Семинарски рад из саобраћаја и веза

Тема:Саобраћајна географија

1

2

САОБРАЋАЈНА ГЕОГРАФИЈА

1. Појам и подела саобраћајне географије

Саобраћајна географија је грана економске географије која проучава законитости развоја и размештаја саобраћајне мреже и режим њене експлоатације у зависности од утицаја природно - географских и друштвено- географских фактора. Саобраћајна географија се дели на:

Општу (бави се теоријским и методолошким проблемима);Посебну (проучава поједине саобраћајне гране);Регионалну (проучава комплексну саобраћајну мрежу континената, региона,

градова). Економско-географски елементи саобраћаја су:

Саобраћајна инфраструктура (пруге, путеви, аеродроми, канали, луке);Саобраћајна средства (железничке композиције, камиони, бродови, авиони);Радна снага (запослени у саобраћају);Обим и структура предмета превоза (робе, путника).

2. Економски значај саобраћаја

Саобраћај спада у терцијани сектор економских делатности. За разлику од пољопривреде и индустрије он не ствара у процесу рада нови производ, не мења његова својства (физичка, хемијска) и квалитет. Саобраћајни производ је премештање у простору терета и људи, мењање њихових положаја. Саобраћајни производ је чинилац развоја људског друштва зато што повезује произвођаче и потрошаче. Саобраћај је нераскидиво везан за остале привредне гране, а такође за природу. Он је спона производње и потрошње тј произвођача и тржишта (под условом да они нису на истом месту). Саобраћај омогућује размену добара (трговину). Читав економски живот зависи од функционисања саобраћаја како у једном региону тако и у читавом свету. Често се користи као један од најбољих показатеља нивоа развијености држава. Показатељи рада саобраћаја су промет терета у тона-километрима (т-км) и превоз путника у путничким километрима (п-км), који представљају производ (умножак) обима производње (тона или путника) и растојања превоза (у км).

3. Врсте саобраћаја

Основне врсте савременог транспорта су: копнени, водени, ваздушни и бежични. Појединачно чине саобраћајне мреже, а заједно формирају јединствен саобраћајни систем региона или света.

Најбрже од свих у новије време се развијао аутомобилски, цевоводни и ваздушни саобраћај. Повећан је и значај морског саобраћаја. Готово у свим земљама света погоршана је позиција железничког саобраћаја.

Већи део свих саобраћајних средстава и саобраћајница концентрисан је у развијеним земљама. На њих отпада значајан део промета терета и путника

3

светског транспорта. Земље у развоју су знатно слабије обезбеђене саобраћајем, него развијене.

Међу регионалним саобраћајним системима посебно се издвајају системи Северне Америке, који је водећи у свету по укупној дужини саобраћајница (око 30% светске саобраћајне мреже) и по промету терета већине врста саобраћаја; систем ЕУ, превазилази системе других региона по густини мреже и фреквенцији кретања; систем ЗНД (10% светске саобраћајне мреже) заузима прво место по укупном обиму превоза терета.

У осталим регионима света - у земљама у развоју Африке, Азије и Латинске Америке, саобраћајни системи су још у фази формирања још је велика улога теретног саобраћаја, неке врсте савременог саобраћаја су слабо развијене или их нема ( железничке пруге, цевоводни транспорти итд.).

Слика 3.1. - Подела саобраћаја према природној средини у којој се обавља

3.1. Копнени саобраћај

3.1.1. Друмски саобраћај

Друмски собраћај има водећу улогу у превозу путника, а такође робе на кратка и средња растојања. Међу другим врстама саобраћаја водећи је и по дужини мреже саобраћајница (24 мил. километара или 70% светског саобраћајног система.

Најразвијенију мрежу аутопутева имају САД (1/4 укупне дужине), Кина, Јапан, Индија, Русија. Европа по густини аутопутева превазилази све остале регионе света. По друмском теретном саобраћају прво место заузимају САД.

Први асфалтирани пут је изграђен 1901.год. у Монте Карлу. Четврт века касније у Италији је изграђена прва аутoмагистрала.

ВРСТЕ САОБРАЋАЈА

КОПНЕНИ ВОДЕНИ ВАЗДУШНИ БЕЖИЧНИ

Друмски

Железнички

Цевоводни

Жичани

Морски

Речни

Каналски

Језерски

Авионски

Хеликоптер.

Ракетни

Сателитски

Радио

Телевизија

Телекому-никације

4

Изградња аутомагистрала развијала се у Немачкој 1930-тих год. Нацистичка Немачка је имала план да изгради мрежу аутопутева у Европи са центром у Берлину.

Највећу укупну дужину аутомобилских путева имају САД (5 мил. км), Француска, Аустралија, Канада, Русија, Индија. Ако би се сабрале површине аутомобилских путева у САД, добила би се површина равна Великој Британији (244.000 км2).

Брзи аутопутеви ( аутостраде) су највише заступљени у САД, Јапану, Италији, Немачкој, Xоландији. Густина друмске мреже (км/100 км2) је највећа у Западној Европи (посебно Немачка, Данска, Холандија, Велика Британија).

Године 1993. одржан је састанак министара саобраћаја земаља чланица ЕУ на на Криту. Тада је донета одлука да се изгради 10 „транспортних коридора“. Њихов циљ је да се повежу Северна, Средња и Југоисточна Европа, и да се ови коридори продуже према Турској и земљама Блиског и Средњег Истока. Србију пресецају два еврокоридора - 7 (пловни) и 10 (друмски).

Недостаци друмског саобраћаја:

Еколошки проблеми:Друмски саобраћај ствара доста еколошких проблема. На друмски саобраћај отпада преко 40% ентропогеног загађивања атмосфере. Због тога у развијеним земљама прелазе на безоловни бензин и каталитичке неутрализаторе одрађених гасова. Тиме се смањују загађења у градовима и урбано-индустријским агломерацијама.

Саобраћајни удеси: Карактеристично за друмски саобраћај је велики бројудеса. У земљама ЗНД и САД у друмском саобраћају годишње гине око 40-50 хиљaда људи, у Француској 10 хиљада, у Јапану 5 хиљада итд. С тим у вези, уведено је ограничење брзине. У већини земаља, чак на аутопутевима, брзина је ограничена на 100-120 км/h.

