JUGOSLOVENSKICENTAR,BEOGRAD, bulevar revolucije 84VAJCARSKI SAVEZINENJERAI ARHITEKATAslaNORME 161" izdanje 1979 KONSTRUKCIJEOBJANJENJAPROJEKTOVANJE I DIMENZIONISANJEMATERIJALIZRADAI MONTAA/;;;:?

//KNJIGAI. SKUP KONSTRUKCIJEDANAS/, [I"IBEOGRAD 19821 skupKnjiga1Knjiga 2 KONSTRUKCIJEDANASPrevodvajcarskih normi za konstrukcije Norm SIA 161/79.Referati i prilozi dokumentacijiPrevodseobjavljuje uz saglasnostSchweizerischer Ingenieur und Arhitekten - vereinTechnische Abteilung C. Reinhart redaktori srpskohrvatskog izdanja:Akademik prof. dr Nikola Hajdin, prof.Ljubomir Prevod saAleksandar Velibor Trebinjac, Organizaciono-redakcioni odbor:Prof.Gojko predsednikDanilo Slobodan Aleksandar Olga Gavanski-Palfi, dipl.in.arh.Dragan Predstavnik Saveznog zavoda za standardizacijuOrganizaciju i realizaciju skupa pomogla je finansijski zajednica nauke Srbije,Beograd, Nemanjina 24Jugoslovenskicentar, Beograd, Bulevar revolucije84Glavni i odgovori urednik:Dragomir dipl.ekon,Tira: 500 primerakatampa: Tehnika za umnoavanje Jugoslovenskog centra,Beograd, Bulevar revolucije84*) Velibor Trebinjac, preveo je 3 052,3074, 5 01, 5 02,5092, A523, A528,A5 56,A5 57./DOKUMENTACIJAZA I ARHITEKTURUsvesKA

DGA-1747UDK624.014.2389.6(494)vajcanke normeza konstrukcijeSIA 161/79.Jugoslovenska regulativa propisi, standardi) izoblasti kon-strukcijau mnogo nije pratila razvoj misli iz ove oblasti u svetu i pojedineregulative razvijenihzemalja.Upravojezatoutokudopunjavanjei noveliranje pojedinih JUS-standarda. i propisaizoblasti konstrukcija, a o ovome je biloi podnoeni su referati nastrukovnim skupovima- simpozijumima ikongresima iz ove oblasti (Trogir, 1980).Naa regulativaizoblasti konstrukcijazasniva se, naime,na podoputenimnaponima. Ovakav prilaz, odavno trpi kritike. Semtoga, pokazaloseda su u pojedinim oblastima, na primer, pri ispitivanju stabilnosti limo-va napropisani koeficijenti sigurnosti nerealni, i nedovoljni, jer osno-vni modelnevodi omnogim parametrima(realnimkon-struktivnim sklopovima, imperfekcijama, sopstvenim naponima i st.).Realniji i moderniji pristup je preko analize stanja i upotrebljivosti.Na ovome se godinamaradi, a donesenje i niz nacionalnih normi, od kojih sumnoge godinama u primeni.donesenimnormama, onima kojesu upraksi, sepo tehni-nivou vajcarske norme Norm SIA161/1979 i u obzir nau tradicionalnu i privrednu povezanost sa zemljamane-govornog prevodioci su seza prevodvajcarskih normi.Razlozi za prevod i upoznavanje sa NormSIA 161, pored navedenih, su, pre svega, pre-glednost i iroki spektar tretiranih problema: odpotrebnih dokaza u nu, preko zahteva ueksploataciji, analizematerijala - osnovnih i dodatnih,do potrebnih radnji prilikom nadzora i prijema konstrukcija.Dalje,nai projektanti i kad rade za inostranog partnerauglavnom su na norme (na primer, DR, SSSR), ili na norme nekeod zemalja sveta (Francuska, V. Britanija, SAD), koje su pokonceptuupravo zbog pomenutog razvoja kvalitativno od naih i mogu daizazovu nedoumicu i nesnalaenje.Ovaj prevod bi zato imao zadatke:- da poslui najprekao literaturanaeminenjerskomkadru, da ga upozna sasvetskim nivoom misli iz oblasti konstrukcija,- da pokaeskojim disciplinama bi na inenjermoraoblie da seupozna, da bi spreman prihvatioi. izmene u naojregulativi(teorija teorija tankozidnihitd.),- da poslui kao podloga zaskupove kod nassa temama,- da primenu. u poslovima gde sezahteva poovimnormama,- da se inenjeri direktno upoznaju, preko paralelnih sa' koristima koje ovakavpristup donosi, da obogati nau terminologijuiz oblasti konstrukcijanovim pojmo-vima, dosada neprimenjivanimu praksi i da, najzad, da svojevrstanpregled termina ipojmova jugoslovenskih standarda na jednom mestu.U Beogradu, 31. avgusta1981. godine Akad. prof. dr Nikola Hajdin, Prof. Ljubomir SADRAJ307306530643063171821211814141414142223232316161724242427

303030303030303031312222212121212122Str.14 306306130663103308308130823083308430853086309309130923103101310230623073307430713072Stabilnost ..Ukupna stabilnost kon-strukcija ..Izvijanje ravnih, ta past ih sistema .Okviri ..Reletke .. izvijanje pritisnutihtapova ..tapoviizloeni pritisku i savi-janju ..Dokazpo teoriji ..Dokazpo teoriji .. izvijanje tapova opte- savijanjem ..Lokalnanestabi Inostnje) ..Otpornostpritisnutihelemenata ..Otpornost tankozidnih cevi ..Dokazupotrebljivosti ..Zahtevi u stanju (eks-ploataclie) '" ..Opte '" '"Deformacije .. .. .. .. .. .. '" .. .. .. .. '" .. . '"Osnove.. '" .. deformacija .Nadvienja lO '" .Konstrukcije sa uslo-vima '"Oscilacije '" ..Veze zavrtnjima bez prokliza-vanja_ :-,:.., ..__ ! .. ,'" .. ........... na zamor '" .. .. ..Zamor ..Osnovne odredbe ..Oblikovanje konstrukcija opte- na zamor ..Dokazna zamor '" .Pretpostavke '" ..na zamor '" ..Nadzor, odravanje '" ..