pythagoras serbian

Standard za geodete, gradjevincei urbaniste

UPUTSTVO

Sadržaj i

Sadržaj INSTALACIJA UPOZNAVANJE: PYTHAGORAS CAD+GIS..............................................................I

O PYTHAGORAS CAD+GIS .................................................................................................................I KAKO SE KORISTE PYTHAGORAS UPUTSTVA?.........................................................................................I

POGLAVLJE 1: OKRUŽENJE APPLE MACINTOSH .............................................3 OPŠTE INFORMACIJE ......................................................................................................................... 3 INSTALACIJA..................................................................................................................................... 3 KONFIGURISANJE INSTALACIJE PROGRAMA PYTHAGORAS...................................................................... 3 POKRETANJE PROGRAMA PYTHAGORAS .............................................................................................. 4

POGLAVLJE 2: OKRUŽENJE MICROSOFT WINDOWS .......................................5 OPŠTE INFORMACIJE ......................................................................................................................... 5 INSTALACIJA..................................................................................................................................... 5 KONFIGURISANJE INSTALACIJE PROGRAMA PYTHAGORAS...................................................................... 5 POKRETANJE PROGRAMA PYTHAGORAS ............................................................................................. 6

VEŽBANKA

UVOD...........................................................................................................................I O VEŽBANCI .......................................................................................................................................I NAPOMENE KOJE SE NE NALAZE U OVOJ VEŽBANCI..................................................................................I KAKO SE KORISTI OVA VEŽBANKA ........................................................................................................ II

POGLAVLJE 1: UPOZNAVANJE............................................................................1 POKRETANJE, PREGLED I ZATVARANJE ................................................................................................ 1

Pokretanje Pitagore..................................................................................................................... 1 Otvaranje postojećeg crteža........................................................................................................ 1 Pregled crteža............................................................................................................................. 2 Zatvaranje crteža ........................................................................................................................ 3

POVRŠINA ZA CRTANJE...................................................................................................................... 4 KONTROLNA TABLA ........................................................................................................................... 4 KONTROLNA TABLA ........................................................................................................................... 5

Razmera i Koordinatni sistem...................................................................................................... 5 Lokalni – Strana .......................................................................................................................... 7 Tasteri alatke, meni Alatke i kursor.............................................................................................. 7 Indikatori pozicije......................................................................................................................... 8 Indikatori Dužine ......................................................................................................................... 9

POGLAVLJE 2: DEFINISANJE OBJEKATA.........................................................11 JEDNOSTAVNI OBJEKTI .....................................................................................................................11

Definisanje i provera tačaka .......................................................................................................11 Definisanje i provera linija...........................................................................................................12 Povezivanje tačaka u liniju .........................................................................................................13

SELEKTOVANJE, ČIŠĆENJE I VRAĆANJE AKCIJA UNAZAD ........................................................................15 Selekcija pojedinačnih objekata..................................................................................................15 Selekcija više objekata ...............................................................................................................16

ii Sadržaj

Selekcija grupe objekata ............................................................................................................16 Selekcija svih (sličnih) objekata..................................................................................................17 Brisanje objekata .......................................................................................................................17 Vraćanje akcija unazad ..............................................................................................................18

SLOŽENI OBJEKTI.............................................................................................................................18 Paralelne i normalne linije ..........................................................................................................18 Lukovi ........................................................................................................................................19 Krugovi ......................................................................................................................................20 Crtanje kruga definisanog centrom i poluprečnikom....................................................................20 Paralelni objekti .........................................................................................................................21 Vežba sa objektima.....................................................................................................................21 Poligoni......................................................................................................................................22 Naslovi i tekstualni objekti ..........................................................................................................23 Dimenzije i ispisivanje ................................................................................................................24 Korisnički koordinatni sistemi .....................................................................................................24 Krive ..........................................................................................................................................25

PROMENA FORMATA OBJEKATA .........................................................................................................25 POGLAVLJE 3: KREIRANJE NOVOG CRTEŽA.................................................. 27

KORAK 1: SELEKCIJA PRINTERA ILI PLOTERA.......................................................................................27 KORAK 2: PODEŠAVANJE CRTEŽA PREMA OKVIRIMA STRANE.................................................................27 KORAK 3: KREIRANJE I PROVERA DEFINICIJA U CRTEŽU ........................................................................29

Razvrstavanje crteža po lejerima................................................................................................29 Provera ostalih definicija ............................................................................................................30

POGLAVLJE 4: ČUVANJE I ŠTAMPANJE ILI PLOTOVANJE............................ 31 ČUVANJE, ZATVARANJE ILI IZLAZAK ....................................................................................................31 Čuvanje novog crteža .................................................................................................................31 Čuvanje postojećeg crteža .........................................................................................................32

ŠTAMPA ILI PLOTOVANJE ..................................................................................................................32 Štampa ili plotovanje novog crtreža ............................................................................................32 Adaptacija crteža prema aktivnom printeru ili ploteru ..................................................................33

POGLAVLJE 5: DIGITALNI MODEL TERENA..................................................... 35 UVOZ LISTE KOORDINATA..................................................................................................................35 KREIRANJE DIGITALNOG MODELA TERENA...........................................................................................35 IZOHIPSE ........................................................................................................................................35 RAČUNANJE ZAPREMINA ...................................................................................................................36 POPREČNI PRESECI .........................................................................................................................36 3D PREGLED ..................................................................................................................................39 PRIKAZ MODELA TERENA U VIDU OBOJENE KARTE................................................................................39 ŠKARPA..........................................................................................................................................40

POGLAVLJE 6: TEMATSKE KARTE ................................................................... 41 UVOD.............................................................................................................................................41

Prvi primer: ................................................................................................................................41 Drugi primer: ..............................................................................................................................43 Treći primer ...............................................................................................................................44 Četvrti primer: ............................................................................................................................45

POGLAVLJE 7: RAD SA BAZAMA PODATAKA................................................. 47 KREIRANJE TABELA ..........................................................................................................................47

POGLAVLJE 8: PROJEKTOVANJE SAOBRAĆAJNICA .................................... 49 UVOD U PROJEKTOVANJE .................................................................................................................49

Trasa saobraćajnice...................................................................................................................49 Prozor podužnog profila .............................................................................................................50 Prozor poprečnog profila ............................................................................................................51

DETALJNIJA OBJAŠNJENJA ................................................................................................................53 Priprema situacije za projektovanje ............................................................................................53

Sadržaj iii

Definisanje osovine saobraćajnice-trase.....................................................................................53 Dodavanje referentnih objekata..................................................................................................54 Definisanje nivelete saobraćajnice i podužnog profila .................................................................54

DEFINISANJE TIPA POPREČNOG PROFILA.............................................................................................54 ISCRTAVANJE I PRIPREMA ZA OBELEŽAVANJE.......................................................................................56

POGLAVLJE 9: SPECIJALNE FUNKCIJE............................................................61 INFORMACIJE O CRTEŽU....................................................................................................................61 UVOZ I IZVOZ...................................................................................................................................61 INFORMACIJE O OBJEKTU ..................................................................................................................61 DEFINISANE VREDNOSTI I SELEKCIJE .................................................................................................62 OPCIJE PRIKAZA I ŠTAMPE................................................................................................................62 KOPIRAJ I UNESI ..............................................................................................................................62 RAČUNANJA....................................................................................................................................63 RAD SA LISTOVIMA ...........................................................................................................................64

UPUTSTVO

POGLAVLJE 1: KONCEPT I TERMINOLOGIJA.....................................................1 KOORDINATNI SISTEMI ....................................................................................................................... 1

Lokalni Koordinatni sistem........................................................................................................... 2 Opšti Koordinatni sistem.............................................................................................................. 2 Korisnički Koordinatni sistemi ...................................................................................................... 2 Koordinatni sistem strane............................................................................................................ 3 Privremeni Koordinatni sistem..................................................................................................... 3

SNAPOVANJE ................................................................................................................................... 3 IDENTIFIKATOR TAČKE ....................................................................................................................... 4 LEJERI............................................................................................................................................. 4 KONTROLNA TABLA PITAGORE............................................................................................................ 4

Izbor aktivnog lejera .................................................................................................................... 5 Pythagoras-traka sa alatkama..................................................................................................... 5 Kopiranje atributa selektovanog objekta ...................................................................................... 5 Dodavanje kopiranih atributa selektovanom objektu .................................................................... 5 Aktiviranje lejera.......................................................................................................................... 5 Aktiviranje korisničke definicije .................................................................................................... 6 Izbor Koordinatnog sistema .......................................................................................................... 6 Makro alatke (Pythagoras VBA)................................................................................................... 6 Izbor Pravougle ili Polarne koordinate ......................................................................................... 6

POGLAVLJE 2: MENI FAJL ....................................................................................7 NOVI ............................................................................................................................................... 7 OTVORI ........................................................................................................................................... 7 ZATVORI .......................................................................................................................................... 7 SAČUVAJ ......................................................................................................................................... 8 SAČUVAJ KAO................................................................................................................................... 8 INFO O CRTEŽU................................................................................................................................. 9 RAD SA PODDOKUMENTIMA ................................................................................................................ 9 UVOZ .............................................................................................................................................. 9

Lista koordinata..........................................................................................................................10 DXF/DWG..................................................................................................................................10 SHAPE ......................................................................................................................................10 Tabela........................................................................................................................................11 SICAD-SQD...............................................................................................................................12 Kolektor podataka ......................................................................................................................12 Slika...........................................................................................................................................12 Operacije sa slikama..................................................................................................................13

iv Sadržaj

Veličina slike..............................................................................................................................13 Digitalizacija slika.......................................................................................................................13 Lista slika...................................................................................................................................14 Format tekstualnog fajla .............................................................................................................14 Zaglavlje ....................................................................................................................................14 Lista...........................................................................................................................................15 Primer........................................................................................................................................15

IZVOZ .............................................................................................................................................15 Lista koordinata .........................................................................................................................16 DXF/DWG (AutoDesk exchange format/AutoCAD Drawing-format) ............................................16 Model terena..............................................................................................................................17 SHAPE ......................................................................................................................................17 Tabela .......................................................................................................................................18 SICAD-SQD...............................................................................................................................18 Lista objekata.............................................................................................................................18 Lista za obeležavanje.................................................................................................................18

OTVORI TEKSTUALNI FAJL .................................................................................................................18 KREIRANJE .....................................................................................................................................19

Simbola .....................................................................................................................................19 Tip (Stil) linije .............................................................................................................................20 Šrafure.......................................................................................................................................21 Tipa poprečnog preseka.............................................................................................................22

RAD SA SIMBOLIMA ..........................................................................................................................22 UČITAJ MAKRO BIBLIOTEKU ...............................................................................................................22 UPRAVLJANJE MAKRO BIBLIOTEKOM...................................................................................................22 MAKRO EDITOR ...............................................................................................................................23 DATABAZA ......................................................................................................................................23

Rad sa bazom podataka ............................................................................................................23 Cirkularno pismo........................................................................................................................23

SELEKCIJA LISTOVA .........................................................................................................................24 Rad sa listovima ........................................................................................................................24 Listovi ........................................................................................................................................24

ŠTAMPAČ .......................................................................................................................................24 SELEKCIJA POVRŠINE ZA ŠTAMPU ......................................................................................................24 ŠTAMPA .........................................................................................................................................25 POSLEDNJI DOKUMENTI ....................................................................................................................26 IZLAZ..............................................................................................................................................26 O… ...............................................................................................................................................26

POGLAVLJE 3: MENI EDITOVANJE.................................................................... 27 OPOVRGNI......................................................................................................................................27 PONOVO URADI ...............................................................................................................................27 SELEKCIJA ......................................................................................................................................27 PRONADJI.......................................................................................................................................27 ISECI ..............................................................................................................................................29 KOPIRAJ .........................................................................................................................................29

Pitagorin klipbord .......................................................................................................................29 Windows klipbord.......................................................................................................................29

UNESI ............................................................................................................................................29 PODEŠAVANJE UNOSA......................................................................................................................30 OBRIŠI ...........................................................................................................................................30 ODSECI ..........................................................................................................................................30 POMERI ..........................................................................................................................................31 ROTIRAJ .........................................................................................................................................31 DUPLIRAJ .......................................................................................................................................31 OBRIŠI KOORDINATNI SISTEM ............................................................................................................32 PRILAGODI......................................................................................................................................32

Sačuvaj sve editovane slike…....................................................................................................32 Konvertuj u Polilinije...................................................................................................................32 Lokalni → Strana .......................................................................................................................32 Strana → Lokalni .......................................................................................................................32

Sadržaj v

GUPISANJE .....................................................................................................................................32 RAZGRUPISAVANJE ..........................................................................................................................33 RASPAKIVANJE ................................................................................................................................33 SETOVANJE MASKE KOD ŠTAMPE .......................................................................................................33 BRISANJE MASKE .............................................................................................................................33

POGLAVLJE 4: MENI ALATKE ............................................................................35 UPOZNAVANJE.................................................................................................................................35

Upotreba tastera Esc kod kreiranja objekata...............................................................................35 Unos pozicije objekta upotrebom kontrolne table ........................................................................35 Alatke koje se najčešće koriste...................................................................................................36 Definisani atributi – Aktivan lejer.................................................................................................44

POKRENI MAKRO..............................................................................................................................45 SELEKTUJ .......................................................................................................................................45

Načini selekcije ..........................................................................................................................45 Dobijanje informacija o objektima ...............................................................................................45 Selektovanje objekata ................................................................................................................46 Prevlačenje teksta......................................................................................................................46 Operacije sa selektovanim objektima..........................................................................................47

PORAVNAJ OBJEKAT.........................................................................................................................47 SPAJANJE OBJEKATA........................................................................................................................47 ISECI OBJEKAT.................................................................................................................................48 PODELI OBJEKT ...............................................................................................................................48 PRESEK..........................................................................................................................................49 PRODUŽI LINIJU ...............................................................................................................................49 ODSECI ..........................................................................................................................................49 SIMBOL...........................................................................................................................................49 BOGAT TEKST..................................................................................................................................50 RAVNANJE BOGATOG TEKSTA............................................................................................................51 KRIVA.............................................................................................................................................51 PRELAZNICA (SPIRALA) ....................................................................................................................52 EDITUJ KRIVU ..................................................................................................................................53 EDITUJ POLIGON..............................................................................................................................53 EDITUJ PUTANJU..............................................................................................................................53 LASO..............................................................................................................................................53 BRISAČ...........................................................................................................................................53 DIMENZIONISANJE............................................................................................................................53

Linije ..........................................................................................................................................54 Poligon: Obim i Površina ............................................................................................................54 Informacije o tački ......................................................................................................................54

ISPISIVANJE.....................................................................................................................................54 KREIRAJ PROZOR.............................................................................................................................55 PRIVATNE ALATKE............................................................................................................................55

POGLAVLJE 5: MENI FORMATIZOVANJE..........................................................57 ATRIBUTI ........................................................................................................................................57

Kopiraj .......................................................................................................................................57 Unesi .........................................................................................................................................57 Lista korisničkih definicija ...........................................................................................................57

PODACI ..........................................................................................................................................57 Kopiraj .......................................................................................................................................57 Unesi .........................................................................................................................................57

STIL TAČKE .....................................................................................................................................58 STIL LINIJE ......................................................................................................................................58 DEBLJINA LINIJE...............................................................................................................................58 STRELICE NA LINIJI ...........................................................................................................................58 ZAKRIVLJENOST...............................................................................................................................59 TEKST ATRIBUTI...............................................................................................................................59 TEKST SADRŽAJ...............................................................................................................................59 ŠARANJE POLIGONA .........................................................................................................................59 POLIGON ........................................................................................................................................60

vi Sadržaj

RAZMERA .......................................................................................................................................60 Simbola .....................................................................................................................................60 Teksta........................................................................................................................................60 Slike ..........................................................................................................................................60 Linije ..........................................................................................................................................60 Šare poligona.............................................................................................................................60

RAVNANJE ......................................................................................................................................60 Šare...........................................................................................................................................60 Teksta........................................................................................................................................61 Simbola .....................................................................................................................................61

LEJER ............................................................................................................................................61 NIVO PRIKAZA .................................................................................................................................61 BOJA..............................................................................................................................................61 OPERACIJE .....................................................................................................................................61

Renumeracija tačaka .................................................................................................................61 Lista koordinata .........................................................................................................................61 Lista poligona.............................................................................................................................62 Izravnanje visina ........................................................................................................................62 Promena komentara...................................................................................................................62 Ispisivanje..................................................................................................................................62

POGLAVLJE 6: MENI DEFINICIJE....................................................................... 63 SNAP .............................................................................................................................................63 KORISNIČKE DEFINICIJE ....................................................................................................................63 STIL TAČKE - STIL LINIJE - DEBLJINA LINIJE – STRELICE NA LINIJI ..........................................................63 TEKST ............................................................................................................................................63 POLIGON ........................................................................................................................................63 NIVO PRIKAZA .................................................................................................................................63 BOJA..............................................................................................................................................64 DEFINICIJE U DOKUMENTU ................................................................................................................64

Korisničke definicije ...................................................................................................................64 Opcije Kopiraj/Unesi atribute......................................................................................................64 Učitavanje standardnih tekstova.................................................................................................64 Učitavanje standardnih komentara... ..........................................................................................64 Povrati .......................................................................................................................................65 Sačuvaj......................................................................................................................................65

DEFINICIJE U DOKUMENTU ................................................................................................................65 Lejeri .........................................................................................................................................65 Aktivan model terena .................................................................................................................66 Modeli terena.............................................................................................................................66 Potvrdi operaciju ........................................................................................................................66 Razmera koordinatnog sistema strane .......................................................................................67 Broj sledeće tačke......................................................................................................................67 Orijentacija crteža ......................................................................................................................67

JEDINICE, TEKST ISPISA....................................................................................................................67 PODEŠAVANJE ................................................................................................................................68

Tačnost stanice..........................................................................................................................68 Kolektor podataka......................................................................................................................68 Učitavanje opisa šifara ...............................................................................................................68 Učitavanje tabele za konverziju ..................................................................................................69 Učitavanje uslova poprečni presek i podužni profil......................................................................70 Tekst editor (samo za Macintosh)...............................................................................................70

POGLAVLJE 7: MENI PREGLED ......................................................................... 71 UVEĆANJE ZUMA .............................................................................................................................71 SMANJENJE ZUMA............................................................................................................................71 U RAZMERI ŠTAMPE .........................................................................................................................72 CEO CRTEŽ.....................................................................................................................................72 OPCIJE PRIKAZA ..............................................................................................................................72 TEMATSKE KARTE............................................................................................................................73

Rad sa tematskim kartama.........................................................................................................73

Sadržaj vii

Kreiranje tematske karte.............................................................................................................73 LEGENDA........................................................................................................................................74 INFORMACIJE O OBJEKTU ..................................................................................................................74

Atributi .......................................................................................................................................74 Podaci........................................................................................................................................75 Otvori povezan dokument...........................................................................................................75 Izaberi dokument za povezivanje................................................................................................75 Folder sa povezanim dokumentima ............................................................................................75 Otvaranje povezanog dokumenta ...............................................................................................76

SAOBRAĆAJNICE..............................................................................................................................76 TRAKA SA ALATKAMA........................................................................................................................76 CRTEŽI U MENIJU PREGLED ..............................................................................................................76

POGLAVLJE 8: MENI RAČUNANJE.....................................................................77 PRESEČNE TAČKE............................................................................................................................77 CENTRI LUKOVA\ KRUŽNICA ..............................................................................................................77 GRID ..............................................................................................................................................77 NAJBOLJE POSTAVLJANJE .................................................................................................................77 POLIGONSKI VLAK ............................................................................................................................77 TAČKA PRESECANJEM NAPRED ..........................................................................................................78 TAČKA PRESECANJEM NAZAD ............................................................................................................79 TRANSFORMACIJA............................................................................................................................79

Transformacija - 2 tačke.............................................................................................................79 Transformacija - N tačaka .........................................................................................................80 Koristi Opšti KS..........................................................................................................................80 Izravnanje visina ........................................................................................................................80

MODEL TERENA ...............................................................................................................................81 SPOJI 2 MODELA TERENA..................................................................................................................81 SKLONI GRANIČNE TROUGLOVE .........................................................................................................81 IZOHIPSE ........................................................................................................................................82 ZAPREMINA .....................................................................................................................................82 PRESEK..........................................................................................................................................83

Presek duž putanje ili linije (Podužni presek) ..............................................................................83 Presek poprečno na putanju ili liniju............................................................................................83

3D PRIKAZ ......................................................................................................................................84 ŠKARPA..........................................................................................................................................84 3D POVRŠINA ..................................................................................................................................85

POGLAVLJE 9: IZRADA SAOBRAĆAJNICA .......................................................87 UPOZNAVANJE.................................................................................................................................87

Prozor situacije ..........................................................................................................................87 Prozor podužnog profila .............................................................................................................87 Prozor poprečnog profila ............................................................................................................88 Tipovi poprečnih preseka ...........................................................................................................88 Izrada podužnog i poprečnih profila ............................................................................................89

MENI MODULA SAOBRAĆAJNICE.........................................................................................................89 Fajl meni ....................................................................................................................................89 Editovanje..................................................................................................................................91 Alatke ........................................................................................................................................92 Presečna tačka (Teme vertikalne ili horizontalne krivine) ............................................................92 Tranzicija ...................................................................................................................................94 Definicije ....................................................................................................................................97 Pregled ......................................................................................................................................99 Računanje................................................................................................................................101

viii Sadržaj

DODACI

DODACI A: LISTA KOORDINATA ........................................................................ 1 UPOZNAVANJE ..................................................................................................................................1 STRUKTURA......................................................................................................................................1

DODACI B: PREČICE ............................................................................................ 3 UPOZNAVANJE ..................................................................................................................................3 PREGLED..........................................................................................................................................3

DODACI C: MESTA ZA UNOS .............................................................................. 9 PREDSTAVLJANJE ..............................................................................................................................9 PREGLED..........................................................................................................................................9

DODACI D: PYTHAGOR.INI ................................................................................ 10 MAXIDS ........................................................................................................................................10 MAXUNDO....................................................................................................................................10 EXT_DC_IMPORT ........................................................................................................................10 EXT_DC_EXPORT .......................................................................................................................10 MOUSE_WHEEL_ZOOMING........................................................................................................10 AUTOMATIC_BACKUP.................................................................................................................11 AUTOMATIC_SAVE......................................................................................................................11 AUTOMATIC_SAVE_INTERVAL...................................................................................................11 CMDLINE......................................................................................................................................11

Instalacija

Informacije u ovom dokumentu se mogu menjati bez obaveštenja od strane ADW Software. Program koji je objašnjen u ovom dokumentu , koji je razvijen od strane ADW Software, se ne može kopirati od strane treće strane bez prethodne pismene saglasnosti ADW Software. Maj 2007 Zaštitni znakovi Apple i Macintosh su zaštitni zankovi kompanije Apple Computer Inc. Microsoft, MS-DOS i Windows su zaštitni znakovi korporacije Microsoft. IBM je registrovanai zaštitni znak korporacije International Business Machines. (C) Autorska prava ADW Software. Sva prava su zaštićena. Nijedan deo ove publikacije se ne sme umnožavati, objavljivati, prepprodavati ili prevoditi na neki jezik u bilo kojoj formi bez pismenog ovlašćenja ADW Software. Prevod Prevod originalnog uputstva i prilagogođavanje uputstva lokalnim izrazima Izvršio Vasilije Đurić, dipl.inž.geod. GeoNet Inženjering doo, Novi Beograd, Srbija

Instalacija Upoznavanje: Pythagoras CAD+GIS i

Upoznavanje: Pythagoras CAD+GIS

O Pythagoras CAD+GIS

Pitagora je idealan komjuterski alat koji pomaže geodetama i građevincima u obradi složena merenja. Pitagora radi na sledećim operativnim sistemima: • Power Macintosh (System. 10.2 ili viši) • Microsoft Windows 2000 ili XP • Microsoft Windows Vista

Kako se koriste Pythagoras uputstva?

Kompletna uputstva za Pythagoras se nalaze u tri knjige. Prvo, Pythagoras se mora instalirati na vaš računar. To je objašnjeno u prvoj knjizi Instalacija. Druga knjiga, Vežbanka je namenjena apsolutnim početnicima, ona obuhvata osnovne pojmove o Pitagori omogućuje brzo upoznavanje sa programom, to jest hvatanje ritma sa Pitagorom. Detaljnije informacije o svim komandama se nalaze u trećoj knjizi: Uputstva. Na kraju dodaci Uputstvima daju potrebne informacije o formatima fajlova koji se koriste u programu Pythagoras. Sigurni smo da će vas Pitagora usrećiti i nadamo se da će vam ove knjige pomoći da na najbrži mogući način otkrijete njenu snagu. Hvala.

Instalacija Okruženje APPLE Macintosh 3

Poglavlje 1: Okruženje APPLE Macintosh

Opšte informacije

Potreban je Power Macintosh ili kompatibilan računar:

• Minimum 256MB RAM memorije • System 10.2 ili viši

Bilo koji štampač ili ploter koji podržava operativni sistem Apple Macintosh.

Instalacija

UPOZORENJE! Pre nego što uključite računar:

1. Konektujte USB hardverski ključ u slobodan USB port

1. Ubacite Pythagoras CD u vaš CD ROM uređaj. 2. Napravite dvostruki klik na CD ikonu od Pythagoras CD ROM-a. 3. Napravite dvostruki klik na ‘Hasp Installer Mac OS X’ 4. Napravite dvostruki klik na ‘aksusb installer’ da instalirate USB drajver 5. Kopirajte folder Pythagoras (i eventualno folder “examples” -primeri) u

folder sa starom verzijom Pitagore. Prepisaćete tako staru verziju ako je imate.

6. Ubacite u slobodan USB port, hardverski ključ 7. Restartujte vaš računar.

Konfigurisanje instalacije programa Pythagoras

Veličina programa Pythagoras je definisana sa tri parametra. Ti parametri imaju definisane vrednosti koje se mogu menjati sa

Programom za konfigurisanje Pitagore

Ovaj program ima naziv "Configure" u folderu Pythagoras. U bilo koje vreme, ako pokušate da pokrenete Pitagoru i dobijete poruku "Nedovoljno memorije da se otvori Pythagoras", napravite dvostruki klik na ikonicu Configure i izmenite jedan od sledeća tri parametra:

• Broj objekata u crtežu

Svaki objekat, bilo da je tačka linija ili neki drugi zauzima prostor u memoriji. Kda se pokrene Pitagora ona rezerviše prostor za broj objekata koji ste definisali.. Maksimalan broj objekata je ograničen sa 4miliona objekata po crtežu. Po definiciji ova vrednost je setovana na 65000.

4 Okruženje APPLE Macintosh Instalacija

Preporučujemo da setujete broj objekata koji vam je stvarno potreban. Što je veći broj Pythagoras će uzeti više slobodne memorije.

• Keš za slike (u MB) To je maksimalna veličina RAM prostora rezervisanog da Pythagoras brže prikazuje slike. Ako selektujete na primer 0MB, Pythagoras će uvek čitati sliku sa diska da bi je prikazala. Kada je slika manja od keša tada će slika uvek biti u memoriji kada se prvi put učita. Kada crtež sadrži nekoliko slika ili nekoliko crteža sa jednom slikom, keš će se koristiti za sve slike. Kada je keš mali da drži sve slike on će raditi samo sa slikama koje se najčešće koriste. Maksimalna veličina keša je 128MB. Jasno je da veličina keša nebi trebalo da bude veća nego je stvarno potrebno. Pogledajte u knjizi Uputstva "Uvoz slika" da napravite procenu za veličinu keša. Ukupna veličina programa Pythagoras mora biti manja nego što je raspoloživa memorija (RAM ili Virtual Memory) vašeg računara.

• Automatsko čuvanje svakih....minuta: Kada je aktivirana ova opcija otvara se polje da se unese interval u minutima između svakog automatskog čuvanja. Dok radite sa Pitagorom dobijaćete svaki put izbor dali želite ili ne da sačuvate crtež.

• Automatsko čuvanje (backup) Kada je aktivirana ova opcija pored originalnog crteža formiraće se i još jedan u istom folderu koji će imati isto ime koje će počinjati sa karakterom “~$”.

Pokretanje programa Pythagoras

Pokretanje programa je jednostavno i isto je kao pokretanje bilo koje druge aplikacije na vašem računaru.

Ukoliko želite da pokrenete program Pythagoras prvi put, koristite Vežbanku, poglavlje "Upoznavanje".

Napomena: Ukoliko niste pročitali lekciju "Konfigurisanje i instalacija

programa Pythagoras", uradite to bilo kada. To će vam uštedeti puno vremena ako imate problema sa pokretanjem.

Instalacija Okruženje Microsoft Windows 5

Poglavlje 2: Okruženje Microsoft Windows

Opšte informacije

Potreban je PC sledećih minimalnih karakteristika:

• Pentium ili bolji procesor • Minimum 128MB RAM memorije (za XP: minimum 256MB) • Microsoft Windows 2000 ili Windows XP

Bilo koji štampač ili ploter koji jej podržan sa pomenutim operativnim sistemima.

Instalacija

UPOZORENJE ! Preporučujemo da instalirate softver, restartujete računar i pre nego konektujte USB hardverski ključ. Upozorenje: U Windows 2000 ili XP-u morate biti ulogovani kao “Administrator”

1. Ubacite Pythagoras CD ROM u vaš CD ROM uređaj 2. Kliknite na “Start” – “Run” i izaberite taster “Browse” 3. Napravite dvostruki klik na CD ikonu od Pythagoras CD ROM-

a, a zatim i na folder sa odgovarajućim jezikom. (na primer: folder “Serbian” folder)

4. Napravite dvostruki klik na ikonicu “SETUP.EXE” 5. Pratite instrukcije sa ekrana

Setup programa Pythagoras će potražiti prethodnu verziju programa i prepisaće je, osim ako ne izaberete drugi folder. Da bi izbegli probleme sa većim brojem verzija prepišite stariju verziju novom!

6. Restartujte vaš računar.

Konfigurisanje instalacije programa Pythagoras

Veličina programa Pythagoras je definisana sa tri parametra. Ti parametri imaju definisane vrednosti koje se mogu menjati sa

Programom za konfigurisanje Pitagore

Ovaj program ima naziv "Configure" u folderu Pythagoras.

U bilo koje vreme, ako pokušate da pokrenete Pitagoru i dobijete poruku "Nedovoljno memorije da se otvori Pythagoras", napravite dvostruki klik na ikonicu Configure i izmenite jedan od sledeća tri parametra:

6 Okruženje Microsoft Windows Instalacija

• Broj objekata u crtežu Svaki objekat, bilo da je tačka linija ili neki drugi zauzima prostor u memoriji. Kda se pokrene Pitagora ona rezerviše prostor za broj objekata koji ste definisali.. Maksimalan broj objekata je 4 milliona objekata, po definiciji ovaj broj je podešen na 65000. Preporučujemo da setujete maksimalan broj objekata koji vam je stvarno potreban. Što je veći broj Pythagoras će uzeti više slobodne memorije.

• Keš za slike (u MB) To je maksimalna veličina RAM prostora rezervisanog da Pythagoras brže prikazuje slike. Ako selektujete na primer 0MB, Pythagoras će uvek čitati sliku sa diska da bi je prikazala. Kada je slika manja od keša tada će slika uvek biti u memoriji kada se prvi put učita. Kada crtež sadrži nekoliko slika ili nekoliko crteža sa jednom slikom, keš će se koristiti za sve slike. Kada je keš mali da drži sve slike on će raditi samo sa slikama koje se najčešće koriste. Maksimalna veličina keša je 128MB. Jasno je da veličina keša ne bi trebalo da bude veća nego je stvarno potrebno. Pogledajte u knjizi Uputstva "Uvoz slika" da napravite procenu za veličinu keša. Preporučujemo da koristite za keš maksimum 80% RAM memorije, na primer ako imate 128MB RAM memorije setujte keš na 100MB.

• Automatsko čuvanje svakih....minuta: Kada je aktivirana ova opcija otvara se polje da se unese interval u minutima između svakog automatskog čuvanja. Dok radite sa Pitagorom dobijaćete svaki put izbor dali želite ili ne da sačuvate crtež.

• Automatsko čuvanje (backup) Kada je aktivirana ova opcija pored originalnog crteža formiraće se i još jedan u istom folderu koji će imati isto ime koje će počinjati sa karakterom “~$”.

Pokretanje programa Pythagoras

Pokretanje programa je jednostavno i isto je kao pokretanje bilo koje druge aplikacije na vašem računaru.

Ukoliko želite da pokrenete program Pythagoras prvi put, koristite Vežbanku, poglavlje "Upoznavanje". Napomena: Ukoliko niste pročitali lekciju "Konfigurisanje i instalacija programa Pythagoras", uradite to bilo kada. To će vam uštedeti puno vremena ako imate problema sa pokretanjem..

Vežbanka

Vežbanka Uvod i

Uvod

O vežbanci

Ova vežbanka vas uvodi u Pitagoru, vašeg novog partnera pri crtanju. Kako budete prolazili kroz vežbanku i radili vežbe, hvataćete ritam sa Pitagorom. Predlažemo da što pre počnete sa poglavljem 1. U narednim poglavljima ćete postepeno učiti Pitagorine osnovne funkcije, bez potrebe da ih shvatite sve odjednom. Za ovo će vam trebati nekoliko sati, susretanje sa Pitagorom na ovaj način, čak i ako ste iskusan kompjuterski korisnik, ima da vam uštedi vreme. Na kraju, ćete znati sve osnovne funkcije Pitagore i bićete u stanju da “osetite” gde treba da tražite naredbu koju želite da pokrenete. Potrebno je da imate osnovno znanje o grafičkom okruženju u kome radite – bilo to Apple Macintosh ili Microsoft Windows. Posebno je bitno da imate dobro znanje za rad sa mišem. Ova “Vežbanka” je druga od tri knjige uputstva za Pitagoru. Pre nego što počnete da je koristite, naravno, morate prvo instalirati Pitagoru na vaš računar. To je objašnjeno u prvoj knjizi uputstva, “Uputstvo za instalaciju”. Detaljne i potpune informacije o svim Pitagorinim naredbama možete pronaći u trećoj knjizi uputstva, “Osnovno uputstvo”.

Napomene koje se ne nalaze u ovoj vežbanci

Mada uvek možete koristiti tri dimenzije, vežbe sa objektima su namerno objašnjene u dvodimenzijalnom koordinatnom sistemu. Ovakav način je primenjen zbog pojednostavljivanja vežbi. U koliko želite, radite sve vežbe u tri dimenzije. Potrebno je samo da unesete visinu (treću dimenziju). Linija sa visinom se može koristiti kao referentna za definisanje ostalih objekata, kao što su paralelne ili normalne linije. Ova vežbanka ne pokriva složenije funkcije. Verujemo da kada jedanput pročitate ovo uputstvo i obradite sve vežbe, vaše znanje o geodeziji kombinovno sa jednostavnim korisničkim interfejsom Pitagore i objašnjenjima iz Osnovnog uputstva, će vam omogućiti da ih sami razotkrijete.

ii Uvod Vežbanka

Kako se koristi ova Vežbanka

U koliko se prvi put susrećete sa Pitagorom Poglavlje 1 je osnovno. Ono omogućuje brzi prolazak kroz osnovne koncepte Pitagore. Poglavlje 2 je najvažnije poglavlje. Ono donosi vežbe sa objektima koje ćete koristiti ubrzo u svakom novom crtežu. U poglavlju 3 ćete naći veoma korisne savete kod kreiranja novih crteža. Između ostalog objašnjava korišćenje lejera kod građenja vašeg crteža. Poslednje poglavlje 4 objašnjava kako da sačuvate vaš vredan rad i kako da ga odštampate. Poglavlje 5 predstavlja neke aplikacije modula "Digitalni model terena" U poglavlju 6 ćete se upoznati sa "Tematskim kartama" Poglavlje 7 objašnjava kako da podesite unutrašnju Bazu podataka u Pitagori. U poglavlju 8 ćete se upoznati sa modulom "Saobraćajnice" Da bi ste bili kompletni, poglavlje 9 sumira koje naredbe nisu pokrivene u ovoj vežbanci. Ove funkcije nisu razmatrane, jer nisu toliko bitne za vaše prve crteže. Više detalja možete pronaći u trećoj knjizi “Uputstva”. Svako poglavlje je napravljeno tako da možete da radite deo po deo, sa brzinom koju vi odredite. Svaka vežba traje samo nekoliko minuta. Kao dodatke materijalu pokrivenim ovom vežbankom vam preporučujemo da proverite sajt www.pythagoras.net. Na strani Download možete pronaći dodatni materijal, kao što su video materijal, dokumentacija, odgovori na najčešće postavljena pitanja. Dodaci su svakako korisni i značajno će vam pomoći prilikom učenja. Sigurni smo da će vas Pythagoras učiniti zadovoljnim, a ova Vežbanka pomoći da osetite snagu Pythagoras na najbrži mogući način. Hvala.

Vežbanka Upoznavanje 1

Pythagoras

Poglavlje 1: Upoznavanje

Pokretanje, pregled i zatvaranje

Pokretanje Pitagore

Da počnete, kliknite dvaput na ikonicu Pythagoras sa levim tasterom miša. Sada, možete videti ekran Pitagore sa tri glavna dela: A. kontrolna tabla B. glavni meni C. površina za crtanje D. alatke za crtanje Windows verzija Pitagore prikazuje prazan crtež.

Otvaranje postojećeg crteža

1. Selektujte Otvori iz Fajl menija. Prozor Fajl menija se pojavljuje.

2. U direktorijumu/folderu (Windows/Macintosh respektivno) Examples, selektujte jednostavno crtež iz liste tako što kliknete mišem na njegovo ime.

3. Kliknite na taster Open (Otvori). Prozor Fajl menija nestaje. Pojavljuje se novi prozor sa selektovanim crtežom. Kompletan crtež će biti vidljiv u površini za crtanje.

B. glavni meni

C. površina za crtanje

A. kontrolna tabla

D. alatke za crtanje

2 Upoznavanje Vežbanka

Napomena: • Najlakši način da pokrenete Pitagoru i otvorite postojeći crtež je

da kliknete dvaput na ikonicu ili ime crteža.. • Više od jednog crteža može biti otvoreno u isto vreme (pogledajte

takođe "Konfigurisanje Instalacije Pitagore" u ostalim Pitagorinim uputstvima). U listi svih otvorenih crteža u meniju Pregled možete prelaziti sa jednog na drugi crtež.

Pregled crteža

Aktuelna veličina U meniju Pregled selektujte U razmeri štampe. Crtež će biti prikazan u razmeri štampe. Opšti pregled

U meniju Pregled selektujte Ceo crtež. Ceo crtež će se pojaviti u površini za crtanje.

Povećanje zuma

1. Postavite crtež da popunjava ceo prozor, ponovo (pogledaj odeljak iznad).

2. U meniju Pregled selektujte Uvećanje zuma. Pointer miša postaje lupa sa znakom plus u centru.

3. Postavite pointer miša na gornji levi ugao površine koju želite da zumirate.

4. Pritisnite i zadržite levi taster miša dok pomerate pointer ka donjem desnom uglu površine koju želite da zumirate. Na ekranu se pojavljuje pravougaonik koji se povećava ili smanjuje kako pomerati miša.

5. Kada dođete pointerom miša u donji desni ugao površine koju želite da zumirate, tada pustite levi taster miša. Selektovana površina sada kompletno popunjava površinu za crtanje. Faktor zuma (linija na vrhu kontrolne table) pokazuje odgovarajuću vrednost.

Napomena:

• Uvećaćete faktor zuma za dva puta ukoliko samo jednom kliknete mišem na poziciju gde želite da zumirate.

6. Vratite se na prvi korak ove procedure i ponovite je korak po

korak do polje Uvećanje zuma u meniju Pregled ne postane sivo.

To je tačka gde povećavanje zuma više nije moguće – povećavanje zuma je završeno kada je faktor zuma bude1000 od aktuelne veličine.

7. Nastavite sa sledećom procedurom. Napomena:

• Uvek možete otkazati naredbu Veći zum pritiskom na taster Escape na tastaturi.

• Kod definisanja "Uvećanje zuma" površine (iznad u koraku 4.), pravougaonik se može napraviti povlačenjem miša u bilo koja četiri pravca.


Smanjenje zuma

1. U meniju Pregled selektujte Smanjenje zuma. Prethodni pogled crteža iz procedure “Uvećanje zuma” se ponovo pojavljuje.

2. Vratite se na korak 1 iz ove procedure dok Manji zum u meniju Pregled ne postane siv. Sad crtež "Popunjava crtež" ponovo.

Napomena:

• Kako povećavate zum, Pitagora tako sukcesivno prati faktore zuma.

• Naravno, za vreme crtanja objekata vi ćete izabrati putem polja iz menija Pregled pogled koji vam najviše odgovara. Uvek možete da koristite ove naredbe za vreme konstrukcije objekata (linija, lukova, krugova,...).

Zatvaranje crteža

Trenutno, mi ne želimo da sačuvamo crtež; jednostavno hoćemo da izađemo iz Pitagore. Primetićete da će vas Pitagora uvek upozoriti ukoliko pokušate da izađete, a da neki rad u crtežu nije sačuvan. Možete zavoriti Pitagoru na jedan od dva načina:

1. U meniju Fajl selektujte Izlaz. 2. Ili koristite prečicu koristeći kombinaciju sa tastature

naznačenu na polju Izlaz u meniju Fajl. Ukoliko niste kreirali nove objekte u crtežu to će biti sve što treba da uradite da bi ste izašli iz Pitagore. Ukoliko jeste, pojaviće vam se poruka gde ćete moći da izaberete da li hoćete da sačuvate ili ne nastalu promenu u crtežu. Pri tome morate selektovati jedan od 3 tastera: No Pithagora se zatvara bez čuvanja nastalih promena. Izaberite ovu opciju ukoliko ne želite da sačuvate nastalu promenu u crtežu. Cancel Pitagora se neće zatvoriti – i možete nastaviti rad u crtežu. Yes Sve nastale promene u crtežu biće sačuvane i Pitagora se zatvara. Napomena: Ukoliko je otvoreno više crteža Pitagora će tražiti da sačuvate promene u svakom crtežu.


