U V O D

Samom pojavom novca pojavljuje se stalna borba izmedju onih koji imaju visak sredstava i onih kojima su sredstva potrebna.

Finansijski sistem svake zemlje zavisi, pre svega, od stepena razvoja bankarskog sektora, a ekonomski rast svake ekonomije u jasnoj je korelaciji sa aktivnostima poslovnh banaka, posebno u ekonomijama u kojima poslovno bankarstvo zauzima visok udeo u celom finansijskom sektoru.

Banke se u teoriji najcesce definisu kao finansijske institucije, novcani zavodi ili kreditne ustanove cija je osnovna delatnost uzimanje i davanje kredita odnosno posredovanje izmedju suficitnih i deficitnih transaktora sa asimetricnim finansijskim pozicijama i kao institucije koje obavljaju odredjene platne i druge transakcije za racun svojih komitenata. Prikupljanje depozita s jedne strane i davanje kredita uz odredjenu kamatu (cena kredita) s druge strane je mozda i najvaznija uloga banke kao direktnog posrednika, te najvecim delom i glavni izvor prihoda banke. Posrednicka uloga je jedna od osnovnih uloga, tako da princip medjusobnog poverenja izmedju banke i klijenta sustinski odvaja banku od drugih finansijskih institucija. Pojam banke podrazumeva i ulogu u makrosistemu nacionalne ekonomije, jer banka iako iskazuje i zastupa interese osnivaca banke, bitno utice i na interes nacionalne ekonomije.

Sam izraz kredit potice od latinske reci credare, sto znaci verovati, kasnije rec veresija koja znaci naknadno placanje proizvoda ili vracanje novca pod odredjenim uslovima.

Kredit predstavlja duznicko-poverilacki odnos u kome poverilac ustupa pravo raspolaganja novcem duzniku na izvesno vreme i pod izvesnim uslovima.

Najprostije receno, kredit je raspolaganje tudjim novcem na odredjeno vreme, za sta se vlasniku novca placa naknada. Po pravilu, korisnik kredita (odnosno onaj ko raspolaze tim novcem) je fizicko ili pravno lice, dok je kreditor (vlasnik novca) poslovna banka.

Nastanak kredita se veze za pojavu privremenog viska proizvoda, a kasnije novca kod jednih i potrebu za proizvodima ili novcem kod drugih, uz obavezu vracanja. U pocetku se kredit javlja u naturalnom obliku, kada poverilac ustupa duzniku svoje proizvode kojih je u tom momentu imao vise nego sto mu je bilo potrebno, a ovaj ih je uzimao uz obavezu da iste proizvode vrati. Naturalni kredit je karakteristican za period naturalne privrede i nestaje njenim prestankom, odnosno pojavom novca.

Funkcija novca kao sredstva placanja predstavlja osnovu za pojavu kreditnog novca – novca savremene razvijene trzisne privrede. Uz nizi stepen drustvenog razvoja, kredit je po obimu bio manji i imao je privatni karakter – direktan odnos izmedju lica koje je imalo sredstva bez potrebe za angazovanjem za odredjeno vreme i lica kome su sredstva bila potrebna. Da bi doslo do odnosa, bilo je potrebno da se sretnu. Sa aspekta upotrebe, bio je uglavnom potrosacki – za kupovinu potrosnih dobara. Naime, duznici su imali neredovno i neravnomerno priticanje prihoda, a poverioci su uvodjenjem kredita povecavali

1

obim prodaje. Raslojavanjem stanovnistva javljaju se zelenaski krediti (kamate) zaduzivanjem kod trgovaca i drugih bogatijih slojeva, pod teskim uslovima, u nadi da ce se popraviti ekonomski polozaj. Razvojem drustva, nauke i tehnike, masovne proizvodnje, kredit se trazi u vecem obimu jer postaje znacajan faktor razvoja nacionalne privrede. Umesto direktnog kontakta, javljaju se specijalizovane institucije koje prikupljaju sredstva i stavljaju ih na raspolaganje. Te specijalizovane ustanove su benke. Sa pojavom banaka kreditni posao je znacajno unapredjen, jer je banka posredovala izmedju onih kojima su sredstva potrebna i onih koji imaju visak sredstava, pa samim tim vise nije bilo potrebno da oni stupaju u direktan kontakt, sto je u mnogome ubrzalo i plasiranje viska sredstava, ali i koriscenje sredstava. Uloga banke u kredinom poslu znacajna je i zbog boljeg obezbedjenja placanja, tj. vracanja pozajmljenih sredstava.

U savremenoj srpskoj privredi, nakon znacajnijih promena u monetarnoj politici (prevazilazenje hiperinflacije, stecaja i likvidacije mnogih drzavnih banaka), bankarski sektor se znacajno razvija, pre svega zbog sve jace konkurencije izazvane dolaskom stranih banaka.

2

I ZNACAJ I FUNKCIJE BANKARSKOG KREDITA

U razvijenim svetskim privredama, a takodje i u nasoj zemlji i zemljama u tranziciji, bankarski krediti igraju znacajnu ulogu u rastu i razvoju privrede. Centralna banka, u nasem slucaju Narodna Banka Srbije, preko monetarne politike utice na rad banaka i tako usmerava novcana sredstva ka zeljenom cilju. U odnosu na proces reprodukcije, kredit ima veoma znacajnu funkciju, jer omogucava likvidnost i kontinuitet proizvodnje, ubrzava i povecava proces proizvodnje i uspostavlja ravnotezu robno – novcanih odnosa na trzistu.

Najznacajnije funkcije kredita su:

Mobilizatorska funkcija kredita – jedna je od najznacajniji funkcija kredita, jer se na ovaj nacin vrsi mobilizacija, tj. prikupljanje, slobodnih novcanih sredstava koja se u drustvu i privredi nalaze van proizvodne i prometne funkcije i na ovaj nacin se ta sredstva alociraju na korisnike, tj. ova prikupljena sredstva se usmeravaju tamo gde su potrebnija, ka korisnicima koji u tom periodu nemaju dovoljno raspolozivog novca;

Kontinuitet reprodukcije uz kreditnu podrsku – ovo je jako znacajna funkcija za sve privredne grane, jer preduzeca uz pomoc kredita mogu lakse da prebrode poteskoce tekuceg poslovanja, uz kreditnu podrsku preduzeca mogu da doprinesu ocuvanju likvidnosti i na taj nacin podmire dospele obaveze, takodje mogu da obezbede kontinuitet proizvodnje (prosta reprodukcija) ali i da ubrzaju i uvecaju proizvodnju (prosirena reprodukcija), kreditna podrska je znacajna i za ravnotezu robno-novcanih odnosa zbog regulisanja ponude i traznje na trzistu;

Kredit obezbedjuje likvidnost i stabilnost privredjivanja – ova funkcija je najizrazenija kod preduzeca koja imaju sezonski karakter proizvodnje i prodaje, pa ovakva preduzeca i organizacije mogu uz pomoc kredita u periodima kada se ne realizuje proizvodnja doci do novcanih sredstava;

Uz pomoc kredita mogu da se regulisu ponuda i traznja na trzistu – sto dovodi do stabilnosti cena i smanjivanja nivoa zaliha, pa se samim tim i ubrzava proces reprodukcije, ovo znaci da kupci na trzistu mogu podmirivati svoje potrebe i onda kada nemaju dovoljno sopstvenih sredstava, tj. uz kreditnu podrsku oni se javljaju kao potrosaci na trzistu i kupuju zalihe proizvoda;

3

Uticaj kredita na medjunarodnu ekonomsku razmenu – jako je znacajan jer je izvozni kredit postao sredstvo konkurentske borbe, kredit je narocito znacajan i potreban prilikom osvajanja novih trzista;

Kredit kao inicijator razoja privredno nedovoljno razvijenih podrucja – ova funkcija ima poseban znacaj u medjunarodnim privrednim odnosima za razvoj privreno nedovoljno razvijenih zemalja, na ovaj nacin nerazvijene zemlje mogu ubrzati svoj razvoj jer se prevazilazi nedostatak sopstvene akumulacije, najznacajnije kredite ove vrste odobravaju: Svetska banka (WB); Medjunarodni monetarni fond (IMF); Evropska banka za obnovu i razvoj