-----K-ontrukffvnreTeme'ntf--::- :- '" .. elementi uopte ..Dokazi '" '" '"Odredbe za opite ..od valjanih profila ..Razgrani .Otpornost na savijanje ....Sta biInost .. .. .. .. .. -. .. .. '" .. .. .. '" .. .. '"Otpornost na smicanje.. '" .. .. .. .. .. ..4444451136875555566999999101010111112121212121313Str..1 ..Komplementarne nornie .Izuzeci . I DIMENZIONISANJEPotrebni dokazi ..Dokaz nosivosti ..Koeficijent sigurnosti . naponi ..Pretpostavke za do kaz nosivosti . Opite . sila po teoriji.Otpornostpresekapo teoriji Otpornostpresekapo teoriji sti .. .. h sila po teorijiplasti ..... .. .. .. .. .. .. Veze i spojna sredstva .Opte odredbe .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..Veze zavrtnjima ..Dokaznosivosti .Smicanje Pritisak na rupe .. .. .. .. ..Zatezanje ..Kombinovano naprezanje ..Smanjenje presekazbogrupa .Osnovni principi konstruisanja ..Zavarene veze .i lavovi .. .. .. .. .. .. ..Ugaoniavovi .. . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. naponi preseci lavova .. .. .. .. .. Pravac napreza nja .. .. .. .. . .. .. .. Dimenzije lava ..PROJEKTOVANJE .Opte ..Izradai montaa... .. .. .. . .. .. .. .. udesa .. .. . . .. .. .. ... Protivpoarna zatita .Odravaje ..OBJANJENJA ..Oznake .Jedinice .OBLASTVANOSTI ..30530513052305330432201202203204205302303304304130421 011 02o0010020033301III3104 Interakcija savijanja i smicanja ..3 11 Limeni .3 111 Otpornost na savijanje .Opite ...Stabi Inost .3 112 Otpornost na smicanje .3 113 Interakcija savijanja i smicanja .3114 Konstruktivno oblikovanje lime-nih ..Krajevi .. .. .. .. ..3115 Specijalni..Hibridni .Poduno.. ..3 12 Reletke .3 13 Spregnute konstrukcije ..3131 Definicije i oblasti primene ..3 132 Spregnuti .Modanici .Dokaz nosivosti ..Dopune za spregnutesaspregnutim previjenimlimovima 3 133 Tavanice odprevijenihspregnu-tih limova ..3 134 Spregnuti stubovi .3 135 Dokaz upotrebljivosti spregnutihkonstrukcija .3 136 Dokaz na zamor modanika zasprezanje .314 Hladno oblikovani profili i pro-filisani limovi ..3 141 Opte .3 142 Dokaz nosivosti .3 143 Dokaz upotrebljivosti .3144 Membransko ili dejstvoprofilisanih limova .3 145 Veze .3 15 Unoenje sila .3 151 Opte .3152 Kriterijumi za verti-kalni limbez .3 153 Kriterijumi stabilnostiza uno-enjesila u vertikalni lim bez ..3 154 Naprezanjesmicanjem ..3 155 .3 16 Leita i zglobovi .4 MATERIJAL .4 01 Opte ..4 02.IVStr.31313131323233343434353535353636373737373839404041414141414142424343434445454545454740340440540640740855015025021502250235035031503250335034504505506507508Zavrtnji .Dodatni materijal za zavariva-nje .Modanici u obliku livi za kovanje ......Materijali za hladno oblikovanekonstruktivne elemente . i primanje materi-jala .IZRADA I MONTAA .Opte ' ..Veze zavrtnjima .Opte ..Veze na trenje ..Opte ..Kontaktne povrine .Podlone .Prednaprezanje zavrtnjeva .Prednapregnuti zavrtnji napre-gnuti na zatezanje .Zavarene veze .Opte .Podelaavova i kvalitet lavova .Grupa A .Grupa B .Grupa e .Popravke zavarenih avova .Navarivanjemodanika u obli-ku..Nadviienja ..Tolerancije .Opte . odstupanja za konstru-ktivneelementeu radi-onici - odstupanja za monti-rane konstruktivnedelove . odstupanja ukupnihdimenzija gotovih - montiranihkonstrukcija .Zatita od korozije .Transport i montaa ..Kontrole .Opte .mere kontrole .Konstrukcioni materijal .Veze zavrtnjima .Podobnost i postupakazavarivanja ..Radovi zavarivanja .Str.494950505051515151515252525252525353535353535354545454545555565656565757575757Str.Str.Dimenzije..................... 57 5096 Montaa ...................... 61MontaI...................... 57 DodatakZaltita od korozije. . . .. . . . . . . . 57 Dodatak I: smernice ........... 61509 Dopunske odredbe za felezni- R1 smernice 1: kombinacijeopte- i drumske mostove .......... 57 .....................615091 Obrada i doterivanje materijalau R2 smernice 2: pretpostavkeraci ionici .. .. . .. 57 za dokaz na zamor5092 Veze zavrtnjima................. 57 drumskih i mostova .. 625093 Zavareneveze .............. 58 Dodatak II: publikacije .. ........ 635094 Tolerancije pri izradi .. .. 59 DodatakIII: po dopu-5095 zaItita od korozije ........... 60ltenim naponima . ........... 