Univerzitet u Novom SaduFakultet tehničkih nauka

Grafičko inženjerstvo i dizajn

seminarski zadatak

ŠTAMPARSKEFORME

UV CtP - ofset štampa

Maj, 2012.

Profesor: dr Jelena Kiurski

Asistenti: dr Živko Pavlović

Studenti:F-1473 Sanja RadulovićF-1491 Slobodan Maričić

2

SadržajUvod ����������������������������������������������������������������������������������������� 3Istorija i razvoj CtP-a ��������������������������������������������������������� 4UV CtP – UV lampe ���������������������������������������������������������� 6Escher-grad Cobalt UV CtP ������������������������������������������� 7BasysPrint – DMD UV CtP �������������������������������������������� 8Luescher XPose! UV CtP ��������������������������������������������11Podela CtP ploča ��������������������������������������������������������������12 Termalne ploče ����������������������������������������������������������������������13 Negativ termalne ploče ��������������������������������������������������������13 Pozitiv termalne ploče ����������������������������������������������������������13 Termalne ploče bez hemijske obrade �����������������������������������14 UV ploče ��������������������������������������������������������������������������������14Poređenje termale i UV CtP tehnologije ����������������15Kontrola CtP ploča ����������������������������������������������������������17Distributeri za CtP u Srbiji �������������������������������������������19Zaključak �����������������������������������������������������������������������������20Literatura ���������������������������������������������������������������������������22

3

UvodU poslednjoj četvrtini

dvadesetog veka, prelazak na digitalnu lasersku tehnologiju, povećanje troškova za radnu snagu kao i potrebe da se smanje ukupni troškovi pripreme štampe dovelo je do toga da se razmišlja kako bi mogli osvetljavati ploče direktno sa računarskih digitalnih fajlova umesto konvencionalnog načina preko filmova i upotrebom različitih mašina. Tada je nastao koncept “Computer to plate - CtP” (Slika 1). Bilo je gotovo nezamislivo da će CtP jednog dana eliminisati troškove izrade filma zamenjujući ih digitalnim tokom rada. Cilj CtP-a je bio da omogući štamparima povećanje produktivnosti, efikasnost proizvodnje, konkurentnost i profitabilnost. Computer to plate tehnologija je tehnologija digitalne izrade štamparske forme za ofset štampu. Ofset ploče se dobijaju pretvaranjem digitalnog podatka uz aktiviranje laserskog izvora svetla koji osvetljava ofset ploču koja se kasnije hemijski obrađuje radi formiranja štampajućih i neštampajućih površina. U oblasti izrade štamparskih formi za ofset štampu, danas je dominantan postupak direktnog osvetljavanja ofset ploča (CtP) koji je potisnuo klasičan fotomehanički postupak izrade štamparskih formi kopiranjem filma (negativa ili pozitiva originala) na ofset ploču.

Slika 1. CtP proces izrade ploče

4

Istorija i razvoj CtP-aIstorija CtP počinje prezentacijom Laserite sistema firme EOCOM,

početkom 1975. god. Ovaj sistem je bio prilagođen osvetljavanju Wipe ofset ploča, a proba je obavljena u štampariji dnevnih novina Star Gazette u Elmiri, NY, USA. LogEtronics je 1076. god. sa LogEscanom predstavio sistem koji je laserom osvetljenu foliju (tzv. laser maska) prenosio na ofset ploču. Ipak, za unošenje podataka u sistem još uvek je bilo neophodno prethodno lasersko očitavanje (skeniranje) prethodno montirane stranice. Da bi se došlo do zrelog doba CtP tehnologije, bilo je potrebno da paralelno sa razvojem racunara, svoj veliki doprinos daju i hemičari stvaranjem hiper osetljive emulzije za ofset ploču, a koja može da izdrži visoke tiraže (Pešterac, 2001).

Godine 1986. firma Dow-Jones, u saradnji sa firmom Chemco, instalirala je sistem sa četiri jedinice za osvetljavanje u Wall Street Journal u Orlandu na Floridi. Korišćene su elektrofotografske Polychrome štamparske ploče. Zbog problema pri izradi panorama strane vratili su se na osvetljavanje filma i konvencionalnu ofset ploču (Pešterac, 2001).

Na sajmu DRUPA 90, Ozasol je prezentirao svoju novu ploču N90, što je predstavljalo novi podstrek razvoju CtP. Ova ploča više nije bila na principu elektrofotografije, što je dotada bio ograničavajući faktor kvaliteta, već je bila izrađena na bazi fotopolimerne emulzije i po kavilitetu se nije razlikovala od konvencionalne negativ ofset ploče. Ova ploča je demonstrirana na uređaju Gerber LE55/Autologic. Gerber i Autologic su se 1991. god. dogovorili sa holandskim izdavačem Brabants Nieuwblad is Rosendala da postave test instalaciju. Nedugo po instalaciji došlo je do promene glavnog urednika; novi nije bio dobronameran prema tehnološkim inovacijama i testovi su propali. Španske novine Alerta iz Santandera pokazuju interes za probnu instalaciju i preuzimaju opremu od Holanđana. Za vreme kongresa japanskih izdavača novina u Tokiu, 1991. god., druge po veličini dnevne novine u Japanu, Asahi Shimbun, predstavile su sistem Computer to Plate koji je razvijen u istraživačkom centru Setagaya i koji je radio sa Micibišijevim elektrofotografskim pločama (Pešterac, 2001).