Površina za crtanje

Boja podloge površine za crtanje se može menjati pritiskom na taster SHIFT+B, tako da možete birati da li želite da radite na crnoj podlozi ili na beloj podlozi.

1. Otvorite bilo koji postojeći crtež 2. Pritisnite SHIFT+B i boja podloge će se promeniti iz bele u

crnu 3. Crni objekti će se videti kao beli, ali ako dvostruko kliknete na

objekat videćete da se boja objekta nije promenila već je ostala crna.

4. Ako ponovo pritisnete SHIFT+B boja podloge će se vrattiti u belu.

5. Prilikom štampe izlaz će biti isti kao da je podloga bela, bez obzira da li je podloga bela ili crna.


Kontrolna tabla

Na levoj strani Pitagore se nalazi specijalni prozor koji se naziva Kontrolna tabla. Ona vam pomaže da radite sa Pitagorom. Na njoj, možete videti osnovne informacije, polja za unos podataka kao ikonice sa najvažnijim alatkama. Da bi vam ilustrovali objašnjenja u ovom odeljku:

1. U direktorijumu Examples pronađite i učitajte crtež "EXAMPLE2.pyt".

2. U meniju Preglad selektujte Aktuelna veličina.

Razmera i Koordinatni sistem

Linija na vrhu kontrolne table pokazuje trenutnu razmeru crteža. Kada u meniju Pregled selektujete Aktuelna veličina videćete stvarnu razmeru vašeg crteža. Ukoliko zumirate videćete kako se menja razmera u crtežu (pogledajte paragraf “Pregled crteža”). Maksimalni faktor zuma je 1000 puta od aktualne veličine. Ispod linije razmere, možete videti taster menija jedinice. Ovom alatkom možete birati jedinice dužine. Ispod menija jedinice se nalaze tri tastera koja vam daju informacije o koordinatnom sistemu i mogućnost da selektujete koordinatni sistem.


Sledeća procedura će vam razjasniti značaj ova tri tastera: Taster prikaza koordinatnog sistema

1. Postavite crtež tako da popunjava prozor. 2. Dođite pointerom miša na kvadrat sa koordinatnim osama.

Ovaj kvadrat je dugme prikaza koordinatnog sistema. 3. Pritisnite i zadržite levi taster miša.

Ose aktuelnog koordinatnog sistema će se pojaviti na vašem crtežu. Napomena: Dok držite pritisnut levi taster miša možete pomerati poiter miša kroz crtež..

4. Pustite levi taster miša. Ose koordinatnog sistema će nestati iz crteža.

Taster izbora tipa koordinata

1. Dođite pointerom miša na meni taster levo od tastera prikaza koordinatnog sistema. To je taster izbora tipa koordinata.

2. Pritisnite i zadržite levi taster miša. Sada možete selektovati jedan od nekoliko tipova koordinata za definisanje tačaka: Dekartov – naznačen sa YXH, polarni – naznačen sa HdH, HVd ili HVs (vidite Napomenu ispod).

Ukoliko želite poigrajte se malo sa ovim menijima da vidite kako se svaka promena reflektuje na indikatore pozicije dok pomerate miša kroz površinu za crtanje. Taster izbora koordinatnog sistema

1. Dođite mišem na taster izbora koordinatnih sistema. Napomena: Na njemu će obično pisati ime “Lokalni”, što znači lokalni koordinatni sistem (vidite Napomenu ispod).

2. Pritisnite i zadržite levi taster miša. Sada možete videti Strana kao koordinatni sistem lista i ostale koordinatne sisteme ako postoje, to su korisnički definisani koordinatni sistemi (vidite Napomenu ispod).

3. Selektujte jedan od ponuđenih koordinatnih sistema Ime se pojavljuje na meniju izbora koordinatnih sistema i taster prikaza koordinatog sistema će se promeniti.

4. Ako kliknete na taster prikaza koordinatog sistema videćete gde je koordinatni početak i pravac osa korisničkog koordinatnog sistema (osim koordinatnog sistema lista “Strana”; (vidite Napomenu ispod).

Napomene:

• Vrednosti prikazane na indikatorima pozicije su koordinate pozicije miša u izabranom koordinatnom sistemu.

• Kod korisnički definisanih koordinatnih sistema prvi deo imena je tačka koordinatnog početka, a drugi iza crtice je pravac Y ose. Odeljak "Definisanje objekata" poglavlja objašnjava kako se može kreirati koordinatni sistem.

• Više detalja na ENZ (East-istok, North-sever, i visina Z), YXH (Y, X i visina H), HdH (Horizontalni ugao, horizontalna dužina i visina H), HVd (Horizontalni i vertikalni ugao i horizontalna dužina), HVs (Horizontalni i vertikalni ugao i kosa dužina) and CDZ


(zbirna dužina, dužina i visina) vidite odeljak o koordinatim sistemima u Osnovnom uputstvu.

• U Izboru menija Definisanje, možete birati ili ENH ili YXH stil, kao i promenu uglovnih i dužinskih jednica.

Lokalni – Strana

Lokalni koordinatni sistem Svi objekti u crtežu su sačuvani u Lokalnom koordinatnom sistemu. Selektovanjem menija "Izbor površine za štampu", u meniju "Fajl", pozicija i ugao lokalnog koordinatnog sistema se mogu definisati relativno u odnosu na stranu. Strana Ovaj sistem se koristi za crtanje informacija koje u odnosu na stranu. Koordinatni početak je fiksiran u doljem levom uglu strane i nije promenljiv, ivice stranice su ujedno i ose koordinatnog sistema strane. Razmera koordinatnog sistema strane je nezavisna od razmere crteža. Može da se menja preko menija Definicije u crtežu glavnog menija Definicije.

Tasteri alatke, meni Alatke i kursor

Taster Kursor Na kontrolnoj tabli se nalazi 32 tastera alatki koji se vide ispod. Klikćite na njih naizmenično. Vidite kako se taster označi kada se selektuje. Sa ovim tasterima možete ili selektovati postojeće objekte u crtežu ili definisati nove. Ove iste funkcije i još nekoliko drugih možete selektovati pute menija Alatke. Selektujte meni Alatke i izaberite sve mogućnosti. Kada se selektuje većina od ponuđenih alatki iz menija, odgovarajući taster će se označiti i kursor će promeniti izgled.. Poglavlje Definisanje objekata i Osnovno uputstvo govore detaljnije o svim ovim objektima. Probajte ovu vežbu da bi se upoznali sa tasterima alatkama, menijem Alatke i kursorom:

1. Kliknite levim tasterom miša na neki taster sa alatkama. Taster je označen.

2. Pomerite kursor miša na površinu za crtanje. Videćete da se izgled kursora promenio.

3. Selektujte meni Alatke. Odgovarajuća taster alatka je aktivirana.

4. U meniju Alatke selektujte drugu alatku. Vidite kako je odgovarajući taster alatka označen.

5. Pomerite kursor miša na površinu za crtanje. Videćete da se izgled kursora promenio u odgovarajući.

6. Vratite se na korak 1. i nastavite sa vežbom kako bi se upoznali sa osatlim alatkama.


Indikatori pozicije

Dok pomerate kursor kroz crtež, primetićete da se brojevi na konrolnoj tabli menjaju. Tri polja jednake veličine ispod koordinatnog sistema su indikatori pozicije. Oni kontinuirano prikazuju trenutnu poziciju kursora miša relativno u odnosu na koordinatni početak aktivnog koordinatnog sistema. U dekartovom koordinatnom sistemu indikatori su (od vrha pa naniže): • "East" ili istok ili "Y" koordinata • "North" ili sever ili "X" koordinata • "Z" koordinata ili visina Napomena: • Jedinice mere se mogu menjati kroz meni Definisanje/

Podešavanje. • Možete takođe podesiti da vidite koordinate XYZ ili NEZ kroz meni

Definisanje/ Podešavanje (pogledajte poglavlje "Kreiranje novog crteža").

• Ako izaberete HdH, HVd i HVs prikaz videćete vrednosti u polarnom obliku.

Kroz indikatore pozicije mogu se ručno uneti tačne koordinate tačke. Poglavlje "Definicija objekata" objašnjava više o tome. Ukoliko želite da vidite kako indikatori pozicije reaguju uradite sledeću vežbu:

1. Izađite iz Pitagore ili koristite iz menija Fajl naredbu Zatvori da sklonite sve aktivne crteže.

2. Pokrenite Pitagoru ponovo dvostrukim klikom na ikonicu Pitagora ili selektujte naredbu Novi iz menija Fajl. Pitagora počinje sa novim praznim crtežom.

3. Iz menija Pregled selektujte naredbu Popuni prozor. 4. Postavite kursor na taster slike koordinatnog sistema. 5. Pritisnite i zadržite levim tasterom miša. Na crtežu će se

pojaviti ose koordinatnog sisetma 6. Pomerite kursor na koordinatni početak. 7. Pustite taster.

Posmatrajte vrednosti na sva tri indikatora pozicije, biće blizu nule.

8. Pomerajte kursor naokolo. Videćete kako indikatori prate pomaranja kursora.


Indikatori Dužine

Indikatori dužine su na kontrolnoj tabli između indikatora pozicije i tastera sa alatkama. Ovi indikatori ne prikazuju apsolutne informacije o koordinatama kao indikatori pozicije. Umesto toga oni prikazuju dužine relativno u odnosu na definisane tačke ili linije. Zato ove vrednosti možete da vidite jedino ako priđete dovoljno blizu nekoj tački ili liniji.

1. Otvorite crtež koji ste koristili u delu "Pregled crteža". 2. Pomerajte kursor kroz crtež, prelazeći preko tačaka i linija.

Posmatrajte kako se indikatori dužine menjaju u zavisnosti dali prelazite preko linije ili tačke.

4 indikatora dužine prikazuju (od vrha pa naniže): Polje A Kada kursor prelazi objekt, Polje A sadrži informacije o objektu:

1. Kada je broj: ime tačke i informaciju.

2. Kada je linija: • dužina • kosa dužina • visinska razlika između krajnjih tačaka • Direkcioni ugao na liniju relativno u odnosu na Z ili X

osu aktivnog koordinatnog sistema • Pad u %

Koristite taster TAB da menjate informacije.

3. Kada je luk: • dužina • poluprečnik • ugao od centra • kosa dužina • visinska razlika između krajnjih tačaka • nagib

Koristite taster TAB da menjate informacije.

4. Kada je poligon: • površinu • obim • obim kosih dužina

Za linije i lukove, dužine će biti prikazane kada je kursor u blizini objekta. Koristite taster TAB da vidite sledeću informaciju o objektu. Polje B Odstojanje od kursora do početne tačke na liniji. Polje C Odstojanje od kursora do krajnje tačke na liniji.


Polje D Polje sadrži ili:

1. L: vrednost kada se kreira linija može se ukucati vrednost dužine kada se kreira linija.

2. R: vrednost može se ukucati vrednost radijusa kada se kreira luk ili krug.

3. D: vrednost može se ukucati vrednost odstojanja u odnosu na liniju koja se kopira paralelno.

4. B: vrednost može se ukucati vrednost azimuta kada se kreira linija.

Napomena: Prva tri indikatora su vidljiva kada pomerate kursor preko

crteža, četvrti je vidljiv jedino kada kreirate novu liniju, luk ili krug (pogledajte poglavlje "Definisanje objekata ").

Da bi ste više saznali o korišćenju indikatora pozicija ili dužina, ponovite procedure iz dela "Pregled crteža". Ovaj put obratite pažnju na indikatore pozicije i dužine. Za više informacija o jedinicama, pogledajte ‘važne napomene’ , “Poglavlje 3 – Korak 2: …– Podešavanje jedinica”

Vežbanka Definisanje objekata 11

Poglavlje 2: Definisanje objekata

Jednostavni objekti

Definisanje tačaka, linija, krugova i lukova: to je sve šta bi trebalo da znate. Jednom kada to uradite pomoću Pitagore, nećete više razmišljati o drugom načinu. U ovom poglavlju se predpostavlja da ste već upoznati sa osnovnim principima Pitagore. Ako niste prođite ponovo kroz prvo poglavlje “Upoznavanje”. NAPOMENA! Dok definišete objekte, možete uvek da prekinete akciju jednostavnim pritiskom na taster ESC. Ukoliko se na Kontrolnoj tabli pojavi taster “Otkazi”, akciju ćete prekinuti klikom na taj taster.

Definisanje i provera tačaka

Definisanje tačaka koordinatama Definisanje tačke (10,20,0) sa YXH koordinatama:

1. Pokrenite Pitagoru sa novim praznim crtežom. 2. Kliknite na taster Tačka na kontrolnoj tabli. 3. Pomerite kursor bilo gde na površini za crtanje.

Primetićete da kursor ima oblik tačke. 4. Kliknite levim tasterom miša.

Na površini za crtanje će se pojaviti tačka. Y indikator pozicije će biti označen: to jest postao je polje za unos. Tasterom Ok možete potvrditi ili tasterom Otkazi otkazati akciju.

5. Ukucajte vrednost 10 ali ne pritiskajte taster Enter. 6. Pritisnite taster TAB.

X indikator pozicije će se označiti. 7. Ukucajte vrednost 20. 8. Pritisnite taster Enter ili kliknite mišem na taster Ok.

Polja za unos koordinata više nisu označena i tačka sa koordinatama (10,20,0) je definisana.

Napomena:

• Ako napravite grešku uvek se možete vratiti na polje pritiskanjem tastera TAB dok ne dođete na pogrešno polje da bi ispravili grešku.

• Takođe možete kliknuti na taster Otkazi ili pritisnuti taster Esc da prekinete akciju.

• U praznom crtežu vrednost visina H je jednaka nuli. • Ovu vežbu možete takođe koristeći i ostale

koordinatne sisteme (YXH, HdH, ...).

12 Definisanje objekata Vežbanka

• Ako pritisnete taster Shift (ili Caps Lock) pre nego potvrdite koordinate tačke, Pitagoraa će vam dozvoliti da unesete koordinate sledeće tačke odmah nakon svake potvrde koordinata. Nakon što tako unesete nekoliko tačaka sa tasterom Esc možete otkazati ovu akciju.

• Na računarima Apple Macintosh možete koristiti taster "*" kao zamenu za taster TAB.

Provera koordinata tačke

1. Kliknite mišem na taster Selektuj objekt na kontrolnoj tabli. Napomena: Takođe možete pritisnuti taster SPACEBAR da menjate između "trenutno selektovane naredbe" i prethodne selektovane naredbe.

2. Pomerite polako kursor na definisanu tačku. Posmatrajte indikatore pozicije kako se neprekidno menjaju. Od jednom, indikatori pozicije će prestati da se menjaju i ostaće na vrednosti (10,20,0) koja se neće menjati ukoliko pomeramo kursor dovoljno blizu definisane tačke. Na kontrolnoj tabli sada možete videti poziciju kao i broj tačke koji se nalazi između dve crtice. U terminu Pitagore, to znači: "Stali ste na tačku"

3. Ponovite ovu proceduru (počevši od koraka 2) nekoliko puta, a zatim nastavite da ispitujete ostale okolne tačke.

Primetićete da nije neophodno da unesete tačne vrednosti koordinata. Jednostavno možete da kliknete na nekoliko tačaka i kada se god pojave tasteri Otkazi i Ok pritisnite taster Enter ili kliknite na taster Ok i nove tačke će biti definisane.

Definisanje i provera linija

Linije su definisane sa početnom i završnom tačkom, sa dve definisane tačke vi ste već definisali liniju. Definisanje linije pomoću koordinata Da bi ste kreirali liniju sa početnom tačkom (10,20,0) i završnom tačkom (-10, -20,0) u YXH:

1. Pokrenite Pitagoru sa novim praznim crtežom. 2. Kliknite mišem na taster Linija na kontrolnoj tabli.

Taster će biti označen. 3. Pomerite kursor bilo gde na površinu za crtanje.

Primetićete kursor u obliku krstića. 4. Kliknite levim tasterom.

Sada možete uneti koordinate početne tačke.


5. Unesite vrednost 10; pritisnite taster TAB; unesite vrednost 20; pritisnite taster Eenter. Krstić će nestati i početna tačka linije će biti definisana.

6. Pomerajte kursor okolo definisane tačke. Videćete liniju koja spaja početnu tačku i kursor.

7. Kliknite na levi taster miša. Sada možete uneti koordinate završne tačke linije.

8. Unesite vrednost -10; pritisnite taster TAB; unesite vrednost -20; pritisnite taster Enter. Krstić će nestati i linija će biti definisana.

Provera koordinata linije Možete proveravati liniju sa kursorom isto kao što ste ranije proveravali tačku.

1. Kliknite na taster Selektuj objekt. 2. Pomerite kursor polako na liniju.

Imena početne i završne tačke linije se pojavljuju na kontrolnoj tabli.

3. Pomerajte kursor po liniji. U polju do imena tačke i ispod indikator apozicije videćete rastojanja. Dužina linije u polje (A) i odstojanje od kursora do početne tačke u polju (B) i u polju (C) odstojanje od kursor ado završne tačke linije.

Povezivanje tačaka u liniju

Prethodni paragraf govori o kreiranju linije. Ovaj paragraf govori o povezivanju tačaka u liniju: Definisanje linije između dve tačke Ukoliko nemate dve tačke na crtežu, prvo ih definišite kao što ste to radili u prethodnom poglavlju.

1. Kliknite na taster Linija. 2. Pomerite kursor na tačku koja će biti početna tačka nove

linije. Kada stanete kursorom na tačku, on će se promeniti i indikatori pozicije će se stabilizovati.

3. Kliknite levim tasterom miša i zatim pomerite kursor. Kružić će nestati i pojaviće se linija između kursora i početne tačke. Indikator dužine "L:" će se pojaviti na kontrolnoj tabli i vrednost dužine koja se menja kako pomerate miša.

4. Pomerite kursor na drugu tačku. Ponovo će se pojaviti kružić, kada budete stali na tačku.

5. Potvrdite liniju pritiskom na levi taster miša. Nova linija je kreirana.


Definisanje tačke na postojećoj liniji U koliko niste sigurni u sledeću operaciju ponovite neke od prehodnih vežbi.

1. Kliknite na taster Tačka. 2. Pomerite kursor na liniju i kada stanete na liniju pojaviće se

kružić sa krstićem na liniji. 3. Kliknite levim tasterom miša. 4. Sada možete da unesete vrednost ili do početne tačke ili do

završne tačke linije.

Napomene: • Pritiskanjem tastera TAB možete skakati sa polja,

polje u koliko je to potrebno. • Sa pritisnutim tasterom Shift (ili Caps Lock), možete

neprekidno definisati linije. Definisanje linije sa koordinatama završne tačke ili postojećom tačkom U koliko niste sigurni u sledeću operaciju ponovite neke od prehodnih vežbi.

1. Selektujte taster Linija. 2. Definišite početnu tačku kao ranije. 3. Definišite završnu tačku. Samo kliknite bilo gde i unesite

koordinate završne tačke; ili pomerite kursor na neku postojeću tačku i zatim kliknite levim tasterom miša.

Definisanje linije sa završnom tačkom koja je na drugoj liniji U koliko niste sigurni u sledeću operaciju ponovite neke od prehodnih vežbi.

1. Slektujte taster linija. 2. Definišite početnu tačku tako šti ćete kliknuti bilo gde i uneti

koordinate ili kliknuti na postojeću tačku. 3. Pomerite kursor na postojeću liniju.

Pojaviće se kružić sa krstićem u sredini. 4. Kliknite levim tasterom miša. 5. Zatim unesite ili:

• Odstojanje do jedne od tačaka linije. • Dužinu nove linije. • Azimut nove linije.

Napomene: • Nova tačka će uvek biti na pravcu selektovane linije. • Pritiskanjem tastera TAB možete skakati sa polja,

polje u koliko je to potrebno. • U koliko stanete na mesto gde su nova i postojeća

linija normalne jedna na drugu, kursor će promeniti oblik u kvadratić sa slovom L.


Definisanje linije sa datim dužinom i azimutom U koliko niste sigurni u sledeću operaciju ponovite neke od prehodnih vežbi.

1. Selektuje taster Linija. 2. Definišite početnu tačku – bilo koordinatama, bilo postojećom

tačkom. 3. Pomerite kursor bilo gde. 4. Kliknite levim tasterom miša. 5. Unesite dužinu nove linije. 6. Unesite azimut nove linije.

Definisanje linije sa zadatom visinskom razlikom "dH" između početne i završne tačke linije ili sa zadatim padom u procentima "%" U koliko niste sigurni u sledeću operaciju ponovite neke od prehodnih vežbi.

1. Selektuje taster Linija. 2. Definišite početnu tačku – bilo koordinatama, bilo postojećom

tačkom. 3. Pomerite kursor bilo gde. 4. Kliknite levim tasterom miša. 5. Pritiskajte taster TAB dok se na kontrolnoj tabli ne pojavi dH i

unesite vrednost visinke razlike ili 6. Pritiskajte taster TAB dok se na kontrolnoj tabli ne pojavi

nagib u % i unesite vrednost nagiba u procentima 7. Ako se dH i pad negativni unesite znak minus "-" ispred

vrednosti.

Selektovanje, čišćenje i vraćanje akcija unazad

Selektovanje objekata može da ima više namena:

• Čišćenje objekta • Promena atributa objekta • Premeštanje objekta u drugi lejer • Dobijanje ili unos informacija o objektu • Premeštanje objekta • Rotiranje objekta

Sa naredbom Opovrgni, većina izvršenih akcija se može opovrgnuti. Za sada, govorićemo samo kako se crtež čisti od objekata i eventualno kako se obrisani objekti mogu povratiti u crtež. Da bi ste uradili ovu vežbu potrebno je da kreirate nekoliko tačaka i spojite ih linijama.

Selekcija pojedinačnih objekata

Da bi ste selektovali neki objekt, potrebno je da pritisnete taster Slektuj i kliknete na objekat.

1. Kliknite na taster Selektuj na kontrolnoj tabli ili u meniju Alatke (ili pritisnite taster za prazno mesto na tastaturi).


2. Kliknite levim tasterom na nekoliko tačaka. Kada kliknete na tačku videćete se prethodna deselektuje.

3. Kliknite na nekoliko linija. Videćete kako se linije selektuju i deselektuju.

Nekada ćete imati crtež sa mnogo detalja i biće teško da selektujete određeni objekt. Možete zumirati i rešiti taj problem. Pitagora vam omogućuje da na jednostavniji način rešite ovaj problem. Dok pomerate kursor pritisnite neki od sledećih tastera na tastaturi: • P-taster: samo tačke mogu biti selektovane • L- taster: samo linije, lukovi ili krugovi mogu biti selektovani • T- taster: samo tekstualni objekti mogu biti selektovani • O- taster: samo poligoni mogu biti selektovani • X- taster: samo putanje mogu biti selektovane • R-taster: samo saobraćajnice mogu biti selektovane Probajte ovo sa tačkama i linijama iz vašeg crteža. Primetićete razliku i indikatorima dužine – kada pritisnete neki od tastera indikatori pokazuju samo informacije o tom tipu objekta, dok kada ne pritisnete nijedan taster dobijaćete informacije o svim objektima preko kojih pređete. Nopomene: • Kada kliknete na liniju samo će linija biti selektovana. Ukoliko želite

da selektujete i tačke koje čine liniju, tada pritisnite taster ALT ili CTRL dok selektujete liniju.

• Za korišćenje tastera CTRL-, ALT- i SHIFT: pogledajte Uvod u Dodatku B.

Selekcija više objekata

1. Kliknite na taster Selektuj na kontolnoj tabli. 2. Selektujte tačku, liniju, luk ili krug.

Viećete kako objekat postaje selektovan. 3. Pritisnite i zadržite taster Shift na tastaturi. 4. Selektujte jedan ili više tačaka ili linija.

Videćete kako i naredni objekti postaju selektovani. Napomene:

• Ako pritisnete i zadržite taster Shift i pritom pritisnete neki od tastera P, L, T, O ili X iz prethodne vežbe selektovaćete više objekata istog tipa.

• Takođe možete deselektovati neki od objekata ukoliko kliknete na neki od tih selektovanih objekata dok držite pritisnut taster Shift na tastaturi.

Selekcija grupe objekata

1. Kliknite na taster Selektuj na kontrolnoj tabli. 2. Pomerite kursor tako da bude sa gornje leve strane grupe

objekata koje selektujete. 3. Pritisnite i zadržite levi taster miša i pomerite kursor sa

donje desne strane grupe objekata.


Pojaviće se pravougaonik koji menja svoje dimenzije kako pomerate kursor.

4. Postavite kursor tako da pravougaonik obuhvata celu grupu koju selektujete i tada otpustite levi taster. Svi objekti koji kompletno pripadaju površini tog pravougaonika će biti selektovani.

Napomene: • Možete kobinovati pritisnut taster Shift sa pritisnutim tasterima P,

L, T, O ili X iz prethodne vežbe. • Takođe možete deselektovati neki od objekata ukoliko kliknete na

neki od tih selektovanih objekata dok držite pritisnut taster Shift na tastaturi.

Selekcija svih (sličnih) objekata

Ukoliko želite da selektujete "Sve tačke" ili "Sve Linije" od jednom, i to je moguće, na prime da bi ste selektovali sve linije u crtežu uradite:

1. U meniju Editovanje izaberite naredbu Selektuj i pojaviće

se podmeni. 2. U pod meniju izaberite naredbu "Sve linije".

Videćete kako su sve linije selektovane od jednom. Napomene:

• Da bi ste opovrgnuli ovu akciju, kliknite bilo gde u crtežu.

• Kao što zaključujete i ostali objekti mogu takođe biti slektovani.

• Ova selekcija se može kombinovati sa tasterom Shift kao u prethodnim vežbama.

• Selektovanje sa više kriterijuma selekcije mogu se postići upotrebom naredbe “Pronađi”.

Brisanje objekata

Jednom kada selektujete jedan ili više objekata imate meogućnost i da ih obrišete.

1. Selektujte liniju. 2. u meniju Editovanje izaberite naredbu “Obriši” ili pritisnite

taster "Delete" na tastaturi. Linija će biti izbrisana iz crteža.

Probajte istu proceduru sa tačkama, "Svi objekti" ili "Sve tačke" ili "Sve linije".


Vraćanje akcija unazad

Koliko ste nešto izbrisali iz crteža to možete i vratiti u crtež ponovo ali samo ako je brisanje bila jedna od poslednjih nekoliko akcija. Prvo polje menija Editovanje vam omogućuje da vratite unazad prethodno urađenu akciju. U koliko ste upotrebili naredbu “Obriši” u prvom polju će se pojaviti naredba “Opovrgni Obriši”. Za vežbu, selektujte neke objekte, obrisite ih i zatim kliknite na naredbu Opovrgni Obriši (prvo polje menija Editovanje) i vratite ih nazad u crtež.

Napomene: • Ako uradimo akciju Opovrgni, u drugom polju menija Editovanje će

se pojaviti naredba “Ponovo uradi...” • U koliko je poslednja akcija bila kreiranje tačke ili linije, u prvom

polju menija Editovanje će stajati “Opovrgni Tacka” ili “Opovrgni Linija” itd..

• Prilikom konfigurisanja Pitagore može se podesiti brij akcija unazad. (pogledajte "Konfigurisanje instalacije Pitagore”u knjizi Instalacija).

Složeni objekti

Do sada smo govorili samo o kreiranju jednostavnih objekata. Složeni objekti su različiti i zavise od načina njihovog kreiranja od linija i tačaka. Kao i tačke i linije, složeni objekti se mogu vrlo jednostavno kreirati. Preporučujemo da pažljivo prođete kroz naredne vežbe kako bi ste što bolje shvatili pojam složenih objekata.. Da bi ste radili vežbe u ovom delu potrebno je da imate u crtežu nekoliko linija i tačaka.

Paralelne i normalne linije

Kreiranje linije koja je paralelna postojećoj linija

1. Selektujet taster Paralelna linija na kontrolnoj tabli. Kursor se menja u dve male paralelne linije.

2. Kliknite na postojeću liniju. Ikonica dve paralene linije ostaje na selektovanoj liniji i kursor postaje krstić.

3. Definišite početnu tačku paralelne, tako što kliknete na postojeću tačku ili na neku približnu poziciju (na liniji ili ne).

• U koliko ste izabrali približnu poziciju u indikatoru dužine možete uneti tačnu vrednost odstojanja nove od postojeće linije. I izabrali ste početnu tačku nove linije.

4. Pomerajte kursor. Kroz početnu tačku sada možete provući paralelnu liniju i pritom možete videti šta radite. Presečne tačke sa ostalim linijama, lukovima ili krugovima će se pojaviti.


5. Definišite završnu tačku linije, klikom na postojeći objekt ili približno.

• U koliko kliknete približno, u polju indikator dužine možete unesete korektnu vrednost dužine linije.

Napomena:

• Primetićete da je moguće otkazati naredbu “paralelna linija” u toku same procedure jednostavnim pritiskom na taster druge naredbe, pritiskom na taster otkaži ili pritiskom na taster Esc na tastaturi.

• Ukoliko kliknete na luk ili krug kreiraćete tangentu luka ili kruga.

Kreiranje normale na postojeću liniju Da bi ste kreirali normalu koristićete slične korake kao u prethodnoj naredbi. Ovaj put treba da kliknete mišem na ikonicu normala na kontrolnoj tabli i zatim kliknete na postojeću liniju, kada ste pikirali približnu poziciju i otvara vam se indikator dužine u kome možete uneti tačnu vrednost odstojanja od početne tačke linije. Sledeći korak je pikiranje tačke na normali. Takođe se otvara indikator dužine u kome možete uneti tačnu dužinu normale.

Lukovi

Da bi ste nacrtali luk sa Pitagorom, morate već imati u crtežu tačke, linije ili lukove. Crtanje luka sa 3 tačke Crtež mora imati minimum 3 tačke.

1. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster luk sa tri tačke. Kursor se menja u “sterlicu sa P".

2. Redom pikirajte na: • Početnu tačku luka • Srednju tačku luka • Završnu tačku luka Luk je nacrtan. Crtanje luka tangencijalno na postojeću liniju

1. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster Tangencijalni luk. 2. Pomerite kursor na liniju.

Na liniji se pojavljuje znak. 3. Kliknite levim tasterom miša. Pojavljuje se indikator

dužine. 4. U indikatoru dužine unesite odstojanje početne ili krajnje

tačke linije. 5. Pomerajte kursor okolo. Videćete luk tangencijalan na

liniju različitih poluprečnika i dužina. Napomena: U koliko je luk u pogrešnom smeru morate prvo približiti kursor do startne tačke lukada bi ste promenili smer.

6. Definišite krajnju tačku luka pikiranjem na postojeći objekat ili na približnu poziciju.


• Ako ste pikirali približnu poziciju u indikatoru ugla i poluprečnika možete uneti tačan ugao i poluprečnik ili koordinate krajnje tačke.

Napomene: • Kada pomerate kursor blizu linije, luka ili kruga pojavljuje se znak

umesto sterlice. Dok crtate novi luk i priđete tangenti na drugi objekat pojaviće se znak koji će pokazati da je luk tangecijalan na drugi objekat. Kada kliknete levim tasterom miša. Nacrtaće se luk koji je tangencijalan na dva objekta. Ako ste prišli objektu tako da je luk normalan na objekat pojaviće se znak da je luk normalan na objekat.

• Primetićete da početna tačka luka mora biti: 1. Tačka na postojećem luku 2. Završna tačka postojećeg luka ili linije.

• Početna i završna tačka luka mogu imati različite visine. Visine tačaka će odgovarati projekciji tih tačkaka na tangencijalnu liniju luka.

Crtanje luka tangencijalno na dve linije

1. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster luk između dve linije. Kursor se menja u dve paralelne linije.

2. Kliniknite na jednu pa na drugu liniju. 3. Pomerajte miša.

Luk će se povećavati ili smanjivati ali će biti tangencijalan na dve linije.

4. Kliknite mišem. 5. Ukucajte koordinate centra luka ili poluprečnik, i potvrdite.

Krugovi

Crtež mora da ima minimum tri tačke ili nekoliko linija ili lukova. Crtanje luka kroz 3 tačke

1. Nacrtajte tri tačke 2. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster krug kroz 3 tačke. 3. Redom pikirajte na tri tačke.

Krug je nacrtan.

Crtanje kruga definisanog centrom i poluprečnikom

1. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster krug sa centrom i poluprečnikom.

2. Kliknite na postojeću tačku. Ova tačka će biti centar kruga.

3. Pomerajte kursor. Krug će se povećavati ili smanjivati.

4. Kliknite levim tasterom miša. 5. Ukucajte ili koordinate tačke kružnice ili poluprečnik i

potvrdite. Napomena: Ukoliko se kursorom približite objektu, pojavljivaće se određeni znak.


Znak može pokazivati na: 1. Krug kroz postojeću tačku 2. Krug kroz tačku na postojećoj liniji 3. Krug tangencijalno na postojeću liniju, krug ili luk.

Paralelni objekti

Možete koristiti alat za crtanje "Paralelnih objekata" i pritom nacrtati: • Krug sa istim centrom, a različitim

poluprečnikom. • Liniju koja je paralena sa postojećom i iste

dužine. • Luk paralelan postojećem sa istim uglom otvora. • Poligon paralelan postojećem poligonu • Putanja paralelna postojećoj putanji

1. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster paralelni objekti. 2. Kliknite na postojeći luk. 3. Pomerajte miša.

Luk paralelan sa postojećim sa istim uglom otvora će se pojaviti.

4. Kliknite levim tasterom miša. 5. Unesite ili odstojanje ili poluprečnik i potvdite.

Napomena: Ponovite ovu vežbu sa linijama, krugovima, poligonima ili putanjama.

Vežba sa objektima

Ova vežbanka ne pokriva sve vežbe sa objektima, mi preporučujemo da sami probate sledeće vežbe kako bi ste stekli što bolji osećaj kod korišćenja Pitagore za kreiranje vaših crteža.

Napomena: Za ove vežbe potrebno je konstruisati privremene objekte, to

možete uraditi koristeći neke od jednostavnih operacija.

1. Nacrtajte liniju normalnu na postojeći luk. 2. Nacrtajte liniju tangencijalno na postojeći krug. 3. Nacrtajte luk tangencijalan na 3 postojeće linije. 4. Nacrtajte luk tangencijalan na krajnju liniju luka i normalan na postojeću

liniju. 5. Nacrtajte liniju koja tangira dva kruga.

Pomoć: - Selektujte taster paralelna linija na kontrolnoj tabli i kliknite na krug.

- Pomerite miša tako da tangira drugi krug i kliknete levim tasterom.

1. Nacrtajte liniju tangencijalnu na luk i normalnu na liniju. Pomoć: - Pogledajte vežbu 5, ali pomerite miša blizu tačke gde je

nova linija normalna na postojeću liniju.


Poligoni

Da bi ste kreirali poligon u Pitagori mora da imate nacrtanih nekoliko tačaka u crtežu. Počnite sa crtežom koji ima nekoliko tačaka.

1. Kliknite na kontrolnoj tabli na taster Poligon. Kursor postaje "Strelica sa P".

2. Redom pikirajte tačke koje će činiti poligon. Linije između tačaka koje čine poligon se pojavljuju.

Napomena: Na istu tačku se ne može dva puta pikirati.

3. Na kraju kliknite na početnu tačku još jednom. Poligon se zatvara i debela linija koja označava Poligon se još vidi što znači da je Poligon još uvek selektovan.

4. Sada možete iz Menija Formatozovanje izabrati Tip Šare i šrafirati poligon.

5. Potvdrite Poligon klikom na nekoi od tastera kontrolne table. 6. Kada stanete na težište poligona se pojaviće se kvadratić sa

slovom P, kada kliknete pojaviće se linija poligona ponovo što znači da je poligon selektovan. Ako držitie pritisnuto slovo O na tastaturi bilo gde da se nalazite na poligonu sa kursorom pojaviće se kvadratić sa slovom P.

7. Kliknite dvostruko na centar poligona. Lista stranica poligona, obim i površina pojaviće se u prozoru iznad kontrolne table. Površina se nalazi iznad liste strana, a obim ispod.

Napomene: • Ako se poligon sastoji od deset i više tačaka pojaviće se u

sa desne strane sterlice liste pomoću kojih možete da listate.

• Da bi ste uključili luk u poligon kliknite na početnu tačku luka.

• Ako napravite grešku prilikom kreiranja poligona možete koristiti taster BACKSPACE sa tastature da izbrišete poslednju tačku iz poligona.

Poligon možete kreirati na 3 načina: 1. Kliknite na 1 tačku i zatim redom na tačke ili lukove i linije koje

pripadaju poligonu 2. Kliknite na 1 tačku i zatim na prvu liniju ili luk koja sadrži 1

tačku dvostruko, kreiranje će se završiti ako su linije i lukovi spojeni u niz i naslonjeni na zajedničke tačke.

• Automatsko kreiranje će se privremeno zaustaviti ako se naiđe na grananje, tada treba samo dvostruko kliknuti na jednu od linija iza tačke grananja

3. Kliknite bilo gde unutar poligona


Naslovi i tekstualni objekti

Tekst za naslov je tekst koji je paralelan horizontalnoj ivici papira. U koliko rotirate crtež tekst će uvek biti horizontalan. Tekstualni objekt je tekst koji je paralelan postojećoj liniji, luku ili krugu i može se rotorati zajedno sa crtežom. U koliko obrišemo referentni objekat, tekst će uvek imati svoj prvobitni pravac. Definišite oba tipa teksta na isti način:

1. Na kontrolnoj tabli selektujte taster Tekst. Kursor se menja u ram teksta.

• Za tekstualne objekte, kliknite na željeni referentni objekat. Referentni objekat će biti označen ikonicom i kursor se menja ponovo u ram teksta.

2. Pomerite kursor na željeni tekst. 3. Kliknite na tu poziciju i pojaviće se prozor “Ispravka tekst”. 4. Unesite tekst i kliknite na OK taster.

U prozoru “Ispravka tekst” možemo podešavati font, veličinu fonta orijentaciju itd. (pogledajte Napomene ispod).

Napomene:

• U pravougaoniku prozora možete menjati tekst. • Veličina tačke definiše visinu slova (jedna tačka je 0.3mm). U meniju

možete izabrati vrednost od 4-72 za veličinu tačke. • Širina karaktera može biti tanka, srednja, zadebljana ili ekstra zadebljana. • Sa ravnanjem možete podesiti horizontalno i vertikalno postavljanje

teksta u ramu teksta. • Ako stanete na teskt i pritisnete i zadržite levi taster možete pomeriti tekst

bilo gde na drugo mesto.


Dimenzije i ispisivanje

Dimenzije su vrsta teksta jedino je način kreiranja drugačiji:

1. U meniju alatke selektujte naredbu Dimenzije.. Kursor postaje "Sterlica sa slovom M".

2. Stanite na tačku, liniju ili poligon. Indikator pozicije na kontrolnoj tabli vam pokazuje koji je element selektovan. Pritiskom tastera P, L ili O možete selektovati ili samo tačke, linije ili poligone.

3. Kliknite levim tasterom na objekat. Za liniju biće ispisana dužina paralelna sa linijom. Za tačku će biti horizontalno ispisana koordinata.

Na isti način možete ispisati ostale karakteristike objekta koristeći naredbu Ispisivanje u meniju alatke. Pogledajte takođe knjigu Uputstva. VAŽNO ! Ispisane koordinate se odnose na selektovani koordinatni sistem u crtežu (pogledajte sledeću lekciju). Napomene:

• Dimenzije linije su tip teksta tekstualni objekt, a koordinate tačke su tip teksta za naslov.

• Format, pozicija i veličina teksta se može uvek menjati kao i u svakom drugom tekstu.

• Koristeći naredbu Jedinice, tekst ispisa u meniju Definicije možete podesiti inicijalni format teksta svih vrsta dimenzija (pogledajte poglavlje "Kreiranje Novog crteža).

Korisnički koordinatni sistemi

Objekti u crtežu se mogu definisati koristeći različite koordinatne sisteme (pravogli, polarni itd.). Korisnik ima mogućnost da kreira koordinatne sisteme.

1. Na kontrolnoj tabli selektujte taster korisnički koordinatni

sistem. Kursor postaje "Strelica sa CS".

2. Pomerite kursor na tačku koja će biti koordinatni početak i kliknite levim tasterom. Pazite na tip znaka (snap na tačku, liniju, tangenta itd.).

3. Pomerite kursor na tačku koja će definisati pravac X ose u koordinatnom sistemu YXH. Kliknite levim tasterom na tačku. Prozorčić koordinatnog sistem ana kontrolnoj tabli pokazuje da se radi o koordinatnom sistemu kroz dve tačke (imena tačaka) i novi pravac osa.

4. Kliknite na prozorčić sa osama i ose će se pojaviti na crtežu. 5. Ako selektujemo koordinatni sistem Lokalni ponovo će vratiti

lokalni koordinatni sistem.

Napomena: Na isti način možemo se vratiti na ostale koordinatne sisteme.


Napomene: • Indikatori pozicije pokazuju koordinate u odnosu na aktivni

koordinatni sistem. • Kada je korisnički definisan koordinatni sistem selektovan, on se

može obrisati naredbom Obriši koordinatni sistem u meniju Editovanje.

• Koordinatni sistem strane nije korisnički. Pogledajte Koorinatni sistem strane u poglavlju Upoznavanje, lekcija kontrolna tabla.

Krive

U Pitagori je moguće kreirati dve vrste krivih, zatvorene ili otvorene. Tačke moraju već da postoje kako bi kreirali krivu. Ako ih nema morate ih kreirati alatom Tačke.

