Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet »Mihajlo Pupin« 

Zrenjanin

SEMINARSKI RAD

PROCES PROIZVODNJE PELETA

Predmetni nastavnik: Student:prof. dr Dragiša Tolmač Nikola Banč 10/10-03 Asistent:dr Ljiljana Radovanović

Zrenjanin 2012/2013

1.UVOD

Energija na bazi drveta je dominantan izvor energije za preko dve milijarde ljudi u svetu, posebno za domaćinstva u zemljama u razvoju.U razvijenim zemljama energija na bazi drveta (uglavnom za grejanje i proizvodnju električne energije) počela je naglo da se koristi u poslednjoj dekadi kao ekološki prihvatljiv izvor energije zamenjujući, u sve većoj meri, fosilna goriva zbog sposobnosti da doprinese smanjenju emitovanja gasova koji doprinose stvaranju efekata staklene bašte.

Ukupna proizvodnja drveta u 2010.godini u svetu iznosila je oko 4,0 milijarde m3 od čega je oko 2,4 milijarde m3 korišćeno kao ogrevno drvo. To znači da se blizu 60% od ukupne svetske proizvodnje drveta koristi za energetske potrebe.Drugim rečima, glavna primena drvne biomase kako one iz šuma tako i one izvan šuma je primena za energiju.

2.DRVNI PELETI

Drvni peleti predstavljaju prefinjene homogenizovane forme goriva proizvedene od drvnog ostatka koji nastaje u procesima prerade drveta njihovim sitnjenjem do nivoa drvnog brašna, a zatim njegovim sabijanjem u posebnim presama. Njihove konzistentne (postojane) osobine (karakteristike) čine ihidelanim gorivom za automatizovane sisteme za grejanje. Drvni peleti su cilindtričnog oblika čiji se prečnik kreće od 6 do 12 mm, a dužina od 10 do 30 mm. Sadržaj vlage se kreće od 8-10%, a energetska vrednost je izuzetno visoka što ih svrstava među najbolja goriva na bazi drveta. Pored visokog sadržaja energije pelete su gorivo koje zahteva najmanje skladišne prostore u odnosu na ostala drvna goriva. Važna karakteristika ovog drvnog goriva jeste činjenica da je potrošnja energije za njihovu proizvodnju oko 3% po proizvedenoj jedinici mere u odnosu na vrednost energije koja se dobije iz jedinice proizvedene količine. Karakteristike drvnih peleta zavise od više faktora među kojima se posebno izdvajaju vrsta drveta, oprema za proizvodnju, vlažnost i druge karakteristike polazne sirovine. Osnovne karakteristike drvnih peleta koje se najčešće mogu naći u ponudi na tržištu su sledeće:

Energetska vrednost: 4.3 - 4.9 kWh/kg; Zapreminska težina: 500 - 700 kg/m3 u zavisnosti od drvne vrste koja je korišćena za njihovu proizvodnju;Sadržaj vlage: 8% - 10%;Saržaj pepela: 0.5% - 6%;Prečnik: 6mm - 12mm iDužina: 10mm - 30mm

2.1 STANDARDI KAVLITETA DRVNIH PELETA

Pouzdan i stabilan kvalitet je od ključnog uspeha za komercijalno korišćenje drvnih peleta. U tom smislu, najpre u vodećim zemljama po njihovoj proizvodnji i potrošnji, a zatim na nivou Evropskog komiteta za standarduzaciju, izrađeni su i usvojeni standardi koji propisuju karakteristike, klase kvaliteta, načine i postupke ispitivanja drvnih peleta i njihovo pakovanje i isporuku. U tom smilsu nacionalne standarde za pelete u Evropi najpre su razvile Švedska (SS 187120 za pelete i SS 187121 za brikete), Austrija (ÖNORM M1735 za pelete i brikete) i Nemačka (DIN 51731 za pelete I brikete), a zatim je u okviru evropskog Komiteta za standardizaciju izrađen i usvojen CEN/TS14961/2005. Najznačajnije odrednice ovih standarda prikazane su u tabeli 9.

