečje školarineTokom procesa u kojem su se borili za starateljstvom nad

decom Siniša Mali je upitan kako sa platom gradonačelnikaplaća školarine njegove dece koje iznose 60.000 evra godišnje.On je rekao da dobija pomoć od ljudi iz inostranstva koje nijeimenovao. „Prijatelji koji finansiraju moju decu su prijateljikoje sam ja upoznao u inostranstvu i koji nemaju veze saSrbijom“, rekao je Mali na glavnoj raspravi na sudu. Agencijaza borbu protiv korupcije proveravala je ovaj slučaj.

Saradnja sa Stankom SubotićemGradonačelnik Beograda poslovno je sarađivao sa Stankom

Subotićem Canetom, kojem se u Srbiji sudilo da je predvodiogrupu koja je švercovala cigarete. Novinari KRIK-a došli su uposed ugovora iz oktobra 2009. godine sklopljenog izmeđutadašnje konsultantske firme Siniše Malog „Oli konsalting“(Oli Consulting) i kompanije „Futura plus“, čiji je vlasnik u tovreme bio Subotić. Prema ugovoru, agencija Siniše Malogpružila je konsultantske usluge Subotićevoj kompaniji i takozaradila više od pola miliona dinara (oko 5.000 evra). Direktorgradonačelnikove firme bio je njegov brat Predrag Mali.Subotić je prvobitno bio osuđen, a zatim, nakon što je Srpskanapredna stranka došla na vlast, oslobođen optužbi. Vrhovnikasacioni sud utvrdio je da su sudije Apelacionog suda neza-konito oslobodile Subotića.

Pomoć Miroslavu BogićevićuNa suđenju tajkunu Miroslavu Bogićeviću, optuženom da je

oštetio državnu Privrednu banku Beograd za oko 30 milionaevra, otkriveno je da je imao podršku Siniše Malog, tada savet-nika prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića. SinišaMali pomagao je Bogićeviću da nastavi da posluje i da se

zadužuje kod banaka bez obzira na ogromne dugove njegovefirme „Farmakom“, čulo se na suđenju. „Državni sekretar IvicaKojić i pomoćnik prvog potpredsednika vlade Siniša Mali saz-vali su sastanak kom su prisustvovali predstavnici 20 banakakoje su potraživale novac od ’Farmakoma’. Zahtevano je odsvih banaka da ne posežu za naplatom već da se strpe i da ćeuslediti akcije države da se firma konsoliduje“, opisao je jedanod optuženih sastanak održan u Ministarstvu finansija u aprilu2013. godine. Dnevni list „Danas“ objavio je mejl koji je Mali,nekoliko meseci nakon sastanka, poslao predstavnicima bana-ka i državnih kompanija koje su bile poverioci „Farmakoma“.„Smatram da je potrebno da se ’Farmakomu’ obezbede sredst-va za pokretanje proizvodnje u što kraćem periodu kako bi sestvorili uslovi za oporavak kompanije“, naveo je Mali u mejlu.Mali nikada nije objasnio zbog čega je pomagao Bogićeviću.

Promocija GTC Mali je sa pozicije gradonačelnika promovisao svoje

poslovne partnere. Njegova ofšor firma „Alesio“ sa BritanskihDevičanskih Ostrva imala je pet odsto udela u beogradskojkompaniji za izradu građevinskih projekata „Ril estejt divelop-ments“ (Real Estate Developments), kako je otkrio KRIK.Ostatak vlasništva držala je holandska građevinska kompanijaGTC. Otkada je došao na mesto gradonačelnika, Mali je pris-ustvovao polaganju kamena-temeljca ili svečanom otvaranjunekoliko poslovnih kompleksa u kojima su njegovi partneriGTC investitori u Beogradu. GTC je prošle godine proslavio15-godišnjicu poslovanja u Srbiji i ta svečanost je organizo-vana u Starom dvoru, u kome je kabinet gradonačelnika.Događaju je prisustvovao i Mali, koji je tom prilikom hvaliokompaniju navodeći to kao „dobar primer saradnje GradaBeograda sa investitorom“. „Alesio“ je, prema podacima APR,izašla iz vlasništva „Ril estejt divelopmentsa“ u novembru2014, kada je Mali već bio na funkciji gradonačelnika.

Novogodišnja rasvetaPortal „Pištaljka“ je u decembru pretprošle godine otkrio da

je tender za nabavku novogodišnje rasvete u Beogradu bionamešten – zadate uslove mogla je da ispuni samo jedna firma.U konkursnoj dokumentaciji beogradskog javnog preduzeća„Javno osvetljenje“ moglo se videti da su traženi svetlećiukrasi identični onima sa fotografija grčke firme„Fotodiastasi“, čiji je jedini distributer u Srbiji firma „Kip lajt“(Keep Light), koja je i dobila posao. Inicijativa „Ne da(vi)moBeograd“ je zatim podnela krivičnu prijavu protiv SinišeMalog zbog zloupotrebe u vezi sa tom javnom nabavkom.Drugo osnovno tužilaštvo u Beogradu, međutim, odbacilo jeprijavu jer, kako kažu, nisu pronašli elemente krivičnog dela.

Plagiran doktoratDoktorat Siniše Malog je dovođen u pitanje. Profesor Raša

Karapandža je u autorskom tekstu za „Peščanik“ zaključio da jeMali plagirao doktorat i prepisao najmanje 33 odsto teksta. „Usvojoj karijeri nikada se nisam suočio sa količinom prepisivanjakakva je prisutna u doktorskoj tezi gospodina Siniše Malog“, pišeu tekstu profesora Karapandže. Siniša Mali je negirao navode„Peščanika“, a Etička komisija Fakulteta organizacionih nauka(FON), na kom je Mali doktorirao, odbila je da proveri da li jedoktorat plagiran, a zahtev kojim je to traženo ocenila kao neosno-van. Na ovu odluku reagovao je akademik Dušan Teodorović, kojise rektoru Univerziteta u Beograda obratio dopisom i poslao mudokaze na skoro 20 strana koji, kako je rekao, potkrepljuju tvrdnjeda je rad Siniše Malog plagijat. Senat Univerziteta u Beogradupotom je zatražio od FON-a da formira stručnu komisiju za anal-izu gradonačelnikovog doktorata. Početkom aprila prošle godineanaliza je odložena jer su svi članovi komisije, osim jednog, pod-neli ostavku. Slučaj je i dalje otvoren.