1. Selektujte u meniju alatke naredbu Kriva (otvorena/zatvorena)

2. Pikirajte sve tačke koje će biti deo krive, kada kliknete ponovo na prvu tačku nacrtaće se kriva zatvorena ili otvorena.

Krive se koriste za prikaz izohipsi i sl. Visina krive se može editovati tako što se pritisne taster CTRL i dvostruko klikne na krivu

Promena formata objekata

Jednom kada nacrtate objekat on postaje nezavistan deo crteža. Misli se n ato kada se kreira paralelna linija ona je nako kreiranja linija kao i svaka druga i ne zavisi od referentne linije, na primer.. Format: • Tačke • Linije • Teksta • Poligona Može se menjati u svakom trenutku promenom atributa objekta. U principu potrebno je nekoliko koraka:

1. Selektujte objekat. Postaće označen.

2. Otvorite meni Formatizovanje. 3. Ne relevantne naredbe će biti sive, tj ne mogu se selektovati.. 4. Pomerite kursor na naredbu i podmeni će se otvoriti. 5. Selektujte određeni atribut za formatozivanje.

Promene postaju vidljive na objektu (vratite se na korak 2 i izaberite drugi atribut za promenu).

Napomene: • Promena atributa objekta se može izvršiti dvostrukim klikom na

onjekat, tada se otvara prozor u kome možemo menjati, sadržaj, tip linije, tip simbola, boju, razmeru itd.

• Inicijalni format se može podesiti koristeći naredbu Jedinice, Tekst ispisa u meniju Formatizovanje (pogledajte poglavlje "Kreiranje novog crteža”).

Vežbanka Kreiranje novog crteža 27

Poglavlje 3: Kreiranje novog crteža

1. Jedna od glavnih prednosti Pitagorinog crteža u odnosu nan crtež urađen ručno je što se svaki parametar ili objekat može menjati bez potrebe da se radi novi crtež.. Ipak, pre svakog rada potrebno je podesiti crtež. Pitagora nije u stanju da promeni činjenicu da je dobar početak pola posla.. U svakom slučaju ako niste bili u mogućnosti da podesite crtež pre rada, ne plašite se. naknadno podešavanje je takođe lakši deo posla. U ovom poglavlju će te dobiti neka uputstva kako bi ste napravili dobar početak u novom crtežu.

Korak 1: Selekcija printera ili plotera

Kada se sačuva Pitagorin crtež, takođe i informacije o aktivnom štampaču ili ploteru biti sačuvane u crtežu. U koliko počnete sa pogrešnim štampačem ili ploterom, moraćete da prilagodite vaš crtež pre nego otpočnete sa štampom (pogledajte poglavlje "Čuvanje i štampanje ili plotovanje"). Vaše grafičko okruženje ima određeni način da aktivira štampač ili ploter. U koliko ne znate kako to da uradite konsultujte uputstvo proizvođača. Evo nekih instrukcija: • Za Apple Macintosh, selekcija se vrši naredbom "Chooser". Ova

naredba se nalazi u levom uglu menija Apple. • Za Microsoft Windows, selekcija se vrši pritiskom na taster “Start” i

slektovanjem naredbe “Settings” → “Printers”

Korak 2: Podešavanje crteža prema okvirima strane

Jedinice, Tekst ispisa... 1. Kada se pokrene Pitagora automatski se otvara novi crtež

koji ima ime “Nema naziva 1".

28 Kreiranje novog crteža Vežbanka

2. U meniju Definicije selektujte naredbu Jedinice, Tekst ispisa.... Za početak su bitna tri polja u dijalog boksu: Dužine, Uglovi i KS (koordinatni sistem).

3. Proverite jedinice za "Dužine" i jedinice i pravce za "Uglove" dali su u skladu sa vašim zahtevima. Ukoliko koristite pravougli koordinatni sistem, selektujte Sever Istok ili Y-X u polju KS.

4. Kada ste sigurni u vaše promene potvrdite ih pritiskom na taster OK.

Važne napomene: Vi možete u Pitagori koristiti različite jedinice. Da bi Pitagora mogla da radi potrebne konverzije potrebno je da na vreme podesite jedinice u meniju definicije, naredbom “Jedinice, Tekst ispisa...”. Na primer: oformili ste crtež u metrima, hoćete da dodate podatke u fitima. Pre nego što dodate podatke u fitima promenite jedinice iz metara u fite i podaci se mogu korektno dodati u crtež. Pitagora čuva sve podatke u samo metrima i pritom pravi konverzije ulaznih podataka u aktuelne jedinice u crtežu. Tako da ukoliko jedan projekat podesite i radite u metrima, a drugi u fitima, koristeći naredbu kopiraj i unesi između ova dva crteža podaci će biti korektno konvertovani. Takođe konverzija će biti uspešna ukoliko radite uvoz ili izvoz podataka (DXF, Lista koordinata, Kolektor podataka, itd.). Podešavanje stranice

1. U meniju Fajl selektujte naredbu "Podešavanje površine za štampu". U prozoru "Površina štampe", možete definisati razmeru štampe, ugao rotacije i poziciju u odnosu na koordinatni sistem strane.

2. Izaberite parametre štampača ili plotera i kliknite taster OK. Ovde možete veličinu strane, položaj lista (portret ili položeno) i slično. Ove parametre Pitagora čuva.

Napomena: Koordinatni sistem strane ima koordinatni početak u donjem levom uglu strane i x osa je donja ivica, a y osa je leva ivica strane.

3. U kucajte odgovarajuću razmeru i pritisnite taster TAB. 4. Ukucajte odgovarajući ugao i pritisnite taster TAB. 5. Ukucajte vrednost horizontalnog pomeranja "x" i pritisnite

taster TAB. 6. Ukucajte vrednost vertikalnog pomeranja "y" i pritisnite taster

TAB. 7. Pritisnite taster Enter ili taster Pregled.

Sad možete videti prikaz crteža spremnog za štampu. 8. Ako ste zadovoljni pritisnite taster OK, a ako niste tasterom

TAB stanite na polje koje hoćete da menjate. Dok ste u naredbi "Izbor površine za štampu", možete i mišem nameštati stranu na površinu koji hoćete da štampate. Takođe možete rotirati srtanicu relativno u odnosu na crtež stavljanjem kursora na ćošak stranice. Izgled kursora će se promeniti i tada možete rotirati srtanicu koristeći miša. Sada je vaš crtež spreman za štampu (pogledajte sledeću lekciju).

Vežbanka Kreiranje novog crteža 29

Naredbom Rad sa listovima, možete kontrolisati i podešavati listove za štampu u Pitagorinom dokumentu

Korak 3: Kreiranje i provera definicija u crtežu

Mada, uvek možete da menjate parametre u crtežu nije loša ideja da pre nego počnete napravite plan i definišete što više parametara (boje, debljine linija, visine tekstova, lejeri i sl.).

Razvrstavanje crteža po lejerima

Lejeri se koriste kod kreiranja složenih crteža da bi lakše mogli da manipulišemo sa podacima i da pravimo kombinacije prikaza. Lejere možete da zamislite kao providne listove sa nacrtanim objektima. Jedan lejer može da ima osnovne podatke o crtežu, drugi malo više detalja, treći na primer može da sadrži dimenzije itd. Vaš crtež možete podeliti na 4096 lejera. Kasnije možete da prekombinujete i napravite nekoliko pogleda na vaš crtež. Takođe možete praviti i kombinacije lejera za štampu. Svaki lejer može imati svoje logično ime. Ta imena možete videti na kontrolnoj tabli i u svim ostalim Pitagorinim menijima koji se odnose na pregled crteža. U meniju pregled selektujte “Opcije prikaza” . U dnu možete videti kolone sa postojećim lejerima i grupama lejera. Uključivanjem i isključivanjem opcija pored imena lejera ili grupe možete zaključavati i otključavati lejere ili uključivati i isključivati prikaz lejera ili grupe. Kada selektujete lejer na kontrolnoj tabli to znači da će svi novi objekti biti u tom lejeru.. Lejere možete birati i na druge načine: • Meni Editovanje: da selektujete objekte iz jednog lejera. • Meni Formatizovanje: da premestite objekat iz jednog u drugi lejer. • Meni Definicije: da izaberete aktivan lejer kada pokrećete Pitagoru. Takođe imena lejera se koriste kada hoćete da štampate. Pre nego što počnete možete da napravite selekciju lejera ili grupa koje hoćete da štampate ili ne..

30 Kreiranje novog crteža Vežbanka

Provera ostalih definicija

Ostale definisane parametre bi trebalo takođe, proveriti pre početka crtanja. U uputstvima pitagore možete naći detaljnije objašnjene ostale parametre koji u Vežbanci nisu pomenuti. Proveriti: • Na kontrolnoj tabli tipove koordinatnih sistema koje koristite YXH,

HdH, HVd ili HVs. • U meniju Definicije: Tačke, Linije i Tekstualni atributi; kada su

selektovani pored njih stoji marker u podmeniju. • U meniju Definicije: "Jedinice, Tekst ispisa..." da bi definisali

identifikator tačke, decimalna mesta formate ispisa dimenzija itd.. • U meniju Definicije: “Tačnost stanice” za unošenje podataka o

tačnosti stanice.

Vežbanka Čuvanje i štampanje ili plotovanje 31

Poglavlje 4: Čuvanje i štampanje ili plotovanje

1. Kada provedete nekoliko sati u crtanju novog crteža, verovatno da neželeite idmah i da ga odštampate.. Uvek je dobro da se novi crtež prvo sačuva. Jer nikada ne znate šta može krenuti naopačke - naročito ako prvi put štampate.

Čuvanje, zatvaranje ili izlazak

U zavisnosti šta želite da radite nakon kreiranja crteža, imate nekoliko mogućnosti da vaš rad sačuvate: • Ako želite da nastavite rad u istom crtežu, morate koristiti naredbu

iz menija Fajl "Sačuvaj" ili "Sačuvaj kao...”. • Ako želite da napustite crtež i nastavite rad u drugom, koristićete

naredbu iz menija Fajl “Zatvori”. • Ako želite da napustite i crtež i Pitagoru, koristićete naredbu iz

menija Fajl “Izlaz”.

Naredbe Zatvori i Izlaz vam daju mogućnost da sačuvate promene u koliko ih je u međuvremenu bilo. Tako da možete birati da li hoćete da sačuvate promene ili ne. Dakle, ovde ćemo govoriti o naredbi Sačuvaj, ostavljajuću vama da izvedete ekperiment sa naredbama Zatvori i Izlaz.

Čuvanje novog crteža

Sigurno ste već primetili da kada pokrenete Pitagoru, prazan crtež ima ime Bez Naslova1 po definiciji.

1. Selektujte ikonicu ili naredbu Sačuvaj ili Sačuvaj kao... u meniju Fajl. Oba puta dobićete isti rezultat pojaviće se prozor Sačuvaj kao....

2. Unesite neko ime. 3. Pritisnite taster Enter na tastaturi ili kliknite na taster Sačuvaj

(Save).

Napomena: Ostali tasteri u prozoru Sačuvaj kao... vam omogućuju da se krećete kroz Foldere na vašem računaru, da otvarate nove i da sačuvate vaš rad gde vi želite.

32 Čuvanje i štampanje ili plotovanje Vežbanka

Čuvanje postojećeg crteža

Ako napravite neke promene u postojećem crtežu, naredbe Sačuvaj i Sačuvaj kao... biće različite. Ako otvorite crtež i ne napravite nikakve promene nećete moći da upotrebite naredbu Sačuvaj, što znači da čuvanje nije neophodno.

Ako napravite neke promene, koristeći ikonicu ili naredbu Sačuvaj, sve promene ćete sačuvati u istom momentu i moćićete da nastavite rad u istom crtežu. VAŽNO ! Čim upotrebite naredbu Sačuvaj originalni crtež više neće postojati. Naredbom Sačuvaj kao... možete takođe sačuvati vaš rad ali kroz dijalog boks, ali takođe možete crtež sačuvati i pod nekim drugim imenom i u drugom folderu ili u drugom formatu.

Štampa ili plotovanje

U ovoj lekciji se podrazumeva da je vaš štapmač ili ploter već propisno instaliran i spreman za rad. Ukoliko niste sigurni ili treba da rešite problem, preporučujemo, ukoliko već to niste uradili da sačuvate vaš crtež i izađete iz Pitagore. Kada ste sigurni da je vaš štampač ili ploter spreman za rad možete da pređete na naredne lekcije.

Štampa ili plotovanje novog crtreža

U ovoj lekciji se podrazumeva da ste prošli poglavlje "Kreiranje novog crteža". Osim toga, aktivan štapač ili ploter mora biti kako ste ga podesili u prvi put u vašem crtežu.

1. Selektujte Štampa u meniju Fajl ili kliknite na ikonicu . Prozor sa opcijama štampe se pojavljuje.

Napomena: selektovane stavke u ovom prozoru su u vezi sa Opcijama prikaza iz menija Pregled. Tako da, uvek možete da štampate ono što vidite na ekranu i eventualno možete da neku od opcija uključite ili isključite iz štampe..

2. Kliknite na taster OK. 3. Pojaviće se dijalog boks štampača u kome možete menjati

opcije ukoliko je to potrebno. 4. Kliknite na taster OK.

Dobićete informaciju da je počela štampa i da morate sačekati dok se ne završi sa štampom.

Vežbanka Čuvanje i štampanje ili plotovanje 33

Adaptacija crteža prema aktivnom printeru ili ploteru

Moguće jej da želite da crtež odštampate na novom štampaču ili ploteru koji se razlikuje od štampača ili plotera koji je bio selektovan u crtežu.. Postoje šanse da usled tih okolnosti dobijete grešku zbog nekomaptibilnosti crteža sa novim štampačem ili ploterom. Prvo je potrebno da prilagodite crtež novom štampaču. VAŽNO ! Uvek pre menjanja originalnog crteža napravite KOPIJU originala pa ga onda menjajte! NAPOMENA ! Pre nego počnete sa prilagođavanjem crteža zapamtite koja je razmera originalnog crteža – ovo će vam trebati kasnije. Na primer razmera originalnog crteža je 1/1500. Pretpostavimo da ste sada učitali crtež.

Podešavanje razmere crteža

1. U fajl meniju selektujte naredbu “Rad sa listovima" ili "Štampač". Ako je crtež podešen za neki drugi štampač, dobićete poruku:

Crtež je pripremljen za drugi štampač koji je tada bio selektovan! Da li hoćete da prilagodite crtež?

2. Kliknite na taster OK.

Pojaviće se dijalog box sa instaliranim štampačima. Kliknite na taster Podešavanje i pojaviće se prozor za podešavanje strane za aktivni štampač ili ploter. (samo za Windows). Za Power Macintosh, odmah će te ući u prozor za podešavanje strane, jer se podešavanje vrši izvan Pitagore sa naredbom “Chooser”.

3. Proverite podešene parametre. U principu bi trebalo da je sve u redu ukoliko je vaš štampač ili ploter već bio podešen pre pokretanja Pitagore. Ne morate praviti nepotrebne izmene, samo kliknite na taster OK. Pojavljuje se prozor Izbor površine za štampu (pogledajte poglavlje "Kreiranje novog crteža"). Ono će vam pokazati kako se postojeći crtež štampa u novom formatu strane.

4. Selektujte taster Puna strana. Parametri štampe će se podesiti tako da ceo crtež stane na jednu stranu, razmer ašatampe neće biti okrugla vrednost; na primer 1/2328.

5. Sada izaberite neku okruglu vrednost za razmeru ( obično se uzima prva veća vrednost) - 1/2500 – i pritisnite taster Enter.

6. Selektujte taster Centar Crtež u novoj razmeri će se centrirati na stranu.

7. Selektujte taster OK. Videćete crtež u razmeri štampe.

34 Čuvanje i štampanje ili plotovanje Vežbanka

Podešavanje razmere Teksta

1. Selektujte naredbu Ceo crtež iz menija Pregled. Možete videti da je tekst izvan proporcije, ali i to se takođe može podesiti.

2. U meniju Editovanje izaberite naredbu Selekcija pa Sav tekst. 3. U meniju Formatizovanje izaberite naredbu Razmera teksta.

Pojaviće se prozor u faktorom razmere. Napomena: Faktor razmere se dobija kada se podeli faktor razmere štampe novog i starog crteža.. U našem slučaju : 1500 / 2500 = 0.6, što predstavlja vrednost izraženu u procentima, 60 %. Ako se ukuca vrednost 100% neće doći do promene razmere teksta.

1. Unesite vrednost za faktor razmere - 60 – i pritisnite taster Enter. Pitagora će obrisati sav tekst u ispisati tekst u novoj razmeri.

2. Kliknite mišem na prazno mesto u crtežu da deselektujete sav tekst. Crtež ja sada podešen.

3. Selektujte naredbu Štampa iz menija Fajl. Ostalo je sve isto kao u prethodnoj lekciji "Štampa ili plotovanje novog crteža".

Vežbanka Digitalni model terena 35

Poglavlje 5: Digitalni model terena

Uvoz liste koordinata

Otvorite novi Pythagoras dokument. Pripremite fajl sa listom 3D koordinata u formatu: • Ime tačke, Y, X, H, Šifra tačke

Kreiranje digitalnog modela terena

Nakon uvoza tačaka spojite tačke koje predstavljaju linije prekida, (tačke na vododelnicama, dno kanala, ivica kanala, škarpa dole ili gore itd). Digitalni model terena će bolje biti predstavljen ako ima što više linija prekida. Zatim selektujete sve linije i tačke i izaberite naredbu Model terena iz menija Računanje. Unesite ime modela terena na primer "Kote terena" kliknite potvrdite. U jednom crtežu može biti 256 modela terena. U crtežu će se pojaviti mreža trouglova. Model terena se može staviti u pozadinu, uključiti ili isključiti koristeći "Opcije prikaza" Naredbom "Skloni granične trouglove" mogu se skloniti trouglovi sa malim uglovima i dužinama strana većim od zadate, kako bi se dobila što vernija slika modela terena.

Izohipse

Izaberite naredbu "Izohipse" iz menija "Računanje", otvotiće se dijalog boks za konstruisanje Izohipsi iz modela terena Ovde možete podesiti tip linije, početnu visinu, ekvidistanciju, lejer i dr. Kreirane izhohipse su krive sa određenom zakrivljenošću koja se može menjati. Za ispisivanje kota koristite Alatku, Ispisivanje Visina.

36 Digitalni model terena Vežbanka

Računanje zapremina

Da bi se sračunala zapremina mora se prvo kreirati poligon. Nacrtajte nekoliko linija (Alatka crtaj liniju )u nizu i spojite poslednju sa prvom tačkom, i napravite zatvorenu konturu. Zatim izaberite naredbu Kreiraj Poligon i kliknite u sredinu da bi napravili poligon, nad tom konturom. Selektujte kreiran poligon i idite u meni Računanja, sada će vam biti aktivna naredba "Zapremina", selektujte je. Pojaviće se prozor Usek i Nasip, ovde možete selektovati Model terena i Visinu ili dva modela terena, broj preseka ili odstojanje između preseka. Kliknite na taster Izračunaj i sračunaćete Zapremine Useka ili Nasipa, ovaj rezultat možete i sačuvati u ASCII datotteku.

Napomena: Selektovani poligon mora u potpunosti da bude unutar Digitalnog modela terena ili digitalnih modela terena.

Poprečni preseci

Preseke nad modelom terena možete raditi pomoću selektovane linije ili putanje (otvoren niz, linija, lukova i prelaznica, koristi se kao osovina

saobraćajnice ). Kada selektujemo Presek duž putanje ili linije, pojaviće se prozor

Poprečni presek u kome možete podesiti izgled budućeg podužnog profila.


U novom crtežu ćete dobiti iscrtan profil, koji se takođe nalazi i u klipbordu.

Za kreiranje poprečnih profila ili preseka poprečno na putanju ili liniju, selektujemo naredbu iz menija Računanja, Presek poprečno na putanju ili liniju. Pojaviće se prozor za podešavanje izgleda budućeg crteža sa poprečnim profilima.

Ovde možemo podesiti koliko profila želimo u redu, na kojim odstojanjima, širinu profila, korak između profila. Pritiskom na taster Parametri poprečnog preseka možemo podesiti izgled i razmeru samih poprečnih profila.

Profili se mogu raditi nad više modela terena istovremeno, tako da u jednom profilu imamo prikazane sve selektovane modele terena.

Stacionaža

Razmera : 1/500�Referentna visina : 180.0� Y 59542.09 -> 59550.03� X 56911.58 -> 56695.11

0.00

10.7

3

14.9

7

27.8

5

30.8

5

47.9

4

50.5

2

58.0

7

61.6

2

65.7

6

73.9

175

.39

79.5

8

83.1

0

90.3

8

97.1

9

102.

83

109.

20

115.

03

120.

76

124.

0412

4.92

126.

56

130.

92

135.

26

138.

17

143.

11

149.

3015

1.07

151.

59

156.

6015

6.76

157.

45

167.

05

176.

99

179.

70

186.

99

192.

49

197.

86

203.

56

211.

32

216.

62

0.00

2.50

5.00

7.50

10.0

0

12.5

0

15.0

0

17.5

0

20.0

0

22.5

0

25.0

0

27.5

0

30.0

0

32.5

0

35.0

0

37.5

0

40.0

0

42.5

0

45.0

0

47.5

0

50.0

0

52.5

0

55.0

0

57.5

0

60.0

0

62.5

0

65.0

0

67.5

0

70.0

0

72.5

0

75.0

0

77.5

0

80.0

0

82.5

0

85.0

0

87.5

0

90.0

0

92.5

0

95.0

0

97.5

0

100.

00

102.

50

105.

00

107.

50

110.

00

112.

50

115.

00

117.

50

120.

00

122.

50

125.

00

127.

50

130.

00

132.

50

135.

00

137.

50

140.

00

142.

50

145.

00

147.

50

150.

00

152.

50

155.

00

157.

50

160.

00

162.

50

165.

00

167.

50

170.

00

172.

50

175.

00

177.

50

180.

00

182.

50

185.

00

187.

50

190.

00

192.

50

195.

00

197.

50

200.

00

202.

50

205.

00

207.

50

210.

00

212.

50

215.

0021

6.62

Odstojanje

180.

0

180.

2

180.

4

180.

7

180.

9

181.

1

181.

3

181.

6

181.

8

182.

1

182.

4

182.

6

182.

9

183.

2

183.

6

183.

9

184.

3

184.

6

185.

0

185.

3

186.

3

187.

0

187.

1

187.

2

187.

2

187.

1

187.

1

187.

1

187.

4

187.

7

187.

9

188.

0

188.

1

188.

2

188.

4

188.

6

188.

7

188.

9

189.

0

189.

2

189.

4

189.

6

189.

7

189.

9

190.

0

190.

1

190.

2

190.

6

190.

9

191.

2

191.

4

191.

3

191.

3

191.

4

191.

6

191.

6

191.

7

191.

8

191.

9

192.

0

192.

0

192.

1

192.

2

192.

2

192.

2

192.

3

192.

3

192.

3

192.

3

192.

3

192.

3

192.

3

192.

3

192.

3

192.

3

192.

3

192.

3

192.

2

192.

2

192.

1

192.

1

192.

1

192.

2

192.

3

192.

4

192.

6

192.

819

3.0

Kote terena

0.00

216.

62Odstojanje

180.

0

193.

0

Podaci putanje

Stacionaža

Broj profila 1


Stacionaža

Broj profila 2


Stacionaža

Broj profila 3


Stacionaža

Broj profila 4


-20.

00

-13.

94

-9.5

8

0.00

14.9

5

17.3

5

20.0

0

-20.

00

-13.

94

-9.5

8

0.00

14.9

5

17.3

5

20.0

0

Odstojanje

179.

6

179.

7

179.

8

180.

0

180.

0

179.

9

180.

0

Kote terena

-20.

00

-15.

06

-10.

73

-1.7

5

6.12

7.12

12.7

3

15.8

9

20.0

0

-20.

00

-15.

06

-10.

73

-1.7

5

6.12

7.12

12.7

3

15.8

9

20.0

0Odstojanje

184.

4

184.

5

184.

5

184.

3

184.

318

4.6

184.

4

184.

9

184.

3

Kote terena

-20.

00

-15.

60

-6.0

1

-0.3

7

4.48

11.8

8

16.8

8

20.0

0

-20.

00

-15.

60

-6.0

1

-0.3

7

4.48

11.8

8

16.8

8

20.0

0

Odstojanje

188.

3

188.

4

188.

6

188.

1

188.

0

187.

8

187.

7

187.

6

Kote terena

-20.

00

-16.

04

-12.

39

-9.4

2-7

.77

-4.4

5-3

.28

0.50

3.81

11.4

9

14.1

6

18.0

420

.00

-20.

00

-16.

04

-12.

39

-9.4

2-7

.77

-4.4

5-3

.28

0.50

3.81

11.4

9

14.1

6

18.0

420

.00Odstojanje

191.

1

191.

1

191.

1

190.

919

0.9

191.

019

1.1

190.

8

190.

5

190.

2

190.

2

190.

219

0.1

Kote terena


Da dodate referentne objekte u profil: Da bi ste dodali referentne objekte u profil, kao što su instalacije, šahtovi, kanali i slično potrebno je da kreirate putanju nad elementima kroz koje želite da kreirate profil. Procedura je sledeća:

1. Kreirajte putanju 2. Selektujte putanju 3. I selektujte sve objekte koje želite da vidite u profilu (tačke ili

simbole i linije) 4. Izaberite naredbu da kreirate podužni ili poprečne profile 5. Idite u prozor za definisanje karakteristika profila 6. Naredbom dodajte još jedno polje u tabeli profila

7. Zatim izaberite umesto Prazno plje da bude Reference

8. Otvoriće se polje za izbor lejera na Primer "Objekti" 9. Podesite ostale parametre profila i kliknite "U redu" 10. Dobićete profil sa prikazanim selektovanim referentnim

objektima "Objekti

Napomena: Ako visine putanje u odnosu na izabranu referentnu visinu dostižu velike vrednosti, program će automatski podesiti referentnu visinu za svaki profil kako bi se profili spakovali što bolje za štampu.

Stacionaža

Objekti


0.00

4.19

8.69

11.5

1

14.7

3

21.2

8

24.8

3

27.9

5

33.8

7

40.7

1

44.0

045

.00

47.6

6

50.6

3

56.8

2

60.7

8

71.5

7

74.6

0

171.

740

172.

361

172.

906

173.

228

173.

519

174.

320

174.

615

175.

003

175.

857

176.

713

177.

239

177.

290

177.

290

177.

326

178.

694

178.

962

180.

790

181.

111tern

171.

740

Podaci putanje

175.

380

176.

580


3D Pregled

Možete kreirati 3D pregled selektovanog modela terena, Naredbom 3D Pregled iz menija Računanja.

Ovom naredbom se bira 3D položaj kamere i pravac gledanja na teren. Pregled može biti u vidu mreže kvadrata ili linija. Može se podesiti povećanje z-vrednosti tako da se stekne bolji utisak o terenu.

Prikaz Modela terena u vidu obojene karte

Teren se može prikazati pomoću mape boja koje zavise od visina.

U meniju Pregled opcije prikaza izabere se list DTM, pritiskom na taster Atributi se podešava izgled (od koje do koje boje), na kom rastojanju i slično. Prikaz mape boja može biti kao pozadina ili mu se dodeliti određeni nivo prikaza.


Škarpa

Kada postoji Digitalni model terena i selektovana putanja, tada se može prikazati linija prodora škarpe kroz model terena. Škarpa se može kreirati na dva načina:

1. Kao ravan sa konstantnim nagibom

i

2. Kao linija na konstantnom odstojanju

Ovde se može podesiti izgled linije, nagib i selektovati model terena. Primer škarpe: • Plavo fiksno odstojanje • Zeleno fiksni nagib

Vežbanka Tematske karte 41

Poglavlje 6: Tematske karte

Uvod

Kroz nekoliko primera ćemo pokušati da ilustrujemo značaj kreiranja tematskih karata.

Prvi primer:

U prvom primeru ćemo proveriti dali se objekti koji pripadaju putu nalaze na lejeru "Road"(put). Otvorite crtež iz direktorijuma Examples pod nazivom “Heiberg.Pyt” Zatim iz menija "Pregled" izaberite naredbu "Tematske karte" ili sa tastature CTRL+T. Pojaviće se prozor za definisanje tematskih karata

Zatim kliknite na taster "Novi" i unesite ime "Road" i kliknite na taster "Podešavanja" Pojaviće se prozor za Kreiranje tematskih karata.

Izaberite "*Svi objekti", Polje "Lejer", Operator"="

42 Tematske karte Vežbanka

Kliknite na zeleni "+" i Na primer na taster "-", pojaviće se prozor "Grafički prikaz"

Podesite da glavna boja bude "Žuta" i kliknite "Uredu", to jest sve što je na lejeru "Road" biće žuto Zatim idite na "Druge vrednosti" i podesite da glavna boja bude svetlo siva "255", a da linije budu malo tamnija siva "253", što znači da će svi ostali objekti biti svetlo sivi "255", a da će sve ostale linije biti tamnije sive boje "253"


Rezultat će biti kao na slici dole.

Ukoliko sada menjamo, neke objekte koji nisu u lejeru "Road" stavimo da budu u lekeru "Road" oni će požuteti i obrnuto ako stavimo objekte iz lejera "Road" u dugi lejer oni će posiveti.

Drugi primer:

Iskartirajte fajl sa 3D tačkama, napravite Digitalni model terena i napravite Izohipse. Zatim napravite novu tematsku kartu, na primer "Usek-Nasip" i podesite na sledeći način: • Selektuj Krive • Minimalna visina • Manja "<" • U grafičkom prikazu izaberite neku visinu, na primer "185.00" i

podesite boju i debljinu linije • U druge vrednosti podesite neku drugu boju i debljinu linije


Rezultat će biti kao na slici ispod, linije ispod 185.00 će biti zelene, a ostale crvene crtkaste, kao što ste podesili.

Treći primer

Koristićete isti crtež kao u drugom primeru i napravićete novu tematsku kartu "Izohipse u boji" i istaknete izohipsu na svakih 5.0m.

Izaberite Automatsko popunjavanje i podesite vrednosti kao dole, ovo znači da je minimalna vrednost 165.00, maksimalna 196.50 i da će na svakih 5.0 izohipse dobijati boje od plave do plave.


Rezultat će biti kao na slici ispod:

Izohipsa na svakih 5m će biti plava, a ostale crtkaste ljubičaste boje. Poigrajte se sa operatorima i podešavanjima da dobijete drugi rezultat.

Četvrti primer:

U ovom primeru ćemo pokazati kreiranje tematskih karata nad GIS podacima. Prvo učitajte Pythagoras dokument "Worldmap.pyt". Na primer pokazaćemo koje su površine država veće od 500000m2(Plava boja), koje su veće od 1000000m2(Crvena boja) i ostale to jest manje od 500000m2 (Siva boja).

Izabraćemo atributalnu tabelu "Countries"(države), operator veće ">", pa za Grafički prikaz, izaberemo jednom 500000 i stavimo, atribute boja plava i 100% obojen poligon, pa sledeću izaberemo 1000000 i stavimo atribute, boja crvena i 100% obojen poligon, a za ostale vrednosti stavimo atribute, boja siva i 100% obojen poligon.


Rezultat je kao na slici :

Vežbanka Rad sa bazama podataka 47

Poglavlje 7: Rad sa bazama podataka

Atributalne baze podataka mogu se kreirati unutar Pitagore, tako da se svaki objekat u Pitagori može povezati sa bazom podataka i na taj način mu se dodeljivati atributi.

Kreiranje tabela

Kreiraćemo tabelu kroz primer, tabela sadrži broj proizvedenih biodizel i dizel automobila po državi. Otvorite dokument "Europe_exercise.PYT". Izaberite iz menija Fajl, Databaza, Rad sa bazom podataka i kliknite na taster "Nova"

Zatim idite na "Podešavanje", pojaviće se prozor "Struktura tabele" za definisanje tabele.

Sada kliknite na "+" i dodajte novo polje "BioDiesel", ako želite možete uneti po definiciji minimalnu i maksimalnu vrednost za to polje, ako uključite "Indeksirano" tabela će se sortirati po ovom polju, takođe možete uneti opis ovogpolja Napomena Ime polja zbog komunikacije, sa ostalim bazama bi trebalo da bude sastavljeno od slova i brojeva. Zatim napravite još dva polja na isti način “Diesel Cars” i “Diesel/Car”.

48 Rad sa bazama podataka Vežbanka

U "Vrsta objekata" selektujte objekte za koje se može vezati kreirana tabela. Tabela će izgledati ovako:

Kliknine "Uredu" u "Strukturi tabele" i u "Rad sa bazom podataka" Kada se vratite u crtež. Dvostrukom klikom na objekat, izaberite tabelu i unosite atributalne informacije o objektu.

Vežbanka Projektovanje saobraćajnica 49

Poglavlje 8: Projektovanje saobraćajnica

Uvod u projektovanje

Da bi se ušlo u modul za projektovanje saobraćajnica, potrebno je da postoji Digitalni Model Terena i da je selektovana kreirana putanja od linija i lukova ili selektovana linija između krajnih tačaka. Kada se jednom uđe u modul za projektovanje saobraćajnica, tada je kreiran novi objekat "Road" ili Saobraćajnica i pritiskom na taster "R" se pojavljuje simbol "R" u crtežu, kada dođemo u blizinu saobraćajnice. Modul se sastoji od tri prozora, situacija, podužni profil i poprečni profil. Izlazak iz modula za projektovanje CTRL+W ili na "x" na bilo kom prozoru modula. Pythagoras 11 interpoluje između poprečnih profila, tako da se može raditi vitoperenje sa određenim parametrima ili se isključiti. Uslov da bi se radilo vitoperenje je da poprečni profili budu kreirani u Verziji 11 programa. Biblioteka poprečnih profila kreirana u verziji 10 se mora redefinisati verzijom 11. Svaki prozor u modulu ima svoju kontrolnu tablu.

Trasa saobraćajnice

se koristi za definisanje temena trase

se koristi za ubacivanje referentnih objekata (kao što su šahtovi, propusti, instalacije i slično) u profile sa situacije.

50 Projektovanje saobraćajnica Vežbanka

Prozor podužnog profila

se koristi za definisanje temena verikalnih krivina

se koristi za definisanje tipa poprečnog profila od mesta na kome se stavi tip profila.

Poprečni profili se mogu kasnije menjati izborom iz menija u prozoru poprečnog profila ili dvostrukim klikom na profil u prozoru podužnog profila. Poprečni profili mogu biti crne i braon boje, kada su braon boje to znači da je sve uredu, kada su crne boje to znači da nešto nije u redu sa parametrima u profilu i da treba da se reaguje.

se koristi za definisanje mesta na kome želite da se prikaže poprečni profil u podužnom profilu kao i kod kreiranja crteža poprečnih profila, profili markeri nemaju uticaja na projekat, sve parametre oni preuzimaju od definisanog tip poprečnog profila koji se nalazi ispred profila markera.


Profili markeri su prikazani u prozoru podužnog profila plavom bojom.

U prozoru podužnog profila različitim bojama biće prikazani polja delova trase, kao što su pravac, prelaznica, kružna krivina.

Prozor poprečnog profila

se koristi za definisanje tačaka i segmenata posteljice.

se koristi za definisanje segmenta gde se skida gornji sloj

se koristi za definisanje segmenata gde se dodaje gornji sloj

se koristi za selektovanje segmenata i za definisanje parametara uscecanja i isecanja, kao i faktor rasipanja izvađene podloge "B"


Kada se definiše posteljica koordinatama X i Z, definišu se i parametri kao što su faktor rasipanja B, debljina sloja usecanja i nasipanja.

Kada se selektuje naredba za definisanje segmenata gde se skida

gornji sloj , na poprečnom profilu te linije će biti prokazane braon bojom.

Kada se selektuje naredba za definisanje segmenata gde se dodaje

gornji sloj , na poprečnom profilu te linije će biti prokazane zelenom bojom.

Svaki početak počinje od stacionaže 0 i sa profilom "Primer PP", ovi profili se mogu kasnije menjati i ubacivati profili iz biblioteke. Računanje zapremina useka i nasipa Kada se definišu parametri posteljice profil će postati brao boje ako je sve uredu, ostaje nam još da sračunamo zapremine useka i nasipa i da kreiramo izveštaj:


Kada sračunamo kubature možemo sačuvati izveštaj u "txt" formatu i kasnije ga obraditu u Excelu ili nekom drugom sličnom alatu za rad sa tabelama.

Detaljnija objašnjenja

Ovde će biti malo detaljnije objašnjen postupak projektovanja saobraćajnice.

Priprema situacije za projektovanje

Nacrtajte osovinu puta (na primer: početnu i završnu tačku, spojenu linijom) ili kreirajte putanju od linija, prelaznica i lukova. Kreirajte Digitalni Model Terena Kreirajte tipove poprečnih profila Selektuje liniju ili putanju i iz menija "Pregled" izaberite "Saobraćajnice"

Definisanje osovine saobraćajnice-trase

Da bi definisali osovinu saobraćajnice definišite temana, ako dvostruko kliknete na teme na kontrolnoj tabli možete definisati, tip prelaza i parametre (prelaznica, kružna krivina i sl.) U prozoru podužnog profila: • Pravac će biti crvene boje • Prelaznica svetlo plave boje • Kružna krivina ljubičaste boje

Model terena je svetlo zelene boje. U jednom crtežu može postojati 256 modela terena ali se samo aktivni vidi u podužnom profilu. Podužni profil je povezan sa objektom saobraćajnica "Road", ako izbrišemo saobraćajnicu, biće izbrisan i podužni profil. U jednom crtežu možemo imati više definisanih saobraćajnica.


Dodavanje referentnih objekata

U crtež podužnog profila možete dodati referentne objekte, jedan po

jedan ili više referentnih objekata selekcijom referentnih objekata kroz meni "Editovanje", "Dodaj referentne objekte" ili CTRL+F Napomena: Referentni objekti se uvek mogu obrisati brisanjem iz podužnog profila.

Definisanje nivelete saobraćajnice i podužnog profila

Kada prvi put uđete u podužni profil niveleta će biti prava linija.

Uzmite naredbu da definišete temena vertikalnih krivina, ako

dvostruko kliknete na teme moćićete da unesete parametre vertikalne krivine (parabola, kružna krivina, poluprečnik, nagib nivelete i slično). Kada podesite niveletu sada je potrebno da nanesete tipove

poprečnih profila na određenoj stacionaži . Kada se definišu tipovi poprečnih profila tada se nanose profili markeri

da se pripreme mesta na kojima želimo da prikažemo profile u podužnom i crtežu poprečnih profila. Iscrtavanje podužnog profila se vrši naredbom "Napravi podužni profil" iz menija "Fajl". Icrtavanje poprečnih profila se vrši naredbom "Napravi poprečne preseke" iz menija "Fajl". Stim što prvo moramo da selektujemo profile, i to ako želimo sve profile selektujemo, "Oznake poprečnih profila" ili ako želimo sve karakteristične profile selektujemo "Poprečne preseke"

Definisanje tipa poprečnog profila

Da bi mogli da projektujemo potrebno je prvo definisati tipove poprečnih profila i sačuvati ih u biblioteci. Da bi kreirali tip potrebno je nacrtati tip profila u Pythagoras dokumentu u razmeri R=1:1 i u jedinicama koje koristite. Kada se nacrta profil, nakon toga sledi definisanje tačaka, I to kroz meni "Formatizovanje", "Stil tačke": • Centralna tačka je osovinska tačka i tačka kroz koju prolazi

definisana niveleta (Može se definisati samo jedna centralna tačka).

• Prelomna tačka je tačka od koje počinje škarpa (mofu biti samo dve prelomne tačke).

• Referentna tačka je tačka koju želimo da vratimo na situaciju kada se završi projektovanje (Na primer ivica asfalta i sl.).


Prel

omna

tačk

a

Ref

eren

tna

tačk

a

Ref

eren

tna

tačk

a

Prel

omna

tačk

a

Ref

eren

tna

tačk

a

Ref

eren

tna

tačk

a

Cen

traln

a tačk

a

Kada smo definisali tačke selektujemo sve tačke, poligone i linije i idemo u meni "Fajl", "Kreiraj", "Poprečni presek". Podićiće se dijalog boks "Kreiraj tipski poprečni presek"

Ovde možemo podesiti, dali ćemo za kosine koristiti fiksno odstojanje, a različit nagib ili fiksni nagib sa različitim odstojanjem, vrednosti za pad možemo unositi za sve kombinacije, ako je usek, ili nasip sa leve i sa desne strane i to predstavlja tangens ugla nagiba u procentima. Na primer:100.0 u svim rubrikama znači da je pad 1:1 i za usek i za nasip i sa leve i sa desne strane, ako hoćete pad 1:1.5 to je 0.6666 ili u procentima 66.66%, znači uneti 66.66 u polje. Takođe možemo posebno definisati ako je usek-levo polje iznad slike profila sa leve strane, nasip-desno je polje ispod slike profila sa desne strane itd. Ako kliknemo na taster "Atributi nagiba" možemo definisati tip linije škarpe u profilu.

Cen

traln

a tačk

a

Pre

lom

na tačk

a

Ref

eren

tna

tačk

a

Ref

eren

tna

tačk

a

Ref

eren

tna

tačk

a

Širina Ofset

Nagib

Ofset


Polje "Leva traka " i "Desna traka" omogućuju da unesmo "Ofset" od osovine profila odakle će početi da deluje vitoperenje i "Širina" dokle će da deluje vitoperenje. Na primer: Ako imamo profil dve saobraćajnice (širine po 3m) sa zelenim pojasom između(širine 2m), Pythagoras nam omogućuje da osovina bude u sredini, a da definišemo pomoću ofseta (u ovom slučaju 1m levo i desno da ne vitoperimo zelenu površinu širine 2m. Ako za širine unesemo 3m levo i desno to znači da će Pythagoras vitoperiti profil od osovine levo 1m do 4m i desno 1m do 4m, posle 4m takođe ako imamo bankine one se neće vitoperiti. U polje "Nagib" se unose nagib levo i desno od osovine kako smo konstruisali u profilu (ako je nagib od osovine nagore onda se unosi kao pozitivna vrednost, a ako je nagin od osovine nadole onda se unosi negativna vrednost u %). U polje ime unosi se Ime novog profila u biblioteci ili u dokumentu.

