Starateljstvo i Ljudska Prava u SrbijiAnaliza pravnog ureenja i prakse starateljstva u Srbiji

2006

MDAC MentalDisabilityAdvocacyCenter

Mental Disability Advocacy Center

Starateljstvo i ljudska prava u Srbiji

Analiza pravnog ureenja i prakse starateljstva u Srbiji

2006

Me

nta

l D

isa

bil

ity

Ad

voc

ac

y C

en

ter

Mental Disability Advocacy Center, 2006Sva prava zatiena.Dizajn korica: Gyrgy Pchy, Jr.Tehniki urednik: Istvn Fenyvesi

ISBN: 978-963-87395-7-5

Ovaj izvetaj dostupan je na engleskom i srpskom jeziku

Istraivanje za ovaj izvetaj i njegovo objavljivanje ostvareno je zahvaljujui finansiskoj pomoi

Sigrid Rausing fonda iInstituta za otvoreno drutvo (Budimpeta)i podrciSaveta Evrope

Miljenja ispoljena u ovom izvetaju su miljenja MDAC, i ne moraju nuno odgovarati stavovima donatora koji su omoguili izradu ovog izvetaja. Odgovornost za informacije sadrane u ovom izvetaju snosi iskljuivo MDAC i donatori ne preuzimaju nikakvu odgovornost u pogledu njegovog sadraja niti upotrebe informacija koje ovaj izvetaj sadri.

starateljstvo i ljudska prava u SrbijiSADRAJ

Uvodna Razmatranja .........................................................................................................5Preporuke..............................................................................................................................71. Uvod ................................................................................................................................10 1.1 Starateljstvo .........................................................................................................10 1.2 Istraivanje ........................................................................................................... 12 1.3 Izrazi zahvalnosti ................................................................................................ 12 1.4 Metod ..................................................................................................................... 13 1.4.1 Prva faza: Analiza zakonodavstva ........................................................... 13 1.4.2 Druga faza: Sakupljanje podataka na terenu ......................................... 14

1.5 Indikatori za procenu starateljstva zasnovani na standardima ljudskih prava ...................................................................................................... 14

2. Zakon o starateljstvu i politika starateljstva u Srbiji ......................................... 16 2.1 Uvod ...................................................................................................................... 16 2.2 Demografska i socijalna slika Srbije ................................................................ 16 2.3 Pravni sistem Srbije ............................................................................................ 18 2.4 Zakoni o starateljstvu u Srbiji ...........................................................................20 2.4.1 Pravno ureenje zatite mentalnog zdravlja .................................................20 2.4.2 Istorijat starateljstva u Srbiji .....................................................................20 2.4.3 Pravni izvori o starateljstvu ..................................................................... 21 2.4.4 Vrste i uloga starateljstva ..........................................................................22 2.4.5 Osnovni elementi starateljstva nad punoletnim osobama ...................24 2.5 Dve faze u postupku uspostavljanja starateljstva ..........................................25 2.5.1 Liavanje poslovne sposobnosti ...............................................................25 2.5.2 Postavljanje staratelja .........................................................................26 2.6 Procena srpskog zakonodavstva na osnovu standarda ljudskih prava .......28 2.6.1 Naela koja se proteu kroz celokupan zakonodavni okvir (Indikator 1) ................................................................................................28 2.6.2 Proceduralna prava tokom postupka za stavljanje pod starateljstvo (Indikatori 2-7) .....................................................................30 2.6.3 Kvalitet dokaza koji se podnose sudu tokom postupka za lienje poslovne sposobnosti (Indikatori 8-12) .................................................. 41 2.6.4 Prava punoletne osobe nakon uspostavljanja starateljstva (Indikatori 13-17) ....................................................................................... 49 2.6.5 Dunosti staratelja nakon uspostavljanja starateljstva (Indikatori 18-25) ....................................................................................... 59 2.6.6 Neophodno odreivanje starateljstva i alternative (Indikatori 26-29) ....................................................................................... 70

Annex A: Renik termina ................................................................................................. 76Annex B: Tabelarni prikaz indikatora....................................................................78

Me

nta

l D

isa

bil

ity

Ad

voc

ac

y C

en

ter

starateljstvo i ljudska prava u SrbijiUvoDnA RAzmAtRAnJA

Ovo je prvi izvetaj ove vrste koji se detaljno bavi zakonima o starateljstvu u Srbiji. Srbija je delom reformisala zakone kojima se ureuje starateljstvo 2005. godine. Ali doneeni zakoni nisu u potpunosti usklaeni sa trenutnim standardima ljudskih prava. Ovaj izvetaj usredsreen je na pitanje da li Srbija ispunjava meunarodne standarde ljudskih prava. U ovom izvetaju ukazano je na pravne i moralne obaveze Srbije da izmeni zakone o starateljstvu, i to u pravom trenutku, s obzirom da je Generalna skuptina UN-a nedavno usvojila Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom. Treba pomenuti da je Srbija aktivno uestvovala u izradi teksta Konvencije, koja u lanu 2 poziva sve drave da obezbede osobama sa invaliditetom pravo na priznanje pravne sposobnosti i da uivaju poslovnu sposobnost na jednakim osnovama kao druga lica u svim oblastima ivota.2

Starateljstvo u Srbiji je delimino regulisano zakonima koji nisu znaajno menjani jo iz vremena komunizma, kada su osobe sa invaliditetom bile iskljuene iz drutva. Posebno su spore promene pravila koja ureuju sam postupak liavanja poslovne sposobnosti. Trenutno je u toku opsena reforma pravnog sistema Srbije, a jedan od prioriteta su osobe sa invaliditetom. Na ovo ukazuje i usvajanje niza zakona ukljuujui i Zakon o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom, u aprilu 2006. godine i Porodinog zakona 2005. godine. Preduzeti su i drugi koraci kao to je ulazak u skuptinsku proceduru Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba s invaliditetom. Iako ovi zakoni ukazuju na to da Srbija sve vie priznaje prava osoba sa invaliditetom, treba naglasiti da ovi zakoni imaju znaajne nedostatke, posebno u oblasti starateljstva. Ovi zakoni se moraju uskladiti sa meunarodnim standardima.

Ovaj izvetaj prua analizu domaeg zakonodavstva o starateljstvu, koje je posmatrano u svetlu trenutno obavezujuih standarda ljudskih prava. Zakonske norme kojima se ureuje starateljstvo nisu kodifikovane, ve su rasute u brojnim zakonima i drugim propisima. Stoga ovaj izvetaj ispituje mere zatite predviene tim zakonima i drugim propisima, da li te mere zatite predstavljaju pravni sistem u kome se u potpunosti potuju standardi ljudskih prava.

Rezultat ovih istraivanja ukazuje na to da, iako Ustav Srbije izriito predvia obavezu potovanja ljudskih prava osoba sa mentalnim smetnjama u skladu sa meunarodnim standardima, postoji itav niz pravnih nedostatka u ovoj oblasti s obzirom na postojei zakonodavni okvir. U stvari, kljuni zakljuci ovog izvetaja jasno pokazuju da Srbija nije ispunila svoju obavezu da zatiti prava osoba pod starateljstvom, i ukazuju na neophodnost hitne reforme. Najvaniji od tih zakljuaka su:

1 Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, usvojena na zasedanju Generalne skuptine UN-a, 6. decembra 2006, ref A/61/611, lan 12.1.

2 Ibid, lan 12.1.

Me

nta

l D

isa

bil

ity

Ad

voc

ac

y C

en

ter

Propisi o starateljstvu su suvie neodreeni i nisu dovoljno jasni. U velikom broju sluajeva su neusaglaeni, uglavnom iz razloga to je starateljstvo regulisano brojnim zakonima.

Punoletne osobe pod potpunim starateljstvom esto su proizvoljno i automatski liene ljudskih prava, ukljuujui i pravo na imovinu, na porodian ivot, na zakljuenje braka, na pravo glasanja na izborima, na udruivanje, na pristup sudu i na pravo da sastave testament.

ak i kada nisu izriito liena odreenih prava, ova lica su liena procesne sposobnosti i nemaju mogunost da sudskim putem samostalno ostvare svoja prava.

Starateljstvo time doprinosi segregaciji osoba s invaliditetom. U Srbiji punoletna osoba moe biti prinudno zadrana radi procene mentalnog stanja to je u suprotnosti sa meunarodnim standardima. Daleko znaajnije je to da ako je punoletna osoba stavljena pod starateljstvo, ona se moe doivotno smestiti bez svoje saglasnosti u instituciju socijalne zatite i bez mogunosti albe.

Za osobe sa invaliditetom kojima je potrebna pomo pri donoenju odluka ne postoje alternative starateljstvu, kao to su na primer, donoenje odluka na osnovu ranije datog odobrenja ili pomo i podrka pri samostalnom odluivanju (supported decision making).

MDAC pozdravlja itav niz pozitivnih promena u zakonima Srbije koji ureuju starateljstvo. Ipak, MDAC poziva Vladu Srbije da preduzme dalje reforme, a naroito da ispravi greke napravljene u dosadanjim reformama.

MDAC veruje da e pravljenje nacrta novog Srpskog graanskog zakonika biti prilika da se ovo sprovede, i poziva Vladu Srbije da to i uini uz potovanje i uee osoba sa smetnjama mentalnog zdravlja i intelektualnim smetnjama, kao i njihovim lokalnim i nacionalnim organizacijama.

U ovom izvetaju izneen je niz preporuka, sainjenih u cilju poboljanja zakona o starateljstvu i time u cilju veeg potovanja ljudskih prava osoba sa invaliditetom u Srbiji.

3 Rezolucija UN-a 46/119 o Naelima za zatitu osoba s mentalnim smetnjama i poboljanje mentalnog zdravlja (UN Resolution 46/119 on the Protection of Persons with Mental Illness and the Improvement of Mental Health Care) od 1991 (Naela o mentalnom zdravlju), koju je usvojila Generalna Skuptina 17. decembra 1991. godine, Princip 5, Lekarski pregled.

starateljstvo i ljudska prava u SrbijiPrePoruke

Sve u svemu, ovaj izvetaj ukazuje da, iako su zakoni Srbije koji ureuju starateljstvo u izvesnoj meri u skladu sa meunarodnim standardima, oni ne ispunjavaju brojne osnovne zahteve meunarodnog prava o ljudskim pravima. Ovo jasno pokazuje da bi ivotni uslovi oko 0 hiljada osoba koje su trenutno pod starateljstvom u Srbiji mogli biti znatno poboljani, to e biti mogue samo ukoliko Vlada nastavi zakonodavne reforme. Imajui ovo u vidu, MDAC u daljem tekstu iznosi itav niz preporuka Vladi Srbije. Ukoliko bi ove preporuke bile usvojene i uneene u zakone, oni bi bili usklaeni sa osnovnim meunarodnim standardima. Navedeni indikatori predstavljaju 29 osnovnih garancija za sistem starateljstva koji ispunjava standarde potovanja ljudskih prava. Indikatori su navedeni u zagradama posle svake preporuke, kako bi uputile itaoca na detaljnu analizu u glavnom delu izvetaja.

. Poveati u najveoj moguoj meri samostalnost. Zagarantovati punoletnim osobama pod starateljstvom pravo da donose odluke u svim sferama ivota, kada imaju funkcionalnu sposobnost za to. Posebno:

Ukinuti potpuno starateljstvo i zameniti ga jednom vrstom deliminog sta-rateljstva (prilagoenog starateljstva), u kome bi sudija u svakom pojedinanom sluaju izriito odredio oblasti u kojima bi ta osoba bila liena poslovne sposob-nosti (Indikator 27). Ukinuti automatsko liavanje osnovnih prava punoletnih osoba pod starateljstvom na imovinu, na porodian ivot, na zakljuenje braka, prava glasanja na izborima, prava na udruivanje na pristup sudu da sastave testament (Indikatori , 5-7). Osigurati da zakonom bude definisan obim obaveza staratelja u odnosu na pravnu sposobnost punoletne osobe (Indikator 20). Osigurati da u zakonu izriito bude navedeno da utvrivanje nesposobnosti mora biti zasnovano na dokazanoj vezi izmeu dijagnoze i stvarne sposobnosti, ne samo u sluajevima potpunog, ve i u sluajevima deliminog starateljstva (Indikator 8).