Tabela 9. Najznačajnije odrednice standarda za drvne pelete i brikete

3. PROIZVODNJA DRVNIH PELETA

Proizvodnja drvnih peleta obavlja se ili kao osnovna delatnost preduzeća ili kao dopunska delatnost u okviru proizvodnje drugih (glavnih) proizvoda od drveta. U prvom slučaju fabrike za proizvodnju peleta su najčešće kapaciteta iznad 30.000 tona/godišnje pri čemu se drvna sirovina za proizvodnju peleta sakuplja i doprema od različitih dobavljača (pilane, fabrike ambalaže, proizvođači drvne sečke, proizvođači ogrevnog drveta i višemetarske oblovine) u kontejnerima ili u džambo vrećama ako je u rasutom stanju ili na kamionima ako je u formi ogrevnog drveta, krupnog ostatka i višematarske oblovine. U drugom slučaju linije za proizvodnju peleta imaju znatno manji kapacitet (najčešće od 5.000-10.000 t/godišnje), a polazna sirovina za njihovu proizvodnju je najčešće drvni ostatak iz vlastite prerade drveta ili proizvodnje drugih proizvoda od drveta. U zemljama sa razvijenim tržištem peleta fabrike za njihovu proizvodnju su locirane najčešće blizu drugih fabrika za preradu drveta kako bi se smanjili troškovi transporta sirovine. Kao polazna sirovina za proizvodnju drvnih peleta najčešće se koristi piljevina, strugotina, iver i sitni i krupni drvni ostaci. Bez obzira o kojoj vrsti drvnog ostatka se radi isti se najpre mora očistiti od nečistoća i eventulanog sadržaja metala, peska I sitnog kamena. Tako pripremljen materijal ulazi u sam proces proizvodnje koji se sastoji od nekoliko faza.

Prva faza je usitnjavanje drvnih ostataka u drobilicama i njihovo pretvaranje u drvnu sečku čije se dimenzije kreću od 30×30mm do 50×50mm. Tako dobijena drvna sečka se transportuje u silos za vlažni materijal. Iz silosa vlažnog materijala drvna sečka odlazi u sušaru na sušenje do nivoa od vlažnosti od 13-13,5% pre ulaska u proces presovanja. U praksi je zastupljen veliki broj sušara, a kao veoma rentabilne pokazale su se rotacione sušare.

Tako osušen materijal doprema se zatim na posebne mlinove gde se dodatno usitnjava do nivoa drvnog brašna (slika levo), a zatim odlazi u silos suvog materijala. Iz silosa suvog materijala drvno brašno se doprema do jednog miksera u kojem se nalazi vlagomer koji kontroliše vlažnost materijala i jedna pumpa koja dozira vodu ukoliko je izmerena vlažnost ispod 13%. Pre ulaska na presu drvno brašno prolazi kroz jedan dozator u kome mu se dodaju veoma male količine skroba (kukuruzno brašno) ako se isti koristi kao dodatno vezivno sredstvo. Iz dozatora drvno brašno odlazi u prese u kojima se se nalaze matrice sa cilindričnim otvorima čiji prečnik zavisi od željenog prečnika drvnih peleta (slika desno).

U presama, pod veoma visokim pritiskom, drvno brašno se sabija i kroz otvore na matricama izlazi pelet cilindričnog oblika, prečinka od 6 mm koji se koristi za domaćistva ili 8-12mm ako se proizvodi za industriju. Na izlasku iz matrice nalaze se noževi koji pelet odsecaju na željenu dužinu, najčešće od 10-30 mm.