Iscrtavanje i priprema za obeležavanje

Nakon izrade projekta i definisanja svih parametara saobraćajnice možemo da pristupimo izradi podužnog profila, poprečnih profila kao icrtavanju svih relevantnih pozicija sa poprečnog profila na satuaciji Izrada podužnog profila Podužni profil se jednostavno kreira izborom naredbe "Napravi podužni profil" iz menija Fajl. Prvo će se otvoriti dijalog boks za definisanje sadržaja podužnog profila.

Ovde se može podesiti šta želimo da imamo na profilu od ponuđenih opcija. Kada se podese svi parametri klikne se na taster "U redu"


Kreiraće se podužni profil u novom crtežu.

1 2 3 4 5Broj profila

25.00 25.00 25.00 25.00 25.00Razmak profila

25.0

0

44.7

0

50.0

0

75.0

0

88.3

4

100.

00Stacionaža

181.

539

181.

739

181.

952

182.

585

183.

826

Projektovana visina

181.

539

183.

171

44.70

LinijaL :44.70% :0.80

181.

896

43.64 43.46

KrugL :87.10

R :1029.10

Nagibi nivelete�i vertikalne krivine

181.

539

Pravac

182.

240

64.32

Prelaznica u desnoK :103.32

R1 :BeskonačanR2 :240.00

184.

408

44.48

Pravci i krivine

Razmera X : 1/500Razmera Z : 1/50Referentna visina : 177.000

1.95

5.11

30.7

4

32.9

4

35.6

5

40.8

642

.74

44.2

2

48.1

5

54.1

0

57.4

2

61.3

1

66.4

2

68.5

370

.46

72.8

4

75.2

9

77.7

4

80.1

4

82.5

7

85.0

3

87.5

1

89.9

6

92.4

4

94.7

0

96.9

497

.14

99.6

3

102.

06

104.

45

106.

84

109.

39

181.

539

181.

518

181.

346

181.

519

181.

812

181.

597

181.

652

181.

673

181.

644

181.

601

181.

713

181.

609

181.

714

181.

793

181.

871

181.

908

181.

956

182.

039

182.

123

182.

191

182.

226

182.

253

182.

284

182.

320

182.

580

182.

842

182.

753

182.

876

183.

810

183.

853

183.

949

184.

047

184.

152

181.

480

181.

636

182.

029

183.

813

182.

295

181.

638

Kote terena

.

Ovaj crtež se može doraditi u koliko je to potrebno, štampati i sačuvati u nekom drugom formatu kao što je DWG. Izrada poprečnih profila Poprečni profili se jednostavno kreiraju izborom naredbe "Napravi poprečne preseke" " iz menija Fajl Da bi ova naredba bila aktivna potrebno je selektovati u prozoru podužnog profila poprečne profile. Mogu se selektovati jedan ili svi profili od jedanput, ako se selektuju svi profili onda u dijalog boksu možemo podesiti kakav će biti crtež, možemo dodati profile na situaciju sa podešavanjem atributa, možemo podesiti šta želimo da vidimo na poprečnom profilu od ponuđenih opcija itd.


Kada to sve podesimo kliknemo na taster "U redu" I kreiramo crtež sa poprečnim porfilima, ovaj crtež se može dorađivati štampati ili čuvati u DWG formatu.

Prenošenje projekta na situaciju Kada se završi projekat možemo preneti saobraćajnicu na situaciju izborom naredbe "Kovertuj u crtež" iz menija Fajl.

-2.00 % -2.00 %

7.30

0.00

7.30Odstojanje

181.

539

Projektovana visina

7.30 7.30Razmak profila

Razmera : 1/50Referentna visina : 178.000Stacionaža : 0.00

-2.00 % -2.00 %

7.30

0.00

7.30Odstojanje

181.

739

Projektovana visina


Broj profila 1


-1.61 % -2.00 %

7.30

0.00

7.30Odstojanje

181.

952

Projektovana visina


Broj profila 2


179.

982

180.

190

181.

070

182.

391

183.

079

183.

499

181.

539

180.

598

182.

667

Kote terena

179.

380

179.

466

181.

257

181.

806

185.

189

185.

267

181.

480

180.

302

183.

427

Kote terena

179.

820

180.

791

180.

911

181.

092

182.

168

182.

458

182.

560

183.

077

183.

202

183.

490

181.

636

180.

723

182.

643

Kote terena


U dijalog boksu koji se pojavi možemo podesiti šta želimo da konvertujemo u crtež od ponuđenih opcija. Takođe možemo podesiti tip linija, boju i lejer gde će biti smeštene, kao i rastojanje na kom želimo da imamo tačke. Ova opcija daje mogućnost računanja i iscrtavanja tačaka na situaciji na željenom rastojanju (0.5m, 1m, 2m, 5m itd.), a ne samo računanje na mestima gde se definišu karakteristični profili.

Sračunate tačke možemo selektovati reimenovati i izbaciti kao spisak koordinata za obeležavanje. S obzirom da su koordinate u državnom koordinatnom sistemu ovi podaci se mogu korititi i za obeležavanje i za kontrolu izgradnje saobraćajnice. Kordinate se mogu izbaciti u formatu "ime, Y, X, H šifra" ili stacionažno ako je taj tip koordinata selektovan.

Vežbanka Specijalne funkcije 61

Poglavlje 9: Specijalne funkcije

1. Da bi završili, ovo poglavlje će vam ukratko dati o informacije nekim naredbama koje su slabo ili nisu uopšte pomenute u ovoj Vežbanci.

Više informacija o ovim naredbama možete pronaći u knjizi Uputstva.

Informacije o crtežu

Informacije o crtežu se mogu uneti koristeći naredbu Info o crtežu... u meniju Fajl (pogledajte sliku Fajl menija ispod).

Uvoz i izvoz

U Pitagorin crtež možete uvoziti crteže iz ostalih alata, iz totalnih stanica ili liste. Pitagora prepoznaje nekoliko formata. Pogledajte koje u meniju Fajl naredbu Uvoz:

• Lista koordinata • DXF: Data Exchange Format (AutoDesk) • SHAPE • SICAD_SQD • Kolektor podataka (totalne stanice itd.) • Slika • Lista slika Iz Pitagore možete izvoziti crtež ili selektovane delove iz crteža koristeći naredbu Izvoz u meniju Fajl. Potrebno je da selektujete objekte pre nego što pokrenete ovu naredbu. Možete selektovati sledeće formate: • Lista koordinata • DXF: Data Exchange Format (AutoDesk) • Digitalni model terena • Slika • SHAPE • Tabela • SICAD-SQD • Lista objekata • Lista za obeležavanje

Informacije o objektu

Ukoliko je potrebno da ubacite ili ispravite neke dodatne informacije o objektima, to možete uraditi na sledeći način. Prvo selektujte objekat i zatim u meniju Pregled selektujte naredbu Informacije o objektu.

Napomene: Možete da menjate broj tačke kada se radi o informacijama o tački. Kada dvaput kliknete na objekat, Prozor sa informacijama o objektu se automatski pojavljuje.

62 Specijalne funkcije Vežbanka

Definisane vrednosti i selekcije

Kada podesite definicije vrednosti i izbor jedinica i sačuvate promene u crtežu, te selekcije će ostati i za sve naredne nove crteže, dok ih ne izmenite. Naredbe u meniju Definicije, koje se odnose na izgled tačaka, linija ili Teksta imaju isto značenje kao i u meniju Formatizovanje. Sledeće naredbe nisu eksplicitno objašnjene u ovoj Vežbanci. Njihovo značenje proizilazi iz naziva i sadržaja. Selektujte ih kako bi ste dobili više informacija (i /ili pogledajte knjigu Uputstva):

• Potvrda tačke; povezuje tačkaste objekte koji su definisani. • Razmera koordinatnog sistema strane • Sledeći broj tačke • Jedinice, tekst ispisa...

Identifikator tačke Decimalna mesta Decimalni znak Ispisivanje

definiše prikaz tekstualnih objekata koji predstavljaju koordinate, dužine linija, površine, visine, brojeve tačaka i komentare. • Tačnost stanice

Opcije prikaza i štampe

U meniju Pregled naredba Opcije prikaza vam omogućuje da podesite šta hoćete da vidite od sadržaja crteža. Kada štampate, pre samog štampanja pojaviće vam se prozor sa selektovanim opcijama prikaza. Ako ništa nemenjate, odštampaće se ono šta se vidi na ekranu.

Kopiraj i Unesi

Naredbe Kopiraj i Unesi (u meniju Editovanje) omogućuje vam da kopirate crtež ili deo crteža iz ili u drugi crtež. Naredba Kopiraj zapisuje u klipbord koordinate selektovanih objekata. Naredba Unesi iz klipborda unosi sve objekte i sa njihovim atributima. Primer: - Kreirajte novi crtež(Fajl - Novi) - Nacrtajte dve tačke P1 i P2 n arastojanju od 50m. - Definišite korisnički koordinatni sistem P1-P2.

koordinate P1 = 0, 0, 0 koordinate P2 = 50, 0, 0

Vežbanka Specijalne funkcije 63

- Nacrtajte pravougaonik u blizini te dve tačke

- Kreirajte drugi crtež. - Nacrtajte takođe dve tačke P1 and P2 na rastojanju od 50m ali u

različitom koordinatama od prvog crteža.

- Definišite korisnički koordinatni sistem P1-P2.

- Prebacite se u prvi crtež i iskopirajte pravougaonik u klipbord

naredbom Kopiraj.

- Vratite se u drugi crtež i koristeći naredbu Unesi unesite sadržaj iz

klipborda. Sistem će znati gde da smesti pravougaonik zato što koordinate ostaju iste u oba crteža.

Računanja

Pitagora vam ne pomaže samo da crtate objekte, već vam takođe pomaže u izvođenju mnogo složenijih računanja. Sledeća polja možete selektovati u meniju Računanja:

Presečne tačke (selektujte linije, lukove i krugove pre nego selektujete ovu naredbu)

Otvoren i zatvoren poligonski Vlak Tačka presecanjem napred Tačka presecanjem nazad Transformacija

Više o ovim naredbama u knjizi Uputstva u poglavlju Računanja.

64 Specijalne funkcije Vežbanka

Rad sa listovima

Rad sa listovima vam omogućuje da pripremate listove za štampu, kao i da podešavate štampače i plotere. Za svaki list možete da podesite poseban štampač ili ploter, kao i razmeru štampe detalja iz crteža. Kada podesite listove možete ih kopirati (kopiranjem lista on preuzima sve informacije iz koordinatnog sistema stzrane) i podešavati druge listove. Listovi mogu biti "Leteći" tako da se nevide nego se samo vidi Lokalni koordinatni sistem Aktivni ili ne, takođe se može podesiti šta će se videti u kome listu kroz jednostavnu selekciju sačuvanih prikaza i dr. Listovi se mogu i brisati u ovom dijalog boksu.

Uputstva

Uputstva Koncept i terminologija 1

Poglavlje 1: Koncept i terminologija

1. Rad sa Pitagorom zahteva razumevanje nekoliko koncepta i pojmova. Ovo poglavlje objašnjava koncepte i specijalne pojmove koji su potrebni da bi ste bolje razumeli ovo uputstvo i rad sa Pitagorom.

Koordinatni sistemi

Pythagoras podržava 5 tipova koordinatnih sistema. To je važno da bi ste razumeli različite principe pozadine svakog koordinatnog sistema, to jest da bi ste ih korektno koristili. To su sledećih 5 tipova koordinatnih sistema:

1. Lokalni koordinatni sistem 2. Opšti Koordinatni sistem 3. Korisnički Koordinatni sistemi 4. Koordinatni sistem strane 5. Privremeni Koordinatni sistem

Za prikaz koordinata, Pythagoras podržava sledeće uobičajene koordinate:

− YXH: pravougle koordinate u koordinatnom sistemu YXH (horizontalna Yosa)

− HdH: polarne koordinate: Horizontalni ugao, Redukovana dužina, Visina (H).

− HVd: Horizontalni ugao, Vertikalni ugao, Redukovana dužina. − HVs: Horizontalni ugao, Vertikalni ugao, Kosa dužina. − CdH: Stacionaža, dužina od tačke stacionaže do tačke na

upravnoj kroz tačku stacionaže, Visina (H). U lokalnom, opštem i korisničom koordinatnom sistemu možete unositi koordinate u na gore navedene načine. U svakom trenutku možete menjati koordinatni sistem i način prikaza koordinata. Što će biti objašnjeno kasnije. Definicije:

1. Pravac ose u pravouglom koordinatnom sistemu može biti pravac Y ili X ose, ili pravac sever. Po definiciji je: pravac sever.

2. Jedinica dužine: može biti metar, mm, milja ili stopa (feet). Po definiciji je: meter.

3. Jedinice ugla: Gradusi, Stepeni, radijani ili Miligradusi. Po definiciji je: Gradus.

4. Smer uglovne podele: u smeru kazaljke i suprotnom od smera kazaljke. Po definiciji je: U smeru kazaljke.

5. Visina: (H) odgovara prirodnom osećaju, veća vrednost označava da je više pozicije. Kada se koristi HVs ili HVd sistem.

6. Vertikalni ugao ili zenitno odstojanje (90stepeni= horizontalni).

2 Koncept i terminologija Uputstva

Sve jedinice po definiciji se mogu menjati u bilo kom trenitku. Nove vrednosti koje budete izabrali će biti po definiciji kada budete otvarali sledeće Pitagorine dokumente, nakon resetovanja Pitagore..

Lokalni Koordinatni sistem

Ovo je osnovni koordinatni sistem koji ćete koristiti najviše kada otvorite novi dokument. Lokalni koordinatni sistem obično treba da odgovara koordinatnom sistemu koji ste koristili prilikom merenj ana terenu. Pozicija prve stanice će odgovarati koordinatno početku lokalnog koordinatnog sistema i pravac Horizontalnog ugla će biti jednak = 0.0 i odgovaraće izabranom pravcu ili Y ili X ose ili pravcu Severa Lokalnog koordinatnog sistema. Kao što će biti objašnjeno kasnije, možete postaviti crtež bilo gde u lokalnom koordinatnom sistemu. Takođe, možete crtež rotirati, urazmeravati, pomerati kako bi ste ga što bolje pripremili za štampu.

Opšti Koordinatni sistem

Opšti Koordinatni sistem je neophodan u dva slučaja:

1. Ako želite da koristite crtež sa velikim vrednostima koordinata u projekciji.

2. Ako želite da kopirate ili unosite između dva crteža sa različitim lokalnim koordinatnim sistemima i zajedničkim tačkama.

U prvom slučaju, potrebno je da imate dve zajedničke tačke u oba koordinatna sisetma kako bi ste mogli da sračunate parametre transformacije. U oba slučaja morate imati definisane iste tačke (ista oznaka ili broj) u oba koordinatna sistema. Kada imate definisane iste tačke, tek tada možete raditi u oba koordinatna sistema. Sve koordinate objašnjene iznad važe i za opšti koordinatni sistem sa izuzetkom polarnih koordinata. Detaljnije objašnjenje sledi u lekciji Transformacija.

Korisnički Koordinatni sistemi

Jednostavno možete kreirati nove koordinatne sisteme. Ovi koordinatni sistemi se nazivaju korisnički, u jednom crtežu može biti najviše 32 u istom trenutku. Takođe, korisnički koordinatni sistemi se mogu jednostavno brisati ako nam trebaju samo privremeno. Kada koordinate merenja unosimo u koristeći novi korisnički koordinatni sistem, koordinata stanice će odgovarati koordinatnom početku koorisničkog koordinatnog sistema. Korisnički koordinatni sistem se definiše sa dve tačke, jedna definiše koordinatni početak, a druga definiše pravac X ose. Koordinate ranije pomenute u lokalnom koordinatnom sistemu, takođe važe u korisničkom. U svakom trenutku se može prelaziti sa lokalnog na neki od korisničkih koordinatnih sistema. Prikaz koordinata una kontrolnoj tabli odgovaraće uvek aktivnom koordinatnom sistemu.


Koordinate tačaka se mogu prikazati kao: YXH, HdH, HVd, ili HVs. Napomena: Visine tačaka u korisničkom koordinatnom sistemu su relativne u odnosu na koordinatni početak korisničkog koordinatnog sistema.

Koordinatni sistem strane

Ovaj koordinatni sistem nema veze sa podacima dobijenih merenjem. On se koristi za iscrtavanje okvira crteža i slično. Podaci koji se iscrtaju u ovom koordinatnom sistemu nisu u vezi sa podacima iz lokalnog koordinatog sistema. Koordinatni početak je donji levi ugao strane a x-osa odgovara donjoj ivici strane. Razmera koordinatnog sistema strane se može menjati u bilo kom trenutku. Promenom razmere možete štampati isti crtež u različitim razmerama. Razmera koja se podesi u koordinatmo sistemu strane utiče isto na sve elemente u crtežu. Zapamtite da objekti kreirani u lokalnom koordinatnom sistemu nisu u nikakvoj vezi sa objektima kreiranim u koordinatnom sistemu strane..

Privremeni Koordinatni sistem

Možete kreirati Privremeni koordinatni sistem u crtežu, koji neće biti sačuvan u dokumentu. On se automatski izbriše prilikom kreiranja novog. Ovaj koordinatni sistem se može kreirati ili u Lokalnom ili u koordinatnom sistemu strane. Kada kreiramo privremeni koordinatni sistem strane koordinatni početak se tada odnosi na koordinatni početak privremenog koordinatnog sistema.

Snapovanje

Pythagoras se snapuje na tačku, liniju, luk, krug ili centar poligona kada je kursor na oko 2mm od objekta. Svaki snap je prikazan na određeni način, svaki prikaz ima svoj “Znak” koji će stajati na objektu umesto kursora. Takođe na kontrolnoj tabli u trenutku snapa možete dobiti informacoje o objektu (recimo za dužinu, ako pritiskamo taster TAB na tastaturi dobijaćemo: redukovanu, kosu, direkcioni ugao, visinsku razliku, odstojanja do krajnjih tačaka, od kojih se tačaka sastoji linija). Kada se kreiraju linije, lukovi ili krugovi određeni znakovi će nas asocirati da smo na pravcu normale ili tangente. Snapovanje određenih objekata se može uključiti ili isključiti koriteći naredbu Snap u meniju Definicije.


Identifikator tačke

Identifikator tačke je naziv ili broj tačke. Saka tačka u Pitagori se može definisati sa 8 karaktera, kao na primer: 1, 1050, A tačka, Tačka 1, S1. Pythagoras ne vodi računa o nazivima tačaka, tako da naziv tačaka može davati korisnik ili da program automatski definiše brojeve tačaka. Uvek možete da definišete početni broj tačke, kod automatskog definisanja tačaka.

Lejeri

Lejeri se koriste za formiranje grupa sa sličnim podacima. Lejere možete zamisliti kao više transparentnih folija (oleata) određenog sadržaja. Ova verzija podržava formiranje 4096 lejera. Svaki lejer može imati svoj naziv, i takođe lejeri se mogu napraviti da budu vidljivi/nevidljivi, zaključani/otključani ili zamrznuti/. Zato što lejeri mogu biti definisati na različite načine, mora se voditi računa o izmeni podataka između (Kopiraj/Unesi ili Uvoz/Izvoz) crteža.. Mi preporučujemo da standardizujete korišćenje lejera kako ne bi ste morali da menjate nazive lejera kada prebacujete podatke iz jednog u drugi crtež.

Kontrolna tabla Pitagore

Kontrolna tabla programa Pythagoras je poseban prozor koji uvek prikazuje informacije koje su potrebne za kreiranje tačaka i linija. Sve informacije su osetljive. Na primer, ako stanete na neku liniju dobićete informacije o krajnjim tačkama, dužini linije i odstojanja do krajnjih tačaka, kako se budete pomerali duž linije videćete da se određene informacije na kontrolnoj tabli menjaju. Ova osobina nije bitna samo da bi ste dobijali informacije o objektima, već glavna prednost ove osobine primećuje kod kreiranja novih linija i tačaka. Pythagoras će vam dozvoliti da kreirate nove linije ili tačke sa mogućnošću podešavanja određenih vrednosti (odstojanja, koordinate, poluprečnik i sl.). Šta će biti prikazano na kontrolnoj tabli zavisiće od toga koji alat budete selektovali. Dok editujete ulazne vrednosti prilikom kreiranja novih objekata, automatski će te u prozoru crteža videti efekat promene ulazne vrednosti (na primer ako crtate krug i unosite vrednost poluprečnika videćete kakav će biti budući krug na crtežu), pre nego potvrdite unešenu potvrdu.


Izbor aktivnog lejera

Aktivan lejer je onaj u kome se kreiraju novi objekti. Naziv lejera se nalazi na kontrolnoj tabli i može se menjati izborom lejera iz ponuđene liste, koja se dobija kada se mišem klikne na polje naziva lejera. Napomena: Aktivan lejer je uvek vidljiv i ne može se napraviti da bude nevidljiv.

Pythagoras-traka sa alatkama

Pored standarne table sa alatkama, u pitagori se mogu aktivirati ili deaktivirati dodatne trake sa alatkama. Na ovim trakama se nalaze standardne funkcije kao što su Sačuvaj kao, Otvori fajl, Štampa i slično).

Kopiranje atributa selektovanog objekta

Kada se selektuje neki objekat tada taster ( ) postaje aktivan. Ako pritisnemo ovaj taster tada će atributi kao što su: boja, lejer, debljina, font i slično, biti iskopirani u naku vrstu "klipborda". Svaki objekat ima svoj klipbord, što znači da možemo iskopirati posebno atribute za: tačku, liniju, tekst, poligon ili putanju. Kopiranje atributa se može izvršiti takođe naredbom Atributi iz menija Formatizovanje ili iz menija klikom na desni taster.

Dodavanje kopiranih atributa selektovanom objektu

Kada smo iskopirali atribute u klipbord, sada možemo selektovati

objekte i pritiskom na taster ih dodeliti selektovanim objektima. Takođe ove operacije se mogu uraditi kroz alatku Atributi, menija Formatizovanje ili iz menija klikom na desni taster. Ako selektujeme sve objekte odjednom i pritisnemo na taster Dodaj atribute, atributi iskopirani u klipborde će biti dodeljeni selektovanim objektima.

Aktiviranje lejera

Lejeri se mogu aktivirati izborom lejera iz liste padajućeg menija iz trake sa alatkama.


Aktiviranje korisničke definicije

Korisničke definicije se koriste da se unapred definišu atributi crtanja objekata. Definicije se kreiraju naredbom Rad sa korisničkim definicijama iz menija Definicije. Korisničke definicije se mogu aktivirati iz padajućeg menija trake sa alatkama ili iz menija klikom na desni taster.

Izbor Koordinatnog sistema

Selektovani koordinatni sistem je prikazan na kontrolnoj tabli. Sve koordinate koje unosite ili koje su prikazane u indikatorima pozicija su relativne u odnosu na aktivan koordinatni sistem. Koordinatni sistem možete selektovati ako kliknete na naziv koordinatnog sistema na kontrolnoj tabli i izaberete ga iz ponuđene liste.

Makro alatke (Pythagoras VBA)

Taster ( ) se pojavljuje u taci sa alatkama i označava da je učitana makro aplikacija (VBA) i da se može pokrenuti pritiskom na taster (način pokretanja makroa zavisi od same aplikacije, možda je dovoljno da se pritisne taster, možda treba da se prvo selektuju neki objekti i slično).

Izbor Pravougle ili Polarne koordinate

Na kontrolnoj tabli se mogu prikazati koordinate u sledećim oblicima YXH, HdH, HDd ili HDs. Tip koordinata možete selektovati tako što kliknete na Tip koordinata na kontrolnoj tabli i izaberete neki iz ponuđene liste.

Uputstva Meni Fajl 7

Poglavlje 2: Meni Fajl

Novi

Naredba novi otvara novi prazan crtež. Veličina strane zavisi od izabranog štampača ili plotera. Ako želite da štampate na drugom štampaču ili ploteru potrebno je da prvo selektujete novi štampač. Apple Macintosh: chooser Microsoft Windows: Control Panel: printer. Takođe i postojeći crtež se može adaptirati za drugi štampač.

Otvori

Naredba Otvori otvara postojeći crtež sa diska i prikazuje ga na ekranu. Kada se selektuje ova naredba na ekranu se pojavljuje standardni dijalog boks za otvaranje dokumenata. Da bi ste otvorili crtež potrebno je da kliknete na dokument i zatim kliknete na taster Otvori, ili kliknete dvostruko na naziv dokumenta. Za detaljnije informacije o mogućnostima otvaranja dokumenata konsultujte Apple Macintosh ili MS-Windows uputstvo. Kada se dokumet čuva tada se sve selektovane informacije i opcije čuvaju zajedno sa dokumentom. Takođe kada se dokument otvara sa selektovanim informacijama i opcijama. Samo za Windows verziju Kada se otvara ekstenzija crteža je ili *.PYT ili *.PPD. *.PYT dokument je normalni Pythagoras crtež; *.PPD dokument je Pythagoras prototip dokument. Prototip dokument se može ili: • Otvori kopiju: rezultat je novi crtež identičan prototipu. Dokument

prototip se automatski zatvara. • Otvori prototip: tada se prototip može menjati i sačuvati. Ako otvaramo zauzet ili zaštićen fajl, Pythagoras će nas obavestiti da dokument nemožemo da menjamo pod istim imenom. Fajl može biti otvoren “samo za čitanje” (“Zaključan” za Mac). Sve nastale promene mogu se sačuvati ali pod drugim imenom.

Taster iz trake sa alatkama odgovara ovoj naredbi.

Zatvori

Naredba zatvori se koristi za zatvaranje aktivnog dokumenta. Ukoliko dokument sadrži ne sačuvane promene pojaviće se automatski dijalog boks sa opcijom Sačuvaj.

8 Meni Fajl Uputstva

Sačuvaj

Naredba Sačuvaj služi za snimanje crteža na disk, pritom uzimajući za ime dokumenta ime sa vrha prozora crteža. Ako dokument već ima ime dokument će biti sačuvan, ako se radi o novom crtežu bez naziva pojaviće se dijalog boks gde ćete moći da unesete naziv novog dokumenta.

Sačuvaj kao...

Naredba Sačuvaj kao... čuva aktivan novi crtež ili novu verziju crteža. Dijalog boks koji se pojavljuje omogućuje da izaberete verziju dokumenta kao i da unesete ime novog crteža, ako pritom date ime crteže koje već postoji u tom folderu, Pythagoras će vas pitati dali hoćete da prepišete postojeći crtež novim. Izbor “Tip dokumenta”, omogućuje da dokument sačuvate kao standardni dokument, kao prototip ili kao dokument za prethodne verzije Pitagore, kao AutoCAD dokument (DWG ili DXF, verzije) . Dokument koji sadrži spirale ili prelaznice se nikako ne može sačuvati u prethodnoj verziji programa! Kod čuvanja dokumenta kao DWG ili DXF pojaviće se dijalog boks u kome možete podesiti da li tačke iz pitagore želite da izvezete kao tačke ili simbole, da li simbole želite da izvezete kao tačke, kao blokove ili da ih raspakujete, da li šrafure želite da izvezete kao šrafure ili raspakovano, da li nevidljive tačke iz pitagore želite da izvezete ili ne kao i da li hoćete da izvezete poligone ili putanje kao zatvorene ili otvorene polilinije. Napomena: ako tačke ili simbole hoćete da konvertujete u tačke tada se gube informacije o broju tačke, ako ih izvezete kao blokove tada će sa tačkama biti izvezeni i brojevi. Tako da ako ponovo taj crtež vratimo u Pitagoru tačke će imati svoj broj. Podaci iz koordinatnog sistema strane se ne izvoze, ali ako hoćete da ih izvezete morate prvo konvertovati crtež (objekte) iz koordinatnog sistema strane u lokalni koordinatni sistem, pa takav crtež sačuvati u DWG ili DXF formatu. Sva podešavanja u crtežu će biti sačuvana zajedno sa crtežom. Samo za Windows verziju Ako smo sačuvali dokumet sa ekstenzijom *.PPD, tada crtež postaje prototip i prilikom otvaranja on može biti korišćen kao osnova novog crteža.


Info o crtežu...

Informacije o crtežu se mogu uneti u određena polja kao što su naziv projekta, naziv crteža, datum, opis. Ove informacije mogu biti automatski ispisane na crtežu.

Rad sa poddokumentima

Ova funkcija omogućuje da u jedan Pythagoras dokument možete da isnertujete (povezujete) kao referentne dokumente više Pythagoras dokumenata. Kada se pozove ova naredba tada se pojavljuje dijalog boks gde možete da kontrolišete već povezane dokumente ili da dodajete nove ili da brišete iz liste postojeće Poddokumente. Podokumenti mogu biti: • S- spavajući, povezani su ali se nevide • V-vidiljivi, povezani su i vide se ali je sadržaj tog dokumenta

zaključan za promene. • P-promenljivi, povezani su i promenljivi su, što znači da ako smo

se povezali na više dokumenata (mogu biti na različitim mestima na disku ili mreži) i vršimo promene u glavnom dokumentu nakon naredbe Sačuvaj, svaki povezani dokument će biti ponovo sačuvan (dozvoljene su promene u poddokumetima nad postojećim objektima, kao što su promena atributa i brisanje objekata).

• A-aktivan, po definiciji aktivan je dokument u koji se povezuju podokumenti i ako dodajemo nove objekte oni će se nalaziti u glavnom dokumentu, ali ako želimo da promene (kao što su dodavanje objekata) vršimo u nekom od poddokumenata, tada možemo da aktiviramo taj poddokument i novi kreirani objekti će biti u tom poddokumentu, posle ovoga treba ponovo aktivirati glavni dokument.

Rad sa poddokumentima omogućuje rad sa mnogo više objekata nego je dozvoljeno u Pitagori, takođe ovakav rad omogućuje mnogo brži rad nego da se svi objekti nalaze u jednom crtežu. Svaki od dokumenata se može posebno editovati i kada se otvori glavni dokument sve nastale promene će se videti u glavnom dokumentu.

Uvoz

Naredba Uvoz učitava podatke kreirane sa ostalim programima ili kolektorima podataka, (na primer terenski podaci, liste ili ostali CAD programi) u aktivan crtež. Uvozni podaci mogu biti DXF/DWG dokument, SHAPE i Tabela, SQD dokument, lista koordinata, terenski podaci sa instrumenata ili slike.. Napomena: Uvežena tekstualna datoteka se može direktno otvoriti u Pitagori korišćenjem naredbe “Otvori tekstualni fajl”. VAŽNO: Kada se uvoze podaci oni će biti uveženi relativno na aktivan koordinatni sistem.


Lista koordinata

Lista koordinata sadrži naziv (identifikator) tačke i koordinate. Struktura liste kordinata je objašnjena u Dodatku A. Liste koordinate se mogu kreirati u svim standardnim procesorima teksta i bazama podataka. (Microsoft Excel, Lotus 123, ...). Kada se lista uvozi mora se voditi računa koji je koordinatni sisetem selektovan, jer će tačke biti relativne u odnosu na aktivni koordinatni sistem. Visine tačaka će biti relativne u odnosu na visinu koordinatnog početka. Uvoz u koordinatni sistem strane nije moguć! Koordinate u listi mogu biti pravougle ili polarne. Pre nego se uveze lista koordinata mora se podesiti koji je tip koordinata i format tipa koordinata.. Visina (H) nije obavezna. Moguću formati su : a) Br Y X (Šifra) b) Br Y X H (Šifra) c) Br Y X H Hinstr Hpriz (Šifra) Gde su Hinstr visina instrumenta i Hpriz visina prizme. Ako su ove vrednosti u listi Pythagoras će ih uzeti u obzir prilikom računanja visina tačaka. Preporučujemo da koristite listu koordinata kada je potrebno uvesti veliki broj tačaka iz podataka merenja.

DXF/DWG

Korišćenjem ove naredbe moguće je izvršiti uvoz formata AutoDesk DXF i DWG.

SHAPE

Korišćenjem ove naredbe mogu se uvoziti fajlovi kreirani u ESRI formatu (*.shp) Kada se uvoze SHAPE fajlovi otvara se dijalog boks sa već podešenim nazivima lejera i tabela baze podataka.

Nazivi lejera i tabela se mogu promeniti da se podaci uvezu na pozicije koje želimo.


Takođe možemo podesiti atribute tačaka u dijalog boksu Atributi tačaka

Možemo podesiti atribute linija u dijalog boksu Atributi linije

I atribute poligona u dijalog boksu Atributi poligona

Napomena: Svi atributi i nazivi se mogu menjati i kasnije.

Tabela

U već kreirane atributalne tabele u Pythagoras možete uvoziti sadržaj atributa iz fajlova kreiranim u formatima *.dbf, *.txt ili *.csv.


SICAD-SQD

(Samo Windows) Ova naredba omogućuje uvoz SQD fajlova iz SICAD programa.

Kolektor podataka

Ova naredba vam omogućuje da učitate fajlove merenja iz kolektora podataka. Ovi fajlovi su u formatu koji definiše proizvođač geodetskih instrumenata. Pythagoras može da učitava skoro sve poznatije formate kolektora podataka i totalnih stanica (Sokkia, Leica, Topcon, Zeiss, Nikon, Pentax, Geodimeter, TDS). Takođe možete da radite izravnanje poligonskog vlaka za vreme uvoza podataka merenja (kada su tačke merene tada mogu biti i izravnate). Za ovo vam je neophodan modul DC2 (uvoz podataka merenja ). Deteljnije objašnjenje je uputstvu “Uvoz iz kolektora podataka” .

Slika

Ova naredba uvozi slike u crtež. Slike su skenirane karte ili planovi i sačuvani u formatu Windows BMP (bitmap), TIFF ili GeoTIFF putem nekih od programa za obradu slika. Ako su slike sačuvane u nekom od drugih formata moraju se prvo konvertovati u neki od gore navedenih. BMP slike mogu biti monohromatske (xcrno-belo) ili u 16, 256 ili 24-bitnoj boji. RLE kompresovane BMP slike se ne mogu učitati u Pythagoras. Ove formate za vreme uvoza Pythagoras konvertuje u format Pitagorina slika (ekstenzija *.IMG). Ovaj format je optimiziran kako bi se što brže radilo sa slikama (zumiranje, pomeranje itd.). Kada se slika učita i sačuva crtež biće sačuvani i podaci o slici (putanja, opšte informacije itd.), ako se desi da se slika izbriše sa diska tada će program pri otvaranju crteža koji sadrži sliku javiti da slika nije na mestu i ponuditi mogućnost da se slika pronađe na disku. Slika se može koristiti u više crteža. Napomena: Format GeoTIFF je jedna varijanta formata TIFF koji sadrži geografske podatke. Slika u ovom formatu se može učitati ili relativno ili apsolutno u državnom koordinatnom sistemu.

Slike se mogu uvoziti na dva načina: • Slika po slika • Lista slika

Slika po slika Za vreme uvoza možete izabrati da li sliku hoćete da učitate kao georeferenciranu ili ne, ako izaberete automatsko referenciranje slika će imati prave koordinate, ako ne slika će biti na sredini strane.


Sa listom Takođe slike se mogu uvoziti preko liste koordinata i naziva slika. Moguće je koristiti slike različitih formata u listi. Ako je slika Geo-TIFF program će zanemariti koordinate iz liste, već će uzeti koordinate koje se nalaze u formatu..

Operacije sa slikama

Osobine slika (razmera, intenzitet, ...) i pozicija slike se mogu menjati. Saslikama se mogu izvoditi sledeće operacije: 1. Selekcija slike Ako se pritisne taster "B" ili "I" na tastaturi i klikne na sliku tada će slika biti selektovana, tada se slika može pomerati ili brisati. 2. Operacije sa rasterom Ako želite da radite samo sa delom slike ili da ispravite deo slike postoje alatke koje vam omogućuju modifikaciju slike: • Odseci • Laso • Brisač Više detalja u poglavlju “Alatke” 3. Promena atributa slike Dvostruki klik na sliku otvara dijalog boks za promenu atributa slike. Ako vršimo neko isecanje, brisanje itd. U dijalog boksu će se pojaviti opcija se promene i sačuvaju. Originalna slika se ne može presnimiti. Više informacija u poglavlju Meni Pregled, “Informacije o objektu”.

Veličina slike

Skenirane slike mogu biti veoma velike. Veličina slike zavisi od sledećeg: • Broj boja koji se koriste u slici. Monohromatske slike zauzimaju

mnogo manje memorije od slika sa 24-bitnom bojom. • Rezolucija skeniranja. • Širina i Visina slike. Na primer A4 slika u boji skenirana na 300dpi u 24-bit boji ima veličinu fajla od 26MB. Ista slika u rezoluciji 600dpi, biće 4 puta veća. Na drugoj strani A0 crtež skeniran monohromatski u rezoluciji 300 dpi će zauzeti nekompresovan oko 17,4MB. Pythagoras čuva slike u svom formatu koji je optimiziran za brži prikaz na ekranu. U proseku crno-bela slika (monohromatska) će biti 5 puta manja nego inače. Tipična veličina Pitagorine slike rezolucije 300dpi A0 veličine će biti oko 4MB.

Digitalizacija slika

Koristeći skenirane slike može se digitalizovati sadržaj slike. Većina prvo urazmeri slike tako da dobije u pravoj dimenziji. Tako da je izmeren 1m na slici jednak jednom metru u prirodi. Da bi ste urazmerili slike potrebno je da uradite sledeće:

1. Uvezete sliku u prazan crtež. 2. Podesite razmeru crteža tako slika bude u razmeri originala.


3. Podesite razmeru slike po pravcima Y i X ose tako da dobijete originalnu veličinu.

4. Ako želite da radite u poznatom koordinatnom sistemu: Ispikirajte tačke na slici kojima znate koordinate. Kada ih selektujete možete pokrenuti naredbu "Transformacija N tačaka" da transformišete ceo crtež zajedno sa slikom u poznati koordinatni sistem.

Kada radite u poznatom koordinatnom sistemu na primer u državnom koordinatnom sistemu u Gaus-Krigerovoj projekciji, možete koristiti naredbe Kopiraj i Unesi u oba smera, između crteža sa slikom i ostalih crteža. Ako budete kopirali sliku ona će biti urazmerena i rotirana. Napomena: Ako imate slabiju grafičku kartu tada će boje na slici biti prilagođene vašoj grafičkoj karti. Tako da je moguće da određene boje budu prikazane drugačije. U suprotnosti sa drugim paketima za obradu slika Pythagoras ne menja sistemske boje i boje koje su promenjene biće odštampane korektno.

Lista slika

Lista slika omogućuje definisanje tekstualnog fajla sa listom slika, koja će biti uvežena automatski. Pri ovom uvozu za svaku sliku se može staviti atribut kao što su razmer , lejer itd. Ovo je dobro kada je potrebno uvesti sve slike koje pokrivaju određeno radilište i služe kao pozadina.

Format tekstualnog fajla

Struktura tekstualnog fajla je prikazana ispod: Fajl sadrži dva dela:

1. Zaglavlje 2. Lista naziva fajlova slika karata sa koordinatama donjeg levog ugla i

eventualno gornjeg desnog ugla. Kada se unesu i donji levi ugao i gornji desni ugao slika će biti razvučena u pravougaoniku koji je definisan stranicama paralelnim osama i ovim dvema tačkama..

Zaglavlje

Napomena: polja u fajlu su odvojena ili TAB ili praznim mestom

1. zaglavlje uvek počinje sa dvotačkom. 2. Originalne slike: puna putanja slike mora biti unešena 3. Pitagorine slike: Pythagoras konvertuje originalne slike u Pitagorine.

Ovde se unosi putanja gde će slike biti sačuvane nakon konverzije.

Napomene: • Za Macintosh, folderi sa slikama su odvojeni dvotačkom.

Za Windows, folderi su odvojeni obrnutom kosom crtom Na primer: Disk1:documents:images:(Macintosh) C:\documents\images\ (Windows)

• Zapamtite da putanje moraju da se završavaju sa dvotačkom za Mac i sa obrnutom kosom crtom za Windows.

• U slučaju da u nazivu putanje postoji prazno mesto mora se između staviti ili znak navoda ili apostrof (ili “ ili ‘ )

4. Razmera: razmera originalne slike


5. Nivo prikaza: Preporučujemo da se navede najniži nivo prikaza (=-10), zato što se slike najčešće koriste kao pozadina. U drugom slučaju neki od objekata se možda neće videti!

6. Lejer: Ako lejer ne postoji, tada će automatski biti kreiran. 7. Boja: boja se definiše brojevima (0=crna). 8. “Y” ili “N” (samo važi za Crno-Bele slike)

Y → negativ N → normalno

9. Osvetljenje: unosi se u “%” (100%, 75%, 50%, …)

Lista

Lista izgleda ovako:

“Naziv fajla” “Ykoord donji levi ugao” “Xkoord donji levi ugao” “Ykoord gornji desni ugao” “Xkoord gornji desni ugao” Primedba: nazivi fajlova mogu da imaju ekstenzije. Proverite njihove originalne nazive.

Primer

Evo kako izgleda jedan ulazni fajl:

:”C:\DATA\” “D:\GIS\NGI\” 1/10000 -1 NGI10000 0 N 100 top08-2.tif 170018.075 228172.645 top08-3.tif 178019.075 228172.645 top08-4.tif 186019.440 228172.645 top08-6.tif 170017.440 218172.030 top08-7.tif 178017.805 218172.030 top08-8.tif 186018.805 218172.030 top16-4.tif 186017.535 208171.415 top16-8.tif 186016.900 198171.435 top17-1.tif 194017.900 208171.415 top17-5.tif 194016.630 198171.435

Izvoz

Naredba Izvoz zapisuje selektovane objekte u jedan od dole navedenih formata:

1. Lista koordinata ili lista ofseta ako koristite stacionažni CdH 2. DXF/DWG 3. Model terena 4. SHAPE 5. Tabela 6. SICAD-SQD 7. Lista objekata 8. Lista za obeležavanje

Kada se radi izvoz sve kordinate objekata zapisane u izvezenom fajlu biće relativne na aktivan koordinati sistem i biće u selektovanom tipu koordinata. Napomena: Izveženi tekstualni fajl se može otvoriti direktno u Pitagori naredbom "Otvori tekstualni fajl".