Друмски саобраћај у Србији

Укупна дужина путева у републици Србији је 42.692 км (асфалтни) и 24.860 км (бетонски). Дужина аутопутева тренутно износи свега 560 км, али се у наредним годинама очекује брза изградња нових деоница. Путну мрежу Републике Србије сачињавају јавни путеви 1 и 2 реда (некадашњи магистрални, регионални и локални путеви). Јавни путеви првог реда представљају основну путну мрежу Србије коју сачињава 30 путних праваца укупне дужине 5.525 км. Посебну категорију у мрежи путева првог реда представљају аутопутеви и полуаутопутеви по чијој дужини изграђености Србија представља једну од водећих земаља јужне и југоисточне Европе. У оквиру мреже путева првог реда 2150 км путева у Србији припада европској мрежи путева, тзв. Е путева.

5

Е – путеви класе А у Србији су:

Пут Е65 - деоница (Црна Гора) - Рибариће - Косовска Митровица - Приштина - Ђенерал Јанковић - (Македонија).

Пут Е70 - деоница (Хрватска) - Батровци - Београд - Вршац - Ватин - (Румунија). На делу на ком Е70 води трасом Коридора 10 (на делу Батровци - Београд), постоји савремени аутопут, а остатак је у плану.

Пут Е75 - деоница (Мађарска) - Хоргош - Суботица - Нови Сад - Инђија - Београд - Појате - Ниш - Грделица - Мијатовац - (Македонија), савремени аутопут на делу Нови Сад - Инђија - Београд - Ниш - Грделица (осим моста код Бешке), једна коловозна трака савременог аутопута на делу (Мађарска) - Хоргош - Суботица - Нови Сад, остатак у скорој изградњи. На целом овом потесу траса пута поклапа се са трасом Коридора 10, односно његовог Крака Б.

Пут Е80 – деоница (Босна и Херцеговина) - Котроман - Пожега - Појате - Ниш - Градина - (Бугарска). На делу где овај пут пролази трасом Коридора 10 (Ниш - Градина) планира се скора изградња савременог аутопута.

Е – путеви класе Б у Србији су:

Пут Е662 – деоница Суботица - Сомбор - Богојево - (Хрватска) Пут Е761 – деоница Појате - Параћин - Зајечар - Вршка Чука - (Бугарска) Пут Е763 – деоница Београд - Пожега - Нова Варош - Гостун - (Црна Гора),

савремени аутопут у плану на делу Београд - Пожега Пут Е771 – деоница (Румунија) - Кладово - Зајечар - Ниш Пут Е851 – деоница (Албанија) - Призрен - Приштина - Ниш

Слика 3.1.1. – Аутопут Е - 763 – Београд - Јужни Јадран

6

Главна друмска саобраћајна артерија је траса аутопута дунавско-савско-моравским правцем, као дела европског коридора 10. На њега се надовезују међународни и регионални путеви. Овај коридор пролази кроз привредно најразвијеније и најгушће насељене делове Србије.

Континентални део јадранске магистрале, продужава се из Црне Горе преко Приштине ка Скопљу, где се спаја с коридором 10.

Слика 3.1.2. - Коридор 10

3.1.2. Железнички саобраћај

Своју праву афирмацију, железнички саобраћај доживљава у САД:1830 год. - Прва пруга отворена на линији Балтимор - Охајо 1869 год. - Прва трансконтинентална линија Њујорк – Сан Франциско

Највећу железничку станицу има Чикаго, са 60 колосека. По укупној дужини мреже путева (око 1,2 мил. км) он заостаје иза аутомобилског и ваздушног транспорта. Главна функција железничког саобраћаја је превоз масовних индустријских и пољопривредних терета (угаљ, челик, жито и др.) на велика растојања. Карактеристична особина железничког саобраћаја је масовност превоза, већа сигурност, регуларност кретања и мања зависност од природних услова, времена и годишњег доба, него других врста саобраћаја.

Велике разлике у нивоу развоја железничког саобраћаја (дужина, густина мреже, степен електрификације железничких пруга и др.) по регионима и земљама

7

света. У целом свету се смањује дужина железничких пруга, посебно у развијеним земљама. Нове пруге граде се само у појединим, најчешће недовољно развијеним земљама (Русија, Кина).

По дужини мреже железничких пруга водећу позицију у свету заузимају највеће по површини земље: САД (232 000 км пруга у експлоатацији, 2004.год.), Русија (87 000 км; ЗНД 150 000 км), Канада 73 000 км (3 трансконтиненталне пруге), Индија (59 000 км), Кина (58 000 км), Немачка, Аргентина, Француска, Мексико. На те земље долази преко половине укупне дужине пруга света.

У САД је изграђено 9 трансконтиненталних пруга које повезују пацифичке луке Лос Анђелес, Сан Франциско, Ричмонд и Сиетл са већим бројем приатлантских лука, укључујући и Њујорк. У ЗНД су најдуже линије Трансси-бирска и Туркменистанско-Сибирка. Бајкалско-Амурска пруга (БАМ), дуга је 2200 км (Уст Кут – Комсомолск на Амуру). У Латинској Америци има две трансконти-ненталне пруге: Буенос Аирес - Валпараизо и Буенос Аирес - Антофагаста. Најдужа железничка пруга је Лисабон – Мадрид – Париз - Минхен - Берлин - Варшава - Москва – Новосибирск - Владивосток. Повезана је у једну линију 1903. год. Она повезује Атлантску и Пацифичку обалу. Растојање се прелазило раније за 13 дана и ноћи, а данас је упола краће. За нас су важне две европске железничке линије:

линија некадашњег „Оријент експреса“ Париз – Женева – Милано – Трст – Београд – Софија – Истамбул,Берлин (Варшава) – Праг – Будимпешта – Београд – Софија – Солун – Атина.