GRADONAČELNIKA

Siniše Malog�Apartmani vrede više od pet miliona evra, a Mali ih je kupio od

direktora ruske kompanije „Lukoil“ sa kojom je sarađivao još 2003.godine. Tada je Mali, kao direktor Centra za tendere Agencijeza privatizaciju, pomogao „Lukoilu“ da privatizuje

srpske pumpe „Beopetrol“Fo

to: e

-sto

ck a

genc

y/M

iloš

Rafa

ilovi

ć

12 DRUŠTVOBeogradski glas, 11. april 2018.

Vulinovi puleni KO SU NOVI LJUDI POSTAVLJENI DA VODE

Nikolićev naslednik na čelu „Tigra“ BranislavĆurić poštovao je i sledio (donekle) uputstvasvog uspešnog prethodnika, mada, svega godinu

dana. Potom, po političkoj liniji, „Tigar“ preuzimaVulinov pulen Vlada Ilić zvani Kutlača. Iako „Tigar“ imavišak zaposlenih, Ilić sa sobom dovodi četiri nova „radni-ka“. Sekretaricu ili „šefa kabineta“ Mariju Milentijević,koja je s njim radila prethodno u Centru za socijalni rad uBeogradu, Nemanju Križeka, farmaceutskog tehničara,koji dobija rešenje kadrovskog referenta i svoju kancelar-iju, a redovno mu se uplaćuju akontacije za „putnetroškove“ (zbog kog je dugogodišnji vozač Saša Nikolićposlat na plaćeno odsustvo zbog nedostatka posla),Marijinu sestru Jelenu Stanojević, koju zapošljava upredstavništvu Beograd na izmišljeno radno mesto„finansijski asistent II“, iako „Tigar“ ima stručan kadar utom domenu, ali zbog političke nepodobnosti moralo senaći mesto za nezbrinutu članicu Pokreta socijalista.

Na mesto savetnika generalnog direktora dovodiVladu Manića, nekadašnjeg šefa Vulinovog kabineta,koji prva tri meseca nije ni posetio „Tigar“. „Savetovao“je direktora iz bifea Planinarskog doma („Tigrov“ hotel)sa čašicom u rukama, opijajući se do iznemoglosti, što jevidelo i osoblje hotela („Nemanja je morao bukvalno daga nosi u sobu na leđima, ali to je njegova dužnost“).

Ima se i za tompuseU prva četiri meseca njihovog timskog rada, na ime

njihovih putnih troškova potrošena su četiri milionadinara. Vlada Ilić je iz sela pored Lazarevca, Marija jeiz Mladenovca, Vlada Manić i Nemanja Križek su izBeograda. Naravno „vozač“ dolazi do svih na kućneadrese. Do Nove godine Nemanja je imao preko800.000 dinara nepokrivenih računa na ime goriva iputarina. Odmah posle Nove godine taj dug se sveo na60.000 dinara. Donosio je račune za gorivo sa pumpi uBeogradu, na kojima su stajali datum i vreme koje je

Nemanja provodio u Pirotu. Računi su bili za benzin,dizel, cigarete, a i za poneki tompus, iako se zna da„volvo“ troši samo benzin i znamo da je nepušač. Sobzirom na to da je vozač generalnog, dao je sebi zapravo da može da uzima gume i ulja u enormnimkoličinama iz „Tigrovih“ prodavnica, bez znanjanadređenih. Sve je to uzimao navodno za službenovozilo (volvo PI-004-SZ), pa je veoma čudno da tovozilo nosi pet kompleta guma odjednom i to sverazličitih dimenzija. Iz nekog, samo njemu poznatograzloga, u Beogradu mu je bilo potrebno još jedno vozi-lo, pa je vozaču iz Pirota oduzeo službeni „punto“ iodvezao ga u Beograd, gde mu se gubi svaki trag.

U oktobru dobijaju od Ministarstva privrede 80 mil-iona dinara pomoći za pokretanje proizvodnje i održavan-je celog sistema „Tigra“. Taj novac trošen je za raznedonacije (jedna od većih je 700.000 dinara Ministarstvuodbrane i vođi partije iz koje potiče Vlada Ilić), angažo-vanja revizorskih kuća (po dogovoru s Ministarstvom),advokata i ostalih savetnika kako pretočiti novac iz„Tigrove“ kase u sopstvene džepove. Jedan od njih je iadvokat Andrej Kruškić iz Beograda, koji je za dva odlas-ka do Niša na ročišta (koja su otkazana) ispostavio„Tigru“ fakturu od 150.000 dinara.

Takođe, imamo u firmi i ugovore o delu sa MarkomKneževićem, IT stručnjakom zaduženim za „Tigrov“sajt (koji nije uopšte ažuriran) i G. Savovićem, za kogu „Tigru“ niko ne zna, ali se fakture od po 1.000 evraplaćaju redovno na insistiranje generalnog direktora.Da ne bi trošili „svoj novac“, direktor je tražio službe-nu platnu karticu za sebe i šeficu kabineta sa limitomod po 100.000 dinara na mesečnom nivou. Da li jeMariji Milentijević potrebna kartica za reprezentaciju(ili se služi njome šef stranke), pitanje je jer svi oninemaju nikakvih troškova. Vozač ih pokupi na kućnojadresi, doveze u „Tigar“ i posle „radnog vremena“smesti u hotel gde im je obezbeđen pun pansion.

Posle odlaska direktora Dragana Nikolića, koji je sa svojom saučesnicom JelenomPetković doveo „Tigar“ do prosjačkog štapa, na čelo fabrike dolazi Nebojša Đenadić.Bilo je raznih spekulacija vezanih za njegovo postavljenje, ali on je uspeo da kom-paniju vrati na zdrave noge i čistih ruku napusti vodeće mesto. Onda su došli Vulinovilešinari... O sadašnjem stanju svedoči pismo dela zaposlenih koje prenosimo iz mag-azina „Tabloid“.

Foto

; Arh

iva

Priv

redn

og P

regl

eda

Stajao sam i posmatrao kako na stanicu pristižu grads-ki autobusi – prvi, drugi...peti...deseti... Svi različiti, bezikakve šanse da neki od njih nađe sebi par! Osuđeni da na

beogradskim ulicama izumru usamljeni, poput retke ptice dodo. Aonda, umesto sažaljenja, strašna misao: mi smo opet zamorčići uužasnom eksperimentu! Nije bilo dovoljno što su na nama testiraliegzotične vrste bombi i neobične metode za odlaganje atomskogotpada – sada isprobavamo i sve moguće vrste gradskih autobusa!

Već čujem ono: „Poklonu se u zube ne gleda“. Mislimo da smomangupi što smo, „na lepe oči“, obezbedili par polovnih autobusa.U stvari, Rusi su mnogo veći igrači od nas! Recimo, Moskovljanisu svojevremeno raspisali međunarodni konkurs za tipsko polici-jsko vozilo. Grad sa deset milona stanovnika je ozbiljna mušteri-

ja, pa ni jednoj firmi, a mnogo ih je u svetu koje proizvoderazne automobile, nije bilomrsko da pošalje nekolikoprimeraka na probu... Ništapomoć – samo ozbiljno testiran-je! Vozni park moskovske poli-cije je i bukvalno procvetao –samo još „rols-rojs“ nije viđen!Nema veze što su se policajcimeđusobno tukli oko toga da liće se voziti u „kadilaku“ i„hjundaiju“; oduvek su najboljakola - nova kola!