Kontrolna funkcija kredita u privredi – predstavlja vazan oblik ukupne kontrole. Pomocu kredita se ostvaruje stalna kontrola poslovanja preduzeca koja se kreditiraju. Banka koja daje kredit, po pravilu, uslovljava svog klijenta da celokupno finansisko poslovanje obavlja uz njeno posredovanje (npr. Komercijalna banka odobrava kredite pravnim licima sa povoljnijim kamatama ukoliko 80% svog ukupnog poslovanja obavljaju preko racuna koji poseduju u toj banci, ukoliko je ovakav slucaj preduzece moze da dobije dugorocni kredit za investiciona ulaganja i nabavku osnovnih sredstava, sa rokom otplate do 5 godina). Banka kontrolise klijenta koji koristi njen kredit, kako bi se uverila da se kredit zaista namenski upotrebljava, da preduzece posluje rentabilno, da nema sunljivih i spornih potrazivanja i da su zalihe iskazane prema realnim cenama. Kontrolna funkcija kerdita zasniva se na obavezi duznika da uzeti kredit mora vratiti banci u odredjenom roku i sa odredjenom naknadom u vidu kamate. Svako odstupanje od ugovorenog roka vracanja, signalizira banci da je doslo do poremecaja u procesu reprodukcije i ukazuje da treba preuzeti konkretne mere za naplatu kredita.

4

IIPROCEDURE BANKE U POSTUPKU KREDITIRANJA

2.1. Opsti uslovi odobravanja kredita

U savremenim uslovima privredjivanja ali i zivota banka ima znacajnu ulogu. Zbog velike dinamicnosti poslovanja i globalizacije na bankama je veoma velika odgovornost, kako da svoja sredstva plasiraju na najbolji moguci nacin, ali i kako da budu sigurne da ce ta sredstva biti vracena u dogovorenom vremenskom periodu i sa dogovorenom naknadom, tj. kamatom.

Banke najcesce svoja sredstva plasiraju u vidu raznih vrsta kredita, kreditirajuci na taj nacin stanovnistvo i privredu. Najveci deo sredstava banke upucuje se u kreditiranje privrede, mada je u nasoj domicilnoj bankarskoj praksi veliki deo sredstava banaka usmeren u kreditiranje stanovnistva. Po poslednjem izvestaju NBS, 61.5% od ukupnih plasmana svih banaka koje posluju na teritoriji nase drzave, su plasmani privredi, dok plasmani stanovnistvu iznose 35.5%. 1

Iako je banka profitna organizacija i osnovni cilj joj je da ostvari sto veci profit (razlika izmedku aktivne i pasivne kamate), to ne znaci da banka po svaku cenu daje kredite svima koji to zatraze. Zbog svoje sigurnosti, ocuvanja likvidnosti i solventnosti, svaka banka ima svoju kreditnu politiku, kao deo poslovne politike banke, koja u zavisnosti od banke propisuje opste i posebne uslove odobravanja kredita. Kreditnu politiku banke iako propisuju i usvajaju organi upravljanja banke, ona ipak mora biti u skladu sa Zakonom i uslovima koje propisuje Narodna Banka Srbije, kao centralna banka u zemlji.

Da bi obezbedila sigurnost plasiranih sredstava banka najpre utvrdjuje da li zainteresovano preduzece ili fizicko lice ispunjava osnovne generalne uslove usvojene kreditnom politikom banke.

Uslovi za odobravanje kredita privrednim subjektima mogu biti opsteg i posbnog karaktera. Opsti uslovi odobravanja kredita su odredjeni zakonom i aktima poslovne politike banke, njihova karakteristika je da se odnose na sve podnosioce zahteva za kredit (korisnike) kao i za sve vrste kredita. Za razliku od opstih uslova, posebni uslovi odobravanja kredita, kao sto im i samo ime govori, odnose se samo na pojedine - posebne vrste kredita, tj. odnose se samo na pojedine namene kredita, dakle posebni uslovi odobravanja kredita su selektivnog karaktera.

Da bi se ispunili opsti uslovi odobravanja kredita potrebno je da banka utvrdi da li je privredni subjekt pravno sposoban da zakljuci sa bankom ugovor o kreditu. Utvrdjivanje pravne sposobnosti moguce je uvidom u dokumentaciju koja dokazuje da je privredni subjekt upisan u postojeci registar, u nasoj zemlji to je Agencija za privredne registre, pored pravne sposobnosti jako je vazno da se utvrdi da li je lice koje podnosi zahtev za kredit ovlasceno lice od strane privrednog subjekta.

1 Bankarski sektor u Srbiji-izvestaj NBS za IV k. 2008.

5

Posebni uslovi odobravanja kredita, najcesce se odnose na:

namenu upotrebe sredstava; sopstveno ucesce korisnika kredita; polaganje depozita; instrumente obezbedjenja vracanja kredita i dr.

2.2 Kriterijumi kreditne sposobnosti klijenata

Kreditna sposobnost klijenta, tj. trazioca kredita, podrazumeva mogucnost uzimanja, koriscenja i vracanja kredita banci pod odredjenim uslovima.

Za banku je jako znacajno ispitivanje kreditne sposobnosti klijenta. Ukoliko banka ne posvecuje dovoljno paznje, tj. ukoiliko neadekvatno donosi odluke o odobrenju kredita, to moze imati nepovoljne posledice na sam rad banke ali i na njeno dalje poslovanje. Ukoliko se pozajmljena sredstva ne vrate u predvidjenom roku to moze uticati na kreditni potencijal banke, na njenu likvidnost, a takodje i na poslovni ugled banke. Zbog svega ovoga savremene banke imaju posebna odeljenja koja se bave utvrdjivanjem kreditne sposobnosti klijenata (kreditni odbor) ili ovlascena lica koja donose odluku o kreditnoj sposobnosti klijenata (kreditni referent).

Ocena kreditne sposobnosti klijenta je pouzdana ukoliko se period posmatranja odnosi na duzu vremensku seriju, ovo naravno podrazumeva uvid u poslovanje klijenta na osnovu dokumentacije koja se podnosi, a koja je obavezna. Kreditna sposobnost nekog klijenta ima dva aspekta ; formalni i materijalni. Da bi se ispunila formalna kreditna sposobnost potrebno je da je klijent pravno sposoban da zakljuci ugovor o kreditu sa bankom. Materijalna kreditna sposobnost je ispunjena ako klijent pruza dovoljno garancija da ce u odredjenom roku ispuniti svoje obaveze iz ugovora o kreditu, duznik svojom imovinom i poslovnom sposobnoscu garantuje da ce ispuniti obaveze iz ugovora.

Prilikom utvrdjivanja kreditne sposobnosti trazioca kredita banka analizira preduzece koje podnosi zahtev, jedna od najprihvatljivijih analiza je tzv. “5 CS of credit”. “5 CS of credit” istice pet dominantnih faktora u procesu analize, i to:

1) “character” – karakteristike trazioca kredita;2) “capacity” – velicina njegovog kapaciteta ili sposobnost

vracanja;3) “capital” – velicina njegovog kapitala ili bogatstvo duznika;4) “collateral” – uslovi obezbedjenja kredita;5) “conditions” uslovi njegovog poslovanja.2

Na osnovu analize banka ce proglasiti kreditno sposobnim onog klijenta koji ispunjava sledece uslove:

ostvaruje pozitivan finansiski rezultat;

2 V. Bjelica ‘Bankarstvo’, Beograd, 2006.

6

nema nepokrivenih gubitaka po zavrsnom racunu iz predhodne godine;

ima mogucnost da vrati kredit o roku; ima uredno finansisko poslovanje; ima azurno knjigovodstveno stanje; svoju imovinu i obaveze iskazuje po stvarnoj vrednosti u

skladu sa vazecim propisima; racionalno koristi sredstva i postize zadovoljavajuci koeficijent

obrta; namenski koristi ranije odobrene kredite; uredno izmiruje obaveze prema banci, drzavnoj zajednici i

poslovnim partnerima; da nema nekontrolisanog prelivanja obrtnih sredstava u

osnovna; uredno naplacuje svoja potrazivanja; ima strucno osposobljene kadrove za uspesno obavljanje

poslova i dr.