По густини железничке мреже водеће су европске земље (густина у Белгији износи 133 км на 1 000 км2). Земље Северне Америке и Западне Европе су презасићене железничким пругама, а неке земље Африке и Азије их уопште немају. Густина железичке мреже у просеку за земље Африке износи само 2,7 км на 1 000 км2). Густина мреже је у неким земљама асиметрична – у Русији је највећа у европском делу, у Индији на северу (Пенџаб), у Кини на истоку, у Канади на југу, у Бразилу и Аустралији на југоистоку итд. По нивоу електрификације железничких пруга такође предњаче европске земље (у Швајцарској је електрифицирано око 100% пруга, у Шведској 65%, у Италији, Аустрији и Шпанији преко 50%, у Русији 43%.

По обиму терета водећу позицију у свету заузимају САД, Кина и Русија; по броју путника Јапан (395 млрд п-км), Кина (354), Индија (320), Русија (192), Немачка (60 млрд п-км). У неким развијеним земљама (САД, Јапан, Немачка, Француска) изграђени су супербрзе пруге (брзине преко 200 км/h) као што су: Шинкансен у Јапану, ТЖВ (ТГВ – Траин à Гранде Витессе - возови великих брзина) у Француској, Трансрапид у Немачкој. Железничке пруге земаља ЗНД, ЕУ, Северне Америке у оквиру својих региона су повезане у јединствен саобраћајни систем, тј. чине регионалне системе железничких пруга.

Железнички саобраћај у Србији

Прва пруга на територији данашње Србије изграђена је 1856. год. у Банату (између Јасенова и Врачевог Гаја). Пруга Косовска Митровица - Скопље изграђена је 1874. год. Србија је добила своју железницу 1884. год. пуштањем у саобраћај

8

пруге Београд – Ниш, која је била окосница даље изградње железничке мреже. Овом пругом била су отворена врата Европе према Балкану и Србије према Европи. Развој железнице је текао променљивим интензитетом, али је у основи омогућавао да се одржи корак са окружењем. Железничка мрежа постепено се комплетирала и модернизовала.

Пруге узаног колосека због нерентабилности су замењене нормалним колосеком или су потпуно укинуте (1974. године). Од 1970. године започела је електрификација постојећих пруга нормалног колосека. Главни железнички правци и чворови углавном се поклапају са основним друмским правцима и центрима. Окосницу железничког саобраћаја у Србији чини пруга Суботица – Београд – Ниш – Прешево. Друга по значају је пруга Београд - Бар. Изградња пруге Београд – Бар била је велики грађевински подухват. Ова пруга дуга је 475 км; има 254 тунела укупне дужине 114 км и 234 моста. Најдужи тунели су Златибор и Созина.

У плану је реконструкција пруге Суботица – Београд – Ниш за возове великих брзина (до 250 км/h). Наша главна пруга је део европског коридора 10. Око 34% или 820 км пруга овог коридора чине пруге српских железница. Од главне пруге у Лапову, одваја се тзв. Ибарска пруга која води преко Краљева и Косова Поља ка Скопљу, где се поново спаја са главном пругом. У нишком саобраћајном чвору од главне пруге одваја се крак према Димитровграду и Софији. У Нишу се са главном пругом укршта тзв. Трансбалканска пруга Прахово-Ниш-Призрен, која је грађена с намером да изађе на Скадар, али то није реализовано. Од упоредничких пруга за железничку мрежу Србије значајне су међународне пруге Шид-Београд (као део пруге Загреб - Београд), пруга Београд – Вршац (као део пруге Београд - Темишвар), и пруга Пожега – Сталаћ.

Српске железнице данас располажу сa 3 809 км железничких пруга. Од тога је 277 км са двоструким колосеком. Електрифицирано је 1 217 км пруга. Оне годишње превезу око 8,5 мил. путника и 12 мил. тона робе. Железничка мрежа у Србији је испод европских стандарда у погледу техничко-експлоатационих карактеристика, возног парка домаћих железница, брзине превоза путника и роба. План проширења и модернизације железничке мреже подразумева завршетак изградње пруге Ваљево-Лозница, завршетак електрификације неких деоница које још нису електрифициране, изградњу брзе пруге Суботица-Београд-Ниш, завршетак изградње модерног београдског железничког чвора, и друге подухвате. Кад се заврши изградња пруге Ваљево - Лозница, БиХ и Република Српска ће бити спојене са железничком мрежом Србије. Поред модернизације пруга модернизује се и возни парк (локомотиве, вагони). Електрификација омогућује замену дизел локомотива електричним локомотивама. Тиме се постиже већа брзина, удобност и економичност железничког саобраћаја.

Цевоводни саобраћај

Цевоводни саобраћај је релативно млађи, али експанзиван вид саобраћаја, који служи за транспорт течних, гасних и расутих врста производа. У највећем обиму цевоводима се транспортује земни гас, нафта и деривати нафте. Гасоводи и нафтоводи (укупна дужина у свету достиже 1,8 мил. км2) највише су распрострањени и нафтоносни и гасоносним регионима Северне америке (САД,

9

Канада), ЗНД (Русија), Блиског и средњег Истока, а такође ЕУ која увози велике количине нафте и гаса. По обиму рада цевоводног саобраћаја на првом месту је Русија (више од половине светског промета).

За почетак цевоводног транспорта сматра се 1865. год. када је у САД изграђен први нафтовод дужине 6 км. Десет година касније изграђен је нафтовод дужине 100 км. У Русији је на предлог великог руског хемичара Д. И. Мендељејева, 1907. год. изграђен нафтовод од Бакуа до Батумија (885 км). У САД су приступили изградњи продуктовода (за бензин, млеко, брашно, млевену руду и концентрате, угаљ итд.).

Данас је најдужи гасовод из Јамбурга (полуострво Јамал у Русији) до Немачке. Нафтовод „Дружба“ почиње у Поволжју (Русија) и пружа се преко Будимпеште, Братиславе до Шведта у Немачкој (укупно 5 500 км).