2. Stvoriti alternative koje bi bile manje restriktivne od starateljstva:

Kao to je ovlaenje za zastupanje, donoenje odluka na osnovu ranije datog odobrenja, pomo i podrka pri samostalnom odluivanju (Indikator 26). Zahtevati da se starateljstvo koristi tek poto su iscrpljene ostale mere (Indikator 26).

Me

nta

l D

isa

bil

ity

Ad

voc

ac

y C

en

ter

Traiti od staratelja da zahtevaju smetaj koji bi najmanje ograniavao slobodu punoletne osobe (Indikator 2).

. Spreiti zloupotrebu. Smanjiti mogunost zloupotrebe punoletnih osoba pod starateljstvom. Posebno:

Ustanoviti objektivne kriterijume za vrenje procene nesposobnosti i jasne osnove za sudsko odreenje pravne nesposobnosti. Oni moraju obuhvatiti garancije da ova odluka ne moe biti doneena samo na osnovu nalaza lekara i psihologa (Indikatori 7 i 8).Osigurati da zakon izriito predvidi vrstu i kvalitet dokaza koji su potrebni za lienje pravne sposobnosti u sudskom postupku (Indikator 9).Utvrditi kriterijume za izbor staratelja kojima se jasno iskljuuju osobe sa sukobom interesa ili one osobe koje imaju interes od izvravanja starateljsva (Indikatori 0 i ).Osigurati da zakon propisuje obavezne provere starateljstva, u koje bi punoletna osoba pod starateljstvom bila potpuno ukljuena uz odgovarajueg pravnog zastupnika (Indikator 27).

4. Poboljati postupke. Pruiti dovoljne garancije prava punoletnih na uee u postupku starateljstva od poetka postupka i za sve vreme trajanja starateljstva. Posebno:

Definisati zakonom dovoljno jasne i odreene kriterijume za podnoenje zahteva za liavanje punoletne osobe poslovne sposobnosti (Indikator 2).Osigurati da punoletna osoba bude pravovremeno obavetavana i da ima pristup informacijama o svim pravnim radnjama u postupcima liavanja poslovne sposobnosti, i osigurati punoletnoj osobi da prisustvuje na roitima i da bude sasluana. Jasno utvrditi nain na koji moe biti utvreno da je punoletna osoba nesposobna da razume postupak ili da je prisustvo na roitu tetno za njeno zdravlje (Indikator ).Osigurati besplatno zastupanje pred sudom, ukljuujui i zastupanje u postupku po albi (Indikator 4).Zabraniti nedobrovoljno zadravanje osoba radi utvrivanja nesposobnosti (Indikator 5).Osigurati da elje punoletne osobe moraju biti uzete u obzir i da se njihovim eljama mora dati odgovarajui znaaj prilikom izbora staratelja (Indikator 0).Osigurati pravo i mogunost punoletnoj osobi da osporava izbor staratelja (Indikator 2).Osigurati da punoletne osobe budu stvarno konsultovane o odlukama koje utiu na njihov ivot (Indikator 9).Osigurati punoletnoj osobi efikasan albeni sistem, ukljuujui i sudske pravne lekove (Indikator 25).Osigurati postojanje nezavisnog tela koje e u odreenim vremenskim razmacima izvravati kontrolu rada staratelja i kojem e staratelj odgovarati za

starateljstvo i ljudska prava u Srbijisvoje odluke, a koje e istovremeno biti obavezno da uzme u obzir informacije dobijene od punoletne osobe (Indikator 24).

MDAC veruje da bi, ukoliko bi ove preporuke bile primenjene, bila ojaana zatita ljudskih prava i interesa osoba pod starateljstvom, te da bi zakoni Srbije o starateljstvu bili znatno kvalitetniji. MDAC e rado uestvovati i saraivati sa organima vlasti u Srbiji i sa civilnim drutvom u planiranju i sprovoenju reforme.

10

Me

nta

l D

isa

bil

ity

Ad

voc

ac

y C

en

ter

1. uvod

1.1 Starateljstvo

Ovaj izvetaj je izvetaj o starateljstvu nad punoletnim osobama i ne bavi se pravnim poloajem dece. MDAC definie starateljstvo kao pravni odnos koji sud uspostavlja izmeu punoletne osobe za koju se smatra da nema pravnu sposobnost potrebnu za donoenje linih odluka i osobe koja je postavljena da donosi odluke u ime te punoletne osobe.4 Pravni mehanizam starateljstva u odreenom smislu postoji u skoro svakom pravnom sistemu u svetu i iroko je prihvaen kao nain zatite pojedinaca za koje se smatra da su nesposobni da se brinu o sopstvenim interesima zbog problema mentalnog zdravlja (nedovoljne psiho-socijalne razvijenosti), mentalno nedovoljne razvijenosti, degenerativnog oboljenja ili tekog fizikog ili senzornog invaliditeta.

Starateljstvo se obino uspostavlja u sudskom postupku, ili kombinaciji sudskog i upravnog postupka, u kome se utvruje potpuna ili delimina nesposobnost punoletne osobe da donosi odluke u svoje ime. Rezultat takvog postupka mogao bi biti liavanje poslovne sposobnosti punoletne osobe.5 Sud (ili upravni organ) tada postavlja drugu osobu koja e postupati kao staratelj. Posebna ovlaenja staratelja odreena su zakonom ili sudskom odlukom. Uobiajeno je da staratelj ima ovlaenje da donosi odluke i obavezu da titi dobrobit punoletne osobe. Uspenost starateljstva u velikoj meri zavisi od izvesnih linih kvaliteta staratelja, poput njegove posveenosti i savesnosti.

Starateljstvo ima snaan uticaj na ivote osoba koje titi. Istraivanje MDAC-a sprovedeno u nekoliko drava, pokazalo je da su u velikom broju sluajeva punoletne osobe pod starateljstvom izgubile pravo da donose najosnovnije odluke kao i pravo da uivaju osnovna ljudska prava. Zloupotreba i zapostavljenost punoletnih osoba su posledice neispunjenja obaveze staratelja da zatiti osobe pod starateljstvom, ili donoenja odluka koje su u suprotnosti sa eljama ili/i interesima punoletne osobe. Stoga, delotvoran starateljski sistem mora da nadzire postupke staratelja i mora da predvidi efikasan sistem odgovornosti.

Kako globalni pokret za prava osoba s hendikepom dobija na snazi, starateljstvo kao model sve vie je predmet kritike zbog neuspelog pruanja odgovarjueg postupka

4 Terminologija engleskog jezika koritena u ovom izvetaju nastala je posle mnogobrojnih rasprava. Verovatno e sline debate biti ili su ve pokrenute i u drugim jezicima. Da bi se itaocu olakalo razumevanje izvetaja, mali renik pojmova se nalazi u prilogu A.

5 U ovom izvetaju MDAC koristi pojam pravne sposobnosti (legal capacity) kao to je definisano u reniku p. 76. Razliita pravosua koriste razliitu terminologiju u svrhu definisanja izraza za pravnu nesposobnost (legal inability) samostalnog delovanja, kao to su rei nesposoban (incapable) ili inkompetentan (incompetent). Neki zakoni predviaju odluke o delominoj ili limitiranoj pravnoj nesposobnosti.

11

starateljstvo i ljudska prava u Srbijizatite. U malom broju pravnih sistema, kao to su Kanada i Ujedinjeno Kraljevstvo, zakoni o starateljstvu su reformisani, i predviaju nove naine za pruanje zatite i pomoi osobama sa mentalnim smetnjama. Posebno znaajna mera je pomo i podrka pri samostalnom odluivanju.

Kao rezultat, zakonodavci i sudovi ovih drava gledaju starateljski model kao poslednji izbor, kome pribegavaju samo ukoliko su prethodno iscrpljene sve ostale manje restriktivne mere podrke i zatite. Konano je i na meunarodnoj sceni dolo do priznanja da je starateljstvo pitanje od velike vanosti.

U nedavno usvojenoj Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom, pravnom sposobnou bavi se posebno lan 2 koji glasi:

. Drave potpisnice potvruju ponovo da osobe sa invaliditetom svuda imaju pravo na priznanje pravne sposobnosti.

2. Drave potpisnice priznaju da osobe sa invaliditetom uivaju poslovnu sposobnost na jednakim osnovama sa drugim licima u svim oblastima.

. Drave potpisnice preduzee odgovarajue mere da osobama sa invaliditetom omogue pristup podrci koja im moe biti potrebna za ostvarivanje njihove poslovne sposobnosti.

4. Drave potpisnice osigurae da sve mere koje se odnose na uivanje poslovne sposobnosti predviaju odgovarajue i efektivne mehanizme zatite koji e spreiti zloupotrebe, u skladu sa odredbama meunarodnog javnog prava o ljudskim pravima. Ti mehanizmi zatite osigurae da mere vezane za uivanje poslovne sposobnosti potuju prava dotine osobe sa invaliditetom, njihovu volju, elje dotine osobe, iskljue svaki sukob interesa i nedozvoljeno meanje, budu proporcionalne okolnostima u kojoj se svaka osoba nalazi, da se odvijaju u najkraem moguem periodu i da podleu redovnoj reviziji od strane nadlenog, nezavisnog i nepristranog organa ili sudskog tela. Zatitni mehanizmi treba da budu proporcionalni stepenu u kojem mere utiu na prava i interese osoba sa invaliditetom.

5. U skladu sa odredbama ovog lana, drave potpisnice preduzee sve odgovarajue i efektivne mere kako bi osigurale jednako pravo osoba sa invaliditetom da poseduju i nasleuju imovinu, da kontroliu svoje finansijske poslove i imaju pristup bankarskim zajmovima, hipotekama i drugim oblicima kredita pod jednakim uslovima, i osigurae da osobe sa invaliditetom ne budu arbitrarno liene imovine.

Ove odredbe neposredno se odnose na starateljstvo. One daju kredibilitet MDAC-ovim zalaganjima da se napusti trenutno vaei stav prema kome je mogue arbitrarno uskraivanje ljudskih prava osobama pod starateljstvom, usvajanje nacionalnih odluka i zakona koji e uiniti da odredbe Konvencije o osobama sa invaliditetom, a posebno one iz lana 2, postanu stvarnost. MDAC bi eleo da ovim izvetajem utie na pravac i brzinu ove promeme.

1

Me

nta

l D

isa

bil

ity

Ad

voc

ac

y C

en

ter

1.2 Istraivanje

U mnogim dravama u kojima radi MDAC, zakoni koji ureuju starateljstvo relativno su nepromenjeni ve desetinama godina. Meutim, oni e verovatno pretrpeti sutinske izmene jer e te drave nastaviti da usklauju svoje zakone sa meunarodnim standardima ljudskih prava. Kako bi istakao starateljsvo kao onu oblast koju je potrebno nuno reformisati, MDAC je pokrenuo projekat o starateljstvu u okviru koga bi bile identifikovane prednosti i slabosti postojeih pravnih sistema. Pored toga, poto se pravo i stvarnost esto razilaze, projekat se bavi ispitivanjem same prakse u oblasti starateljstva. U ovom izvetaju predstvaljena je analiza zakona, a u 2007. godini e uslediti sveobuhavtni izvetaj kojim e biti obuhvaena zapaanja o funkcionisanju sistema starateljstva u praksi.

MDAC je poeo sa istraivanjem starateljstva krajem 2004. godine ispitivanjem zakonske strukture sistema starateljstva u vie drava. U poetku program je bio usredsreen na etiri drave: Bugarsku, Maarsku, Srbiju i Rusiju. MDAC je 2006. godine poeo sa istraivanjem u jo etiri zemalja, u Hrvatskoj, ekoj, Gruziji i Kirgistanu.

Cilj projekta je bio da utvrdi u kojoj meri su nacionalni zakoni ovih zemalja u skladu sa meunarodnim pravom o ljudskim pravima, standardima i praksom, kao i da bi istakao sve oblasti koje je potrebno reformisati. Kao i svaki istraivaki projekat koji po prvi put istrauje neku oblast, ovaj izvetaj mogao bi pokrenuti mnoga pitanja na koja ne bi mogao da prui odgovore. Posebno jer ovo nije statistika anketa nego prvenstveno uporedna pravna analiza. Rezultati ovog izvetaja odnose se iskljuivo na zakone. Kao to je ve napomenuto, istraivanje prakse je jo uvek u toku, i ono e pruiti podatke o tome kako starateljstvo zaista funkcionie.