Bez obzira na sve, u suštini beogradskog saobraćajnog proble-ma je – čista sujeta. Uobražavamo da živimo u savremenojmetropoli, za koju je normalno da stambena naselja razbacuje ukrugu od pedesetak kilometara. A onda nas, nakon sreće zbog usel-jenja u novi stan, u ružnu stvarnost vrati već prvi polazak naposao. U stvari, živimo u gradu čija saobraćajna struktura potiče spočetka pretprošlog veka. Njenim mogućnostima mnogo su bližečeze i volovske zaprege, nego motorna vozila.

A zaprežnim vozilima pripada i odgovarajući ritam života. Uvekse setim zapisa Sretena L. Popovića u kome opisuje putovanje odBeograda do Kragujevca, leta Gospodnjeg 1834. Dakle, pošlo seiz Beograda, što je tada podrazumevalo deo grada u Sava-ma'ali,ispod Saborne crkve. Putovalo se na volovskim kolima, pa je prvonoćenje bilo – pogodite gde? Na Terazijama! Zanoćili su u salani,topionici ovčijeg sala, nekog Marka Buljubaše. Drugog dana stiglisu mnogo dalje – do Rakovičke mehane, podno Avale. Tu je sadaRade, moj automehaničar, jer po Marfijevom zakonu autome-haničari uvek žive na suprotnom kraju grada od vlasnika vozila.Trećeg dana ovog opasnog putovanja, putnici su zašli duboko upodavalske šume i doprli do – Ripnja, čak tamo gde je pre Drugograta, zbog oštrog jezika, kao učiteljica iz Beograda bila prognanamoja baba Zagorka. Četvrto noćenje bilo je u Ralji, otprilike namestu gde i sada stoje putnici, psujući gradski autobus što ne idečešće. Peto spavanje u Sopotu, beogradskoj opštini koja s gradomima veze samo po velikoj želji da to bude. Šesto je bilo u Koraćici,koja tada još nije imala Batu Živojinovića, pa je bila poznata samokao okupljalište svinjarskih trgovaca. Sedmo noćenje uBelosavcima, osmo u Čumiću, a deveto u Sušici, danas čuvenoj povišnjama i Peri, jedinom dopisniku Informativnog programa TVBeograd koji je uspeo da preživi sve glavne urednike. Dok dlanomo dlan – eto putnika u Kragujevcu, nakon samo deset dana! Tutrasu bi danas, asfaltom, odnosno arheološkim ostacima nekadašn-jeg asfalta na šumadijskoj magistrali, nekakav Abebe Bikilapretrčao za pet-šest sati.

Ali, da ne mešamo propalu državu i saobraćaj, pa da se okren-emo lokalno - saobraćajnim problemima Beograda. Ako su već pri-like takve da zavisimo od saobraćajno – humanitarne pomoći,hajde da se pokažemo igračima kao što su braća Rusi, pa dapucamo na veliko! Dokle, bre, ti polovni autobusi? Zašto nam nekone bi poklonio i izraubovanu metro-liniju? Metro je mera uređenoggrada, a i mi smo kvalifikovani – rupe smo već napravili

(„Čekajući Spasovdan“, 2005)

kolumna

Piše: Aleksandar Crkvenjakov

O SAOBRAĆAJNOJ RELATIVNOSTI

13Beogradski glas, 11. april 2018.

Diplomirali ste, uvaženidiplomci, na Fakultetu kojibaštini tradiciju od 202

godine, s osloncem na pravni studijDositejeve Velike škole (1808),Fakultetu koji je temelj srpske pravnekulture, temelj i vekovni nosilac slobo-darstva, hram pravne nauke, hramprava i večni simbol tragač pravde kaostoletne vrline. Diplomirali ste u poma-lo isrpljenoj i umornoj Srbiji, koja odvas očekuje da je izvedete iz stanjadugotrajne letargije i večnih razmeđa.

Srbija je umorna od dugotrajnogpredizbornog stanja koje sudeći pofenomenu obećanja traje od uvođenjavišestranačja!

Srbija je umorna od propovedanjasiromaštva kao modela-uzora, poseb-no „siromaštva“ srpskih „roleks“ min-istara i političkih funkcionera!

Srbija je umorna od izlizanosti iispraznosti reformi i reformatora!

Srbija je umorna od vidljivih mani-festacija pretvaranja visokoplanetarneideje slobode u njenu karikaturu!

Srbija je umorna od zaštitepogrešnih „vrednosti“, poputsindikalnog i stranačkog članstva inezaštite pravih vrednosti, poput svo-jine i privatnosti!

Srbija je umorna od dugotrajnogtraženja odgovora na pitanje kuda ide,zašto ide i kako ide – naslućujem,

ispašće u stilu onog aforizma „ludosmo se tamo proveli – niti znamo gdesmo bili, niti šta smo tamo radili“!

Srbija je umorna od jednostranostisvog jelovnika: doručak – politika,ručak – politika, večera – politika, spa-vanje – politika, ustajanje – politika!

Srbija je umorna od vremenanepromišljenih privatizacija kojeunesrećuje ljude, a državu, privredu ipravo čine privatnim posedima!

Srbija je umorna od univerziteta ifakulteta koji fabrikuju prekonoćnedoktorate polupismenih doktora naukakoji treba da uče struci od njih dalekopametnije studente!

Srbija je umorna od dugotrajnogiščekivanja do dođe vreme u komepravo neće biti nevreme!

Srbija je umorna...Vi, uvaženi diplomci, danas nudite

Srbiji, tako umornoj, svoje najvećevrednosti: mladost i znanje stečenona Univerzitetu i Fakultetu kojisvoju utemeljenost broje istim bro-jem vekova kao što novi univerzitetii fakulteti, nastali na talasu nes-rećnog doba promocije forme bezsadržaja, promocije nekulture znanjai agresije filozofije obrazovanja kaobiznisa, broje dana. Srbiji ostaje dato samo prepozna i zarad svojebudućnosti pravoj, a ne lažnoj vred-nosti da šansu!

PROF. DR MIRKO VASILJEVIĆ, BIVŠI DEKANPRAVNOG FAKULTETA U BEOGRADUčerupaju „Tigar“

NEKADAŠNJI PIROTSKI GIGANT?

Za proizvodnju je utrošen neznatniminimalni deo. Tri ključne mašine uproizvodnji još uvek stoje u kvaru, aradnicima plate sve više kasne.Poslednja isplaćena zarada je za jan-uar. Od tih 80 miliona ostalo je svegatri miliona i zbog toga vrh „Tigra“ traži odnadležnog ministarstva još dodatnih 50 miliona.