У САД је интересантан Трансаљаски нафтовод, који се загрева. Земље велики произвођачи нафте имају по правилу разгранату мрежу нафтовода од налазишта до извозних лука и рафинерија. Мексико већ располаже са 40.000 км цевовода, Иран преко 10.000 км. Важан је нафтовод од Ахваза (Иран) до Искендеруна (Турска), дуг 1852 км. У Саудијској Арабији раде нафтоводи Дархан – Рас Танура, Дархан – Бахреин, Дархан – Абкаик, Абкаик – Рас Танура, Катиф – Саида (Сидон, Либан) дуг 1712 км. Укупна дужина нафтовода у Саудијској Арабији износи преко 4500 км. Велики цевововоди у свету су:

Редутер – Порт Кредит (4,8 хиљ. км) – нафтовод;Едмонтон – Монтреал (3,2 хиљ. км) – нафтовод;Хјустон – Њујорк (2,5 хиљ. км) – продуктовод;Бомонт – Линдон (2,4 хиљ. км) – продуктовод;Лонгви – филаделфија )назива се „Биг Инч“, дужине 2000 км) – гасовод.

У Европи цевоводи се пружају од увозних лука ка унутрашњости континента. Такви су:

Сен назер – Нирнберг (2 000 км) – бензиновод,Кадиз – Сарагоса (1,2 хиљ. км) – нафтовод,Марсељ – Карлсруе – Келн (800 км) – нафтовод,Ђенова – Минхен (1120 км) – нафтовод,Ђенова – Инголштадт (650 км) – нафтовод,„Адрија“ Ријека – Будимпешта – Братислава (650 км) – нафтовод;Трст – Инголштадт (460 км) – нафтовод.

Од укупне дужине цевовода, око 60% се налази у САД, 9% у латинској америци, 7% у Канади, 5% на Блиском и Средњем Истоку. Од магистралних гасовода, 70% су у САД. Релативно много гасовода има у земљама ЗНД. Као велики чвор гасовода је село Дашава (Дашава – Кијев, Дашава – Москва итд.).

3.2. Водни саобраћај

У укупном саобраћајно-транспортном систему расте утицај водног саобраћаја и транспорта због повољних услова превоза, енергије, екологије и нивоа

10

безбедности. Развој водног саобраћаја зависи од низа фактора, коришћења нових технологија, кооперације свих учесника у транспортним ланцима.

Морски саобраћај

Морски саобраћај има прворазредни значај за остваривање спољне трговине. Он обезбеђује око 4/5 укупног транспорта у међународној трговини. У њему је посебно велики удео превоза терета (нафте, деривата, руда, угља, жита итд.). Морским транспортом се превезе преко 5,5 млрд. т терета годишње. Морски транспорт превезе релативно мали део укупног физичког обима превезеног терета, али због великог просечног растојања (7-8 хиљ. км) на њега отпада 60% од укупног светског превоза робе. Рокови доставе роба у воденом транспорту су највећи. То је повезано како с великим растојањима, тако и са чињениоцом да је светска трговачка флота јако зависна од међународне трговине нафтом. У порасту су међународни морски превози расутих терета, посебно угља, жита, нерудних сировина.

Упоредо са интерконтиненталним, међународним транспортом, морски транспорт остварује у великом обиму превоз терета са великом и малом каботажом у границама своје земље. Велика каботажа је пловидба бродова између лука различитих морских басена (на пример Владивосток – Новоросијск – Архангелск), мала каботажа представља превозе између лука једног мора (Бар – Бари).

По обиму терета (29 трлн. т-км) и производности рада морски саобраћај много превазилази друге врсте саобраћаја. Цена превоза терета морским путем је најнижа од свих врста саобраћаја. Производност рада у морском транспорту је 5-6 пута већа, него у железничком и речном, а цена је готово 2 пута мања, него у том врстама транспорта. Најефикасније је коришћење морског саобраћаја при певозу терета на велика растојања. Морски превоз у унутрашњем промету (мала каботажа) је мање ефикасан.

За остваривање превоза морски транспорт има сложена и разноврсна средства – флоту, морске луке, ремонт бродова итд. Морски превоз опслужује неколико десетина хиљада бродова, укупне тонаже преко 500 мил. Бруто регистарских тона (БРТ = 100 кубних стопа = 2,83 м3).

Светска трговачка флота се састоји од преко 40 хиљада бродова. Главни део трговачке флоте припада Јапану, Русији, Грчкој, Кини, Норвешкој, В. Британији, Данској. Највећа тонажа је под либеријском и панамском заставом. Пловидба под туђом „повољном“ заставом, је условљено углавном финансијским олакшицама. Највеће флоте плове под заставом Панаме (72 мил. БРТ), Либерије (60), Грчке (30), Кипра (25), Бахамских острва (држава у Вест-Индији) (по 20), Кине (17), Русије (15), Норвешке (15) САД (13 мил. БРТ).

Ипак светско лидерство Панаме, Либерије, Кипра и Бахамских острва је условно, пошто је велики део њихових флота власништво САД и западноевропских земаља (међу којима Француске, В. Британије и Немачке), које користе политику “јефтине” заставе да би избегле високе таксе за регистрацију, контролу броја и

11

квалификација посаде, и користиле дозволу да саставе посаду од странаца. У свету има неколико водећих класификационих организација (бродски регистри), које врше надзор над трговачком флотом. Најутицајнија међу њима је „Лојд“.

Велики део светске трговачке флоте заузима танкерска флота. Око 40% носивости светске флоте чине танкери, који превозе нафту и нафтне деривате. Последњих година део танкерске флоте је искључен из експлоатације, претопљен или претворен у резервоаре за нафту. Танкери су велики загађивачи Светског океана (испирање, хаварије). Главни правци кретања тих танкера су из региона Карипског мора у САД и западну Европу, и из земаља Блиског Истока у Западну Европу, САД и Јапан.

Због засићености тржишта танкерима, водећи бродоградитељи су се преоријентисали на градњу других типова бродова – за комбиноване терете (угаљ-нафта, руда-нафта итд.), гасовозе, платформе за подморске бушотине за нафту. Такође се граде специјализовани бродови за жито, дрвени материјал, угаљ итд. Нове могућности отварају специјализовани контејнеровози, баржовози (лихтеровози), бродови типа „РО-РО“ за превоз шинских возила итд. Формиран је систем светских контејнерских линија, које опслужују економске везе најразвијенијих региона света. У новије време се појачало интересовање за средњотонажне бродове за превоз хемијских производа, као и за трговачке бродове, прилагођене да плове у слозеним навигационим условима Артика.

