seminarski rad ivan todorovic 8-07

UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

Beograd, januar 2008.

SEMINARSKI RAD

POREZ NA IMOVINU ZA FIZIKA LICA Mentor: Student: prof. dr. Dragana Kragulj Ivan Todorovi 8/07

Seminarski rad Porez na imovinu za fizika lica

Ekonomija 1

APSTRAKT U savremenom kapitalizmu privreda nikako ne bi mogla da opstane bez konstantnog uticaja drave. Kada god proizvodnja upadne u krizu, drava je tu da preduzme odgovarajue mere koje e pruiti pomo posrnuloj privredi i unaprediti je Pored monetarne politike i politike cena i dohodaka, fiskalna politika predstavlja zasebnu grupu mera drave u cilju regulisanja potronje, investicija i zaposlenosti. Drugi njen naziv jeste i aktivna budetsko-poreska politika. To je zato to su joj osnovne ekonomske kategorije pre svih budet, a potom i porezi, kao osnovni dravni prihodi. Postoji mnogo vrsta poreza, od kojih je neke lake, a neke tee naplatiti.U manje razvijenim zemljama prevagu odnose oni koji se lake prikupljaju, indirektni porezi ,jer se vezuju za robe i usluge. Sa druge strane, u razvijenim zemljama preovlauju direktni porezi, vezani za lica i preduzea. Iako se znatno tee sakupljaju, oni mogu da ine ak i do 90% ukupnih poreskih prihoda u razvijenim dravama. Zbog toga je njihov uticaj na dravni budet neizmerno vaan. Porezi su najvaniji izvor dravnih prihoda, a direktni porezi ine najvei deo poreskih prihoda u razvijenim zemljama. Porez na imovinu je jedan od njih.


Ekonomija 2

Sadraj:

1. PORESKI SISTEM

1.1 Fiskalna politika ............................................................................4 1.2 Budet ............................................................................................4 1.3 Sistem javnih prihoda i javnih rashoda .........................................5 1.4 Lokalna samouprava .....................................................................6 1.5 Porezi .............................................................................................7 1.6 Porez na imovinu ...........................................................................8

2. POSTUPAK UTVRIVANJA POREZA NA IMOVINU

2.1 Obraun poreza na imovinu ........................................................8 2.2 Povrina objekta ..........................................................................9 2.3 Trina vrednost ..........................................................................9 2.4 Koeficijent kvaliteta ....................................................................9 2.5 Koeficijent lokacije .....................................................................13 2.6 Amortizacija ................................................................................13 2.7 Poreska osnovica .........................................................................14 2.8 Iznos poreza .................................................................................14


Ekonomija 3

2.9 Poreske olakice i osloboenja ....................................................14 2.10 Iznos poreza za uplatu .................................................................15

3. PROCES DOSTAVE REENJA I NAPLATE POREZA

3.1 Podaci o poreskom obvezniku .....................................................15 3.2 Matini broj .................................................................................16 3.3 PIB............................................................................................... 18 3.4 Poziv na broj ...............................................................................18 3.5 Reenje ........................................................................................19 3.6 Naplata poreza na imovinu ..........................................................23

4. LITERATURA ......................................................................................24


Ekonomija 4

1. PORESKI SISTEM

1.1 FISKALNA POLITIKA Iako je kapitalizam u poetku bio zasnovan na nemeanju drave u privredne poslove,

pokazalo se da su dravne intervencije ipak neophodne. Kapitalizam je bio nemoan da se

samostalno izvue iz svake krize u koju zapadne. Iz tog razloga kapitalistike drave jo od

tridesetih godina prolog veka poinju da preduzimaju efikasne mere, sa ciljem obezbeivanja

stabilnog privrednog razvoja i pune zaposlenosti.

Postoji nekoliko metoda koje kapitalistika drava koristi za sprovoenje odreenih

mera, koje podrazumevaju ulaganje dravnog novca u one grane proizvodnje za koje je

privatni kapital manje zainteresovan ili uopte nezainteresovan. Time drava podstie

poveanje efektivne tranje. Prva u nizu metoda jeste aktivna budetsko-poreska politika, ili,

krae, fiskalna politika.

1.2 BUDET Budet predstavlja novani predraun drave. To je najee jednogodinji dokument i

njega priprema ministarstvo finansija u saradnji sa drugim ministarstvima, dok ga usvaja

skuptina u obliku zakona. Budet ima karakter finansijskog plana drave za jednu godinu. To

je neka vrsta prognoze koliko e novca drava dobiti naplatom javnih prihoda i koliko e joj

novca biti potrebno za sve planirane rashode. Sadraj dravnog budeta obino ine razvijeni

spisak prihoda i rashoda, zajedno sa njihovim planiranim iznosima za sledeu godinu, kao i

prateim procesnim i slinim odredbama.

