1

SADRŽAJ

SADRŽAJ ................................................................................................................................................... 1

UVOD ....................................................................................................................................................... 2

1. POČECI FINANSIJSKE KRIZE I DEŠAVANJA NA TRŽIŠTU NEKRETNINA U SAD ...................................... 3

1.1. KRATKO OBJAŠNJENJE UZROKA KRIZE ......................................................................................... 3

1.2. IDEJA O AMERIČKOM SNU ........................................................................................................... 3

1.3. ULAZAK NA TRŽIŠTE NEKRETNINA. DOLAZE RAZNI FONDOVI I ŠPEKULANTI ............................. 5

1.4. VELIKI INVESTITORI ULAZE NA TRŽIŠTE ZARAD POVEĆANJA VREDNOSTI KAPITALA ................... 6

2. ULOGA REJTING AGENCIJA U ESKALACIJI HIPOTEKARNE KRIZE I RAZNI PROPUSTI REGULATORNIH

TELA ......................................................................................................................................................... 8

3. UTICAJ KRIZE NA FINANSIJSKI SISTEM SAD....................................................................................... 10

3.1. „FED“ INTERVENIŠE POZAJMICAMA .......................................................................................... 11

4. UTICAJ KRIZE NA FINANSIJSKI SISTEM EVROPSKE UNIJE ................................................................... 13

4.1. ZAJEDNIČKE MERE I STRATEGIJE ZEMALJA EU ........................................................................... 13

4.2. MEHANIZAM I POSLEDICE PRENOŠENJA KRIZE SA FINANSIJSKOG NA REALNI SEKTOR U SAD I

EU ...................................................................................................................................................... 14

5. POSLEDICE SVETSKE KRIZE PO FINANSIJSKI SEKTOR U SRBIJI ........................................................... 16

5.1. NAJVEĆI UTICAJI KRIZE POGAĐAJU BERZU ............................................................................. 16

5.2. MEHANIZAM I POSLEDICE PRENOŠENJA KRIZE SA FINANSIJSKOG NA REALNI SEKTOR U SRBIJI

........................................................................................................................................................... 17

5.3. UTICAJ GLOBALNE EKONOMSKE KRIZE NA IZVOZ SRBIJE ........................................................... 18

5.4. UTICAJ KRIZE NA PRILIV STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA ........................................................ 18

6. ZAKLJUČAK ......................................................................................................................................... 20

LITERATURA ........................................................................................................................................... 22

KORIŠĆENI WEB SAJTOVI: .................................................................................................................. 22

2

UVOD

U radu se analizira kako je nastala globana finansijska kriza i kakve je posledice ostavila na privredu

SAD, Evropske unije i na finansijski i realni sektor Srbije. Uzroci svetske ekonomske krize su vrlo

kompleksni i predmet su istraživanja ogromnog broja istraživača iz više naučnih disciplina. Širom

sveta napisan je ogroman broj radova posvećen uzrocima i posledica te krize. Sve je više radova koji

ubedljivo dokazuju da je tzv. svetska ekonomska kriza posledice teške društvene krize, krize

vrednosnog sistema, krize morala, krize demokratije, krize međunarodnih institucija i sl. Kao polazna

priča u radu prvo su opisani uzroci koji su doveli do finansijske, a kasnije ekonomske krize na tlu

SAD i kako se manifestovalo prenošenaje krize sa tržišta SAD na druge delove sveta. Neposredni

izazivači krize su regulatorna tela SAD (FED, SEC) i rejting agencije koji su svojim nesavesnim

radom stvorili uslove za nastanak i eskalaciju krize do neslućenih razmera. Regulatorni i strukturni

nedostaci globalnog finansijskog tržišta omogućili su transformaciju krize jedne zemlje u globalnu

krizu zahvatajući u prvom talasu industrijski najrazvijenije zemlje sveta, da bi u drugom talasu bile

zahvaćene zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje sveta. Nekada prednost finansijskih tržišta, njihov

globalni karakter, sada u uslovima krize predstavlja najveću slabost. U uslovima globalizacije prostor

za iznalaženje rešenja i izlaznih strategija je sužen, kako se stepen heterogenosti tržišta u svetu

drastično smanjio.

Sledi analiza uticaj krize na ukupna privredna dešavanja Srbije i analiza programa Vladinih mera za

ublažavanje efekata globalne finansijske i ekonomske krize. U analizi uticiaja krize na privredu Srbije

prvo smo se osvrnuli na dešavanja na finansijskom sektoru Srbije, analizarajući efekte krize na

bankarski sektor i tržište kapitala, da bi nakon analize finansijskog sektora svoju pažnju posvetili

efektima globalne ekonomske krize na realni sektor.

Svetska finansijska kriza koja je započela u 2008-oj godini imala je različite uticaje na finansijska

tržišta razvijenih i zemalja u razvoju. Direktni efekti svetske ekonomske krize ostaviće duboke

posledice na zemlje koje najviše učestvuju u međunarodnim tokovima kapitala i međunarodnoj

trgovini. Za razliku od ovih zemalja, zemlje u razvoju i zemlje koje prolaze kroz proces tranzicije

osetiće indirektne efekte krize po finansijski sektor, koje će se manifestovati kroz pad likvidnosti,

otežanu izgradnju i reformu finansijskih institucija, kao i po realan sektor kroz usporavanje privrednih

aktivnosti. U ovu grupu zemalja spada i Srbija koja je u poodmaklom procesu tranzicije1.

1 Eldin Dobardžić 17.01.2012 - Uticaj svetske finansijske krize na integrisanost finansijskog tržišta Srbije i

finansijskog tržišta Bosne i Hercegovine

3

1. POČECI FINANSIJSKE KRIZE I DEŠAVANJA NA TRŽIŠTU

NEKRETNINA U SAD

1.1. KRATKO OBJAŠNJENJE UZROKA KRIZE

Financijska kriza od 2007. godine označava krizu bankarstva, koja je počela u rano leto 2007.

godine krizom tržišta nekretnina u Sjedinim američkim državama (U SAD pod imenom "Subprime

kriza" Subprimecrisis).

Ova kriza se izražava u globalnim gubitcima i stečajima firmi iz finasijskog sektora, a od kraja 2008., i

velikog broja stečaja u realnom biznisu

Uzrok krize je uglavnom bio brzi pad cena nekretnina u SAD-u koje su se nakon dugog razdoblja rasta

cena razvile u nerealnim razmjerima.

Istodobno sve više i više dužnika nisu više u stanju podmiriti obaveze kredita: delimično zbog rasta

kamatne stope i delom zbog manjka prihoda. Obzirom na preprodaje kredita (securitizacija) bankama u

celom svetu, kriza se proširila u globalnu financijsku krizu.

U početku su tim problemima bili pogođeni uglavnom subprime krediti, koji su bili namjenjeni za

kreditiranje osoba s niskim primanjima i niskim bonitetom. Subprime kriza nije uzrok krize, nego je

označila početak i prisilila je vlast SAD-a za preuzimanje kontrole na dvema

najvećim hipotekarnim bankama države2.

1.2. IDEJA O AMERIČKOM SNU

Godinama je u SAD promovisana ideja o američkom snu, ideja koja je između ostalog podrazumeva

da svaka porodica ima kuću u svom vlasništvu. Kupovina nekretnina kao i svuda u svetu odvijala se

preko finansijskih posrednika, tako što su hipotekarni krediti uzimani od poslovnih banaka i drugih

depozitnokreditnih institucija. Ove transakcije odvijale su se na primarnom hipotekarnom tržištu.

Sistem kupovine nekretnina odlično je funkcionisao sve do uvođenja novog subprimarnog

hipotekarnog tržišta, koje će ,kao što će se kasnije ispostaviti, biti glavni uzrok nastanka krize na

tržištu nekretnina u SAD. Naizgled oba tržišta funkcionisala su po istom principu, međutim postojala

je bitna razlika koja je imala presudnu ulogu u nastanku krize. Razlika između pomenutih tržišta jeste

u stepenu regulacije i uslovima pod kojima su plasirani hipotekarni krediti stanovništvu. Razlog

nastanka subprimarnog tržišta leži u konstantnom rastu cena nekretnina i želji za ostvarivanjem sve

većeg profita. Konstantan rast cena nekretnina prouzrokovan je pregrejanom tražnjom, koja je

finansirana upravo putem hipotekarnih kredita. Kako su cene nekretnina stalno rasle, broj izdatih

hipotekarnih kredita od strane poslovnih banka i drugih manjih depozitno-kreditnih institucija poput

nebankarskih bankaka (nonbank bank), i Thrifts-a je rastao. Nebankarske banke bavile su se ili

poslovima odobravanja kredita ili primanjem depozita, ali nikada nisu objedinjavale obe funkcije.