U leto 1993. god. u austrijskom gradu Bregenz kod izdavača Voralberger Nachrishten instaliran je sistem Gerber LE 55 APT/Autologic. Geografski položaj Bergenza je omogućio da na ovoj instalaciji IFRA, NATS, EMPA i UGRA urade seriju testova ekonomičnosti

5

i kvaliteta. Dobijeni rezultati su pokazali da je kvalitet isti, pa čak i znatno viši u odnosu na konvencionalnu negativ ploču, a da su ukupni troškovi (investicija, prostor, radna snaga i troškovi materijala) po jednoj stranici/ploči niži (Pešterac, 2001).

Ova analiza stvorila je tehnologiji Computer to Plate slobodan prostor na svetskom tržištu. Uspešno korišćenje CtP-a zahteva apsolutnu digitalnost u toku rada, jer se u sistemu za osvetljavanje eksponira kompletna ploča. To znači da računarski sistem pored prelomljenih strana (tekst + slika) mora da sadrži i podatke o rasporedu strana na tabaku, marke za ulaganje, obrezivanje i savijanje, kao i merne trake za kontrolu štampe (Pešterac, 2001).

Nastali su različiti CtP sistemi ali na samom početku nije postojao ni jedan UV uređaj za osvetljavanje ploča. Fokus je bio na osvetljivačima sa vidljivim izvorom svetla ili sa infracrvenim (termalnim) laserima iako ni jedan od njih, bez obzira na svoje različite talasne dužine, nije mogao digitalno osvetliti tradicionalnu ploču. Zbog toga su se morale koristiti specijalne i mnogo skuplje ploče koje su se osvetljavale vidljivim i termalnim izvorima svetla i trebalo ih je prilagoditi tadašnjim CtP sistemima. Međutim, rezultat nije bio dovoljno ekonomičan. Konvencionalne ploče i način osvetljavanja su omogućavali bolji kvalitet i manje troškove izrade u odnosu na novu CtP tehnologiju (Pešterac, 2001).

6

UV CtP – UV lampePrvi UV CtP sistemi su kao izvor svetlosne energije koristili UV

lampe (jednu ili više) koje emituju svetlost talasne dužine od 360 do 450 nm i optički sistem koji je služio za usmeravanje svetlosnih zraka na ploču. Prvi problem ovakvih osvetljivača je bilo menjanje intenziteta svetla UV lampi što se kasnije negativno odražavalo na krajnji rezultat osvetljavanja, a takođe i sam radni vek lampi nije bio naročito dug. Kod sistema sa više lampi problem je bio u tome što su se na pločama pojavljivale linije usled teškoća prilikom usaglašavanja intenziteta lampi u osvetljivaču. Drugi problem ovih uređaja je bila velika potrošnja električne energije (od 1 do 8000 W) koja je zavisila od vremena eksponiranja i jačine intenziteta svetlnosti (Pešterac, 2001).

Firma Purup-Eskofot je na DRUPA 2000 predstavila sistem koji je nazvala DICON. Ovaj sistem može da osvetli 30 do 50 ploča B1 formata ( 8 p ), bez obzira da li se radi o pozitiv ili negativ klasičnoj ofset ploči. DICON (Slika 2) koristi fiber optiku za prenos svetla od UV lampe ka nizu svetlosnih skretnica (LSA). Na skretnicu se raspoređuje svetlosni snop od 20 nm, a međusobno rastojanje između dva modula je 1nm, što daje rezoluciju od max 2540 dpi. Ploča se eksponira tako što se precizno i sa kontrolisanom brzinom pomera ispod ekspozicione cevi. Normalno, ceo sistem osvetljavanja je pod kontrolom računara i ponaša se kao i svi ostali osvetljivači ploča (Pešterac, 2001).

Slika 2. Purup-Eskofot DICON osvetljivač

7

Escher-grad Cobalt UV CtPEscher-grad je osnovan 1986. god. sa vizijom da donese poslednje

reči laserske, softverske i elektronske tehnologije u grafičku industriju kako bi konvencionalnu pripremu za štampu, koja je zahtevala mnogo manuelnog rada i imala puno grešaka prilikom izrade ploča, zamenila digitalnim i automatizovanim procesom izrade štamparske forme. Oni su prvi koji su koristili laserske diode i linearne motore za reprodukciju polutonova davne 1989.god., a u naredne dve godine su predstavili i prvu mašinu za osvetljavanje sa unutrašnjim bubnjem i prvi potpuno automatski osvetljivač za filmove velikog formata. Kada je industrija počela da se prebacuje na CtP tehnologiju Escher-grad je izbacio revolucionarni Cobalt-8 (Slika 3, Tabela 1), prvi UV CtP sistem za velike formate.