S obzirom da je temperatura na matricama prese između 80 i 90° C to se ulazna vlažnost drvnog brašna sa 13-13,5% u njima spušta na konačnih 8-10%. Ukoliko bi ulazna vlažnost bila niža kvalitet i kompaktnost drvnih peleta bi bio doveden u pitanje zbog nemogućnosti adekvatnog sabijanja presušenog drvnog brašna s obzirom na činjenicu da se drvne pelete najčešće proizvode od čistog drveta bez bilo kakvih aditiva i sa jedinim prirodnim vezivnim sredstvom koga poseduje drvo, a to je lignin koji se nalazi u drvnim vlaknima. Samo u izuzetnim slučajevima drvnom brašnu se može dodati prirodni skrob kao što je kukuruzni skrob u malom procentu da bi se poboljšao process vezivanja čestica i time povećala kompaktnost drvnih peleta.

4. MAŠINA ZA PROIZVODNJU PELETA

4.1 PRESE ZA PELETIRANJE BIOMASE

Posle sušenja, usitnjavanja i kondicioniranja sirovine, obavlja se proces peletiranja na pelet presi (Obenberger and Thek, 2009). Tehnologija proizvodnje peleta izvorno proizilazi iz industrijske proizvodnje stočne hrane. Prilagođavanjem tehnologije peletiranja usitnjene sirovine od drveta, radi proizvodnje energetskih peleta u obliku odgovarajuće forme, veličine otpreska i sadržaja vlage, moguće je proizvesti homogeno biogorivo od otpadaka drveta ili poljoprivredne biomase. Oprema za proizvodnju energetskih peleta od drveta, takođe, potiče od opreme za industrijsku proizvodnju stočne hrane, tj. od presa za stočnu hranu, čiji su parametri optimalizovani i koje su napravljene od odgovarajuće čvrstoće materijala.

Najvažniji radni organ pelet prese je matrica sa pritisnim valjcima. Postoje dva tipamatrica: u obliku prstena i ravna matrica (sl. 1). Obe matrice su optimalizovane zaproizvodnju peleta od drveta. U Austriji je najviše u upotrebi prstenasta matrica, koja jepogodna za presovanje tvrde drvenaste sirovine.

Sl. 1. Vrste matrica: a) prstenasta, b) ravna (Obenberger and Thek, 2009)

Fig. 1: Sorts of dies: a) ringlike, b) flat (Obenberger and Thek, 2009)

Postoje konstrukcije presa sa prstenastom matricom gde se matrica okreće, a valjci ne dobijaju pogon nego se okreću usled sile trenja od sirovine. Druga kombinacija jeste da matrica stoji, a valjci se okrecu po matrici. U Austriji se koristi uglavnom prva kombinacija. Sirovina se dovodi odozgo, pada preko valjaka na matricu, koji sirovinu potiskuju radijalno (bočno) kroz otvore matrice. Sirovina izlazi sabijena iz otvora matrice ekstruzijom (istiskivanjem). Matrica može da bude postavljena vertikalno ili horizontalno. Kod ravne matrice, takođe, postoje dve kombinacije, tj. da se valjci okrecu po matrici koja stoji ili da se pokreće matrica, a valjci se okreću usled trenja sirovine o pokretnu matricu. Sirovina pada odozgo, preko valjaka, na matricu i biva potisnuta valjcima kroz otvore u matrici izlazeći iz otvora istiskivanjem. Matrica je u oba slučaja postavljena horizontalno.

Dakle, za proces presovanja sirovine najvažniji alati prese su matrica i valjci. Sirovina ulazi u prostor za napajanje (presovanje) i podjednako treba da bude razdeljena po otvorima matrice. Na matrici se stvara “tepih” (tanak sloj) od sirovine okretanjem valjaka ili matrice. Preko “tepiha” okreću se valjci pritiskivači i stvaraju sabijen, zgusnut sloj sirovine. Kod prekomernog kotrljanja valjaka stvara se snažan pritisak i dolazi do začepljenja otvora u matrici. Iz matrice izlazi beskonačna nit sirovine, koja se preseca nožem na željenu dužinu. Noževi mogu biti stacionarni ili pokretni u zavisnosti od toga da li se ili ne okreće matrica. Tako nastaju pelete.