Thrifts su finansijske institucije koje su po veličini manje od banaka i prvenstveno se bave

odobravanjem kredita individualnim korisnicima i ne bave se korporativnim poslovima. Jedni od

glavnih aktera koji su doprineli eskalaciji krize na tržištu nekretnina su upravo ove manje depozitno-

kreditne institucije. Značajan broj građana SAD zbog nestabilnih poslova kojima su se bavili i malih

primanja nije bio u mogućnosti da se zaduži na primarnom tržištu kod poslovnih banaka, pošto nisu

mogli da ispune zahtevane kriterijume za dobijanje hipotekarnog kredita. Banke i druge depozitne

institucije u želji da iskoriste trend rasta cena nekretnina i da ostvare veći profit iz svoje primarne

delatnosti (plasiranje kredita), inicirali su osnivanje novog pod tržišta, subprimarnog tržišta

hipotekarnih kredita. Na novoformiranom tržištu klijenti sa lošim bonitetom mogli su da dobiju traženi

hipotekarni kredit. Rizik od negativne selekcije na subprimarnom tržištu bio je znatno izraženiji u

2 https://hr.wikipedia.org/wiki/Svjetska_financijska_kriza_od_2007._godine

4

odnosu na primarnom tržištu hipotekarnih kredita. Pošto poslovne banke nisu mogle direktno da

pozajmljuju sredstva klijentima sa lošima bonitetom usled postojanja ograničenja u poslovanju, one su

sredstva plasirale preko posrednika, nebankarskih banaka (nonbank bank) i Thrifts-a. Većinu loših

kreditnih plasmana upravo su odobrile ove manje finansijske institucije. S obzirom da su cene

nekretnina konstantno rasle, banke koje nisu mogle da direktno odobravaju kredite klijenitima počele

su da otkupljuju hipotekarne kredite od manjih depozitno-kreditnih institucija, verujući da su te

hipoteke dobro obezbeđene i da će cena nekretnina nastaviti da raste.3

Grafik 1: Bazni mesečni indeks kretanja desezoniranih i sezoniranih cena nekretnina na tržištu SAD u

periodu od 01.01.1991. – 01.11.2008. godine, a kao bazni mesec uzet je januar iz 1991. godine, dok se

rast cena u ostalim mesecima u posmatranom periodu poredi sa baznim mesecom

Izvor: Office of federal housing enterprise oversight monthly prices indexes4

U gornjem grafiku prikazano je kretanje cena nekretnina na tržištu SAD.

Razlike između sezoniranih i desezoniranih cena su neznatne. Na grafiku je primetan konstantan rast

sezoniranih i desezoniranih cena nekretnina sve do juna 2007. godine, kada se trend rasta naglo

zaustavio. U periodu od 01.01.1991. godine do 01.06.2007. godine desezonirane cene nekretnina

porasle su u proseku za 126%5 , dok su sezonirane cene porasle za 124%

6

Najznačajniji rast cena nekretnina zabeležen je u periodu od januara 2005. do juna 2007. godine kada

su desezonirane cene nekretnina porasle za 30%5 , a sezonirane cene za 26%6 . Nakon juna 2007.

godine nastupio je nagli trend pada cena nekretnina.

Usled izraženog trenda rasta cena nekretnina tržišnim učesnicima omogućeno je da ostvare velike

zarade u kratkom roku, što je u sve većoj meri privlačilo na tržište nekretnina špekulante i velike

institucionalne investitore poput velikih banaka, investicionih fondova, penzionih fondova,

osiguravajućih kompanija, hedž fondova itd.

3 Galić A. (2008), Hipotekarni krediti: Gramzivost i pohlepa, www.b92.net/biz/

4 Office of federal housing enterprise oversight: http://www.ofheo.gov/hpi_download.aspx; 28.01.2008.;

5 Ibidem

6 Ibidem

5

1.3. ULAZAK NA TRŽIŠTE NEKRETNINA. DOLAZE RAZNI FONDOVI I

ŠPEKULANTI

Špekulanti ulaze na tržište u potrazi za brzom zaradom, a da pri tome svesno preuzimaju povišen rizik

i po pravilu se ne zadržavaju dugo na tržištu. Koliko je nastala situacija bilo pogodno tle za investitore

sa spekulativnim motivima pokazuje praksa koja se primenjivala kod kupovine nekretnina. Klijenti bi

kod banaka ostavljali višestruko manje depozite od hipotekarnih kredita koje bi uzimali za kupovinu

nekretina da bi nakon toga u kratkom roku nekretninu koju su kupili ponovo prodali i ostvarivali

značajne zarade.

Na primer: da su nekretninu kupili tokom januara 2005. godine i prodali tokom juna 2006. godine na

razlici u ceni moglo je da se zaradi u proseku do 25%. Kako je posao sa nekretninama predstavljao

odličan vid zarade, sve veći broj ljudi ulazio je u poslove sa nekretninama verujući da će cene

nekretnina nastaviti da rastu. Međutim kako se ista kolčina novca okretala pri kupovini sve više

nekretnina, a da se pri tome smanjivalo servisiranje kredita usled loših kreditnih plasmana banaka

(krediti koji su davani klijentima sa lošim bonitetom), došlo je do nestašice novca tako da se broj

izdatih kredita sve više smanjivao.7

Kako klijenti banka više nisu imali novca da servisiraju obaveze prema bankama proglašavali su

bankrot i broj nekretnina koji se našao u vlasništvu banaka postajao je sve veći. Pošto se banke ne

bave poslovima sa nekretninama, porast broja kuća koje su postale vlasništvo banaka predstavljao je

sve veći problem. Banke iznose nekretninu na tržište i prodaju je po ceni u visini duga koji nije

izmiren prema banci. Banke koje su u svom vlasništvu imale veliki broj nekretnina u trenutku

izdavanja kredita nekretnine su imale jednu vrednost, a u trenutku prodaje znatno manju vrednost, tako

da se njihovom eventualnom prodajom nisu mogli servisirati uzeti hipotekarni krediti.

Banke su u svom portfoliju imale hipoteke koje su bile samo prividno sigurne. Kada je došao trenutak

da klijenti vrate glavnicu i kamate oni su odustajali od ugovornih obaveza i puštali banke da aktiviraju

hipoteke. Nekretnine koje su bile predmet hipoteka nisu se mogle prodati, ili valorizovati na tržištu za

očekivani iznos.

Dodatni pritisak na ponudu proizveli su solventni klijenti, klijenti banaka sa visokim bonitetom koji su

usled naglog pada cena svesno odustajali od daljeg servisiranja uzetog hipotekarnog kredita. Oni su se

odlučili za ovakav korak pošto je nekretnina na kojoj je formirana hipoteka u trenutku uzimanja

kredita vredela npr. 100.000 $, da bi nakon kraha tržišta nekretnina vredela znatno manje npr.

75.000$. Klijenti banaka koji su se našli u ovoj situaciji nisu želeli da otplaćaju kredit u vrednosti od

100.000 $ plus pripadajuće kamate za nekretninu čija je tržišna vrednost 75.000 $.

Kada je tržišna vrednost nekretnina postala višestruko manja od njene realne vrednosti banke su

uhvaćene u zamku nelikvidnosti i tada se problem pojedinih finansijskih institucija transformisao u

finansijsku krizu, i doveo do domino efekta koji je sa sobom povukao i druge aktere finansijskog

tržišta i preneo krizu na druge delove sveta.8

7 Galić A. (2008), Hipotekarni krediti: Gramzivost i pohlepa, www.b92.net/biz/:

http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2008&mm=10&nav_id=322259; godine. 8Galić A. (2008), Hipotekarni krediti: Gramzivost i pohlepa, www.b92.net/biz/:

http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2008&mm=10&nav_id=322259; godine

6

1.4. VELIKI INVESTITORI ULAZE NA TRŽIŠTE ZARAD POVEĆANJA

VREDNOSTI KAPITALA

Za razliku od spekulanata koje interesuje zarade na kratak rok, veliki institucionalni investitori ulaze

na tržište sa motivom da povećaju vrednost akcijskog kapitala. Institucionalni investitori poput

banaka, investicionih fondova, hedž fondova i drugih stalno su pod pritiskom od strane akcionara i

upravnog odbora da povećavaju vrednost akcija. Kako bi ostvarili želje akcionara i upravnog odbora,

menadžment tim je prinuđen da pronalazi nove poslove i nova tržišta, jer su upravo tada marže

najveće.

Institucionalni investitori dovijaju se na razne načine kako bi pronašli nove poslove i kreirali nova

tržišta. Najčešće to postižu pomoću raznih inovacija, uključujući i primenu inovacija na finansijskim

tržištu kroz kreiranje novih finansijskih instrumenata. Kreiranjem novih finansijskih instrumenata

smanjuje se uloga tradicionalnog bankarstva. Upravo su preko sintetičkih finansijskih instrumenata

veliki institucionalni investitori, čija osnovna delatnost ne predstavlja plasiranje kredita stanovništvu i

privredi, uvučeni u finansijsku krizu.