Kao i drugi osvetljivači sa sličnom tehnologijom, i Cobalt-8 je sposoban da osvetljava fotopolimerne i srebrohalogene ploče. Ima mogućnost osvetljavanja ploča od 1200 dpi duplo brže nego one od 2400 dpi, za razliku od termalnih CtP sistema. To znači da može da osvetljava 32 ploče/sat od 2400 dpi ili 55 ploča/sat od 1200 dpi. Podržan je od svih softverskih sistema (Adobe, Agfa, Barco, CreoScitex, Dainippon Screen, Fuji, Harlequin, Heidelberg, PCC/Artworks, Rampage i dr.) tako da nije potrebno dodatno obučavati radnu snagu. Samim tim što se nalazi malo pokretnih delova u mašini i što koristi iste laserske diode kao i u DVD čitačima, potrošnja energije je jako mala i u velikoj meri smanjuje troškove rada. Jedno od merila kvaliteta je trogodišnja garancija na sve delove osvetljivača.

Slika 3. Cobalt-8 osvetljivač

Tabela 1: Specifkacije osvetljivača

SPECIFIKACIJE Cobalt-8Maksimalan format 810 x 1070 mmMinimalan Format 410 x 500 mm

Laser 410 nm, 5 mW (30 mW opciono)

Brzina oslikavanja 400 lin/minRezolucija 2400 dpiVeličina tačke 10 i 20 mikrona

Radni uslovi 15-25o C 40-60% vlažnost

8

BasysPrint – DMD UV CtPUV CtP tehnologija postoji od 1995. godine kada je basysPrint

predstavio tehnologiju osvetljavanja ploča pomoću super ćelija (super cell technology), ali ta tehnologija nije imala veliki odjek u javnosti jer postignuti rezultati nisu bili u skladu sa njihovim očekivanjima.

2000. godine basysPrint je predstavio novu tehnologiju koja omogućava osvetljavanje konvencionalnih UV ploča bez posredstva filmova. Ova tehnologija se naziva Digital Micromirror Device (DMD) (Slika 4) koja je u suštini modifikacija već postojeće DLP tehnologoije (Digital Light Processing) koju je ranije predstavio Texas Instruments u HDTV uređajima i projektorima.

Slika 4. basysPrint DMD tehnologija

9

U suštini DLP tehnologija (Slika 5) predstavlja pravougaoni niz od 2 miliona mikroskopskih ogledala, gde je svako ogledalo manje od 1/5 širine ljudske vlasi. Kada svetlost deluje na DLP čip, optika i elektronika može da reflektuje binarnu šaru ili video sliku sa velikom brzinom, preciznošću i efikasnošću. Mikroogledala DLP čipa su postavljena na male šarke koje im olakšavaju usmeravanje svetlosnog zraka u zavisnosti da li želimo da prikažemo određeni piksel ili ne. Binarni podaci koji ulaze u poluprovodnik omogućavaju usmeravanje svakog ogledala u ON ili OFF položaj i do nekoliko hiljada puta u sekundi. Kada je ogledalo “uključeno” češće nego što je “isključeno” onda dobijamo svetliju tačku i obrnuto.

Sa DMD-om UV svetlo se kroz optički sistem usmerava na određeno mesto (kao što se mogu sunčevi zraci usmeriti kroz lupu). Ovaj koncentrisan izvor svetla je uperen ka ogledalu koje svojim pomeranjem usmerava svetlosni snop na DMD čip. Čip sadrži oko 1,3 miliona digitalno kontrolisanih mikroogledala na površini od 2 cm2 od kojih se oko 800 000 koriste u svakom trenutku za kreiranje slike. Svako od ogledala se digitalno kontroliše tako da se svetlost dobijena kroz optički sistem projektuje ili skrene sa putanje. U osnovi, ova ogledala funkcionišu kao pikseli, mreža piksela gradi sliku na ofset ploči. U zavisnosti od broja mikroogledala ili piksela, samo neki delovi slike biće osvetljeni. Pikseli kreirani mikroogledalima imaju kvadratni oblik veličine između 10 i 28 µm (zavisno od rezolucije), naležu jedan do drugog bez prelaženja i imaju izuzetno oštre ivice, za razliku od zaprljanih, okruglih tačaka koje prave laserski osvetljivači. To znači da se vrhunski kvalitet štampe može postići i pri nižim rezolucijma koristeći moderne metode rasterizacije. Na primer, visokokvalitetna štampa se dobija linijaturom do 200 lpi, rasponom od 256 sivih nijansi i rezolucijom od 1500 dpi.

Slika 5. Texas Instruments DLPtehnologija

10

Kasnije, basysPrint je poboljšao svoju tehnologiju tako što je uključio svih 1,3 miliona mikroogledala na DMD čipu. Na DRUPI 2004. je predstavljen još bolji kvalitet slike sa boljim procesom nazvanim DSI koji je zamenio “step and repeat” metod građenja slike.

Jedan od uređaja koji je dobar primer ove tehnologije je basysPrint UV-Setter 860x SCA (Slika 6, Tabela 2) i koji je u mogućnosti da podrži sve formate ploča do 1150 x 940 mm, pa je samim tim idealan za sve vrste komercijalne štampe. Kako ovaj osvetljivač koristi UV-seniztivne ploče, lako se integriše sa bilo kojim sistemom radnog toka.