Budetski bilans predstavlja razliku izmeu dravnih prihoda i dravnih rashoda.

bilans budeta = dravni prihodi dravni rashodi

Ovaj bilans moe biti pozitivan ili negativan. Kada su prihodi vei od rashoda, na snazi je

budetski suficit. Tada drava ne troi sav prihod, ve jedan deo uva. Kada ue u budetski

deficit, kada rashodi postanu vei od prihoda, drava troi sauvani prihod sa ciljem da


Ekonomija 5

pomogne privredi da prevazie krizu. Kada su prihodi jednaki rashodima budet je

uravnoteen.

U ekonomskoj teroriji razlikuju se tri kategorije budeta. Stvarni ili realni budet

registruje stvarne prihode i rashode drave u odreenom periodu.

Strukturni budet daje kalkulaciju kakvi bi bili dravni prihodi i dravni rashodi kada

bi ekonomija funkcionisala na nivou prirodne stope nezaposlenosti.

Ciklini budet izraava efekte privrednih ciklusa na budet. On zapravo predstavlja

razliku izmeu stvarnog i strukturnog budeta.

U dravne rashode spadaju plate radnika u dravnim institucijama, zatim investicije,

javni radovi, otplate dugova, stvaranje budetskih rezervi i slino. Sredstva za finansiranje

svih ovih davanja obezbeuju se naplatom javnih prihoda.

1.3 SISTEM JAVNIH PRIHODA I JAVNIH RASHODA Zakonom o javnim prihodima i javnim rashodima utvruje se sistem javnih prihoda i

finansiranja javnih rashoda. Za finansiranje javnih rashoda sredstva se obezbeuju iz javnih

prihoda. Ono se vri preko budeta Republike, autonomne pokrajne, grada ili optine. Javnim

prihodima smatraju se oni prihodi kojima se finansiraju prava i dunosti Republike i poslovi i

zadaci grada Beograda i optine utvreni Ustavom i zakonom. Ovim zakonom takoe se

utvruje i visina javnih prihoda, kao i osloboenja i olakice i poreski krediti. Vrste javnih

prihoda definisane ovim zakonom su:

porezi carine i druge uvozne dabine takse naknade za korienje dobara od opteg interesa javni zajmovi doprinosi za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja lokalni javni prihodi

Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji obrazuje se Poreska uprava,

kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija i ekonomije, i ureuje njena nadlenost i

organizacija. Poreska uprava sprovodi postupak utvrivanja i naplate odreene vrste javnih


Ekonomija 6

prihoda, poreza. Ona takoe vri naplatu novanih kazni, zatim kamate po osnovu dospelog a

neplaenog poreza, trokova postupka prinudne naplate poreza i, konano, trokova

poreskoprekrajnog postupka. Sve ove dabine jednim imenom se nazivaju sporednim

poreskim davanjima. Ovim zakonom ureuje se postupak utvrivanja, naplate i kontrole

javnih prihoda koje naplauje Poreska uprava, prava i obaveze poreskih obveznika, potom

registracija poreskih obveznika i poreska krivina dela i prekraji.

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ima prednost u odnosu na svaki

drugi zakon koji se odnosi na bilo koju staqvku vezanu za rad Poreske uprave. Dakle, ako je

drugim zakonom pitanje iz oblasti koju ureuje ovaj zakon ureeno na drugaiji nain,

primenjuju se odredbe ovog zakona.

1.4 LOKALNA SAMOUPRAVA Meutim, iako dva gore pomenuta zakona vae na itavoj teritoriji Republike Srbije,

neke vrste javnih prihoda naplauju se na nivou manjih teritorijalnih celina, kao to su grad ili

optina. Zakonom o finansiranju lokalne samouprave omoguuje se jedinicama lokalne

samouprave da u celosti utvruju, naplauju i kontroliu takve vrste lokalnih prihoda, poev

od 1. januara 2007. godine.

Osnovna uloga ovog zakona jeste obezbeivanje sredstava jedinicama lokalne

samouprave za obavljanje izvornih i poverenih poslova. Njima pripadaju sledei prihodi

ostvareni na njihovoj teritoriji:

porez na imovinu, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na naslee i poklon

lokalne administrativne takse lokalne komunalne takse boravina taksa naknada za korienje graevinskog zemljita naknada za ureivanje graevinskog zemljita naknada za zatitu i unapreenje ivotne sredine