Banka ocenjuje kreditnu sposobnost klijenta na osnovu bilansa stanja i bilansa uspeha, pre svega analizirajuci prihode i rashode. Trazioc kredita koji ima iskazan gubitak iz predhodne godine ne predstavlja kreditno nesposobnog klijenta ukoliko je taj gubitak pokriven na propisan nacin. Naprotiv takav klijent smatra se kreditno sposobnim, s tim da se u praksi uglavnom odobrava kredit sa nesto visom kamatnom stopom u odnosu na kamatnu stopu koja se obracunava za klijenta koji je iskazao pozitivan finansiski rezultat.

Prilikom analize kredidnog zahteva za banku je veoma znacajno da predeuzece redovno izmiruje svoje dospele obaveze prema banci, drzavi i svojim poveriocima, ali je takodje jako znacajno i da li preduzece redovno i u roku naplacuje svoja potrazivanja. Banka nece zakljuciti ugovor o kratkorocnom kreditu sa preduzecem koje ima dospela nenaplacena potrazivanja, ako je od dana dospelosti potrazivanja proteklo vise od 60 dana, a preduzece nije preduzelo potrebne mere za njihovu naplatu.

Obaveza svakog preduzeca je da svoja sredstva koristi namenski, u pojedinim slucajevima dozvoljeno je prelivanje iz jednog fonda u drugi, medjutim banka ne dozvoljava da se sredstva trazioca kredita nekontrolisano prelivaju iz obrtnih sredstava u osnovna sredstva, ni obrnuto, pre svega jer moze doci do nedostatka likvidnih obrtnih sredstava a samim tim i do nepostovanja ugovora, tj. duznik nece imati raspoloziva sredstva da izmiri dospele obaveze prema banci.

2.3. Postupak odobravanja i koriscenja kredita

Postupak kreditiranja podrazumeva sve pravne i ekonomske radnje koje preduzima trazilac kredita, odnosno koje cini poslovna banka da bi se odobrio kredit.

Bez obzira na razne marketinske poruke (npr. udjes, izadjes i gotovo) i znacajno skracenje roka odlucivanja po kreditnom zahtevu, u interesu svake

7

banke je da se uveri u sigurnost svojih plasmana, iako rizik uvek postoji, zbog toga svaki postupak kreditiranja ima vise faza, jer banka sebi nesme da dozvoli da ugrozi svoju likvidnost, niti da smanji kreditni potencijal.

Svaki postupak kreditiranja ima sledece faze:

1) podnosenje zahteva za kredit;2) pazmatranje i obrada kreditnog zahteva;3) resenje po kreditnom zahtevu;4) zakljucivanje ugovora o kreditu;5) koriscenje i vracanje kredita.3

2.3.1. Podnosenje zahteva za kredit

Podnosenje zahteva za kredit je prva faza u postupku kreditiranja. U ovoj fazi klijent (potencijalni duznik) podnosi banci zahtev za kredit, pri cemu mora jasno da obavesti banku o:

nameni, visini kredita, vremenskom intervalu vracanja (roku), nacinu vracanja (otplate), visini kamate, instrumentima obezbedjenja, visini sopstvenih sredstava i dr.

Ukoliko se radi o pravnom licu podnose se finansiski izvestaji poslovanja iz predhodnog perioda, u nasoj zemlji se to razlikuje u zavisnosti od banke, ali se najcesce po pravilima banaka podnose finansiski izvestaji predhodne dve godine. Za pravna lica jako je znacajno da se podnese biznis plan za poduhvat koji ce se kreditirati, u kome mora precizno biti navedeno i obrazlozeno koriscenje finansiskih sredstava. Kako je biznis plan, relativno novina za nasa domaca preduzeca, u mnogim slucajevima preduzeca kontaktiraju specijaliste pri izradi biznis plana, a takodje i banke mogu biti konsultanti. Poslovnoj banci je najcesce, radi uvida, neophodna sledeca dokumentacija:

odluka organa upravljanja preduzeca da se moze zaduziti kod banke,

plan razvoja preduzeca, plan proizvodnje preduzeca izrazen kvantitativno i vrednosno, ostvarena realizacija, struktura troskova i prodajne cene, prethodni zavrsni racun i periodicni obracun bilansa uspeha, kretanje zaliha sirovina, materijala, nedovrsene proizvodnje i

gotovih proizvoda, stanje obrtnih sredstava, njihovi izvori, sredstva kojima

raspolaze,

3 V. Bjelica, ‘Bankarstvo’, Beograd, 2006.

8

ukupne obaveze, pregled stanja i kretanja fondova i sl.

Kada je rec o fizickim licima, visina licnog dohodka je najznacajnija prilikom podnosenja zahteva, pre svega mesecni iznos kredita nesme da opterecuje vise od 1/3 licnog dohodka, takodje lice mora da navede za koju vrstu kredita podnosi zahtev.

Kompletiran zahtev za kredit se predaje analitickoj sluzbi banke, koja dalje preuzima dalji rad na kreditnom zahtevu.

2.3.2. Razmatranje i obrada kreditnog zahteva

Prema novom zakonu kojim se definise banka kao i njeni poslovi, u nasoj bankarskoj praksi po prvi put je uveden kreditni odbor.

Kreditni odbor i pojedinci kreditni referenti su ovlasceni za razmatranje i donosenje konacne odluke o kreditiranju.

Ova faza je jako znacajna za banku, jer se u njoj analiziraju svi podaci iz podnesenog zahteva. Analiza se formalno-pravna strana, kao i materijalno-finansiska strana trazioca kreda. Sa formalno-pravne strane treba utvrditi da li se podneti zahtev za kredit moze prihvatiti i preuzeti, dok se sa materijalno-finansiske strane utvrdjuje realna opravdanost kreditnog zahteva.

Ono sto je jako znacajno za banke, ali i za nasu drzavu, jeste Kreditni biro. Kreditni biro objedinjuje podatke o zaduzenosti gradjana, preduzetnika i pravnih lica iz nase zemlje. Osnovan je u Beogradu, decembra meseca 2005. godine. Na osnovu podataka iz kreditnog biroa banke brze i sa vecom sigurnoscu utvrdjuju tacnost podataka iz kreditnog zahteva.

Na osnovu izvrsene analize nadlezni organ banke donosi predlog odluke, predlog moze da bude pozitivan ili negativan.

2.3.3. Resenje po kreditnom zahtevu

Na osnovu zakljucka iz kreditnog referata, kreditni odbor banke donosi reseneje koje prosledjuje traziocima kredita. Odluka koja se donese na osnovu zahteva za odobravanje kredita treba se sprovesti. Ukoliko je odluka negativna, o tome se trazioc kredita obavestava pismenim putem uz obavezno objasnjenje zbog cega je doneta negativna odluka. Kada je odluka pozitivna, tj. kada je kreditni zahtev usvojen, trazilac kredita se obavestava i ujedno poziva na sklapanje ugovora o kreditu. Uslovi pod kojima se odobrava kredit treba da su navedeni i u resenju i u ugovoru o kreditu.

2.3.4. Zakljucivanje ugovora o kreditu

Ova faza uglavnom sadrzi formalno-pravne aspekte kreditnog posla. Ugovor o kreditu je dvostrana izjava volje kreditora i kreditiranog, tako da obavezno mora biti u pismenoj formi i obuhvata sve posebne uslove pod kojima se kredit odobrava. Najbitniji elementi ugovora o kreditu su:

9

naziv davaoca i primaoca kredita, iznos odobrenog kredita, namenu i rok koriscenja kredita, rok vracanja kredita, kamatnu stopu, visinu redovne i zatezne kamate, obaveze banke prema korisniku kredita, druge obaveze korisnika kredita prema banci, instrumente obezbedjenja kredita, mesto i datum sklapanja ugovora, pecat i potpise ugovornih strana.