Da li će se istorija iz 2013. ponoviti, kad jeDinkić odobrio 200 miliona dinara za pokretan-je proizvodnje, a tadašnje rukovodstvo podelilotaj novac za menadžerske dodatke (oko 80menadžera sa dodacima od 100.000 pa čak i do1.000.000 dinara). Poučeni iskustvom iz 2013,sad ne dele dodatke, već su pronašli nove fan-tomske firme za snabdevanje repromaterijalompreko kojih isisavaju „Tigrove“ (državne) pare.Naime, već godinama „Tigar“ se snabdevaorepromaterijalom od „Petrohemije“ po određen-im i ugovorenim uslovima i cenama. Sada se istitaj materijal nabavlja od iste firme preko posred-nika sa 30 odsto većom cenom, a i firma „D-Company“ iz Babušnice naprasno je povećalacenu usluga, takođe za 30 odsto.

Kako bi ukrali što više novca, pronalaze dvefirme koje su spremne da uđu u dil sa njima. Tosu firme „Parka“ d. o. o. Beograd i „MasterCinstruction“ (vlasnik Marko Kovačević),građevinska radnja za postavljanje podnih i zid-nih obloga. Da li je moguće da jedna građevins-ka radnja koja, pritom, nije registrovana zapromet hemikalija u gumarskoj industriji možeda snabdeva jedan „Tigar“? Sami zaključite da lije ovo krađa Vulinovih pulena. Navedenim fir-mama je 8. marta uplaćeno po 20 miliona dinaraavansa bez ikakvih garancija banaka, a one su„dužne“ da snabdevaju „Tigar“ materijalomnarednih šest meseci (odnosno dok traju zalihe).Da li će „Tigar“ preživeti do tada, veliko jepitanje.

Nabavka materijala je zasad „dobro“ pokrive-na, ali bio je problem kod logistike (direktorsvih magacina u „Tigru“). I taj deo su ubrzorešili i doveli Jugoslava Trajkovića (po strucikeramičar), a dotadašnjeg direktora Vladu PopKrstića degradirali. Problem je bio oko usvajan-ja godišnjeg popisa, pa je čim pre gospodinTrajković naložio čišćenje magacina (sečenjeobuće koju ne mogu da prodaju). Tome nije kraj.I vozaču Milanu Todoroviću oduzeli suslužbeno vozilo „opel insigniju“ da bi mogli idalje da „putuju“ i troše nezarađene pare jer im„volvo“ više ne zadovoljava potrebe (ako je jošuvek u životu). Da ne bi, navodno, povećavalitroškove boravka u Pirotu, rešili su da iznajmekuću. Najzad su je i pronašli uz pomoć pirotskihpoltrona. Kuća je na izuzetnom mestu na pirot-skom keju. Da li ima dovoljno soba za sve, neznamo, ali to sigurno znaju čistačice iz „Tigra“,koje su inkognito odlazile za vikend po nalogurukovodioca da počiste i srede prostorije. Inače,kuća poseduje i bazen, pa možete zamisliti koli-ka je cena zakupnine i održavanja.

Došli da spasu ili unište? Dug „Tigra“, zaslugom Nebojše Đenadića,

smanjen je konverzijom na oko 46 miliona evra,a za šest meseci oni su dug uvećali na 57-58 mil-

iona. Porezi i doprinosi nisu plaćeni zato što ihneko od čelnika Poreske uprave štiti, pa su samodugovi za „Tigar“ AD oko 200 miliona dinara.Za Ugostiteljstvo „Tigra“ odavno se ne izmirujuobaveze prema državi, pa je ono na pragu steča-ja. Nedavno je popisan inventar iz kuhinje i pro-dat bivšem radniku „Tigra“.

Takva ista perspektiva očekuje i Službuobezbeđenja, koja je izbegla prodaju svojihprostorija „Tyresu“ pre Nove godine, zahvalju-jući tadašnjem predsedniku Nadzornog odboraDraganu Todoroviću, koji je naprasno smenjen ufebruaru 2018. zbog neslaganja sa ostalimčlanovima Nadzornog odbora (svi članovi su izVulinove partije, osim gospodina Radenkovića).Bila je priča da je „Tyres“ morao da potrošiodređenu količinu para do Nove godine, pa suVlada Ilić i Branislav Ćurić sami zakazali sas-tanak, iako postoji komisija za pregovore sa fab-rikom „Tyres“ i brže-bolje dogovorili cenubudzašto, da bi se finansijska godina završilapozitivnim poslovanjem.

Pitamo se da li su Vulinovi ađutanti došli dapomognu nekadašnjem gigantu i spasu ga ili dapokradu ono što je stvarano od 1935. godine, dabi kupovali stanove (od pozajmica tetke izKanade)?

Sve to je još uvek malo, pa 16. marta 2018.smenjuju izvršne direktore Biljanu Bogdanovići Natašu Pop Krstić (Nataša je takođe iz njihovepartije, ali im se ne uklapa u ekipu). UmestoBiljane postavljaju dotadašnju šeficu kabineta, aNatašu će zameniti izvesni Saša Marković izBeograda. Iako je pre četiri meseca sprovedensocijalni program, Ilić je zaposlio još novih ner-adnika – postavio ih je na rukovodeća mesta idao im platu od više hiljada evra (u oktobru2017. otišli su zaposleni iz neproizvodnog delakompanije na socijalni program).

I, naravno, stigli smo i do „Tigrovog“Samostalnog sindikata sa SlobodanomPetrovićem Čobijem na čelu. U početku je bal-ansirao između radnika i rukovodstva, preteći daće proizvodnja štrajkovati, sve do trenutka kadauspeva da se uvuče generalnom direktoru ipovlači u mišju rupu na kapiji jedan, gde jeosnovao svoje carstvo sa jednom zaposlenomradnicom. Kada je sprovođen socijalni program,predsednik Sindikata ostao je u „Tigru“ (mada jemogao da ode) i „izgubio“ 7.000 evra, navodno,jer je sada ON najpotrebniji. Ne plašimo se miza njega, on je taj iznos nadoknadio višestruko,a i fotelja se ne napušta tek tako. Sada mu gen-eralni uplaćuje svakodnevno zaostale članarine itroškove Sindikata, od kojih samo struja ukancelarijama Sindikata iznosi oko 100.000dinara!

Da li možemo svrgnuti Vulinove lešinare iz„Tigra“? Da li većinski vlasnik (država) vidi ilineće da zna šta se dešava sa njenom imovinom?Ostaće 1.500 radnika bez posla i sećanje naTIGAR AD.