4.2 VAŽNE KARAKTERISTIČNE VELIČINE KOD PROIZVODNJE PELETA

Važne karakteristične veličine kod proizvodnje peleta su odnos presovanja, broj rupa u matrici i otuda upotreba otvorene unutrašnje površine matrice (bez obzira na prilike, tj.mogućnost pristupa). Kod odnosa presovanja podrazumeva se odnos između preseka izbušene rupe i dužine kanala za presovanje materijala. Odnos presovanja određen je u zavisnosti od vrste sirovine za presovanje, da bi se u kanalu za presovanje stvorilo odgovarajuće trenje. Dakle, odnos presovanja zavisi od vrste sirovine, da bi se na taj način proizveo kvalitetan pelet i postigao željeni učinak (proizvodnost) prese. Kod procesa peletiranja drvenaste mase (strugotine ili piljevine) odnos za presovanje obično je između 1:3 i 1:5. Da bi presek izbušenih rupa bio u čvrstom odnosu sa željenim presekom peleta, može da se varira (menja) odnos za presovanje samo preko dužine kanala za presovanje (tj. debljine matrice). Sirovina sa malom snagom vezivanja (lepljenja) zahteva duže kanale za presovanje i obrnuto, sirovina sa velikom snagom vezivanja zahteva kraće kanale za presovanje. Temperatura sirovine u kanalu za presovanje penje se povećanjem dužine kanala za presovanje, pri čemu se povećanjem kanala za presovanje, takođe, povećava tvrdoća peleta.

Po pravilu matrice su koncipirane tačno za određenu vrstu sirovine i ne može da se koristi za drugu vrstu. Parametri presovanja za jednu određenu vrstu sirovine su:- debljina matrice,- dužina kanala za presovanje (kroz protivotvor),- broj rupa (otvora), forma otvora (oblik), presek otvora,- širina puta za kretanje valjaka za presovanje,

- broj valjaka za presovanje, presek, širina i spoljna površina valjaka,- forma (oblik) valjaka za presovanje (cilindrični ili konusni) kod prese sa ravnom matricom.Broj valjaka može da bude dva, tri ili četiri. Broj rupa, a time upotreba, raspolaganje sa stalnim otvorenim površinama otvora (rupa) utiče stalno na učinak (proizvodnost) prese. Preduslov za dobro i kvalitetno peletiranje jeste kontinuirano (stalno) hranjenje prese sa homogenom sirovinom, dovoljno usitnjenom, sa konstantnim sadržajem vlage, koja za određenu vrstu prese i konkretnu drvenastu sirovinu iznosi između 8 i 13 masenih procenata. Kod presovanja poljoprivredne biomase sadržaj vlage u sirovini može da bude nešto veći (12 do 15%), Brkić i Janić, 2009a).

Presa za peletiranje slame „fortschrit”, tip GM 802, koja je insatlirana u Vajskoj, sastoji se iz: tela mašine, osovine, glavne grupe ležajeva, radnih i pomoćnih elmenata, prstenaste matrice sa dva valjka, haube sa priključnim delovima, vrata s otvorom za ubacivanje mase i priključnim delom, konzole za elektromotore i motornim učvršćivačima (Brkić i Janić, 2009a, sl. 2). Dimenzije prese su: dužina 3.550 mm, širina 1.750 i visina 1.510 mm. Masa prese je 7 t. Prstenasta matrica se okreće (sl. 3), a valjci za potiskivanje usitnjene sirovine kroz otvore u matrici stoje. Na matrici ima 6 redova otvora prečnika 13 ili 20 mm. Dužina peleta može da iznosi 30 do 70 mm (1,5 – 3,5 d). Deklarisani učinak prese je 4 t/h peleta od kompletne biljke žitarica. U praksi se postiže stvarni učinak od 600 do 800 kg/h peleta od slame. Kada se matrica istroši onda ne može da se postigne veći učinak od 400 kg/h.