Loši hipotekarni krediti našli su se na berzanskom tržištu zahvaljujući sekjuritizaciji. Sekjuritizacija

predstavlja proces kreiranja hartija od vrednosti od aktiva, koje nisu hartije od vrednosti, odnosno

proces transformacije manje likvidnih aktiva u hartije od vrednosti. Jedna od takvih aktiva su

hipotekarni krediti koji se procesom sekjuritizacije pretvaraju u hipotekarne hartije od vrednosti. Kod

kreiranja hipotekarnih hartija od vrednosti bitno je da su krediti koji su predmet sekjuritizacije srodni

po vrednosi, vrsti nekretnina, kamatnoj stopi i roku dospeća.

Apsurdna je činjenica da je odobravanje kredita licima bez kreditne istorije i visokog kreditnog rizika,

podržano od strane američke vlade koja je 1992. godine pokrenula program Affordable housing. 9

Vlada je obezbedila državno pokriće za kredite koje su odobravale dve specijalizovane državne

agencije Fani Mej (Fannie Mae) i Fredi Mek (Freddie Mac). One su od drugih depozitno-kreditnih

institucija otkupljivale hipotekarne kredite koji su imali garancije američkog trezora (conforming

loans) i prepakivale ih u hipotekarne hartije od vrednosti, da bi ih zatim prodavali na sekundarnom

tržištu. Državne agencije davale su garanciju da će investitori dobiti pripadajuću glavnicu i kamatu u

ugovorenom vremenskom roku. Takođe Fani Mej (Fannie Mae) i Fredi Mek (Freddie Mac) su u svom

portfoliju zadržavale hipotekarne hartije od vrednosti. Otkupom hipotekarnih kredita od banaka, Fani

Mej (Fannie Mae) i Fredi Mek (Freddie Mac) bankama su obezbeđivali svež novac koji su banke

plasirali u nove kredite.

Nakon otpočinjanja hipotekarne krize, federalne rezerve i američki trezor, u slučaju Fani Mej (Fannie

Mae) i Fredi Mek (Freddie Mac), odlučili su da intervenišu kako bi ih spasili od bankrostva. S

obzirom da su pomenute državne agencije u velikoj meri otkupljivale hipotekarne kredite od banka,

njihovim propadanjem bi se urušio čitav bankarski sistem SAD. Fani mej (Fannie Mae) i Fredi mek

(Freddie Mac) obuhvataju više od 50 odsto američkog hipotekarnog tržišta u vrednosti od oko 12

milijardi dolara.10

Prema izveštaju za mesec septembar i treći kvartal 2008. godine pod nazivom U.S.

Foreclosure Market Report, koje je objavila internet firma za trgovinu zaplenjenom imovinom Realty

trek, broj obaveštenja o bankrotstvu, obaveštenja o aukcijskim prodajama i obaveštenja o plenidbama

9 Filipović, S. (2009), “Srpska privreda na udaru globalne ekonomske krize“, Kopaonik bizinis forum 2009, Savez

ekonomista Srbije i UKDS, Beograd; 10

(2008), Fani mej i Fredi mek na ivici bankrotstva, www.emportal.rs/vesti: http://www.emportal.rs/vesti/svet/59925.html 19. avgust 2008. godine

7

od strane banaka izdato je za 265.968 nekretnina samo u septembru 2008. godine.11

U odnosu na

oktobar 2008. godine zabeležen je pad od 12%, dok u odnosu na septembar 2007. godine ostvaren je

rast od 21%.12

U SAD jedna od 475 stambenih jedinica primila je obaveštenje o aktiviranju hipoteke.

U trećem kvartalu 2008. godine aktivirana je hipoteka nad 765.558 nekretnina, što je za 3% više u

odnosu na drugi kvartal i 71% više u odnosu na treći kvartal 2007. godine.13

U decembru 2008. godine aktivirana je hipoteka nad 303.410 nekretnina što je za 17% više u odnosu

na prethodni mesec i 41% više u odnosu na decembar 2007. godine.14

U četvrtom kvartalu 2008.

godine, broj aktiviranih hipoteka zabeležio je pad u odnosu na treći kvarta iste godine za 4%, ali je

ostvario rast u odnosu na isti kvartal 2007. godine za 40%.15

Prema izveštaju “U.S. Foreclosure Market Report“ za 2008. godinu, poslato je 3.157.806 obaveštenja

o aktiviranju hipoteka nad 2.330.483 nekretnina, što je za 81% više u odnosu na 2007. godinu i 225%

više u odnosu na 2006. godinu.16

Prema izveštaju za 2008. godinu u SAD jedna od 54 stambenih

jedinica primila je bar jedno obaveštenje o aktiviranju hipoteke.17

11

http://www.realtytrac.com/ContentManagement/pressrelease.aspx?ChannelID=9&ItemID=5299&accnt=64847#statetable 27.01.2009. godine 12

Ibidem 13

Ibidem 14

Ibidem 15

http://www.realtytrac.com/foreclosure/foreclosure-rates.html 27.01.2009. godine: 16

Ibidem 17

Ibidem

8

2. ULOGA REJTING AGENCIJA U ESKALACIJI HIPOTEKARNE

KRIZE I RAZNI PROPUSTI REGULATORNIH TELA

FED je regulatorno telo koje vrši ulogu centralne banke SAD-a čije su osnovne funkcije:18

Kongres

1913. god. doneo je zakon o osnivanju Federalnih rezervi (FED-Federal Reserve System) čiji se način

rada zasniva na Federal Reserve Act-u.

Sprovođenje monetarne politike i održavanje monetarne stabilnosti (kontrola kamatnih

stopa, koje uključuju osnovnu, kratkoročnu i interesnu na osnovu koje banke utvrđuju cenu

zaduživanja za vlastite pozajmice građanima i kompanijama; održava stabilnost cena i preventivno

utiče na pojavu inflacije/deflacije);

sprovođenje američkih federalnih zakona u oblasti bankarstva, kao i kontrolisanje domaćeg

bankarskog sistema;

osiguravanje stabilnosti domaćeg platnog prometa, putem kontrole količine novca u opticaju;

Lander of last resort odnosno spremnost da se odobre pozajmice kada niko drugi nije u

mogućnsti ili nije voljan da odobrava pozajmice. Cilj ove pozajmice i Centralne banke jeste da se

spreči kolaps finansijskih institucija koje imaju finansijske poteškoće, a čijim kolapsom bi bilo

ugoženo normalno funkcionisanje finansijskog sistema zemlje.

Jačanje položaja SAD- a u svetskoj ekonomiji.

Pri Federalnim rezervama monetarnu politiku određuje Komisija federalnih rezervi za otvoreno tržište

(FOMC-Federal Open Market Commission), koja se sastaje na svakih šest nedelja u Vašingtonu, radi

diskutovanja o stanju u privredi i razmatranja o eventualnoj promeni monetarne politike.

Za regulisanje finansijskog tržišta pored FED-a, zadužena je i Komisija za hartije od vrednosti (SEC -

Securities and Exchange Commission). Poslovanje SEC-a zasnovano je na aktu ( Securities Exchange

Act), donetom 1934. godine. Ovaj dokument postavio je fundamentalne definicije i pravila poslovanja

sa hartijama od vrednosti, definisao ulogu institucija i regulisao ponašanje učesnika na finansijskom

tržištu. Osnove ovog akta nisu bitno promenjene ni do današnjih dana.

SEC ima ulogu da zaštiti investitore i održava efikasnost i korektnost u funkcionisanju finansijskog

tržišta. Njihov rad je tesno povezan sa radom Uprave federalnih rezervi i ostalih regulatornih tela u

SAD-u i svetu. SEC rukovodi zakonima o federalnoj zaštiti, zahtevajući njihovo poštovanje i sprovodi

odgovarajuće mere prema onima koji ih naruše. Ispravno funkcionisanje ove institucije vodi ka

stabilnijem razvoju u ovoj oblasti i izbegavanju pojava koje mogu narušiti poverenje investitora i

akcionara.19

Rejting agencije pored toga što obezbeđuju nezavisnu procenu rizičnosti dužničkih finansijiskih

instrumenata, pomažu da se prevaziđe problem asimetričnosti informacija i da se unapredi efikasnost i

18

Board of Governors of the Federal Reserve System: http:// www.federalreserve.gov/monetarypolicy/default.htm 19

Ibidem

9

transparentnost njihovog trgovanja. Primarna uloga rejting agencija jeste da procene rizik aktive, a od

percepcije rizika investitora zavisi u koje će hartije od vrednosti ulagati.