Слика 3.2.1 – Доминантне руте у поморском саобраћају

Луке су друга важна компонента, упоредо с флотом, у воденом транспорту. У свету има преко 700 опремљених лука. Њихове могућности су веома различите. Најважније карактеристике лука су промет робе, специјализација по врстама робе, максимална тонажа бродова који могу ући у луку, производност комплекса на кеју, бродска места, однос између утовара и истовара робе итд.

Стварају се лучко-индустријски комплекси за дораду увозне или извозне робе или за реекспорт, специјализовани кејови за дрвени материјал, жито, угаљ, контејнере, аутомобиле итд. Лучки уређаји су скупи и сложени. Они се граде у дугом периоду и тешко се проширују и модернизују. Горња граница старости бродова је око 30 година, а нови типови бродова се појављују сваких 10 година.

12

Луке се експлоатишу много дуже. Велико техничко достигнуће су луке – вештачка острва у заливу Кубе, на ушћу реке Рајне (код Ротердама), на реци Лаби, на реци Свети Лоренц и по североисточној обали САД, као и уређаји за утовар нафте у Персијском заливу.

Међу океанским басенима прво место по обиму морског теретног превоза заузима Атлантски океан са околним морима, на чијим обалама су размештене највеће морске луке света: Ротердам (Холандија), Антверпен (Белгија), Хамбург (Немачка), Лондон (В. Британија), Марсеј (Француска), Ђенова (Италија), Њу Орлеанс, Њу Јорк, Филаделфија (САД). Многе велике луке налазе и на обалама Тихог океана - Кобе, Тиба, Јокохама, Нагоја (Јапан), Шангај (Кина), Пусан (Р. Кореја), Сиднеј (Аустралија), Ванкувер (Канада) и Индијског океана – Карачи (Пакистан), Бомбај и Калкута (Индија), Коломбо.

Упоредо с универзалним постоје и специјализоване луке за извоз нафте (на пр. Рас Танура у Саудијској Арабији, Мина ал Ахмади у Кувајту, оство Карг у Ирану, Амуај и Ла Салинас у Венецуели), руде (Тубаран у Бразилу), угља (Ричардс Беј у ЈАР), жита, дрвета и других производа.

Лука Ротердам може истовремено да прими 375 морских бродова. У ову луку годишње уђе 60 хиљада морских бродова и 300 хиљада речних бродова, шлепова и баржи. Једино централизовани систем управљања са обале може да обезбеди сигурно кретање бродова у луци и на прилазима.

Слика 3.2.2. – Промет највећих светских лука, 1997-2000 (у милионима тона)На географију морског транспорта велики утицај имају морски канали

(Суецки, Панамски, Коринтски, Килски канал) и теснаци (Грибралтар, Босфор и Дарданели, Баб ел Мандеб, Ормуски мореуз, Малајски и Сингапурски пролаз и други).

13

Лука Бар

Лука Бар се налази на јужном делу Јадранског мора. Она представља место сусрета поморског и копненог саобраћаја. Повољним географским положајем, тачније на 42° 0¢ северне географске ширине и 19° 05¢ источне географске дужине, заједно са пругом Београд-Бар и друмским саобраћајницама представља компатибилни саобраћајни систем, што пружа могућност рационалног повезивања луке и гравитационог подручја. Због свог повољног положаја, Лука је право место за формирање дистрибутивног центра за цео регион. Вековима је барски залив пружао уточиште поморцима и бродовима. Лука Бар је основана почетком прошлог века – 27. јуна 1906.године. Италијански стручњак за поморску градњу Коен Каља је пројектовао Луку за годишњи претовар од три милиона тона робе. Године 1976. оконцани су радови на изградњи пруге Београд-Бар, која је на најбољи начин омогућила повезивање луке са унутрашњошћу земље. 

Слика 3.2.3. – Лука Бар

Лука Бар се простире на површини од 200 ха , поседује оперативну обалу дужине 3,5 км, са дубином акваторијума од 12,5 м, 120.000 м² затворених складишта, специјализоване терминале за генерални, контејнерски, течни и расути терет. У оквиру ових терминала су силос за житарице, складишта за дрво, резервоари за нафтне деривате, базна уља и сирћетну киселину, уређене површине и сладишта за возила, који су повезани железничким и друмским саобраћајницама.

У склопу Луке се налазе и објекти који су резултат пословне сарадње са партнерима: резервоари за нафтне деривате капацитета 120 000 м3, хладњача капацитета 4.500 тона, силос за глиницу капацитета 20.000 тона, резервоари за лужину капацитета 10.000 тона, резервоари за расути цемент капацитета 3.000 тона и специјално претакалиште за сирћетну киселину капацитета 600 т/h. Могућности

14

проширивања капацитета у оквиру луке су и даље веома велики. У сарадњи са партнерима Лука Бар је спремна да, као и у протеклим деценијама, инвестира у развој постојећих и стварање нових пословних објеката.

Главни поморски канали:

Суецки канал је вештачки канал дужине 163 километара између Средоземног и Црвеног мора, који раздваја афрички од азијског континента и због тога је најближа поморска веза између западне и источне Земљине хемисфере. Велика стратешка важност Суецког канала за Запад постаје још јаснија у светлу чињенице да је најважнији танкерски пловни пут за снабдевање Европе блискоисточном нафтом. Модерни Суецки канал је отворен 1869.Канал је отворен за поморски саобраћај 1975. године.

Слика 3.2.4. – Суецки канал и његов географски значај

Панамски канал је ископан у периоду од 1883.

до 1914.год.. Дуг је 82 кm и простире се кроз Панамски земљоуз, повезујући Атлантски и Тихи океан. Због кривудавог облика Панаме, Атлантски океан је на западној а Тихи океан на источној страни канала, што је супротно од уобичајене оријентације ових океана према Америчком континенту. На најужем месту је широк 91,5 м, а на најширем 350 м. Дубина износи 13,7 м. Уз Суецки канал представља једну од најважнијих поморских артерија света. Саграђен је 10. октобра 1913. године. Један од највећих и најтежих грађевинских пројеката икада изведених, имао је огроман утицај на поморски саобраћај између два океана.