1.3 Izrazi zahvalnosti

Istraivanje su vrili pravnici iz svake od pomenutih zemalja. Istraivai su sproveli sva istraivanja u okviru svojih drava, napisali su nacrte nacionalnih izvetaja i uestvovali u ureivanju izvetaja. Istraivai su bili Slavka Kukova (Bugarska), Petar Sardeli (Hrvatska), Zuzana Beneov (eka Republika), Nina Dadalauri (Gruzija), Dniel Kaderjk (Maarska),6 Meder Dastanbekov (Kirgistan), Anna Smorgunova (Rusija) i Vidan Hadi-Vidanovi (Srbija).

Poevi u februaru 200. godine, daleko ranije nego to su poela sama istraivanja u okviru projekta o starateljstvu, Oliver Lewis iz MDAC-a okupio je grupu odabranih pojedinaca koji e biti lanovi Savetodavnog odbora za starateljstvo. Ova grupa aktivno je uestvovala u izradi koncepcije, dizajna i primene obe faze projekta, i njeni lanovi su nesebino doprineli svojim iskustvom i vremenom. Savetodavni odbor za

6 Dniel Kaderjk bio je asistent na projektu. On je student prava, zavrna godina.

1

starateljstvo i ljudska prava u Srbijistarateljstvo ini pet meunarodno priznatih strunjaka u oblasti mentalnog zdravlja, starateljstva i ljudskih prava.

Dr. Robert M. Gordon, direktor i profesor, School of Criminology, Simon Fraser University, Vankuver, Kanada;Dr. Georg Hyer, profesor Zdravstvene zatite, University of Troms, Norveka;Dr. Krassimir Kanev, Predsednik, Bulgarian Helsinki Committee, Sofija, Bugarska;Mr. Mark Kelly, direktor, Irish Council for Civil Liberties, Dablin, Irska; iDr. Jill Peay, profesor prava, London School of Economics, London, UK.

MDAC bi eleo da izrazi iskrenu zahvalnost lanovima Savetodavnog odbora za lini i zajedniki doprinos ovom projektu. Odgovornost za sve greke snosi iskljuivo MDAC. Nekadanji direktor MDAC-a za istraivanje i razvoj Marit Rasmussen razvijala je ovaj projekat i rukovodila njime due od dve godine. Studenti na praksi Priscilla Adams, Jill Diamond, Jill Roche i Nicholas Tsang pomogli su u istraivanju, a Istvn Fenyvesi je zasluan za dizajn i konaan izgled ovog izvetaja.

Izvetaj za Srbiju je sastavio Vidan Hadi-Vidanovi, a Marit Rasmussen je autor dodatnih komentara. Istvn Fenyvesi, Sarah Green i Oliver Lewis sastavili su konanu verziju.

1.4 Metod

1.4.1 Prva faza: Analiza zakonodavstva

Prva faza israivanja, koja je izloena u ovom izvetaju, je vie de jure studija zakonskih tekstova, nego primene istih zakona. Studija ispituje vidove zatite predviene nacionalnim zakonima i sve druge relevantne zakonske odredbe, tako to:

Prouava pravne postupke u kojim se uspostavlja ili ukida starateljstvo i prava stranaka u tim postupcima.Ispituje standarde dokazivanja u postupcima koji se tiu starateljstva.Dokumentuje prava osoba koje navodno nisu poslovno sposobne tokom celog postupka starateljstva.Procenjuje kojih prava je liena osoba poto je utvreno da nije potpuno poslovno sposobna.Analizira ovlaenja staratelja, njegove odgovornosti i nadzor nad radom staratelja, kao i postupke za podnoenje albi protiv staraoca, ukoliko oni postoje, i reavanje sporova izmeu staratelja i lica pod starateljstvom.

1

Me

nta

l D

isa

bil

ity

Ad

voc

ac

y C

en

ter

1.4.2 Druga faza: Sakupljanje podataka na terenu

Druga faza se bavi de facto ispitivanjem kako starateljstvo funkcionie u praksi, u svakoj od drava u kojima je istraivanje vreno, praenjem sudskih postupaka, pregledanjem sudskih spisa, kao i praenjem postupaka pred organom starateljstva i pregledanjem predmeta organa starateljstva u meri u kojoj je to mogue.

Kako je pojedine informacije mogue dobiti samo od onih lica koja uestvuju u postupku starateljstva, istraivai prate sluajeve, prisustvuju roitima pred sudom i organima starateljstva, pregledaju sudske spise i vre intervjue. Na osnovu prikupljenih podataka mogue je videti presek starateljstva u praksi.

Istraivanje koje obuhvata razgovore sa uesnicima, od kojih neki pate od smetnji mentalnog zdravlja ili intelektualnih smetnji, pokree pitanja etike koja se tiu privatnosti, ali i sposobnosti lica s kojima se razgovara da razumeju svrhu istraivanja i da na osnovu dobijenih informacija pristanu da uestvuju u istraivanju. MDAC je paljivo razmatrao pitanja etike koja su se javila u ovom delu istraivanja, i usvojio je instrukcije za zatitu ispitanika i datih podataka. Svaki istraivac pridrava se numerikog sistema za uvanje informacija, koje su pod kljuem i rasporeene na vie lokacija. U instrukcijama su postavljeni standardi za istraivanja o obavetavanju subjekata da je uestvovanje u istraivanju dobrovoljno, da mogu da odbiju uee u svakom trenutku i o poverljivosti podataka koje daju.

1.5 Indikatori za procenu starateljstva zasnovani na standardima ljudskih prava

Za celo vreme projekta MDAC je koristio 29 indikatora u odnosu na koje je vrena analiza. Ovi indikatori potiu iz kljunog dokumenta o starateljstvu i pomoi pri samostalnom odluivanju (supported decision making) Preporuke Saveta ministara Saveta Evrope Br. R(99)4 o naelima koja se tiu pravne zatite odraslih osoba s umanjenim sposobnostima. Indikatori su iz Memoranduma o tumaenju7, kao i iz pregleda uporednog zakonodavstva o starateljstvu drava Evrope, Sjedinjenih Drava i Kanade. MDAC je pri formulisanju indikatora imao u vidu da su sve drave u kojima je sprovoeno istraivanje, izuzev Kirgistana, lanice Saveta Evrope i da su ratifikovale Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, te se oekuje da e sve one usaglasiti svoje zakone sa mekim pravom,8 pa i sa Memorandumom o tumaenju.

7 Ceo tekst memoranduma vidi na stranici: https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?id=407333.8 Meko pravo odnosi se na pravila, preporuke, smernice ili opta naela koja iako

nisu strikno govorei pravno obavezujua imaju veliki pravni znaaj. Blacks Law Dictionary (8th Ed. 2004). Meko pravo poseduje odreeni stepen politike i moralne obaveze koja se namee dravama i predstavlja korisno sredstvo za tumaenje pravno obavezujuih normi. Preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope predstavljaju meko pravo. Ipak, Komitet ministara ima ovlaenje da zahteva od drava lanica

1

starateljstvo i ljudska prava u SrbijiMDAC indikatori obuhvataju osnovna jemstva koja su nuna u sistemu starateljstva koji je koncentrisan na pojedinca i u kome se potuju ljudska prava. Naa namera je bila da indikatore uinimo relativno jednostavnim i konciznim, ak i kada su iza njih stajala nimalo jednostavna pitanja.

Lista indikatora nije iscrpna, ona samo istie kritine probleme sa kojima se suoavaju odrasle osobe pod starateljstvom. Izostavljanje odreenih pitanja iz indikatora ne znai da isto pitanje nije vano ili da ne predstavlja problem u konkretnom zakonodavstvu neke od drava. Uvoenjem jedinstvenih kriterijuma za istraivanje i analizu sistema starateljstva, MDAC tei kreiranju naina za poreenje sistema starateljstva u razliitim zemljama.

da ga obavetavaju o akcijama koje preduzimaju radi inplementacije preporuka, to preporukama daje znaajnu politiku snagu.

1

Me

nta

l D

isa

bil

ity

Ad

voc

ac

y C

en

ter

2. zAKon o StARAtELJStvU I PoLItIKA StARAtELJStvA U SRBIJI

2.1 uvod

Republika Srbija je istonoevropska drava, nalazi se na centralnom delu Balkanskog poluostrva. Republika Srbija bila je drava lanica Srbije i Crne Gore (bive Jugoslavije) do maja 2006. godine, kada je Crna Gora proglasila nezavisnost. Srbija je biva komunistika drava u tranziciji. Tokom Balkanskih ratova poetkom devedesetih godina, Srbija je imala kljunu ulogu u tim sukobima. Zbog uea u sukobima, Savet bezbednosti UN-a odredio je sankcije Srbiji i Crnoj Gori (tada Jugoslaviji). Meavina ovih faktora dovela je do ekonomskog kolapsa zemlje i jaanja reima Slobodana Miloevia. Njegova diktaruta zavrila se 2000. godine nakon demonstracija i dolaska na vlast koalicije demokratskih snaga, nazvane Demokratska opozicija Srbije.

2.2 Demografska i socijalna slika Srbije

Prema popisu iz 2002. godine, Srbija je imala 7 498 00 stanovnika, od ega je 5.4% ena.9 Priblino jednak procenat mukaraca i ena ivi u gradovima (56.6% mukaraca i 56.2% ena). Prosena starost enske populacije (8.4 godine) malo je vea od prosene starosti mukaraca (6.4), to se odraava i na prosean ivotni vek koji je kod ena dui nego kod mukaraca (75. godina za ene i 70. godina za mukarce).

Srbija je 2002. godine bila jedna od 0 zemalja sa najstarijim stanovnitvom na svetu, bilo je samo milion graana u starosti od 5 do 24 godine, to je .4% stanovnitva. Sa druge strane, 22.6% graana starije je od 60 godina.0

Trenutno ne postoje zvanini podaci o broju osoba sa invaliditetom u Srbiji. Procenjeno je da oko 200 000 ljudi, tj. % ukupne populacije, ima mentalne ili intelektualne smetnje. Prema poslednjim podacima SZO (WHO) od 999. godine, u Srbiji je registrovano 88 94 osoba sa intelektualnim smetnjama. Za njih 76 492 se veruje da imaju blai oblik intelektualnih smetnji, za njih 4 447

9 Izvetaj o humanom razvoju 2005. Srbija: snaga razliitosti, UNDP, Beograd, 2005, str. 25.

10 Izvetaj o humanom razvoju 2005. Srbija: snaga razliitosti, UNDP, Beograd, 2005, strane. 24-25.

11 Vidi u V. Hadi-Vidanovi,, Ljudska prava osoba sa invaliditetom u Srbiji i Crnoj Gori u praksi u: Miroslav ivanovi, Saa Madacki (ur.), Ljudska prava osoba sa invaliditetom Situacija u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i u Srbiji i Crnoj Gori, Centar za ljudska prava Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo, 2006, strane. 146-162.

1

starateljstvo i ljudska prava u Srbijida imaju srednje, a za njih 8 004 teke intelektualne smetnje.2 Iako je ovo manje od polovine procenjenog broja, ovime nisu obuhvaene osobe koje imaju smetnje mentalnog zdravlja. Tokom 2006. godine 509 osoba zadrano je u psihijatrijskim ustanovama na osnovu sudskog naloga za obavezno leenje izdatog poto je osoba izvrila neko krivino delo.4

Od 2004. godine priblino 000 odraslih osoba smeteno je u institucije socijalne zatite za osobe sa tekim intelektualnim smetnjama.5 Radi se o velikim institucijama u kojima su ljudi doivotno izolovani iz drutva. Mnoge od tih osoba stavljene su pod starateljstvo, to pokazuje/ilustruje sledea tabela.6

Institucija Broj odraslih osobaBroj odraslih osoba pod starateljstvom

Stara Moravica 44 08

2 Jabuka 52 68

3 Izvor 92 0

4 Kragujevac9 960 576

5 Kulina 20 26

Tabela 1. Broj17 odraslih osoba pod starateljstvom u institucijama socijalne zatite

Zabrinjavajue je to to ne postoje zvanini podaci o broju lica pod starateljstvom na nacionalnom nivou. Meutim, organi starateljstva lokalnih zajednica duni su da vode evidenciju o osobama pod starateljstvom, i ini se da su poslednjih godina ovi podaci bili redovno aurirani u veini optina u Srbiji.8 Najvei problem za prikupljanje podataka o osobama pod starateljstvom je veoma decentralizovan sistem socijalne zatite i nepostojanje centralnog registra pri Ministarstvu za rad, zapoljavanje i socijalnu politiku.