Nakon propasti dot com kompanija, u cilju izbegavanja finansijske krize nastale 1999. godine,

uviđajući prednosti tržišta nekretnina, investitori su svoja finansijska sredstva usmeravali u ovaj

sektor. Rizik je bio prividno zanemarljiv, a dobit prilično veika. Nepokretnost koju su imali u svom

vlasništvu, investitori su mogli da prodaju po znatno većoj ceni u odnosu na onu po kojoj su je kupili.

Community reinvest act, za vreme Klintonove (1996.) i Bušove administracije (2005.), proširen je

omogućavajući depozitnokreditnim institucijama da izdaju subprimarne kredite klijentima sa spornom

kreditnom sposobnošću.

Fundamentalni problem finansijskog sistema i njegovog kraha, bio je slaba kontrola kreditnih

plasmana banaka i finansijskih posrednika od strane FED-a. Upravo je nedostatak adekvatne kontrole

kao i Community Reinvest Act, dao prostor depozitno-kreditnim institucijama da izdaju hipotekarne

kredite koji nisu iziskivali veliku proceduru i kontrolu.

Za plasman hartija od vrednosti koje emituju banke po osnovu izdatih hipotekarnih kredita, veoma je

bitan bonitet njihovog emitenta, i u skladu sa tim se vrši rangiranje hartija od vrednosti koje

predstavljaju verovatnoću izvršavanja obaveze dužnika. Procenu investicionog rizika vrše stručne

rejting agencije, poput Moody’s Investors Service, Standard & Poor’s i Fitch Ratings. Dužnost rejting

agencija jeste da na osnovu stručne analize utvrde korelaciju između finansijske aktive sadržane u

HOV i njihove rizičnosti, i da pruže odgovarajući rejting tranšama od A do E. Na osnovu njihove

ocene i visine potencijalnog prinosa, finansijske institucije odlučuju gde će uložiti svoja sredstva.

Pre emitovanja svih dužničkih hartija od vrednosti one dobijaju rejting od strane rejting agencija. Što

je rizik manji rejting je veći i obratno.

Najviše su bile pogođene banke i finansijske institucije koje su osiguravale hartije od vrednosti, jer

nisu bile svesne rizika koje su preuzimale. Najodgovornije za ovaj propust su rejting agencije čije su

loše procene doprinele da ova kriza pređe sa tržišta nekretnina na finansijski sektor.

Tri najveće agencije za dodelu kreditnog rejtinga, Moody’s Investors Service, Standard & Poor’s i

Fitch Ratings nalaze se pod istragom državnog tužioca zbog propusta u radu i nepoštene prakse, koja

je poreske obveznike SAD-a koštala milijarde dolara. Činjenica je da su nesmotrenost, diskreciona

prava i veliko poverenje u rad rejting agencija podstakle rizična ulaganja i doprinele stvaranju

enormnih gubitaka, a da pri tome regulatorna tela nisu pravovremeno reagovala kako bi se izbeglo

produbljivanje krize.

Poučena pređašnjim događajima, uprava FED-a je reagovala u smeru modernizacije regulatorne

strukture i stvaranja strogog nadzora bankarskog sistema, iako je izvesno da su ti napori nedovoljni da

spreče povećanje dugova i rizičnost daljih operacija kojima bi se mogla obezbediti stabilnost u

finansijskom sistemu.

10

3. UTICAJ KRIZE NA FINANSIJSKI SISTEM SAD

Povoljni krediti koje su banke izdavale svojim klijentima doveli su do kreiranja velike tražnje za

nekretninama što je vršilo pritisak na rast cena nekretnina. Rastu cena nekretnina su dosta doprinele i

američke Federalne rezerve (FED) koje su vodile ekspanzivnu monetarnu politiku. Politika niskih

kamatnih stopa koja je vođena u periodu od 2001. do polovine 2005. godine, dovela je do toga da se

jeftin kapital plasira u dugoročne i kapitalno intenzivne projekte kakve su nekretnine.

Uvidevši mogućnost ostvarivanja velikih profita mnoge poslovne banke veći deo svojih sredstava

usmeravale su u hipotekarne kredite i subprimarne hipotekarne kredite. Pored poslovnih banaka i

drugih depozitno-kreditnih institucija i investicione banke uvideli su značajan potencijal u

ostvarivanju profita na tržištu hipotekarnih hartija od vrednosti.

Grafik 2: Prikaz kretanja referentne kamatne stope FED-a u periodu od januara 2000. do marta 2009.

Godine.

Izvor: www.tradingeconomics.com20

Od druge polovine 2005. do pred kraj 2007. godine FED je vodio restriktivnu monetarnu politiku koja

se ogledala kroz podizanje nivoa referentne kamatne stope. Od kraja 2007. godine suočen sa sve

ozbiljnijom krizom FED je bio primoran da relaksira monetarnu politiku spuštanjem referentne

kamatne stope u cilju ublažavanja efekata nastale krize. Tokom 2007. godine referentna kamatna stopa

FED-a snižavana je u tri navrata: 18. septembra sa 5,25% na 4,75%, 31. oktobra na 4,5% i 11.

decembra na 4,25%21

. Od početka 2008. godine nastupio je nagli trend snižavanja osnovne kamatne

stope, kada je FED u osam navrata smanjivao referentnu kamatnu stopu.

U periodu najvećeg rasta cena nekretnina, odobrena je i najveći broj subprimarnih kredita. Banke i

specijalizovane agencije kako bi ostvarile veće zarade redukovali su premije na rizik za tu vrstu

pozajmica što je dovelo do ekspanzije tržišta drugorazrednih kredita. Banke su subprimarne kredite

20

http://www.tradingeconomics.com/Economics/Interest-Rate.aspx?Symbol=USD 11.03.2009. 21

http://www.wsjprimerate.us/fedfundsrate/federal_funds_rate_history.htm

11

sekjuritizovale, odnosno pretvorile u hartije od vrednosti sa pokrićem u hipotekarnim kreditima i dalje

ih preprodavale investitorima koji su bili željni spekulativnog profita.

Tržište drugorazrednih hipotekarnih kredita osetilo je prve potrese sredinom 2007. godine, kada su

investitori uvideli da poseduju rizičnije hartije nego što su u početku mislili, što je prouzrokovalo

masovnu prodaju tih hartija od vrednosti. Otplata drugorazrednih hipotekarnih kredita odvijala se

uredno sve dok kamatne stope nisu počele da rastu, a cene nekretnina da padaju.22

3.1. „FED“ INTERVENIŠE POZAJMICAMA

Jedne od najvećih gubitaka imale su komercijalne i investicione banke. Otpis aktive u 2007. godini za

Citigroup iznosio je 46,4 milijarde USD, za Merrill Lynch 36,8 milijardi USD, a za švajcarski UBS

36,7 milijardi USD.23

Sa hipotekarnog tržišta kriza se već početkom 2008. godine prenela na tržište

akcija i obveznica. U septembru 2008. godine dolazi do eskalacije finansijske krize i pravog sunovrata

američkih giganata. Prva je stečaj proglasila banka Lehman Brothers i Wachowia. Država je

nacionalizovala Fannie Mae i Freddie Mac, koje su kontrolisale oko 50% sveukupnih hipotekarnih

zajmova u SAD24

. Merrill Lynch je spašena preuzimanjem od strane Bank of America za približno

polovinu stvarne vrednosti, a JPMorgan je preuzeo Washington Mutual. Morgan Stanley i Goldman

Sachs bili su prinuđeni da promene svoj status iz investicionih banaka u komercijalne banke. Ova

odluka proizilazila je iz potrebe investicionih banaka za finansijskom pomoći države koju su mogle

dobiti samo komercijalne banke.25

Najveće američko osiguravajuće društvo American International

Group (AIG) spašeno je od bankrotstva otkupom duga od strane FED-a.26

SAD i u prošlosti su se susrtetale sa sličnim krizama, ali nikada sa krizom ove magnitude. Hipotekarna

kriza koja je inicirana na tržištu SAD je do sada najteža i najdublja kriza koja je pogodila svetsku

ekonomiju od kraja Drugog svetskog rata pa do današnjih dana.

U svim značajnijim krizama koje su pogađale ekonomiju SAD i sveta, FED je bio primoran da

interveniše pružajući pomoć bankarskom sektoru u vidu pozajmica, koje su davane depozitno-

kreditnim institucijama. Obim intervencija zavisio je od dubine krize kojom je bio zahvaćen

finansijski sistem, kao i celokupna ekonomija SAD. Kolika je dubina krize na početku dvadeset prvog

veka najbolje se može uočiti ako uporedimo dat iznos pozajmljenih sredstava od strane FED-a

depozitno kreditnim institucijama u vreme svih ozbiljnijih kriza nastalih tokom dvadesetog veka.