15

Слика 3.2.5. – Панамски канал и његов географски значаја

Килски канал (нем. Норд-Остсее-Канал) је 98 км дуг канал који повезује Северно море са Балтичким морем и тако скраћује пут за 519 км.

Коринтски Канал је канал који повезује Коринтски Залив са Егејским морем. Он раздваја полуострво Пелопонез од грчког копна и на тај начин га технички чини острвом. Канал је дуг 6,3 км и изграђен је између 1881. и 1893.

16

Речни саобраћај

Позитивне карактеристике тог вида саобраћаја је висок превозни капацитет (на дубоким рекама), релативно мале цене превоза и трошкови за организацију пловидбе. Развој и географија речног саобраћај у великој мери одређују природни услови. У том погледу велике могућности за организацију речног саобраћаја имају моноге земље Северне и Латинске Америке, Европе и Азије.

У Европи мрежу пловних путева сачињавају реке Сена, Рајна с притокама, Лаба, Одра, Висла, Дунав, Сава, Дњепар, Волга, Дон и друге.У Азији: Ганг, Инд, Иравади, Јангце, Об с Иртишем, Јенисеј с Ангаром,

Лена, Амур У Северној Америци: Мисисипи с притокама, Св. Лоренц, Макензи и др.;У Латинској Америци: Амазона и Парана;У Африци: Конго, Нигер, Нил;У Аустралији: Мари с притоком Дарлинг.

Укупна дужина пловних река и канала света износи 550 000 км, од којих готово половина отпада на Русију и Кину (преко 100 000 км свака), САД (преко 40), и Бразил (30 000 км). По укупном промету терета унутрашњих водних путева прво место заузимају САД, друго – Кина, треће – Русија, даље следе Немачка, Канада, Холандија.

Велики системи пловних река и канала су у Русији (због тога Москву називају “лука пет мора”, иако није на мору), западној Европи (Немачка, Холандија, Белгија), Језерска област САД (Св. Лоренц), источна Кина (Велики канал). Пловни пут Дунав-Рајна дуг је 2 590 км, од тога сам канал Рајна-Мајна-Дунав 171 км.

Канал Дунав-Мајна-Рајна

Канал је дуг 171 км, широк 12 м и може да пропушта бродове носивости до 1500 тона. Овај канал познат као Европски канал налази се у Баварској, у Немачкој, спаја реке Мајну и Дунав, на правцу од Бамберга, преко Нирнберга, до Регензбурга. Овај канал обезбеђује пловну везу између делте Рајне (код Ротердама у Холандији) и делте Дунава у источној Румунији, повезујући Северно море и Атлантски океан са Црним морем. Завршен је 1992. год. Укупна дужина канала је 929 км, укључујући нове и старе канале и притоке које су биле целе или делом обновљене и интегрисане у систем канала. У мрежи канала постоји 51 објекат (24 капије, 16 предводница, 5 сигурносних капија, 6 пумпи), као и 180 мостова. Ова мрежа омогућава сушење око 700.000 hа земњишта и наводњавање 50.000 hа. Могућа пловидба каналом је 664 км. У систему канала налази се 14 лука за утовар и истовар терета.

17

Канал Дунав – Рајна - Мајна

Слика 3.2.6. – Канал Дунав-Рајна-Мајна

18

Дуизбург је највећа речна лука на свету. Називају је „Врата Рура“. Добру везу између речног и морског саобраћај остварују бродови за комбиновани превоз река – море, с малом тонажом (до 5 хиљ. т).

Речни саобраћај у Србији

Дунав је плован целом дужином тока кроз нашу земљу (589 км). Преко Дунава узводно Србија има улаз у мрежу пловних путева Европске уније, а низводно земаља црноморског региона и Русије. Такође су пловне целом својом дужином кроз нашу земљу притоке Дунава - Тиса (164 км), Сава (206 км), Бегеј (77 км) и Тамиш (53 км). Канал Дунав-Тиса-Дунав, као и Велики и Мали Бачки канал су делови пловне мреже Дунава.

Канал Дунав-Тиса-Дунав је јединствени систем канала против поплава као и за наводњавање земљишта; као и пловни пут, за отпадне воде, за туризам, лов и риболов. Систем канала који се протежу на око 12.700 км², између река Дунав и Тиса, у Бачкој и Банату, на територије Војводине. Једна од најзначајних грађевина на каналу је брана код Новог Бечеја на Тиси, која регулише водостај и наводњава око 300.000 ха земљишта у главном каналу у Банату.

Слика 3.2.7. – Систем канала Дунав - Тиса - Дунав

Наше највеће луке на Дунаву, његовим притокама и каналима су: Београд, Нови Сад, Богојево, Апатин, Смедерево, Прахово, Зрењанин, Шабац, Сремска Митровица. У склопу лука Београд, Панчево, Смедерево и Ковин гради се модерна Слободна царинска и привредна зона, у којој се врши дорада, финализација и паковање увезене робе. Слична зона се развија у Шапцу. Годишњи промет у речним лукама у новије време је у порасту.

Речна лука "Београд" која је на раскрсници међународних пловних, друмских и железничких праваца представља значајан потенцијални систем и носиоц развоја Града као међународног робно-транспортног центра.

19

Слика 3.2.8. - Речна лука Београд

3.3. Ваздушни саобраћај

Ваздушни саобраћај, брз али скуп, има највећи значај у међународном превозу путника на великим дистанцама. Инфраструктуру ваздушног транспорта представља мрежа аеродрома међународног и локалног значаја. Аеродроми имају улогу да управљају летовима, примају путнике, организују њоихове услуге итд. У међународним ваздушним везама учествује преко 1 000 аеродрома. Највећи аеродроми света (од 30-70 милиона путника годишње) налазе се у:

САД: Њу Јорк, Чикаго, Атланта, Далас, Лос Анђелес;В. Британија: Лондон;Јапан: Токио;Француска: Париз;Немачка: Франкфурт на Мајни.