Ugovor postaje punovazan potpisivanjem ugovornih strana. Ugovor predstavlja zastitu i jednoj i drugoj strani u kreditnom poslu, zbog toga se i izdaje u dva primerka, po jedan primerak zadrzava svaka strana.

U nasoj (domicilnoj) bankarskoj praksi, narocito kada je rec o kreditima namenjenim fizickim licima, cesto se desava da gradjanin (duznik) prilikom potpisivanja ugovora o kreditu ne razmotri sve klauzule ugovora.

2.3.5. Koriscenje i vracanje kredita

Po potpisivanju ugovora o kreditu, poslovna banka stvara uslove za pustanje odobrenog kredita u tecaj. Na racun korisnika kredita, koji je najcesce otvoren u banci koja odobrava kredit, banka prebacuje odobreni iznos novcanih sredstava i od tog momenta korisnik kredita moze da raspolaze odobredim sredstvima. Ovde se ne zavrsava posao banke, vec banka prati i proverava svog duznika da li namenski koristi odobrena sredstva, najcesce i obavestava korisnika kredita o visini mesecnog iznosa kredita uvecanjog za kamatu, kao i o tacnom datumu u mesecu do kada treba da izvrsi uplatu. Ukoliko se kredit ne vraca po planu i ugovoru banka pocinje da obracunava i zateznu kamatu, koja je znatno visa od ugovorene i dodatno opterecuje korisnika kredita. Ako korisnik kredita bez opravdanog razloga ne vraca kredit uredno, banka moze izvrsiti prinudnu naplatu uz pomoc suda.

Kod nas u zemlji po statistickim podacima nasi gradjani i preduzeca uredno i redovno otplacuju anuitete svojih kredita bankama, sto bi trebalo da predstavlja dobru procenu banaka prilikom odobravanja zahteva za kredit, kao i dobru kontrolu koriscenja i vracanja kredita.

III

10

VRSTE BANKARSKIH KREDITA

3.1. Podela bankarskih kredita

Kako se je bankarstvo razvijalo, zbog rastuce globalizacije i sve jace konkurencije, tako se je i paleta bankarskih usluga sve vise sirila i usavrsavala kako bi privukla sto vise novih klijenata, ali i kako bi zadrzala postojece. Ipak njznacajnija usluga banke i do danasnjih dana ostao je kredit, medjutim danas ima raznih vrsta kredita, tako da se ne mogu svi ni nabrojati i klasifikovati.

U nasoj drzavi trenutno posluje 34 banaka, vecina njih je u vlasnistvu stranih lica, ali postoje i one koje su jos uvek u vlasnistvu drzave. Zbog sve jace konkurencije i zelje za maksimizacijom profita, banke se svakodnevno takmice i prezentiraju nove usluge, a sve u cilju povecanja broja korisnika i ocuvanja broja postojecih korisnika. Banke, kako bi se priblizile svojim korisnicima stalno nalaze nove nacine i uslove kreditiranja.

Ovo su neke od najznacajnijih podela kredita:

1) Prema rocnosti na:

kratkorocni (do 1 godine) srednjerocni (do 5 godina) dugorocni (od 5 do 10 godina)

2) Po obliku osiguranja kredita:

neosigurani osigurani

3) Po vrstama kreditora:

bankarski kredit, drzavni kredit, komercijalni, kredit osiguravajucih drustava, kredit privatnih lica, konzorcijajalni (meta) kredit.

4) Po vrstama zajmotrazilaca:

poljoprivredni kredit, industriski kredit, komunalni (stambeni), licni kredit.

5) Po vrstama koriscenja:

11

potrosacki kredit, industriski kredit kredit za formiranje pocetnih sredstava (kapitala)

kompanije, investicioni, sezonski, kredit za operacije vrednosnim papirima, uvozni kredit, izvozni kredit.

U nerazvijenom ili nedovoljno razvijenom trzistu novca, kamate i trzistu kapitala, kao sto je slucaj i u nasoj zemlji, banke su u potpunosti preuzele ulogu kreditiranja i finansiranja reprodukcije, ali i finansiranja gradjana.

U nasem bankarskom sistemu najcesca podela kredita jeste podela na osnovu izvora iz kojih se krediti odobravaju i vremena na koje se odobravaju, pa shodno tome postoje:

kratkorocni (krediti za obrtne potrebe), investicioni ili dugorocni i potrosacki krediti.4

Kratkorocni krediti (krediti za obrtne potrebe) i investicioni krediti namenjeni su privrednim subjuktima, dok su potrosacki krediti namenjeni stanovnistvu, tj. fizickim licima.

3.2. Kratkorocni krediti (krediti za obrtne potrebe)

Zbog nedovoljne akumulacije domace privrede koja se jos uvek nalazi u razvoju, mnoga preduzeca nisu u mogucnosti da obezbede finansiska sredstva za nabavku osnovnih i obrtnih sredstava, zbog toga se javljaju banke u ulozi kreditora, kako bi preduzece lakse prebrodilo trenutni nedostatak finansijskih sredstava i nesmetano nastavilo proces reprodukcije.

Pod obrtnim sredstvima preduzeca podrazumevaju se ona sredstva koja menjaju oblik da bi se, menjejuci ga, ponovo vratila u prvobitni novcani oblik. Ovde spadaju: gotov novac, sirovine, materijal, nedovrsena proizvodnja, zalihe gotove proizvodnje, potrazivanja od kupaca i dr.

Krediti koji se odobravaju za obrtna sredstva pre svega odobravaju se za sledece namene:

krediti za proizvodnju, krediti za zalihe, krediti za robni promet.

4 S. Komazec, ‘Monetarna ekonomija i bankarstvo’, Beograd, 2001.

12

Za odobravanje kredita za proizvodnju neophodno je ispuniti, pored opstih uslova, i poseban uslov, a to je sigurnost plasmana proizvoda za koje se kredit trazi na odredjenom trzistu. Ovaj poseban uslov je narocito znacajan ukoliko se radi o prosirenoj reprodukciji koja se finansira iz kredita. Krediti za proizvodnju se pre svega odobravaju za:

proizvodnju proizvoda, nabavku sirovina i repro materijala, kreditiranje zaliha gotove robe i potrazivanja.

Krediti za zalihe su jako znacajni kod preduzeca kod kojih nije uskladjena proizvodnja i prodaja, to su pre svega preduzeca koja imaju sezonski karakter prodaje ili nemaju dovoljno trajnih obrtnih sredstava. Kredit za zalihe se odobrava preduzecu pod uslovom da je obim zaliha ekonomski opravdan.

Krediti za robni promet koriste se za pospesavanje prometa, kupovine i prodaje robe. Ovi krediti robni promet snabdevaju potrebnim sredstvima, kako bi se promet robe nesmetano odvijao, a to se takodje odrazava i na kontinuitet proizvodnje. Krediti za robni promet mogu biti krediti za kupovinu robe, kao i krediti za prodaju robe.

Iako se krediti za finansiranje obrtnih sredstava svrstavaju u kratkorocne kredite, tj. u kredite sa rokom otplate do godinu dana, u nasoj domicilnoj praksi ima slucajeva kada banke odobravaju ovu vrstu kredita sa duzim rokom otplate. Tako na primer Raiffesen bank odobrava kredite za finansiranje obrtnih sredstava za privredne subjekte, sa rokom otplate do 36 meseci, uz kamatnu stopu od 18.15%, a iznos koji preduzeca mogu da dobiju krece se u rasponu izmedju 1000 do 30000 eura.

3.3. Krediti za investicione potrebe

Investicije su jedan od bitnih uslova privrednog rasta i razvoja u svakoj zemlji, pa tako i kod nas. Posto su investicije dugotrajan proces koji zahteva vecu kolicinu finansijskih sredstava, retko koje preduzece izvodi investicije bez podrske banaka.

Investicioni krediti banaka namenjeni su za finansiranje trajnih ulaganja u poslovanje preduzeca. Svrha tih ulaganja moze biti tehnicko-tehnolosko unapredjenje materijalne osnove rada ( ulaganje u gradjevinsku infrastrukturu, opremu i znanje), ili obezbedjenje trajnih obrtnih sredstava koja su neophodna za redovno poslovanje.