Ekonomija 7

prihodi od koncesione naknade za obavljanje komunalnih delatnosti i prihodi od drugih koncesionih poslova, koje jedinica lokalne samouprave zakljui u skladu sa

zakonom

novane kazne izreene u prekrajnom postupku za prekraje propisane aktom skuptine jedinice lokalne samouprave, kao i oduzeta imovinska korist u tom

postupku

prihodi od davanja u zakup, odnosno na korienje nepokretnosti u dravnoj svojini koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budeta

prihodi od prodaje pokretnih stvari koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budeta

prihodi koje svojom delatnou ostvare organi i organizacije jedinice lokalne samouprave

prihodi od kamata na sredstva budeta jedinice lokalne samouprave prihodi po osnovu donacija jedinici lokalne samouprave prihodi po osnovu samodoprinosa

Grad Beograd predstavlja zasebnu jedinicu lokalne samouprave, to znai da Uprava

javnih prihoda grada Beograda vri utvrivanje i naplatu svih gore navedenih javnih prihoda.

1.5 POREZI Videli smo da postoji mnogo razliitih vrsta javnih prihoda. Neki od njih se naplauju

na nivou cele drave, dok se neki naplauju na nivou jedinice lokalne samouprave. Najvaniji

i najvei izvori dravnih prihoda su porezi.

Postoji nekoliko naina na koje se moe izvriti klasifikacija poreza. Najee se dele

na direktne i indirektne. Direktni su oni koji porezi koji se odnose na lica i preduzea. Sa

druge strane, indirektni porezi se odnose na robe i usluge.

Veoma je esta i podela poreza na sledee tri grupe:

1. porezi na dohodak

2. porezi na potronju

3. porez na imovinu


Ekonomija 8

Ovaj seminarski rad bavie se iskljuivo treom kategorijom poreza u ovoj drugoj

podeli. Dakle, porezom na imovinu.

1.6 POREZ NA IMOVINU Porez na imovinu definisan je Zakonom o porezima na imovinu. Pored njega ovu

grupu poreza ine jo i porez na naslee i poklon i porez na prenos apsolutnih prava.

Svaki fiziko ili pravno lice, odnosno svaki pojedinac ili firma, ukoliko je nosilac

prava nad nekom nepokretnou, duan je da plaa porez na imovinu za tu nepokretnost.

Prava mogu biti sledea:

pravo svojine pravo plodouivanja pravo upotrebe i pravo stanovanja pravo vremenskog korienja (time-sharing) pravo dugoronog zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je ureeno stanovanje

pravo korienja gradskog graevinskog zemljita povrine preko deset ari Nepokretnostima se, prema ovom zakonu, smatraju: zemljite, stambene i poslovne

zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garae, zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi

graevinski objekti.

U sluaju kad na nepokretnosti postoji neko od prava koje nije pravo svojine, porez na

imovinu plaa se na to pravo, a ne na pravo svojine.

2. POSTUPAK UTVRIVANJA POREZA NA IMOVINU

2.1 OBRAUN POREZA NA IMOVINU Kao to je ve reeno, porez na imovinu plaaju i pravna i fizika lica. Dakle, i firme,

preduzea, i obini graani. Kako se ove dve grupe poreskih obveznika u mnogo emu

razlikuju, tako je i nain obraunavanja poreza na imovinu potpuno drugaiji kod firmi nego

kod graana.


Ekonomija 9

Preduzea vode poslovne knjige. U njima se belee podaci o ukupnom poslovanju

preduzea na godinjem nivou. Na osnovu knjigovodstvenih podataka firme, a korienjem

odreenih algoritama, izraunava se iznos novca koji ta firma mora da uplati na ime poreza na

imovinu za vremenski period od godinu dana.

Meutim, akcenat ovog seminarskog rada je na porezu na imovinu za fizika lica.

Izraunavanje iznosa koji graanin treba da uplati na ime poreza na imovinu zavisi od niza

razliitih faktora, koji e biti detaljno opisani u nekoliko narednih poglavlja.

2.2 POVRINA OBJEKTA Prvi u nizu faktora od kojih zavisi iznos poreza na imovinu kod fizikih lica jeste

povrina nepokretnosti. Poto je re o graanima, u najveem broju sluajeva ova

nepokretnost predstavlja stan ili kuu. Takoe moe biti i garaa, letnja kuhinja, baraka ili

bilo ta slino.

Povrina objekta je osnovni faktor od kojeg ceo postupak poinje. Nije isti porez na

imovinu za stan od pedeset kvadrata i za kuu od trista metara kvadratnih. Zbog toga povrina

ulazi u formulu za izraunavanje.

2.3 TRINA VREDNOST Drugi parametar koji se uzima jeste trina vrednost metra kvadratnogkoja je bila na

snazi poslednjeg dana u godini koja prethodi onoj godini za koju se vri obraun poreza na

imovinu. Ovaj podatak zavisi od optine kojoj nepokretnost pripada. Na primer, trina

vrednost metra kvadratnog na teritoriji optine Vodovac je za 2007. godinu iznosila

63.938,74 dinara. To znai da je vrednost metra kvadratnog na dan 31.12.2006. godine na

teritoriji te optine proseno iznosila 63.938,74 dinara. Na nekoj drugoj optini ova vrednost

je bila razliita.