Ове земље, заједно с Аустралијом, Кином, Русијом и Холандијом, чине десет водећих ваздушних држава (по броју путника) света. Ваздушни саобраћај углавном врши превоз путника. Број авионских путника прелази 1,3 милијарди људи годишње.

20

Слика 3.3.1. – Десет највећих путничких авиокомпанија, 2000 год. ( у1000 путника)

Слика 3.3.2. – Десет највећих теретних авиокомпанија 2000. год. (у 1000 тона)Францус Луј Блерио је прелетео авионом канал Ламанш (32 км) за 27 минута

1908. године. Та година се сматра годином рођења авијације.

21

Укупно у свету има око 6 хиљ. аеродрома, од којих је ¼ у САД и 1/8 у Западној Европи.

Слика 3.3.3. – Највећи светски путнички аеродроми, 2005 (у милионима путника)

Слика 3.3.4. – Највећи светски теретни аеродроми, 2004 (у милионима тона)

22

Слика 3.3.5 - Прве интерконтиненталне авионске линије 1930-их

Ваздушни саобраћај у Србији

Највећа авиокомпанија у Србији је ЈАТ . ЈАТ је основан давне 1927 године. Располаже са око 40 авиона различитог типа и старости. Овој компанији предстоји модернизација и приватизација.

23

Аеродром „Никола Тесла“ у Сурчину код Београда је модернизован и оспособљен за слетање и узлетање најмодернијих и највећих авиона. То је модерни међународни аеродром којег користе многе светске авиокомпаније. Београд је главно ваздушно раскршће Србије и овог дела Европе. Осим београдског постоје још аеродроми у Нишу и Приштини. У фази изградње је аеродром Поникве код Ужица. Постоји још неколико мањих цивилних и војних аеродрома. У саставу цивилног ваздухопловства је и привредна авијација (пољопривредна, ватрогасна, санитетска, за геодетска снимања и геолошка истраживања, и слично).

Слика 3.3.7. – Ваздушни саобраћај

Стратегија развоја предвиђа да се до 2010. године ваздушни саобраћај повећава просечном годишњом стопом раста од 8% (период 2001. – 2005.) и 7% (период 2006. – 2010.). За реализацију стратегије развоја неопходно је имати у виду: недостатак прописа, институционалну организованост, застарелост флоте, инфраструктуру – модерно опремљен аеродром, укупан привредни амбијент, постицање ефикасности, профитабилност, оптималан саобраћај и др.

Предлог Сратегије развоја ваздухопловног саобраћаја даје основу али захтева и знатно већу пажњу за повезивање са ваздухопловном индустријом, реструктурирању постојећих авио компанија, формирање мањих авио компанија које допуњују услуге, брже прилагођавање законске регулативе прописима Европске Уније и светским стандардима, формирање цена услуга на тржишним принципима, институционалну организованост, приватизација одређених сервиса, примена вишег нивоа технолошке опреме, флоте и инфраструктуре, кадрова,... Ваздушни саобраћај посебно захтева поузданост свих елемената у ланцу операција неопходних за обезбеђење минималних услова за функционисање. На Аеродрому ''Београд'' у редовном саобраћају слећу авиони две домаће и 11 иностраних компанија, а услуге користи преко 1.5 милиона људи. Са планираним

24

континуираним унапређењем рада и новом опремом обезбеђује се квалитетнији пријем/отпрема путника и робе, редован саобраћај, безбедност, информисаност,...

4. Текомуникације

4.1. Значај информација и телекомуникација

Информатичка револуција је обележје послеиндустријског доба. Функцио- нисање различитих облика људске делатности у савременим условима је незамисливо без коришћења и размене информација, односно без правовремене и тачне информације. Захваљујући телекомуникацијама савремени свет се претворио у “глобално село”, где се зна све о свему и свакоме. Брз развој науке, технике и технологије, који карактерише савремено доба, омогућио је брз проток и размену огромне количине информација које свакодневно “циркулишу” светом. Према подацима Уједињених нација, на ранг листи људских потреба само исхрана, становање и енергија стоје испред потреба за комуницирањем и информацијама.

Због значаја које информације имају за развој људских активности (индустрије, саобраћаја, трговине, туризма, финансијских и других услуга), оне све више попримају карактер “стратешког ресурса”. Информације покрећу свет. Онај ко управља информацијама, тај управља и делатностима људи, кретањем роба и капитала. Развој било које људске делатности у савременом друштву, није замислив без размене информација, на пример о стању на тржишту, научним достигнућима, организационим и управљачким одлукама и слично. Поред класичних фактора развоја појединих делатности, информације су нови стратешки фактор развоја.

Телекомуникације су посебна грана људске делатности која се бави преносом информација на даљину (порука, вести, текстова, музике, слика, података). Телекомуникације се нагло развијају у доба електронике и информатике. Спајање електронских средстава веза (укључујући системе преноса цифарских информација, брзе оптичке каблове, сателитске системе) са рачунарском техником, омогућило је да се створе националне и међународне информационе службе које су прошириле могућности организације и управљања производњом. Телекомуни- кације и њихова спрега са рачунарским мрежама смањили су до минимума појам простора (удаљености) и времена у комуницирању. Тако се свет претворио у једну умрежену целину. У таквим условима све тачке у свету су доступне из било које друге тачке, што је изузетно значајно за савремену светску економију. Кључни фактор акумулације светског богатства у развијеним земљама је тај што поседују корисне информације.

Електроника и информатика су изазвале промене у структури, организацији и функционисању комуникација. Свуда се граде аутоматски системи управљања и рачунарски центри, информационе банке података. Нове комуникације омогућују раст огромних мултинационалних компанија, које имају своје јединице производње и пласмана широм света.