Mogucnost banke da odobrava investicione kredite uslovljena je volumenom i strukturom kreditnog potencijala, i to posebno onog dela koji ima karakter trajnih sredstava, kao sto su: sredstva fonda osnivaca, sredstva rezervi, dugorocni depoziti, dugorocna kreditna sredstva ( od domacih i inostranih banaka) i sl. Banke mogu investicione kredite odobravati i iz kratkorocnih depozita, sto je poznato kao proces rocne transformacije sredstava. Pri tome banke moraju voditi racuna o bilansnoj ravnotezi u prilivu i odlivu sredstava, jer u protivnom banke mogu otici u zonu nelikvidnosti.

13

Da bi banka odobrila investicioni kredit svom poslovnom klijentu, neophodno je da raspolaze odgovarajucom dokumentacijom koju je trazilac kredita duzan da prezentira banci. Relevantna dokumentacija koja prati kreditni zahtev je investicioni program ( biznis plan) i investiciono-tehnicka dokumentacija. Investicioni program, tj. biznis plan, je elaborat u kome se obrazlazu cilj i namena investicionih ulaganja. U investicionom programu, osim naznake o kakvom je investicionom projektu i objektu rec, ukazuje se na ekonomsku opravdanost tih ulaganja. Banka na osnovu elaborata detaljno analizira sve ekonomske faktore koji uticu na investiciju, pa na osnovu analize donosi odluku po kreditnom zahtevu.

Banka obavezno pored roka vracanja i sume koju odobrava, mora i da zastiti svoja potrazivanja, najcesci instrumenti obezbedjenja ove vrste kredita su: garancija druge banke, menicno jemstvo, upis hipoteke kao zaloznog prava na nekretnine, osiguranje imovine i td.

3.4. Potrosacki krediti – krediti stanovnistvu

Potrosacki krediti se odobravaju na osnovu formiranih stednih uloga kod banaka. Pod potrosackim kreditima se podrazumevaju krediti odobreni gradjanima (fizickim licima), osnovna funkcija ovih kredita je da podsticu potrosnju a samim tim i regulisu zalihe odredjenih vrsta roba.

U nasoj domicilnoj praksi, sredinom ’90. godina XX veka, ova vrsta kredita skoro da se nije ni koristila, pre svega zbog nestabilne monete (hiper inflacija). Zatim se od 2001. godine sa pojavom stranih banaka i stabilnijom monetarnom politikom, ovi krediti ponovo pojavljuju na trzistu i dozivljavaju sve vecu ekspanziju. Narodna banka Srbije je vise puta morala da intervenise kako nebi potrosacki krediti dodatno uticali na povecanje inflacije. Neke od mera koje je NBS preduzela su: povecanje stope obavezne rezerve ( za obaveze u dinarima 10%, a za devizne obaveze 45%)5, koje su banke duzne da drze kod NBS to je narocito bilo izrazeno kod kredita koje su poslovne banke uzimale iz inostranstva po veoma povoljnijim kamatama, takodje NBS je donela odluku po kojoj banke moraju da usklade kratkorocne i dugorocne plasmane stanovnistvu sa osnovnim kapitalom banke, tako da stanje tih plasmana na kraju svakog meseca bude manje ili jednako 200% vrednosti osnovnog kapitala banke na kraju svakog meseca.

Banke koje posluju na teritoriji nase drzave nude potrosacke kredite za razlicite namene, ka sto su: za kupovinu bele tehnike, za kupovinu namestaja i sl. Ono sto je zajednicko i jako vazno za ovu vrstu kredita jeste to da se sredsva ne prebacuju na racun korisnika kredita, vec na osnovu profakture direktno na racun prodavca kod kojeg korisnik kredita nabavlja odredjena dobra.

(Npr.) Potrosacki kredit koji odobrava Komercijalna banka: efektivna kamatna stopa na godisnjem nivou iznosi 13.95%, kredit se izdaje na vremenski period do 60 meseci, mesecni anuitet nesme da opterecuje licni dohodak vise od 1/3, kredit se izdaje na osnovu profakture, kao instrumenti obezbedjenja placanja javljaju se administrativna zabrana, menica, jedan zirant.

5 Izvestaj NBS - 2007

14

Krediti koji su danas najzastupljeniji na nasem trzistu a namenjeni su fizickim licima su:

gotovinski krediti, auto krediti ( za nabavku automobila), krediti za gasifikaciju i toplifikaciju, stambeni krediti, krediti za adaptaciju nekretnina, krediti za skolarinu, krediti za poljoprivrednike, turisticki krediti i sl.

Gotovinski krediti su specificni po tome sto se sredstva odobravaju korisnicima bez navodjenja namene koriscenja kredita. Gotovinski krediti ili kod nas poznatiji kao kes krediti, su bili jako zastupljeni u predhodnoj godini, sto je uticalo na kolicinu novca u opticaju koja nije bila u skladu sa monetarnom politikom NBS, zbog toga je NBS uvela dodatne propise za odobravanje ove vrste kredita. Novi propisi su na snazi od avgusta meseca 2007. godine, a po njima maksimalni vremenski period na koji se mogu odobravati limitiran je na 24 meseca. Zbog ove odluke, jasno je da se smanjenjem vremena povecava mesecni anuitet, pa samim tim manji broj korisnika moze da se odluci za ovu vrstu kredita, tj. mali broj korisnika moze da ispuni uslove za odobravaje ove vrste kredita. Ova odluka NBS jeste uticala na smanjenje gotovinskih kredita, ali je dovela do povecanja kreditiranja putem kreditnih kartica.

Stambeni krediti i krediti za poljoprivrednike odobravaju se uz subvencije drzave, tako da korisnici ovih vrsta kredita imaju znatno povoljnije uslove kreditiranja.

3.5. Vrste kredita u zavisnosti od instrumenata obezbedjenja

Instrumenti obezbedjenja vracanja kredita su jako znacajan faktor prilikom analize svakog kreditnog zahteva. Neke vrste kredita su i dobile naziv po svojim instrumentima obezbedjenja, u ovu grupu spadaju:

eskontni krediti, hipotekarni krediti, lomardni krediti, rambusni krediti, krediti po osnovu akcepta, avala i garancija banke

Eskontni kredit banka odobrava na osnovu menicnog jemstva, sto znaci da je eskontni kredit po svojoj sustini menicni kredit. Banka koja raspolaze slobodnim novcanim sredstvima odkupljuje menicu od imaoca te hartije od vrednosti pre njenog roka dospeca. U ovom postupku banka umanjuje menicnu sumu za iznos eskonta (kamate) i provizije banke, racunajuci od dana otkupa

15

menice do dana njenog dospeca na naplatu. Spremnost banke da usmeri sredstva u ovu vrstu plasmana pre svega zavisi od raspolozivih sredstava banke, ali takodje i od politike centralne banke. Uloga centralne banke je jako znacajna pre svega spremnost centralne banke za reeskont eskontnih plasmana.

Hipotekarni kredit je po svom karakteru oblik dugorocnog kredita koji banka odobrava korisniku uz uslov zaloge njegove nepokretne imovine (nekretnine, kuce, stanovi, zemljiste i dr.). U bankarskoj praksi koristi se zaloga i na pokretne stvari visoke vrednosti (brodovi, avioni i sl.), na osnovu cije vrednosti banka moze takodje odobriti kredit.

Zalozno pravo banke na odredjene nepokretnosti upisuje se u zemljisne knjige ili hipotekarne knjige, sto znaci da banka kao poverilac ima pravo prece prodaje imovine koja je zalozena, kako bi na taj nacin naplatila potrazivanje po osnovu datog krdita.