66voOBLAST VANOSTI001 o01lOveNormevae za konstruisa-njei izradu konstrukcija.Pod konstrukcijamatreba, usmisluovihnormi, pod-razumevati sve konstrukcije iz oblasti gra-naprimer, visokogradnju, mostove,kranove, postrojenjazatransport i dizanje, tor-njeve, jarbole, visoke platforme za komandnapostrojenja, silose, konstrukcijeuhidro-tehnici, rezervoare, vodove pod pritiskom.o01 2 Prii dimenzioniranju ovihkon-strukcijatrebauzeti u obzir njihove osobine, kaoi ipojave punog nja. Akoseprimenjuju drugi koeficijenti sigurno-sti,odonihpropisanihupoglavlju3 02,ondaihtreba obrazloiti u o 013 Za konstrukcijepostrojenjaove norme vaesamo kao dopuna saveznihpropi-saza postrojenja.o014Zakonstrukcijetreba voditiopropisu za gradnju i vajcar-skih koncesioniraniho015 Ove normevaei za privremene ske konstrukcije. Ako svrhai okolnosti doputaju,doputena su dokumentovana odstupanja.o016 po doputenim naponima, sagIa-sno dodatkuIII ovihnormi, srnese i dalje prime-njivati.U trebadali jeuzeta u obzir glava3 ili dodatak III ovihnormi.Kombinacijaoba nije dopute-na.Odlukuostavljanjuovihprelaznihodredaba vansnage donosi Delegatskaskuptina vajcarskogsa-veza inenjerai arhitekata (SIA) najranijepet go-dina po stupanjuna snagu ovihnormi.002NORMENorm SIA118 Opti uslovi zaradoveNormSIA160Norme zaputanje urad i nadzor objekataNormSIA 162 Norme zakonstruisanjei objekataod betona, armiranog betonai prednapregnutog betonaNormSIA230 - izvrenjeiisporuka003 IZUZECIIzuzeci ododredaba ovihnormi doputenisu sa-mo onda akometode, materijali ipostupci izrade ovoopravdavajui kada jepotre-bna sigurnost dokazana teoretski ili opitno.1 OBJANJENJA1 01 OZNAKE1 011OpteOznake kojesu ovde date zasnivaju sena radovi-ma normiranja organizacije ISO(InternationalOrganisation for StandardisationISO, (NormISO3898) kaoi Evropske konvencijeza kon-strukcije EKS (Dokument EG/SYM/75).1 01 2 Velika slova latiniceOblast primene: sadimenzijama [sila l,[silax duina], [duina", n=1=1l, [temperatura]A povrina, povrinapresekaE modul F silauopte, koncentrisano kombinacijaG stalnomodulklizanjaH horizontalna sila, (njena komponenta)I moment inercijepovrine: impulsJ (neprimenjivati, rezervisano za, na pri-mer, teleks)K koeficijent (sa dimenzi-jom) konstantatorzijeOL duina, raspon, raspon stubova(pri opasnosti od zamenesa 1 iIi Q)M moment uopte, moment savijanjaN normalna sila; broj ciklusa (pri zamoru)O (ne primenjuje se)P sila prednaprezanjaR otpornost; rezuItanta, reakcija osloncaS moment povrine; naprezanje, silaT torzioni moment; temperaturaopojmovi koji odstupajuodISO/EKSvwX,Y,ZZzapremina; transverzainasila, sila smica-nja; vertikalna sila (njenakomponenta)otporni moment sile u pravcuX, y, zotporni moment wx,y,zzrazmak zavrtnjeva l silu; razmak rebara(profilisani lim)koordinatekrak1 013 Mala slova latiniceOblast primene: sa dimenzijama: [dui-na), [duina/vremen), [sila/duina"], [vreme),[masa)abcdeghkmnoqsturastojanje, rastojanje duina prostiranja, duina plo- debljinaugaonogava(mera ukorenuava), ubrzanjeirina,irina visinaprofila ili visinavertikalnog lima duina okvirapolovinairine pojasa, irinakrakovadebljinarebraO;moda'nika, nazivnizavrtnjaekscentricitet; visina rebra (profilisanilim); razmakzavrtnjeva/ / sili, el rastoja-nje odivice/ / sili, e2 rastojanjeodivice lsilupodeljeno, stalno ubrzanjeZemljine teevisina; debljina(naprimer,betonskeplo- inercijekoeficijent (sa dimenzijom)raspon, raspon stubova, duina,duina elementamoment po duini; masa; srednja vred-nostnormalnasilapoduini;broj (naprimer,broj zavrtnjeva) ; broj ekvivalencije kodbetona (E/ Eb)(ne primenjivati)podeljeno promenijivo zaobljenjarazmak, mera kraka (u-gaoniav); standardno odstupanjedebljina tankozidnih elemenata, debljinalima (uopte), debljina pojasa, debljina torzioni moment poduini; vremeobim1 014 Mala slovaOblastprimene: pretenozabez dimen-zijai uglove, kaoi zanapon, prostor-no i gustinucl: ugao;odnos, odnosduina poljavertikal-noglima(rastojanjepodeljenovisinomb); faktor redu-kcije otpornosti, faktor eksploatacionog (zamor); koeficijent termi-irenja{3 ugao; odnos, vitkost vertikalnoglima (vi-sina bpodeljenadebljinomverti-kalnoglima d)"t koeficijent sigurnosti, "tF faktor nja, "tRfaktor otpornosti; pomeranje(u-gao distorzije); prostornofi koeficijent varijacijee dilatacijat koeficijentTI, t bezdimenzionalne koordinate (odgovarajux/I, v/t. z/I)TI koeficijent; modifikator momenta(Salva-dori)8 rotacija, obrtanje (na primer, u zglobu)L (ne primenjivati),,1)koeficijent duine izvijanja; koeficijentA vitkost (AK = IK/i); koeficijentJJ. koeficijent trenjav koeficijent dilatacije koeficijento (ne primenjivati)1T (samo p gustina (masa kojase odnosi na zapreminu); nazivni napon u ugaonomavua nonnalni napon,i