Tabela 2: Specifkacije osvetljivača

SPECIFIKACIJE UV-Setter 860x SCA SPECIFIKACIJE UV-Setter 860x

SCAMaksimalan format 940 x 1150 mm Podržane ploče preko 60 vrstaMinimalan Format 200 x 200 mm Talasna dužina svetla 405 nmSistem ekspozicije DSI3 Rezolucija 1500, 2400 dpiMaksimalni kapacitet pri ulaganju 100 ploča Radna temperatura 18-24o C

Rad sa dve ploče da Potrošnja el. energije 2,3 kWBrzina osvetljavanja ploča/h (veličina ploče) 45 (790 x 1030) Integrisano bušenje ploča da

Brzina osvetljavanja ploča/h (veličina ploče)

130 (2 x 450 x 650) FM osvetljavanje da

Slika 6. basysPrint UV-Setter 860x SCA

11

Luescher XPose! UV CtPKompletna jedinica za osvetljavanje je bazirana na XPose! UV

tehnologiji sa kojom ova firma ima višegodišnje iskustvo. Sistem UV lasera visokih performansi namenjen za osvetljavanje konvencionalnih ofset ploča je sačinjen od 32 do 96 plavih laserskih dioda koji emitiju talasnu dužinu od 405 nm. U sistemu se nalaze uređaji koji konstantno motre da diode i po potrebi automatski vrše potrebna podešavanja na svakoj od dioda posebno kako bi se obezbedilo ujednačeno osvetljavanje ploče. Kako je potrošnja struje veoma mala, životni vek dioda je gotovo neograničen.

Sama XPose! tehnologija je predstavljena od strane Lueschera na IMPRINTA sajmu u Dizeldorfu 1998. godine i bila je odskočna daska kompanije za osvetljavanje ofset ploča termalnim putem. Do 2006. godine se čekalo da Luescher predstavi novu tehnologiju osvetljavanja ofset ploča, XPose! UV tehnologiju, gde su IC laserske diode bile zamenjene UV diodama, sličnim onima koji se koriste u DVD uređajima za očitavanje diskova. Lansiranje proizvoda za osvetljavanje ofset ploča putem ove tehnologije je bilo 2007. godine.

XPose! UV je u stanju da, koristeći diode od 64 120 mW, osvetljava sa ploču 128 puta većom efikasnošću nego što su to mogli stari UV sistemi, tako da više ne postoji potreba da se koriste ploče velike osetiljivosti, umesto već dokazanih konvencionalnih ploča, koje su generalno ekonomičnije i nude veću toleranciju prilikom izrade.

Nemačka FOGRA i švajcarski System Brunner proveravali kvalitet osvetljenih ploča izlažući ih velikom broju testova. System Bunner je izdao izveštaj u kojem na 29 strana opisuje pozitivne rezultate sa testiranja: “Luescher XPose! UV 230 (Slika 7, Tabela 3) je prikazao sposobnost da obradi veliki broj različitih vrsta negativ ofset ploča sa velkom preciznošću i kvalitetom od 60 l/cm, 80 l/cm i FM rasterom.”

Slika 7. Luescher XPose! UV 230

12

Podela CtP pločaOsnovni tehnološki zahtev prema metalnoj CtP ofset ploči je visoka

osetljivost na izvore svetla male snage. Konvencionalne ofset ploče zahtevaju ekspoziciju od desetine sekundi pri intenzivnom UV svetlu (1 do 8000 W), dok osvetljivači ploča koriste laserske izvore svetla relativno male snage (od 1mW do 40 W).

Postoje dve osnovne tehnologije za osvetljavanje ofset ploča sa Computer to Plate opremom za osvetljavanje. Tehnologija vidljive svetlosti koristi lasere čija talasna dužina pripada spektru vidljive svetlosti. Termalna tehnologija koristi lasere ili laserske diode koji deluju na emulziju ofset ploče toplotnom emisijom. Jasno je da CtP ploče imaju različite fotoosetljive emulzije koje su prilagođene kako izvoru svetla kojim će biti osvetljene, tako i načinu osvetljavanja i kasnije obrade. Ofset ploče čiji je kopirni sloj osetljiv na svetlost talasne dužine iz vidljivog spektra , nazivaju se još i konvencionalne CtP ploče.

Postoje tri osnovna tipa ovih ploča: - CtP ploče čija je emulzija na bazi fotopolimera; - CtP ploče čija je emulzija na bazi srebrohalogenida; - CtP ploče sa kompleksnom emulzijom koja je kombinacija srebrohalogenog i fotopolimernog sloja.

Vrsta kopirnog sloja za tehnologiju CtP nije standardizovana, za razliku od klasične ofset ploče gde je kopirni sloj za reprodukciju sa pozitiv filma na bazi diazo jedinjenja, a kopirni sloj za reprodukciju sa negativ filma na bazi fotopolimera. Kod CtP tehnologije danas su dominantne dve, u principu slične ali bitno različite tehnologije – termo i violet CtP ofset ploče.