Lista koordinata

Lista koordinata sadrži informacije samo o selektovanim tačkama. I to sledeće:

1. broj tačke 2. koordinate(YXH ili HdH).

Atributi i ostal einformacije se ne izvoze.

Brojevi tačaka u listi su uvek sortirani. Pythagoras ima mogućnost da uključi i tačke bez brojeva u listu. Možete direktno otvoriti listu koordinata koristeći naredbu "Otvori tekstualni fajl", iz menija fajl. Takođe izveženu listu možete otvoriti bilo kojim procesorom teksta. Lista koordinata se može izvesti i relativno u odnosu na putanju.

DXF/DWG (AutoDesk exchange format/AutoCAD Drawing-format)

Slektovani objekti se mogu izvesti u formatu DXF ili DWG. DWG je AutoCAD-ov standardni format. DXF-fajl je format koji se može uvesti u veliki broj ostalih CAD-alata. Svi objekti će biti izveženi u 3D obliku. Pythagoras podržava sledeće verzije: • AutoCAD 2000 • AutoCAD Ver.14 • AutoCAD Ver.13 kao sve niže verzije Konverzija u DXF/DWG se može podešavati kako bi zadovoljila potrebe korisnika DXF/DWG fajla. Tačke • Kao tačka (AutoCAD POINT): svaka selektovana tačka će biti

izvežena kao tačke, simboli iz Pitagore će se konvertovati u tačke. • Kao simbol: BLOCK će biti iscrtan uDXF/DWG fajlu za svaki

Pitagorin simbol. Tačke u DXF/DWG fajlu će biti izvežena kao INSERT <BLOCKNAME>.

Izvoz tačaka kao simbola ima prednost jer će korisnici AutoCAD-a moći da vide informacije izvežene kao ATTRIBS.

Simboli Simboli se mogu izvesti na 3 načina:: • kao tačke: to j edobro ako primaocu DXF/DWG fajla netrebaju

simboli iz Pitagore. • kao simboli: BLOCK će biti kreirani u crtežu i mogu se

upotrebljavati i dalje u AutoCAD-u naredbom INSERT. • raspakovano: simbol će biti izveženi raspakovani na osnovne

elemente.


Linije DXF/DWG format neprepoznaje debljine linije. Koristeći tekst tabelu možete urediti da se određena debljina linije konvertuje u određenu boju. Ova tabela se može učitati kroz Meni Definicije, Podešavanje, Učitavanje tabele za konverziju. Više o ovome u sledećem poglavlju. Pitagorini tipovi linija se mogu konvertovati u AutoCAD tipove linija Specijalni tipovi linija se mogu izvoziti u DXF/DWG na jedan od načina:: • kao puna linija: ako tip linije nije važan. • tip linije da bude zadržan: BLOCK će biti napravljen u DXF/DWG

fajlu za svaki simbol na liniji. Linije će biti pune Lukovi i krugovi se izvoze kao "anonymous" BLOCK.

• raspakovano: linije će biti raspakovane na osnovne elemente i svaki element će tako biti izvežen u DXF/DWG fajl.

Izvoz nevidljivih tačaka Nevidljive tačke u Pitagori se mogu takođe izvesti ili ne, ukoliko se potvdi opcija "Izvoz nevidljivih tačaka" u dijalog boksu. Nazivi blokova (BLOCK) Nazivi simbola i tipova linija u DXF/DWG fajlu će se formirati na osnovu naziva korišćenim u Pitagori. Grupa i naziv simbola ili linije će biti odvojena sa znakom "_" (donja crta). Napomena: • Šare: se izvoze kao AutoCAD ‘HATCH’ entitet. Samo poligoni koji

se nemogu konvertovati kao komanda HATCH, biće izveženi kao “ANONYMOUS BLOCK”.

• Ako želite da izvezete i podatke iz koordinatnog sistema strane morate ih prvo selektovati i prebaciti u lokalni koordinatni sistem.

• Da bi ste izbegli rotiranje crteža prilikom izvoza vodite računa o aktivnom koordinatnom sistemu, mora biti horizontalan.

Izvoz poligona/putanja kao polilinija U koliko selektujete ovu opciju svi poligoni i putanje će biti izveženi kao AutoCAD-POLYLINE.

Model terena

Aktivan model terena se izvozi u DXF format. Svaki trougao postaje 3DFACE entitet u DXF fajlu. Ovi fajlovi mogu biti otvarani sa nekim 3D programiam koji imaju mogućnost renderovanja radi plastičnijeg prikaza modela terena

SHAPE

Slektovani objekti se mogu sačuvati u SHAPE formatu. SHAPE je format u kome se čuvaju ESRI crteži. Tako da se kasnije mogu otvarati u programima kao što su ArcInfo, ArcView, itd. Svi objekti se mogu izvestu kao 3D objeti.


Konverzija u SHAPE se može podešavati tako da zadovolji potrebe korisnika SHAPE fajlova.

Tabela

Sistemski ili Atributi iz atributalnih tabela selektovanih objekata se mogu izvesti u tabele *.dbf, *.txt ili *.csv fajl.

SICAD-SQD

Selektovani objekti će biti selektovani kao SQD fajl. To je format programa SICAD.

Lista objekata

Ova lista sadrži listu informacije svih selektovanih poligona i linija i eventualno tačaka koje formiraju poligon.

Lista za obeležavanje

Ova naredba sve koordinate tačaka prevodi u format geodetskog instrumenta koji je podešen u meniju Definicije, Podešavenje, Kolektor podataka.

Otvori tekstualni fajl

Pythagoras čuva nazive 9 poslednjih uveženih ili izveženih tekstualnih fajlova. Kada otvorimo podmeni "Otovori tekstualni fajl" pojaviće se lista fajlova. Selektujte fajl iz liste koji hoćete da otvorite. Ovi fajlovi se otvaraju sa Pitagorinim tekstualnim ASCII editorom. Takođe koristeći opcije Novi ili Otvori možete kreirati novi fajl i sačuvati ga pod određenim imenom ili otvoriti postojeći. Ako je teksualni fajl preveliki za Pitagorin editor, koristiće se alternativni editor. Selektovanje tekst editora:

1. Windows verzija Pythagoras: Windows će koristiti definisanu aplikaciju koja otvara ekstenziju fajla *.txt.

2. Apple Macintosh verzija Pythagoras: selektujte editor koristeći

Definicije, Podešavanje, Tekst Editor.


Kreiranje

Simbola

Ova naredba vam omogućuje kreiranje novog simbola, definisanog kombinacijom linija, lukova, tekstova, krugova i poligona.. Da bi kreirali simbol potrebno je da definišete pravu veličinu simbola. Atributi elemenata će biti zadžani u simbolu, u slučaju da su svi elementi iste boje tada simbolu možete dodeliti bilo koju boju. Prethodno se mora definisati "Centralna tačka" simbola. (Menu "Formatizovanje", "Stil tačke"). Kod korišćenja simbola koordinate simbola odgovaraju koordinatama Centralne tačke. Pre kreiranja simbola, svi elementi koji će činiti simbol moraju biti selektovani, uključujući i centralnu tački. Tada se otvara dijalog boks, Kreiranje Simbola, u kome se vidi prikaz simbola u prozoru. Veličina simbola u prozorčiću ne odgovara realno veličini. 1) Atributi simbola:

1. Okretan. Ako je uključena ova opcija simbol se može rotirati. Neokretni simboli zadržavaju uvek isti ugao rotacije. Kod Izbora površine za štampu neokretni simboli će uvek biti horizontalni

2. Zavistan od razmere.

Ovi simboli će moći da se urazmeravaju, dok nezavisni od razmere prilikom štampe uvek imaju istu veličinu. Za simbole koji su nezavisni od razmere dobro je da budu kreirani u koordinatnom sisetmu strane i pritom za jedinice dužine treba da budu selektovani mm (Pogledajte poglavlje Definicije).

3. Simbol severa.

Ovi simboli će biti uvek u pravcu Severa ili X-ose bez obzira kako okrećete list za štampu

2) Biblioteka simbola – Simboli dokumenta Biblioteka simbola se čuva u fajlu "PYTHAGOR.LIB" kada se izlazi iz Pitagore i dostupni su svakom sledećem dokumentu. Simbol dokumenta se jedino može koristiti u dokumentu u kome je kreiran. Prilikom kopiranja iz jednog u drugi dokument kopira se i simbol i tada se može koristiti i u drugom dokumentu. Svi simboli se mogu prebaciti u Biblioteku simbola. Mi preporučujemo da se simboli prvo kreiraju u dokumentu pa tek onda prebace u Biblioteku. Primedbe: • PYTHAGOR.LIB: Ovaj faj se nalazi zajedno sa programskim

fajlom. U slučaju da se obriše sve biblioteke će biti izbrisane


takođe, nije loša ideja da pravite kopiju ovog fajla na nekom drugom mestu, kako bi mogli da ga povratite u svakom trenutku.

• Ako postoji isti simbol i u biblioteci i u dokumentu, biće izbrisan simbol iz dokumenta. Ovo pri otvaranju crteža program proverava.

3) Grupa simbola Svaki simbol se sastoji od dva elementa: grupe i simbola. Ovo je da bi mogla da se pravi pripadnost simbola po grupama radi lakšeg izbora simbola. Nakon kreiranja simbol se pojavljuje u menijima Formatizovanje i Definicije pod Biblioteka simbola ili Simbol dokumenta.

Tip (Stil) linije

Ova naredba omogućuje kreiranje tipa linije sa segmentom koji se ponavlja i sastavljen je od elemenata kao što su linije, lukovi, krugovi i poligoni. Da bi ste napravili tip linije morate prvo nacrtati segment u pravoj veličini. Početna i krajnja tačka segmenta mora biti tipa Centralna tačka. Kada se tip linije kreira, linija se pojavljuje u Biblioteci i može se crtati. Linija koja se nacrta biće sastavljena od segmenata koji se nadovezuju jedan na drugi. Atributi (boja, debljina itd.) elemenata koji su formirali liniju koriste se i za stil linije. Evo nekoliko pravila:

1. Boja: svi elementi imaju istu boju, linija će moći da bude u bilo kojoj boji.

2. Širina linije: • Debljina linije se može menjati ako postoji jedna linija

između dve centralne tačke • Debljina ostalih elemenata će biti osetljiva na "Debljina

linije" ako: su svi elementi iste debljine ako nema elemenata između dve centralne

tačke ili dve ili više linij aspajaju dve centralne tačke.

Pre kreiranja tipa linije moraju svi elementi biti selektovani, uključujući i dve centralne tačke. Dijalog "Kreiranje stila linije" će vam pokazati novi tip linije i moći ćete da liniji dodelite grupu i naziv.

1) Atributi tipa linije: Zavistan od razmere. Ako kreiramo ovakve linije one će uvek imati prave dimenzije, a u zavisnosti od razmere će se menjati pri štampi. Nezavistan od razmere. Ove linije će imati istu razmeru bez obzira na razmeru štampe. Zato je najbilje ove stilove kreirati koristeći milimetre.


2) Biblioteka tipa linija - Tipovi linija dokumenta

Slično kao i za simbole postoji i biblioteka stilova linija. Sve što je navedeno kod simbola važi i za linije.

3) Group - Symbol Svaka linija bilo da je u biblioteci linija ili u dokumentu je deo neke grupe i ima svoje ime. Nakon kreiranja tip linije se odmah pojavljuje u biblioteci i može se koristiti.

Šrafure

Ova naredba omogućuje kreiranje šara za šaranje poligona. Da bi ste kreirali šaru potrebno je da nacrtate jedan pravougaonik sa dimenzijama koje će odgovarati dimenzijama šare. U tom pravougaoniku možete crtati horizontalne, vertikalne ili dijagonalne linije. Debljine linije i boj ase zadržavaju i u šari. Kada sve linije imaju istu boju tada se boja šare može menjati. Dve tačke koje definišu dijagonalu pravougaonika su tipa Centralne tačka.

1) Atributi šrafure: Zavisna od razmere. Ovaj tip šare ima prave dimenzije. Nezavisna od razmere. Ovaj tip šare ima nepromenljivu razmeru prilikom štampe i najbolje ga je kreirati u mm. Pre nego pozovete naredbu Kreiraj šaru sve linije koje čine šaru i dve centralne tačke po dijagonali moraju biti selektovane U prozoru dijalog boksa možete videti izgled buduće šare.

Ugao rotacije: Je ugao koji je uvek jednak uglu koji je relativan na ivicu strane. Biblioteka šara – Šara dokumenta Kao i simboli i linije i šare se nalaze ili u biblioteci šara ili u dokumentu. Sve primendbe koje važe za biblioteke simbola i linija važe se i za šare (Pogledajte Kreiraj simbol, Biblioteka simbola – Simbol dokumenta) Grupa simbola Nazi svake šare se sastoji od dva dela grupe i naziva šare. Odmah nakon kreiranja šare ona se može koristiti u dokumentu i nalazi se u meniju "Formatizovanje" pod “Biblioteka šara" ili "Šara dokumenta" u zavisnosti od tipa šare.


Tipa poprečnog preseka

Pogledajte poglavlje Izrada saobraćajnica.

Rad sa simbolima

Dijalog boks “Rad sa simbolima” omogućuje sledeće operacije sa simbolima, linijama ili šarama: • Premeštanje simbola, šare ili stila linije dokumenta u Biblioteku. • Promena naziva Grupe. • Promena naziva simbola, šare, stila linije. • Brisanje simbola, šare, stila linije iz dokumenta. Primedbe: • Simboli, stilovi linija ili šare koje se koriste u jednom od još

otvorenih crteža se nemože izbrisati. • Grupe su sortirane alfabetski.

Učitaj makro biblioteku

Korišćenje 'Učitaj makro biblioteku”, pojavljuje se prozor sa listom mogućih makroa, selektujte neki i kliknite na njega da bi ste ga učitali. Napomena:ako postoji samo jedna biblioteka prozor se neće pojavljivati. (samo Windows)

Upravljanje makro bibliotekom

Kada izaberete naredbu iz menija Fajl Rada sa makoro bibliotekom, otvara se dijalog boks koji omogućuje otvaranje novih biblioteka i rad sa postojećim. U principu rad je isti kao sa simbolima, možete prebaciti makro dokumenta u biblioteku, reimenovati, brisati i otvarati nove biblioteke itd. Početna biblioteka Možete označiti biblioteku koja će se automatski učitavati pri otvaranju Pitagore. Zaključano Svaka biblioteka se može zaključati i otključati unošenjem korisničkog imena i šifre. Ovo je pogodno kada je potrebno zaštiti kod makroa od izmena.


Makro editor

Makro biblioteka se aktivira u momentu kada se učita u program. Nakon učitavanja, može se pristupiti kodu makroa pod uslovom da biblioteka nije zaključana. Ako je biblioteka zaključana tada se ista mora prethodno otključati ukucavanjem korisničkog imena i šifre. Pomoću ovog modula možete editovati kod makro i praviti izmene u samom makrou. Kada aktivirate makro editor, tada se aktivira meni makro editora, koji se sastoji od sledećih stavki:

• ‘Fajl’ sadrži sve komande koje se odnose na rad sa fajlovima. • ‘Editovanje’ sadrži sve komande koje mogu biti od koristi prilikom

programiranja, kao što su Unesi, Kopiraj, Pronadji, Zameni itd. • ‘Pokreni’ sadrži naredbe za kompajlovanje napisanog koda i za

pokretanje makroa. Kopmajluj proverava greške o konvertuje programski jezik u mašinski jezik. Pokreni pokreće makro program.

Za programiranje možete koristiti VBA uputstvo.

Databaza

Svaki Pythagoras dokument može imati unutrašnju bazu podataka koja se sastoji od više atributalnih tabela.

Rad sa bazom podataka

Rad sa bazom podataka omogućuje kreiranje atributalnih tabela i definisanje strukture tabela. Kod kreiranja tabela se može podesiti za koje tipove objekata se koja tabela može povezivati, koristeći list "Vrste objekata"

Cirkularno pismo

Opcija Cirkularno pismo je namenjena da se odjednom odštampa pismo upućeno na više adresa. Šablon pismo je drugi Pythagoras dokument koji sadrži tekst pisma i tekst umesto kojeg se unosi određeni atribut iz selektovanih elemenata.

<*table.column*> kolona iz tabele

<*#object type.attribute*> sistemski atribut elementa Na primer :

<*Parcela.Broj*> bila bi kolona "Broj" iz tabele "Parcela"

<*#polygons.area*> bila bi "površina" selektovanog "poligona"


Selekcija listova

Podmeni Podešavanje strane sadrži naredbe za podešavanje Štampača, prikazivanje ili ne strane na crtežu, izbor strane i brisanje strane za štampu.

Rad sa listovima

Naredba rad sa listovima otvara dijalog boks u kome možete podešavati, dodavati ili brisati listove ili im se dodeljivati opcija "Leteće" ako želimo da se vidi ili nevidi šta ima na koordinatnom sistemu strane.

Listovi

Ako u crtežu postoji više listova za štampu, tada će se pojaviti lista svih kreiranih listova sa njihovim nazivima. Listovi se mogu aktivirati selekcijom lista iz liste.

Štampač

Dijalog boks koji se pojavljuje sadrži listu štampača ili plotera koji su instalirani na vašem računaru, potrebno je da selektujete štampač ili ploter i da kliknete na podešavanje da podesite karakteristike kao što su izbor veličine papira i sl. Dijalog boks koji se pojavljuje posle pritiska na taster Podešavanje zavisi od drajvera instaliranog štampača. Ako ste u nekom crtežu koji ste otvorili, selektovali štampač koji više nije aktivan, Pythagoras će izbaciti upozorenje, kada nastavite crtež će se prilagoditi novom štampaču.

Selekcija površine za štampu

Ovom naredbom se podešava površina za štampu u smislu razmere, centralne tačke i rotacije.. Kada se aktivita ov naredba na ekranu možete videti okvir površine za štampu i stranicu. Na kontrolnoj tabli se pojavljuje dijalog boks na kome možete da podesite razmeru, koordinate, prikaz ili centriranje. Na crtežu papir je obeležen punom linijom, a površina za štampu crtkastom linijom. Uvek možete da pritiskom na taster Prikaz vidite šta ste selektovali da štampate. Faktor razmere se može unositi ručno ili birati iz ponuđene liste, ili protiskom na taster "Puna strana". Kada se pritisne na ovaj taster, Pythagoras će sračunati razmeru kada ceo crtež popunjava stranu. Samo objekti koji su selektovani kao vidljivi će biti uzeti u obzir pri računanju razmere. Ugao rotacije se može menjati samo ručno.


Parametri translacije (x, y) se mogu menjati na različite načine: 1. direktno na kontrolnoj tabli. 2. tasterom "Centar". Pythagoras sračunava automatski

razmeru i koordinate centra, pritom se samo vidljivi lejeri koriste pri računanju.

3. kada dođete kursorom na površinu za štampu, on će preći oblik šake što znači da kada kliknete levim tasterom i zadržite, možete videti gde pomerate površinu za štampu. Kada pritom pritisnete i zadržite taster CTRL moći ćete da pomerate površinu samo horizontalno ili vertikalno. Ovo je korisno kada treba da štampate nekoliko puta sa manjim formatom strane.

Relativno, ako stanete na ugao, moći ćete da rotirate površinu za štampu. Takođe, nakon rotacije pritiskom na taster Prikaz možete videti kako to izgleda. Pritiskom na taster Ecs na tastaturi ili na taster Otkaži na kontrolnoj tabli uvek možete prekinuti naredbu “Izbor površine za štampu”. Ako pritisnete na taster “Ok” tada će te potvrditi nova podešavanja. Primedbe: • You may use the zoom in, zoom out and scrolling functions any

time in order to position the page more accurately. • When the page rectangle is not visible (the page is completely

outside the drawing), use the "Center" button to make the page rectangle visible.

Pritiskom na ikonicu pokrenuće se ova naredba.

Štampa

Naredba Štampa, štampa ili plotuje aktivan crtež. Prvi dijalog boks vam omogućuje da izaberete šta hoćete da štampate. Ovaj prozor je identičan prozoru opcije prikaza. Ako pritisnemo taster OK izabrani podaci će biti poslati na štampač ili ploter.

Ova prozor se sastoji od nekoliko strana gde možete podešavati: • Izbor prikaza iz lista ranije sačuvanih "Prikaza"(Prikaz se kreira

tako što podesite šta hoćete da vidite i kako i jednostavno ga sačuvate, kasnije se prikazi mogu selektovati iz liste i automatski paliti i gasiti lejere i sl.)

• "Lejeri" ili grupe lejera • "Prikaži" gde se podašava šta se vidi a šta ne od karakteristika

objekata. • "DTM"-koji se može prikazati kroz mrežu trouglova ili mape u boji u

zavisnosti od visine ili nagiba. • "Tematska mapa"-ako su kreirane mogu se selektovati tematske

mape za štampu. • "Štampa"- izbor i podešavanje štampača • "Opcije štampe"-podešavanje opcija štampe Strana "Opcije" omogućuje da konvertujete podatke koje šaljete na štampač. Uvek je moguće konvertovati “Boju u Crno” Ostale konverzije se mogu aktivirati tek kada se učitaju. Pogledajte poglavlje


"Definicije", "Podešavanje", "Učitavanje tabele za konverziju " koje objašnjava detaljnije. Imate sledeći izbor: • Bez konverzije: po definiciji selektovano. • Boja --> Crno: sve boje kovertuje u crno. • Boja --> Širina: širine objekata će biti ignorisane. Nove širine će

biti preuzete iz tabele za konverziju. • Širina --> Boja: boje objekata će biti ignorisane. Nove boje će biti

preuzete iz tabele za konverziju. Samo za Windows Štampa specijalnih boja inteziteta (75%, 50%, 25%…) može da izazove probleme pod Windows NT ili Windows 2000 operativnim sistemom. Drajveri nekih štampača pod ovim operativnim sisetemima mogu biti odštampani totalno u drugoj boji. Problem može biti rešen korišćenjem punih bojaselekcijom naredbe 'Koristipune boje boje za bitmap šare'. Pythagoras će sračunati približne boje i te boje će biti poslate na štampač kao 100% boja. Takođe je moguće štampati u modu “Sakrivena strana”:

1. sredina ekrana će biri sredina strane . 2. Imate mogućnost da štampate objekte strane ili ne. 3. razmera strane se može podesiti:

Svi objekti se mogu dodatno urazmeriti u okviru razmere strane. Tako će svi objekti biti dodatno urazmereni. Primedba: objekti strane će zadržati razmeru.

Za štampu se može koristiti i taster .

Poslednji dokumenti

Lista od 16 poslednje otvorenih i korišćenih fajlova se pojavljuje u podmeniju Poslednji dokumenti, menija Fajl. Kada se klikne na neki od dokumenata on će se automatski otvoriti, pod uslovom da se još uvek nalazi na toj putanji.

Izlaz

Naredba Izlaz zatvara sve dokumente i izlazi iz programa. U koliko ste u dokumentima pravili neke promene Pythagoras će vam ponuditi dijlog boks u kome će te moći da sačuvate ili ne dokument.. Kada izlazite, Pythagoras čuva sve informacije o podešavanjima i defiinicijama. Sledeći put kada pokrenete program sva podešavanja će biti ista kao kod izlaza.

O…

Pojavljuje se dijalog boks koji sadrži sve informacije aktivnoj verziji Pitagore, kao i podaci o gde i kako se može dobiti podrška.

Uputstva Meni Editovanje 27

Poglavlje 3: Meni Editovanje

Opovrgni

Naredba Opovrgni ( ) vraća crtež u stanje pre zadnje izvršene komande. Broj nivoa Opovrgni se može definisati. Ova naredba može biti od velike koristi kada konstruišete nešto, da bi nešto konstruisali potrebno je da konstruišete pomoćne linije ili objekte, konstruišete šta ste hteli i stavite ga u Klipbord, zatim sa Opovrgni orišete pomoćne objekte i zatim Unesete iz klipborda rezultat nazad u crtež. Primedba: nova naredba potiskuje poslednju iz liste!

Ponovo uradi

Naredba ponovo uradi ( )je suprotna naredbi Opovrgni.

Selekcija

Naredba Selekcija može da selektuje: - sve tačke - sve linije - sve poligone - sve putanje - sve tekstove - sve koordinatne sisteme - sve objekte "sve" se odnosi na sve vidjive lejere i na samo lokalni koordinatni sistem ili na koordinatni sistem strane.

Pronadji

Ova naredba ( )omogućuje pronalaženje objekata tako da budu zadovoljeni određeni kriterijumi. Selektovani objekti se mogu dodavati u selekciju. Na primer: - prvo pronađete sve tačke plave boje u lejeru "Test" - zatim pronađete sve linije koje nisu crvene u lejeru "Test". Možete pretraživati određene tipove objekata kao što su: tačke. Linije, tekst, poligoni ili putanje. Lukovi i krugovi su uzeti u obzir kao linije. Podešavanjem različitih parametara u dijalog boksu možete vršiti pretraživanje po velikom broj kriterijuma.

28 Meni Editovanje Uputstva

Mogući kriterijumi: • Lejer: objekti moraju biti u izabranom lejeru. • Boja: objekti moraju imati izabranu boju. • Stil: objekti moraju imati izabrani stil. Moguć je izbor stila po

objektima (tačka, linija, poligon) • Visina: visina mora biti =, <= ili >= od zadate vrednosti. • Komentar: komentar mora biti jednak ili počinjati sa delom zadatog

teksta. • Broj tačke: od x do y.

− Ako su unete obe vrednosti i x i y : sve tače između, uključujući i ove dve biće selektovane.

− ako je polje čekirano a vrednosti x i y nisu ukucane: sve tačke bez brojeva biće selektovane.

− Ako je samo uneta vrednost y: sve tačke do te vrednosti biće selektovane.

− Ako je samo uneta vrednost x: sve tačke od te vrednosti biće selektovane, uključujući i tačke bez broja.

• Takođe se može zadavati kriterijum po vrednostima iz atributalne tabele ako ih ima povezanih sa objektima.

Broj pronađenih objekata je prikazan u dijalog boksu. Pritiskom na taster “Selektuj” objekti će biti selektovani. Možete: • Napraviti potpuno novu selekciju. • Dodati u postojeću selekciju: pronađeni objekti će biti dodati već

selektovanim. • Izbaciti iz selekcije: pronađeni objekti će biti deselektovani. • Selektovati iz već selektovanih objekata: samo selektovani objekti

koji zadovoljavaju zadati kriterijum će ostati u selekciji. U dijalog boksu “Pronađi” imate taster “Opcije prikaza”. Sa ovim tasterom otvarate novi prozor u kome možete da definišete opcije prikaza. Sa “Svi selektovani objekti +....m” definišete krug koji želite da vidite oko selektovanih objekata. Sa opcijom “Faktor zuma”, uvećavate aktivnu razmeru za izabrani faktor. Misli se na razmeru u kojoj se plotuje crtež. Ova razmera se uvek može videti na kontrolnoj tabli ako se izabere naredba U razmeri štampe u meniju Pregled. Opcija “Ne menjaj prozor” ostavlja prozor u razmeri i poziciji koja je trenutna. Samo opcija “Svi selektovani objekti +....m” će uvek prikazati na ekranu sve selektovane objekte. Opcija “Označi selektovan eobjekte” će učiniti da selektovani objekti blinkaju..


Iseci

Ova naredba ( ) briše selektovane objekte i kopira ih u klipbord. Koordinate objekata koji su u klipbordu su relativne na selektovani Koordinatni sistem.

Kopiraj

Naredba Kopiraj ( ) kopira selektovane objekte i kopira ih u klipbord. Koordinate objekata koji su u klipbordu su relativne na selektovani Koordinatni sistem. Postoji razlika između Pitagorinog i Windows (OS) klipborda. Napomena: naredbe Iseci i Kopiraj se mogu dobiti i klikom na desni taster miša

Pitagorin klipbord

Objekti kopirani u Pitagorin klipbord se mogu koristiti samo u Pitagori, za prebacivanje sadržaja iz jednog u drugi crtež.

Windows klipbord

Kopiranje u klipbord OS omogućuje da kopirate deo selektovanog crteža u ostale alate (kao što su MS Word, MS Excel, …). Ova opcija je dobra kad aje potrebno da se ilustruje dokument u drugim aplikacijama.

Unesi

Naredba Unesi ( ) će iz klipborda uneti sve iskopirane objekte zajedno sa njihovim atributima u aktivan crtež. Koordinate objekata iz klipborda će biti relativne na aktivan koordinatni sistem. Takođe visine će biti relativne u odnosu na visinu koordinatnog početka. Kada kopirate deo crteža koji je bio u korisničkom koordinatnom sistemu S1-S2 i unosite ga u drugi crtež koji ima aktivan korisnički koordinatni sistem S1-S2, tada ćete dobiti dijalog boks u kome ćete moći da birate dali hoćete da unesete u originalnoj razmeri ili sračunatoj razmeri. Prilikom unosa uvek ćete dobiti poruku koja vas obaveštava u koji koordinati sistem unosite sadržaj iz klipborda.


Podešavanje unosa

Naredba Podešavanje unosa vam omogućuje da pre nego unesete iskopirani sadržaj iz klipborda podesite razmeru i ostale parametre. Sve kordinate će biti urazmerene ako zadamo faktor razmere. Ogledalo: ose ogledala mogu biti ose Y ili X. Taster “Izravnaj skicu” pomaže da perfektno unesete raniju skicu u vaš crtež. Selektujte objekte i kopirajte ih u klipbord. Otvorite crtež koji sadrži tačke sa tačnim koordinatama i selektujte “Podešavanje unosa” sa selektovanjem Izravnaj skicu i kliknite na taster “Ok”, skica će biti pravilno unesena u vaš crtež. VAŽNO: Brojevi tačaka moraju biti isti u oba crteža.

Obriši

Naredba Obriši briše selektovane objekte iz crteža. Kada su selektovani objekti deo nekog drugog objekta tada se oni ne mogu izbrisati. Na primer: krajnje tačke linije se ne mogu izbrisati dok se prvo ne izbriše linija. Napomena: takođe i tačke koje čine korisnički koordinatni sistem se ne mogu obrisati dok se ne obriše koordinatni sistem.

Odseci

Naredba “Odseci” briše sve objekte rasterske ili vektorske izvan ili unutar selektovanog poligona. Svi objekti na ivici će biti isečeni osim teksta ili simbola. Ovi objekti će biti selektovani jedino ako potpuno pripadaju selektovanom poligonu. Napomena: sa slikama, sadržaj više poligona će biti obrisan. Sledeće funkcije mogu biti selektovane:

1. Isecanje rasterske slike pojedinačno. 2. Samo vektor 3. Samo raster

Na ovaj način možete da selektujete površine iz karte i koristite ih za štampu ili za kopiranje. Ivice će biti fino isečene. Primedbe:

1. Na ovaj način će te značajno smanjiti crtež, ali zapamtite da ste isekli deo karte!


2. Odsecanje se samo odnosi na vidljive objekte. To jest lejeri koji su isključeni neće biti isečeni.

Pomeri

Naredba Pomeri se koristi za pomeranje selektovanog objekta na drugo mesto. Kada je selektovan objekt i selektovana naredba Pomeri kursor dobija izgled krstića i tada možete da kliknete i zadržite na centralnu tačku i pomerite objekat na novo mesto. Napomena: Kada se pomera tačka koja pripada poligonu, tada dok je pomerate videćete i površine koje se menjaju. Upozorenje: Naredba Pomeri menja koordinate tačaka. Ne koristite ovu naredbu da podešavate crtež relativno stranu. Pogledajte lekciju Izbor površine za štampu..

Rotiraj

Naredba Rotiraj vam omogućuje da selektovani objekat zarotirate oko zadatog centra rotacije. Kada selektujete objekat tada se aktivira naredba Rotiraj i tada je potrebno da kliknete na tačku koja će biti centar rotacije. Sledeće je da uhvatite objekat mišem za jedan kraj i da ga zarotirate..

Upozorenje: Naredba Rotiraj menja koordinate tačaka objekta. Ne koristite ovu naredbu da rotirate crtež relativno u odnosu na koordinatni sistem strane. Pogledajte lekciju Selekcija površine za štampu.

Tekst je automatski orijentisan da ne bude okrenut naopačke. Postoje i dva izuzetka:

− Kada selektujete pojedinačni tekst i okrenete ga naopačke. − Dimenzije su okrenute da budu relativne u odnosu na referentnu liniju.

Dupliraj

Naredba Dupliraj će selektovani objekat iskopirati tik pored originala i ostaviti kopiju selektovanom, tako da se može pomerati na neko drugo mesto.

Napomene: • Duplirane tačke ne dobijaju brojeve tačaka. • Komentari koji pripadaju objektim ase neće iskopirati.


Obriši koordinatni sistem

Ova naredba briše selektovani korisnički koordinatni sistem.

Prilagodi

Sačuvaj sve editovane slike…

Sve rasterske slike (sečene, brisane,...) se mogu sačuvati u folder. Nazivi slika ostaju isti. Ova funkcija se aktivira kada imate više od jednog rastera. Ako imate samo jedan raster morate dvostruko kliknuti na raster i zatim sačuvati promene pod drugim imenom.

Konvertuj u Polilinije

Ova naredba konvertuje selektovani niz linija, lukova u polilinije. To smanjuje broj objekata u crtežu, ali sve informacije o tim objektima, kao što su komentari, brojevi tačaka itd. se gube. Snapovanje na tačke je i dalje moguće. Pythagoras konvertuje sve linije u polilinije i to samo one koje su vidljive. Ovo je korisna naredba, kada imamo lejere, koji se ne koriste za konstrukcije nego samo pozadinu, pa da bi rasteretili crtež mogu se prebaciti u polilinije.

Lokalni → Strana

Ova naredba prebacuje objekte iz lokalnog koordinatnog sistema u koordinatni sistem strane.

Strana → Lokalni

Ova naredba prebacuje objekte iz koordinatnog sistema strane u lokalni koordinatni sistem.

Gupisanje

Naredba Grupisanje će sve selektovane objekte staviti u jednu grupu. Objekti koji pripadaju jednoj grupi se mogu jednim klikom miša na bilo koji objekat selektovati.


Razgrupisavanje

Naredba Razgrupisavanje će sve grupisane objekte razgrupisati u pojedinačne objekte.

Raspakivanje

Naredba Raspakivanje će sve selektovane simbole i tipove linija rasčlaniti na pojedinačne elemente.

Setovanje maske kod štampe

Ova naredba vam omogućuje da kreirate masku izvan koje se neće štampati ništa iz lokalnog koordinatnog sistema. Maska za štampu se kreira tako što se prvo u koordinatnom sistemu strane napravi poligon i selektuje, tada se aktivira ova naredba. Granice maske biće prikazane crvenom isprekidanom linijom (koja se ne vidi pri štampi).

Brisanje maske

Kada je u listu napravljena Maska za štampu tada je ova naredba aktivna i tako da maska može brisati.

Uputstva Meni Alatke 35

Poglavlje 4: Meni Alatke

Upoznavanje

Pythagoras radi sa nekoliko objekata pomoću kojih možete da kreirate vaš crtež. Ovo poglavlje vam pruža informacije o naredbama koje ćete koristiti prilikom crtanja i selektovanja osnovnih objekata. Napomene: • Većina naredbi iz menija Alatke se može pozvati pritiskom naneki

od tastera iz kontrolne table.. • Tasterom SPACEBAR (prazno mesto) sa tastature možete menjati

naredbu Selektovanje (ikonica sa strelicom) i poslednje selektovane alatke.

Upotreba tastera Esc kod kreiranja objekata

Tasterom Esc sa tastature uvek možete ozkazati započetu naredbu. Ova naredba može biti korisna za merenje dužina između tačaka, kako? Jednostavno krenete da crtate liniju pa kliknete na početnu tačku, i zatim na završnu tačku, tada će vam se na kontrolnoj tabli pojaviti odstojanje. Ako pritisnete Enter tada će linija biti nacrtana, ali ako pritisnete taster Esc na tastaturi poništićete naredbu. Rezultat, videli ste koje je odstojanje, a linija nije nacrtana!

Unos pozicije objekta upotrebom kontrolne table

Kada crtate tačke ili linije tada pozicija tačke koju ste pikirali nije precizna osim ako niste pikirali već postojeću tačku. Pythagoras će vam omogućiti da unesete tačne koordinate, ručno, putem kontrolne table. Na kontrolnoj tabli se nalaze sledeća polja: • Polja koordinata: u ova polja možete unositi elemente pravouglih ili

polarnih koordinata. • Dva polja za dužine: u ova polja možete unositi rastojanja od

početne ili završne tačke do tačke na postojećoj liniji. • Polje za dužinu linije:u ovom polju možete uneti dužinu linije koju

crtate. • Polje za normalno odstojanje od linije: u ovom polju možete uneti

normalno odstojanje tačke od postojeće referentne linije. Posledje polje ima dva značenja, "d" (dužina) i "D" (normalno odstojanje) u zavisnosti dali crtamo liniju ili kopiramo paralelno. U zavisnosti šta crtate moći ćete da unosite odgovarajuće vrednosti, ako imate ponuđenih više polja tada sa polja na polje možete skakati pritiskanjem tastera TAB na tastaturi. Na ovaj način vam je omogućeno da editujete približno pikirane pozicije u tačne. Kada u nekom polju uneste novu vrednost i pritisnete taster TAB (´*´Mac) tada će se pozicija automatski preračunati i bićete sa kursorom u drugom polju, rezultat možete videti na ekranu. Sa tasterom Ok ili Enter možete potvrditi poziciju, dok sa tasterom Esc ili Otkaži možete poništiti naredbu.

36 Meni Alatke Uputstva

Napomena: Ako crtate tačku na postojećoj liniji i unesete negativnu vrednost za odstojanje, to će značiti da će tačka biti na istom pravcu, ali sa druge strane tačke (na produžetku linije).

Alatke koje se najčešće koriste

Tačka Tačka je najosnovniji element crteža. Geodetska merenja zahtevaju unos u crtež poznatih tačaka (date koordinate) i svake pojedinačne tačke sa svojim koordinatama koje korisnik definiše (pravougle ili polarne). Unos koordinata merenih podataka može biti ručni ili automatski. Naredba Uvoz objašnjena je u poglavlju Meni Fajl. Da bi uneli tačke pojedinačno morate selektovati kursorom naredbu Tačka na Kontrolnoj tabli ili iz menija Alatke izabrati naredbu Simbol (prethodno definisati tip tačke). Oblik kursora će biti takav da vas asocira na pikiranje tačke ili simbola. Kreiranje tačke pomoću njenih koordinata Pre kreiranja novih tačaka morate prvo podesiti koordinatni sistem, kao i ostale parametre u crtežu. Postavite kursor bilo gde na crtežu osim na linije i kliknite. Pythagoras će vam omogućiti da unesete koordinate tačke, osim ukoliko niste isključili opciju u meniju Definicije, “Potvrdi operaciju”. Ako je ovo opcija isključena nećete biti u mogućnosti da posle klika mišem išta promenite. Kako je ranije objašnjeno možete definisati bilo kakav koordinatni sistem kao i tip koordinata (pravougle ili polarne). Ako želite da unosite više tačaka, pritisnite taster Caps Lock (stalno velika slova) i non stop će vam biti omogućeno da unosite koordinate tačaka ručno putem polja na kontrolnoj tabli, tasterom Esc ili Otkaži možete prekinuti naredbu. Kreiranje tačke na liniji Na postojećim linijama možete pikirati tačke vrlo jednostavno. Kada kursorom stanete liniju i kliknete levim tasterom, tačka će se odmah snapovati na liniju i otvoriće vam se polja gde možete unositi rastojanje pikirane tačke od krajnih tačaka. Ako unesemo rastojanje tačke do početne i pritisnemo TAB, program će automatski sračunati odstojanje do krajnje tačke. Na ovaj način možete unosti apsisno tačke na liniji. Ako je uključen caps lock tada možete brzo nacrtati više tačaka na jednoj liniji.


Napomene: Stil nove tačke zavisi od podešenog stila u meniju Definicije. Ako pritisnete na numeričkoj tastaturi neki brojeva “n” (2-9) linija će biti podeljena na “n” jednakih delova. Na svakom tom delu će se pojaviti tačka “1/n” i kursor će moći da se snapuje jedino na ta mesta. To je jedan od načina da brzo pikirate tačke na na jednakim odstojanjima. Promena H vrednosti kod postojećih tačaka Ako pritisnete i zadržite taster CTRL ili ALT i dvostruko kliknete na tačku moći ćete da promenite visinu tačke na kontrolnoj tabli. Linija Omogućeno je crtanje linije u svim pravcima. U Pitagori je linija definisana sa koordinatama krajnjih tačaka. Kada se nacrta linija bez postojećih krajnjih tačaka, one će automatski biti kreirane. Kada selektujete alatku"Linija" kursor se menja u krstić. Kada pomerate kursor kroz crtež, kada naiđete na tačku ili stanete na liniju kursor će promeniti oblik i asocirati vas gde se nalazite svojim oblikom. Krajnja tačka (početna ili završna) može biti: • postojeća tačka, • tačka na postojećoj liniji, • tačka definisana koordinatama. Najčešći slučaj je kada se linija definiše između dve postojeće tačka. U tom slučaju selektujete alatku Linija, kliknete na prvu tačku i zatim na drugu tačku, linija će biti kreirana. Kada je početna tačka fiksirana, linija će pratiti kursor na ekranu. Pre nego kliknete na drugu tačku moguće je crtež pomerati i zumirati. Napomena: Kada pritisnete taster CTRL, linija će biti paralena osi Y ili X aktivnog koordinatnog sistema. Kada početna tačka linije nije postojeća tačka, tada se ta tačka definiše kao i obična tačka (pogledajte Tačka). Krajnja tačka može biti na drugoj liniji. U tom slučaju, Pythagoras će vam dati opciju da unesete tačnu dužinu nove linije. Završna tačka linij eće biti u preseku postojeće linije i zamišljene kružnice poluprečnika dužine nove linije. Napomene: • Stil i debljina linije zavisi od prethodne definicije (pogledajte meni

Definicije). • Završna tačka linije koju kreirate će se snapovati na sledeće tačke:

1. Tačka na postojećoj liniji gde je nova linija normalna na postojeću.

2. Tačka na kružnici ili luku gde je nova linija tangencijalna na kružnicu ili luk.

3. Tačka na kružnici ili luku gde je nova linija normalna na kružnicu ili luk.

4. Tačka na luku ili liniji na intervalima od 1/2 .. 1/9 dužine luka ili linije kada je odgovarajući broj pritisnut na numerčkoj tastaturi.