T napon smicanjav (ne primenjivati)l{) koeficijent VJ koeficijent, odnos momenata, faktor obli-ka (Z/W)Ow koeficijent raspodele momentau, v, wpomeranjau pravcu x, Y, zv brzina; tok smicanjapojmovi koji odstupaju odISO/EKS2pojmovi koji odstupaju odISO/EKS11Izrazloga malopisanokapauovom prevodu se daje kao malo tampanokapa lid.1 01& Indeksi1 015 i specijalni simboli1 02 JEDINICE1 017 Oznake za valjane profile i limene vertikalno, Sen Venanova torzija), sprezanjekoren(ugaonog lava), vetarkoordinatemax glavna osamin glavna osaza 0,2%zaostalo izduenje (odgovaragranici ,doputeno nestabilnost sa elasti-ponalanjem)zemljotresspoljna, spoljnodole, donje, nieunutra, unutranje vrednostiasimptotske vrednosti maksimalno, minimalno, najmanje stanjeeksploatacije, pod op- gore, gornje, vietotalnoadmcrvwx,y,zxy0,2oomaxminressersuptoteqextinfint0,1,2Umestovelikihmoguse upotrebiti mala slova u-koliko jeopasnost zamene.Spojeni indeksi mogubiti, zbogbolje odvojeni zarezom(naprimer, ur F. Vai redo-sled: mestodelovanja, mestoili vrstauzroka,e-ventualno dalja svojstva. otporni moment:I- u odnosu na vlakna: Wx =hi2I- u odnosu na sredinu pojasa: Wx =bi2 otporni moment Z:- za preseke Z =25x xvisineprofila, odnosno vertikalnogli-masu i sesa b.zavrtanj; modanik; izvijanjeelektroda (kvalitet zavara)pojas (flana); sila, izvijanje (krive napona pri izvijanju)(ne primenjivati)vezana trenje, rigla, otpornost (pri nole-nju)stub; stub rama: krutostispitni presekvoz spojna sredstvarebro, vertikalni limO konstrukcioni betonpritisak (uopteldimenzioniranjeefektivno, sadejstvu-njeOstalnohorizontalnoinicijalno, idejno,idealno, ide-alizovanouzdu; pritisak po rupesrednje, sredniavrednostnormalno; netoi net)nula(naprimer, u odnosuna osnovni si-stem) za prednaprezanje; prednapreza-nje; promenljivaivica za armiranje,krak(ugaonog ava),teite, snegzatezanje (uopte), vreme,otkazivanje, lom,u una zatezanje uOzbirrazlika,diferencijalnideo, diferencijainopo-prirastosrednjeno, srednjavrednost, odnosnavre-dnost oznaka, na primer, AK' iz dokaza nosivosti ko-eficijentom sigurnosti '1 (primenjivati kaogo-rnji indeks, na primer, F*, u*)*BDEFKORs

VWabpedefghtuqrsmnoopojmovi koji odstupaju odISO/EKSPrema Saveznomzakonuomerama uovimnor-mameprimenjuju se'SI-jedinice (SI =Systeme3t / 2rI,h,b- lt- .x-drr:/ 121 ! - I /

yy tl2I IbCI -1/2yyIe 'eIpovrinapojasaAF ;= 2c. (povrinarebra Aw b.dpovrinapojasaAFCl tpovrinarebra Aw b. dSlika 1 - Oznakeza valjane pratile i limene Internat ional d'Unitesl . Uporediti sa Preporu-kom SIA 411: Sl-jed inice, primena unarstvu, kao i tabele C5za konstrukci-je vajcarska centrale ul konstrukcije(SZS).202IZRADA I MONTAAPrilikomprojektovanja treba uzeti uobzir i ra- izradu i transporta, kao ikonkretne prilike i rizik od udesanamontai.2 PROJEKTQVANJE201OPTE2 011 Prilikomprol ektovania obje -ktai njegovih delovatreba voditi ne samo o potrebnoj nosivosti i ponaanju ustanjueksploatacije negoi ozahtevimaizradei monta-e. Kod kojese ponavlja kon-st ruktivne elemente trebaoblikovati pravilno uodnosu na zamor .Poloaj montanih nastavakatrebadabudeco-govoren projektanta i konstrukcije , naravnosamoukol iko to nijestri-ktnoprojektomili projektommontae.2 03 SPA VANJEUDESAQmeramaza udesa potrebnojevo-- diti pri projektovanjukaoi paziti napropise.2 012 projektovana konstru-kcija odli kuje sesvrsishodnim izborommateri-jala,obradom, jednostavnomi si-gurnommontaom, deformacijama ugranicamatolerancija i dobrimsadejstvom sa ostalimdelo-vima 2 013 Pri projektovanju treba voditi ra-o deformacijama i dejstvu vibracija, tomoenakoditi otpornosti i ponaanju konstru-kcije u eksploataciji.204PAQTIVPQARNA ZATITAZamerezatiteodpoaratrebavoditi opropisima vatrogasne policijekantonai Preporu -kamaSIA 183 - protivpoarna zatita u vinarstvu. Projektant se na Osno-veA2, SZS, i publikaciju EKS- -III-- 74-20 Evropske konvencije za kon-strukcije.4205 ODRAVANJE2 05 1 Prilikomprojektovanjatreba uzeti u obziri antikorozivnuzatltu (peskarenjeipremazivanje, toplocinkovanje, primenu nerda- itd.). Konstruktivnooblikovanje tre-ba da jednostavno odravanje.2 05 2 Konstruktivnedelovekoji su izloeni po-sebnom habanju kao Itosu prelaznice ukolovo-zu, mostovska leita, grabuijeza ljunak, ispustiiz silosaitd. treba tako oblikovati dase mogubrzoizmeniti. Opotrebnimmeramazaovo vodi-ti prll ikomprojektovanja.3 I DIMENZIONIRANJE3 01 POTREBNI DOKAZI3 01 1 Kod konstrukcijatreba dokazatikakonosivosttako i upotrebljivost.Zakonstru-kcijekojesu podvrgnutevrlo ponavljanim trebadati i dokazu pogledune materijala na zamor (uporediti poglavlje30814).3 01 2 Za (stalno G, promenijivo Q) trebaprimeniti pretpostavke poNormSIA160ukolikone postojeneke dopun-ske odredbe. Kombinaciju slediti posmernicama 1 odeljkaI ovih normi.3 01 3 se ono na-prezanje pri kojemsu konstruktivni deoili va konstrukcija jo u stanju da odoleva. '"3 01 4 Dokazomnosivosti trebapokazati da na-prezanja od pomnoenihkoeficijentomsigurnosti 1, ne otpo-rnost konstruktivnihelemenata i konstru-kcije.Trebapovesti o dejstw pomeranjanapadne silezbog deformacija (uticaj poteoriji drugog reda).Za otpornosti trebase drati pretposta-vki poglavlja 3 04. moraju biti ispunjeniuslovi tabela 3 ili 4 ako seporeddefor-macijauzimaju