22

Ibidem 23

Ibidem 24

Ibidem 25

Ibidem 26

http://www.e-novine.com/sr/ekonomija/clanak.php?id=17175 01.02.2009.

12

Grafik 3: Pozajmica FED-a depozitnim institucijama u periodu od 01.01.1919. do 01.11. 2007.

godine.

Izvor: Federal Reserve Bank of St. Louis27

Grafik 4: Izns pozajmica FED-a depozitnim institucijama u periodu od 01.01.1919. do 01.01. 2009.

godine

Izvor: Federal Reserve Bank of St. Louis28

Grafik obuhvata vremenski period kao i prethodni grafik (Grafik 3) sa dodatkom iznosa pozajmljenih

sredstava depozitno-kreditnim institucijama tokom 2008. i u januaru 2009. godine. Iznos

pozajmeljenih sredstava FED-a depozitnim institucijama tokom 2008. i početkom 2009. godine bile su

u toj meri visoke da se promene koje su se uočavale na prethodnom grafiku (Grafik 4) sada ne vide..

27

Ibidem 28

Ibidem

13

4. UTICAJ KRIZE NA FINANSIJSKI SISTEM EVROPSKE UNIJE

Globalizacija je dovela do velikih transfera kapitala između zemalja, multinacionalnih kompanija i

finansijskih institucija, čime je potpomognuto širenje krize na ostatak sveta. Finansijska kriza se poput

domino efekta prenela prvo na zemlje koje imaju sličan mehanizam hipotekarnog kreditiranja (Velika

Britanija i neke azijske zemlje), da bi ubrzo zatim preplavila svetske berze i dovela do pada vrednosti i

likvidnosti baznih hartija od vrednosti.29

Berzansku paniku zamenila je bankarska panika sa ubrzanim

povlačenjem depozita i rastom kamatnih stopa. Problem koji je nastao u jednom delu finansijskog

sektora jedne zemlje se pretvorio u globalni problem.

U globalnom finansijskom sistemu nacionalne granice nemaju veliku ulogu pa nastala kriza nije ostala

izolovana u granicama SAD, već se proširila na druge delove sveta. Na finansijskom tržištu SAD

pored domaćih investitora učestvuju kompanije, banke i fondovi iz drugih država i velikih finansijskih

centara poput Evropske unije. Inostrani poput američkih investitora verujući u procene relevantnih

rejting agencija, svoja slobodna finansijska sredstva plasirali su u dužničke harije od vrednosti visokih

rejtinga kao što su hipotekarne hartije od vrednosti (rejtinga od B do AAA), na tržište SAD. Takođe

svoja sredstva plasiralu su akcije velikih fondova i investicionih banaka verujući da su izoženi niskom

riziku.

Prva tržišta koja su bila na udaru krize su tržišta Evrope i Azije, zbog učešća velikog broja investitora

iz ovih delova sveta na tržištu novca i kapitala SAD. Zaražene lošom aktivom bankrotirale su redom

nemačke, francuske, italijanske, britanske kao i banke mnogih drugih zemalja širom Evrope.

Među glavnim razlozima zbog kojih su Evropske banke bile uvučene u finansijsku krizu su:

banke bile su izložene američkim rizičnim hipotekarnim zajmovima, zbog kojih

su beležili velike gubitke. Strah od sličnih dešavanja na tržištu Evropske unije postajao je sve

izraženiji.

eđubankarskih kamatnih stopa, pošto su banke nerado jedne

drugima pozajmljivale novac. Umesto toga, banke i drugi investitori ulagali su višak slobodnih

sredstava u državne obveznice i druge finansijske instrumente niskog rizika i niskog prinosa.

4.1. ZAJEDNIČKE MERE I STRATEGIJE ZEMALJA EU

Nastala situacija primorala je evropske zemlje na zajedničke mere u cilju sprečavanja širenja krize.

Lideri petnaest evropskih zamalja i vlade Velike Britanije sastali su se 12. oktobra 2008. godine, kako

bi se složili oko zajedničke strategije koju će preduzeti za izlazak iz finansijske krize. Međutim za

razliku od SAD koji predstavljaju jedinstvenu državu, EU se sastoji od 28 država, što dodatno

komplikuje i otežava pronalaženje zajedničkog rešenja. EU ima važne finansijske institucije kao što je

Evropska centralna banka, ali njen veliki nedostatak predstavlja nepostojanje evropske vlade koja bi

donosila brze odluke i odluke koje bi bile obavezujuće za sve države članice. Postojećim

zakonodavnim rešenjem svakoj državi dozvoljeno je da zasebno osmišlja mere za prevazilaženje krize,

a da pri tome zemlje članice ne moraju međusobno usaglašavati planirane mere.

29

Filipović, S. (2009), “Srpska privreda na udaru globalne ekonomske krize“, Kopaonik bizinis forum 2009, Savez ekonomista Srbije i UKDS,

Beograd

14

Vremenom kako su se uočavale sve ozbiljnije posledice globalne krize lideri ekonomski

najrazvijenijih zemalja morali su hitno da reaguju. Evropska centralna banka (ECB), centralne banke

Švedske, Britanije, i Švajcarske snizili su svoje referentne kamatne stope.30

Evropska centralna banka za razliku od FED-a svoju referentnu kamatnu stopu nije snižavala tokom

2007. godine. Tokom trećeg i četvrtog kvartala 2007. godine i prvog i drugog kvartala 2008. godine,

ECB referntnu kamatnu stopu držala je na nivou od 4%.

Pored snižavanja referentnih kamatnih stopa usled nedostatka kapitala i nepoverenja koje je postojalo

na finansijskom tržištu, krediti su postajali sve nedostupniji i skuplji. Nastala situacija iziskivala je

primenu drastičnijih mera, koji bi u većoj meri poboljšali likvidnost sistema, povratili poljuljano

poverenje i sprečili u meri u kojoj je to moguće nastavak finansijske krize i njeno prelivanje na realni

sektor. Odlučeno je da se za te svrhe izdvoji suma od 1.700 milijardi evra.31

Mere su se odnosile na:

- kako bi se povećala likvidnost i solventnost finansijskih institucija;

arancije za međubankarske pozajmice;

Vlade zemalja Beneluksa odlučile su da sa 11,2 milijarde evra pomognu opstanak Fortis u zamenu za

49% vlasništva nad jednom od najvećih banaka i osiguravajućih društava u tom delu Evrope

Pre intervencije akcije ove banke pale su na najniži nivo u poslednjih 15 godina. Belgija i Luksemburg

uz pomoć Francuske spašavaju Dexia banku sa 6,4 milijarde evra. Nemačka vlada spašava Hypo Real

Estate Group, pružajući joj pomoć od 50 milijardi evra.32

Kako su ekonomije svih evropskih zemalja međusobno komplementarne kriza se prenela i na zemlje

Evrope koje nisu članice Evropske unije. Povezanost finansijskih sistema zemalja van Evropske unije

sa finansijskim sistemom unutar Evropske unije je posebno izražen. Limitirane domaćom tražnjom,

italijanske, francuske, austrijske, grčke i skandinavske banke svoja poslovanja širili su na tržište

istočne Evrope:

čkim zemljama;

čke i austrijske banke fokusirale su se na balkansko tržište;

4.2. MEHANIZAM I POSLEDICE PRENOŠENJA KRIZE SA FINANSIJSKOG NA

REALNI SEKTOR U SAD I EU

Efekti svetske finansijske krize prelivaju se na realni sektor prvenstveno kroz manjak kapitala i

zaoštravanje uslova zaduživanja koje se suštinski ogleda kroz povećanje kamata, skraćivanje rokova

otplate kredita i rigorozniju selekciju kompanija kod davanja kredita. Banke nemaju više sredstava za

30

Swint, B. (2009), Bank of England cuts main rate a half point to 1%, Bloomberg.com:

http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601102&sid=ak38At3528Zc&refer=uk 25.01.2009 31

Milienković, F. (2008), ”Evropski konsenzus, zajedniĉka strategija”, Ekonomist magazin br: 439, Emportal, Beograd;

32

(2008), Germany rescues Hypo Real Estate, Deutsche Welle: http://www.dw-world.de/dw/article/0,2144,3692522,00.html 25.01.2009

15

plasiranje realnom sektoru u vidu kredita, kao što su imale pre krize, dok kompanije iz realnog sektora

imaju sve veći problem sa naplatom svojih potraživanja.

Nastala situacija za posledicu ima pad proizvodnje, usporavanje poslovnog ciklusa kompanija,

smanjenje izvoza i na kraju usporavanje privrednog rasta.