Za vreme kreiranja linije na kontrolnoj tabli možete videti odgovarajuće dodatne informacije o liniji. po definiciji kontrolna tabla prikazuje horizontalno dužinu (d). Kao i uvek korišćenjem tastera TAB, na kontrolnoj tabli će biti prikazani kosa dužina (s), visinska razlika (dH), procenat pada (%) i direkcioni ugao (Ni). Linije sa strlicama na krajnjim tačkama Da bi kreirali linije sa strelicama na krajevima, u meniju Definicije izaberite opciju "Strelice na liniji". Kada je selektovana ova opcija tada se na krajevima linije isrtavaju strelice. Ako ne želite da crtate liniju sa sterlicama na krajevima držite pritisnut taster SHIFT dok crtate liniju. Da bi se vratili u normalan mod isključite opciju Strelice na liniji u meniju Definicije. Da bi ste dodali strelice na krajevima postojeće linije, selektujte liniju i njene krajnje tačke koji želite da promenite. Zatim selektujte "Uklj" or "Isklj" u meniju "Formatizovanje", "Strelice na liniji". Linija se može menjati jedino kada su selektovane i krajnje tačke linije. Napomena: Pritisnite taster SHIFT kada potvrđujete drugu tačku linije i startovaćete novu liniju. Ovo može biti praktično kada želite da crtate seriju spojenih linija, sa strelicama jedino na početku prve i na kraju poslednje linije. Ukoliko želite da crtate liniju sa strelicom na jednom kraju linije tada pritisnite taster SHIFT i počnite da crtate liniju i kada želite da potvrdite drugi kraj linije pustite taster SHIFT. Paralelne linije Alatka "Paralelna linija" omogućuje korisniku crtanje linije paralelne sa postojećom linijom. Kada je selektovana ova alatka kursor se menja u simbol koji predstavlja paralelne linije. Tada kliknete na referentnu liniju i simbol paralelne linije ostaje na toj liniji. Početna tačka paralelne linije može biti:

− Postojeća tačka, − Tačka na postojećoj liniji, − Tačka definisana koordinatama.

Kada izaberete početnu tačku na postojećoj liniji, Pythagoras vam pruža opciju da unesete ili odstojanje od krajnjih tačaka ili normalno rastojanje od referentne linije, luka ili kruga. Korišćenjem tastera TAB na tastaturi možete birati polje u koje možete uneti vrednost. Kada je definisana početna tačka linija se pomera tako da je paralelna sa referentnom i prolazi kroz početnu tačku. Kada naiđete na presečnu liniju kursor če se promeniti tako da asocira na presečnu tačku, tada možete samo kliknuti i linija će biti kreirana. Ako kliknete negde van objekta tada će vam Pitagora ponuditi da unesete dužinu linije. Napomena: Početna tačka paralelne linije može biti i jedna od krajnjih tačaka referentne linije. Tangencijalna linija Alatka "Paralelna linija" takođe omogućuje iscrtavanje linija koje su:

− Tangencijalne na krug ili luk − Tangencijalne na 2 kruga ili luka


− Tangencijalne na krug ili luk i normalne na liniju. Kada kliknete na luk ili krug to će biti početna tačka tangente i kako pomerate miša tako ćete videti linuju koja je tangenta kruga ili luka kroz tu tačku. Ako kliknete blizu neke tačke na luku ili krugu linija će se snapovati na tu tačku. Ako pomerite miša na krug ili luk tako da ta tačka prestavlja tangentu ili normalu na taj krug pojaviće se odgovarajući na kursoru. Ako kliknete na objekat dok se vidi simbol na kursoru linija će biti kreirana bez pitanja. Normala na liniju Alatka "Normala" omogućuje korisniku crtanje linije normalne na postojeću liniju. Kada je selektovana ova alatka kursor se menja u simbol koji predstavlja normalu linije. Tada kliknete na referentnu liniju i simbol normale linije ostaje na toj liniji. Početna tačka normale može biti:

− Postojeća tačka, − Tačka na postojećoj liniji, − Tačka definisana koordinatama.

Kada izaberete početnu tačku na postojećoj liniji, Pythagoras vam pruža opciju da unesete ili odstojanje od krajnjih tačaka ili normalno rastojanje od referentne linije, luka ili kruga. Korišćenjem tastera TAB na tastaturi možete birati polje u koje možete uneti vrednost. Kada je definisana početna tačka linija se pomera tako da je normalna na referentnu i prolazi kroz početnu tačku. Kada naiđete na presečnu liniju kursor če se promeniti tako da asocira na presečnu tačku, tada možete samo kliknuti i linija će biti kreirana. Ako kliknete negde van objekta tada će vam Pitagora ponuditi da unesete dužinu linije. Normala na luk Sa ovom alatkom takođe možete kreirati normale na lukove ili krugove. Prvo morate kliknuti na luk ili krug i videćete kako pomerate kursor liniju koja je normalna na luk ili krug. Ako kliknete blizu neke tačke na luku ili krugu kursor će se snapovati na tu tačku. Luk tangencijalan na liniju ili luk Alatka "Tangencijalni luk" omogućuje korisniku kreiranje tangecijalnog luka kroz postojeću liniju ili luk. Treba da kliknete na liniju i unesete odstojanje od krajnje tačke, to će biti početna tačka luka. Zatim pomerate kursor na neki objekat ili na proizvoljnu poziciju i kliknete, tada možete uneti ugao ili poluprečnik novog luka ili koordinate krajnje tačke.


Kroz neku tačku možete kreirati luk ako pođete da crtate liniju i pritisnete taster SPACE (prazno mesto) tada će se linija pretvoriti u luk koji je tangecijalan na pravac u kome smo krenuli da crtamo liniju. Napomene: • Pravac crtanja luka možete promeniti ako priđete početnoj tački i

krenete u suprotnom pravcu. • Krajnja tačka luka koji crtate će se automatski snapovati na

sledeće tačke: − Postojeću tačku − Tačke na postojećem luku, krugu ili liniji. − Tačku na postojećoj liniji gde je novi luk normalan na

postojeću liniju.

Luk tangencijalan na dve linije

Alatka "Luk tangencijalan na 2 linije" omogućuje crtanje luka sa dve tangencijalne linije. Kada selektujete ovu alatku kursor se menja u dve paralelne linije. Kliknite redom na prvu pa na drugu liniju, dok pomerate miša videćete luk koji je tangencijalan sa dve linije. Kada kliknete na neku poziciju, Pitagora će vam ponuditi da unesete poluprečnik luka, ili koordinate tačke na luku. Napomene: • Kada pritisnete taster CTRL dok potvrđujete luk referentne linije će

biti trimovane ili produžene do dodirne tačke. • Kursor novog luka će automatski snapovati na sledeće tačke:

− Postojeću tačku − Postojeću liniju ili luk − Tačku na postojećoj liniji gde je novi luk tangentan na

tu liniju (novi luk će tada biti tangencijalan na 3 linije). • Novi luk može biti konstruisan u bilo koja 4 segmenta pomoću dve

linije koje ste naznačili. Luk kroz tri tačke

Alatka "Luk kroz 3 tačke" formira luk kroz početnu, srednju i završnu tačku luka. Kada je ova alatka selektovana kursor se menja u strelicu sa slovom P. Luk sa zadatim poluprečnikom i centrom Alatka "Luk sa centrom i poluprečnikom", formira luk kroz centar i krajnje tačke luka. Prvo klikćete na centralnu tačku i zatim na početnu da definišete poluprečnik, posle toga ćete videti luk koji možete crtati do preseka sa nekim objektom. Kada završna tačka nije postojeći objekat tada morate uneti poluprečnik luka. Napomena: Kada držite pritisnut taster CTRL dok potvrđujete luk, nacrtaće se tačka centra luka.


Lukovi sa strelicama na krajnjim tačkama Da bi ste kreirali sterlice na luku potrebno je da kada definišete početnu ili krajnju tačku da držite pritisnut taster SHIFT, ili da u meniju Definicije uključite crtanje linija sa sterlicama. Da bi ste dodavali ili brisali strelice na postojećem luku potrebno je selektovati krajnju tačku i da selektujete Uklj ili Isklj u meniju Formatazovanje Strelice na liniji. Napomena: Pritisnite taster SHIFT kada potvrđujete drugu tačku luka i startovaćete novi luk. Ovo može biti praktično kada želite da crtate seriju spojenih lukova, sa strelicama jedino na početku prvog i na kraju poslednjeg luka. Ukoliko želite da crtate luk sa strelicom na jednom kraju linije tada pritisnite taster SHIFT i počnite da crtate luk i kada želite da potvrdite drugi kraj luka pustite taster SHIFT. Krug sa zadatim centrom i poluprečnikom Nakon izbora ove naredbe klinite na mesto ili postojeću tačku, kako bi odredili centar kruga. Zatim pomerajte miša dok ne odredite približno kružnicu. Dok pomerate miša možete videti kružnicu kako se povećava ili smanjuje, kada kliknete na približno mesto ako to nije postojeća tačka pojaviće se mogućnost da unesete tačan poluprečnik ili koordinate. Napomene: • Kada pritisnete taster CTRL dok potvrđujete krug tada će se

kreirati i centar kruga. • Kursor će se automatski snapovati na sledeće tačke:

1. Postojeći tačku 2. Postojeću liniju ili krug 3. tačku na postojećoj liniji, luku ili krugu gde je novi krug

tangencijalan na taj objekat.

Krug kroz 3 tačke Ovom naredbom možete nacrtati krug kroz tri postojeće tačke. Prvo kliknete na prvu, zatim na drugu i kad kliknete na treću tačku krug će biti nacrtan, zadovoljavajući uslov da sve tri tačke leže na kružnici. Napomena: Kada pritisnete taster CTRL dok potvrđujete krug tada će se kreirati i centar kruga.

Paralelni objekti (linije/ lukovi/ krugovi) Naredba "Paralelni objekti" omogućuje kreiranje linija, lukova i krugova koji su paralelni na postojeće. Kada selektujete alatku, kursor se menja u simbol koji reprezentuje paralelne objekte. Zatim možete kliknuti na postojeću liniju, luk ili krug, šta će se desiti zavisi od tipa objekta koji ste selektovali: Kliknite mišem na liniju Kada kliknete na liniju, dobićete liniju iste dužine koja se pomera paralelno selektovanoj. Kliknite mišem na luk U ovom slučaju dobićete luk koji je koncentričan selektovanom koji se povećava ili smanjuje.


Kliknite mišem na krug U ovom slučaju dobićete krug koji je koncentričan selektovanom koji se povećava ili smanjuje.. Kada kliknete na približnu poziciju tada će vam Pitagora dozvoliti da unesete tačno rastojanje između selektovanog i novog paralelnog objekta ili tačne koordinate. Kliknite mišem na tačku za snap na poligon Kada selektujete poligon tada ćete sve linije i lukovi da se pomeraju paralelno onim iz poligona, ali ujedno i koncentrično u odnosu na težište poligona. Rezultat su grupa linija i lukova koncentričnih selektovanom poligonu. Kliknite mišem na tačku za snap putanje Kada selektujete putanju tada ćete sve linije i lukovi da se pomeraju paralelno onim iz putanje, ali ujedno i koncentrično u odnosu na težište putanje. Rezultat su grupa linija i lukova koncentričnih selektovanoj putanji. Napomene: Kursor će se automatski snapovati na sledeće tačke:

− Postojeća tačka − Postojeća linija, krug ili luk − Ova funkcija vam omogućuje jednostavno kreiranje puta.

Tekst Alatke za ispisivanje teksta "Tekst" omogućuju ispisivanje horizontalnog teksta. Pritiskanjem tastera SPACE na tastaturi menjaćete orijentaciju teksta za 90°. To jest tekst će biti vertikalan. Ovaj Tekst će uvek biti horizontalan bez obzira dali je lokalni koordinatni sistem rotiran koristeći naredbu u "Izbor površine za štampu". Kada selektujete ovu alatku kursor postaje vertikalna linija koja ima visinu srazmerno selektovanoj veličini tačke. Kada je kursor doveden blizu tačke, linije ili luka tada možete snapovati tekst na objekt pritiskom na taster CTRL. Kada kliknete negde na ekranu mišem, tada se pojavljuje dijalog boks "Ispravka teksta" gde možete uraditi sledeće: Odrediti horizontalno ravnanje: Levo, centrirano ili Desno Vertikalno ravnanje: Vrh, Centrirano, Dno Veličinu tačke: 4 - 72 tačke. (1 tačka = ± 0.3 mm). Stil: Normalni, zakošeni Širina: Svetla, Normalna, Zadebljana, Ekstra zadebljana Boja Podvučen: Nijedan, pojedinačno, dvostruko, crtkasto Ivica: bez granice, Pojedinačna, Dvostruka. Primedba: granica se ne izvozi u DXF format. Rastojanje linija: Malo, Normalni, Veliko Layer: Imena mogućih lejera. Možete koristiti višelinijski tekst , tasterom Enter idete u novi red. Broj karaktera je limitiran do 254. Pritiskom mišem na taster OK ili tasterom Enter (sa numeričke tastature) potvrđujete tekst.


Kada potvrdite ovaj dijalog boks tada se tekst pojavljuje na ekranu. Tekst se uvek može premestiti ili iskopirati na drugu poziciju. Paralelni tekst Naredba "Paralelni tekst" omogućuje icrtavanje teksta paralelno nekom postojećem objektu, tasterom SPACE možete menjati orijentaciju za 90°. Ovaj tekst se uvek rotira sa crtežom kod štampe bez obzira na definisani koordinatni sistem strane. Kada je ova alatka selektovana kursor menja oblik u simbol dve paralelne linije. Kod ispisivanja važi sve što i kod horizontalnog teksta, jedina razlika je što se ovde prvo mora uzetei orijentacija klikom na postojeći objekat. Tekst se uvek može premestiti ili iskopirati na drugu poziciju. Poligon Alatka "Poligon" omogućuje kreiranje poligona. Možete kreirati poligon kliktanjem na pojedine tačke ili lukove. Kada je kreiran poligon će se pojaviti na ekranu, dok je selektovan poligon tada se vidi njegova ivica, inače se nevidi osim ako nisu podešeni ivica i šara poligona ili ako se sastoji od već spojenih linija i lukova. Poligon se selektuje preko težišta poligona. Poligonu se mogu dodeljivati šare ili linije (standardne ili korisničke). Ako su korisničke šare one se mogu i podešavati u odnosu na korisničke koordinatne sisteme. Da bi ste poravnjali poligon uradite sledeće:

− Kreirajte korisnički koordinatni sistem kroz dve tačke. Na primer koji prolazi kroz najdužu stranu poligona.

− Selektujet poligona ili poligone. − Selektujete "Ravnanje poligona" u meniju format.

Šara će se poravnjati sa pravcem korisničkog koordinatnog sistema. Napomena: • Klikom na krug dobija se automatski poligon sa granicom kruga. • Dok kreirate poligon možete da koristite taster BACKSPACE da

vratite poslednju tačku ili luk poligona. Primedbe: • Za vreme crtanja poligona možete koristiti "dvostruki klik" na liniju

ili luk. Pythagoras će automatski zatvoriti poligon ili stati ako postoji čvor dve ili više linija čekajući korisnika da potvrdi pravac.

• Ako pritisnete taster O kod selektovanja, Pythagoras će samo selektovati poligone.

• Ako kopirate paralelno poligon rezultat će biti polilinija sa ivicama paralelnim poligonu.


Putanja Putanja se toji od tačaka, linija i lukova. Objekti putanje su nezavisni objekti u dokumentu. Kada izaberete alatku "Putanja", tada možete od tačaka, linija, lukova, prelaznica da kreirate putanju ili osovinu buduće saobraćajnice. Poslednji objekt u putanji može se odrediti: 1. Deselektovanjem prve tačke putanje ili, 2. Pritiskom tastera CTRL dok selektujete poslednju tačku ili luk. Putanja se može koristiti za sledeće: • Računanje ukupne dužine putanje, • Postavljanje poprečnih preseka ili nivelete kroz putanju, • Konstrukciju paralelnih linija/ lukova na putanju. Primedbe: • Dok kreirate putanju možete da koristite taster BACKSPACE da

vratite poslednju tačku ili luk putanje. • Za vreme crtanja putanje možete koristiti "dvostruki klik" na liniju ili

luk. Pythagoras će automatski zatvoriti putanju ili stati ako postoji čvor dve ili više linija čekajući korisnika da potvrdi pravac.

• Ako pritisnete taster X kod selektovanja, Pythagoras će samo selektovati putanje.

• Ako kopirate paralelno putanju rezultat će biti polilinija sa ivicama paralelnim putanji.

Korisnički koordinatni sistem Alatka "Kreiraj koordinatni sistem" omogućuje postavljanje privremenog koordinatnog sistema kroz dve tačke, koji će nam u datom trenutku pomoći da odradimo neku proceduru. Možete kreirati koordinatni sistem pikiranjem dve tačke, nove ili postojeće, prva je koordinatni početak, a druga određuje pravac x ose. Novi korisnički koordinatni sistem postaje odmah aktivan nakon kreiranja. Napomene: • Ako držite pritusnut taster CTRL dok kreirate koordinatni sistem

tada će koordinatni sistem biti paralelan osama aktivnog koordinatnog sistema i biće Privremen.

• Kada kreiarte novi Privremeni koordinatni sistem tada se stari automatski briše.

Definisani atributi – Aktivan lejer

Novi objekti koje kreirate po definiciji idu u aktivan lejer.


Pokreni makro

Sva imena makroa koji se mogu pokrenuti se nalaze u listi. Ova opcija je aktivna ukoliko postoji učitana bar jedna validna makro datoteka.

Selektuj

U modu "Selektuj" možete sledeće: • Dobijate informacije o osnovnim objektima u crtežu. • Selektujete i deselektujete objekte • Prevlačite tekst iz jedne u drugu poziciju.

Načini selekcije

Objekti se mogu selektovati na tri načina: • Sterlicom, snapovanjem na objekte • Končanicom, bez snapovanja, definisanjem pravougaonika, ono

što je unutar zahvaćenog pravougaonika biće selektovano, što je izvan neće biti selektovano

• Lasom, bez snapovanja definisanjem površine slobodnom rukom ono što je unutar zahvaćene površine biće selektovano, što je izvan neće biti selektovano.

Dobijanje informacija o objektima

Tačke Kada stavite kursor u blizini neke tačke, na kontrolnoj tabli možete da dobijete informacije o toj tački. Broj tačke, komentar i tačne koordinate tačke će biti prikazane na kontrolnoj tabli. Ako kliknete dvaput na tačku (dvostruki-klik) pojaviće se dijalog boks u kome možete menjati osobine tačke kao što su: broj tačke, komentar, boja, tip tačke, lejer, nivo prikaza itd. Linije Kada približite kursor blizu linije na kontrolnoj tabli će se pojaviti redukovana dužina (d) linije, brojevi krajnjih tačaka linija i odstojanja kursora od krajnjih tačaka linija. Koristeći taster TAB na tastaturi, na kontrolnoj tabli ćete dobijati vrednosti: kosa dužina (s), visinska razlika (dH), direkcioni ugao (Ni) i pad u procentima (%) linije. Lukovi Kada približite kursor luku n akontrolnoj tabli će se pojaviti redukovana dužina (d) luka, brojevi krajnjih tačaka luka i odstojanja kursora od krajnjih tačaka luka. Koristeći taster TAB na tastaturi, na kontrolnoj tabli će se pojavljivati vrednosti: poluprečnika (r), centralnog ugla (C) luka, kosa dužina (s), visinska razlika (dH) u pad u procentima (%). Krug Kada približite kursor krugu na kontrolnoj tabli će se pojaviti obim kruga (d). Tasterom TAB sa tastature možete videti poluprečnik kruga (r).


Tekst Kada kliknete dvostrukim klikom na tekst pojaviće se dijalog boks za editovanje osobina teksta. Poligon Kada približite kursor težištu poligona tada će se na ekranu pojaviti kvadratić sa slovom P u sredini. Tasterom TAB sa tastature ćete dobijati: površinu poligona, obim redukovanih i obim kosih dužina poligona. Putanja Kada približite kursor putanji na kontrolnoj tabli će se pojaviti ukupna redukovana dužina putanje. Ako pritiskate taster TAB na tastaturi pojavljivaće se: ukupna kosa dužina putanje (s), visinska razlika između krajnjih tačaka (dH), pad u procentima (%) između prve i krajnje tačke poligona. Primedba: U crtežu se tasterom SHIFT-TAB može izabrati informacija koja će se prva videti na kontrolnoj tabli. Kada napustite Pitagoru ovo setovanje se resetuje. Sa TAB se selektuje informacija, a sa SHIFT-TAB se selektuje.

Selektovanje objekata

Kada kliknete na neki Pitagorin objekat, tada će on postati selektovan, a svi ostali selektovani objekti će tada biti deselektovani. Kada pritisnete i zadržite taster SHIFT na tastaturi dok klikćete na objekte tada će se svaki objekat na koji kliknete pridodati selekciji. Kada selektujete liniju ili luk tada neće biti selektovane krajnje tačke, ako pritisnete taster CTRL dok selektujete liniju ili luk tada će se pored linije ili luka selektovati i njihove krajnje tačke. Ako selektujete poligon ili putanju i pritisnete taster CTRL tada će pored poligona ili putanje biti selektovane i tačke koje ih čine.

Prevlačenje teksta

Tekst možete prevlačiti po crtežu tako što ćete kliknuti i zadržati levi taster miša na tekstu i pomeriti ga na drugu poziciju. Dok to radite videćete pravougaonik koji predstavlja ivicu teksta koji se pomera sa kursorom.

Ako pritisnite tastere ALT ili CTRL dok prevlačite tekst on će se i pomeriti na drugu poziciju i ostati na staroj, to jest dupliraće se. Napomene: • Prevačenje možete prekinuti pritiskom na teaster ESCAPE. • U modu "Selektuj", Pythagoras uvek locira objekte blizu kursora i

prikazuje informacije na kontrolnoj tabli. Ako imamo mngo različitih objekata na malom prostoru da ne bi uvećavali zum da selektujemo neki objekat možemo pritiskom na određeni taster selektovati samo određeni tip objekata, na sledeći način:


"P": pritiskom na taster P, Pythagoras traži samo tačke. "L": pritiskom na taster L, Pythagoras traži samo linije, lukove, i

krugove. "T": pritiskom na taster T, Pythagoras traži samo tekst. "O": pritiskom na taster O, Pythagoras traži samo poligone. U

ovom slučaju povećava se područje snapa na objekat. "X": pritiskom na taster X, Pythagoras traži samo putanje. U ovom

slučaju se takođe povećava područje snap objektar. "I": pritiskom na taster I, Pythagoras traži samo slike. "R": pritiskom na taster R, Pythagoras će selektovati samo

saobraćajnice

Operacije sa selektovanim objektima

Sa selektovanim objektima možete izvoditi sledeće operacije: − Brisati, Isecati i Čistiti, ili koristiti taster "delete" na tasturi − Menjati atribute objekata − Pomerati objekte u drugi lejer − Pomerati objekte

Ove operacije su detaljnije objašnjene u ostalim lekcijama ovog uputstva.

Poravnaj objekat

Kliknite na objekat (tekst, simbol, šrafuru) da ga selektujete, a zatim na objekat (liniju, luk) da poravnate selektovani objekat. Kada se kreira koordinatni sistem tada se selektovani objekti (tekst, simboli, šrafure) mogu poravnati u odnosu na koordinatni sistem. Na ovaj način se mogu selektovati više objekata i orijentisati u odnosu na koordinatni sistem. Takođe se slike mogu na ovaj način orijentisati na linije i druge slike.

Spajanje objekata

Pythagoras modul za spajanje objekata omogućuje produžavanje i skraćivanje linija ili lukova. Ovaj modul još omogućuje projektovanje tačaka i tekstova na liniji, luku ili krugu.. Kada se selektuje ova alatka tada se kursor menja u deblju strelicu. Kada kliknete na tačku i zatim na susednu liniju, kreiraćete tačku na liniji, luku ili krugu koja predstavlja projektovanu tačku selektovanoj. Za produžavanje ili trimovanje linija i lukova, prvo treba da kliknete na liniju ili luk koji menjate. Kursor je sada malo izmenjen. Zatim kliknite na sledeći objekat, koji može biti linija, luk ili krug. Prvi objekat će biti produžen ili skraćen. Ako napravite dvostruki klik na drugom objektu tada će se oba objekta produžiti ili trimovati do presečne tačke. Linija ili luk na koji prvo kliknete će biti produžen ili trimovan u zavisnosti od sledećih pravila:


1. Linija - Linija − Presečna tačka se ne nalazi na liniji linija će biti produžena. − Presečna tačka je na liniji: linija će biti trimovana, deo linije na

koji prvo kliknete će ostati, a drugi će biti izbrisan.. 2. Linija - Luk ili Krug − Ako se linija seče luk ili krug tada će jedan kraj linije na koji se

prvo klikne ostati, a drugi će biti izbrisna kada se klikne na krug ili luk..

− Ako se linija nalazi unutar kruga ili luka, tada će se linija produžiti na kraju koji je bliži tački na krugu na koju smo kliknuli.

− Ako zadržimo pritisnut taster SHIFT tada će se produžiti suprotan kraj.

3. Luk - Linija, Luk ili Krug − Ako smo selektovali luk koji seče luk ili krug tada će se on

produžiti do drugog luka ili kruga ako pritisnemo SHIFT ili trimovati ako kliknemo na drigi luk, deo na koji smo kliknuli će se trimovati do kruga ili luka i ostati, dok će ostatak biti izbrisan.

Primedba: naredba "Spoji objekte"se može koristiti i za projektovanje tačaka i tekstova na linije. 4. Poravnaj tekst i slike Slike i tekst mogu dobiti istu 0-tačku kao i drugi tekstovi i slike.

Iseci objekat

Naredba “Iseci objekat” briše deo objekta koji se nalazi između presečnih tačaka. Kliknite na objekat koji hoćete da isečete, zatim kliknite na tačke koje se nalaze na tom objektu ili na presečne objekte, tada će deo koji se nalazi između biti izbrisan. Ako se tačke ne nalaze na objektu koji sečemo tada će objekat iseći projekcije tih tačaka na objekat.

Podeli objekt

Naredba “Podeli objekat” deli liniju ili luk na dva dela. Prvo kliknite na objekat koji želite da podelite, a zatim na objekat koji treba da podeli prvi objekat. Drugi objekat može biti tačka, linija ili luk.. Ako se dva objekta seku tada će presečna tačka podeliti objekat. Ako presečni objekat ne seče objekat koji delimo tada će tačka koja se nalazi na produžetku podeliti objekat. Ako objekat delimo tačkom, koja je na objektu koji delimo tada će se objekat podeliti do tačke i od tačke, ako se tačka ne nalazi na objektu tada će objekat biti podeljen do mesta koji predstavlja projekciju te tačke na objekat i od tog mesta. Primedba: • Krug se ne može podeliti.


• Tačke koje se kreiraju nakon podele objekta biće ne vidljive, po definiciji, kasnije se mogu menjati.

Presek

Naredbom "Kreiraj tačku preseka" kreira se tačka koja se nalazi na preseku dve linije ili dva luka ili linije i luka. Kada se selektuje ova alatka kursor se menja u simbol "x1". Kada kliknete na prvu liniju ili luk, kursor će se promeniti u simbol "x2" kada kliknete na drugu liniju tada će presečna tačka biti kreirana. Visina presečne tačke biće jednaka sračunatoj interpolovanoj sa drugog selektovanog objekta. Ako želite da presečna tačka ima srednju vrednost tada koristite opciju “Presečne tačke” iz menija “Računanje”.

Produži liniju

Naredba “Produži liniju” produžavanje linija ili lukova. Prvo kliknite na objekat i zatim na jednu krajnju tačku objekta. Zatim pomerajte kursor dok ne produžite ili skratite liniju ili luk. Prilikom produženja/ skraćenja linije selektovana krajnja tačka se pomera sa jedne na drugu poziciju.

Odseci

Naredba “Iseci” briše sve objekte uključujući i raster spolja ili iznutra selektovanog pravougaonika. Objekti na ivici će biti isečeni sem tekstova i simbola. Možete isecati na sledeće načine:

1. Vektor i raster istovremeno 2. Samo vektor (crtež) 3. Samo raster (slike)

Simbol

Selekcija ove naredbe omogućuje crtanje simbola u crtežu. Prvo je potrebno izabrati simbol u meniju "Definicije", "Biblioteka simbola" ili "Simbol dokumenta". Simbol se može nacrtati ili unosom koordinate centralne tačke ili postavljanjem centralne tačke simbola na liniju, luk ili krug. Orijentacija simbola je definisana klikom na liniju i simbol će zauzeti orijentaciju selektovane linije, pritiskom na taster SPACE na tastaturi


orijentacije će se menjati za 90°. Sledećim klikom će se postaviti simbol na liniju. Primedba: Program se automatski postavlja u mod "Crtaj simbol"ako pritisnete taster CTRL dok selektujete simbol u meniju "Definicije". Ako je simbol nanešen bez orijentacije, on će imati karakteristike horizontalnog čak i ako se može rotirati. Simboli će uvek biti horizontalni, čak i ako rotiramo papir u "izbor površine za štampu". Svaka tačka se može promeniti u simbol koristeći opciju Editovanje tačke. U tom slučaju koordinate centralne tačke simbola će biti jednake koordinatama te tačke.

Bogat tekst

Editor bogatog teksta omogućuje ispisivanje teksta sa specifičnim formatizovanjima. Miožete da shvatite to kao korišćenje "padajućeg" tekst procesora. Veliki broj naredbi iz tekst procesora možete naći i u Pitagorinom tekst procesoru. Veliki broj funkcija verovatno ne mora da objašnjavamo, ali hoćemo da stavimo naglasak na neke osobine koje znatno mogu da vam olakšaju rad. Prečica: kliknite na simbol na kontrolnoj tabli, dok držite pritisnutim taster CTRL Kada izaberete ovu naredbu kursor se menja u simbol '+'. Sada možete da definišete tekst površinu klikom i prevlačenjem drugog kraja pravougaonika (pritisnite i zadržite i prevlačite). Napomene: Koristeći naredbe u meniju tekst editora možete vrširi ravnanje Formatizovanje - Ravnanje - Levo, Centralno ili Desno Širina tekst bloka se može menjati pomeranjem leve ili desne ivice. Dok kucate tekst možete ga i formatizovati (boja, font, itd). Najvažnije nardebe se naleze u menijima'Editovanje' i 'Formatizovanje'. Editovanje: Ovaj meni sadrži funkcije za editovanje kao što su: opovrgni, ponovo uradi, iseci, kopiraj, unesi i slično. Naredbe 'Pronađi' i 'Zameni' zaslužuju kratko objašnjenje: Pronađi: Ova naredba traži slog (reč ili grupu reči). Zameni: Ova naredba traži slog (reč ili grupu reči) i zamenjuje slog drugim slogom unesenim u polje 'Zameni sa'.

Postoje i polja sa dodatnim opcijama: Samo cela reč: traži samo celu reč koja je jednaka zadatom slogu, ako nije obeleženo tada editor traži i reči koji sadrže zadati slog. Identično: ako je uključeno, tada editor traži slog koji isti zadatom vodeći računa i o velikim i malim slovima. Pretraga unazad: pretražuje dokument unazad. Pretraga svuda: pretražuje dokument od zadatog mesta pa do kraja i od početka do zadatog mesta.


Formatizovanje: Ovaj meni se koristi za formatizovanje teksta. ‘Atributi’ pojavljuje se dijalog boks gde možete menjati atribute teksta kao što su font, veličina slova, boja itd.. ‘Razmak između redova’ se koristi za povećanje ili smanjenje razmaka između redova, ova funkcija važi samo u okviru selektovanog paragrafa. ‘Ravnanje’ određuje poziciju teksta u tekst bloku. • Levo: tekst je levo poravnat. • Desno: tekst je desno poravnat. • Centralno: tekst je centralno poravnat. Ravnanje važi u okviru selektovanog paragrafa. Paragraf: novi paragraf je novi red koji se dobija pritiskom na taster "Enter" na tastaturi.

Ravnanje bogatog teksta

Ova naredba se koristi za postavljanje bogatog teksta da bude paralelan postojećoj liniji. Pogledajte lekciju iznad kako bi ste saznali više o Bogatom tekstu.

Kriva

Kriva se može kreirati na minimum 3 postojeće tačke korišćenjem alateke "Kriva". Kriva može biti otvorena ili zatvorena. Da dobijete zatvorenu krivu kliknite na prvu tačku krive. Ako želite da kriva bude otvorena pritisnite i zadržite tatster “CTRL” i kliknite na poslednju tačku. Kriva se može editovati dvostrukim klikom na krivu, tada se pojavljuje dijalog boks gde se može promeniti debljina linije, boja i zakrivljenost i zaglađenost krive. Ako su za kreiranje krive korišćene tačke sa različitim visinama tada će se dobiti 3D kriva.


Prelaznica (Spirala)

Ovom alatkom je moguće kreirati Prelaznicu..

Prelaznica je definisana formulom: R*L = K² Gde je : K: parametar prelaznice R: poluprečnik prelaznice L: dužina dela prelaznice merena od tačke gde je R = ∞ Prelaznica se može konstruisati na 4 načina:

1. Crtanje postojeće prelaznice. NAPOMENA: tačnost unetih podataka treba da je minimum ista kao i broj decimala na kontrolnoj tabli.

2. Sa početnom i krajnjom tačkom • Paralelno sa linijom: definisano početnom i krajnjom tačkom

Početna tačka ima R = ∞. Vrednost ‘K’ ili ‘R2’ (= poluprečnik tangentnog kruga u krajnjoj tački) se mogu uneti

• Tangenta počinje od specificirane tačke na postojećem krugu/luku.

prelaznica počinje sa R od luka ili kruga i konstruiše se dok nebude R = ∞. Pokretanje kursora miša utiče na pravac tangente. To takođe važi za R < R kruga.

• Tangenta počinje od specificirane tačke na prelaznici

prelaznica počinje sa poluprečnikom početne tačke na prelaznici i i biće kreirana sa R = ∞. To takođe važi za R < R kruga.

3. Između postojećih objekata: • Između postojećih linija i kruga/luka • Između dva kruga/luka

to je jedino moguće kada je krug sa manjim poluperčnikom unutar kruga sa većim poluprečnikom i veoma malim odstupanjima.

4. Tangenta luka na 2 linije sa 2 prelaznice.

Gotove sve naredbe važe i za prelaznice.


Edituj krivu

Alatke edituj krivu imaju tri mogućnosti: − Pomeri tačku, da se pomeri tačka selektovane krive − Dodaj tačku, da se doda nova tačka − Izbaci tačku, i da se izbaci selektovana tačka Kada se selektuje kriva kursor prelazi u mali krstić.

Edituj poligon

Iste naredbe kao i kod krive samo što se selektuje poligon Edituj putanju

Iste naredbe kao ikod krive bez pomeranja, ako se želi pomerati tačka putanje predlažemo da koristite standardnu operaciju "Pomeri"

Laso

Ova naredba pravi delove slike ili crne ili bele. Ova operacija se ne čuva u slici nego u Pythagoras crtežu relativno u odnosu na sliku.

Brisač

Ova naredba briše delove slike kao gumicom. Ova operacija se ne čuva u slici nego u Pythagoras crtežu relativno u odnosu na sliku.

Dimenzionisanje

Alatka Dimenzionisanje omogućuje korisniku da ispisuje dužinu linije, površinu ili koordinate na crtežu. Tekst koji se ispiše može se menjati kao i svaku drugi tekst u crtežu i on nije povezan sa objektom koji je opisan. Kada ispisujete dimenziju nekog objekta i isti teks već postoji na istoj poziciji atribut neće biti ponovo ispisan. XY-Ofset dimenzionisanje tačaka ispisuje ortogonalne koordinate u odnosu na aktivni koordinatni sistem. Takođe se konstruišu i apscisna linija i ordinata tačke. Kada selektujete XY-Ofset i zadržite taster CTRL pritisnut dok klićete na tačku aktiviraće se naredba Koordinatni sistem (za postavljanje Privremenog lokalnog koordinatnog sistema kroz dve tačke). Primedba: Ispisivanje koordinata svih selektovanih tačaka može se izvršiti izborom naredbe "Ispisivanje -> XY-Ofset" naredbe Operacije menija Formatizovanje .


Linije

Kada kliknete u blizini linije dužina linije će biti ispisana paralelno sa linijom, u definicijama se može podesiti: − Veličina teksta − Širina teksta − Broj decimalnih mesta − Slog pre i posle Slog pre i posle se može definisati i kada se vrši na primer ispisivanje dužine linije da pre cifre stoji " d =", i posle cifre "m", tako da piše " d = 12.50 m".

Poligon: Obim i Površina

Kada kliknete mišem blizu težišta poligona možete ispisati površinu poligona ili dužinu perifernih linija poligona. Ispisan tekst za sve linije ima iste definicije. Definicije od kojih zavisi ispis teksta su: − Veličina teksta − Širina teksta − Broj decimalnih mesta − Slog pre ili posle Centar teksta će biti u težištu poligona.

Informacije o tački

Može se izvršiti ispisivanje sledećih informacija o tački: − Broj tačke − Koordinate − Visina − Komentar U definicijama možete podesiti atribute teksta ispisa (veličina, broj decimalnih mesta itd.).

Ispisivanje

Alatke "Ispisivanje" vam omogućuju ispisivanje teksta od atributa koji pripadaju poligonima, linijama ili tačkama. Atrubuti poligona su: − Periferija poligona (Obim) − Površina − Komentar (informacija koja je povezana sa poligonom) Atributi za linije ili putanje su: − Kosa dužina − Visinska razlika − Nagib − Direkcioni ugao (samo za linije)


Atributi svih elemenata koji pripadaju putanji će biti ispisani od jednom. Atributi tačaka su: − Broj tačke − Visina tačke − Informacije vezane za tačku (komentar) − Koordinate tačke. Lukovi i krugovi mogu da imaju poluprečnik i centralni ugao.

Kreiraj prozor

Naredba kreiraj prozor omogućuje da se kreira prozor u crtežu u kome se može prikazati deo crteža u krupnijoj ili sitnijoj razmeri. Prozor se kreira tako što se definiše pravougaonik sa svojom gornjom-levom i donjom-desnom tačkom (ili obrnuto) U prozoru se crtež se zumira tako što se okreće točkić na mišu i drži pritisnut taster CRTL. Pritiskom na desni taster miša dok se nalazite iznad prozora otvara se meni za podešavanje karakteristika, kao što su: oblik, tačna razmera, okvir i dr.

Privatne alatke

Privatne alatke su deo VBA. Privatne alatke omogućuju korisniku da klikne na alatku i da izvrši makro. Kada je Pythagoras u modu 'Privatne alatke" tada on traži makro i izbršava naredbu makro odmah nakon klika mišem na alatku. Više detalja možete pronaću u uputstvu za VBA.

Uputstva Meni Formatizovanje 57

Poglavlje 5: Meni Formatizovanje

Meni formatizovanje sadrži naredbe za podešavanje atributa kod selektovanih objekata.

Atributi

Kopiraj

Služi za kopiranje grafičkih atributa selektovanog objekta. Atributi se kopiraju tako što se selektuje samo jedan objekat (tačka, linija, tekst, poligon) i startuje ova naredba. Ova naredba se može dobiti i klikom na desni taster miša kada se selektuje jedan objekat.

Unesi

Ova naredba služi za dodeljivanje iskopiranih grafičkih atributa ostalim selektovanim objektima. Atributi se mogu odjednom dodeliti svim selektovanim objektima (tačkama od kopiranih atributa tačke, linijama od kopiranih atributa linije itd.) Ova naredba se može dobiti i klikom na desni taster miša kada se selektuje jedan objekat.

Lista korisničkih definicija

Takođe selektovanim objektima možemo dodeliti atribute definisanim u korisničkim definicijama, tako što ćemo izabrati iz liste odgovarajuću korisničku definiciju.

Podaci

Kopiraj

Ako je kreirana baza podataka i dodeljeni atributi nekom objektu oni se mogu kopirati iz jednog selektovanog objekta i dodeljivati drugim selektovanim objektima. Ova naredba se može dobiti i klikom na desni taster miša kada se selektuje jedan objekat.

Unesi

Iskopirani podaci iz baze podataka selektovanog objekta se mogu dodeliti drugim selektovanim objektima. Ove nardbe će biti aktivne ako postoje podaci za kopiranje.