uobzir i deformacije preseka, odnosnopreraspadela prese-sila.3 01 5 Upotrebljivost trebadokazati po kriteri-jumima poglavlja 3 07, gde senja uvode bez koeficijenta sigurnosti (, =1,0).3 01 6 Dokazupogledumaterijalana za-maranje trebasprovesti pokriterijumimapogla-vlja 3 08 kao dokaz naponazaeksploatacionatj. zapokretno kojezaista nastupa unormalnomradu,pritomuobzir broj ciklusa zavreme trajanja eksploatacije.DOKAZ NOSIVOSTI302 KOEFICIJENT SIGURNOSTI3 021 Za dokaznosivosti trebauzeti koeficijentsigurnosti 1 =1,6. Koeficijent sigurnosti sesastojiopetodkoeficijenta "1F = 1,4i koe-ficijenta otpornosti "1R=1,15.Za mostove i stubovenadzornevlasti moguodreditikoeficijenteopte- "1F. vajcarski propisi imaju prednost uodnosu na ove norme. Dosada primenjeni koefi-cijenti za dimenzioniranjedajukoeficijentsigur-nosti 1 = 1,5 za rezervoarezai gasove,koji podleu "Carburi", odnosno vajcarskomsa-vezuza nadzor rezervoara pod pritiskom (SVOB).302 2sva koja seodnosena dokaznosivosti predstavljajuoptere- koeficijentomsigurnosti '1.U odredbama, formulama i tabe-lama podnaslovom"Dokaznosivosti" nepoja-vljuje sezato koeficijent sigurnosti 1.Za bolje raspoznavanje, sve odgova-silei naprezanjasnabdeveni su indeksomu obliku zvezdice, naprimer, F*, S*, u*itd.303 NAPONI3 03 1 naponi su oni naponi koji prido-kazunosivosti ne smeju biti lno, materijal netrebadabudenapregnut pre-ko granice u zonama. no vae naponi po tabeli 1.5Tabela 1 - naponiVrsta naprezanja napon napon pri debljini materijala Fe360 (St 24/37) Fe 510 (St 36/52)N/mm2N/mm2zatezanjeaf,235 355pritisakI

savijanje I smicanjeuopte'Tf =a/..;3135 205smicanjerebrail2l-valjanih profila'T ="3 af155 235gde su: afgranica aKodnosno aD -- napon pri nastupu nestabilnosti (pre-ma odredbama glava3 06,3 10, 3 11)i T grani-ca napona u vertikalnom limu Pri debljinama materijala od 40 mm mero-davni su naponi potabeli 25, odnosnonorme kvaliteta, (naprimer, Eu-ronorm25-72). Granica ni ukom ne smese uzeti vieod85%nazatezanje (af 0,85 au)3 03 2 Uvieosnonapregnutimzonama, na pri-mer, u elementima preseka oblika,dokaznosivosti trebasprovesti poMize-sovom kriterijumu - konstantnomraduTabela 2 - Postupci zadokaz nosivostina promeni oblika. Ovo vai dotle dok nije mogu-dovoljno kroz naponsku preraspo-delu. zaravnostanjenapona vai, prema tome,uslov:3 04 PRETPOSTAVKE ZA DOKAZ NOSIVOSTI3041 OpiteZa dokazanosivosti postoje postupci, prema tomedali je za-snovan samona ili i na ponaanju materijala: Iznalaenjaotpornosti Uslovi sadrani u preseka tekstu tabelisilaCD 30422 -(2) 30423 tabela 3

3043 tabela 4Zatankozidne konstruktivneelemente, napri-mer, zavarene limene po praviluse nemogu uzeti uslovipo tabeli 3; dokaz nosivosti seonda sprovodi poc!).Uvisokogradnji postupak predstavlja norma-lanjer se primenjujukompakt-niji preseci koji ispunjavaju uslove ta-bele 3. Akose dri jo stroijihuslova potabeli 4, ondase moe primeniti postupak@.63 042silapoteoriji elasti 3 042 1 Dokaz nosivosti priprese-sila pometodi obuhvata dokazdovoljne otpornostipreseka pojedi-nihkonstruktivnihdelova, kaoi stabilnostpriti-snutih elemenata i konstrukcije u celini. sila pometodi sti se one metodekojepretpostavlja-ju pona!anje svih konstruktivnih delovai, prematome, nemapreraspodelesilaunesene deformacijama.Otpornostpreseka po teo-riji 3 042 2 otpornostiprese-kapoteoriji odlikuje se nomprimenomHukovogzakona. napon,odnosnonapon uteltupojasakod na-pregnutihsavijanjemnesmegranicuPritisnuti konstruktivni elementi,kao npr. pojasevi i vertikalni limovi, kod kojihpostoji opasnost morajubitiuzeti uu sa redukovanom i-rinomprema odeljku 3 066; naponise ondaizna-laze natzv.presecimaza dimenzioni-ranje.Tabela 3- Uslovi za konstruktivne elementekojimorajubiti ispunjeni dabi se za sila poteoriji otpornostpreseka mogla po teoriji vrednosti zaVrsta naprezanjadela ltapapritisnutipojasOpte formulisaniuslovie A -< 045 -t -, (ffb A -< 140 -t -, (ffFe 360(ff = 235N/mm2z, 13tb-< 42t -Fe 510(ff = 355N/mm2 3 trebastaviti stva-rnuvrednostQ.3113I nterakcija savijanja i smicanjaAko upreseku deluju mo-menti savijanja M* kojimomentte- pojasa MfF- definisan kasnijeiistovreme-noznatne .transverzalnesile V*,ondaseporedu-slovaM* < Mui V* 0,9 VT---"-fcr34Pored toga, moradabude da se ver-tikalnasila Vu =b d Tuuvede u rebropreko (videti sliku23 i odeljak3 155). 3 114 2 Ukolikoseotpornost na smicanje iznala-zi po 3112 3, u morajuda ispune uslove:a) Mora se drativitkosti pota-beli 12.,'Iz=2.Slika 24- Koeficijent - 111odnosgranica af,Wi af,Sma-terijala vertikalnog lima i tj.'Tll=afw/af S' , ,b) Povrina preseka presek u ne sme biti manja od:Ter Q QA= b d(1 - -) - (1-111 112 113s Tf 2 V1 + 0:2(37)Slika 25- nazategnutipojas- 'Tl2uzima uobzir napadnulinijusileustupcu kod i stavlja seprema slici24.