Srbija je umorna

�U oktobru je od Ministarstva privrede dobijeno 80 miliona dinara pomoći za pokretanje proizvodnje i održavanje celog sistema „Tigra“

�Platne kartice za direktora i šeficu kabineta sa limitom od po 100.000 dinara

�Srbija je umorna od dugotrajnog traženja odgovora na pitanje kuda ide

Sa malim zakašnjenejm, ali i dužnom pažnjom, „Beogradskiglas“, kao jedini štampani medij u Srbiji, objavljuje nes-vakidašnje obraćanje profesora Pravnog fakulteta MirkaVasiljevića diplomcima, još za Savindan, svesni da je Srbijaumorna i od diktirane tišine.

14 FORUMBeogradski glas, 11. april 2018.

Dokumenti otkrivaju da većinski vlasnik „ContinentalWind Partnera“ (CWP) Mark V. Krendal uglavnomposluje u poreskim oazama. Godine 2015. posedovao

je 61,75 odsto luksemburške kompanije „PostscriptumVentures S.a.r.l.“ kroz „Postscriptum Ventures Ltd.“, reg-istrovanom na Britanskim Devičanskim Ostrvima. Ta luksem-burška kompanije preuzela je u novembru 2015. maltešku„River Power Solutions“ koja je posedovala srpsku kompaniju-kćer. Uz to, do kraja 2016. luksemburška kompanija„Postscriptum Ventures“ imala je deonice „SilverlineRecyclinga“ u SAD, zatim deonice GGE-a (Holandija), kom-panije „International Power Supply“ (Bugarska), „APRLResolution Trusta“ i „Continental Wind Partnera LLC“ uDelaveru (SAD). U septembru 2015. najmanje 25 odsto glavne„shell“ kompanije u Delaveru bilo je pod kontrolom Krendala.„Postscriptum Ventures“ osnovan je u julu 2015. i nemazaposlenih. Te godine kompanija je imala 3,7 miliona evraimovine i završila je godinu sa 182.000 evra gubitka. Ali 2016.godine imovina se značajno povećala – na 12 miliona evra, aprofit je dosegao 2,6 miliona. Uprkos tome, porezi na tu dobituplaćeni u Luksemburgu bili su 6.420 evra, odnosno 0,24odsto, prema godišnjim finansijskim izveštajima.

Poslovi u Bugarskoj i Hrvatskoj

Osim Krendala, iz „shell“ kompanije „BVI PostscriptumVentures Ltd.“, partneri u Luksemburgu u oktobru 2015. bili suFabricio Kanjaso iz „SCP Windreama“ iz Monaka sa 14,25odsto i bugarski biznismen Dimitar Enčev s 9,5 odsto. Enčeve

deonice bile su skrivene iza „Valeo Grupe“ na BritanskimDevičanskim Ostrvima. Jednako veliki udeo (9,5 odsto) pose-dovao je bivši ekonomski savetnik bugarskog predsednika i bivšizamenik bugarskog ministra ekonomije Evgenij Angelov.Angelove deonice bile su u vlasništvu BVI kompanije„Ammanno Limited“, a osim toga on je ranije bio predsednikuprave bugarske nacionalne elektroprivrede. Međutim,„Continental Wind“ nije uspeo da razvije velike projekte uBugarskoj. Kompanija tvrdi da je „zbog niza restriktivnih prom-ena zakona i nepovoljnih ekonomskih uslova za razvijanje energi-

je vetra“ prekinula projekat izgradnje vetroelektrane u Milovcimasnage 200 megavata (MW). Takođe, propalo je ulaganje uhrvatsku vetroelektranu od 120 MW u Udbini. „ContinentalWind“ nameravao je da 2011. izgradi najveću vetroelektranu uHrvatskoj sa 60 turbina, ali povukao se dve godine kasnije.

U susednoj Rumuniji „Continental Wind“ imao je više uspe-ha. Postavio je vetroelektranu „Fantanele-Cogealac“ snage 600MW u gradu Dobrudži u jugoistočnoj Rumuniji. „Amerikanci“su 2008. prodali projekat češkoj energetskoj kompaniji ČEZ,koja je investirala 1,1 milijardu evra u, kako ju je nazvala,„najveću obalnu vetroelektranu u Evropi“. Preostalih pet odstodeonica luksemburške kompanije „Postscriptum Ventures“ držaoje Aleks Hjuit iza „Future Blue Internationala“ u Singapuru, pop-ularnom poreskom raju. Australijsko-britanski državljanin Hjuitjedan je od direktora „Continental Winda“ i odgovoran je za nje-gove investicije u vetroelektrane u Australiji, gde ima portfelj od12 projekata. Upravo je australijska vetroelektrana doprinelavisokim profitima deoničara „Continental Wind Partnersa“ u2016. koji su prešli preko Malte.

Krendal i njegovi partneri poseduju drugu maltešku kom-paniju „Asia Pacific Renewables Limited“, nekadašnju „CWPAustralia Holding“, koja poseduje 12 vetroelektrana. Godine2016. „Asia Pacific Renewables Limited“ prodao je„Sapphire“, drugu po veličini vetroelektranu u Novom južnomVelsu, za 19,5 miliona evra. Nakon plaćanja „bonus troškova“od dva miliona evra, ti prihodi su bitno doprineli 17,1 milionuevra profita te malteške kompanije u 2016. godini. Budući dase dobit od te prodaje vodila kao „izuzeti prihodi“, kompanijaje na Malti platila nula evra poreza.

DRUGI PIŠU: „NACIONAL“ (4. DEO)

Da li je premijerka Brnabić deo Zagrebački „Nacional“ došao je do ekskluzivnih dokumenata koji otkrivaju šta premijerku Srbije Anu Brnabić povezuje sa „maglovitomhobotnicom kompanija“ prikrivenog vlasništva čije će vetroelektrane Srbiji prodati struju za više od 500 miliona evra tokom 12 godina,

ali izbegavajući da plaćaju porez. „Beogradski glas“ prenosi najzanimljivije delove ovog teksta.

Mark Krendal, zet bivše ministarke Kori Udovički – većinskivlasnik CWP-a - uglavnom posluje u poreskim oazama, a

2015. posedovao je 61,75 odsto kompanije„Postscriptum Ventures S.a.r.l.“

15Beogradski glas, 11. april 2018.

PREOKRET NA „VOŽDOVAČKOM VATERPOLO TURNIRU“

Strasti najzad potopljene

�Sporna kompanija osnovana je u julu 2015. bez zaposlenih. Te godine imala je 3,7miliona evra imovine, a završila je godinu sa 182.000 evra gubitka. Već narednegodine imovina se značajno povećala – na 12 miliona evra, a profit je bio 2,6miliona. Uprkos tome, porezi na tu dobit uplaćeni u Luksemburgu bili su 6.420 evra!