Tabela 3: Specifkacije osvetljivača

SPECIFIKACIJE XPose! UV 230 SPECIFIKACIJE XPose! UV 230

Maksimalan format 950 x 1130 mm Broj dioda 32, 48, 64, 80, 96

Debljina ploče 0,2 - 0,4 mm Talasna dužina svetla 405 nm

Sistem ekspozicije DSI3 Standardna rezolucija u dpi 2400, 2540

Veće moguće rezolucije u dpi

3200, 4000, 4800, 5080, 6000, 8000,

9600, 12000 dpi

Radna temperatura 18-25o C

Brzina osvetljavanja ploča/h (veličina ploče) 30 Potrošnja el. energije 1,5 kW

13

Termalne ploče

Termo ploče preuzele su vodeće mesto u svetskoj prodaji. Toplotna energija omogućuje formiranje znatno oštrije granice između štampajućih i slobodnih površina, pa otuda termoploče obezbeđuju ne samo viši kvalitet u odnosu na druge CtP ploče, već se sve operacije sa temalnim pločama odvijaju pri dnevnom svetlu, zbog čega osvetljivači ne moraju da imaju skupe transportne sisteme i koštaju upola manje nego osvetljivači za klasične fotopolimerne i srebrohalogene CtP ploče. Razlikuju se tri osnovna tipa termalnih ploča: negativne termalne ploče, pozitivne termalne ploče i termalne ploče bez hemijske obrade (Processless thermal plates).

Negativ termalne ploče

Negativne termalne ploče sastoje se od kopirnog sloja unakrsno povezanih fotopolimera na kojem laser formira štamparske površine. Termalni laser toplotom topi ukrštene lance fotopolimera. Pre razvijanja, eksponirana ploča mora biti zagrejana oko 125°C. Polimeri zagrevanjem u osvetljenim partijama postaju nerastvorljivi u alkalnim razvijačima, dok se neeksponirani delovi ploče rastvaraju i dalje ispiraju. Za osvetljavanje termalnih negativ ploča potrebno je veća energija osvetljavanja (između 5 i 40 W) i zato se koriste veoma snažni infracrveni (830 nm) ili FD-YAG (1064 nm) laseri.Tiraži ovih ploča su i do 200 000 otisaka, a sa naknadnim pečenjem i do 1000000 otisaka.

Pozitiv termalne pločePozitivne termalne ploče takođe se sastoje od kopirnog sloja

unakrsno povezanih fotopolimera. Termalni laser razgrađuje veze između fotopolimernih lanaca i čini ih rastvorljivim u procesu razvijanja, dok neosvetljene partije ostaju nepromenjene. Ovaj način formiranja štampajućih površina isti je kao i kod klasičnih pozitiv ofset ploča. Potrebna snaga lasera za ove ploče je niža u odnosu na negativ CtP ploče i mogu se koristiti i osvetljivači sa unutrašnjim bubnjem. Ova ploča ne zahteva grejanje posle osvetljavanje (pre razvijanja ). Tiraži sa ovim pločama su 100 000, a sa naknadnim pečenjem 1 000 000 otisaka.

14

Termalne ploče bez hemijske obrade

Besprocesne CtP ploče, ili termalne ploče bez hemijske obrade, sastoje se od aluminijumskog nosača koji je presvučen oleofilnim slojem. Hidrofilni sloj je nanešen preko ovog sloja (silikon), a preko njih je nanet zaštitni sloj. Zrak termalnog lasera istopi hidrofilni silikonski sloj i oslobodi štampajuću površinu oleofilnog sloja koji je ispod. Ovako osvetljena ploča može da ide u proces štampe, a da joj nije potrebna hemijska obrada. Navedeni postupak naziva se ablacija. Besprocesne ploče mogu se osvetliti termalnim laserom i u procesu koji se naziva promena faze. Zrak termalnog lasera dovodi do umrežavanja fotopolimernih lanaca. Neosvetljene površine ostaju neumrežene i u procesu štampe ponašaju se kao slobodne površine.

UV pločePojavom ljubičastih laserskih diode, koje se koriste i kod DVD

plejera, termo ploča je dobila konkurenta. Ljubičaste laserske diode emituje svetlost talasne dužine od 410 nm. Ploče koje se osvetljavaju ovim laserom zahtevaju zaštitno žuto osvetljenje. Cena violet lasera je niža od cene drugih lasera. Nižoj ceni violet lasera je doprineo intenzivni razvoj ove vrste lasera u DVD industriji. Prve ljubičaste laserske diode od 5 mW su se koristile za osvetljavanje violet ploča sa emulzijom na bazi srebrohalogenida. Kako ploče na bazi srebrohalogenida sadrže srebro njihova cena je nešto viša u odnosu na druge pa je benefit jeftinijeg uređaja bio poništen Iz tog razloga razvijene su laserske diode od 30 mW i 60 mW koje se koriste za osvetljavanje violet ploča sa fotopolimernim kopirnim slojem.

Da bi se povećala efikasnost oslikavanja u CTP uređajima, elektromagnetni talasi koje emituju laseri bivaju usmeravani na CTP ofset ploču pomoću optičkih sistema različitih konstrukcija. Ogledala, prizme, sočiva i fiber optika su samo neki delovi optičkih sistema koje koriste različiti proizviđači CTP osvetljivača ploča.

Neki proizvođači napravili su takav optički sistem gde su laserske diode smeštene u nizu na jednoj letvi koja se aksijalno pomera duž cilindra na kome je smeštena CTP ofset ploča i elektromagnetni talasi koje emituju diode direktno oslikavaju kopirni sloj CTP ofset ploče. Ovakvi sistemi su ograničeni sa brzinama oslikavanja ploča, ali im je prednost moguća pojedinačna zamena laserskih dioda.