2.4 KOEFICIJENT KVALITETA Trei podatak koji ulazi u formulu je koeficijent kvaliteta. Da bismo uopte shvatili ta

je to koeficijent kvaliteta i koja je njegova uloga, najpre moramo da objasnimo parametar koji

se naziva broj bodova.


Ekonomija 10

Prilikom podnoenja poreske prijave poreski obveznik dostavlja Poreskoj upravi niz

podataka o predmetu oporezivanja. U tabeli koja sledi dati su elementi preko kojih se utvruje

ukupan broj bodova nekog objekta, kao i broj bodova koji svaki element donosi.

Pozicija Opis pozicije Mera Broj bodova

1. Konstrukcija zgrade

1.1. Zgrade od erpia ili barake 50

1.2. Montane zgrade (drvene, limene, gvozdene) 150

1.3. Zgrade od meovitog materijala 190

1.4. Zgrade od tvrdog materijala 300

2. Stepenite

2.1. Drveno stepenite 15


Ekonomija 11

2.2. Metalno ili betonsko stepenite 20

2.3. Stepenite od mermera 40

3. Vrata

3.1. Drvena-standardna po stanu 30

3.2. Puna vrata od tvrdog drveta ili gvozdena vrata po stanu 40

4. Prozori

4.1. Od drveta, gvoa ili plastike jednostruki (jednostruko zastakljeni) po stanu 20

4.2. Od drveta, gvoa i plastike, dvostruki (dvostruko zastakljeni) po stanu 30

5. Roletne

5.1. Eslinger (drvene, plastine) po stanu 10

5.2. aluzine, kapci i grilje, venecijaner roletne po stanu 15

6. Podovi

6.1. Opeke, betona, cementnog maltera i teraco ploica, daske i brodski pod po stanu 10

6.2. Parketa od daica bukovih, hrastovih i slino po stanu 25

6.3. Vetakih ili prirodnih vlakana, topli PVC, vinaz i sl. po stanu 20

7. Sanitarna oprema

7.1. Uraeno komplet kupatilo (kada - tu, WC olja, umivaonik) po stanu 25

7.2. Delimino uraeno kupatilo po stanu 10

8. Vodovod

8.1. Vodovodna instalacija prikljuena na vodovodnu mreu po stanu 30

8.2. Vodovodna instalacija prikljuena na bunar-hidrofor po stanu 20

9. Kanalizacija

9.1. Kanalizacija prikljuena na kanalizacionu mreu po stanu 20

9.2. Kanalizacija prikljuena na septiku jamu po stanu 10

10. Elektrina instalacija

10.1. Elektrina instalacija po stanu 40


Ekonomija 12

10.2. Telefonska instalacija po stanu 10

11. Grejanje

11.1. Centralno grejanje po stanu 50

11.2. Ostali naini grejanja (na vrsto gorivo, teno ili struju) po stanu 15

12. Elementi upotrebne vrednosti zgrade

12.1. Klasina obrada fasade 10

12.2. Obrada fasade fasadnom ciglom 20

12.3. Obrada fasade vetakim kamenom 40

12.4. Obrada fasade prirodnim kamenom 50

12.5. Krov obraen bakarnim limom 20

13. Ostali elementi

13.1. Plinska instalacija po stanu 25

13.2. Lift u zgradi 25

13.3. Bazen za kupanje 80

tabela 1: Pravilnik bodovanja objekata

(Izvor: Pravilnik o nainu utvrivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnostima)

Kada se saberu svi bodovi koje donose pojedinani elementi dobija se ukupan broj

bodova nekog objekta, ili, krae reeno, samo broj bodova. Taj broj bodova moe da iznosi

najvie 695.

Koeficijent kvaliteta predstavlja kolinik broja bodova objekta i broja 695.

Matematiki zapisano to izgleda ovako:

koeficijent kvaliteta = broj bodova : 695

U formulu za izraunavanje poreza na imovinu fizikih lica ulazi koeficijent kvalitete

zaokrugljen na jedanaest decimalnih mesta.


Ekonomija 13

2.5 KOEFICIJENT LOKACIJE Dva stana jednake kvadrature, sa istim brojem bodova, od kojih se jedan nalazi u

Njegoevoj ulici a drugi u nekom prigradskom naselju, na primer u Grockoj, ne vrede isto.

Znatno vie vredi prvi stan, koji se nalazi u samom centru Beograda. Zbog toga je jedan od

parametara koji se koriste prilikom obrauna poreza na imovinu fizikih lica i koeficijent

lokacije.