12 Ibid. 13 Drutvo za pomo osobama ometenih u razvoju Stari Grad, izvetaj iz 2004.14 Ministarstvo pravde Republike Srbije, zvanina internet strana, http://mpravde.

mvcore.net/active/sr-cyrillic/home/zatvori/statistika_zatvori.html. 15 U nekim domovima socijalne zatite, kao to je to sluaj s domom Pelice u

Kragujevcu, postoje i paviljoni za smetaj osoba s problemima mentalnog zdravlja (oko 100 ljudi s problemima mentalnog zdravlja bilo je smeteno u ovom domu poetkom 2005).

16 Procena je izvrena na osnovu razgovora voenih sa direktorima devet centara socijalne zatite za osobe sa mentalnim smetnjama u Srbiji. Podaci su dostupni za samo 65% odraslih osoba.

17 U ovom domu socijalne zatite ivi 565 korisnika. Od toga su 210 punoletne osobe s mentalnim smetnjama. Za sve njih bio je pokrenut postupak za postavljanje staratelja u vreme kada je MDAC posetio instituciju.

18 Porodini zakon, lan 340.

1

Me

nta

l D

isa

bil

ity

Ad

voc

ac

y C

en

ter

Ipak su izvesni podaci dostupni, poslednji od njih su iz 200. godine. Prema ovim brojkama, izmeu 998. i 200. godine, u proseku 40 osoba je stavljano pod starateljstvo svake godine.

Godina 1997 1998 1999 2000 2001

Broj lica stavljenih pod strateljstvo

00+ 45 46 0 7

Tabela 2. Broj odraslih osoba stavljenih pod starateljstvo u Srbiji u periodu 1997-2001

Poslednji dostupni podaci ukazuju da je oko 8 do 0 hiljada osoba trenutno pod starateljstvom u Srbiji. Najvie njih trenutno ivi u Beogradu (2,989).9 U drugim veim gradovima u Srbiji broj osoba pod starateljstvom je znatno manji i kree se od 40 (u Pirotu) i 44 (u Kragujevcu),20 do 76 (u Jagodini),2 49 (u apcu)22 i 70 (u Valjevu).2

2.3 Pravni sistem Srbije

Srbija je jedna od drava naslednica Socijalistike Federativne Republike Jugosalvije.24 Do nedavno, bila je drava lanica Dravne zajednice Srbija i Crna Gora (Savezna Republika Jugoslavija do 200. godine). Posle proglaenja nezavisnosti u Parlamentu Crne Gore . juna 2006. godine, Srbija je postala nezavisna drava.

Nakon referenduma odranog u oktobru 2006. godine, u novembru 2006. godine je usvojen novi Ustav Srbije koji deklarie Srbiju kao nezavisnu i suverenu dravu.25 Do donoenja ovog Ustava na snazi je bio Ustav usvojen 990. godine u vreme Miloevievog reima.

U novi Ustav uneto je nekoliko sveobuhvatnih odredbi o ljudskim pravima. Ipak, ini se da u pogledu ljudskih prava novi Ustav predstavlja korak u nazad, u odnosu

19 Zvanini izvetaj Centra za socijani rad u Beogradu, 2005. 20 Zvanini izvetaj Centra za socijalni rad u Kragujevcu, 2004.21 Informacije dobijene u telefonskom razgovoru sa zvaninicima Centra za socijalni

rad, dana 5. januara 2007. godine.22 Ibid.23 Ibid.24 Do 2003. godine SCG se zvala Savezna Republika Jugoslavija. U dvadesetom veku

nosila je razliite nazive: od 1918. do 1929. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca; od 1929. do 1944. Kraljevina Jugoslavija. Posle Drugog svetskog rata naziv je promenjen u Demokratska Federativna Jugoslavija, zatim u Federativna Narodna Republika Jugoslavija i Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija. Posle secesije Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Bosne i Hercegovine, preimenovana je u Saveznu Republiku Jugoslaviju. Ostale drave naslednice su: Hrvatska, Slovenija, Makedoija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.

25 Slubeni glasnik RS, Br. 98/06.

1

starateljstvo i ljudska prava u Srbijina Povelju o ljudskim pravima26 nekadanje Dravne zajednice Srbija i Crna Gora. Primera radi, moe se ukazati na tri osnovna nedostatka. Prvi, novi Ustav ne sadri izvesne garancije koje su postojale u Povelji.27 Drugi, vane garancije koje su bile izostavljene iz Povelje izostvaljene su i u novom Ustavu.28 I konano, brojne garancije koje je predviala Povelja, a predvia ih i novi Ustav, su u Ustavu formulisana na blai i manje jasan nain, te otvaraju mogunost za razliite interpretacije.29

Srbija je ratifikovala sve znaajnije meunarodne instrumente o ljudskim pravima, ukljuujui i Pakt o graanskim i politikim pravima (PGP), Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (PESK), Evropsku konvenciju za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (EKLJP). Ustavom je predvieno da e opte prihvaena pravila meunarodnog prava i ratifikovani meunarodni sporazumi biti sastavni deo pravnog sistema Srbije, i da e se primenjivati neposredno.0 Ipak primena ratifikovanih sporazuma je mogua samo ukoliko su ti sporazumi u skladu sa Ustavom. Zakoni moraju biti u skladu sa sporazumima koje je Srbija ratifikovala i sa opte prihvaenim pravilima meunarodnog prava.2 Iz ovoga je jasno da se Ustav smatra najviim pravnim aktom, za kojim slede ratifikovani meunarodni sporazumi, domai zakoni, akti lokalnih samouprava i drugi pravni izvori.

Pristupanje Evropskoj uniji je proglaeno dravnim prioritetom u oktobru 2000. godine. Srbija sprovodi sutinske zakonske reforme kako bi ispunila standarde za prijem u EU.

26 Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama bila je deo ustavnog sistema bive Dravne zajednice Srbija i Crna Gora. U to vreme bila je moderan dokument, koji je sadrao iscrpan katalog ljudskih prava. Bila je pozitivno ocenjena kako od meunarodnih, tako i od domaih strunjaka, kao i od strane Evropske komisije za demokratiju kroz pravo (Venecijanska komisija), Opinion No. 234/2003 charter of Human Rights of Serbia and Montenegro (vidi na: http://www.venice.coe.int/site/dynamics/N_Opinion_ef.asp?L=E&OID=234).

27 Jedan od primera bila bi zabrana tumaenja odredbi o ljudskim pravima tako da podrazumeva pravo drave, pojedinca ili grupe da preduzima radnje usmerene da ukine ili ogranii ustavom zajemena prava, suprotno Ustavu. Slina odredba postojala je u lanu 4 Povelje o ljudskim pravima.

28 Ovo je sluaj sa brojnim ekonomsko-socijalnim pravima koja su garantovana Meunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Evopskom socijalnom poveljom.

29 Detaljnije obajnjenje ovih pitanja vidi u: R. arevac, Ustavna zatita ljudskih prava pitanje poverenja i prakse, Evropski forum, br. 10, 2006; M. Milanovi, V. Hadi-Vidanovi, Meunarodno pravo i ljudska prava u Predlogu Ustava Srbije, Srpska pravna revija, br. 5, 2006.

30 Ustav Srbije, l. 16(2).31 Ustav Srbije, l. 16(3). Ustavni sud ocenjuje ustavnost ratifikovanih sporazuma.

Ratifikacija meunarodnih sporazuma mogua je jedino donoenjem zakona o ratifikaciji tog instrumenta, a Ustavni sud moe da odluuje o ustavnosti zakona poto su oni usvojeni, a pre nego to ih potpie Predsednik Republike tj. pre nego to stupe na snagu.

32 Ustav Srbije, l. 194. 33 Rezolucija za pristupanje u EU, 14. oktobar, 2004, RS No.48.

0

Me

nta

l D

isa

bil

ity

Ad

voc

ac

y C

en

ter

2.4 zakoni o starateljstvu u Srbiji

2.4.1 Mental Health Law

Izvesne zakonske odredbe o mentalnom zdravlju mogu se nai u Zakonu o zdravstvenoj zatiti,4 u Zakonu o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana,5 kao i u drugim srodnim zakonima i aktima lokalne samouprave. Ovi zakoni utvruju osnovne principe u vezi sa osobama sa mentalnim smetnjama i osobama pod starateljstvom, koje se smatraju ranjivim i potrebna im je posebna zdravstvena zatita.6 Zatita osoba sa mentalnim smetnjama vezuje se uglavnom ipak za odredbe o medicinskom tretmanu, ak i u situacijama kada one nemaju zdravstveno osiguranje. Zadravanje i tretman osoba u psihijatrijskim bolnicama bez njihovog pristanka vri se u sluajevima kada osobe nisu u stanju da daju pristanak jer su bez svesti ili iz nekog drugog razloga.7 Medicinski tretman moe se pruati osobama pod starateljstvom i osobama lienim poslovne sposobnosti nakon to je staratelj obaveten o tretmanu.8 Ukoliko lekar smatra da staratelj ne preduzima radnje u najboljem interesu punoletne osobe, on ili ona mora izneti svoje sumnje organu starateljstva.9 I pored svega, punoletna osoba mora biti ukljuena u proces odluivanja o medicinskom tretmanu, pri emu se mora uzeti u obzir sposobnost te osobe.40

Punoletne osobe mogu biti zadrane u psihijatrijskoj bolnici ukoliko lekar veruje da priroda njihove bolesti moe da ugrozi njihov ivot, ivote drugih, ili njihovu imovinu. Takvu odluku mora da razmotri konzilijum lekara u roku od 24 sata.4 Ukoliko konzilijum potvrdi zadravanje, bolnica mora o ovome da obavesti sud. Punoletne osobe mogu biti zadrane bez sudskog odobrenja do dana, ovo zadravanje treba istai jer predstavlja moguu povredu meunarodnog prava.42

2.4.2 Istorijat starateljstva u Srbiji

Starateljstvo je u srbijanske zakone uneto pod uticajem graanskih zakonika zapadno evropskih zemalja, posebno Austrijskog graanskog zakonika.4 Srbijanski graanski

34 Zakon o zdravstvenoj zatiti, Slubeni glasnik RS, Br. 107/05, posebno lanovi. 34, 35 i 44.

35 Zakon o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana, Slubeni glasnik RS, Br. 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96, 29/01, 84/04.

36 Zakon o zdravstvenoj zatiti, l. 11(2).37 Zakon o zdravstvenoj zatiti, op cit, l. 34. 38 Zakon o zdravstvenoj zatiti, op cit, l. 35(1).39 Zakon o zdravstvenoj zatiti, op cit, l. 35(2).40 Zakon o zdravstvenoj zatiti, op cit, l. 35(4).41 Zakon o zdravstvenoj zatiti, op.cit, l. 44.42 Postupak regulie Zakon o vanparninom postupku, vidi Slubeni list RS, Br. 25/82,

48/88, 46/95, lanovi 45-55. 43 Allgemeines Brgerliches Gesetzbuch 1811.

1

starateljstvo i ljudska prava u Srbijizakonik od 844. godine, sa izmenama, bio je na snazi do Drugog svetskog rata i predviao je sistem starateljstva, veoma slian onome koji je predviao austrijski model. Takoe, zakon je imao elemente, poput porodinog saveta, sline onima iz francuskog graanskog zakonika. Mada je u francuskom pravu porodini savet bio redovno telo graanskog prava, u srbijanskom pravnom sistemu bio je samo sekundarno telo ustanovljeno radi nadzora nad starateljima. Uopteno, sudije su nadzirale postupke staratelja; ipak, u posebnim okolnostima, ovu ulogu je preuzimao porodini savet, sastavljen od lanova porodice punoletne osobe i sudije za starateljstvo, koji je imao ulogu predsednika saveta.44

Graanski zakonik od 844. godine propisivao je da sud moe liiti punoletnu osobu poslovne sposobnosti i odrediti starateljstvo. Ipak, jedini uslov potreban za liavanje bio je da je ustanovljena mentalna bolest ili ludilo,45 a glavni cilj zatite bila je imovina osoba pod strateljstvom.46 Pre donoenja Zakona o starateljstvu 872. godine, staratelji koji su imali obavezu da se staraju i o imovini, i o linosti punoletne osobe smatrani su tutorima, a ne starateljima.47 Od donoenja Zakona o starateljstvu staratelji su imali obavezu da punoletnoj osobi prue negu i medicinski tretman, ukoliko je starateljstvo ustanovljeno zbog mentalnih smetnji.48 Staratelj je mogao biti postavljen i odlukom suda bez pristanka punoletne osobe, ime se ustvari toj osobi nameu graanske dunosti bez obzira na spremnost te iste osobe da te dunosti preduzme. Staratelja je mogao odrediti i otac punoletne osobe testamentom, ime je otac u stvari imao kontrolu prilikom izbora budueg staratelja.