Vek trajanja lasera u sistemima za CTP oslikavanje je često određen

15

dužinom vremena koliko je laser aktivan (uključen). Svetlost emitovana od strane lasera je ili kontinualna ili pulsirajuća. Životni vek lasera je veoma važno pitanje za štamparije jer može biti veoma skupo zameniti laser za CTP sistem, pogotovo za one štamparije koje ne osvetljavaju preko 100 ploča na dan (Pešterac, 2005).

Ove ploče mogu se osvetljavaju brže nego termalne ploče, ali razlika u kvalitetu je još uvek na strani termalnih ploča.

Poređenje termale i UV CtP tehnologijePosmatrajući troškove proizvodnje osvetljivači koji koriste UV

energiju za osvetljavanje ofset ploča imaju nekoliko prednosti. Te prednosti uključuju niže cene zamene lasera kao i sposobnost osvetljavanja ploča sa različitim emulzijama. Pošto su srebrohalogene i fotopolimerne ploče mnogo osetljivije od termalnih UV osvetljivači troše mnogo manje energije tokom izlaganja nego termalni osvetljivači. Uzimajući u obzir mašine koje se trenutno nalaze na tržištu UV osvetljivači su uglavnom brži od termalnih sa sličnom cenom. Na osnovu više osvetljenih ploča po satu sa manje utrošene energije od strane jeftinog lasera zaključujemo da su troškovi proizvodnje daleko manji kod UV nego kod termalnog osvetljivača.

Ova tvrdnja se može potkrepiti na osnovu podataka dobijenih poređenjem tri osvetljivača (Tabela 4):

Iz prikazanih rezultata se vidi da Galileo VS prilikom osvetljavanja srebrohalogenih ploča koristi u proseku 4000 – 5000 manje energije po ploči nego Trendsetter 3244 ili PT-R 8600.

S druge strane, prilikom izrade termalnih ploča nije potrebna upotreba zaštitnog svetla, ali je potrebno koristiti uređaj za hlađenje jer prilikom osvetljavanja termalnih ploča dolazi do povećanja

Tabela 4: Poređenje utroška energije

Agfa Galileo VS (violet)

Creo (Kodak) Trendsetter 3244 (termalni)

Screen PT-R 8600 (termalni)

Vreme izlaganja po ploči 2,6 3,0 2,0mW snage po diodi 5 1000 500Broj dioda 1 19 64mW/min snage po ploči 13 57 000 64 000Poređenje (koeficijent utrošene energije) 1 4380 4923

16

temperature. Još jedna prednost termalnih ploča je kvalitet koji se može postići od preko 400 lpi dok je kod UV tehnologije 200 lpi gornja granica. Tiraž koji se može odštampati pločama osvetljenim termalnim putem nekad može dostići 1 do 2 miliona u zavisnosti od tipa ploče. Termalne ploče bez hemijske obrade (Processless thermal plates) mogu postići oko 100 000 otisaka. Srebrohalogene ploče su sposobne za štampu do 350 000 otisaka dok fotopolimernim pločama možemo odštampati 200 000 do 400 000 otisaka. Ove ploče takođe mogu biti pečene kao i termalne što im povećava tiraž do 1 000 000 otisaka. Ukratko, termalna tehnologija nudi bolji kvalitet, veće tiraže i širi opseg ploča sa minimalnim uticajem na životnu sredinu. Loša strana termalne tehnologije je visoka cena nabavke i održavanje kao i mala brzina u odnosu na UV uređaje iz sličnog cenovnog ranga. Na žalost UV ne nudi toliko veliki izbor ploča kao ni mogućnost korišćenja ploča bez hemijske obrade (Processless plates). Takođe, korisnici UV tehnologije moraju da izaberu između srebrohalogenih ploča koje imaju veliki uticaj na životnu sredinu i fotopolimernih ploča koje ne sadrže srebro ali zahtevaju posebnu razvijačicu. Pitanja na koja kupac mora odgovoriti pri odabiru tehnologije su da li je poprilično niža cena UV tehnologije, uzimajući u obzir prethodno navedeno, vredna toga i mogu li se opravdati visoki troškovi nabavke i održavanja termalnih uređaja?

17

Kontrola CtP pločaZa ocenjivanje kvaliteta ofset štamparske forme razvijene su

odgovarajuće merno kontrolne trake i novi tipovi uređaja za merenje. Za razliku od merno kontrolnih traka, koje su se koristile za kontrolu kvaliteta procesa izrade štamparske forme konvencionalnim putem, CtP tehnologija pruža mogućnost da merno kontrolna traka bude u digitalnoj formi i da se direktno prenese na štamparsku formu. Ovako se izbegavaju međuprocesni koraci koji su kod konvencionalnog postupka, dovodili do gubitka kvaliteta tonskih vrednosti u toku obrade i izrade štamparske forme. Iz tog razloga, digitalne merno kontrolne trake pružaju više mogućnosti za kontrolu procesa osvetljavanja štamparske forme. Pomoću njih se može kontrolisati intenzitet rada lasera, izlazna rezolucija uređaja, vernost reprodukcije raster tonske vrednosti, ispravnost razvijačke supstance... Sa razvitkom tehnologije CtP razvijale su se i merno kontrolne trake koje se koriste za kontrolu. Među prvim pojavila se Ugra/FOGRA Digital Plate Wedge (Slika 8). Kao prvo originalno rešenje za kontrolu kvaliteta osvetljavanja štamparske forme poslužila je i kao etalon za projektovanje drugih merno kontrolnih traka za kontrolu CtP uređaja, kao što su Agfa DigiControl (Slika 9), GATF Digital Plate Control Target (Slika 10), System Brunner CtP ZebraStrip (Slika 11), Heidelberg plate wedge (Slika 12) (Pešterac, 2005).