58 Meni Formatizovanje Uputstva

Stil tačke

Naredba Stil tačke omogućuje podešavanje selektovane tačke da ima prikaz u obliku jednog od sledećih simbola: − sakrivena: tačka je vidljiva na ekranu, ali se ne vidi kod štampe. − Krstić (+) − X-krstić (x) − Kosa crta (/) − Okrugla − Okrugla šuplja − Pravougaona − Pravougaona šuplja − Trouglasta − Centralna (koristi se za kreiranje simbola) − Referentna (koristi se za kreiranje tipskih poprečnih preseka -

izrada saobraćajnica) − Prelomna (koristi se za kreiranje tipskih poprečnih preseka -

izrada saobraćajnica) Stil tačke se može uzeti iz kreirane biblioteke simbola

Stil linije

Naredba Stil linije podešavanje selektovane linije da ima prikaz jednog od sledećeg stila linije: − Puna − Crtkasta − Tačkasta − Crta-tačka − Crta-tačka-tačka Stil linije se može uzeti iz biblioteke kreiranih linija.

Debljina linije

Ova naredba omogućuje podešavanje debljinu selektovane linije. Moguće debljine su od 0.05mm do 2.11mm.

Strelice na liniji

Kada želite da na krajevima linija stavite strelice ili da ih skinete ukoliko vam je u meniju Definicije selektovana opcija Strelice na liniji, koristi se ova naredba. Da bi ova naredba bila selektovana potrebno je da selektujete liniju i jednu ili obe tačke na krajevima linije. Kada selektujete liniju i tačku ili tačke na krajevima onda možete uključiti ili isključiti strelice na krajevima linije. Da bi crtali linije sa strelicama na krajevima potrebno je uključiti opciju Strelice na krajevima linije u meniju Definicije, ukoliko želite da više ne crtate strelice isključite ovu opciju. Da dodate ili izbrišete strelice na postojećoj selektovanoj liniji selektujte i krajnju ili obe tačke te linije držanjem pritisnutog tastera SHIFT i klikom na tačku ili tačke i uključivanjem ili isključivanjem opcije Strelice na kraju linije.


Zakrivljenost

Ovom naredbom selektujete faktor zakrivljenosti selektovane krive. Faktor zakrivljenosti može biti od 0 do 10. Zakrivljenost 0 rezultira pravim linijama. Zakrivljenost 5 se približava kružnim lukovima.

Tekst atributi

Naredbom “Tekst” možete menjati atribute selektovanog teksta: − Font: vrsta slova − Horizontalno ravnanje − Vertikalno ravnanje − Veličina tačke: od 4 do 1000 tačaka − Stil: normal ili zakošen − Debljina: tanak, srednji, zadebljan i ekstra zadebljan − Podvučen: pojedinačno, dvostruko, crtkasto − Ivica: bez granice, jednostruko, dvostruko − Rastojanje linija: malo, normalno, veliko − Neproziran: da ili ne − Orijentacija: uvek horizontalno, uvek čitljivo ili apsolutni ugao.

Tekst sadržaj

Ovom naredbom svim selektovanim tekstovima možemo dodeliti vrednost koju unesemo u gornje polje. Iz polja ispod se mogu dvostrukim klikom ubacivati standardni tekstovi, koji su učitani ranije.

Šaranje poligona

Ova naredba omogućuje šaranje selektovanog poligona jednim od sledećih šara: − Bez šare

− horizontalno − vertikalno − dijagonalno 45º − dijagonalno -45º − ukršteno

− jedna granica − dupla granica − jedna granica (otvorena) − dupla granica (otvorena)

− 100% (crna) − 75% (crno siva) − 50% (siva) − 25% (svetlo siva) − 12% (veoma svetlo siva) Kada se kreira novi poligon on nema šaru, ukoliko nije iz korisničke definicije.


Poligon

Ovom naredbom možete podesiti atribute selektovanog poligona kao što su šara, granica, boja i slično. Napomena: Dvostrukim klikom na poligon otvarate dijalog boks Editovanje poligona.

Razmera

Simbola

Podešava se razmera po pravcima x i y osa selektovanog. Ako se unese negativna vrednost tada će simbol biti izokrenut kao u ogledalu.

Teksta

Podešava se razmera teksta, ako se unese vrednost manja od 100 tekst će se umanjiti, a ako se vrednost veća tekst će se uvećati. Napomena: Skaliranjem teksta uvećava se veličina fonta teksta. Skaliranje svih tekstova od jednom je korisno ako želite da kopirate crtež u nekoj drugoj razmeri.

Slike

Razmera slike uvećava ili smanjuje sliku po osama x i y. Linije

Ova naredba uvećava ili smanjuje simbole na selektovanim linijama (korisničkim stilovima linija). Napomena: Ovaj način omogućuje da se simboli naprave vidljivim na kratkim linijama, ova naredba je jedino moguća na korisnički definisanim stilovima linijama.

Šare poligona

Ova naredba menja razmeru šare selektovanog poligona. Ova naredba je moguća samo na korisnički definisanim šarama.

Ravnanje

Šare

Ova naredba ravnja šaru selektovanog poligona sa osama aktivnog korisničkog koordinatnog sistema. Napomena: samo poligoni sa korisnički definisanim šarama se mogu ravnjati.


Teksta

Ovom naredbom se ravnja selektovani tekst sa osama aktivnog korisničkog koordinatnog sistema.

Simbola

Ovom naredbom se ravnja selektovani simbol sa osama aktivnog korisničkog koordinatnog sistema. Napomena: ova naredba je moguća ako je simbol okretan.

Lejer

Ova naredba premešta sve selektovane objekte u izabran lejer iz liste ili se može uneti novi lejer.

Nivo prikaza

Ova naredba menja nivo prikaza selektovanih objekata u izabrani nivo.

Boja

Ova naredba menja boju selektovanih elemenata u izabranu boju. Boja se može menjati klikom na izabranu boju ili ukucavanjem broja boje ili unošenjem vrednosti za RGB ili Nijansu, Zasićenost i Osvetljenost.

Operacije

Renumeracija tačaka

Imate 3 mogućnosti sa selektovanim tačkama: − Obriši brojeve tačaka − Uvećaj brojeve tačaka za neku vrednost. − Uvećaj brojeve tačaka počevši od nekog broja sa intervalom

vrednosti nekog broja. Pri renumerisanju Pitagora vodi računa o prvobitnom redosledu unosa tačaka u crtež.

Lista koordinata

Ova naredba u donjem desnom uglu strane, u koordinatnom sistemu strane ispisuje listu koordinata svih selektovanih tačaka u aktivnom koordinatnom sistemu. Stil ispisivanja koordinata se može podesiti u Jedinice, Tekst ispisa, pa Koordinate.


Lista poligona

Ova naredba u donjem desnom uglu strane, u koordinatnom sistemu strane ispisuje listu komentara i površine svih selektovanih poligona u aktivnom koordinatnom sistemu. Stil ispisivanja površine poligona se može podesiti u Jedinice, Tekst ispisa, pa Površine.

Izravnanje visina

Ova naredba aktivira dijalog boks za Popravljanje visina. U njemu se sve selktovan evisine mogu popraviti na zadatu visinu (H) ili za zadatu visinsku razliku (dH).

Promena komentara

Ova naredba omogućuje izmenu komentara svih selektovanih objekata u novi

Ispisivanje

Ova naredba omogućuje ispisivanje određenog teksta pored selektovanog objekta, ali za sve selektovane objekte odjednom. Tekst koji se može ispisati zavisi da li se odnosi na liniju, tačku, poligon, putanju i može biti na primer: Brojevi svih selektovanih tačaka, Površine svih selektovanih poligona, dužine svih selektovanih linija i slično. Stil ispisivanja se može podesiti u dijalog boksu Jedinice, Tekst ispisa.

Uputstva Meni Definicije 63

Poglavlje 6: Meni Definicije

Meni definicije omogućuje podešavanje i zadavanje određenih parametara koji će biti aktivni kod kreiranja novih elemenata.

Snap

Ova naredba omogućuje podešavanje aktivnosti kursora nad objektima. Po definiciji, Pythagoras će se snapovati na bilo koji objekat. Koristeći ovaj meni možete snapovanje uključiti ili isključiti nad određenim objektima.

Korisničke definicije

Ova naredba omogućuje selektovanje rada sa korisničkiom definicijom ili bez definicije. Kreiranje korisničkih definicija je objašnjeno u ovom poglavlju. Pogledaj naredbu definicije, pa Rad sa korisničkim definicijama. Ova nardba se može izabrati klikom na desni taster miša.

Stil tačke - Stil Linije - Debljina Linije – Strelice na liniji

Podešavanje gore navedenih naredbi će se koristiti pri kreiranju novih tačaka, linija i tekstova koristeći naredbe Alatke.

Tekst

Definisanje atributa teksta kod ispisivanja novih tekstova. Kod korišćenja naredbe Dimenzije tada će biti koršćeni podešeni atributi u dijalog boksu Jedinice, Tekst ispisa...

Poligon

Ovom naredbom možete definisati atribute novog poligona.

Nivo prikaza

Ova naredba definiše nivo prikaza novih objekata. Možete izabrati vrednosti od –10 do 10. Nivo prikaza definiše prioritet prikaza objekta. Poligon objekta sa nivoom prikaza 1 dobija veći nivo prikaza nego zemlja sa novoom

64 Meni Definicije Uputstva

prikaza 0. Objekat će biti kompletno prikazan, dok će parcela biti delimično sakrivena objektom. Još jedan primer: u koliko želite da sakrijete raster možete preko rastera nacrtati beli poligon sa višim nivoom prikaza itd.

Boja

Ova naredba definiše boju kod kreiranja novih elemenata. Boja se može menjati klikom na izabranu boju ili ukucavanjem broja boje ili unošenjem vrednosti za RGB ili Nijansu, Zasićenost i Osvetljenost.

Definicije u dokumentu

Korisničke definicije

Korisničke definicije definišu atribute za (tačke, linije, boja, lejer...), koji prepisuju standardne koji su definisani, kada je selektovana korisnička definicija. Ovo je korisno kada hoćete brzo da crtate sa određenim atributima i da nebi ste svaki put definisali ili menjali atribute jednostavno samo izaberete korisničku definiciju i crtate sa podešenim atributima. Moguće je napraviti do 256 korisničkih definicija. U dijalog boksu "rad sa korisničkim definicijama" možete kreirati novu definiciju ili editovati postojeću. Za novu se unese naovo ime i klikne na taster "Nova". Zatim vam se otvara dijalog boks Definicije gde možete podesiti atribute tačke, linije, tekst i poligon. Kada nije selektovana nijedna vrednost tada je aktivna standardna vrednost, kada je selektovan neki atribut tada je aktivna vrednost iz korisničkih definicija. Ove definicije se mogu dobiti klikom na desni taster miša.

Opcije Kopiraj/Unesi atribute

Ova opcija omogućuje setovanje koji će atributi biti kopirani zajedno sa selektovanim objektima.

Učitavanje standardnih tekstova...

Omogućuje učitavanje liste tekstova koji se često koriste.

Učitavanje standardnih komentara...

Omogućuje učitavanje liste komentara koji se često koriste.


Povrati

Ovom naredbom se vraćaju početne definicije atributa. Sačuvaj

Omogućuje da sačuvate podešene definicije (boje, simbol, debljina linije i slično) kako bi se te definicije postavljale pri podizanju Pythagoras.

Definicije u dokumentu

Lejeri

Ovom naredbom možete podešavati rad sa lejerima. Grupe: Da bi ste lakše radili sa velikim brojem lejera, Pythagoras nudi mogućnost da kreirate grupe lejera. Ove grupe se mogu reimenovati i brisati. Uvek možete izbaciti neki lejer iz grupe. Isti lejer može pripadati jednoj ili više grupa ili ne pripadati ni jednoj. Prednost rada sa grupama lejera je u tome što u jednom potezu možete izmeniti atribute svih lejera koji pripadaju jednoj grupi. Na primer: možete kreirati grupe kao što su: topografija, gas, voda, struja,... itd. I njima pridodati lejere i probati da menjate atribute za svaki lejer i putem rada sa grupama. Atributi: Možete podešavati sledeće atribute lejera ili grupa “Vidljiv”, “Zaštićen” i “Uključen”. Atribut “V” određuje da li je lejer ili grupa vidljiv ili ne. Atribut “Z” određuje da li je lejer ili grupa zaštićen ili ne. Na zaštićenim lejerima ili grupama nisu moguće modifikacije. Treći atribut “U” prikazuje sve objekte u lejeru ili grupi na jedan pasivan način, to jest objekte možete videti ali se oni ne mogu selektovati niti menjati. Korišćenje opcije 'svi lejeri' omogućuje setovanje opcija za sve lejere putem jednog klika miša. Primedba:Dvostrukim klikom na ime lejera automatski se podiže dijalog boks Podešavanje razmere prikaza (SAMO za WINDOWS). Prikaz zavistan od razmere: Lejeri ili grupe se mogu podesiti da se vide samo u određenoj razmeri prikaza to jest između dve selektovane razmere, na primer između 1/10000 i 1/2000. Izvan ovog opsega lejeri se neće videti. Kada nisu limitirani lejeri se vide u svim razmerama.


Ova osobina je korisna kada se radi sa velikim crtežima. Prikaz karte nekog grada, sa svim detaljima može biti veoma haotična. U tom slučaju se može podesiti da se neki detalj vidi pri većem zumu, a neki pri manjem, a selektovanjem opsega prikaza po grupama ili lejerima.. Primedba: Kada podešavate opseg prikaza tada unosite vrednosti u polja 1/n. U koliko ne želite da prikazujete u opsegu tada ostavite polja “od” ili “do” prazna.

Aktivan model terena

Naredba Aktivan model terena omogućuje selekciju aktivnog modela terena iz liste. Samo modeli terena koji se nalaze u dokumentu mogu biti selektovani.

Modeli terena

Ovom naredbom se aktivira dijalog boks koji omogućuje rad sa modelima terena. Pažnja! Bilo koja izvršena akcija u ovom dijalog boksu se ne može vratiti! Brisanje Naredba 'Brisanje' briše selektovani model terena. Reimenovanje Ova naredba omogućuje reimenovanje selektovanog modela terena. Aktivan Ova naredba aktivira selektovani model terena. Kada se model aktivira na ekranu se pojavljuje mreža zelenih trouglova. Sve koordinate se računaju u odnosu na selektovani model terena.

Potvrdi operaciju

Kada kreirate nove objekte ako je ova opcija uključena, Pythagoras će omogućiti unošenje podataka o lokaciji (koordinate, dužina, dužina linije) na kontrolnoj tabli.. Kada radite geodetsku podlogu poželjno je da ova opcija bude uključena. Kada radite neku skicu, gde vam tačne dimenzije nisu neophodne onda se ova opcija može isključiti, kako bi se crtanje izvodilo brže. Jednostavnim klikom na taster (zeleni znak za potvrdu) možete uključiti ili isključiti Potvrdi operaciju.


Razmera koordinatnog sistema strane

Ova naredba menja razmeru koordinatnog sistema strane. Kada je aktivan koordinatni sistem strane sve dimenzije će biti računate u odnosu na aktuelnu razmeru strane. Po definiciji razmera koordinatnog sistema strane je 1.

Broj sledeće tačke

Ova naredba omogućuje izbor broja nove tačke. Za svaku novu tačku, Pythagoras označava broj koji je za jedan veći od prethodnog. U novom crtežu Pitagora dodeljuje brojeve od 1 pa nadalje, kada se crtež sačuva i ponovo otvori Pitagora pamti zadnji broj tačke i nastavlja dodeljivanje od tog broja. Napomena: u koliko koristite karaktere umesto brojeva, potrebno je da unesete adekvatan broj koji odgovara kombinaciji karaktera: A=1, B=2, AA=27, itd. Pitagora vam daje pregled koji su brojevi slobodni u crtežu.

Orijentacija crteža

Ova naredba omogućuje da setujete apsolutni ugao koji odgovara pravcu severa, tako da možete da orijentišete simbole i linije u nekom drugom pravcu.

Jedinice, Tekst ispisa...

Naredba Jedinice, tekst ispisa omogućuju podešavanje za: − Prikaz datuma i vremena − Jedinice dužine: m, cm, mm, Stopa, US Stopa − Jedinice ugla: Gradusi, Decimalni stepeni, St.Min.Sec.,

Milisekunde, Geodetski, Radijani − Pozitivan smer ugla: u smeru kazaljke, suprotno od kretanja

kazaljke. − Sever-Istok ili YX koordinate. − Decimalni znak: "," ili "." − Broj decimalnih mesta korišćenih za prezentaciju koordinata,

dimenzija (dužina linije, površina, uglovi , koordinate) u dijalog boksovima, kontrolnoj tabli ili pri izvozu.

− Ispisivanje stringova pre i posle vrednosti − XY-Ofset: selekcija atributa kod dimenzionisanja XY-Ofseta. Ova podešavanja važe za sve otvorene crteže, kao i za sve buduće crteže. Sva podešavanja će biti sačuvana kada se zatvori i ponovo otvori Pythagoras.


Podešavanje

Tačnost stanice

Tačnost stanice omogućuje unos vrednosti za tačnost instrumenta kojim je mereno. Ova vrednost će biti uzeta u obzir kod rešavanja Poligonskog vlaka, kod provere grešaka zatvaranja, dali su u granicama dozvoljenog. Mogu se uneti vrednosti za tačnost merenja dužine i ugla iz prospekta instrumenta.

Kolektor podataka

Mogu se selektovati sledeći formati određenih instrumenata: − Lista koordinata sa šiframa − Topcon FCTE1, FC-6/GTS-7000, GTS-6/GTS-700 (FCTE1),

GTS-6/FC-5/FC-2 − Leica svi modeli (uključujući Leica 16-format)

Delimični uvoz fajla je moguć zato što je omogućeno kod uvoza selektovato od broja tačke do broja tačke..

− Sokkia SDR22/24/26, SDR33, Powerset i SET 2C/3C/4C redosled koordinata (NE ili XY) za seriju SDR20 i seriju SDR33 u listi za obeležavanje zavisi od setovanja u Pitagori u momentu izvoza.

− Zeiss Rec500 / Rec Elta, Elta 40R/50R i M5 − Nikon DTM 300/400 i 700/800 serije − Geodimeter − Pentax, Pentax ATSTOPO i Pentax Powertopo − Trimble − Microport format − TDS48

Učitavanje opisa šifara

Postoji mogućnost podešavanja fajla opisa šifri, koji služi za automatsko kartiranje sadržaja na osnovu dodeljenih šifara. U fajlu je moguće podesiti šta koja šifra znači i kojim atributima da se iskartira (lejer, tačka, simbol, polilinija i slično). Izgled fajla možete pogledati na CD.u


Učitavanje tabele za konverziju

Štampač: Boja u Širinu Tekst fajl koji definiše koja boja će biti isplotovana kojom bojom i debljinom linije (širinom pera). Struktura fajla::

<boja>-><boja>,<širina> ili C<broj boje>-><naziv boje>,<širina> ili C<broj boje>->C<broj boje>,<širina> ili <naziv boje>->C<broj boje>,<širina>

primer. MAGENTA->BLACK,W5 YELLOW->RED,W7 C2->MAGENTA,W3 C14->BLACK,W14 C36->C14,W10 RED->C25,W20

Štampač: Širina u Boju Tekst fajl koji definiše koja će debljina linije biti isplotovana kojom bojom i koje širine. Struktura fajla:

<širina>-><naziv boje>,<širina> ili <širina>->C<broj boje>,<širina>

primer W1->BLACK,W2 W5->C13,W3

DXF izvoz: Širina u Boju U DXF fajlu nije moguće specificirati debljinu linije. Korisnici AutoCAD-a obično koriste boje da podese debljine linije. Ova tabela se može koristiti za konverziju debljine linije u boju. Napomena: Morate imati u vidu da možete koristiti debljine linije od 0.05mm do 2.11mm DXF Simboli i Lejeri Ova opcija se može koristiti kod uvoz ili izvoza DWG ili DXF crteža: Da bi se ova opcija aktivirala prethodno mora da su učita skript fajl. Ovaj fajl ima odgovarajuće naredbe kao što su: AUNITS=0; gde su 0: decimalni stepeni, 2: Gradusi ili Goni, 3:Radijani ANGDIR=1; gde su 1: u smeru kazaljke, 0: suprotno od smera kazaljke CODEPAGE= 0; po definiciji je 0: AutoCAD DWGkodna strana; dos850: dos kodna strana DEFAULT_LTYPE = Solid; ne zaboravite da naznačite standardni LTYPE u tabeli LTYPES. Ovaj stil će se koristiti za sve tipove linija koje se ne nalaze u tabeli LTYPE za vreme izvoza DXF/DWG fajla. LTYPES( 1=Moje linije,Okvir; DXF LTYPE naziv = Pythagoras tip linije (Group,Name) 17= Moje linije,Rov


18= Moje linije,Zid 40= Moje linije,Trava Solid = 0,0; 0, x : x znači standardni tip linije u Pythagoras (Puna, Tačkasta, Crtkasta, ...) ) DEFAULT_BLOCK = Symbdefault; ne zaboravite da naznačite standardni BLOCK u tabeli BLOCKS. Ovaj stil će se koristiti za sve tipove simbola koji nepostoje u tabeli BLOCKS z avreme izvoza DXF/DWG fajla. BLOCKS( Symbdefault = 0,1; 0, x : x znači standardni simbol u Pythagoras (Okrugla tačka, Trouglić, X krstićro, ...) Okrugla tačka=0,2; Okrugla šuplja=0,5; Kvadratić=0,6 2=0,3 3=Moji simboli,Drvo 4=0,8 19= Moji simboli,Šaht 221=0,4 ) LAYERS( 1=W-HR,5,0,Solid; DXF/DWG Naziv lejera = Pythagoras naziv lejera, Boja, Grupa, Tip linije, Naziv tip linije 2=W-AL,5,0,Crtkasta 3=W-HR,5,0,Tačkasta 4=W-AL,5,0,Puna 5=HD-HR,1,Moji stilovi linija,Zid )

Važna primedba: Kada štampate ili čuvate vaš rad proverite da li je opcija štampe u dijalog boksu “Štampa” odgovarajuće podešena.

Učitavanje uslova poprečni presek i podužni profil

Ova naredba učitava fajl sa uslovima koji će biti korišćeni za opis kod automatskog generisanja podužnih i poprečnih profila. Primer možete videti u tekst fajlu koji se nalazi na instalacionom CD-u Pythagoras (profiletexts.txt)

Tekst editor (samo za Macintosh)

Omogućuje konfigurisanje text editora.

Uputstva Meni Pregled 71

Poglavlje 7: Meni Pregled

Meni Pregled sadrži naredbe za definisanje prokaza sadržaja crteža na ekranu. Alatkom "Ručica" možete se kretati preko crteža u svim pravcima. Kliknite mišem na neku lokaciju crteža i zatim kliknite na drugu lokaciju crteža. Crtež će se pomeriti translatorno u pravcu druge lokacije i za odstojanje druge lokacije. Ovaj mod se može otkazati koristeći tastere sa tastature: ESC, SPACE bar, Enter. Napomena: Tasterom "+" sa numeričke tastature možete brzo da selektujete naredbu pan.

Uvećanje zuma

Sa uvećanjem zuma uvećavate prikaz određenog dela crteža na ekranu. Kada selektujete ovu naredbu kursir se menja u lupu sa znakom plus. Kliknite mišem i zadržite na neku lokaciju i zaokružite željeni deo pravougaonikom i kliknite ponovo, na taj način ćete zumirati tu lokaciju, to jest prikazati je uvećano. Napomena: Ako kliknete jednom mišem na želejenu lokaciju uvećećete zum sa faktorom 2. Pythagoras podržava više nivoa zuma, tako da kada uvećavate zum Pitagora pamti nivoe i može da ih vrati kada koristite naredbu smanjenje zuma. Najveći zum faktor može biti 1000. To jest podešenu razmeru štampe možete uvećati do 1000 puta. Primedba: prečica za uvećanje zuma je taster “>”.

Smanjenje zuma

Naredbo smanjenje zuma redukujete razmeru prikaza crteža na ekranu. Naredba smanjenje zuma vraća zuma faktor u prethodni nivo zuma. Napomena: prečica je taster "<".

72 Meni Pregled Uputstva

U razmeri štampe

Ova naredba će prikazati crtež u podešenoj razmeri štampe. Napomena: prečica je taster "=".

Ceo crtež

Ova naredba će prikazati ceo crtež na ekranu. Deo crteža izvan strane se neće prikazati na ekranu. Napomena: prečica je taster "-".

Opcije prikaza

Naredba "Opcije prikaza" omogućuju podešavanje koji sadržaj će biti prikazan i koji neće na ekranu. Naredba se poziva sa tastature sa CRTL+I Takođe Pythagoras je koncipirana da što vidite na ekranu to će se i videti na papiru kada odštampate. Na ekranu se pojavljuje dijalog boks, koji se sastoji od četiri strane za podešavanje prikaza: 1. Lejera, i grupa lejera, lejeri i grupe koji su čekirani kao aktivni

biće vidljivi ostali neće Vidljivi lejeri će biti prikazani na ekranu. Objekti u nevidljivim lejerima se ne mogu selektovati, brisati niti editovati. 2. Za Prikaz atributa objekata na ekranu − šare poligona − tekst u crtežu − brojevi tačaka − kote tačaka − komentari tačaka − specijalni tipovi linija − slike Kada se na primer selektuje opcija "Prikaži Tekst" svi tekstovi u vidljivim lejerima će se prikazati na ekranu, kada ova opcija nije selektovana svi tekst objekti će biti sakriveni. Takođe, samo kada je ova opcija selektovana možete selektovati i prevlačiti tekst. Napomena: Kada kreirate novi tekst objekat, Pythagoras automatski selektuje opciju "Prikaži tekst", i svi sakriveni tekstovi će biti prikazani.


3. Strana DTM služi za prikaz digitalnog modela terena i to može se prikazati:

− DTM aktivni − DTM selektovan iz liste kreiranih modela terena − Razlika između dva modela terena Model terena se može prikazati kao mreža trouglova u određenoj boji i sa određenim nivoom prikaza (kao pozadina ili ispred elemenata), takođe DTM se može prikazati kao spektar boja ili jedne boje u odnosu na visinu ili nagib. 4. Strana Tematske mape omogućuje da prikažete kreirane

Tematske mape, tako što ćete selektovati mapu iz liste tematskih mapa.

Takođe određeno podešavanje prikaza se može sačuvati, tako da kasnije iz liste sačuvanih Prikaza birate već podešeni prikaz. Ovako možete u toku samog rada da podešavate Prikaze i samim tim podešavate izlaze za štampu.

Tematske karte

Ova opcija vam omogućuje da kreirate tematske mape na osnovu zadatih kriterijuma. Više kreiranih Tematskih mapa mogu biti prikazane u isto vreme.

Rad sa tematskim kartama

Ovaj dijalog boks se koristi za kreiranje novih, brisanje već kreiranih tematskih mapa ili za sortiranje i aktiviranje selektovane tematskie mape. Pritiskom na taster Podešavanja ulazi se u dijalog boks za podešavanje kriterijuma prikaza.

Kreiranje tematske karte

Tematske mape se mogu kreirati nad podacima baze podataka ili nad sistemskim podacima (vrednosti koje definišu Pythagoras objekte). Tematska karta se može napraviti nad podacima iz baze podataka, onda se selektuje Tabela (pojaviće se lista kreiranih tabela) ili iz sistemskih objekata, ako se čekira Polje (pojaviće se lista svih mogućih polja iz tabele ili vezanih za izabrani tip objekta) ili se definiše Izraz (pojaviće se lista svih mogućih izraza), nakon toga se definiše operator (=, <=, >=, <> itd, popočinje sa, sadrži, itd) u zavisnosti od tipa objekta ili vrste polja (tekst, datum, broj i dr.). Kada se definiše izraz tada se pritiskom na zeleni taster "+" dodaje grafički izraz koji je tačnije definisan Na primer: ako smo napravili izraz da je površina objekta "=", pritiskom na taster "+" kreiraćemo Grafički izraz, tako što ćemo uneti neku vrednost u polje vrednost ili jednostavno uzeti iz liste ponuđenu vrednost (u listi vrednosti će biti sve moguće vrednosti koje se nalaze u crtežu), ostaje još da definišemo grafički izgled objekta koji zadovoljavaju zadati uslov definisanjem boje, šare debljine itd.


U polju Druge vrednosti se može definisati izgled svih objekata koji nezadovoljavaju zadati kriterijum. Grefički izgledi se mogu popuniti ručno ili automatski definisanjem graničnih vrednosti i boja. Na taj način smo kreirali jednu Tematsku kartu.

Legenda

Kada se kreira Tematska mapa može se i izbaciti u crtež Legenda tematske mape. Desnim klikom na legendu se mogu menjati karakteristike legende. Takođe legenda se može obrisati ili raspakovati.

Informacije o objektu

Naredba “Informacije o objektu” omogućuje editovanje osobina objekta (na primer: boje, debljina linije itd.) ili vezu sa povezanim spoljnim dokumentom (na primer: poligon parcel može biti poveza sa tekstalnim dokumentom koji ima informacije o parceli i vlasniku i sl...).

Atributi

Naredba “Atributi” izbacuje dijalog boks koji sadrži informacije o selektovanom objektu. Sve informacije se mogu menjati u tom dijalog boksu. Napomena: Ova naredba ne važi ako je selektovano više objekata. Slika Za slike imamo informacije kao što su: − Razmera slike − komantar − lejer − boja − intenzitet − horizontalna − oivičena − negativ slike − smanjenje ili uvećanje za faktor − save changes Razmera slike Ako nije unešena razmera, slika će zadržavati originalnu veličinu u odnosu na (papir). Kada je selektovana razmera, slika će se prilagođavati razmeri štampe ukoliko se naknodno menja razmera štampe. Slike mogu biti: fotografije ili situacioni planovi


Boja Selektovanje boje monohromatskih slika, po definiciji je crna. Intenzitet 100 = normalan intenzitet: crna ostaje puna crna 50 = polu intenzitet: crna postaje siva 0 = bez intenziteta: sve postaje belo Smanjenje intenziteta omogućuje poboljšavanje kontrasta između slike i vektorskog sadržaja. (kod hibridnog crteža: raster+vektor). Smanjenje/ uvećanje Slika se može skalirati nezavisno po pravcu širine i visine ukoliko je to neophodno (faktor razmere originala =100). Sačuvaj promene Modifikovana slika se može sačuvati pod drugim imenom. To jest original se ne može prepisati ukoliko se koristi i u drugim crtežima. Ova naredba se može dobiti dvostrukim klikom na objekat ili desnim klikom miša na onjekat.

Podaci

Podaci će se pojaviti u meniju ako smo selektovali jedan objekat koji je povezan sa bazom podataka (atributalnom tabelom).

Otvori povezan dokument

Ova naredba otvara spoljni fajl koji je povezan sa selektovanim objektrom. Spoljni fajl može biti bilo koji fajl, kao na primer MS Word ili MS Excel dokument, drugi crtež, i slično… U koliko za selektovani objekat nije povazan nijedan fajl ova naredba neće biti aktivna. Ova naredba se može pokrenuti desnim klikom miša na objekat.

Izaberi dokument za povezivanje

Ova naredba vam omogućuje da za selektovani objekat povežete spoljni fajl koji se nalazi na vašem disku. Spoljni fajl može biti bilo koji fajl, kao na primer MS Word ili MS Excel dokument, drugi crtež, i slično… U koliko je fajl povezan sa nekim objektom onda se on može direktno otvoriti iz Pitagore.

Folder sa povezanim dokumentima

Sa ovom naredbom se selektuje Folder u kome čuvate dokumente spremne za povezivanje. Ovo je korisno kada selektujete fajl, ne morate da selektujete stalno celu putanju.


Ovo je i korisno jer kada premeštate dokumente na drugi računar tada je neophodno selektovati samo novu putanju i veze će ponovo biti aktivne.

Otvaranje povezanog dokumenta

Ova opcija omogućuje otvaranje povezanih dokumenata dvostrukim klikom na objekat. U koliko nije povezan spoljni fajl za selektovani objekat aktiviraće se dijalog boks “Atributi”.

Saobraćajnice

Vidi poglavlje: Izrada saobraćajnica

Traka sa alatkama

Kroz ovaj meni možemo aktivirati ili deaktivirati trake sa alatkama i to sledeće trake: − DTM − Definicije − Alati za crtanje − Lejeri − Standardno − Poddokument − Prikaz

Crteži u Meniju Pregled

Svi otvoreni crteži će biti u listi u meniju Pregled. Kada selektujemo crtež iz liste tada on postaje aktivan. Prozor tog crteža dolazi na vrh.

Uputstva Meni Računanje 77

Poglavlje 8: Meni Računanje

Presečne tačke

Naredba Presečne tačke sračunava sve presečne tačke svih selektovanih linija i dodaje ih u crtež. Tip tačke je "x-krstić". Kada se seku dve 3D linije, koje se mimoilaze po visini, tada tačka dobija visinu koja je srednja vrednost visina linija na mestu preseka.

Centri Lukova\ Kružnica

Ova naredba sračunava i kreira centre svih selektovanih lukova i kružnica.

Grid

Ova komanda vam omogućuje da kreirate grid koji se sastoji od linija i tačaka, na definisanom rastojanju. Takođe možete dodati tekst pored svake kreirane tačke. Po definiciji Pitagora ispisuje koordinate tačke u aktivnom koordinatnom sistemu. Možete menjati format, lejer i nivo prikaza.

Najbolje postavljanje

Ova naredba iscrtava liniju, luk ili krug koji je najbolje postavljen između svih selektovanih tačaka. Sračunavanje dužine, ugla strane ili poluprečnika i centra kruga ili luka se vrši putem metode najmanjih kvadrata.

Poligonski vlak

Naredba poligonski vlak sračunava greške zatvaranja i koordinate tačaka poligonskog vlaka. Mogući su zatvoreni poligonski vlak i 5 slučajeva otvorenog poligonskog vlaka. Dijalog boks traži tačke 0, 1, n i n+1. Tačka 1 je početna tačka poligonog vlaka i tačka n je završna tačka poligonog vlaka. Tačka 0 je početna orijentaciona tačka i tačka n+1 je završna orijentaciona tačka.

78 Meni Računanje Uputstva

Pythagoras rešava sledeće slučajeve: − Tačke 0 i 1 su poznate − Tačke 1 i n su poznate − Tačke 0, 1 i n su poznate − Tačke 0, 1, n i n+1 su poznate − Tačke 0, 1 i n+1 su poznate Dijalog boks je prilagođen slučaju koji rešavate, pre nego počnete da unosite podatke poligonskog vlaka potrebno je da unesete koordinate karakterističnih tačaka, ukoliko su te tačke već u crtežu možete samo uneti brojeve tačaka (Br) i koordinate će automatski biti prikazane u polju (Y,X) Kada ste uneli sve date tačke tada unosite broj tačaka kojih računate i vezne ili prelomne uglove i dužine, koristeći tastere "<" and ">" u dijalog boksu možete proveravati ili menjati vezne ili prelomne uglove i dužine. Kada ste uneli sve podatke tada dobijate rezultat izravnanja prikazan u dijalog boksu, sračunate tačke možete izravnati čekiranjem polja "zatvori" gde možete videti rezultat zatvaranja uglova i dužina (f) i dozvoljena odstupanja (f max), ako ste zadovoljni rezultatom tada možete pritiskom na taster Kreiraj tačke da iskartirate sračunate tačke poligonskog vlaka u crtež. Izravnanje možete vršiti po uglu i dužini ili samo po uglu. Taster "Kreiraj tačke" kreira sve tačke iz vlaka u crtežu.

Tačka presecanjem napred

Naredba Tačka presecanjem napred sračunava tačku preseka u sledećim situacijama: − Ugao - Ugao: sračunava tačku preseka pravaca sa dve zadate

tačke. Prilikom unosa ugla za pravac kod Tačke 1, referenca je Tačka 2 (ugao ka tački 2 je nula) i ugao se može unositi kao pozitivna (pravac kazaljke) ili negativna vrednost. Za Tačku 2, referenca je Tačka 1.

− Dužina - Dužina: sračunava tačku preseka dve linije sa dve poznate tačke. Analogno preseku dva kruga sa zadatim centrima i poluprečnicima. Ova situacija može imati dva rešenja.

− Ugao - Dužina: sračunava tačku preseka linije zadate uglom i linije zadaze dužinom. Analogno preseku linije i kruga. Ova situacija takođe može imati dva rešenja..

Kada se unesu vrednosti koordinata i brojevi tačaka, tada se bira situacija i unose se vrednosti ugla(uglova) i dužine(a) u zavisnosti od izabrane situacije. Kada pritisnete taster "Sračunaj" sračunavaju se tačke preseka, birate određeno rešenje i pomoću tastera "Kreiraj tačku" kartirate tačku u crtež.


Tačka presecanjem nazad

Naredba tačka presecanjem nazad računa poziciju nepoznate tačke od tri poznate tačke i uglova. Kada unesete koordinate tačaka Tačka 1, Tačka 2 i Tačka 3 u dijalog boksu možete uneti i vrednosti merenih pravaca na T1, T2 i T3 sa nepoznate tačke redukovanih na Tačku 1. Ili uglove od T1-T2 i T1-T3. Koristeći taster Sračunaj vrši se računanje pozicije i tasterom Kreiraj tačku se vrši pikiranje tačke u crtež.

Transformacija

Transformacija - 2 tačke

Tranformacija omogućuje transformaciju koordinata između Lokalnog koordinatnog sistema u Opšti koordinatni sistem. Sa tasterom “Traži YX koordinate”, tačke sa istim brojevima tačaka (nazivom) će biti pretraživane u jednom od ostalih otvorenih dokumenata pitagore. Ako postoje, koordinate traženih tačaka biće automatski insertovane u dijalog boks. Koristeći taster "Razmera" menja se razmera kompletnog crteža dok se ne poklope tačke iz lokalnog sa tačkama iz opšteg koordinatnog sistema. Opšti koordinatni sistem se koristi za kopiranje i unos između dva crteža sa različitim koordinatnim sistemima. Definisanje parametara transformacije Sa translacijom bez rotacije (P1=P2): T1 i T2 moraju da sadrže iste koordinate. Prvo unosite koordinate lokalnog koordinatnog sistema, a zatim opšteg koordinatnog sistema. Rezultat je translacija paralelna koordinatnim osama lokalnog koordinatnog sistema. Sa translacijom sa rotacijom (P1≠P2): U ovom slučaju se unose dve tačke čije su koordinate poznate u oba koordinatna sistema. Novi koordinatni sistem će biti aktivan kada pritisnete taster OK.


Transformacija - N tačaka

Ovom naredbom vam je omogućeno da izvršite transformaciju na osnovu nekoliko tačaka poznatih u lokalnom i opštem koordinatnom sistemu. Maksimalni broj tačaka je limitiran do 10. Ovo računanje je često korisno. Na primer, potrebno je da iz jedne projekcije transformišete koordinate u drugu projekciju, sa minimum 3 tačke poznate u obe projekcije dobićete najbolje transformacione parametre putem funkcije "Transformacija N-tačaka". Selektujte tačke čije su koordinate poznate u oba koordinatna sistema i zatim kliknite na "Transformacija N-tačaka". Dijalog boks koji se pojavio prikazuje sa leve strane listu tačaka sa koordinatama u lokalnom koordinatnom sisetmu. Unesite u polja koordinate tih tačaka u drugom koordinatom sistemu i sračunajte transformaciju. Pythagoras računa transformacione parametre koristeći metod najmanjih kvadrata. Sa tasterom “Traži YX koordinate”, tačke sa istim brojevima tačaka (nazivom) će biti pretraživane u jednom od ostalih otvorenih dokumenata pitagore. Ako postoje, koordinate traženih tačaka biće automatski insertovane u dijalog boks. Možete definisati da li hoćete da transformaciju vršite bez promene razmere ili sa promenom razmere ili da unesete određeni koeficijent razmere. Pythagoras će prikazati transformacione parametre: razmera, dY, dX, i ugao rotacije Fi. Takođe i standardnu grešku. Ako unesete maksimalnu dozvoljenu toleranciju, Pythagoras će pokazati tačke koji su odstupili od dozvoljene maksimalne tolerancije. Označene tačke treba da se izbace iz računanja, deselektovanjem.

Koristi Opšti KS

Ova naredba omogućuje nakon izvršene transformacije korišćenje Opšteg ili Lokalnog koordinatnog sistema.

Izravnanje visina

Ova naredba omogućuje izravnanje visina svih objekata u crtežu. Dijalog boks koji se pojavljuje omogućuje unos broja tačke, tada se pojavljuje visina te tačke i unosi se nova visina te tačke ili određene visine i nove visine. Ako na primer unesete novu visinu tačke od 7m i originalnu visinu od 4.8m, tada će visine svih objekata u crtežu biti uvećane za 2.2m.


Model terena

Ova komanda računa mrežu trouglova iz svih selektovanih objekata u crtežu. Kada se selektuju linije, lukovi i krugovi smatra se da oni predstavljaju linije prekida na terenu. Lukovi i krugovi se transformišu u polilinije gde se svaki segment tretira kao linija prekida. Prilikom formiranja DTM-a linije truglova NE MOGU seći linije prekida, nego moraju biti prekinute linijom prekida, u tački prekida teme trougla DTM-a uzima visinu sa linije prekida. Kada se selektuje poligon on će definisati granicu DTM-a. Bilo koja tačka selektovana izvan poligona neće biti uzeta za računanje DTM-a. Rezultat je DTM oivičen selektovanim poligonom. Kada selektujete sve potrebne objekte za računanje DTM-a kliknite na naredbu "odel terena ..." u meniju "Računanja". Zatim unesete naziv za DTM koji kreirate i DTM će se kreirati. Jedan crtež može imati 256 različita modela terena zasnovanim na različitim selekcijama tačaka i linija. Predlog: Preporučljivo je da radite u različitim lejerima kada želite da računate model terena. Isključivanje nebitnih lejera vam omogućuje brzo selektovanje pravih objekata bitnih za računanje modela terena. Kada sračunate model terena tada na kontrolnoj tabli možete očitavati visinu bilo gde unutar modela terena. Prilikom iscrtavanja novih linija, tačaka i slično, unutar DTM-a visine se automatski očitavaju i unose u polje "H" bez dodatnih naredbi! Model terena se može izbrisati selektovanjem naredbe "Modeli terena..." u meniju Definicije u dokumentu, menija "Definicije". Model terena možete sakriti deselktovanjem u dijalog boksu "Opcije prikaza" menija Pregled.