Sukob između Opštine Voždovac i Vaterpolokluba „Partizan“ okončan je u pravom hrišćan-skom duhu, baš uoči Uskrsa. Sportski komenta-

tori rekli bi da je „voždovački turnir“ okončan nerešen-im rezultatom. Očito su obe strane napravile ustupke.„Partizan“ više ne spominje da Voždovac hoće da ih lik-vidira. A oni su, sa sedam titula prvaka Evrope, jedanod najtrofejnijih klubova u Srbiji! Voždovac više nepominje sumnjivo poslovanje kluba i uništavanje SC„Banjica“. Ne traži da klub ubuduće plaća ter-mine za treninge i utakmice, već obećavapomoć vaterpolistima.

U prošlom broju objavili smoizjavu Aleksandra Savića,predsednika Opštine Voždovac,kako su najzad ušli u posed„Banjice“, dve godine nakonpravosnažne presude Apelacionogsuda, koja kaže da je 1992,odlukom SO Savski venac, SCnezakonito dat na korišćenje VK„Partizan“. Reče da su državnu imov-inu zatekli u katastrofalnom stanju.Centar ima 5.500 metara kvadratnihposlovnog prostora, bez otvorenih bazena iteniskih terena, a ispostavilo se da krov prokišn-java, plafoni i delovi fasade otpadaju, vlaga ugrožavaelektrične instalacije i posetioce, bazen je oštećen, vodahladna, raspada se teretana itd. Ustanovljeno je takođeda nekoliko lokala nije imalo ugovore o plaćanju zaku-pa, da 10 teniskih terena u okviru SC nije registrovanoi da nema zvaničnih tragova o izdavanju terena.

Savić je takođe rekao da je opštinska komisija utvrdi-la da je VK „Partizan“ samo od zakupa lokala pri-hodovao oko 30 miliona dinara godišnje, a da je ostavioviše od 120 miliona dinara duga. Dalje, da Voždovacima gotovu projektnu dokumentaciju za rekonstrukciju,čak su naručili geološka ispitivanja i pronašli termalneizvore, koji će grejati zgrade i bazen.

Sudsku odluku VK „Partizan“ ne prihvata od 2016, a

da nisu imali nameru da je prihvate ni posle Savićevogsaopštenja, vidi se po tome što su odmah protestovali uMinistarstvu omladine i sporta, Vaterpolo savezuSrbije, Sportskom društvu „Partizan“ i u kabinetugradonačelnika Siniše Malog.

Tatjana Rakas, generalni direktor VK „Partizan“,požalila se da će klub nestati ako izgubi zakupce i pri-hode. Rekla je da im stižu rešenje za porez i opomeneza plaćanja koje ne mogu da ispune jer su veoma siro-

mašan klub. „Sve što zaradimo ide na grejanje iosnovno funkcionisanje. Imamo 250-350 dece i

nije beznačajno gde će ta deca da treniraju“,poručila je Rakasova.

Žalbe su očito urodile plodom,što je zanimljiv obrt, ako se zna daSportsko društvo „Partizan“ baš inije miljenik vlasti. Uoči Uskrsasreli su se Aleksandar Savić iAleksandar Šoštar, predsednik

Upravnog odbora crno-belih, i objav-ili da će Voždovac podržati i obezbe-

diti nesmetan rad kluba, a da će klubdostaviti Opštini sve što treba radi kon-

ačnog dogovora i omogućiti potpuno preuz-imanje i upravljanje Sportskim centrom na

Banjici.Na Uskrs je vaterpolo reprezentacija Srbije završila

kao četvrtoplasirana u Evropa kupu. U finalu smo pok-lonili bronzu Italiji (9:10), a prethodno izgubili odHrvatske (8:9). Šta je – tu je, nadamo se da će nampodmlađeni sastav osvetlati obraz u finalu Svetske ligeu Oklandu (18-23. jun). Na Novom Zelandu će vater-polisti Dejana Savića probati da se domognu 12. zlata uSvetskoj ligi! Naš najtrofejniji trener rekao je prošlegodine da nas vaterpolisti neće doveka činiti srećnim iponosnim jer vaterpolo klubovi grcaju u dugovima,nemaju svoje bazene ni elementarne uslove za rad, te danema uspešne reprezentacije bez jakih klubova. DejanSavić je sigurno pozdravio preokret na „voždovačkomvaterpolo turniru“. B. G.

Krendalovi advokati objasnili su da su ti „dodatni troškovi“ isplaćenimnogim učesnicima u razvoju tog projekta koji su pristali da rade bez plateili za smanjenu platu u zamenu za isplatu bonusa nakon završetka projek-ta. Krendal takođe ima dve fondacije (trust), jedan u Gernziju, a drugi naMalti. Obično se fondacija može koristiti da bi se odredilo kako upravljatinečijim novcem i distribuirati ga dok je ta osoba živa ili nakon njene smrti.Struktura fondacije može i pomoći da se agresivno upravlja poreskimobavezama ili da se one čak i izbergnu. Takođe, može zaštiti imovinu odpoverilaca i odrediti uslove nasleđivanja za korisnike. Preciznije, uzajam-na fondacija jeste ugovor između dve strana u korist treće, odnosno osobekoja imovinu stavlja fondaciji na upravljanje, poverenika koji upravlja fon-dacijom za tu osobu i korisnika.

Predmet međunarodne finansijske istrage

Prva fondacija (trust) – „Crandall Family Trust“ – osnovana je 2006. pozakonima Gernzija i stopostotni je stvarni vlasnik „Postscriptum VenturesaLtd.“ sa Britanskih Devičanskih Ostrva, putem kojeg Krendal uglavnomupravlja svojim carstvom vetroelektrana. Dokumenti koji su ustupljeni„Nacionalu“ dokazuju da je ta fondacija stvarni korisnik, a potpisali su ihpredstavnici još dve kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva �„Cosign Services Limited“ i „Spread Services Limited“, koje služe kaonominalni deoničari „Postscriptum Venturesa Ltd.“. Mark V. Krendal je idavalac i korisnik. U 2014. njegova supruga Lidija Udovički dodata je naspisak korisnika „Crandall Family Trusta“.

Krendalovi advokati objasnili su da je ova fondacija osnovana kako bi nji-hov klijent platio porez na nasledstvo u SAD, a ne u UjedinjenomKraljevstvu, te da su i BVI i kompanije iz Luksemburga koje su u vlasništvute fondacije „dostupne“ američkom ministarstvu finansija kome plaćajuporeze. Međutim, u decembru 2015. osnovana je još jedna malteška fondaci-ja – „APRL Resolution Trust“, kojom kao poverenik upravlja kompanija„Credence Corporate and Advisory“. Prema predlogu zakonske izjave o pov-erenju, inicijalna imovina sastoji se od prenesene imovine u vidu 2.980 deon-ica kompanije „Asia Pacific Renewables Limited“ i deoničarskih zajmova od16,5 miliona evra koje su prenesene iz kompanije „Delaware ContinentalWind Partners LLC“ u novoosnovanu maltešku fondaciju i svim njenimkorisnicima. Australijske vetroelektrane glavna su imovina te fondacije.