Hipotekom se ne odvaja imovina od njenog vlasnika, vec se samo obezbedjuje novcano potrazivanje banke. Banka na taj nacin obezbedjuje da vlasnik zalozene nepokretnosti ne moze tu imovinu otudjiti bez njene saglasosti kao poverioca. Banka svoje prece pravo po osnovi hipoteke ostvaruje hipotekarnom tuzbom kod nadleznog suda od koga dobija izvrsni nalog da se moze izvrsiti prinudna javna prodaja zalozene nepokretniosti. Da bi osigurala mogucnost da naplati puni iznos iskoriscenog kredita i pripadajuce kamate, banka, po pravilu, odobrava hipotekarni kredit u visini od 60 do 70% vrednosti zalozene nepokretnosti.

U domicilnoj bankarskoj praksi hipoteka je obavezna prilikom odobravanja stambenih kredita i kod vecine investicionih kredita. Jako je znacajno napomenuti da se u nasoj zemlji nalazi veliki broj nepokretnosti koje nisu uknjizene, a neuknjizene nepokretnosti ne mogu biti instrument obezbedjenja kredita.

Lombardni krediti se razlikuju od hipotekarnih kredita po rocnosti. Lombardni kredit je oblik kratkorocnog bankarskog posla. I kod lombardnih kredita, kao i kod hipotekarnih instrument obezbedjenja kredita je zaloga, osnovna razlika je u tome sto zalogu za lombardne kredite cine pokretne stvari, kao sto su: stokovi roba, hartije od vrednosti, dragocenosti i sl. Procena vrednosti zalozene stvari cini osnovu odobravanja lombardnog kredita. Kod lombardnih kredita, kao i kod hipotekarnih, suma koja se odobrava u vidu kredita iznosi od 60 do 70% od procenjene vrednosti zaloge.Ako korisnik kredita ne ispuni obaveze koje ima prema banci po osnovu kredita, banka ima mogucnost da zalozene stvari izlozi javnoj prodaji i na taj nacin naplati svoja potrazivaja.

U domicilnoj bankarskoj praksi lombardne kredite odobrava i NBS poslovnim bankama, ali samo u slucajevima kada je zaloga hartija od vrednosti.

Rambusni kredit je specificna vrsta kredita koji se najcesce javlja u spoljnotrgovinskoj (medjunarodnoj) razmeni roba i usluga. Nastaje kada konfirmirajuca banka (sa visokim ugledom i rejtingom), posredstvom svoje filijalske mreze, a prema nalogu svoje inostrane korespodentske banke, isplacuje

16

robna dokumenta i zadrzava ih u svojini sve dok ih korespodentska banka (po cijem su nalogu i isplacena dokumenta) od nje ne otkupi, odnosno rambusira.

Rec rambus (franc. Rembourser) znaci naplatiti, u pomenutom slucaju dospeli dug.

Kredit po osnovu akcepta, avala i garancija banke je vrsta kredita koje banka odobrava korisniku na osnovu raznih oblika jemstva koje je banka dala kao garant (po osnovu akcepta, avala i garancija banke). Njihovo odobravanje je uslovljeno prinudnom finansijskom situacijom korisnika ako na vreme nije izvrseno placanje po osnovu preuzetih obaveza. U tom slucaju banka kao garant izmiruje svoje obaveze po osnovi jemstva, uz istovremeno odobravanja kredita korisniku za ciji racun je izvrsila placanje.

Ovakva vrsta kratkorocnih kredita moze imati stroge uslove u odnosu na rok koriscenja, visinu kamate, nacina obezbedjenja i dr.

3.6. Selektivni krediti

Sustina ovog mehanizma je u tome da NBS za svaku godinu formira selektivni kreditni potencijal, na osnovu kog odobrava kratkorocne kredite poslovnim bankama iz primarne emisije. Izbor namenskih pravaca za odobravanje selektivnih kredita proistice iz prioriteta koji su formulisani u tekucoj ekonomskoj politici zemlje, kao sto su: poljoprivreda, energetika, izvoz i sl. Ovakvi krediti imaju tu komponentu da kamata najcesce ima na sve kredite beneficiranu stopu, sto znaci da krajnji korisnici ovih kredita placaju nizu kamatu od trzisne. Selektivni krediti su atraktivni i za poslovne banke i za njihove krajnje korisnike. Za poslovne banke oni najcesce znace refinansiranje iz primarne emisije. Traznja za ovom vrstom kredita je uvek znatna, jer je kamatna stopa na ta sredstva uglavnom beneficirana.

Selektivni krediti koji su trenutno aktuelni u Srbiji su krediti namenjeni unapredjenju poljoprivredne proizvodnje i krediti kojim se uz pomoc drzave pospesuje i podstice izvoz. Na ovaj nacin drzava u saradnji sa poslovnim bankama posredno utice na razvoj odredjene grane, tako sto stimulise, u konkretnom primeru, poljoprivredne proizvodjace i izvoznike da kontinuirano obavljaju i prosiruju svoju delatnost. Jako je znacajno napomenuti da se na ovaj nacin ispunjavaju ciljevi sve tri strane u ovom poslu, drzava utice na razvoj nedovoljno razvijenih i nedovoljno zastupljenih grana, poslovne banke dobijaju nove klijente ( po pravilu ne mogu sve banke na trzistu da ucestvuju u ovim poslovima, vec samo odredjene koje dobiju pozitivnu ocenu) i ostvaruju naknadu za usluge koje pruzaju, a da pritom ne odobravaju sopstvena sredstva, i na kraju korisnici ovih kredita dolaze do potrebnih finansijskih sredstava uz veoma povoljne uslove. Selektivni krediti nose naziv po selekciji korisnika, tj. vrsti korisnika kojima se odobravaju ovi krediti.

17

(Primer) Dugorocni i kratkorocni krediti za razvoj poljoprivrede:

Iz budzeta Ministarstva poljoprivrede, sumarsta i vodoprivrede, izdvojeno je 2 milijarde dinara za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje u 2007. godini, putem dugorocnog i kratkorocnog kreditiranja poljoprivrednih gazdinstava -fizickih i pravnih lica upisanih u Registar. Kreditiranje se vrsi iskljucivo preko konkursom izabranih poslovnih banaka, kod kojih korisnici otvaraju namenske tekuce racune.

Planirana sredstva za kratkorocne kredite poljoprivrednicima iznose 1.500.000.000,00 dinara, 100% ovih sredstava cine sredstva iz budzeta Ministarstva poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede, korisnici ovih sredstava mogu biti iskljucivo poljoprivredna gazdinstva - fizicka lica upisana u Registar, na ovaj nacin drzava i kontrolise broj poljoprivrednih gazdinstava, jer je jedan od glavnih uslova za odobravanje kredita upis u registar. Drzava putem ovih kredita podstice razvoj manjih gazdinstava, a ova sredstva namenjena su pre svega: za kupovinu sredstava za pripremu setve i za kupovinu neophodnih inputa za poljoprivrednu proizvodnju. Suma pojedinacnih kredita zavisi pre svega od velicine registrovanog poljoprivrednog zemljišta, odnosno drugog zamljišta ili gradevinske infrastrukture, naravno sto je obradiva povrsina veca odobrava se veci iznos sredstava. Posto se radi o kratkorocnim kreditima rok vracanja je 12 meseci. Iako su kamatne stope u nasoj zemlji jos uvek jako visoke, kod ovih kredita kamatna stopa je jako prihvatljiva i ujedno najniza na nasem trzistu, kamatna stopa iznosi 5% na godisnjem nivou plus 1% provizije godisnje, bez valutne klauzule. Kamata se zajedno sa pripadajucom glavnicom vraca po isteku rocnosti kredita, a provizija se naplacuje jednokratno pre pustanja kredita u tecaj. Bez obzira sto sredstva za ovu namenu odobrava drzava, krajnji korisnici kredita ne stupaju u direktan kontakt sa njom, vec svoje zahteve za kredite podnose poslovnim bankama, kod kojih korisnici otvaraju namenske tekuce racune. Banka, kao administrator, zahteve za kratkorocne kredite prosleduje Upravi za trezor, koja sa nadlezenim Ministarstvom, utvrduje ispunjenost uslova i sredstva po kreditnim zahtevima prebacuje na namenske racune korisnika, samim tim banke se ovde javljaju kao posrednici.