2.4.3 Pravni izvori o starateljstvu

Kao to je ve naglaeno, ne postoji kodifikacija srbijanskog graanskog prava, pa su i pravila o starateljstvu rasuta po mnogim zakonima i drugim propisima. Najvii izvor prava koji regulie starateljstvo je Ustav, u kome se kae: Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naroito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla, roenja, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i

44 Lazar Markovi, Graansko pravo Porodino pravo, druga knjiga, Geca Kon, Beograd, 1920, str. 240, Nadeda Ljubojev, Starateljstvo nad punoletnim licima u Jugoslovenskom pravu, Beograd, 1999, str 29.

45 Graanski zakonik od 1844. godine predviao je iscrpnu listu razloga i okolnosti za uspostavljanje starateljstva. Neki od njih bili su: mentalna bolest ili ludilo; nesposobnost osobe da se sporazumeva uz pomo znakova, gluve, slepe i neme osobe; osobe koje je sud proglasio moralno nedrivim; nestale osobe; i, osuenici i zatvorenici.

46 Lazar Markovi, Graansko pravo Porodino pravo, druga knjiga, Geca Kon, Beograd, 1920, str. 272.

47 Ibid, str. 218. Vidi u Nadeda Ljubojev, Starateljstvo nad punoletnim licima u Jugoslovenskom pravu, Beograd, 1999, str. 28.

48 Nadeda Ljubojev, op. cit. str. 28.

Me

nta

l D

isa

bil

ity

Ad

voc

ac

y C

en

ter

psihikog ili fizikog invaliditeta (Kurziv na).49 Pored toga poslovna sposobnost stie se pod sledeim uslovima: Lice punoletstvom stie sposobnost da samostalno odluuje o svojim pravima i obavezama. Punoletstvo nastupa sa navrenih 8 godina.50

Dalje u Ustavu se propisuje da Ljudska i manjinska prava zajemena Ustavom mogu zakonom biti ograniena ako ogranienje doputa Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav doputa, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ogranienja zadovolji u demokratskom drutvu i bez zadiranja u sutinu zajemenog prava staratelja takoe su ureeni ovim zakonom (Kurziv na).5 Ustavom nije predvieno nijedno oganienje prava na poslovnu sposobnost. Ovo je moda bio previd i tek emo videti kakav stav e zauzeti Ustavni sud o ustavnosti lienja poslovne sposobnosti u svetlu novog Ustava.

Veina materijalnih normi o starateljstvu je sadrana u dva zakona. Prvi je Porodi-ni zakon,52 kojim su odreena prava i obaveze staratelja i punoletne osobe pod starateljstvom, kao i procesni aspekti postavljanja staratelja.5 Drugi je Zakon o vanparninom postupku,54 kojim je regulisano procenjivanje nesposobnoti, to je, kao to e biti detaljnije objanjeno u daljem tekstu, prva faza u postupku o starateljstvu.

Jo neki zakoni imaju ulogu u postupku starateljstva. Na primer, Zakon o obligacionim odnosima ureuje sposobnost lica pod starateljstvom za sklapanje ugovora, kao i odgovornost za tetu.55 Krivini zakonik regulie krivinu odgovornost osoba sa mentalnim smetnjama.56 Izbornim zakonom regulisano je pravo osoba lienih poslovne sposobnosti da glasaju.57

2.4.4 Vrste i uloga starateljstva

Vrste starateljstva:Postoje dva oblika starateljstva nad punoletnim osobama:

49 Ustav Srbije, l. 21. Tekst Ustava vidi na http://www.parlament.sr.gov.yu/content/lat/akta/ustav/ustav_1.asp.

50 Ustav Srbije, l. 3751 Ustav Srbije, l. 20. 52 Stupio je na snagu 1. jula 2005. Slubeni glasnik RS, Br. 18/05, lanovi 126-150. U

daljem tekstu Porodini zakon.53 Porodini zakon, lanovi 329-341. 54 Zakon o vanparninom postupku, Slubeni glasnik RS, Br. 25/82, 48/88. 46/95,

lanovi 31-44.55 Zakon o obligacionim odnosima, Slubeni list SFRJ, Br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89,

Slubeni list SRJ, Br. 31/93.56 Krivini zakonik, Slubeni glasnik RS, Br. 85/05, lan 23.57 Zakon o izboru narodnih poslanika, Slubeni glasnik RS, Br. 35/00, Zakon o izboru

predsednika Republike Srbije, Slubeni glasnik RS, No. 1/90, 79/92, 73/02, 18/04, Zakon o lokalnoj samoupravi, Slubeni glasnik RS, Br. 9/02.

starateljstvo i ljudska prava u SrbijiPrivremeno starateljstvo (ili starateljstvo u posebnim sluajevima)58

Organ starateljstva lokalne vlasti postavie privremenog staratelja59 punoletnoj osobi ukoliko veruje da je to usled posebnih okolnosti neophodno radi privremene zatite linosti, prava ili interesa tih lica.60 Trajanje ovakvog neuobiajenog oblika starateljstva zavisie od okolnosti svakog konkretnog sluaja.

Uobiajena forma starateljstva Za razliku od ranijih zakona novim se ne definie starateljstvo.6 Uopte, starateljstvo

nad punoletnim osobama shvaeno je kao posebna vrsta pravne zatite punoletnih osoba koje nisu sposobne da uivaju svoja prava.62 Podrazumeva se da e starateljstvo titi interese punoletne osobe koje imaju psihosocijalne smetnje (koje imaju smetnje mentalnog zdravlja) ili intelektualne smetnje.6

Uloga starateljaZakoni Srbije nalau staratelju da brine o dobrobiti, kao i o imovini punoletne osobe koja je stavljena pod potpuno starateljstvo. Ovo e biti objanjeno neto kasnije. Od ovih pravila postoje dva izuzetka: privremeno starateljstvo i delimino starateljstvo. Prvi sluaj, privremeno starateljstvo koristi se ukoliko postoje takozvane posebne okolnosti, kao sukob interesa izmeu punoletne osobe i njenog redovnog staratelja. Sud moe postaviti privremenog staratelja sa odreenim ogranienim ovlaenjima za posebne poslove, obino u vezi sa imovinom punoletne osobe. U drugom sluaju, sud moe postaviti deliminog staratelja ime sud samo delimino liava punoletnu osobu poslovne sposobnosti.64 U takvim sluajevima sud je duan da precizira oblasti u kojima punoletna osoba zadrava poslovnu sposobnost, pa moe da samostalno donosi odluke bez dozvole ili odobrenja staratelja. Za potrebe ovog izvetaja za ovu vrstu starateljstva bie koriten izraz delimino starateljstvo.

58 Vidi Porodini zakon, l. 126 i 132.59 Poznat pod pojmom kolizionog staraoca, vidi supra beleku.60 Vidi Porodini zakon, l. 132. Stari zakon je za ovu instituciju koristio izraz kolizioni

staratelj.61 Prema l. 219, para. 2, Porodinog zakona od 1980. (Slubeni glasnik RS, br.

22/80, 11/88, 22/93, 35/94), Svrha starateljstva je bila zatita interesa pojedinca pruanjem brige, osposobljavanjem pojedinca za samostalan ivot i obezbeivanjem medicinskog tretmana. Zakon je takoe propisivao obavezu staratelja da titi imovinska prava i druga prava i interese osoba pod starateljstvom.

62 M. Draki, Porodino pravo, COLPI Dosije, Beograd, 1998. Kao prethodno napomenuto, pojmovi mentalnog zdravlja i intelektualne nesposobnosti su uzeti da opiu sve vrste mentalnih nesposobnosti u ovom izvetaju. Ovi pojmovi moda ne prikazuju u potpunosti egzaktnu terminologiju koritenu od strane zakonodavstava, koje ponekad sadre pejorativno znaenje i konotacije. Za definiciju ovih i drugih pojmova, vidi renik u Aneksu A.

63 Ibid.64 Porodini zakon, l. 147(3).

Me

nta

l D

isa

bil

ity

Ad

voc

ac

y C

en

ter

2.4.5 Osnovni elementi starateljstva nad punoletnim osobama

Kao to je pomenuto po zakonima Srbije sudovi mogu liiti punoletnu osobu poslovne sposobnosti u potpunosti putem potpunog starateljstva, ili joj mogu ograniiti poslovnu sposobnost tako to e je staviti pod delimino starateljstvo.65

Potpuno starateljstvo

Punoletna osoba moe biti liena poslovne sposobnosti samo ukoliko su ispunjeni sledei zakonom propisani uslovi:66

punoletna osoba ima mentalne ili intelektualne smetnjeusled kojih je nesposobna za normalno rasuivanje i nije u stanju da se stara o zatiti svojih prava i interesa.67

Jedna od posledica lienja poslovne sposobnosti punoletnih osoba je i ta da se te osobe tretiraju na slian nain kao deca pod starateljstvom mlaa od 4 godina.68 Prema tome, u mnogim situacijama staratelji koji se staraju o punoletnim osobama imaju sline obaveze kao staratelji nad decom.69

Delimino starateljstvo

Delimino starateljstvo moe biti dodeljeno punoletnoj osobi ukoliko: punoletna osoba ima smetnje mentalnog zdravlja ili intelektualne smetnjesvojim postupcima neposredno ugroava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica.70

Nesposobnost punoletne osobe da shvati znaaj svojih postupaka nije jedan od uslova za sudsko delimino lienje poslovne sposobnosti punoletne osobe:

Organi starateljstva

Organi starateljstva su nadleni uredi u okviru lokalne samouprave u Srbiji (sveukupno 8 organa starateljstva ukljuujui i one na Kosovu) koje se nazivaju Centri za socijalni rad.7 Svaki ured sainjavaju osobe razliitih profesija: socijalni radnici, psiholozi, pravnici, koji koriste metode socijalnog rada.72

65 Porodini zakon, l. 146-147; Zakon o vanparninom postupku, l. 31.66 Vidi Zakon o vanparninom postupku, l. 31. Nabrojani su u Porodinom zakonu,

lanovi 146-147. 67 Ibid.68 Porodini zakon, l.146(2).69 Porodini zakon (1980), l. 277(1).70 Porodini zakon, l. 147.71 Porodini zakon, l. 12.72 M. Janjic-Komar et al, op. cit, str. 262.

starateljstvo i ljudska prava u SrbijiOrgani starateljstva imaju iroka diskreciona ovlaenja i bave se nizom pitanja u vezi sa socijalnom zatitom. Stoga se prema njima esto odnose kao prema organima za zatitu porodice ili omnibus-organima.7 Osnovne uloge organa starateljstva su zatita dece i porodice, zastupanje interesa drutva, i donoenje odluka u ime pojedinaca kao dravno telo. Kako imaju i ulogu pruanja zatite i donoenja odluka, oni mogu, u odreenim okolnostima, biti posmatrani i kao upravni organi i kao tela koja donose odluke.74

Viestruke odgovornosti organa starateljstva mogu da dovedu do sukoba njihovih uloga. U sudskim postupcima, organi starateljstva imaju poloaj savetodavca i strunih tela. Takoe, oni se mogu pojavljivati kao pravni zastupnici punoletnih osoba, kao staratelji ad litem75 i u upravnim postupcima, gde oni esto i istovremeno predstavljaju sve strane (podnosioca, punoletnu osobu, i staratelja).

Organi starateljstva mogu da pokrenu postupak lienja punoletne osobe poslovne sposobnosti.76 Osim toga imaju dunost da imenuju staratelja nakon lienja poslovne sposobnosti.77 Oni su ovlaeni i da nadgledaju radnje koje preduzima staratelj,78 i, kada je to potrebno, da pokrenu postupak za ponovno uspostavljanje poslovne sposobnosti. albe na odluke organa starateljstva podnose se Ministarstvu za rad, zapoljavanje i socijalnu politiku.79 Znaajna slabost je meutim, potpuno odsustvo sudskih pravnih lekova.