L. Burk Fajls (L. Burke Files), međunarodni finansijski istražitelj sasedištem u Arizoni, nakon analize dela dokumenata objasnio je da je svrha tefondacije, kratkoročne fondacije s rokom kraćim od tri godine zbog američk-ih poreskih razloga, likvidirati imovinu u korist korisnika. „Takva neopozivafondacija stvara strukturu za prikupljanje i upravljanje sredstvima koja suizuzeta od mogućih pravnih procedura bilo davalaca, poverenika ili korisni-ka. U većini slučajeva imovina je izvan dosega svih poverilaca“, rekao je idodao da bi stvarni korisnik imovine mogao biti skriven. A to je karakteris-tika koja zamagljuje, odnosno skriva stvarno vlasništvo i kontrolu.

To je dobro osmišljena uzajamna fondacija koja je poreski neutralna, štoznači da će dobit ići direktno do svakog korisnika bez poreskih posledica.To svakome od korisnika ostavlja da se brine o svojim poreskim obaveza-ma u domovini. „U najboljem slučaju, ako ćemo iskreno, to je odlaganjeporeza i može preusmeriti distribuciju u kategoriju imovine s mnogo nižomkamatnom stopom. Vremenom će morati da se plati porez tamo gde posto-ji stvarni dobitak, u ovom slučaju kada se prve isplate od vetroelektranaputem fondacije usmere stvarnim korisnicima. U najgorem slučaju moguse koristiti kao vrlo efikasno sredstvo smanjivanja poreskih obveza“, objas-nio je Fajls. On takođe preispituje kvalitet IFC-ova i EBRD-ova „due dili-gence“ procesa, odnosno dubinsko snimanje i kontrolu kompanije preodobravanja zajma za projekat vetroelektrana u Srbiji. „Ovako, na prvu sečini da bi IFC i EBRD bili kažnjeni da su komercijalne banke, a visokizvaničnici dobili bi otkaz. No, budući da inertne i uspavane birokrate nisuizložile svoju kožu, ništa se neće desiti“, dodao je. Krendalovi advokatiobjasnili su da je ova fondacija osnovana kako bi se odvojila australijskaimovina od Dolova. „Fond ’APRL Resolution’ neće profitirati od prodajeDolova i svaki stvarni vlasnik ove fondacije prijavljivao je poreze u upravikojoj pripada po mestu prebivališta, te će i u budućnosti nastaviti s tompraksom“, zaključili su advokati. (KRAJ)

�Kompanija je na Malti platila nula evra poreza

ofšor afere?REAGOVANJE:

Piše: Radenka MarkovićFoto: E-stock Agency/ Katarina Cvijović

Da bi neko Beograd doživljavaosvojim gradom i osećao seBeograđaninom, ne mora da se

rodi u njemu. Beograd, kao gradotvorenog srca, prihvata sve ljude dobrevolje, pa i kada dolaze iz dalekih krajevai drugih kultura, i čini da se u njemuosećaju kao kod kuće. Tako se uBeogradu oseća dr Bo Sjuhua,Kineskinja koja u našoj prestonici živiveć 18 godina, a od 2010. godine ovdeima i stalni boravak i ličnu kartu.

– Ja sam Beograđanka. Posle tolikogodina provedenih ovde, ja se u Kini, kadna mesec-dva odem tamo, osećam kaogost, a kad se vratim u Beograd, to mi jekao da sam došla kući. Kad me taksistipitaju odakle sam, ja kažem odavde. Aoni se čude – kaže sa širokim osmehomBo u pauzi između dva tretmana kojima usvojoj ordinaciji „Floriš“ leči pacijente.

Ona je lekar tradicionalne kineskemedicine i mnogim Beograđanima, ali iljudima iz drugih mesta u Srbiji,pomogla je da se izbore sa bolestimakičme, zglobova, migrenom, facijalisom,sportskim povredama.

Ordinacija joj je na Vračaru. Vračar jenjena opština od kada je počela da radi uBeogradu. Prvu ordinaciju imala je uUlici internacionalnih brigada, blizuHrama Svetog Save, a poslednjih desetgodina radi u Južnom bulevaru.

Kuvam i srpsku i kinesku hranuBo, odnosno Ana, kako je njeno srpsko

ime koje su joj nadenuli u Institutu zastrane jezike u Gospodar Jovanovoj, gdeje učila srpski, došla je u Beograd 2000.godine. Stigla je na poziv ljudi izFudbalskog kluba „Crvena zvezda“ čijimje igračima pomagala da saniraju povrede,a iz kluba su je, zadovoljni njenompomoći, pozvali da saradnju nastave.Ugovorom je za „Zvezdu“ bila vezanagodinu dana, a kad je ugovor istekao, reši-la je da ostane u Srbiji i tu primenjujeznanje i iskustvo koje je stekla u svojojdomovini, kolevci tradicionalne medicine.

Lečenje ventuzama, odnosno staklen-im teglicama kojima se pravi vakuum, aon je i osnova ove terapije, zatimakupunkturom, akupresurom i masažomnajčešće su metode koje dr Bo Sjuhuaprimenjuje da bi ublažila bol i otkloniladruge tegobe svojim pacijentima. Kroznjenu ordinaciju prošli su mnogi poli-tičari, naši i strani, diplomate, glumci,slikari, sportisti, pevači, ali najvišeobičnih ljudi. Oni je hvale, kažu da jeizuzetno pažljiva i posvećena pacijenti-

ma, te da ima zlatne ruke. Za razliku odmnogih lekara, nju pacijenti mogu sve dapitaju o svojoj bolesti, ona im odgovara,detaljno ih savetuje kako da se ponašajukad završe tretman i šta treba da rade ašta da ne rade kako bi im bilo bolje. Za tošto u Srbiji toliko ljudi pati od bolestikičme i zglobova, kaže, najviše je krivnaš način života, odnosno to što punosedimo. Zato je njen prvi savet sugrađan-

ima da se više kreću, a odmah iza njegada dovoljno spavaju, budu smireni iumereni u ishrani.

Mada priznaje da je naša hrana tolikoukusna da sa njom nije lako biti umeren.I njoj to teško uspeva. Posebno kad je rečo sarmi i gibanici – njih baš voli. A urestoranima, kad sa mužem ili prijatelji-ma izađe na večeru, ne jede kinesku negosrpsku hranu.

U kući sprema i jednu i drugu.– Od srpske hrane najviše kuvam

pasulj i pečem roštilj. U pečenju roštiljasam najbolja. Naučila me jedna žena da

dan ranije sve lepopripremim, meso prelijemuljem i začinima, to odstojipreko noći i sutradan budesuper. Roštilj obično pečemosa prijateljima na AdiCiganliji. Adu mnogo volim,

to je srpsko, odnosno beogradsko, a sadai moje more. Meni ovde ispred kuće pro-lazi autobus koji ide na Adu, pa nekadaidem njim, a obično kolima.