Kada je rec o dugorocnim kreditima, fond iz kojeg se odobravaju nije u potpunosti u vlasnistvu drzave, vecK90% sredstva je iz budzeta Ministarstva poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede, a 10% iz potencijala poslovne banke. Bez obzira sto poslovna banka plasira deo svojih sredstava, ova vrsta kredita takodje ima znatno povoljnije uslove kreditiranja. I kod dugorocnih kredita, kao i kod kratkorocnih korisnici su poljoprivredna gazdinstva - fizicka lica i pravna licaupisana u Registar. Planirana sredstva za ovu namenu iznose 500.000.000,00 dinara. Namena:

a) izgradnja i kupovina sistema za navodnjavanje i opreme za navodnjavanje,b) kupovina poljoprivredne mehanizacije,c) podizanje visegodisnjih zasada,d) podizanje plastenika i staklenikae) kreditiranje investicija u stocarskoj proizvodnji

18

Rok vracanja je 5 godina, a efektivna kamatna stopa iznosi 2,25% godišnje. Iako veci deo sredstava odobrava drzava i ovi krediti se obracunavaju u evrima, ali se placanje iskljucivo vrsi u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu NBS na dan uplate.

(Primer) Kratkorocno kreditiranje izvoza

Izvozni krediti su samo jedan deo medjunarodnih finansijskih transakcija, iako po obimu vrlo znacajan deo. Zbog trenutnog stanja u privredi, jako je znacajno da se obezbedi kreditna podrska izvozu. Iako se poslovanje obavlja iskljucivo posredstvom poslovnih banaka, drzavna intervencija je neophodna. Oblici drzavne intervencije mogu biti:

1. direktno davanje sredstava iz drzavnog budzeta,2. sistem mera za unapredjenje izvoza:

drzavne garancije izvoznih kredita drzavni krediti za stimulisanje izvoza

Kreditiranje izvoza predstavlja znacajan necenovni faktor konkurentnosti na stranim trzistima. Svrha ovih kredita je beneficiranje uslova kreditiranja izvoza radi postizanja boljeg i konkurentnijeg polozaja na stranom trzistu. U nasoj domicilnoj praksi javlja se i problem negativnih kursnih razlika (odnos dinara i evra) koji dodatno opterecuje izvoznike, pa je intervencija drzave neminovna.

Napori i mere za povecanje izvoza predstavljaju vrlo bitne faktore privrednog razvoja, imajuci u vidu malo i nerazvijeno domace trziste, nizak nivo drustvenog proizvoda i sve veci nivo spoljnotrgovinskog deficita. Zato je rastuci spoljnotrgovinski deficit moguce zaustaviti i ublaziti povecanjem izvoza. Medjutim, izvozna ekspanzija ne moze da se uspesno sprovodi bez mera i programa koji pospesuju izvoz. Izvozni krediti predstavljaju znacajan faktor ukupne medjunarodne trgovine. Radi postizanja boljih izvoznih rezultata neophodno je izgradjivanje odgovarajucih institucija za pospesivanje izvoza, jer finansiranje izvoza direktno poboljsava ukupnu konkurentnost privrede. Kreditiranje izvoza zavisi od mnogobrojnih ekonomskih, ali i vanekonomskih faktora. Obim i dinamika izvoznih kredita opredeljeni su odnosima ponude i traznje, ali ne zavise samo od makroekonomskih uslova, nego i od troskova i uslova pod kojima ih osiguravaju izvozne kreditne agencije. Ovi troskovi su visoki i praceni su vrlo restriktivnim uslovima za vecinu zemalja u razvoju. Uslovi placanja predstavljaju bitan elemenat konkurentnosti na medjunarodnom trzistu. U nastojanju da poveca konkurentnost svojih privreda, vecina zemalja posredstvom drzavnih institucija, obezbedjuje podrsku svojim izvoznicima, u vidu odobravanja izvoznih kredita sa razlicitim vremenom trajanja, odnosno u vidu osiguranja izvoznih poslova. Najveci problemi preduzeca koja izvoze odnose se na finansiranje obrtnih sredstava i nabavku savremene opreme. Svaki izvoznik nastoji da obezbedi zvanicnu kreditnu podrsku za izvoz i to preko izvozno-kreditne agencije koja je sposobna za poslovanje na odredjenim trzistima i koja je spremna da se angazuje na konkretnom izvoznom poslu.

19

U nasoj drzavi postoji posebna agencija koja je formirana za ovu namenu, to je Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, izvoznici koji ispunjavaju zahteve agencije mogu dobiti kreditnu podrsku u iznosu do 450000 eura, uz kamatnu stopu koja se krece od 3 do 5% na godisnjem nivou. Opsti uslov za odobravanje ove vrste kredita je posedovanje ugovora o zakljucenom spoljnotrgovinskom poslu sa ino-kupcem, pored opsteg uslova trazilac kredita mora da ispuni i niz posebnih uslova.

Ono sto selektivne kredite razlikuje od drugih vrsta kredita jeste to da se banka javlja kao posrednik, pa je samim tim to neutralan posao za banku, banka za obavljanje ovog posla, bez obzira sto se radi o kreditu ne naplacuje (aktivna kamata), niti placa kamatu (pasivna kamata), vec dobija naknadu za posredovanje.

3.7. Krediti za refinansiranje

U Srbiji su sve popularniji krediti za refinansiranje ranije uzetih kredita. Iako na prvi pogled deluje da se gradjani i ovim kreditima sve vise uvlace u dugove, "kredit za kredit", kako se popularno zove, u stvari omogucava da se izmiri prethodno zaduzenje, ali pod povoljnijim uslovima. Kreditima za refinansiranje placaju se, u stvari, krediti koje su gradjani uzimali kad ponuda kredita nije bila velika, pa su samim tim i oni bili skuplji. Procedura oko dobijanja ovog kredita je veoma jednostavna. Gradjani treba da sa zahtevom za kredit i potvrdom o ukupnom dugu koji imaju kod neke banke, odu u drugu banku koja sada nudi pogodnije uslove (nize kamatne stope). U taj ukupan dug je uracunat i minus na tekucem racunu i zaduzenja po kreditnoj kartici. Ako se odobri kredit, banka isplacuje preostali deo duga, a duznik nastavlja dalje da placa novi kredit, pod povoljnijim uslovima. Na ovaj nacin ne dolazi do prezaduzenja vec se postojeci krediti otplacuju sa znatno manjim iznosima anuitea, a sve zbog pogodnije kamatne stope (visina kamatne stope za refinansiranje krdita zavisi od banke, ali se krece od 12 do 15%, ranije uzeti krediti imali su kamatu od preko 20% na godisnjem nivou).

Termine kredit za refinansiranje i reprogram kredita treba razlikovati, jer reprogram kredita predstavlja promenu uslova kreditiranja postojeceg korisnika u postojecoj banci, ovo se najcesce desava kada banka oceni da korisnik kredita nije u mogucnosti da izmiri kredit, u ovakvim slucajevima banka moze da produzi rok vracanja kredita i time smanji mesecni anuitet koji korisnik kredita treba da vrati. Kod reprograma kredita, korisnik kredita nastavlja da vraca kredit po vec utvrdjenim uslovima samo se rok vracanja produzava. Dakle refinansiranje kredita je pogodniji nacin otplate kredita u odnosu na reprogram kredita.

20

IVCENA KREDITA

Prilokom odobravanja kredita banka svoja sredstva pozajmljuje korisniku kredita (duzniku), pod uslovom da se korisnik kredita obavezuje da ce pozajmljena sredstva vratiti u ugovorenom roku i sa ugovorenom kamatom. Kamata predstavlja cenu kredita, tj. naknadu koju banka naplacuje od korisnika kredita, po osnovu pozajmljenih sredstava.

Krediti u Srbiji su skuplji nego sto se na prvi pogled cini. U cenu kredita – kamatu – nisu ukljuceni “troskovi kredita” koji u proseku iznose oko 1% iznosa kredita, kao ni osiguranje kredita koje u zavisnosti od banke i vrste kredita doseze cak i do visokih 2,5%, zbog ovog, NBS je morala da intervenise, jer se desavalo da gradjani nisu bili upoznati sa stvarnom cenom kredita, tako da je sada svaka banka obavezna da obavesti korisnika kredita koja je stvarna cena koju placaju po osnovu pozajmice (eskontna kamatna stopa).