2.5 Dve faze u postupku uspostavljanja starateljstva

U izvetaju je ve dat kratak opis potpunog i deliminog starateljstva i uloge organa starateljstva. U ovom delu e biti opisan postupak od procene sposobnosti do postavljanja staratelja. Postupak se moe razdvojiti na dve odvojene faze: lienje poslovne sposobnosti (sudski postupak) i postavljanje staratelja (upravni postupak).

2.5.1 Liavanje poslovne sposobnosti

Sudska faza je, to je neobino, regulisana Zakonom o vanparninom posupku.80 Tokom ovog postupka sud utvruje da li su ispunjeni zakonom propisani uslovi

73 Ibid.74 Na primer, vidi raspravu u: Indikatori 12 i 20.75 Vidi M. Janji-Komar, Porodino pravo, etvrto izdanje, Nomos, Beograd, 1999,

str. 261. Autor opisuje organ starateljstva kao omnibus organ koji duboko zadire u porodina pitanja. Autor smatra da su nadlenosti organa starateljstva meusobno sutinski suprotstavljene i da su u mnogo sluajeva meusobno nepoimljive.

76 Zakon o vanparninom postupku, l. 32.77 Porodini zakon, l. 329.78 Porodini zakon, lanovi 133, 142, 329-333.79 Porodini zakon, lanovi 333, 336, 337, 338.80 Zakon o vanparninom postupku, l. 31-44.

Me

nta

l D

isa

bil

ity

Ad

voc

ac

y C

en

ter

za lienje poslovne sposobnosti. U toku postupka trebalo bi da budu ispitani medicinski izvetaji i sasluani svedoci. Posebne zakonske odredbe omoguavaju brzo sprovoenje postupka:8 na primer, podnosilac je duan da uz zahtev dostavi sve relevantne informacije i dokaze; propisan je rok od tri dana za ulaganje procesnih albi,82 sud je obavezan da odlui o albi u roku od tri dana od njenog prijema. albe na odluku suda kojom je lice lieno poslovne sposobnosti mora biti uloena u roku od 5 dana.

Organ starateljstva, suprunik punoletnog lica, njegovo dete ili roditelj mogu podneti sudu zahtev za lienje poslovne sposobnosti punoletne osobe.8 Sud moe pokrenuti postupak ex officio ukoliko bude obaveten da moda postoji potreba da punoletna osoba bude stavljena pod starateljstvo.84 Punoletna osoba mora biti pregledana od strane najmanje dva lekara strunjaka u oblasti mentalne ometenosti. Ovi lekari sainie izvetaj o mentalnom stanju i sposobnosti punoletne osobe da shvati posledice svojih postupaka.85 Zakonom je propisano da sud moe da saslua punoletnu osobu, njenog trenutnog privremenog staratelja, i podnosioca zahteva.86 Ukoliko sud utvrdi da su ispunjeni zakonski uslovi za lienje poslovne sposobnosti, punoletna osoba e biti delimino ili potpuno liena poslovne sposobnosti.87 Sudska presuda mora biti pismeno izraena i obrazloena.88

2.5.2 Postavljanje staratelja

Staratelj moe biti postavljen samo osobi koja je liena (potpuno ili delimino) poslovne sposobnosti u ve opisanom sudskom postupku. O svakom lienju sud mora bez odlaganja da obavesti organ starateljstva.89

Kako je obaveza suda da obavesti organ starateljstva o svojoj odluci, u veini sluajeva sam organ starateljstva pokree postupak za postavljanje staratelja, koji sledi. I pored

81 Zakon o vanparninom postupku, l. 31(2).82 Zakon o vanparninom postupku, l. 19 i 40.83 Vie o postupku ponoenja zahteva, vidi: Indikator 2 u sledeem delu. 84 Zakon o vanparninom postupku, l. 32(1).85 Zakon o vanparninom postupku, l. 38. Vie o ulozi lekarskog pregleda vidi:

Indikator 7. 86 Vie o odredbama koje se tiu prava punoletne osobe da bude sasluana, kao i o ulozi

svedoka vidi: Indikatore 4 i 6. 87 Zakon o vanparninom postupku, l. 40. 88 Sud moe odloiti donoenje reenja o deliminom lienju poslovne sposobnosti zbog

zloupotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava, ako se osnovano moe oekivati da e se lice, prema kome se vodi postupak, uzdrati od zloupotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava. To je mogue ako se to lice po svojoj inicijativi ili po predlogu suda podvrgne leenju u odreenoj zdravstvenoj organizaciji. Sud moe da odloi donoenje reenja o lienju poslovne sposobnosti za vreme od 6 do 12 meseci, a reenje moe da se opozove ako lice prekine leenje ili bude otputeno iz zdravstvene organizacije zbog naruavanja reda. Vidi l. 41 Zakona o vanparninom postupku.

89 Porodini zakon, l. 149(2).

starateljstvo i ljudska prava u Srbijitoga, itav niz organizacija je ovlaen da trai pokretanje ovog postupka.90 Stavljanje lica pod starateljstvo, kao i postavljanje staratelja vri se preteno u upravnom postupku,9 koji mora biti sproveden brzo. Staratelj mora biti postavljen u roku od 0 dana od dana kada je organ starateljstva primio od suda obavetenje o liavanju poslovne sposobnosti punoletne osobe.92 Uputstvo ministra sugerie da ovaj postupak ne bi trebao da traje due od 8 dana. Ipak, ak i pre postavljanja staratelja organ starateljstva je ovlaen da preduzima hitne mere u cilju zatite punoletne osobe njenih/njegovih prava i imovine.9

Organ starateljstva ima sledee obaveze:

Priprema plana starateljstva. Ovo je nedavno ustanovljena obaveza u pravu o starateljstvu Srbije94

Donoenje odluka koje se tiu uslova stanovanja osobe u roku od 24 sata od dobijanja informacije da treba da bude odreen staratelj.95 Iako se ova odredba uglavnom odnosi na decu bez roditeljskog staranja, iz njene formulacije ini se da organ starateljstva mora da donese slinu odluku i u podgedu punoletne osobe bez obzira na to da li ta osoba ima porodicu i dom. U prvoj fazi, organ starateljstva ima obavezu da pokua da smesti punoletnu osobu kod njene/njegove porodice.96

Organ starateljstva mora nainiti spisak imovine punoletne osobe u roku od osam dana od dana kada je primio obavetenje da licu treba odrediti staratelja.97 Popis i procenu vrednosti imovine tienika vri stalna komisija organa starateljstva.98

Staratelji imaju pravo na naknadu razumnih trokova koje snose pri obavljanju svoje dunosti. 99 Naknada trokova staratelju isplauje se prvenstveno iz tienikovih

90 Predlog za pokretanje postupka starateljstva mogu pokrenuti zdravstvene i obrazovne ustanove, ustanove socijalne zatite, sudska i druja tela vlade, nvo, i graani.

91 Vidi Porodini zakon, l. 291. Shodno ovoj odredbi organ starateljstva mora da postupa u skladu sa Zakonom o optem upravnom postupku (Slubeni list SRJ, No. 33/97 i 31/2001.) kada odluuje o stavljanu osoba pod starateljstvo i o drugim pitanjima koja se tiu porodice kada nema posebnih normi Porodinog zakona. Shodno tome lanovi 329-341 Porodinog zakona su lex specialis u odnosu na Zakon o optem upravnom postupku. Prema paragrafu 2 lana 291, organ starateljstva u svom radu treba da primenjuje metode socijalne zatite. Ovo je posebno regulisano lanovima 329-341 Porodinog zakona.

92 Porodini zakon, l. 332(4).93 Porodini zakon, l. 332(3) i (4).94 Porodini zakon, l. 125(2).95 Porodini zakon, l. 332(2).96 Porodini zakon, l. 125(3) i (4).97 Porodini zakon, l. 332, para. 3.98 Porodini zakon, l. 125, p. 5.99 Porodini zakon, l. 143.

Me

nta

l D

isa

bil

ity

Ad

voc

ac

y C

en

ter

prihoda, osim ako se time ne ugroava tienikovo izdravanje. 100 Staratelji ne mogu biti plaeni za usluge starateljstva.

2.6 Procena srpskog zakonodavstva na osnovu standarda ljudskih prava

Kao to je ve pomenuto, MDAC je osmislio 29 indikatora za procenu zakonodavstva u oblasti starateljstva. Ovi indikatori su izvedeni iz meunarodnog prava ljudskih prava i standarda, poput EKPS i Preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope br. R(99)4 o punoletnim osobama i poslovnoj sposobnosti. Tamo gde neko pitanje ili izneseni stav nisu u dovoljnoj meri obuhvaeni meunarodnim pravom i standardima, bie dati pimeri dobre prakse iz razliitih zemalja. Prvi indikator se tie optih naela kojima treba da bude proet celokupan pravni okvir, a koji u isto vreme oslikava i stav javnosti prema osobama s invaliditetom. Ostatak inikatora je, poput i samog starateljstva, podeljeno u tri grupe. Prva grupa indikatora odnosi se na prava punoletne osobe pre stavljanja pod starateljstvo. Druga grupa ispituje prava punoletne osobe poto bude stavljena pod starateljstvo, kao i odgovarajua prava i obaveze osobe koja je postavljena za staratelja. Trea grupa ispituje manje ograniavajue alternative kao i mehanizme za preispitivanje i ukidanje starateljstva.

Ostatak structure ovog Izvetaja je kako sledi. Svaki indikator detaljno je ispitan. Indikator sadri zakljuak u kome se govori o usaglaenosti srpskog zakonodavstva s njim, kao i analizu usklaenosti ili neusklaenosti. Na kraju, dati su primeri standarda ljudskig prava relevantnih za odreeni indikator.

2.6.1 Naela koja se proteu kroz celokupan zakonodavni okvir (Indikator 1)

Indikator Svrha starateljstva deklarisana u zakonu ili preambula zakona istie znaaj potovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i dostojanstva osoba sa mentalnim smetnjama.

Zakljuak: Srpsko zakonodavstvo ne sadri odredbu prema kojoj bi se kao svrha starateljstva navela zatita ljudskih prava i dostojanstvo osoba s mentalnim smetnjama.

Analiza: Za razliku od reenja iz prethodnog zakona, vaee zakonodavstvo ne sadri odredbu u kojoj bi bila opisana svrha starateljstva, niti se izriito poziva na

100 Porodini zakon, l. 144, para 2 i l. 140, 4. Treba istai da je prethodnim zakonom bilo predvieno bolje reenje prema kome se staratelju plaa naknada iz budeta optine. l. 247 Porodinog zakona. Vidi M. Draki, op.cit, str. 308.

starateljstvo i ljudska prava u Srbijipotovanje ljudskih prava.0 Ustav propisuje da je Republika Srbija (...) drava srpskog naroda i svih graana koji u njoj ive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, naelima graanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.02 Ne postoji jasna odredba kojom bi se nedvosmisleno ukazalo da zakon slui kako bi se obezbedilo puno potovanje prava i dostojanstva osoba s mentalnim smetnjama. Zapravo, time to se srpskim zakonima osobe s mentalnim smetnjama izjednaavaju sa decom,0 zakonodavstvo samo podupire i ojaava stereotipe i zastarela shvatanja o osobama sa invaliditetom kao bespomone dece kojoj je potrebna brina nega i dravni paternalizam. Standardi ljudskih prava: Naelo Preporuka br. R(99) 4 propisuje da potovanje ljudskih prava i dostojanstva osoba s mentalnim smetnjama treba da se protee kroz celo zakonodavstvo.