- 'Tl3 dozvoljava redukcijupreseka uodnosu napona smica-nja T* inapona smicanjaTu' tj.'Tl3 =T*IT .ue) Moment inercije uodnosunaosu preseka uravni vertikalnoglimani ukom ne sme biti manji od(b/50)4.d) treba jom-duzlnom na vertikalni lim.Sila u af S AsI'Tl2mora se, u gornjoj i donjojpotpuno uvesti.e) moraju bitizaritiS"nuti ias, Na prmJ'Vi 40(36) l.631 . 80 I63 ">63 u Ina 40(36)' .. 63 s80100 :5 160 Joule C(4) 1(4) (5) I(7)I min minF.360 l' St 24;37 g: jiu od. FN1235 I225 215 205 195360 ...4701-------4 355360 ...440282828+20O-20F.510 FNFNFNFN355 J45 335 325 31528282840+20O-20-20Izduenje(8)u %podune probe (1)} probe(1)za debljine (u mm)Vrsta ! fII :l! I(N. mm;) RanijaI- JI . 3 I 40 I63 40 1,,63: oznaka- \ a; 8. (9) I' 40 (36) I 100 (9) I:: 40:"_ 63:' 100} I 2' 1(36) 1':..- 63 I(5) I I 1(5)IC) (4) (4) .min trna za opit savij. (10)podue probe (1)l popr. probe tnza debljine (u mm)40 28oOe32 -zo'c 32oOe32 -35epreko 640>40 48oOe48-3Soeo temperaturakonstruktivnog delaOOtemperatura probe4 03ZAVRTNJIMaterijal zavrtnjeva za konstrukcije --i visokovrednih, kao imaterijalza spe-cijalne izrade kao, naprimer, zavrtnjeva sa zavr-nom ogrlicom i zavrtnjeva sa nalega-njem - mora daudovolji zahtevima tabele 28.Uopte, materijal zavrtnjeva, navrtki i podlonih trebada odgovaranormama VSM13 190,odnosno DIN267.oTabela 28 - Zahtevi zamaterijal zavrtnjeva (s obziromnaNormVSM13190)KlasaMinimalna grani- na za- Minimalno izdu- ca ufu tezanje(Ju U enjeOs uN/mm2N/mm2%04.6 240 400 ... 550 25 5.6 300 500 ... 700 208.800640000800 ...1000 12visoko-vredni10.9009000001000 ...1200 9Os izduenje pri lomunakratkoj proporcionalno] probisa Lo =OO zavrtnji metalnom prevlakommoraju biti pasivizovani;000 kao0,2%- vrednostiizduenja (naponi pri 0,2%- zao-stalomizduenju.404 DODATNI MATERIJALZAZAVARIVA-NJE4 041 Granica na zatezanjei radpri udaru na zarez zavara morajuda minimalnevrednosti 0-snovnog materijala propisane u glavi 4 02, ili,ukolikonije bar da odgovara-juvrednostimaFe 510.4 042na zatezanjekojom seulazi u di-menzioniranjeiznosi (J =510N/mm2 Kod u49kaviih i specijalnih treba nati sminimalnom nazate-zanje osnovnog materijala.4043 Dodatni materijal zazavarene veze trebada odgovara osnovnommaterijalu. Pri tomtrebavisoku zavara u s osnovnog materijala, da sene bi snizilasposobnostdeformacijeu zoni zava-renog ava.404 4 Tehnolokeosobine zavaradefinisane su uNorm VSM14054.405 MODANICI U OBLIKU Modanici uobliku moraju ispuniti uslo-ve date u tabeli 29.Tabela 29 - Zahtevi za materijal modanika u obliku Minimalna gra- na za-Minimalno iz-Kvalitet nica tezanjeduenjeOs u Oblast uf u Uuu% primeneN/mm2 N/mm2Fe 360 D(St. 37-3) 350 450 ... 60015 uoptehladnoobli-kovanFe 360 ehladnoobli- - - zakovan ne funkcije406 LIVI ZAKOVANJEZahteve za konstruktivne delove od liva i zakovanje oddl) investitor, autor projekta i konstrukcija.407 MATERIJALI ZAHLADNOOBLIKOVA-NE KONSTRUKTIVNEELEMENTE4 071 Materijali zahladno oblikovane konstru-ktivne elementemoraju dapokau garantovanevrednosti kao i potrebnu (duktllitet) zahladnuobradu. Potre-banduktilitet zavisi odpostupkahladneobradei oblika kojise 4 07 2 Primenjeni moraju odgovarati za-htevimaza kvalitet DIN17100 zapo-stupak izrade. Za fine limove treba primenitiDIN1623/2.Za hladno oblikovane konstruktivnedelovepo-50godni sui materijali poASTMA446, stepenAdo D, kaoi vedski materijalipoSIS14 12 70, 14 13 60, 14 21 21i 14 21 22.4 07 3 Zazavarene konstrukcijezavarivost morabiti garantovana odhemijskogsastava.Tamogdese primenjujepostupak za-varivanja sadraj ugljenika ne sme da 0,15%.4 07 4 Zapresavijanje("abkantovanje") i hladnosavijanje trebazadrati radijusesavijanja poDIN6935.4 07 5 Debljina hladno oblikovanog ele-menta, koja seuzima u nesrne da zavie od 5% minimalnedebljinekojejedao 4 07 6 Za dimenzioniranje konstruktiv-nih delovai limovaza granicu vai vred-nost pri zaostalomizduenju = 0,2%, kaoga-rantovana minimalna vrednost.4 077Limovetreba zatititi odkorozije, napri-mer, slojemodnajmanje 25/lmdeblji-nenasvakoj strani. Prilikomprimeneuslobod-nomprostorupotrebanje jo jedan, dodatni sloj,(naprimer, obloga odmaterijalaoddaljih25tLm). Pri primeni uzagrevanimobjekti-ma ne propisuje senikakva povrinska zatita,zalimove debljine manjeod1 mmpre-sesloj cinka.408 I PRIMANJEMATERIJA-LA4 081 Materijal po pravilu Prvi izbor kvalitetne grupeprema 4026 treba dajedat upisanimpodloga-ma. Pre narudbematerijala investitor, autor pro-jekta i materijal.4 082Kod konstrukcija napregnutihiliizloenih zamoru, kao kod i drum-skih mostova, vodova pod pritiskom, za konstruktivne elemente smeseprimeniti samoonaj materijal koji jedirektno kod e-lezare. oispitivanju morajupri tom da bu-dunavedena poEURONORM21, 