Koeficijent lokacije, kao to i samo njegovo ime govori, zavisi od optine na kojoj se

nalazi objekat. Na primer, na teritoriji optine Vodovac njegova vrednost je bila 1,0 za 2007.

godinu.

2.6 AMORTIZACIJA Pojam amortizacije se uglavnom u ekonomiji vezuje za sredstva za rad. Postepeno

prenoenje dela vrednosti sa sredstava za rad na gotov proizvod je amortizacija po definiciji.

Slina situacija je u prii o porezu na imovinu.

Neka se dve kue identinog izgleda i karakteristika, dakle iste povrine i broja

bodova, nalaze jedna pored druge u istoj ulici, odnosno neka imaju jednak koeficijent

lokacije. Ako je prva sagraena 1960. godine a druga 2001. godine, njihova vrednost e biti

razliita. Naravno, starija kua e manje vredeti.

Meutim, sada je potrebno ove podatke smestiti u formulu za izraunavanje poreza.

Iznos amortizacije koji se koristi u algoritmu dobija se na sledei nain:

Amortizacija (u %) = 100 1,5 (Tekua godina Godina izgradnje)

Tekua godina je ona za koju se obraunava porez, dok se za godinu izgradnje uzima ona

godina u kojoj su zavreni svi radovi na izgradnji objekta.

Ukoliko je neki objekat tokom vremena oronuo, propao, pa je na njemu izvrena

rekonstrukcija itavog objekta, onda se umesto godine izgradnje u formulu za amortizaciju

mora smestiti godina rekonstrukcije.

Primenom ove matematike formule za izraunavanje amortizacije, moe se dogoditi

da dobijeni iznos za vrednost amortizacije bude ak i negativan. Takoe, moe se dogoditi da

posle odreenog broja godina objekat nema apsolutno nikakvu vrednost. To bi znailo da na


Ekonomija 14

njega ne treba da se plaa porez na imovinu. Da bi se izbegle ovakve situacije, propisano je da

iznos amortizacije moe biti najvie 70%.

2.7 PORESKA OSNOVICA Konano, nakon detaljnog opisa pojedinanih elemenata koji uestvuju u obraunu

poreza na imovinu za fizika lica, dolazimo do prvog sloenog. Naime, poreska osnovica

predstavlja proizvod svih prethodno navedenih parametara:

poreska osnovica = povrina trina vrednost koef. kvaliteta koef. lokacije amortizacija

Meutim, ovde nije kraj. Obraun poreza jo nije zavren.

2.8 IZNOS POREZA Ukupan godinji iznos poreza utvren je primenom poreskih stopa propisanih

odredbama Zakona o porezima na imovinu. U zavisnosti od poreske osnovice odreena je i

vrednost stope poreza.

na poresku osnovicu plaa se na ime poreza

do 6.000.000 dinara 0.40%

od 6.000.000 do 15.000.000 dinara 24.000 dinara + 0.80% za iznos preko 6.000.000 dinara

od 15.000.000 do 30.000.000 dinara 96.000 dinara + 1.50% za iznos preko 15.000.000 dinara

preko 30.000.000 dinara 321.000 dinara + 3.00% za iznos preko 30.000.000 dinara

tabela 2: Poreske stope

(Izvor: Zakon o porezima na imovinu)

2.9 PORESKE OLAKICE I OSLOBOENJA Drava je odredila poreske olakice za pojedine kategorije graana. Tako na ovaj

novodobijeni iznos poreza obveznik moe da ostvari popust, ukoliko zadovoljava propisane


Ekonomija 15

kriterijume. Taj popust naziva se poreski kredit. Postoji nekoliko naina na koje poreski

obveznik umanjuje iznos poreza:

1. Ukoliko poreski obveznik stanuje u predmetu oporezivanja, ima pravo na poreski

kredit u iznosu od 40%.

2. Ako pored njega u predmetu oporezivanja stanuje jo osoba, iznos poreza se umanjuje

po 10% za svakog lana domainstva, ali najvie do 70%.

3. Ukoliko u prostoru povrine do 60 metara kvadratnih, koji ne pripada gradskoj

graevinskoj zoni, odnosno za koji se ne plaa naknada za graevinsko zemljite,

stanuju lica od kojih je svako starosti preko 65 godina, iznos poreza se umanjuje za

75%, bez obzira na broj lanova domainstva.

4. Na dravne objekte ne plaa se porez na imovinu.

5. Verski objekti, kulturni i istorijski spomenici, prosvetne, kulturne, naune, socijalne,

zdravstvene, humanitarne, sportske i komunalne ustanove takoe ne podleu plaanju

poreza na imovinu.