U odnosu na zatitu punoletnih osoba s umanjenim sposobnostima osnovno naelo na kome su zasnovana sva ostala naela jeste potovanje dostojanstva svake osobe kao ljudskog bia. Zakoni, postupci i praksa vezana za zatitu punoletnih osoba s umanjenim sposobnostima moraju biti zasnovani na potovanju njihovih ljudskih prava i osnovnih sloboda, uzimajui u obzir svaku kvalifikaciju takvih prava sadranu u relevantnim meunarodnim pravnim instrumentima.04

Ovo naelo se moe inplementirati u domae zakonodavstvo unoenjem preambule ili definisanjem svrhe zatite punoletnih osoba u relevantne propise. Sudovi treba da se vode takvom proklamacijom o prepoznavanju i vanosti principa ljudskih prava i ljudskog dostojanstva prilikom donoenja svojih odluka. Ovakav pristup preporuuje i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kako bi sudovima i drugima bilo lake da tumae propise kada god postoje nejasnoe u supstancijalnim odredbama zakona.05 SZO navodi preambulu poljskog Zakona o mentalnom zdravlju kao dobar primer potovanja ovog principa. Preambula glasi: priznajui da je mentalno zdravlje osnovna ljudska vrednost i priznajui da je zatita prava osoba s mentalnim smetnjama obaveza

101 Zakon o braku I porodinim odnosima iz 1980 je u l. 219, st. 2 propisivao da je svrha starateljstva nad punoletnim licima zatita njihove linosti, koja se prvenstveno ostvaruje zbrinjavanjem, osposobljavanjem za samostalan ivot i leenjem. Pored toga, Zakon je propisivao da starateljstvo ima za svrhu i obezbeivanje imovinskih i drugih prava i interesa lica pod starateljstvom.

102 Ustav, l. 1.103 Porodini zakon, l. 146(2) and 147(2).104 Preporuka R(99)4, naelo 1.105 World Health Organization, WHO Resource Book on Mental Health, Human Rights

and Legislation: Stop Exclusion, Dare to Care (World Health Organization, Geneva, Switzerland, 2005), str. 19.

0

Me

nta

l D

isa

bil

ity

Ad

voc

ac

y C

en

ter

drave, ovaj Zakon propisuje (...).06 Ovakva preambula ustanovljava vladajue vrednosti koje treba da budu primenjene pri inplementaciji propisa.

2.6.2 Proceduralna prava tokom postupka za stavljanje pod starateljstvo (Indikatori 2-7)

Ova grupa indikatora se odnosi na proceduralna prava punoletnih osoba tokom postupka za stavljanje pod starateljstvo. Dok nacionalni zakoni mogu garantovati i dodatna prava i zatitu, ovi indikatori predstavljaju minimum standarda neophodnih za obezbeenje pravinog postupka. Prema evropskom pravu ljudskih prava uvoenje posebnih proceduralnih garancija moe se pokazati neophodnim radi zatite interesa pojedinaca koji, usled mentalnih smetnji, nisu u potpunosti sposobni da samostalno preduzimaju radnje u svoju korist.07 Drugo vano pitanje je ono koje se tie kvaliteta dokaza koji moraju biti izvedeni pred sudom tokom postupka u kom se ispituje poslovna sposobnost pojedinca. Ova pitanja obraena su pod indikatorima 8 do 2.

Indikator 2Zakoni jasno odreuju krug lica koja mogu podneti predlog za postavljanje staratelja i na kojim dokazima se taj predlog zasniva.

Zakljuak: Zakon jasno navodi ko moe pokrenuti postupak za postavljanje staratelja. Sa druge strane, nejasno je kakve dokaze treba podneti radi potkrepljivanja predloga za pokretanje postupka.

Analiza: Zakon propisuje da predlog za pokretanje postupka za stavljanje pod starateljstvo mogu pokrenuti sud (po slubenoj dunosti), organ starateljstva i lanovi porodice punoletne osobe.08 Ovlaenje za pokretanje postupka dokazuje se istovremeno sa podnoenjem predloga, osim ukoliko postupak pokree organ starateljstva. Dalji srodnici moraju da dokau da su u srodstvu sa punoletnom osobom, kao i da ive u zajednici s njom. 09

Zakon ne propisuje kog stepena kvaliteta dokazi moraju biti, ve samo da (p)redlog (za pokretanje postupka) mora da sadri injenice na kojima se zasniva, kao i dokaze kojima se te injenice utvruju ili ine verovatnim.0 Zanimljivo je primetiti da ne postoji izriita odredba da je za pokretanje postupka neophodno dostaviti dokaz o

106 Zakon o zatiti mentalnog zdravlja, M284 1994, Poljska, citirano prema WHO, WHO Resource Book on Mental Health, Human Rights and Legislation: Stop Exclusion, dare to care (World Health Organization, Geneva, Switzerland, 2005), str. 19.

107 Evropski sud za ljudska prava, Winterwerp v. the Netherlands, App. br. 6301/73, presuda od 24 oktobra 1979, (A/33) (1979-80) 2 EHRR 387, para. 60.

108 Zakon o vanparninom postupku, l. 32.109 Zakon o vanparninom postupku, l. 32, st. 2.110 Zakon o vanparninom postupku, l. 33.

1

starateljstvo i ljudska prava u Srbijipostojanju dijagnoze o mentalnoj smetnji i/ili o nainu na koji takvo stanje punoletne osobe utie na njenu sposobnost da samostalno donosi odluke i brine se o sebi. Zakon sadri i odredbu koja ini moguim krajnje nelogian scenario po kome punoletne osobe mogu i same podneti zahtev da budu liene poslovne sposobnosti, ukoliko mogu da shvate znaenje i pravne posledice svog predloga. Kao to je gore ve pomenuto, sud mora povesti postupak za lienje poslovne sposobnosti ukoliko doe do informacije da kod neke osobe koja se nalazi u njegovoj nadlenosti postoje zakonski uslovi za lienje poslovne sposobnosti.2

Odluke sudova o tome ko moe pokrenuti postupak za lienje poslovne sposobnosti se razlikuju. U jednom sluaju, albeni sud je odluio da psihijatrijska ustanova ne moe da podnese predlog za lienje poslovne sposobnosti jednog od svojih pacijenata. Stanovite suda bilo je da je gore pomenuta lista osoba ovlaenih za pokretanje postupka iscrpna. Istovremeno, u jednoj drugoj odluci albenog suda, sud je smatrao da se predlog za pokretanje postupka ne moe odbaciti samo zbog toga to ga je podnelo lice koje za to nije ovlaeno, ukoliko je postupak ve otpoeo.4

Srpski zakon ne daje pravo na pokretanje postupka za lienje poslovne sposobnosti javnom tuiocu niti drugim organima javne vlasti, ak ni u onim sluajevima kada bi punoletna osoba mogla biti podlona zloupotrebama ili zapostavljanju koje nad njim vre lanovi porodice. Ipak, ovi organi mogli bi se obratiti sudu i obavestiti ga o ovakvoj situaciji, a tada bi sud morao da pokrene postuak po slubenoj dunosti.

Standardi ljudskih prava: Ovaj indikator se fokusira na dva razliita pitanja. Prvo je da li zakon izriito propisuje koja su lica ovlaena da podnesu predlog za pokretanje postupka iji je cilj stavljanje punoletne osobe pod starateljstvo, a drugo je da li zakon sadri odredbu kojom se ustanovljava koji se dokazi moraju podneti radi pokretanja postupka kako bi se dokazala opravdanost predloga za pokretanje postupka. to se tie prvog pitanja, Preporuka br. R(99)4 propisuje u Naelu , stav da:

(l)ista onih koji su ovlaeni da pokrenu postupak za ustanovljavanje mere zatite punoletne osobe umanjenih sposobnosti treba da bude dovoljno iroka, kako bi se obezbedilo razmatranje mera zatite u svim onim sluajevima u kojima su neophodne. Ovo bi naroito moglo da se odnosi na neophodnost davanja ovlaenja za pokretanje postupka zvaniniku ili dravnom organu, sudovima ili drugoj nadlenoj instituciji javne vlasti na njihovu inicijativu.

Preporuka poziva na sprovoenje pravinog i efikasnog postupka putem koga se ustanovljava mera zatite punoletne osobe umanjenih sposobnosti.5 Pravinost u

111 Zakon o vanparninom postupku, l. 32, st. 3.112 Zakon o vanparninom postupku, l. 32, st. 2.113 Okruni sud u Beogradu G 10262/84.114 Okruni sud u Poarevcu, G. 643/90.115 Preporuka bo. R(99)4, naelo 5(1).

Me

nta

l D

isa

bil

ity

Ad

voc

ac

y C

en

ter

ovom kontekstu ukljuuje i zakonsku odredbu kojom se jasno odreuje krug lica koja mogu podneti predlog za pokretanje postupka.

Drugo pitanje koje se odnosi na potrebu da predlog za pokretanje postupka sadri zasnovanu i dokazanu opravdanost, neophodno je radi zatite punoletne osobe od ikaniranja i zlonamernih pokuaja da se pokau njegove umanjene funkcionalne sposobnosti. U sluaju H.F. protiv Slovake, Evropski sud za ljudska prava je ispitivao proceduru u kojoj je H.F. bila liena poslovne sposobnosti. Procedura je otpoela na osnovu predloga njenog biveg supruga potkrepljenog psihijatrijskim nalazom koji je u vreme odravanja rasprave bio stariji od godinu dana. Sud je utvrdio povredu lana 6() Konvencije zbog toga to je, pored drugih greaka u postupku, slovaki sud propustio da izvede dovoljno dokaza u svetlu naela 2 Preporuke (99)4, prema kojem se zahteva najmanje jedan noviji izvetaj o stanju punoletne osobe sainjen od strane strunjaka prigodne struke.6 Ukoliko relevantni propisi sadre odredbu o vrstama dokaza koje treba podneti zajedno s predlogom za pokretanje postupka lienja poslovne sposobnosti poput onog kojim je bila pogoena podnositeljka predstavke u sluaju H.F. protiv Slovake moe se izbei na samom poetku.

Indikator Punoletna osoba ima pravo da bude obavetena, prisutna i sasluana tokom svih postupaka koji se vode za lienje njene poslovne sposobnosti i postavljanje staratelja.

Zakljuak: Iako zakon propisuje da punoletna osoba o kojoj se vodi postupak za lienje poslovne sposobnosti treba da bude obavetena o pokretanju tog postupka, takoe dozvoljava njihovo iskljuivanje iz postupka iz razloga koji se zasnivaju iskljuivo na nesigurnom medicinskom nalazu.

Analiza: Svaka punoletna osoba mora biti pozvana na roite.7 Sud mora da saslua punoletnu osobu lino, osim u sluajevima u kojima bi to moglo da bude tetno po njeno zdravlje ili ako sasluanje uopte nije mogue s obzirom na duevno ili fiziko stanje tog lica.8

Ovakva odredba unosi neprikladne slabosti u zahtev da punoletna osoba bude prisutna na roitu. Zapravo, ona stvara mogunost da se dogodi bizarna situacija u kojoj punoletna osoba moe biti iskljuena sa roita na kojem se raspravlja o njenoj poslovnoj

116 H.F. v. Slovakia, App. br. 54797/00, presuda od 8. novembra 2005. Presuda je dostupna samo na francuskom jeziku. Za saetak sluaja na engleskom jeziku vidi Press Release, European Court of Human Rights Registrar, Chamber judgments concerning France, Malta, Moldova, Poland, Slovakia, Turkey and Ukraine (8. novembar 2005). Dostupno na www.cmiskp.echr.coe.int/echr, poseeno 30. jula 2006.

117 Zakon o vanparninom postupku, l. 35 st.2.118 Zakon o vanparninom postupku, l. 36, st. 1 i 2.

starateljstvo i ljudska prava u Srbijisposobnosti ukoliko postoje dokazi da nije sposobna da razume znaenje postupka i ne moe da odgovori na pitanja. Imajui u vidu da lienje poslovne sposobnosti ima velike posledice na osnovna prava pojedinca, nema puno opravdanja za iskljuivanje punoletne osobe iz postupka samo na osnovu medicinskog nalaza u kojem se navodi da ta osoba nije sposobna da postupak razume, jednostavno zato to ona nema mogunost da se suprotstavi i napadne takav nalaz. Imajui u vidu da se ovi postupci upravo i vode zbog nedostatka funkcionalne sposobnosti pojedinca, prelako je tvrditi u pojedinanim sluajevima da punoletna osoba nema sposobnost da razume tok i znaenje postupka.