У тржишним условима област телекомуникација је под контролом великих мултинационалних компанија, које контролишу телекомуникационе системе у више држава, као што су на пример “Водафон”, “Бритиш телеком” и друге. На

25

значај телекомуникационог саобраћаја указују и подаци да је међу највећим светским мултинационалним компанијама велики број оних чија су делатност телекомуникације или производња информатичких и телекомуникационих система. Тако сложени системи као што су мултинационалне компаније, функционишу захваљујући компјутерској организацији производње. На пример, највећа светска нафтна компанија “Ексон” (осим нафте производи угаљ, природни гас, електронику и хемикалије) оперише у више од 100 земаља уз помоћу компјутеризованог система логистичких информација и комуникација. Механички мозак овог система и целе компаније је компјутерски центар у Ексоновом облакодеру на Менхетну у Њу Јорку. Ту се помоћу компјутера прати кретање 500 танкера са нафтом и координира рад појединих филијала компаније широм света. Шведска компанија “Ериксон” има предузећа у 130 земаља света. Координација производње врши се преко светске компјутерске мреже Интернет.

4.2. Структура телекомуникационог саобраћаја

Структура телекомуникационог саобраћаја данас је доста издиференцирана због различитих облика информација и примене различитих научно-техничких достигнућа. У савременом телекомуникационом саобраћају издвајају се:

ПТТ – пошта, телеграф, телефон (фиксни и мобилни);Радиодифузни системи (пренос слике и тона – радио и телевизија),Рачунарске мреже локалног и глобалног значаја (интернет и интранет).

Прва поштанска конференција одржана је у Паризу 1863. године. Потом је 1878. године основан светски поштански савез под називом „Унион Постале Универсале УПУ“ са седиштем у Берну. У оквиру Савеза донета је поштанска конвенција која регулише три принципа поште – јединство поштанског простора, јединство поштанских такси и слобода поштанског транзита. За развој данашнјег телеграфа заслужан је Самјуел Морзе који је 1873. године патентирао свој изум. У развоју телеграфа значајно место припада телепринтеру и фототелеграфији чији је модерни облик телефакс. Прва телеграфска линија изграђена је 1844. г. између Вашингтона и Балтимора. Телефон је пронашао Филип Реис 1861. године, али се за изумитеља сматра Александар Грахам Бел који га је патентирао 1876. године. Прва међуградска телефонска веза успоставлјена је између Бостона и Провиденса у САД, 1880. г. Техника се касније усавршавала, тако да данас постоје видеотелефони. Телефон је данас најмасовнији облик комуникциранја међу људима, посебно после проналаска мобилне телефоније.

Телефон и телеграф омогућују комуникације између претплатника, односно пренос говора и писаних порука посредством телекомуникационе мреже, телефонских и телеграфских апарата, централа и других уређаја повезаних у једну телекомуникациону мрежу. Ово су најстарије телекомуникационе услуге. Број телефонских прикључака је један од показатеља развијености земље. Око 70% свих телефонских прикључака налази се у САД и Европи, док у Азији, где живи нешто више од половине становништва света само 20%, а у Африци само 1%.

26

Мобилна телефонија се брзо развила у последњих 15 година и постала основа масовних комуникација. Савремени системи мобилне телефоније поред преноса говора омогућују и велики број других услуга, укључујући и приступ глобалној рачунарској мрежи (Интернету). Мобилна телефонија је омогућила да човек у сваком тренутку и на било ком месту може имати увид у информације које га занимају, да их прими и да их проследи. Као и код фиксне телефоније, мобилна телефонија је највише развијена у земљама Европске уније, Северне Америке и на Далеком Истоку.

Шта је Интернет?

То је највећа информациона мрежа на планети, која повезује преко телефонских прикључака милионе компјутера и њихове кориснике. Системом сателитских веза, оптичких каблова, телефонских прикључака, провајдера и сервера (централних рачунара), цели свет је претворен у једну рачунарску мрежу. Развојем рачунарске технике уз комбинацију са телекомуникационом инфраструктуром омогућен је развој Интернета.

Интернет обједињава све велике библиотеке, банке, стотине хиљада база података и омогућује доступ до десетина хиљада публикација, и уз све то је значајно средство за пренос писама, вести. Највише се користи чувена електронска (е-мејл) пошта, којом се на брз и лак начин преноси текст, музика, слике. Преко ове мреже се могу плаћати банкарски рачуни. Све то је доступно за сваког, без обзира на којем се месту налази, под условом да има компјутер с модемом и да плаћа претплату. Простор и време више нису баријера за комуникације.

Као и све друге области телекомуникационог саобраћаја и Интернет се јако брзо развија. Тај развој се огледа пре свега, у повећању брзине преноса података, што је омогућено развојем различитих система преноса података као што су ИСДН, АДСЛ, сателитски интернет и друго. Године 2004. у свету је било око 870 хиљада Интернет прикључака, и тај број стално расте. Највећи број прикључака имале су САД (185 мил.), Кина (94 мил.) и Јапан (64 мил.). Број интернет прикључака на 100 становника је добар показатељ културног и животног стандарда. Највећи број прикључака на 100 становника 2004. године имали су Исланд (77), Шведска (76), Малта (75), Јужна Кореја (66), Аустралија (65), САД и Велика Британија (63), итд. Сателитски системи су важни за функционисање телекомуникационог саобраћаја. Најпознатије светске организације за комерцијално коришћење сателита су: ИНТЕЛСАТ, ЈУТЕЛСАТ, ИНМАРСАТ. Основу вештачких сателитских комуникација чине вештачки сателитски лансирани у васиону на висинама од око 35 000 км. Они се истом брзином крећу по орбити око Земље као и Земла око своје осе. То су геостационарни сателити који се увек налазе изнад исте тачке. Данас у свету постоји око 3 000 комерцијалних сателита. Пренос информација преко сателита врши се преко базних сателитских станица на Земљи, које су великим антенама усмерене према одговарајућим сателитима, преко којих је земаљска телекомуникациона мрежа у вези са сателитима.

Оптички каблови су важан део телекомуникационе опреме. Они омогућују брз проток великих количина информација. Те линије су неупоредиво боље него коаксијални каблови (изоловани проводник у виду мреже) и чак радиорелеји.

27

Системом сателита и мрежом оптичких каблова Земљина површина је повезана у јединствен телекомуникациони систем на основу кога су развијени наведени облици телекомуникационог саобраћаја (телефонија, интернет) и још неки (кабловска телевизија, телефакс).

28