2.10 IZNOS POREZA ZA UPLATU Poslednji inilac u obraunu poreza na imovinu izraunava se tako to se od iznosa

poreza odbiju sva umanjenja.

iznos poreza za uplatu = iznos poreza ukupan poreski kredit

Ovim korakom zavreno je izraunavanje poreza na imovinu za fizika lica i dobijen je

novani iznos koji poreski obveznik treba da uplati na ime poreza na imovinu.

3. PROCES DOSTAVE REENJA I NAPLATE POREZA 3.1 PODACI O PORESKOM OBVEZNIKU

U bazi podataka Republike uprave prihoda postoji ifarnik svih predmeta

oporezivanja, kao i ifarnik svih nosioca prava nad tim predmetima, poreskih obveznika.


Ekonomija 16

Predmet oporezivanja mora biti na teritoriji Republike Srbije, dok obveznici mogu biti i strani

dravljani koji poseduju imovinu u Srbiji.

Od kljune je vanosti da se svakon poreskom obvezniku poalje odgovarajue reenje

o porezu na imovinu. Takoe, jednako je bitno i to da obveznik navedeni iznos uplati na

pravo mesto, na taan raun u banci, da bi Uprava prihoda imala pravilnu evidenciju o tome

ko je platio porez, a ko nije. Zato su ova dva ifarnika, predmeti oporezivanja i obveznici,

meusobno povezani.

Postoji nekoliko podataka koji se vezuju za poreskog obveznika, a koji omoguavaju

efikasno, pouzdano i uspeno obavljanje navedenih poslova. Njihova uloga e do detalja biti

objanjena u poglavljima koja slede.

3.2 MATINI BROJ Nekada, dok se Poreska uprava bavila utvrivanjem i naplatom poreza na imovinu,

svaki poreski obveznik je od nje dobijao jedinstvenu ifru pomou koje se ostvarivalo

njegovo povezivanje sa odgovarajuim predmetima oporezivanja. Meutim, ovaj nain

pokazao se kao lo i u praksi je zadavao dosta problema. Naime, kako nije postojala

jedinstvena baza podataka, svako odeljenje Poreske uprave vodilo je zasebnu evidenciju. Sve

je lepo funkcionisalo za obveznike koji plaaju porez na samo jednu nepokretnost, ili na vie

njih koje pripadaju istoj optini.

Problem je nastajao kada bi se pojavio poreski obveznik koji ima, na primer, kuu u

Rakovici i stan na Vraaru. On bi tada imao jednu ifru u filijali u Rakovici, a drugu, potpuno

drugaiju, u odeljenju na Vraaru. Bilo je praktino nemogue istovremeno sagledati svu

imovinu vezanu za jednog obveznika.

Kao to je pomenuto na samom poetku ovog seminarskog rada, poslove Poreske

uprave vezane za lokalne prihode od 2007. godine u potpunosti je preuzela Uprava prihoda.

Ona je tada, pouena prethodnim iskustvima, prela na mnogo bolji i praktiniji sistem. Svako

uparivanje vri se prema matinom broju. Svaki graanin im svoj matini broj, svaka firma

ima svoj matini broj. I svaki od njih je jedinstven. Ovime je omogueno referentima sa

Vraara da meu podacima iz Rakovice pronau kuu koju obveznik iz primera poseduje na

teritoriji te optine. Kako je u oba odeljenja poznat matini broj obveznika, ovaj postupak vie

ne predstavlja nikakav problem.


Ekonomija 17

Meutim, korienje ovakve optepoznate ifre zahteva odgovarajuu zatitu. Matini

broj je u potpunosti odgovarao, zato to on u sebi ve sadri zatitu. Bilo da se radi o

matinom broju graana ili firmi, zatita postoji.

Svako fiziko lice ima takozvani JMBG, odnosno jedinstveni matini broj graana.

On se sastoji iz trinaest cifara. Prvih dvanaest se automatski dodeljuju prilikom roenja, na

osnovu datuma i mesta roenja, republike, jer je postupak iz perioda kada ih je bilo vie,

zatim pola i jo nekih faktora. Trinaesta, poslednja cifra, predstavlja kontrolni broj. On se

izraunava na osnovu prvih dvanaest cifara.

Postoji algoritam za izraunavanje kontrolnog broja kod JMBG-a, po modelu 11.

Njega je najbolje objasniti na primeru, za koji emo uzeti matini broj autora ovog

seminarskog rada.

JMBG: 1801988710330

Kontrolni broj je poslednja cifra, dakle 0.

Sada emo pokazati kako se na osnovu prvih dvanaest cifara dobija trinaesta.

tabela 3: Postupak izraunavanja kontrolnog broja kod JMBG-a

U tabeli 3, prvih dvanaest cifara rasporeene su redom u prve dve kolone. U

treoj koloni je, redom, zbir prve i sedme, druge i osme, sve do zbira este i dvanaeste.