Standardi ljudskih prava: Pravo da punoletna osoba bude prisutna na roitu i da bude lino sasluana neposredno proizlazi iz prava da bude obavetena o odravanju roita jednostavno zato to bi prava da se bude prisutan i lino sasluan bila potpuno besmislena ukoliko punoletna osoba ne bi bila i pozvana da prisustvuje na roitu. Naelo Preporuke br. R(99)4 propisuje da punoletna osoba mora biti obavetena o tome da se vodi postupak o njenoj poslovnoj sposobnosti, izriito navodei da obavetenje, izmeu ostalog, mora biti formulisano na jeziku koji punoletna osoba razume, ili na drugi nain.9

Memorandum o tumaenju Preporuke br. R(99)4 ponovo podvlai vanost da ovakva garancija u postupku postoji, navodei zahteve koje postavlja lan 6 EKPS.20 Prema jeziku koritenom u naelu ini se da Preporuka prepoznaje da obian poziv sainjen po propisanoj formi, odreenim propisima koji ureuju materiju graanskog procesnog prava mogu biti neadekvatni, odnosno da punoletnoj osobi ne moraju nuno da iskau smisao i posledice postupka koji je pokrenut. Prema tome, standard koji treba primeniti jeste da li zakon propisuje obavezu da se punoletnoj osobi poalje razumljivo obavetenje. Jedno reenje koje odgovara ovom standardu moe se nai u Zakonu o jedinstvenim pravilima o postupcima za stavljanje pod starateljstvo i druge oblike zatite (Uniform Guardianship and Protective Proceedings Act) koji sadri odredbu prema kojoj obavetenja iz ovog zakona moraju biti sainjena jednostavnim jezikom2

119 Treba pomenuti da naelo 11(2) takoe predvia izuzetke od pravila da se osoba o ijoj se poslovnoj sposobnosti raspravlja kada bi takvo obavetenje bilo oigledno bez ikakvog smisla za punoletnu osobu ili ukoliko bi moglo da ozbiljno ugrozi zdravlje punoletne osobe.

120 Council of Europe, Committee of Ministers. Explanatory Memorandum to Recommendation R(1999)4 on principles concerning the legal protection of incapable adults. Usvojen 23 februara 1999, para. 52.

121 Vidi para. 113(c). Zakon o jedinstvenim pravilima o postupcima za stavljanje pod starateljstvo i druge oblike zatite (The Uniform Guardianship and Protective Proceedings Act) (1997) je model zakona koji je izradila Nacionalna konferencija komisija za jednoobrazno dravno pravo (National Conference of Commissions on Uniform State Laws). Ovaj model zakona podralo je i Ameriko udruenje pravnika (American Bar Association). Svrha ovog modela bila je da se obezbedi pravian postupak za osobe koje su liene poslovne sposobnosti i da se staratelji podvrgnu sudskoj kontroli irom SAD; odredbe Modela koje se odnose na pravino postupanje mogu se primenjivati i u drugim dravama. Model je dostupan na www.nccusl.org, poseeno 14 jula 2006.

Me

nta

l D

isa

bil

ity

Ad

voc

ac

y C

en

ter

to se drugog elementa tie, Preporuka br. R(99)4 jednostavno propisuje da punoletna osoba ima pravo da bude lino sasluana tokom bilo kog postupka koji moe uticati na njenu poslovnu sposobnost.22 lan 6 EKPS garantuje pravo na pravino suenje i u onim sluajevima gde se raspravlja o graanskim stvarima, ukljuujui tu i pitanja starateljstva, odnosno poslovne sposobnosti. 2

Indikator 4 Punoletna osoba ima pravo na besplatno i delotvorno pravno zastupanje tokom postupaka vezanih za starateljstvo.

Zakljuci: Zakonodavstvo garantuje pravo na besplatno i delotvorno pravno zastupanje tokom postupaka vezanih za uspostavljanje starateljstva.

Analiza: Zakon predvia dve vrste pravnog zastupanja punoletne osobe tokom postupka za lienje poslovne sposobnosti: postavljanje privremenog staratelja24 i postavljanje privremenog zastupnika. Pre nego to ova dva instituta budu detaljnije objanjena, treba napomenuti da postoji pretpostavka postojanja poslovne sposobnosti tokom celog postupka za liavanje poslovne sposobnosti.

Sud ima diskreciono pravo da nalae organu starateljstva da postavi staratelja.25 Sud e ovo uiniti uvek kada proceni da punoletna osoba nije sposobna da zastupa svoja prava i interese, ali ima obavezu da to uini samo onda kada je punoletna osoba ve formalno liena poslovne sposobnosti.26 Privremeni staratelj moe biti postavljen i na izriit zahtev punoletne osobe.27 Organ starateljstva ima obavezu da postavi privremenog staratelja na zahtev punoletne osobe ukoliko je ona navela opravdane razloge za to.28 Istovremeno, organ starateljstva nije prinuen da to i uradi. Prema Uputsvima Ministarstva, organ starateljstva mora da postavi privremenog staratelja samo onda kada je on sam i podneo predlog za lienje poslovne sposobnosti.29 Pored

122 Naelo 13.123 Vidi Winterwerp v. the Netherlands, App. br. 6301/73, presuda od 24 oktobra 1979,

(A/33) (1979) 2 EHRR 387, u kom je Sud ustanovio da sposobnost da se pojedinac lino bavi s imovinom ukljuuje uivanje privatnih prava i stoga predstavlja prava i obaveze u graanskim stvarima iz lana 6, stav 1 (...). Liavanje gospodina Winterwerpa te sposobnosti prouzrokovalo je meanje u takva prava i obaveze. Ovaj princip potvren je u jednom novijem sluaju. Vidi Matter v. Slovakia, App. br. 31534/96, presuda od 5 jula 1999, para. 51.

124 Porodini zakon, l. 132, Zakon o vanparninom postupku, l. 35, 36, Zakon o parninom postupku, l. 75-78.

125 Zakon o parninom postupku, l. 75-78. Vidi takoe, l. 132.126 Zakon o parninom postupku, l. 78(2).127 Porodini zakon, l. 132, st. 2, ta. 5.128 Ibid.129 Uputstvo centrima za socijalni rad o sprovoenju postupka za primenu mera

starateljske zatite, Ministarstvo za rad, boraka I socijalna pitanja (Sada ministarstvo za rad, zapoljavanje I socijalnu zatitu), od 14 decembra 1994, str. 15. Ovde treba

starateljstvo i ljudska prava u Srbijitoga, Uputstvo navodi i da organ starateljstva nije duan da postavi privremenog staratelja na zahtev suda ukoliko postoje razlozi koji ukazuju da je punoletna osoba sposobna da sama titi svoja prava i interese.0

Privremeni zastupnik zapravo predstavlja alternativu privremenom staratelju. Za razliku od privremenog staratelja, privremeni zastupnik mora biti advokat. Privremenog zastupnika postavlja sud kada smatra da punoletna osoba nije u stanju da samostalno zastupa svoja prava i interese, i ukoliko bi postupak za postavljanje privremenog zastupnika trajao isuvie dugo. Uloga zastupnika je da zastupa punoletnu osobu tokom postupaka kojima je konaan cilj stavljanje punoletne osobe pod starateljstvo,2 kao i da titi interese punoletne osobe tokom postupka, ne i da se rukovodi njenim eljama. Ovo razlikovanje je vano s obzirom da punoletna osoba moe imati razliito miljenje od njegovog zatupnika u odnosu na pitanje ta je u njegovom interesu.

Zakonska pretpostavka poslovne sposobnosti tokom postupka za liavanje poslovne sposobnosti oigledno ima male praktine posledice i lako ju je predrugojaiti. Imajui u vidu da se tokom postupka ispituje nedostatak poslovne sposobnosti kao i injenica da je mogui ishod postupka lienje punoletne osobe veoma znaajnih osnovnih prava, jasno je da zakonodavstvo prua samo slabe garancije zatite ovih prava. Prema tome, moe se slobodno rei, da ne postoji ni nezavisno, niti dovoljno delotvorno pravno zastupanje tokom postupka za lienje poslovne sposobnosti.

Standardi ljudskih prava: Preporuka Saveta Evrope br. R(2004)0 istie da osobe sa mentalnim smetnjama treba da budu ovlaena da uivaju sva svoja graanska i politika prava.4 Ustanovljeni princip meunarodnog prava izriito je sadran u lanu 4()(d) Meunarodnog pakta o graankim i politikim pravima (PGP), da u onim pravnim stvarima u kojima postoji rizik od gubitka slobode, osoba mora da ima pravo na besplatnu pravnu pomo i zastupnika. Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija, kao telo koje vri nadzor nad primenom PGP, tumailo je ovu odredbu tako da

napomenuti da su ova uputstva izdata na osnovu prethodnog Zakona o braku I porodinim odnosima iz 1980. Kako nova uputstva koja bi bila u skladu s novim Porodinim zakonom nisu bila izdata do trenutka zakljuenja rada na ovom Izvetaju, pretpostavka je MDAC-a da su navedena Uputstva u irokoj upotrebi. Bez obzira na to to je njihova pravna validnost neizvesna (prema lanu 362, st. 2 Porodinog zakona svi podzakonski akti usvojeni u skladu sa Zakonom o braku i porodinim odnosima iz 1980. prestali su da vae. Ipak, Uputstva ne predstavljaju podzakonske akte ve jednostavne instrukcije upravnog organa, tako da nema zakonskog osnova da se smatra da je njihova pravna snaga iezla.

130 Ibid. Vidi takoe I u Nadeda Ljubojev, op. cit. str. 105-106.131 Zakon o parninom postupku, art. 79.132 Zakon o vanparninom postupku, l. 6 u skladu sa Zakonom o parninom postupku,

l. 79.133 Osoba se moe liiti poslovne sposobnosti samo na osnovu reenja suda. Tokom ovog

postupka, punoletna osoba ima poslovnu sposobnost prema zakonu.134 Preporuka No. R(2004)10 koja se tie zatite ljudskih prava i dostojanstva osoba s

mentalnim smetnjama, usvojena 22. septembra 2004, l. 4.

Me

nta

l D

isa

bil

ity

Ad

voc

ac

y C

en

ter

se ona odnosi i na postupke u kojima se odluuje o pravima i obavezama graanske prirode.5 Kako se odredbe lana 4 () smatraju osnovnim garancijama pravinog postupka6 besplatno i delotvorno zastupanje treba smatrati osnovnim zahtevom u svim postupcima za liavanje poslovne sposobnosti. Protezanje ovog prava na postupke iji je cilj stavljanje pod starateljstvo punoletne osobe nalazi svoje uporite i u Preporuci br. R(99)4, koja propisuje da tokom postupka treba da postoje odgovarajue garancije za zatitu ljudskih prava punoletne osobe kojima bi se spreile mogue zloupotrebe.7 Slino tome, EKPS je tumaena tako da pravo na pravino suenje vai i u onim postupcima koji se odnose na lienje poslovne sposobnosti.8

Primena pravila kojima se obezbeuje delotvorno pravno zastupanje naroito je vano u onim postupcima u kojima se ispituje da li osoba ima funkcionalnu sposobnost da samu sebe zastupa.9 Kao to je ve napomenuto, lienje poslovne sposobnosti moe dovesti do doivotnog stavljanja pod starateljstvo i gubitka prava da se uivaju osnovna ljudska prava (poput prava da se samostalno bira mesto stanovanja, pravo upravljanja imovinom, pravo na zakljuenje braka, pravo glasa). Generalna skuptina Ujedinjenih nacija prepoznala je vanost ove obaveze u svojim Naelima za zatitu osoba s mentalnim smetnjama i poboljanje mentalnog zdravlja iz 99 (Naela o mentalnom zdravlju), prema kojima:

[o]soba o ijoj se poslovnoj sposobnosti raspravlja ima pravo na advokata. Ukoliko takva osoba ne uspe sama sebi da obezbedi advokata, on e joj biti dodeljen bez naknade, u sluaju da ona nema dovoljno sredstava da ga sama sebi priuti.40

Indikator 5 Punoletna osoba ne moe biti protiv svoje volje zadrana radi ispitivanja njene poslovne sposobnosti.

Zakljuak: Zakonodavstvo dozvoljava da se punoletna osoba prinudno smesti u psihijatrijsku ustanovu i to u trajanju od tri meseca radi vrenja vetaenja o poslovnoj sposobnosti.

135 Vidi Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija, Opti komentar br. 13: Jednakost pred sudom i pravo na pravino suenje pred nezavisnim sudom ustanovljenim zakonom, od 13. aprila 1984, para. 2. Prevod na srpskom dostupan na http://www.bgcentar.org.yu/index.php?p=162.

136 Komitet za ljudska prava, Opti komentar br. 13, op cit,