Nagli rast inflacije u EU otpočeo je avgusta 2007. godine i trajao je sve do jula 2008. godine, kada je

inflacija uvećana sa 1,7% (avgust 2007.) na 4% (jul 2008.). Period u kome je zabeležen trend rasta

inflacije u EU poklapa se sa periodom rasta inflacije u SAD. Kao i u slučaju SAD, usled naglog pada

tražnje na tržištu EU, inflacija je otpočela trend pada koji je trajao od jula 2008. do januara 2009.

godine, kada je stopa inflacije smanjena sa 4% na 1,1%. Kao i u slučaju FED-a, i ECB počela je da

primenjuje ekspanzivnu monetarnu politiku koja se ogledala kroz smanjivanje referentne kamatne

stope. Od avgusta 2008. do marta 2009. godine, ECB je snizila referentnu kamatnu stopu sa 4,25%

(agust 2008. godine) na 1,5% (mart 2009. godine).

16

5. POSLEDICE SVETSKE KRIZE PO FINANSIJSKI SEKTOR U

SRBIJI

Srbija je prve udare krize osetila na svom najosetljivijem delu finansijskog tržišta – berzi. S obzirom

na karakteristike i nedovoljnu razvijenost tržišta kapitala u Srbiji, smatra se da će uticaj svetske

ekonomske krize na taj sektor biti ograničen. Nestabilna politička situacija početkom 2008.godine

dodatno je povećala neizvesnost investitora i prouzrokovala je veće povlačenje stranog kapitala, što je

uticalo na smanjenje likvidnosti tržišta kapitala i nepovoljno delovalo na buduća dešavanja na

Beogradskoj berzi.Indeksi berze u Beogradu gubili su vrednost mnogo brže nego indeksi na

razvijenim tržištima. Početkom 2008. godine, pod uticajem zbivanja na domaćem i velikim svetskim

finansijskim tržištima, evidentno je došlo do značajnijeg povlačenja stranih investitora sa tržišta

kapitala Srbije i tržišta kapitala BiH ka tržištima širom sveta. Značaj finansijskih tržišta je veliki

upravo iz razloga što su ona nosioci promena i to zbog njihove sposobnosti da vrlo brzo prenesu i

implementiraju u svoje vrednosne pokazatelje nove informacije koje dolaze iz tih regiona. Veze

između finansijskih tržišta različitih zemalja nastaviće da dobijaju na važnosti, a primer finansijske

krize koja se desila u Aziji (videti rad Chowdhry i Goyal, 2000), a posebno aktuelne finansijske krize

koja je počela na hipotekarnom tržištu SAD (opširnije videti rad Melvina i Teylor-a, 2009) naglašava

potrebu boljeg razumevanja međusobnih interakcija između različitih segmenata finansijskih tržišta.33

Direktni efekti svetske ekonomske krize ostaviće duboke posledice na zemlje koje najviše učestvuju u

međunarodnim tokovima kapitala i međunarodnoj trgovini. Za razliku od ovih zemalja, zemlje u

razvoju i zemlje koje prolaze kroz proces tranzicije osetiće indirektne efekte krize po finansijski

sektor, koje će se manifestovati kroz pad likvidnosti, otežanu izgradnju i reformu finansijskih

institucija, kao i po realan sektor kroz usporavanje privredne aktivnosti. U ovu grupu zemalja spada i

Srbija, zemlja koja je u poodmaklom procesu tranzicije.

5.1. NAJVEĆI UTICAJI KRIZE POGAĐAJU BERZU

Indeksi berze u Beogradu gubili su vrednost mnogo brže nego indeksi na razvijenim tržištima.

Početkom 2008. godine, pod uticajem zbivanja na domaćem i velikim svetskim finansijskim tržištima,

evidentno je došlo do značajnijeg povlačenja stranih investitora sa tržišta Srbije. Usled lošeg kreditnog

rejtinga Srbije i povećanog rizika ulaganja u zemlju, ulazak kapitala iz inostranstva kroz nove

portfolio investicije malo je verovatan. Domaći investitori usled straha od budućih dešavanja na berzi i

nedovoljne ponude berzanskih proizvoda odlučuju se za štednju u bankama ili za držanje novca u

“slamaricama“.

Kretanja berzanskih indeksa u prvoj polovini 2007. godine jasno reflektuju proces širenja finansijske

krize i osetljivost finansijskih tržišta od precenjene vrednosti trgovanih akcija u prvom kvartalu do

postepenog ispumpavanja balona u drugom kvartalu. Drugi i treći kvartal 2007. godine na Belex line-u

i Belex 15 karakteriše period mirovanja ili stagnacije. U četvrtom kvartalu 2007. godine stanje na

finansijskom tržištu u svetu počelo je da se odražava na berzansko tržište u Srbiji, kada su oba indeksa

Beogradske berze zabeležila nagli pad. Trend pada vrednosti indeksa Belex line i Belex 15 nastavljen

je i u prvom kvartalu 2008. godine. Uzrok naglog pada vrednosti indeksa uzrokovano je povlačenjem

inostranih portfolio investitora sa tržišta Srbije usled očekivanja daljeg pada cena akcija i

produbljivanja nastale krize. Drugo tromesečje obeleženo je stagnacijom finansijskog tržišta usled

uspostavljene stabilnosti na poltičkoj sceni u Srbiji, koja je usporila odlazak stranih portfolio

33

Eldin Dobardžić - Uticaj svetske finansijske krize na integrisanost finansijskog tržišta Srbije i finansijskog tržišta Bosne i Hercegovine 17.01.2012

17

investitora i podstakla trgovanje čime je povećana likvidnost tržišta. Početkom trećeg kvartala, kada se

finansijska kriza proširila na sva svetska finansijska tržišta, berzanski indeksi u Srbiji beležili su

konstantan pad, koji je nastavljen u prvom kvartalu 2009. godine.

Ni bankarski sektor nije ostao imun na svetsku finansijsku krizu. Jedan od prvih indikatora koji je

ukazivao na sve ozbiljnije razmere krize jeste rast kamatnih stopa banka. Razlika između kamatnih

stopa pod kojima su banke plasirali svoja sredstva i referentnih kamatnih stopa evropskih centralnih

banaka postala je sve izraženija. Kako se kriza produbjivala i slobodnog kapitala bilo sve manje,

uzimanje novih kredita i refinansiranje postojećih obaveza prema bankama je postajalo znatno skuplje.

Interesantno je da kamatne stope banaka nisu pratile trend smanjivanja referentnih kamatnih stopa

evropskih centranih banaka i međubankarske kamatne stope euribor.

Bankarski sektor predstavlja najznačajniji sektor i nosilac je finansijskog sistema u Srbiji. Struktura

izvora sredstava u bankarskom sektoru veoma je stabilna i otporna na spoljne uticaje, jer u bilansima

banaka, domaći depoziti čine oko 70%, a kapital oko 24% ukupne pasive banaka. S obzirom na

nedovoljnu razvijenost finansijskog tržišta u Srbiji, banke su dodatna sredstva za finansiranje kreditne

aktivnosti uglavnom dobijale od svojih centrala.

Pod pretnjom krize likvidnosti, banke nastoje da povećavaju svoj depozitni potencijal, što

podrazumeva povećanu tražnju za dugoročnim depozitima kao stabilnim izvorom sredstava, o čemu

svedoče povećanje pasivnih kamatnih stopa. S toga je Narodna Banka Srbije reagovala ukidanjem

obavezne rezerve i poreza na deviznu štednju. Smanjenju uticaja finansijskih šokova na bankarski

sistem Srbije najviše su doprinele restriktivne mere NBS i snažna kapitalna baza, koja je kroz

pokazatelj adekvatnosti kapitala (kapital u odnosu na kvalitet aktive banke), Srbiju vrednovala znatno

većim prosekom nego druge evropske zemlje.

Obzirom na nedovoljnu razvijenost tržišta kapitala u Srbiji, a posebno dužničkih hartija od vrednosti,

privredna društva su svoje izvore finansiranja zasnivala na kreditima poslovnih banaka, što pokazuje

činjenica da u strukturi ukupnih bankarskih kredita dominiraju krediti pravnim licima.