4.13, i dasadrerezultate obavljenih ispitivanja po ari.Rezultati moraju daodgovarajuzahtevanimhe-mijskim i vrednostima iz EURO-NORM(videti tabelu25).Pri velikimnarudbamamaterijal moebiti pri-mljen uvaljaonici poEURONORM21, 4.2i 5, u prisustvuoredstavnikainvestitora. Ovo, me-mora proizilaziti iz raspisanih podloga,gde su blieopisani broj i vrsta probapoispitnojjedinici (topinado40t ili do20t). O normamazemlje moraseto jevie vo-diti 4 083Materijalespojnihsredstava (elektrode, i-ce,zavrtnje, zavrtnje sa zavrnom ogrlicom) uobi-jeda temeljnokontrolie sam Zavanijenarudbeinvestitor moezahtevati a-teste. Prijem u radionici ili kontrola proizvodamoguse zahtevati ukolikojeto propisanoupo-dlogama. Uovomjeodgovornodasvi materijali koji dolazeza prime-nuizispitaneisporuke.4 08 4 Akomaterijali zakonstrukcijedefinisaneu 4 082 iz bilo kograzloganisumogli dabuduni ispitani ni primljeni u valjaonici, ondaihispitujuposebne ustanove(kao, na primer, EMPA,ETH L), koje raspolau pogodnimipruaju garanciju za objektivnoi korektnospro- opita.5 IZRADA I MONTAA501OPTE5 011 Zaispravnuizradui montau snosi u prin-cipu odgovornost radova kon-strukcija.5 012 Ovi propisi sadre minimalnezahteve kojisepri svih konstrukcijamorajupotovati. Svi proireni zahtevi moraju daiz raspisanihpodloga.5 013 Dopunske odredbe glave5 09 semorajupotovati za glavneelemente idrumskih mostova.502 VEZEZAVRTNJIMA5021 Opte5 0211 Rupeulimovimai profilirna odFe 360iFe510(uporediti 4 022)moguseprobija-ti ili buiti. Ukonstruktivnimelementimanapre-qnutirnna zamorrupesemorajubuiti.Debljinamaterijalapri probijanjunesme biti ve-od25mm, a rupane smejubiti ma-nji oddebljine materijala.5 0212 Popravilu, trebaupotrebiti spojnasred-stva dimenzijeodgovaraju norma-ma:zavrtnji za konstrukcijeM12 .. M 30; VSM13216 i 13218zavrtnji za konstrukcijeM33 ... M 52: DIN601visokovredni zavrtnji: DIN 6914,6915,6916zavrtnji sazavrnom ogrlicom: interne norme 5 0213 Akomogudanastanupotresi u konstru-kciji, preduzimaju sesvrsishodne mere da senavr-tke zavrtnjane olabave.Kodprednapregnutih zavrtnjevanavrtke su osigu-rane samim prednaprezanjem.515 022Veze na trenjeOpte5 0221 Dalje navedene odredbevae za veze natrenjezavisokovrednezavrtnjeklase10.9 il i zazavrtnje sa zavrnomogrl i-com.5 0222 Zananoenje, odnosno ispitivanjepred-naprezanja treba primeniti pogodne postupke.Pogodnost primenjenogsistema zavrtnjevasa za-vrnomogrlicom morabitidokazana.Kontaktne povrine5 0223Elementi koji sespajaju moraju dobro danalegnujedanna drugi pre pritezanja, kakokvali-tet prednapregnute veze ne bi bionaruen.5 0224 Svepotrebnemerese morajupreduzetidabi vrednost koeficijentatrenjanakomeseza-sniva pri bilai dabi setokomvremena i odrala.5022 5Kontaktnepovrine se moraju iohrapavati, uskladusa pretpostavljenimkoefici-jentomtrenjall, izlaganjem pogodnoj struji ca(zrnca tvrdog liva, peska, korunda itd.). Neposredno posletogamorajusezatititi pogodnim premazima.Kontaktne povrineveza natrenje, kojesu osta-le a izloenesu atmosferi Iijama, mo-ralu se briljivoobezbediti od prodiranjavlage.Podlone 5 0226Kodzavrtnjeva, ispoddelakojisetreba staviti pod lonuklase 8.8.5022 7Kodzavrtnjevasazavrnom ogrlicom po-dlone po pravilu, nisu potrebne.Prednaprezanje zavrtnjeva5 022 8 Si laprednaprezanjakojase nanosi moradaodgovaranajmanje vrednosti PB ==0,7au B As datojizrazom(23)., pUovom izrazu je au,Bminimalnavrednost na52zatezanjezavrtnjaprematabeli 28, a As je ispi-tni presek zavrtnja. p5 0229 Silaprednaprezanjasenanosi na zavrtnjeokretanjemnavrtkeili, uizuzetnim okretanjem glave.Primenjujuse prednaprezanja :Postupak obrtnog momenta:Obrtni moment koji odgovara zahtevanoj siliprednaprezanjatreba da da zavrtnjevaili daseodredi na osnovuopita. trenjaunavojima primenjenih zavrtnjeva mora na pou-zdan dabudepoznataili dase pogodniminstrumentimastalnokontroliena samom gradi-litu. Zauvrtanjeseprimenjuje opremakojaobe- da seobrtni moment nanosi s od 5%; opremase morakontrolisati pre svake upo-trebe. Rasipanja semoguuzeti u obzirpri siluprednaprezanjaza10% uo-dnosunanjenu vrednost prema 50228.Kombinovani postupak:Prvo se nasve zavrtnje nanosi obrtnimoment, oko75%momenta pritezanjapotrebnogza punusiluprednaprezanja. U drugojfazi radasedeo kompletazavrtnja o-kreneza 900(istovremeno obrta-nje delakompletazavrtnja), a ula-pri tomsnaponskimstanjemu Zavrtnji prednapregnuti na ovaj ne smeju se ponovokoristiti.5 02210 Pri veza kodkojih sesila pre-nosi i zavrtnjimai zavarenimavovima morajusepri redosleda uzeti u obzirskupljanja usled zavarivanja.5 023 Prednapregnuti zavrtnji napregnuti na za-tezanje5 0231 Kod prednapregnutih vezakoje radenazatezanjekoeficijent trenja neigranikakvuulo-gu. Kontaktnepovrine se zbogtoganemorajuposebno tretirati.5 