Slika 8. UGRA/FOGRA Digital Plate Wedge traka za kontrolu ploča

Slika 9. Agfa DigiControl traka za kontrolu ploča

Slika 10. GATF Digital Plate Control Target traka za kontrolu ploča

Slika 11. System Brunner CtP ZebraStrip traka za kontrolu ploča

Slika 12. Heidelberg plate wedge traka za kontrolu ploča

18

Merenje i kontrola štamparske forme veoma je bitna kako bi proverili da li je ploča ispravno osvetljena i razvijena. Proizvođači se trude da maksimalno standardizuju svoje merne uređaje pošto treba rešiti nekoliko problema kao što je visoki kontrast, veličina rasterske tačke i određivanje teksture ploče, dok same ploče mogu da variraju u kontrastu, tonskoj površini, načinu rastriranja kao i fizičkim karakteristikama.

Za kontrolisanje tonskih vrednosti rastera na štamparskim formama koriste se merni uređaji tzv. čitači ofset ploča (plate reader). Ovi uređaji, za razliku od denzitometara koji rade na principu merenja odnosa upadne i propuštene, odnosno reflektovane svetlosti, digitalno snimaju detalj rasterske strukture sa velikom rezolucijom. Ova digitalna fotografija se analizira pomoću softvera koji je u sastavu mernog uređaja. Na osnovu geometrijske analize, ovaj softver daje podatke o procentu pokrivenosti forme rasterom, o uglu i linijaturi konvencionalnog rastera, prečnika rasterske tačke, kao i prikaz uveličane fotografije rastera (Živković, Jovanović, 2005).

Visokokvalitetni i savremeni uređaji za merenje ploča uvek pokušavaju da nađu najbolji kontrast između štampajućih i neštampajućih površina nezavisno od polja tonske vrednosti koje se ispituje. Komplementarni izvor svetla koji može biti pored standardnih RGB još i beli , UV i IR. Ovo omogućava mernim uređajima da se odabere najbolji kontrast u zavisnosti od tipa ploče. Dodatak UV i IR svetla omogućava da se vide materijali kao što su slabo vidljive latentne slike na ploči ili svetli tonovi žute boje na otiscima. Da bi se omogućilo tačno merenje procenat pokrivenosti površine tačkama, naročito u problematičnim delovima svetlih i tamnih tonova, neophodno je napomenuti uređaju tip ploče i način rastriranja da bi se algoritam merenja mogao kompenzovati sa ovim specifičnim karakteristikama (Pesterac, 2005).

Jedan od najkvalitetnijih uređaja za kontrolu ploča na tržištu je X-Rite iCPlate2 XT (Slika 13, Tabela 5) koji je u stanju da memoriše i prikazuje prethodno izmerene ili postojeće karakteristike kako individualnih podataka tako i grupnih podataka, odnosno dobijenih krivih. Na ovaj način dobijamo konstantnost po pitanju kvaliteta, smanjujemo vreme i troškove izrade proizvoda.

19

Tabela 5. Specifikacije uređaja

SPECIFIKACIJE X-Rite iCPlate2 XTPovezivanje USB 2.0Boje R, G, BOpseg čitanja rastera (AM) 26 - 147 l/cmOpseg veličine tačke (FM) 10um - 50 umVreme merenja 3 sec (typ.)Automatsko merenje Ne

Očitavanje rastera AM, FM, hibridno, video prikaz

Distributeri za CtP u SrbijiDistributer za Escher-grad i BasysPrint osvetljivače je firma New

deal. Oni omogućavaju instalaciju i kalibraciju CtP sistema, profesionalnu obuku tehničkog osoblja za rad i održavanje CtP sistema, konsultantske usluge kod formiranja dizajn/prepress studija kao i kompletnih štamparija i ono što je najvažnije, servis mašina 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. U cilju unapređenja odnosa prema klijentima New Deal je otvorio i Demo Studio, u kome postoji mogućnost da se uređaji vide u radu i u konkretnim poslovima, kao i uslužno korišćenje. Demo Studio se nalazi u prostorijama New Deal-a u hali 6 Beogradskog sajma.

Distributer za Lusher osvetljivače je Colorsys. Colorsys je kompanija posvećena kolor menadžmentu, bavi se prodajom, instalacijom, obukom tehničkog osoblja, konsultantskim uslugama i servisom. Ima glavnu ulogu u povećanju kvaliteta i smanjivanju troškova u pripremi za štampu i samoj produkciji štampe u mnogim kompanijama u Srbiji i Crnoj Gori. Na svom sajtu imaju Luescher kalkulator za vršenje ekonomske analize UV CtP i termalne CtP tehnologije.

Slika 13. X-Rite iCPlate2 XT

20

ZaključakSa razvojem digitalne tehnologije paralelno teče i razvoj grafičke

industrije. Nastoji se da se svi štamparski procesi digitalizuju i da se ostvari što bolja reprodukcija tonskih vrednosti. Tako je došlo i do razvoja CtP-a. Kod konvencionalnog načina izrađivanja štamparskih formi ostvarivala se tonska vrednost od 3 do 97%, dok se danas pomoću CtP tehnologije ostvaruje tonska vrednost od 1 do 99%.