U etvrtoj koloni su koeficijenti od sedam do dva. Podaci u petoj koloni dobijaju se

mnoenjem odgovarajuih vrednosti iz tree i etvrte.

Zbir svih vrednosti u petoj koloni oznaiemo sa Z.

U ovom sluaju, Z = 220.

A B A + B C (A + B) C 1 8 9 7 63 8 7 15 6 90 0 1 1 5 5 1 0 1 4 4 9 3 12 3 36 8 3 11 2 22


Ekonomija 18

Neka je X ostatak koji se dobija prilikom celobrojnog deljenja broja Z brojem

jedanaest. Ovde je X = 220 mod 11 = 0.

Kontrolni broj = 11 X.

Poto kontrolni broj mora biti jednocifren, ukoliko se za vrednost kontrolnog

broja dobije jedanaest, uzima se da je kontrolni broj jednak nuli.

Meutim, ako se za kontrolni broj dobije da je deset, poetni broj se poveava za

jedan i kompletan postupak se ponavlja ispoetka.

U ovom sluaju, dobiemo da je vrednost kontrolnog broja nula, kao to je i

trebalo. Na taj nain smo iz prvih dvanaest cifara dobili trinaestu cifru, koja se dodaje na tih

prvih dvanaest automatski dodeljenih cifara i zajedno ine kompletan JMBG.

Slina kontrola postoji i kod pravnih lica. Svakoj firmi se prilikom registracije

dodeljuje jedinstven osmocifreni matini broj. Slino kao i kod JMBG-a, prvih sedam cifara

zavise od nekih parametara, dok je osma cifra kontrolni broj. Algoritam za dobijanje

poslednje cifre je u ovom sluaju neto drugaiji, ali kako je akcenat rada na fizikim licima,

neemo se baviti tim pitanjem.

3.3 PIB Svaka registrovana firma pored matinog broja ima i poreski identifikacioni broj,

skraeno PIB. Ovo je takoe jedinstven podatak za svaku firmu. Sastoji se iz devet cifara.

Prvih osam su fiksne, dok deveta predstavlja zatitu u vidu kontrolnog broja.

Poto je PIB podatak koji se vezuje iskljuivo za pravna lica, njemu u ovom

seminarskom radi neemo posvetiti previe panje, zato to je akcenat rada na fizikim

licima. Svoje mesto naao je jedino iz razloga to mora biti pomenut i u sledeem poglavlju, u

prii o pozivu na broj, da tamo ne bi predstavljao nepoznanicu.

3.4 POZIV NA BROJ Ve smo rekli da je veoma vano da Uprava prihoda poseduje tanu evidenciu o tome

ko jeste a ko nije platio porez na imovinu. Iz tog razloga svaki graanin prilikom uplate ovog


Ekonomija 19

poreza na odgovarajue mesto na nalogu za uplatu upisuje poziv na broj. Na osnovu njega

stie potvrda Upravi prihoda da je taj poreski obveznik izmirio svoja dugovanja. Svaki poziv

na broj sastoji se iz tri dela:

1. ifra optine na ijoj se teritoriji nalazi nepokretnost za koju se plaa porez na imovinu

2. JMBG za fizika, a PIB za pravna lica

3. kontrolni broj

Objasniemo samo algoritam za dobijanje poziva na broj poreskih obveznika koji su

fizika lica. Ponovo emo za primer uzeti autora ovog seminarskog rada.

Optina na kojoj se nalazi objekat je Vodovac, tako da je ifra optine 019.

JMBG je 1801988710330.

Neka je X ceo broj koji se dobija sastavljanjem ifre optine, JMBG-a i 00. Dakle,

ovde je X = 01918019887103300. Prilikom daljeg matematikog raunanja poetna nula iz se

nee uzimati u obzir.

Kontrolni broj dobija se kao razlika broja 98 i ostatka koji se dobija prilikom

celobrojnog deljenja broja X brojem 97. U ovom primeru dobiemo broj 35.

Poziv na broj dobija se kada se spoje kontrolni broj, ifra optine i JMBG, a pre toga

se stavlja prefiks 97-, zato to se kontrolni broj rauna po modelu 97. Na kraju dobijamo da

je poziv na broj u ovom sluaju 97- 350191801988710330.

3.5 REENJE Reenje predstavlja pojedinani pravni akt. To je vrsta odluke u sudskom, odnosno

upravnom postupku. Pojavljuje se i u krivinom i u parninom postupku.