Volim šarena vaskršnja jajaOsim što voli Adu, rado prošeta i

Kalemegdanom, ode na Ušće, na Avalu.Obišla je celu Srbiju, a lepotom ju jeposebno očarao Zlatibor, zatim Fruškagora, te Šumadija.

Da ostane ovde, kaže, najviše je utica-lo to što su Srbi dobar narod i što su jelepo prihvatili.

– Srbi i Kinezi, iako su dve različitekulture, imaju i mnogo sličnosti. Ja tostalno uviđam i sada se osećam pola kaoSrpkinja a pola kao Kineskinja.

Uživa u prestoničkom kulturnom živ-otu, rado ide na koncerte klasičnemuzike, a uživa i u ruskom baletu, irskimigrama, argentinskom tangu. Ipak, zasvoju dušu najviše voli da sluša pa i dapeva srpske pesme.

– Imam puno CD-ova sa srpskommuzikom. Najviše volim „Zora je svan-ula“ Nede Ukraden i „Tamo daleko“.Ali omiljena mi je „Zora je svanula“,nju baš često pevam. Volim i „Zajdi,zajdi“, ali ona je mnogo teška za pevan-je. Volim da je pevam, ali ne pevam bašdobro.

Tako kaže, ali kada pusti glas – to jojuopšte nije teško, budući da je veselenaravi, jasno je da je pre reč o doktorki-noj skromnosti nego o nedostatkuumeća pevanja.

Doktorku smo posetili na Veliki petak.I ona se radovala Vaskrsu i druženju saprijateljima.

– Svake godine za Vaskrs dobijem punošarenih jaja. Budu tako lepa da neka odnjih i sačuvam. Evo, još imam nekolikosačuvanih od prošle godine – ispričala jepokazujući nam činiju sa šarenim jajima.

Nismo pitali koje je čuvarkuća. Bila bito možda teška reč, mada je doktorka Bo,odnosno Ana, srpski jezik sasvim solidnosavladala.

16 REPORTAŽABeogradski glas,11. april 2018.

Od svakog Vučićevog kontakta sa ruskimpredsednikom Putinom, po pravilu i pokomandi, njegovi đubroidni mediji naprave

višednevni spektakl. Poslednji telefonski razgovor krajem marta, na

traženje srpske strane, proizveo je nešto za šta bi semoglo najblaže reći da je, prvo, ispod diplomatskognivoa, drugo, ispod svake granice dobrog ukusa.

Dovoljno je pogledati saopštenja dve strane oistom telefonskom razgovoru (http://kremlin.ru/events/president/news/57146…http://predsednik.rs/pres-ce tar/saopstenja/razgovor-sa-vladimiromputinom), pa da i laik ostane makarzbunjen ako ne i sasvim zaglupljen.

Povod za razgovor bila je izjava saučešća zatragediju u Kemerovu, čime i počinje kratakizveštaj Putinove pres službe, dok Vučićeva služ-ba svoj raport počinje kosovskom sagom ostradanju Marka Đurića, čime se sugeriše drukčijipovod za razgovor.

Toj temi ruska strana posvećuje sedam redova(Vučić: „imao sam s Putinom dug i sadržajan raz-govor“), držeći se mantre o Rezoluciji 1244 uznaglasak da se „kosovsko rešenje mora strogo zas-nivati na primeni ove rezolucije“, a da se „aktuelniproblemi tiču višestrukog rusko-srpskog strateškogpartnerstva“.

Srpska strana je na istu temu ispisala čak 30redova, gde se između ostalog kaže kako je„predsednik Putin rekao predsedniku Vučiću daRuska Federacija pomno prati događaje na KiM,da snažno osuđuje akcije Prištine i nasilje nad srp-skim narodom“. „’Nedopustivo je i za svakuosudu nasilničko ponašanje protiv srpskihzvaničnika’‚ rekao je predsednik Putin.” A da bi senaglasila zaštitinička uloga Rusije, još se dodajekako je Putin naglasio da je „Srbija ključni partnerRusije na Balkanu, da će podržati Srbiju u oču-vanju teritorijalnog integriteta, te da je Putin sves-tan pritisaka koji se vrše na predsednika Vučića iSrbiju i da će preduzimati dalje mere i reagovatina vreme“. Potom je krenulo dosoljavanje ouspešnoj ekonomskoj saradnji, investicijama…Što je babi milo…

Naravno, kominikei nisu i ne moraju uvek bitiizraz suštine i detalja razgovora. Ali toga se onda,po diplomatskim manirima, drže obe strane.Ovako, Vučićev razgovor, u kome je srpska stranaistakla da neće učestvovati u sprovođenju među-narodnih mera protiv Rusije (što ruska strana ni nepominje iako joj je u interesu), pretvorio se usamo još jedan povod da se za domaću upotrebuistaknu Vučićeva međunarodna pozicija i značaj,te da se javnost u Srbiji ohrabri zaštitiničkom ulo-gom velikog istočnog brata.

Kao po komandi, počelo je potom medijskoludovanje po tabloidima, koji i inače ne skidaju snaslovnih strana Putina i njegovu svakodnevnupažnju usmerenu ka Srbiji („Putinovi avioni za 2sata na Kosovu“, „Ko krene na Srbiju napao je iRusiju“…).

Ovo, nažalost, nije prvi put da se politički raubu-ju Putin i Rusija, što je i pogano i ružno. A Rusi – nemare, imaju oni svoja važnija posla. B. G.

RAUBOVANJE PUTINA

DR BO SJUHUA, LEKAR TRADICIONALNE KINESKE MEDICINE

�Stigla je na poziv ljudi iz Fudbalskog kluba„Crvena zvezda“, čijim je igračima pomagala da saniraju povrede

�Dvorište ispred ordinacije punoje cveća i drveća i, kako doktorkaBo s ponosom kaže, leti je jednood najlepših u Beogradu

Pola Srpkinja, a pola KineskinjaBruka meseca

Školovani kineski lekar

Dr Bo Sjuhua je među retkim lekarimakoji kod nas leče kineskom medicinoma koji su završili studije tradicionalnekineske medicine u Kini. Poslezavršenih osnovnih studija, tri godinese usavršavala, a to usavršavanjemoglo bi da se poredi sa našim masterstudijama. Kasnije je radila u kineskojuniverzitetskoj klinici, gde su se našli iPredrag Stanojević, nekadašnji kondi-cioni trener „Crvene zvezde“, i drBranko Nešović, naš čuveni hirurgortoped.

�Kad me taksisti pitaju odakle sam, ja kažem - odavde

Foto

: e--S

tock

age

ncy/

Kata

rina

Mih

ajlo

vić