5.2. MEHANIZAM I POSLEDICE PRENOŠENJA KRIZE SA FINANSIJSKOG NA

REALNI SEKTOR U SRBIJI

Uticaj svetske ekonomske krize na Srbiju, ogleda se u povlačenju stranog kapitala. Srbija, svoj

ekonomski razvoj i integraciju u svetsko tržiše zasniva na stranim direktnim investicijama, koje su u

periodu krize u znatnoj oskudici. Pad investicija i pad poverenja u bankarski sistem, ispoljava se kroz

povlačenje deviznih sredstava iz finansisjkog sistema i smanjenja devizne likvidnosti. Naglo

smanjivanje ponude deviza stvara depresijaciju i u kratkom roku stvara inflatorne pritiske. Kako dinar

više slabi prema stranoj valuti, inflacija se više manifestuje kroz rast cena uvozne robe. Ujedno,

neizvesnost, povlačenje kapitala i inflatorni pritisci utiču na smanjenje potrošnje i agregatne tražnje,

što prirodno dovodi i do usporavanja privredne aktivnosti. Kako je svetska tražnja za primarnim

proizvodima u padu, u predstojećem periodu može doći do smanjenja izvoza na tržišta koja su takođe

pogođena krizom, što će uticati da domaća privredna društva smanje proizvodnju. Globalna

ekonomska kriza snažno će delovati na usporavanje privrednog rasta u svetu usled smanjene tražnje u

razvijenim privredama. Pad tražnje na evropskom tržištu, koje predstavlja najveće izvozno tržište za

Srbiju, negativno će se odraziti na njenu spoljnotrgovinsku razmenu i privredni rast. Srbija koja

pretežno izvozi poluproizvode i sirovine, obojene metale, gvožđ e, čelik i agrarna dobra, trpi posledice

smanjene tražnje, koje su barem početkom krize bile ublažene izvozom poljoprivrednih dobara.

18

Najveći srpski izvoznik, kompanija US Steel, koja čini 13% u strukturi domaćeg izvoza, objavila je da

će od januara privremeno obustaviti proizvodnju u nekoliko pogona.180 Pad tražnje za čelikom i

metalom, snažno je uticao da domaće valjaonice obustave proizvodnju ili da rade sa jako malim

kapacitetima. Smanjenje izvoza čelika i gvožĊa znatno se odrazilo na smanjenje industrijske

proizvodnje u Srbiji, koja je prema oceni Republičkog zavoda za statistiku u decembru 2008. godine

manja za 8,9% u odnosu na decembar 2007. godine34

.

5.3. UTICAJ GLOBALNE EKONOMSKE KRIZE NA IZVOZ SRBIJE

Nedostatak kapitala na globalnom finansijskom tržištu dovodi do otežanog i nepovoljnijeg

zaduživanja kompanija i značajno otežava poslovanje srpskih izvoznika. Manjak kapitala i oštriji

uslovi zaduživanja samo su neki od teškoća sa kojima se susreću izvoznici u Srbiji. Finansijska kriza

osiromašila je građane širom sveta i dovela do gašenja velikog broja kompanija što je za posledicu

imalo smanjenje tražnje za skoro svim vrstama roba i usluga. Situaciju pogoršava i činjenica da skoro

polovina izvoza Srbije (45,26%) odlazi u samo četiri evropske zemlje: Crnu Goru, Bosnu i

Hercegovinu, Italiju i Nemačku. Takva specijalizacija izvoza pokazuje slabosti u periodima krize zbog

nedostatka diversifikacije tržišta na koja bi se plasirali proizvodi.

Razvijene države, kao što su Italija i Nemačka, su među onima koje su najviše pogođene krizom, a u

njih odlazi 21,6% izvoza iz Srbije što je značajan udeo u ukupnom izvozu. Pošto je kriza prilično

oslabila razvijene zemlje širom sveta razumljivo je zašto izvoz u pomenute dve države opada usled

smanjene kupovne moći stanovništva i usporene privredne aktivnosti. Bosna i Hercegovina i Crna

Gora su zemlje u razvoju slične Srbiji na koje kriza nije direktno uticala zbog nerazvijenosti njihovih

finansijskih sistema. Međutim, manjak kapitala u razvijenim ekonomijama smanjuje dotok kapitala u

manje razvijene zemlje uzrokujući usporavanje privredne aktivnosti i u ove dve države. Usporavanje

ekonomija Bosne i Hercegovine i Crne Gore dovodi do smanjenja izvoza Srbije, jer u te dve zemlje

odlazi 23,7% ukupnog izvoza. Gotovo sav izvoz iz Srbije namenjen je tržištu Evrope, pa shodno tome

usporavanje ukupnog izvoza Srbije zavisiće od inteziteta krize kojom će Evropa biti pogođena, a pre

svega zemlje Evropske unije.

Prve indicije da pad izvoza nije posledica sezonskih uticaja mogle su se uočiti u septembru 2008.

godine, kada se na osnovu trendova iz prethodnih godina očekivao oporavak izvoza, a do kog ipak nije

došlo. Rast u oktobru 2008. u odnosu na oktobar 2007. godine iznosio je 9,1% (u 2007. u odnosu na

2006. godinu rast je iznosio 30%).

5.4. UTICAJ KRIZE NA PRILIV STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA

Jedan od najtežih efekata ekonomske krize koji će pogoditi Srbiju jeste pad priliva stranih direktnih

investicija. U datim okolnostima investitori postaju konzervativniji i izbegavaju ulaganja u tržišta u

razvoju, maksimalno izbegavajući svaki rizik. Prema istraživanju UNCTAD (United Nations

Conference on Trade and Development) u 2008. godini globani priliv SDI opao je za 21% na 1.400

milijardi dolara i taj silazni trend prema njihovim procenama nastaviće se i u 2009. godini.

34

Vlada Republike Srbije: http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=102563

19

Srbiji, zemlji u tranziciji, neophodne su strane direktne investicije koje bi predstavljale glavni pokretač

ekonomskog rasta zemlje u narednom periodu. Medjutim nedostatak kapitala nije jedini problem sa

kojim se Srbija suočava. Zemlje u tranziciji karakteriše nizak nivo domaće štednje, iz koje bi se

samostalno finansirao razvoj, nedostatak savremene tehnologije i odgovarajućeg upravljačkog znanja.

Pomenuti nedostaci mogu se nadoknaditi dolaskom stranih investitora koji bi sa investicijama doneli

nova znanja, iskustva i nove tehnologije.

Nakon političkih promena u Srbiji priliv stranih direktnih investicija beleži trend rasta koji je trajao

sve do kraja 2006. godine. Najveći udeo u ukupnom prilivu imali su prihodi od privatizacije, dok su

green field investicije imale znatno manji udeo. U periodu od 2000. do 2007 godine Srbija je značajno

popravila svoj udeo u ukupnom svetskom prilivu SDI. To nije bio samo slučaj sa Srbijom, već i sa

svim zemljama Zapadnog Balkana.

U 2007. godini dolazi do pada priliva inostranog kapitala usled manjih prihoda od privatizacije u

odnosu na 2006. godinu. U 2008. godini i pored svetske finansijske krize, dolazi do blagog rasta

priliva stranih direktnih investicija u odnosu na 2007. godinu. Međutim u zadnja dva kvartala 2008.

godine priliv SDI beleži usporavanje u odnosu na treći i četvrti kvartal 2007. godine. Pad priliva

stranih direktnih investicija u trećem i četvrtom kvartalu 2008. godine nije direktna posledica krize

tako da će se pravi efekti krize osetiti u 2009. godini.

U 2008. godini primetno je usporavanje stope rasta privredne aktivnosti na oko 6%. Medjutim

posledice ekonomske krize po BDP biće vidljive tek u 2009. godini. EBRD snizila je svoje prognoze

privrednog rasta Srbije i čitavog regiona. Navedena finansijska institucija je u novembru 2008. godine

prognozirala da će privredni rast iznositi tri odsto, ali je ta procena u januaru 2009. godine snižena na

dva odsto.35

Smanjenje prognoze privrednog rasta Srbije je posledica sve veće recesije u svetu ali i

njenog uticaja, ne samo na Srbiju, već i na većinu tranzicionih zemalja.

35

Ibidem

20

6. ZAKLJUČAK

Kriza koja je prvo zahvatila tržište nekretnina SAD, a zatim se proširila na finansijski sistem i privredu

SAD nije nastala slučajno. Kriza je nastala kao posledica vođenja neodgovorne poslovne politike

nadležnih državnih institucija za kontrolu finansijskog tržišta (FED i SEC) i nestručnosti u radu rejting

agencija, kao i fundamentalnih slabosti koje godinama postoje u oblasti finansijske kontrole i

regulative u SAD.

Izvor pomenutih slabosti potiče od ideje o neograničenoj liberalizaciji finansijskih tržišta, sa

minimalnom regulativom i slabom kontrolom poslovanja investicionih banaka i fondova. Inicijalna

pretpostavka da će veliki institucionalni investitori koji su uživali povlašćeni tretman kod regulatornih

tela, odgovorno i u skladu sa dobrom praksom korporativnog upravljanja štititi interese svojih

vlasnika, u svojoj osnovi pokazala se pogrešnom i krajnje štetnom. Pored toga što FED nije

kontrolisao bankarski sistem na način koji je trebalo, sprovodeći ekspanzivnu monetarnu politiku,

preko snižavanja referentne kamatne stope, FED je učinio kredite jos jeftinijim i dostupnijim većem

broj korisnika.