Reenje o utvrivanju poreza na imovinu fizikih lica spada u kategoriju odluka u

upravnom postupku. U ovakvim sluajevima, ono je odluka kojom se odluuje o stvari koja je


Ekonomija 20

predmet reenja. U primeru poreza na imovinu, odluuje se o iznosu poreza svakog poreskog

obveznika, a na osnovu utvrenog prava nad nekim predmetom oporezivanja.

Da bi bilo koji akt mogao da ponese naziv reenje, neophodno je da sadri sledeih

sedam obaveznih celina:

1. Zaglavlje

Ono se nalazi na samom vrhu reenja. Od podataka sadri naziv i adresu

poiljaoca reenja i broj reenja.

2. Uvod

U ovom delu daje se kratak opis reenja, njegova uloga, ko ga je doneo i na

osnovu ega, kog datuma stupa na snagu i slino.

3. Dispozitiv

Sadri podatke o primaocu reenja, informacije o predmetu na koji se reenje

odnosi, kao i uputstvo primaocu ta treba da uradi nakon dobijanja reenja.

4. Obrazloenje

Ovo je moda i najbitniji deo reenja. Ukoliko primaocu nije jasno ono to stoji

u dispozitivu, odgovori na sva njegova eventualna pitanja trebalo bi da se nalaze

u obrazloenju. U sluaju poreza na imovinu, obrazloenje sadri raunicu

pomou koje je dobijen iznos koji je potrebno uplatiti na ime poreza.

5. Uputstvo o pravnom leku

Opisuje nain na koji primalac moe podneti eventualnu albu nadlenim

organima, kao i rok za albu

6. Potpis

Potpis ovlaenog lica.

7. Peat

Peat poiljaoca.


Ekonomija 21

slika 1: Reenje o utvrivanju poreza na imovinu fizikih lica, prva strana


Ekonomija 22

slika 2: Reenje o utvrivanju poreza na imovinu fizikih lica, druga strana


Ekonomija 23

3.6 NAPLATA POREZA NA IMOVINU

Sada kada je izraunat iznos novca koji je obveznik duan da uplati na ime poreza na

imovinu i kada se za svaki predmet oporezivanja tano zna koji je obveznik nosilac prava i

obaveze nad njim, potrebno je obavestiti sve poreske obveznike koliki iznos treba da uplate,

na koji raun i sa kojim pozivom na broj. Iz tog razloga Uprava prihoda svim poreskim

obveznicima dostavlja reenje o porezu na imovinu na adresu stanovanja. Nekada se ova

dostava vrila na razne naine, a 2007. godune Republika uprava prihoda je, u skladu sa

zakonskom obavezom, sklopila ugovor sa javnim preduzeem PTT Srbija, po kojem se pota

obavezuje da e dostaviti sva reenja nakon to ona budu odtampana.

Ukoliko poreski obveznik kasni sa izmirivanjem poreskih obaveza, primenjuje se

zakonom propisana kamatna stopa. Iznos kamate dobija se primenom ove stope i taj iznos

obveznik takoe mora da uplati prilikom plaanja poreza na imovinu.

Ako obveznik ni nakon dobijanja poslednje opomene ne plati zaostali porez i

vremenom obraunatu kamatu, protiv njega se vodi sudski postupak. Tada obveznik, pored

iznosa poreza za uplatu i kamate, mora da plati i trokove suenja.

Krajnja mera jeste prinudna naplata. Ukoliko se poreski obveznik ne odazove

sudskom pozivu, ili se na sudu pokae da on nema novca da isplati sva dugovanja, na scenu

stupaju inspektori. Oni sprovode postupak prinudne naplate tako to od poreskog obveznika

zaplene imovinu u vrednosti svih dugovanja na ime poreza, kamate i sudskih trokova.


Ekonomija 24

4. LITERATURA http://blog.b92.net/arhiva/node/861

(datum pristupa:19.12.2007) http://pks.komora.net/zakonodavstvo/Porezi/Poreznaimovinu/tabid/212/Def

ault.aspx#1 (datum pristupa:19.12.2007)

http://sr.wikipedia.org/sr-

el/%D0%91%D1%83%D1%9F%D0%B5%D1%82#searchInput (datum pristupa:19.12.2007)

http://www.mfin.sr.gov.yu/html/modules.php?op=modload&name=Subject

s&file=index&req=viewpage&pageid=119 (datum pristupa:19.12.2007)

Kragulj, D., Milievi D., Ekonomija: uvod u ekonomsku analizu,

mikroekonomija i makroekonomija, Makarije, Beograd, 2006. Krugman P., Wells R., Economics, Worth publishers, 2006. Pravilnik o nainu utvrivanja osnovice poreza na imovinu na prava na

nepokretnostima Pravna enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1985. Zakon o finansiranju lokalne samouprave Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji Zakon o porezima na imovinu

seminarski rad ivan todorovic 8-07

Documents