Cena kompletnog UV CtP sistema je i do 50% niža od ekvivalentnih uređaja termalne tehnologije jer ima jednu jedinu violet diodu Blue Ray – najnovije generacije DVD-a, za razliku od termalnog CTP koji ima izuzeno komplikovanu optiku sa 32 i više dioda. Jednostavnost UV tehnologije obezbeđuje visoku pouzdanost, nisku cenu nabavke i drastično smanjenje troškova održavanja pri eksploataciji. Svaki uređaj u svom formatu radi preko 45 ploča na sat u visokoj rezoluciji, jer koristi fotohemijski postupak, a ne spori termalni postupak. Specijalizovane verzije uređaja osvetle do 257 novinskih tabaka za jedan sat, a ne kao spori termalni postupak koji koristi skupu toplotnu energiju umesto jeftine svetlosne energije.

Napredna UV tehnologija pruža maksimalan kvalitet sa izuzetnom jedostavnošću, sa samo dva pokretna dela, dok termalna tehnologija zahteva masivne doboše, izuzetno komplikovanu elektroniku i optiku.

UV osigurava jeftinu proizvodnju ploča za štampu, koriste istu količinu električne energije kao kancelarijski laserski štampači, jer ne zahtevaju nikakvu termalnu obradu ploče nakon razvijanja, za razliku od termalnih sistema koji koriste i do 10 puta više električne energije.

U tabeli 6 se može videti primer troškova štamparije “Tuli” iz Vršca sa mesečnom potrošnjom od 2000 ploča B2 formata:

UV osigurava pouzdanost i jeftino održavanje, ima garanciju 3 godine, glava ima vek trajanja od 10.000 sati rada (450.000 ploča B2). Cena glave UV lasera je samo 7.000 Evra za razliku od termalne glave koja košta 28.000 - 45.000 Evra.

Tabela 6: Poređenje troškova štamparije “Tuli”

Osvetljivač Broj ploča/h Sati rada X potrošnja el. energije Trošak

UV 33 60,6 h X 3,7 kW 15,29 €UV x2 65 30,77 h X 3,7 kW 7,76 €Termalni Creo 16 125 h X 15 kW 127,88 €

21

UV ploče su jeftinije od termalnih ploča, a UV CTP uređaj osvetljava ploče svih proizvođača (Agfa, Fuji, Kodak, Typon...) što pruža sigurnost u pogledu kontinuiteta proizvodnje bez zastoja i ucena distributera.

Iz svega navedenog, može se zaključiti da UV tehnologija ima više prednosti u odnosu na termalnu. Jedini nedostatak je nešto lošija reprodukcija u štampi u odnosu na termalne ploče, ali budući da je UV tehnologija relativno mlada i da se još uvek razvija, u budućnosti se očekuje povećanje kvaliteta, a samim tim i preuzimanje dela tržišta termalne tehnologije.

22

Literatura• Pešterac, Č. (2001) Osnovi tehnologije Computer to Plate, Termalne CtP ploče, Termalne ploče bez hemijske obrade (Processless thermal plates), CtP violet, Tehnologija CtCp (Computer to Conventional Plate), pp. 12-19

• Pešterac, Č. (2005) Izrada štamparske forme, Ploče i osvetljivači za CtP tehnologiju, Tehnički izveštaj, Merno kontrolne trake za CtP, Merni uređaji za kontrolu CtP ploča, pp. 38-41, 88-105

• Weber, R. J. (2010), Computer-to-Plate White Paper, Violet Laser Vs Thermal Operating Cost, Summary of Laser Technology - Violet vs. Thermal, pp. 26-31, http://www.bob-weber.com/downloads/CTP%20WP%203-10.pdf (Pristupljeno između 10. i 20. 05. 2012.)

• Živković P., Jovanović S. (2005) Trendovi u izradi štamparskih formi za ofset štampu, Probni otisak i kontrola kvaliteta, pp. 173-174

• basysPrint a division of Xeikon NV (2012) basysPrint UV-Setter Series 800 (8 up), http://basysprint.com/products/basysprint-uv-setter-series-800 (Pristupljeno između 14. i 21. 05. 2012.)

• basysPrint a division of Xeikon NV (2012) UV Setter Technology, http://basysprint.com/technology (Pristupljeno između 14. i 21. 05. 2012.)

• Lüscher AG Maschinenbau (2012) XPose! UV, http://www.luescher.com/index.php?id=40&L=2 (Pristupljeno izmedju 14. i 21. 05. 2012.)

• Escher-Grad Inc. (2012) Cobalt8 Computer to Plate System, http://www.starlaser.com.br/pdfs/eschergrad/COBALT8Brochure.PDF (Pristupljeno između 19. i 23. 05. 2012.)

• Texas Instruments Incorporated (2009) How DLP Technology Works, http://www.dlp.com/technology/how-dlp-works/default.aspx (Pristupljeno između 8. i 15. 05. 2012.)

• New Deal (2010) Katalog mašina i opreme za grafičku industriju, h t tp://www.newdea l . rs/ images/new%20dea l%20web.pdf (Pristupljeno 20.05.2012.)