Prvobitne optimistične prognoze pokazale su se pogrešnim i neopravdanim, kako se talas krize izazvan

na Volstritu proširio i na ostale delove sveta. Bekstvo inostranog kapitala, drastičan pad berzanskih

indeksa, nedostatak svežeg kapitala i povećane marže na kredite ukratko su efekti krize kojim je

pogođena svetska ekonomija.

Drugi talas krize kojim će najviše biti pogođen realni sektor proizvešće duboke i bolne posledice po

ekonomije zemalja koje nisu imale direktno učešće u kreiranju krize. Ispostavilo se da su najveću

međunarodnu izloženost prema rizičnim hartijama od vrednosti, koje su prouzrokovale krizu, imale

evropske zemlje, a pre svega zemlje Evropske unije. Ovaj podatak ujedno pokazuje koliko su ove dve

ekonomije međusobno povezane.

Posledice koje će Evropska unija pretrpeti zbog izrazite povezanosti dveju ekonomija, manifestovaće

se kroz usporavanje privredne aktivnosti i time stvoriti recesioni lančani efekat koji će zahvatiti i

ostale zemlje Evrope, čiji je dominantan spoljnotrgovinski partner Evropska unija. Kako iz rasta

spoljnotrgovinske razmene proizilazi ekonomski rast, usled smanjenja izvozne tražnje, ekonomije

zemalja u razvoju i tranzicionih zemalja u narednom periodu najverovatnije će ostvariti realan pad.

Evidentno je da 2009. godini privredu Srbije, čiji je gotovo sav izvoz namenjen tržištu Evrope

(96,55%), zahvata ozbiljna recesija. Smanjenje izvozne tražnje, smanjenje industrijske proizvodnje,

zatvaranje nesolventnih privrednih društava, smanjenje zarada i rast nezaposlenosti biće najverovatnija

obeležija 2009. godine. Situaciju u kojoj se Srbija našla dodatno komplikuje struktura izvoza koja je

sačinjena dominantno iz primarnih proizvoda sa malim učešćem industrijske obrade, a za kojima je

tražnja na svetskom tržištu već na početku krize ostvarila značajan pad.

Usled dugog niza godina vođenja ekspanzivne fiskalne politike učešće javne potrošnje u budžetu

Srbije značajno je povećano, trgovinski deficit u poslednjim godinama beležio je rast i sa očekivanim

smanjenjem priliva stranih direktnih investicija, makroekonomska stabilnost zemlje može biti

dovedena u pitanje. Sklapanjem aranžmana sa MMF-om Srbija bi značajno smanjila rizik od većih

makroekonomskih lomova i ulila bi dodatno poverenje stranim investitorima u sigurnost ulaganja u

Srbiju. Jedan od načina za izlazak iz krize ili za ublažavanje efekata krize jeste upravo kreiranje uslova

za značajnije privlačenje stranih direktnih investicija.

21

Srbiji su potrebne strukturalne reforme na svim nivoima, kako bi se povećala konkurentnost srpske

privrede, koja je po poslednjim istraživanjima Svetske banke na veoma niskom nivou. Jedna od

reformi odnosila bi se na obrazovni sistem, čijom reformom bi se unele novine koje bi omogućile

stvaranje komparativnih prednosti na tržištu znanja u Srbiji. Upravo je neznanje kao i pogrešan sistem

vrednosti investitora bio jedan od izazivača globalne krize.

Na jednoj strani nalazili su se pohlepni prodavci sa lošim investicionim planovima koje su ipak

odlučili da ih prodaju, jer su se na drugoj strani nalazili neobrazovani finansijeri koji su svesno ulazili

u takave investicione planove. Uopšteno gledano tržišnim učesnicima osnovna deviza bila je poput

one koju je Majkl Daglas izgovorao kao tajkun Gorhn Geko u kultnom filmu “Wallstreet“: “Greed is

good“, “Pohlepa je dobra“. Kako se na berzma kupuju buduća očekivanja, a ne realne vrednosti

berzanskih proizvoda, prognoze finansijera sa nedovoljnim ili lošim znanjima bazirane su na

pogrešnim pretpostavkama.

Ulaganje na bazi pogrešnih pretpostavki trajalo je dugi niz godina, odnosno sve do otpočinjanja

svetske ekonomske krize. Ovo nas dovodi do zaključka da nastala kriza ne predstavlja propast tržišta

ili kapitalizma, već prostu korekciju tržišta, odnosno korekciju pogrešnih tržišnih očekivanja

uzrokovanih neznanjem. Vlade svih zemalja su u procesu pripreme programa mera za neutralisanje ili

ublažavanje efekata svetske ekonomske krize, ali je mali broj zemalja zaključno sa aprilom 2009.

godine zvanično predstavio plan i program mera za izlazak iz krize. U toj maloj grupi zemalja nalazi

se i Srbija što je izuzetno značajno, jer je time Srbija pokazala da je ozbiljno shvatila razmere krize.

Donet je i drugi paket mera, kako se prethodini nije pokazao dovoljnim. Svi doneti programi ili oni

koji se najavljuju pored toga što pozivaju na usklađene i sihronizovane mere nadležnih institucija,

imaju za cilj da: ostvare sklad između monetarne i fiskalne politike, unaprede koordinaciju donetih

mera, obezbede neophodni nivo likvidnosti, podrže ekonomski rast, i smanje uticaj krize na

najosetljivije delove stanovništva.

Na odluke Vada svih zemalja da uzmu aktivnije i sihronizovano učešće u rešavanju krize uticala su

iskustva iz perioda velike depresije, tridesetih godina prošlog veka. U tom periodu kreatori ekonomske

politike vodili su laissez-faire politiku, jer su smatrali da će tržište samostalno uspostaviti ravnotežu.

Nastojano je da se vodi politika uravnoteženog budžeta i većih poreza u cilju smanjivanja budžetskog

deficita. Centralne banke su se pomirile sa zatvaranjem banaka i nisu preduzimale značajnije mere da

neutrališu pad novčane mase. U cilju smanjivanja uvoza i stimulisanja domaće proizvodnje vođena je

protekcionistička spoljna politika. Rezultat ovakvih mera je bio katastrofalan, pa danas države

poučene dešavanjem tokom prve svetske ekonomske krize, zaključile su da su troškovi

nepreduzimanja bilo kakvih mera mnogo veći od troškova intervencionističke politike. Međutim ostaje

pitanje da li je u redu da gubitak, koji su spekulanati generisali svojim lošim poslovnim odlukama,

bude socijalizovan i da sav teret krize preuzme obično stanovništvo.

22

LITERATURA

- Eldin Dobardžić - Uticaj svetske finansijske krize na integrisanost finansijskog tržišta Srbije i finansijskog tržišta Bosne i Hercegovine

-Crnobrnja, M. (2007), Ekonomija tranzicije, Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA),

Beograd;

-Filipović, S. (2009), “Srpska privreda na udaru globalne ekonomske krize“, Kopaonik bizinis forum

2009, Savez ekonomista Srbije i UKDS, Beograd;

-Galić A. (2008), Hipotekarni krediti: Gramzivost i pohlepa, www.b92.net/biz/:

http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2008&mm=10&nav_id=322259

-Milienković, F. (2008), ”Evropski konsenzus, zajednička strategija”, Ekonomist magazin br: 439,

Em portal, Beograd;

-Stepanović B. i Ćulibrk M, ”Globalna finansijska kriza, Ko je sledeći?”, Ekonomist magazin br: 437,

Em portal, Beograd;

-Swint, B. (2009), Bank of England cuts main rate a half point to 1%, Bloomberg.com:

http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601102&sid=ak38At3528Zc&refer=uk

-DEXIA-(2009), Donig business 2009, A copublication of the World Bank, the International Finance

Corporation and Palgrave Macmillan, Washington;

-(2008), Dexia bank gets 6,4 billion euros bailout, International Herald Tribune:

-(2008), Fani mej i Fredi mek na ivici bankrotstva, www.emportal.rs/vesti:

http://www.emportal.rs/vesti/svet/59925.html

-(2008), Germany rescues Hypo Real Estate, Deutsche Welle: http://www.dw-

world.de/dw/article/0,2144,3692522,00.html

-(2008), Monetary Policy Report to the Congress, July 15, 2008, Board of Governors of the Federal

Reserve System;

KORIŠĆENI WEB SAJTOVI:

https://hr.wikipedia.org/wiki/Svjetska_financijska_kriza_od_2007._godine

http://www.mfin.sr.gov.yu

http://www.srbija.gov.rs/vesti/;

http://www.emportal.rs/vesti/;

http://www.e-novine.com/sr/ekonomija;

http://www.realtytrac.com/;

http://www.b92.net/biz/;

http://www.tradingeconomics.com/;

http://www.wsjprimerate.us/fedfundsrate/federal_funds_rate_history.htm;

http://en.wikipedia.org/;

http://inflationdata.com/