0232Kod navarenih dozvoljenaje mala deformacija usled zavarivanja.5 0233 Zaprednaprezanje su merodavneodred-be5 0228 i 5 0229.503 ZAVARENE VEZE5031 Opte50311 Autor projektamora ili sam da dimenzi-onira zavareneavove ili dai- konstru kcija preda jasanpre-gled sila u vezama.50312Konstrukcija mora daodgovarazahtevi-ma i postupcima zavarivanja.5 0313 sgranicom nja od 355 N/mm2zahtevaju posebnemerepri zavarivanju. Ukolikojetemperaturalika manja od +5C, potrebno je predgrevanjeovih Neophodnost i stepenpredgrevanjazavise od granice hemijskogsastava,debljinelima, oblikaavai elektrode,5 032Podela avova i kvalitet avovaPodela zavarenih avova, data udaljemtekstu,nema uticaja nadimenzioniranje. Za izradu jepotrebno, svaki av svrstati u jednu odtri grupe; ovomoedauradi sam autor pro-jekta.Grupa AKonstruktivni zavareni avovi i avovi koji preno-se male silePrimeri:Poduni zavareni avovi, nenapregnuti,kodspojenih profilai zavareniavovi za vezu plo-glave inoicaneukletenih stubova.Izbor debljine ava:je konstru-kcija, onajmanjimi de-bljinama po 3 05312 i3 05313.Zahtevi za kvalitet:Nisupropisani.GrupaBavovi koji prenose siluprinormalnimzahtevimaPrimeri: avovi profila, avovi za vezu pojasa i re-bra, na konzola nastubovima, na uvezama prednapre-gnutim zavrtnjima, na uglovima okviraIzbor debljine ava:Prema 5 0311Zahtevi za kvalitet:Izvodi ih kvalifikovano osoblje. Pri ispitivanjuava vai klasa"zeleno" (klasa3) institutaza zavarivanje - IIW. ispitivanja:Dostupnost avu garantovanaje samo Postupakispitivanja:Vizuelnakontrola, ispitivanjepenetrantima, ispi-tivanjemagnetnimfluksom, eventualnovanjeavova, uporediti glavu 5 08.Grupa eavovikoji prenose siluuzzahtevePrimeri:avovi nakonstruktivnimelementimajakoizlo-enimzamoru(videti glavu509); avovi na kon-struktivnimelementimasa zahtevimaza sigurnostZahtevi za kvalitet:Izvodi ih kvalifikovano osoblje (na primer, poVSM 14061). Pri ispitivanju avova njemvai klasa "plavo" (klasa 2) IIW-kataloga. ispitivanja:Morabiti garantovanaza sveavove.Postupak ispitivanja:ili ultrazvukom, uporediti glavu508.5 033Popravka zavarenihavovaZavarene avovekoji ne odgovaraju potrebnimpretpostavkamatrebapopraviti i jo jednomkon-trolisati. U u interesukonstrukcije, moe seproceniti odustajanjeodpopravke avova.Grekepri zavarivanjumoguse ostaviti pri stati- konstrukcijei dobromkvalite-tu ukolikone kode sigurnosti konstrukci-je.535 034 Navarivanje modanika u obliku 5 0341 Modanici u obliku moraju dabudu pogodni za zavarivanje. Sme-juse zavarivati samo u grubom stanju- bez pret-hodnih premazaili galvanizacije.5 0342 Ucilju izbegavanjagreakapri zavariva-nju povrine uzonamazavarivanjamorajubiti Ukoliko je trebaprimeniti alatza automatskozavarivanjemodanikapodeenim 5034 3Modanici sene smejuzavarivatipri tem-peraturi materijalamanjoj od-5Ci ukolikosupovrine vlane.5 0344Modanici nezavareni po celoj konturimogu sepopraviti ugaonimavom debljine, nadelu konturegde nedostaje zavareniav. Tutreba primeniti oplateneelektrodekojedajumali sadraj vodonikau zavarenomavu (naprimer, 5 034 5 Zavareni modanici u oblikumo-gu sekontrolisati vizuelnoi udarcem Svemodanike koji nisupotpunozavareni (odnosnogdejeprimenjenapopravkauzavarivanju) ili neodaju jasanzvuk pri udarcutreba lakoudarcemizvesti izose tako da zona zavarivanjas grekamaprimizatezanje. Kontrolisane modaniketreba ostaviti u zakrivljenompoloaju ukolikosene slome priprobi.5 04NADVIENJA5 041 Nadvienja trebapogodnimobli-kovanjem ili zagrevanjem. doteri-vanje je doputeno za male deformacije.5 042 Nadvienjase radesamoondaakosu odvrednosti .J0,25I,a najmanje10mm,gde jeI raspon u mm. Kodhorizontalnihkonstrukcija-- lakih, ravnihkrovova, naprimer, trebapredvi-deti pogodnemereza izbegavanje"vodenihde-pova".5 05 TOLERANCIJEOpte5 051 U viskogradnji vae, po pravilu,propisi za tolerancijeu ovojglavi.54Ako se u specijalnimzahteva viistepen onda to mora da proisti izraspisanihpod loga.Propisi za tolerancijeovihnormi dati su u obliku odstupanja.Pri tomseodstupanjemna-zivarazlika stvarne merei potrebnemere. odstupanja su doputena odstupanja; u normalnomi-znoseisto za odstupanjai ujednomi udruqomsmislu.5 052 Svepotrebne mereodnose se natempe-raturu +1DoC.Pri projektovanjui izradiplanovatre-bapredvideti dovoljne nja.Svemere vaneza sigurnost, sklapanjeili formuobjekta, odnosnokonstrukti-vnog dela trebaposebno odstupanja za konstruktivne deloveu radionici5 053 Odstupanje u duini komada:I1==:=========lIJSlika 35 - Odstupanje u duini komada 5 054 Odstupanje u osama:f0,0015 ls (uopte)f0,0010 ls (pritisnuti konstru-kti vni elementi )f40mm (gornja granica)Slika 36- Odstupanje fu osi kod pravih 5 05 7 Odstupanjakodzavarenih avovaoslanjanju pri

If- Pomeranje

- Odstupanjeod vertikale p