Spoji 2 modela terena

Ova naredba omogućuje kreiranje trećeg modela terena spajanjem dva postojeća modela terena. Ovo je korisno kod formiranja površina useka i nasipa.

Skloni granične trouglove

Ovom naredbom se brišu granični trouglovi iz DTM-a koji imaju veoma male uglove i ivice duže nego što je zadata vrednost.


Izohipse

Ova naredba iscrtava izohipse bazirane na kreiranom aktivnom modelu terena. Tip linije, ekvidistancija, početna visina, boja i lejer mogu se podesiti u dijalog boksu. Dobijene izohipse su Pitagorine polilinije (krive). One se mogu brisati i editovati. Izohipse se iscrtavaju unutar DTM-a. Da ispišete kotu izohipse selektujte naredbu Ispisivanje, pa Visina iz menija Alatke i zatim kliknite na liniju izohipse, kota će biti ispisana na izohipsi.

Zapremina

Ova naredba računa zapreminu unutar poligona između dva modela terena ili modela terena i ravni. Poligon koji definiše granicu mora biti unutar DTM-a i može se sastojati od tačaka, linija i lukova. Visine tačaka poligona nemaju nikakav uticaj na računanje zapremine. Kada računate zapreminu između dva modela terena tada selektujete opciju "DTM1 - DTM2" u dijalog boksu Zemljani radovi, i Pythagoras će sračunati zapreminu između DTM1 i DTM2. Kada imate nekoliko modela terena sračunatih u crtežu morate biti sigurni koji model selektujeta iz padajućeg menija. Ako želite da imate preciznije računanje zapremine povećajte broj preseka za računanje. Naravno, tada povećavate vreme računanja. Maksimalan broj preseka je 7500. Dobijate rezultat useka i nasipa. Pritiskom na taster "Sačuvaj rezultat" ako želite da sačuvate podatke o računanju zapremine u tekstualnom fajlu. Ovaj fajl možete otvoriti naredbom iz menija "Fajl", "Otvori tekstualni fajl". Napomena: Računanje zapremine gde su neke tačke ivica DTM-a ponekad može da stvara problem, jer Pitagora ne može da kreira trouglove na ivici. Najbolje rešenje je da dodate nekoliko tačaka okolo terena i uključite ih računanje modela terena.


Presek

Presek duž putanje ili linije (Podužni presek)

Ova naredba omogućuje generisanje u Pitagorinom klipbordu poprečnog preseka duž putanje ili linije. U dijalog boksu Poprečni presek možete da podesite referentnu visinu, kao i razmeru po X i H. Popreči presek se može kreirati duž linije ili duž putanje (osovine puta, putanja može biti sastavljena od linija, kružnih i prelaznih krivina). Sračunati profil iscrtava u novom crtežu i nalazi u klipbordu i naredbom unesi ili podešavanje unosa se može ubaciti u aktivni crtež. Poprečni presek se kreira samo u delu unutar modela terena. Ukoliko ne postoji presek sa modelom terena poprečni presek se neće formirati. Ako se za kreiranje poprečnog preseka koristi putanja tada se mogu selektovati referentni objekti koji mogu biti prikazani u profilu. Zajedno sa putanjom se selektuju i linije ili tačke (referentni objekti).

Presek poprečno na putanju ili liniju

Ova naredba icrtava u novom crtežu profile upravno na putanju ili liniju. Polje Izgled crteža omogućuje da definišemo raspored poprečnih profila i crtežu. Ili povučemo prototip crtež u koji želimo da unesemo profile. Polje Stacionaža i Korak definiše odakle dokle želimo da kreiramo profile i na kom rastojanju. Polje Izgled poprečnog profila definiše širinu profila i kako će poprečni presek biti iscrtan. Ako čekiramo Dodaj profile na plan moćićemo dodamo profile na situaciju i da definišemo atribute izgleda profila na situaciji.


3D Prikaz

Naredba 3D prikaz generiše perspektivu aktivnog digitalnog modela terena. Kada izaberete ovu naredbu, kursor menja oblik u foto-aparat. Prvi klik definiše mesto gledišta i nije neophodno da stanete na postojeću tačku, jedino unosite visinu foto-aparata u polju H na kontrolnoj tabli. Zatim kliknete na mesto koje definiše pravac gledanja. Takođe i ova tačka nemora da bude postojeća ali tada morate da unesete visinu. Sada imate određene ugao i pravac gledanja na model terena. Dijalog boks koji se javlja omogućuje vam da selektujete broj linija grida i razmeru po visini. Postoje dva tipa modela: − model ‘linije’ − model ‘grid’ Prvi model se pojavljuje odmah nakon konstrukcije i nestaje ako kliknete mišem na crtež. Drugi model se računa i nakon kreiranja se nalazi u Pitagorinom klipbordu. Računanje se može prekinuti pritiskom na taster ESC na tastaturi. 3D prikaz se nalazi u klipbordu i mopže se naredbom "Unesi" ubaciti u aktivni crtež. Primedba: Linije grida su Pitagorine polilinije. 3D prikaz se može kreirati od modela terena sa maksimim 50000 objekata.

Škarpa

Ova naredba omogućuje računanje ivice preseka ravni nagiba i terena (Škarpe). Selektovana putanja predstavlja gornju ili donju ivicu škarpe. Ivica škarpe se može računati koristeći ravan na fisknom odstojanju ili sa fiksnim nagibom i digitalni model terena. Povezivanje sa terenom Ivica škarpe se može povezati sa: - horizontalnom ravni - postojećim modelom terena Levo-Desno Imate mogućnost računanja ivice škarpe sa leve ili desne strane selektovane putanje. Nagib Nagib ivice škarpe, "gore" i "dole" mora biti dat. Korak poprečnog preseka Korak je odstojanje tačaka na putanji koje se koriste za računanje veznih tačaka na ivici nagiba. Mali korak će dati verniji prikaz, ali što manji korak to više tačaka pogotovu ako putanja sadrži lukove. Maksimalna širina Sračunate tačke ivice škarpe se neće iscrtavati ukoliko su na odstojanju većem od zadatog.


3D površina

Pythagoras osim 2D površine može da računa i 3D površine na digitalnom modelu terena. Jednostavno sračunajte DTM, napravite poligon i selektujte naredbu 3D površina u meniju Računanje. Dijalog će se pojaviti sa sračunatom 3D površinom na DTM-u oivičenom selektovanim poligonom i 2D površinom selektovanog poligona.

Uputstva Izrada saobraćajnica 87

Poglavlje 9: Izrada saobraćajnica

Upoznavanje

Da bi ste aktivirali modul saobraćajnice: selektujte luk, liniju ili putanju (ne krivu). Modul saobraćajnice je sastavljen od 3 prozora: Situacija, Podužni profil i Poprečni profil saobraćajnice. Svaki od ovih prozora ima svoju kontrolnu tablu. Sva tri prozora se mogu posmatrati od jednom i nalaze se u interakciji jedan sa drugim. *****

Prozor situacije

Ovaj prozor prikazuje trasu puta, referentne tačke i linije se takođe mogu videti u ovom prozoru. Kontrolna tabla ovog prozora se konstantno prikazuje ima alatke za definisanje temena saobraćajnice, kao i za definisanje krivina (prelaznica ili kružnih krivina). To jest u ovom prozoru se definiše buduća osovina saobraćajnice kao i njene karakteristike. Saobraćajnica se može definisati automatski ili ukucavanjem tačnih vrednosti za poluprečnike krivina.

Prozor podužnog profila

U prozoru podužnog profila se definiše niveleta, temena vertikalne krivine, nagibi i tipovi vertikalnih krivina. Niveleta se može definisati automatski ili ukucavanjem tačnih vrednosti za poluprečnike vertikalnih krivina ili dužina krivina, kao i tačnih vrednosti za nagbe nivelete. Vertikalne krivine mogu biti ili kružne ili parabole. Poluprečnik i dužina se mogu menjati u svakom trenutku.. Takođe prozor podužnog profila ima svoju kontrolnu tablu pomoću koje se mogu posmatrati vrednosti ili unositi nove.

88 Izrada saobraćajnica Uputstva

U prozoru podužnog profila se mogu prikazati selektovani referentni objekti (kao što su kablovi, šahtovi, propusti i slično) Takođe pored nivelete je prikazan digitalni model terena. Polja različite boje u prozoru podužnog profila prikazuju odakle dokle je pravac, odakle dokle je prelaznica ili kružna krivina, to jest prikazuju pravce i krivine u podužnom profilu. Na niveletu se na zahtevana mesta mogu zalepiti određeni tipovi kreiranih poprečnih profila.

Prozor poprečnog profila

Prozor poprečnog profila je u interakciji sa situacijom i sa prozorom podužnog profila. Na poprečnom profilu se prikazuje izgled profila, nagibi profila u procentima, kosine kao i Digitalni model terena. Ako pomeramo kursor duž osovine puta u Prozoru Situacija ili Duž nivelete u prozoru podužnog profila, u prozoru poprečnog profila će se menjati izgled poprečnog profila u zavisnosti od položaja kursora.

Ako je uključeno vitoperenje, videćemo kako se put vitoperi duž vitoperne rampe ili izgled profila u kružnoj krivini. U poprečnom profilu se mogu definisati linije useka i nasipa i definisati koliko će se usecati ili nasipati iznad te linije (ova opcija je korisna kod računanja kubatura useka i nasipa, može se posebno izvdojiti kubatura kolovozne konstrukcije). Kontrolna tabla konstantno prikazuje informacije o profilu i poziciju kursora u prozoru situacije ili podužnog profila.

Tipovi poprečnih preseka

Vi sami kreirate tipove poprečnih preseka u crtežu koristeći, tačke, linije, lukove, površine, tekst itd. Na poprečnom preseku se moraju naznačiti centralna tačka, tačka preloma kao i referentne tačke. Tip poprečnog profila se može sačuvati kao profil biblioteke ili profil dokumenta. U profilu se mogu definisati putem ofseta mesta od osovine odakle se put vitoperi i koliko široko (i sa leve i sa desne strane)


Izrada podužnog i poprečnih profila

Kada iskartirate crtež i 3D model terena, Pythagoras može da generiše podužne i poprečne profile. Profili se generišu u novim crtežima i nalaze se u klipbord i vi ih možete uneti u postojeći ili novi crtež. Ukoliko je potrebno profil se može dorađivati (dodavanje novih informacija). Vi možete putem dijalog boksa da birate koje od informacija se mogu nalaziti u opisu profila: stacionaža, visine, postojeći teren, vertikalne krivine, referentni objekti i sl. Možete dobiti i detaljan prikaz svakog definisanog poprečnog preseka. Rastojanja u odnosu na osu saobraćajnice i visine postojećeg terena i projektovane visine i eventualni referentni objekti, takođe se mogu ubaciti u poprečni i podužni profil.

Meni modula Saobraćajnice

Fajl meni

Fajl meni se koristi za organizaciju projektovanja saobraćajnica

Novi Naredba Novi otvara novi prazan prozor sa praznim crtežom. Crtež je podešen prema aktivnom štampaču. U koliko želite da kreirate crtež prema drugom štampaču potrebno je da prvo izaberete taj štampač. - Apple Macintosh: chooser - Microsoft Windows: preko kontrolne table ili kroz meni Fajl,

Podešavanje strane, Štampač i Podešavanje štampača. Crtež se uvek može prilagoditi za drugi štampač. Otvori Naredba Otvori otvara postojeći crtež i prikazuje ga na ekranu. Kada selektujete Otvori pojavljuje se klasičan dijalog boks za otvaranje dokumenata. Da bi ste otvorili dokument potrebno je da stanete i kliknete levim tasterom miša na naziv dokumenta i pritisnete taster Otvoti ili dvostrukim klikom na naziv dokumenta. Za detaljnije instrukcije o otvaranju dokumenta konsultujte uputstvo Apple Macintosh ili Windows.


Zatvori Naredba Zatvori zatvara prozor modula Saobraćajnice. Sačuvaj Naredba Sačuvaj čuva aktivan crtež koristeći naziv koji se nalazi na vrhu prozora. Ukoliko se radi o novom crtežu pojaviće se dijalog boks za čuvanje dokumenata u kome je potrebno uneti naziv novog dokumenta. Informacije o podužnom profilu (poprečni profili, referentni objekti itd.), se takođe čuvaju zajedno sa putanjom kojoj pripafaju. Otvori tekst dokument Naredba otvara tekstualnu datoteku. Napravi profil Naredba Napravi profil kreira podužni profil u novom crtežu koji ostaje i u Pitagorinom klipbordu, koji možete uneti u novi dokument koristeći naredbu Unesi. Kreiran podužni profil se pojavljuje kao novi crtež, koji možete editovati koristeći Pitagorine alatke, ako želite. Kada kreirate podužni profil pojavljuje se dijalog boks u koji možete čekirati sledeće informacije:

- Referentna Visina - Razmera X - Razmera H (Y) - Referentni objekti koji mogu biti opisani u tabeli podužnog

profila. Napravi poprečni presek Ova naredba omogućuje kreiranje u novom crtežu selektovanih poprečnih profila, koji se nalaze i u klipbordu iz koga poprečne profile možete uneti u novi crtež koristeći naredbu Unesi. Poprečni profili koji se nalaze u novom dokumentu koji možete editovati po potrebi. Kada kreirate poprečne preseke pojavljuje se dijalog boks u kome možete selektovati ili unositi sledeće:

- referentna visina - širina crteža - razmera - naznake koje želite da ubacite u tabelu

Polje širina omogućuje unos ukupne širine kreiranog poprečnog profila. Širina bi trebalo da bude velika koliko vam je potrebno da vidite nagib useka i nasipa.


Konvertuj u crtež Naredba konvertuj u crtež, isprojektovanu saobraćajnicu prebacuje na situaciju aktivnog crteža. Kada izaberete ovu naredbu pojavljuje se dijalog boks u kome možete podešavati tip, boju, debljinu, lejer karakterističnih linija, koje će biti iscrtane na aktivnom crtežu. Takođe možete definisati na kom rastojanju hoćete da vam se iscrtaju tačke profila. Izlaz Naredba Izlaz zatvara aktivan dokument i prozor podužnog profila. U koliko su nakon poslednjeg čuvanja promena nastale nove promene, tada će se pojavti dijalog boks u kome možete da birate da li ćete promene čuvati ili ne ili ozkazati naredbu.

Editovanje

Opovrgni Naredba Opovrgni vraća unazad prethodno izvršenu naredbu. Ponovo uradi Ponovo uradi ponovo izvršava Opovrgnutu naredbu. Selektuj Naredba Selektuj selektuje Normalne poprečne preseke ili Markere poprečnih preseka ili Sve poprečne preseke Dodaj referentne objekte Naredba traži i selektuje i dodaje selektovane referntne objekte u prozore Podužni i Poprečni profil. Kopiraj Naredba kopira selektovane objekte u Pythagoras klipbord. Unesi Naredba Unosi objekte iz Pythagoras klipborda.


Izbriši Naredba Obriši briše selektovani objekat iz crteža. Pomeri Naredba pomeri omogućuje pomeranje selektovanog temena horizontalne ili vertikalne krivine (Presečna tačka) na drugo mesto. Da bi se pojavila naredba Pomeri u meniju morate prvo selektovati teme.

Alatke

Selektuj Kada kliknemo na naredbu Selekcija u meniju Alatke ili kliknemo na odgovarajuću ikonicu, tada možemo selektovati temena ili poprečne preseke ili referentne objekte

- Poprečni preseci se mogu brisati ili kreirati. - Temena se mogu brisati. - Referentni objekti se mogu brisati.

Kada napravite dvostruki klik na teme tada možete menjati parametre vertikalne krivine. Kada napravite dvostruki klik na poprečni presek tada možete menjati tip poprečnog preseka.

Presečna tačka (Teme vertikalne ili horizontalne krivine)

Naredba presečna tačka omogućuje kreianje temena vertikalne ili horizontalne krivine, u zavisnosti u kom prozoru se nalazimo (Situacija ili Podužni profil). Ako je u meniju Definicije selektovano Potvrda tačke tada morate potvditi poziciju temena na kontrolnoj tabli. Tada možete uneti vrednosti Odstojanje Odstojanje (dS), visina (Z), pad levo (%L) i desno (%D), i poluprečnik (r) ili dužinu (L) vertikalne krivine. U zavisnosti koji tip vertikalne krivine je selektovan u Meniju Definicije, Verikalna krivina, Krug ili Parabola tada ćemo imati i odgovarajuće parametre da unesemo. Kada se kreira teme horizontalne krivine tada se mogu uneti tačne koordinate Y,X temena.


Novi Poprečni presek Naredba novi poprečni presek omogućuje dodavanje poprečnih preseka u podužni profil. Selektujte naredbu i kliknite na poziciju na niveleti tada će vam se pojaviti dijalog boks za izbor tipa poprečnog profila koji su već kreirani i smešteni u biblioteku poprečnih profila. Kada je profil izuzetak to znači da je on jedino primenjiv na poziciji gde je nanet. Ovi profili definišu trasu saobraćajnice. Marker poprečnog preseka U dijalog boksu možemo uneti broj poprečnih profila i rastojanje na kome želimo da markiramo poprečne profile od selektovane pozicije na niveleti. Ovi profili nemaju uticaja na trasu nego samo služe za definisanje pozicija koje želimo da štampamo. Podloga saobraćajnice U meniju Alatke kada selektujete poprečni profil koji je obeležen za Usek-Nasip, pojavljuje se naredba Podloga koja vam omogućuje da definišete podlogu to jest ivicu između tla i kolovozne konstrukcije. Svaki put kada kliknete mišem na neku poziciju morate je potvrditi sa Enter ili Ok, a pre toga možete i naneti precizne koordinate (X i H) u odnosu na niveletu. Naredbom Podloga iz menija Alatke, možete detaljnije definisati ivicu podloge kolovozne konstrukcije iscrtavanjem dodatnih tačaka, ove tačke možete ukucavati i precizno sa X i H u odnosu na centralnu tačku poprečnog profila. Ako želite da isečete ili popunite gornji sloj morate da uradite sledeće::

- Na kontrolnoj tabli izaberete naredbu za Iseci gornji sloj i

kliknete deo linije koji želite da bude isečen, on će postati braon.

- Kliknite na deo linije koji želite da bude popunjen, on će postati zelen.

- Zatim uđite u Definicije, Iseci popuni parametri i definišite dubine popunjavanja ili iskopavanja gornjeg sloja.

Klikom na “Izlaz” na kontrolnoj tabli vraćate se u prozor podužnog profila i videćete da je poprečni profil koji će se koristiti za računanje kubatura useka i nasipa postao braon. Dodaj referentne objekte Ova naredba omogućuje da se pojedinačno dodaju referentni objekti u profil.


Tranzicija

Ovaj meni služi za definisanje pravaca i krivina osovine saobraćajnice Takođe ovde se mogu podesiti parametri vitoperenja, ovi parametri se mogu podesiti kao opšti za celu sabraćajnicu ili za svaku krivinu posebno. Tip krivine može biti Prelaznica-Kružna krivina-Prelaznica ili Kružna krivina, u zavisnosti od toga podižu dva dijalog boksa u kome se mogu unositi parametri vitoperenja. Prelaznica-Kružni Luk-Prelaznica

Ovde su: Ulazni poprečni pad: pad Normalnog profila na početku vitoperenja Izlazni poprečni pad: pad Normalnog profila na završetku vitoperenja Ulaz u krivinu: NP-PPK: je početak vitoperenja, dužina od -20m znači da vitoperenje počinje 20m pre Početka Prelazne Krivine i da se na tom mestu nalazi poslednji Normalni Profil. SP-PPK: je odstojanje od Srednjeg Profila (gde nagib poprečnog prolazi kroz pad od 0%) do Početka Prelazne Krivine PV-PKK: je rastojanje Potpunog Vitoperenja do Početka Kružne Krivine Izlaz iz krivine: KKK-PV: je rastojanje od Kraja Kružne Krivine do Početka Vitoperenja KPK-SP: je rastojanje od Kraja Prelazne Krivine do Srednjeg Profila KPK-NP: je rastojanje od Kraja Prelazne Krivine do Normalnog Profila


Kružni luk

Ulaz u krivinu: NP-PKK: je početak vitoperenja, dužina od -20m znači da vitoperenje počinje 20m pre Početka Kružne Krivine i da se na tom mestu nalazi poslednji Normalni Profil. SP-PKK: je odstojanje od Srednjeg Profila (gde nagib poprečnog prolazi kroz pad od 0%) do Početka Kružne Krivine PKK-PV: je rastojanje od Početka Kružne Krivine do Potpunog Vitoperenja


Izlaz iz krivine: PV-KKK: je rastojanje od Početka Vitoperenja do Kraja Kružne Krivine KKK-SP: je rastojanje od Kraja Kružne Krivine do Srednjeg Profila KKK-NP: je rastojanje od Kraja Kružne Krivine do Normalnog Profila Ako je prelazna krivina

Prva vertikalna crta je: NP-Početak vitoperenja Druga vertikalna crta je: SP Treća vertikalna crta je: PV-Puno vitoperenje Četvrta vertikalna crta je: PV-Puno vitoperenje Peta vertikalna crta je: SP Šesta vertikalna crta je: NP-kraj vitoperenja U prozoru podužnog profila je:

Prva crtkasta linija je: NP-Početak vitoperenja Druga tačkasta linija je: SP Treća tačkasta linija je: PV-Puno vitoperenje Četvrta tačkasta linija je: PV-Puno vitoperenje Peta tačkasta linija je: SP Šesta crtkasta linija je: NP-kraj vitoperenja Ako je kružna krivina

Prva vertikalna crta je: NP-Početak vitoperenja Druga vertikalna crta je: SP Treća vertikalna crta je: PV-Puno vitoperenje Četvrta vertikalna crta je: PV-Puno vitoperenje Peta vertikalna crta je: SP Šesta vertikalna crta je: NP-kraj vitoperenja


U prozoru podužnog profila je:

Prva crtkasta linija je: NP-Početak vitoperenja Druga crtkasta linija je: SP Treća crtkasta linija je: PV-Puno vitoperenje Četvrta crtkasta a linija je: PV-Puno vitoperenje Peta crtkasta linija je: SP Šesta crtkasta linija je: NP-kraj vitoperenja

Definicije

Meni definicije omogućuje da se definišu opšti parametri koji se tiču celog projekta. Razmera Naredba Razmera omogućuje definisanje razmere prikaza podužnog profila visina/dužina kako bi se visinke razlike što bolje izrazile u profilu. Potvrdi operaciju Kada selektujemo opciju Potvrda tačke Pitagora vam omogućuje unošenje tačnih vrednosti (dužine, visine, ...) pri kreiranju temena vertikalnih krivina ili poprečnih preseka. Kada vam nisu bitne tačne vrednosti tada možete da isključite Potvrda tačke i radićete mnogo brže.

.


Karakteristike saobraćajnice

Prva strana ove definicije je namenjena za vizualizaciju vašeg projekta u prozoru Situacije, tako da možete da vidite karakteristične linije vaše saobraćajnice dok projekujete. Ovde se može podesiti tip vertikalne krivine i početna stacionaža. Druga strana definicije služi za definisanje parametara pravci i krivine.

Ovde se može podesiti, projektovana brzina, zadati minimalni poluprečnik, faktor trenja, tip horizontalne krivine, kao i parametri vitoperenja. Sledeća formula je upotrebljena da definiše vezu između (1)brzine, (2)Radijusa, (3)Vitoperenja i (4)faktora trenja

Rvfe∗

=+127

2

Gde je: e-Vitoperenje v-Projektovana brzina f-faktor trenja R-Radijus Korisnik mora da unese projektovanu brzinu i minimalno i maksimalno vitoperenje.


Parametri Faktor trenja i Minimalni radijus se određuju iz projektovane brzine i maksimalnog vitoperenja. Faktor trenja zavisi od brzine i u Pythagoras je između 0.18(40km/h) do 0.06(120km/h). Ove vrednosti se mogu prepisati ukoliko se smatra da manje vrednosti mogu obezbediti komfornu i bezbednu vožnju. Maksimalna brzina rotacije se koristi da bi se sračunala dužina vitoperne rampe. Sledeća formula je korišćena za računanje:

( )r

veeLVR∗−∗

= 21278.0

Gde su: Lvr-dužina vitoperne rampe (m) e1-Pad normalnog poprečnog profila (%) e2-Maksimalni pad kod vitoperenja (%) v- projektovana brzina (km/h) r- brzina rotacije po sekundi (%/sek) Kada se radi o kružnoj krivini tada se aktivira opcija Deo Vitoperne rampe na kružnoj krivini. Deo na kružnom luku je obično 1/3 dužine vitoperne rampe.

Pregled

Meni Pregled omogućuje pregled crteža.

Naredba "Ruka" omogućuje pomeranje stranice u bilo kom smeru ako smo uvećali zum stranice. Kliknite mišem na poziciju odakle pomerate i zatim kliknite na poziciju gde pomerate. Kada pomerate kursor na ekranu se pojavljuje isprekidana linija koja prikazuje pravac u kome pomeramo. Skrol mod se otkazuje pritiskom na tastere: ESC, SPACE bar, Enter. Napomena: Prečica za uključivanje skrol naredbe (Ruka) je taster "+" na numeručkoj tastaturi.


Uvećanje zuma Naredba uvećanje zuma omogućuje uvećan prikaz detalja. Napomena: Kada izaberete naredbu uvećanje zuma i kliknete mišem na crtež tada je faktor zuma 2x. Možete zumirati maksimalno nivoa dok zum faktor ne postane 1/15. Napomena: Prečica je taster ">". Smanjenje zuma Naredbom smanjenje zuma smanjuje veličinu vašeg crteža na ekranu. Pritiskom na naredbu Umanjenje zuma biče selektovan zum faktor iz prethodnog zum nivoa.

Napomena: Prečica je taster "<". Ceo crtež Ova naredba prikazuje ceo crtež na ekranu. Napomena: Prečica je taster "-". Poprečni presek Zoom In Ova naredba omogućuje uvećavanje zuma poprečnog profila dok radite u drugom prozoru. Poprečni presek Zoom Out Ova naredba omogućuje umanjivanje zuma poprečnog profila dok radite u drugom prozoru. Opcije prikaza Ova naredba omogućuje da organizujete i definišete prikaz. Traka sa alatkama Ova naredba omogućuje da aktivirate ili deaktivirate trake sa alatkama i to:

- Projektovanje saobraćajnica - Alati saobraćajnica - Standardno


Računanje

Usek i Nasip Pre nego možemo sračunati parametre Iseci/Popuni moramo definisati parametre poprečnih preseka i osnove konstrukcije. Sa dvostrukim klikom na profil otvara se prozor poprečnog profila. Na kontrolnoj tabli potrebno je čekirati opciju Iseci/Popuni, nakon selekcije pojavljuje se crvena linija koja predstavlja podlogu kolovozne konstrukcije, koja se proteže od leve do desne ivice nagiba. Računanje Iseci i Popuni se aktivira naredbom Iseci i Popuni iz menija Računanja.. Tada se pojavljuje dijalog boks u kome možete podesiti:

- Odstojanje od početne tačke - Odstojanje od završne tačke - Broj poprečnih preseka

Odstojanje profila gde ste podesili podlogu mora biti manje nego odstojanje od početne tačke. Pritiskom na taster “Sračunaj” startujete računanje kubatura useka i nasipa. Kada dobijete rezultat imate mogućnost da ga sačuvate u obliku Tekst fajla. Ovaj fajl možete otvoriti naredbom otvori tekstualni fajl iz menija Fajl. Sledeće vrednosti su sačuvane u fajlu:

- Broj poprečnog profila. - Stacionaža - Popuni (Ukupno možete pronaći u dnu tabele) - Iseci (Ukupno možete pronaći u dnu tabele) - Faktor rasipanja - Ispravljeno iseci = iseci * faktor rasipanja - Prevoz masa = Popuni – ispravljeno iseci + ukupno gornji - Popunjavanje gornjeg sloja - Skidanje gornjeg sloja

Dijalog boks za računanje kubatura zatvarate pritiskom na taster “Otkaži”.

Dodaci

Dodaci Lista koordinata 1

Dodaci A: Lista koordinata

Upoznavanje

Lista koordinata je tekstualna datoteka koja sadrži naziv tačke i koordinate. Lista koordinata se može pripremiti sa bilo kojim os standardnih tekstualnih editora. (Microsoft Excel, Lotus 123, ...). Poglavlje 9 objašnjava kako Pythagoras koristi tekstualni fajl.

Struktura

Lista koordinata ima sledeću strukturu: <PointId> TAB <Coord1> TAB <Coord2> TAB <Coord3> TAB [<InstrH>] TAB [<ReflH>] TAB <Comment> Koordinate mogu biti:

- YXH - HdH - HVd - HVs - CdH

Separatori između polja mogu biti: TAB, zarez, prazno mesto ili neki drugi znak. Rastojanja između polja nemaju nikakav značaj, to jest ne mora se tekst datoteka formatizovati da bi je Pythagoras se prepoznao.

Dodaci Prečice 3

Dodaci B: Prečice

Upoznavanje

Za aktiviranje nekih menija, Pythagoras podržava način preko prečica sa tastature koje su standardne za Apple Macintosh ili Microsoft Windows. Pogledajte uputstvo operativnog sistema da naučite više o standardnim prečicama. Pored standardnih prečica, takođe možete koristiti i Pitagorine prečice kako bi ste radili neke od operacija brže. Napomena: ALT i CTRL taster imaju istu funkciju.

Pregled

Taster Naredba ALT ili CTRL taster

a) Pri selekciji : Kada se pritisne taster CTRL pri selekciji linija, lukova takođe će biti selektovane i krajnje tačke.

Kada je pritisnut taster CTRL key i pritisnete i povučete tekst, isti će biti iskopiran. Jedino taster CTRL mora biti pritisnut dok ne prenesete tekst. b) Kod kreiranja teksta: Kada je pritisnut taster CTRL i selektovano kreiranje teksta tekst će se snapovati na tačke, lukove i linije. c) Dok crtate linije: Kada je pritisnut taster CTRL i krenete da crtate novu liniju, druga tačka linije samo može biti paralelna sa osom Y ili X aktivnog koordinatnog sistema. d) Crtanje kruga ili lukasa centrom i poluprečnikom : Kada je pritisnut taster CTRL u trenutku potvrđivanja kruga ili luka kreiraće se i centar kruga ili luka. e) Crtanje luka tangentno na dve linije: Kada je pritisnut tatster CTRL kada potvrđujete tangencijalni luk ostatak linije od tangentne tačke biti isečen.

4 Prečice Dodaci

f) Kreiranje Privremenog koordinatnog sistema paralelno sa datom linijom:

Ako je slektovano ispisivanje dimenzija i pritisnete taster CTRL, Pythagoras će vam tražiti da definišete Privremeni koordinatni sistem i ispisivanje koordinata će biti u relativno na Privremeni koordinatni sistem, s tim što se iscrtavaju i ujedno ordinate do tačke. Ova osobina je dobra za ispisivanje koordinata relativno u odnosu na neku liniju. g) Kreiranje Privremenog koordinatnog sistema paralelno na

aktivan koordinatni sistem : Kada se pritisne taster CTRL i aktivira naredba kreiranje koordinatnog sistema, kreiraće se Privremeni koordinatni sistem, sa koordinatnim početkom u pikiranoj tački i osama paralelnim aktivnom koordinatnom sistemu. h) Naredba Pomeri: Kada je pritisnut taster CTRL dok pomerate objekte, objekte tada možete pomeriti samo u pravcu osa aktivnog koordinatnog sistema. i) Naredba sastavi: Pritisnut taster CTRL, kada se izvršava naredba Sastavi, znači da originalna krajnja tačka linije ili luka neće biti izbrisana. j) Izbor aktivnog lejera na kontrolnoj tabli. Pritisnut taster CTRL kada se bira lejer prebaciće sve selektovane objekte u taj lejer. k) Kopiranje linijskih objekata paralelno. Pritisnut taster CTRL dok se selektuje referentni linijski objekata. Pythagoras će konstruisati pravougaonik. Visina pravougaonika će biti jednaka rastojanju između paralelnih linija. Svaka linija će biti nezavisna. l) Izbor "Biblioteka simbola" ili "Simbola dokumenta" u meniju

“Definicije” Kada se pritisne taster CTRL dok se selektuje simbol, program će automatski preći u mod “Nacrtaj Simbol”. m) Za vreme rotacije objekata Kada je pritisnut taster CTRL dok rotirate selektovane objekte ugao rotacije će se popraviti na 0, 90, 180 ili 270 stepeni. n) Dok selektujete koordinatni sistem strane i držite pritisnut

taster CTRL svi selektovani objekti će preći u koordinatni sistem strane.

Dodaci Prečice 5

o) Dok selektujete Lokalni koordinatni sistem i držite pritisnut

taster CTRL svi selektovani objekti će preći u Lokalni koordinatni sistem.

p) Dok držite pritisnut taster CTRL dok potvrđujete tačku na liniji

linija će se automatski podeliti na dva dela. Kreirana tačka postaje završna tačka prvog dela linije i početna drugog dela linije. Osobine originalne linije ostaju.

q) CTRL+T otvara prozor za kreiranje tematskih karata. r) CTRL+I otvara prozor za podešavanje opcija prikaza.

SPACEBAR (Taster za prazno mesto)

a) Menja naredbu selektovanje u poslednjom izbranom naredbom.

b) Line mode Ako krenete d anacrtate liniju i tada pritisnete taster SPACEBAR tada će program automatski preći na crtanje luka koji je tangencijalan u odnosu na pravac započete linije pre nego je SPACEBAR bio pritisnut. c) Crtanje okretnog simbola Kada je simbol koji se crta definisan da bude okretan potrebno je kada se crta da bude u pravcu linije da se klikne na referentnu liniju. Pritiskom na taster SPACEBAR simbol se dodatno zarotira za ugao od 90°.

Taster SHIFT a) Kada je selektovana naredba Selektuj : Dok je taster SHIFT pritisnut možete dodavati ili brisati objekte iz selekcije. b) Dok crtate linije: Kada se drži taster SHIFT neće biti kao i inače prekid kod crtanja linije. Na ovaj način se mogu spajati tačke u neprekidne linije brže nego inače. c) Kada se crtaju objekti paralelno. Dok držite pritisnut taster SHIFT i izaberete taster za crtanje paralelnih objekata, možete da uradite sledeće kliknite na prvu liniju, a zatim pređite samo preko susednih koje hoćete da kopirate paralelno. Te linije će biti iskopirane paralelno kao da su deo putanje ili polilinije.

6 Prečice Dodaci

Shift Lock / Caps Lock Kada je uključen taster Caps Lock na tastaturi moćiće te da ponavljate ručni unos novih podataka, tako da nećete morati da selektujete naredbu ponovo. Ova osobina je dobra kada na primer želite da na liniji brzo definišete nekoliko tačaka.

">" key Aktivira naredbu Uvećanje zuma.

"<" key Aktivira naredbu Smanjenje zuma.

"=" key Namešta razmeru prikaza u razmeri štampe.

"-" key Namešta razmeru Ceo crtež.

Taster TAB (ili taster "*" samo za Apple Mac)

a) Za vreme unosa na kontrolnoj tabli: Pomera se sa jednog na drugo polje. b) Kada se kursor nalazi na liniji.

Na kontrolnoj tabli možete videti vrednosti: - Dužinu linije, - Kosu dužinu, - Visinu, - Direkcioni ugao, - Nagib.

c) Kada se kursor nalazi na luku.

Na kontrolnoj tabli možete videti vrednosti: - Dužinu luka, - Poluprečnik, - Ugao zahvatanja, - Kosu dužinu, - Visinu, - Nagib.

Taster SHIFT-TAB Definiše informacije o objektima dok god neizađete iz Pitagore.

Taster ESC

Otkazuje sce započete naredbe i deluje kao i taster deselektovanje.

Tasteri od "0" do "9" Kada se crtaju linije, tačke ili lukovi i želi da se snapuje na postojeću liniju na neki od intervala 1/2 .. 1/19 dužine linije ili luka, koriste se tasteri od 0-9 sa numeričke tastature. Na primer ako pritisnemo taster "2" : moćićemo da se snapujemo interval 1/2 linije, "3" : interval 1/3 linije, ... "9" : interval 1/9 linije, "0" : interval 1/10 linije, "1" : interval 1/11 linije, "1" i "2" : interval 1/12 linije, "1" i "9" : interval 1/19 linije.

Dodaci Prečice 7

Taster "T" Ukoliko držite pritisnut ovaj taster samo ćete moći da selektujete tekstove.

Taster "P" Ukoliko držite pritisnut ovaj taster samo ćete moći da selektujete tačke.

Taster "O" Ukoliko držite pritisnut ovaj taster samo ćete moći da selektujete poligone.

Taster "X" Ukoliko držite pritisnut ovaj taster samo ćete moći da selektujete putanje.

Taster "R" Ukoliko držite pritisnut ovaj taster samo ćete moći da selektujete saobraćajnice.

Taster "L" Ukoliko držite pritisnut ovaj taster samo ćete moći da selektujete linije.

Taster "I" Ukoliko držite pritisnut ovaj taster samo ćete moći da selektujete slike.

Taster "B" Ukoliko držite pritisnut ovaj taster samo ćete moći da selektujete slike.

Taster "A" Ukoliko držite pritisnut ovaj taster samo ćete moći da selektujete lukove.

Taster "G" Ukoliko selektujete naredbu ofset i držite pritisnut ovaj taster moći ćete da napravite kvadrat baziran selektovanoj stranici.

Tasteri DEL - BACKSPACE a) Isto kao naredba "Obriši". b) Dok kreiramo poligon: Poslednji objekat poligona će biti obrisan.

8 Prečice Dodaci

Dvostruki klik a) Za vreme kreiranja putanje ili poligona.

Dvostruki klik na liniju ili luk: sve naredne linije i lukovi u nizu će postati sastavni delovi putanje ili polugona ako ne postoji čvor više linija na putu, tada se ponovnim dvostrukim klikom na skledću liniju ili luk nastavlja započeta operacija. b) Kod selektovanja

CTRL - SHIFT - Dvostruki klik : atributi objekta će postati nove definicije. (Na primer za tekst : veličina, širina, stil, ravnanje) SHIFT - Dvostruki klik : Atributi objekta će se izmeniti u aktuelne atribute po definiciji. Kombinacijom 2 prethodne operacije vam omogućuje brzo prenošenje atributa jednog objekta na drugi objekat. CTRL - Dvostruki klik na tačku: Visina tačke se može menjati na kontrolnoj tabli. CTRL - Dvostruki klik na tekst : Tekst se rotira za 180 stepeni. c) Naredba sastavi Kada jednom kliknete na drugi objekat, samo će prvi biti isečen ili produžen, ali ako kliknete dvostruko na drugi objekat tada će oba objekta biti skraćena ili produžena. d) Kada kreiramo normale, paralele, paralelne putanje,

tekstualne objekte, ako napravimo dvostruki klik na referentni objekat on će ostati selektovan i nakon kreiranja. Selekcija nestaje pritiskom na taster SPACEBAR ili ESC na tastaturi.

Dodaci Mesta za unos 9

Dodaci C: Mesta za unos

Predstavljanje

Mesta unosa se koriste u Pitagorinim tekst poljima. Specifične informacije se mogu uneti u "Mesta unosa" u zavisnosti koje se "Mesto unosa" koristi.

Pregled

^s : je "Mesto unosa" za “razmeru” ^d : je "Mesto unosa" za “datum” ^f : je "Mesto unosa" za “naziv fajla” ^p : je "Mesto unosa" za “naziv lista” ^u : je "Mesto unosa" za “korisničko ime” Ovo ime odgovara korisničkom imenu za logovanje u Windows. ^c1 : je "Mesto unosa" za “X koordinatu levog donjeg ugla lista za štampu” ^c2 : je "Mesto unosa" za “Y koordinatu levog donjeg ugla lista za štampu”

10 PYTHAGOR.INI Dodaci

Dodaci D: PYTHAGOR.INI

(samo Windows verzija) MAXIDS

Maksimalan broj objekata po crtežu. Limit u standardnoj verziji je 65000. Limit za Pythagoras Pro je 4miliona objekata. Primer : MAXIDS=65000

MAXUNDO

Maksimalan broj vraćanja urađenog. Limit je 25. Primer : MAXUNDO=3

EXT_DC_IMPORT

Ovaj parametar definiše ekstenziju kod otvaranja fajlova pri uvozu podataka iz kolektora podataka. Primer : EXT_DC_IMPORT=DAT. Fajlovi sa ekstenzijom DAT će biti prikazani prilikom uvoza fajla iz kolektora podataka.

EXT_DC_EXPORT

Ovaj parametar definiše ekstenziju prilikom čuvanja fajla u obliku za obeležavanje koordinata za određeni kolektor podataka.

MOUSE_WHEEL_ZOOMING

Ovde možete podesiti dali će se točkićem miša zumirati ili skrolovati. Vrednosti: 1 = zoom uvećaj/smanji 0 = skroluj

Dodaci PYTHAGOR.INI 11

AUTOMATIC_BACKUP

Ovde možete podesiti kako ćete raditi bekap otvorenog dokumenta Pitagore. Vrednosti: 0 = ne radi automatsku rezervnu kopiju other = automatska rezervna kopija

AUTOMATIC_SAVE

Ovde možete podesiti da li ćete automatski raditi snimati otvoreni dokument Pitagore. Vrednosti: 0 = Isklj other = Uklj

AUTOMATIC_SAVE_INTERVAL

Podešavanje intervala automatskog snimanja u minutima. CMDLINE

Samo za unutrašnju upotrebu.

pythagoras serbian

Documents