Na cenu kredita utice vise faktora, najvazniji su:

kompenzacija za verovatnocu ne vracanja kredita u roku (riziko premija),

cena iznajmljenih sredstava kojima se vrsi kreditiranje,

Banka prilikom odlucivanja o tome da li ce odobriti kredit ili ne ima jedan osnovni kriterijum – rizik. Procena da li je neko sposoban da uredno otplacuje kredit sve vreme njegovog trajanja zapravo odlucuje o tome da li ce taj neko kredit dobiti ili ne. Nazalost, kriterijumi za takvu ocenu u nasoj zemlji jos uvek su nesigurni, rigidni i zastareli. Naime, sve jos uvek funkcionise na osnovu visine mesecne plate, posedovanja nekretnina, ziranata i pecata i potpisa iz firmi u kojima je duznik zaposlen. Niko ne moze da garantuje da li ce i iduceg meseca duznik i dalje biti zaposlen u toj firmi koja je dala preporuku, da li ce prodati nekretnine i vratiti svoje nedokumentovane dugove, kao i da li ce doci do iste situacije sa zirantima.

U kredite koje odobravaju nase banke po pravilu se unosi valutna klauzula. Ona obezbedjuje banke od gubitka novca u slucaju da nacionalna valuta izgubi na vrednosti u odnosu na stranu konvertibilnu valutu za koju je valutnom klauzulom vezana – u nasem slucaju, evro. Obicno se pre dospeca svake rate nivelise njen iznos u dinarima dobijen na osnovu odnosa u kursu dinara i evra tog dana.

Lica koja garantuju da ce platiti dug u slucaju da korisnik kredita to ne moze ili ne zeli da ucini su ziranti. Od njih se trazi da budu kreditno sposobni – odnosno da budu u mogucnosti da zaista otplacuju kredit ukoliko dodje do takvih okolnosti. Neke banke postavljaju dodatne uslove zirantima – ne mogu raditi u istoj firmi kao i duznik, ne mogu biti clanovi duznikove porodice i sl.

Izracunavanje cene bankarskih resursa ima kljucni znacaj na formiranje cene bankarskih plasmana i odgovarajuce profitabilnosti banke. Banke mogu

21

plasirati sredstva iz sopstvenih izvora ili iz pozajmljenih izvora kao sto su depoziti kod banke ili uzeti krediti banke. Sabiranjem svih rashoda banke u vezi sa depozitima i drugim zaduzenjima dobijaju se istorijski prosecni troskovi resursa, pri cemu se taj iznos deli sa zbirom sredstava koje je banka iznajmila (pribavljeni depoziti plus dobijeni krediti). Na taj nacin dobija se prosecna ponderisana cena bankarskih resursa. Svaki pojedinacni izvor bankarskih resursa ima svoju specificnu cenu. Za transakcione depozite se pretpostavlja da ne nose nikakvu, ili da nose vrlo malu kamatu, ali oni iziskuju relativno znacajne troskove servisiranja. Oroceni depoziti nose nizu kamatu u odnosu na instrumente putem kojih se banka zaduzuje na trzistu novca i kapitala. U nasoj domicilnoj praksi u pasivi bilansa stanja bankarskog sektora 76.4% cine pozajmljeni izvori finansiranja, а 23.6% kapital ili sopstveni izvori finansiranja. Najveci deo pozajmljenih izvora cini depozitni potencijal, 57.7% ukupne pasive.6 Najskuplji izvor bankarskih resursa je akcijski kapital.

Kamata se ne racuna za ceo iznos kredita i za sve vreme njegove otplate. Recimo, ukoliko je zaduzeno 50.000 dinara na godinu dana sa kamatnom stopom od 10% godisnje, kamata nece iznositi 5.000 dinara. Prilikom svake isplate rate zaracunava se kamata za taj mesec (u ovom slucaju – 10%/12meseci = 0,83%), ali samo na ostatak glavnice. To znaci da ce samo za prvi mesec biti placena kamata koja bi pomnozena sa 12 dala 5.000 dinara. Ona ce padati sve do potpune otplate kredita, kada ce i nestati. U ovom konkretnom slucaju kamata ce ukupno iznositi 2.750 dinara. Nakon odobravanja kredita sledi izracunavanje mesecne rate, mesecne rate su jednake i ne povecavaju se vremenom zbog kamate. Naime, pre otplate se izracuna koliko ce iznositi ukupna cena kredita (zbir kamate, troškova i osiguranja) i nakon toga se dobijena cifra, sabrana sa iznosom kredita, deli sa brojem rata te se dobija anuitet – u praksi, mesecna rata.

6 Izvestaj NBS za IV k. 2008.

22

Z A K LJ U C A K

Danasnji ekonomski odnosi u bilo kojem delu sveta su nezamislivi bez poslovnih banaka. Razvoj savremenog bankarstva je doveo do situacije da skoro nema privrednog subjekta ili pojedinca koji danas nema kontakt sa bankom. Uloga kredita u bankarskim transakcijama je izuzetno vazna, jer oni cine da se proces reporodukcije odvija neometano, te je danas skoro nezamislivo poslovanje poslovnih subjekata bez koristenja kredita.

Iako nasa zemlja prolazi kroz proces tzv. tranzicije i ocenjena je kao zemlja visokog rizika, ipak je na domicilnom finansiskom i bankarskom trzistu doslo do znacajnih pomaka pre svega donosenjem i stupanjem na snagu novog zakona – Zakon o bankama – koji je na snazi od 2006. godine, a koji je omogucio dolazak stranih banaka. Iako dolazak stranih banaka i pojacana konkurencija nisu doveli do zeljenog pada (snizenja) kamatnih stopa (jos uvek su na znatno visem nivou u odnosu na evropske zemlje), na nasem trzistu je ipak sada potencijalnim korisnicima na raspolaganju siroka lepeza razlicitis bankarskih usluga, od kojih je njzastupljenija usluga - kreditiranje gradjana i privrednih subjekata.

U nasoj drzavi trenutno posluje 34 banka od kojih je vecina u vlasnistvu stranih lica, sve banke se bore za sto bolji trzisni udeo, sto dovodi do sve boljih uslova po kojima nude svoje usluge. Zbog, jos uvek nestabilnih institucija (pre svega pravosudja), procedura za odobravanje kredita je jako komplikovana i instrumenti obezbedjenja kredita su jos uvek nepouzdani sa gledista banaka, ali situacija se znacajnije poboljsava uvodjenjem Kreditnog biroa i Kreditnog registra.

Bez obzira na rizicnost poslovanja u nasoj zemlji, nasa drzava je jako primamljivo trziste za strane banke prvenstveno zbog visoke cene koju naplacuju na osnovu plasiranih sredstava, a to samim tim dovodi do veceg profita. Sa druge strane nasi gradjani i privredni subjekti se sve cesce odlucuju za kreditiranje na sta ukazuje i zvanicni podatak NBS, da je potraznja za kreditima u cetvrtom kvartalu 2008. godine porasla za 9.8%.

Posto su nasi gradjani i privredni subjekti pokazali da su zeljni kredita, time se i dokazuje znacaj koji krediti imaju u savremenoj privredi i zivotu. Banke svakodnevno usavrsavaju svoje poslovanje i uslove pod kojima odobravaju kredite, a na korisnicima je samo zadatak da se odluce koja vrsta kredita ili kreditne kartice im odgovara.

23

L I T E R A T U R A :

Dr. Dj. Djukic, dr. V. Bjelica, dr. Z. Ristic: Bankarstvo, Beograd 2006.

Dr. S. Komazec: Monetarna ekonomija i bankarstvo, Beograd 2001.

Dr. A. Zivkovic, dr. R. Stankic, dr. B. Krstic: Bankarsko poslovanje i platni promet, Beograd 2005.

www.nbs.rs

www.aofi.rs

www.kombank.com

www.raiffeisenbank.rs

24