Matrica dobija pogon od dva snažna elektromotora preko masivnog reduktora. Centralna osovina, na koju su sa jedne strane postavljeni valjci, uklještena je sa druge strane o reduktor, te se ne okreće. Broj obrtaja matrice je 680 obr/min. Valjci se okreću putem trenja o usitnjeni materijal, koji se nalazi između valjaka i matrice. Procep, tj. rastojanje između matrice i valjaka za presovanje treba da bude od 0,5 do 0,1 mm. Broj obrtaja elektromotora za pogon reduktora je 985 obr/min.

Sl. 2. Presa za peletiranjeSl. 3. Prstenasta matrica

Ukoliko je presušena slama (ispod 13%) neophodno je da se dodaje voda da bi se povećao sadržaj vlage na ravnotežnu, tj. optimalnu vlagu za peletiranje. Ako je sadržaj vlage u slami znatno veći, tj. preko 18%, (Brkić i Janić, 2007 i 2008b), onda se ne mogu dobiti kompaktni peleti (raspadaju se). Činjeni su pokušaji da se peletira kukuruzovina, ali nije uspelo da se dobro usitni kukuruzovina na sečki. Zbog toga je povoljnije izabrati otvore većeg prečnika na matrici za peletiranje kukuruzovine. Takođe, nije uspelo ni peletiranje ljuske suncokreta. Piljevina može da se peletira. Pošto je piljevina dobro usitnjena, može da se peletira s otvorima na matrici manjeg prečnika. Inače, lakši je rad presom s otvorima manjeg prečnika na matrici.

U usitnjenu slamu stavlja se negašeni kreč (CaO3) da bi se razorio ligninski kompleks, omekšala organska masa (končast oblik celuloze), da bi se bolje slepila organska masa I da bi se smanjila vlaga. Količina kreča iznosi 2 do 5%, zavisno od sadržaja vlage u slami. Pelete mogu da dostignu temperaturu u presi 70 do 80oC. Zbog toga pelete moraju da se hlade. Količina vazduha za hlađenje je 6 m3/min. Pritisak vazduha iznosi 200 Pa. Brzina trake za hlađenje peleta je 1,25 m/min. Pri dodavanju raznih sirovina i aditiva za peletiranje dobro bi poslužila priprema materijala posredstvom dovođenja toplotne energije i vlage (proces kondicioniranja materijala). Na sl. 4. prikazana je šema rada presa za peletiranje biomase postupkom normalnogpritiska na presovani materijal u horizontalno postavljenoj fiksnoj prstenastoj matrici(Stanković, et al, 1995).

Sl. 4. Presa za peletiranje biomase sa horizontalno postavljenom matricom ( 1-matrica, 2-sitno žljebasti valjak, 3-pelet, 4vratilo (osovina), 5-rotirajući noževi)

Sl. 5 Uzdužni preseci otvora

Danas su najviše zastupljene prese za peletiranje sa prstenastim matricama, mada je izrada tih matrica izuzetno teška, posebno termička obrada, jer nastaju dodatne deformacije prstena, usled unutrašnjih naprezanja materijala. Stoga se radije koriste diskosne (ravne) matrice sa čeličnim valjcima na njoj, posebno kada su u pitanju pelete prečnika do 20 mm i dužine 30 do 50 mm (Tešić, 1977b). Na sl. 5, 6 i 7 prikazani su u preseku mogući uzdužni preseci otvora na prstenastim matricama, pri peletiranju biomase (cilindrični, konusni i zaobljeni ulazni ili izlazni deo otvora). Ulazni ili izlazni deo otvora se proširuje da bi se smanjio otpor sabijanju biomase.

Sl. 6. Otvor sa konusnim proširenjem Sl. 7. Zaobljen ulazni otvor

Da bi se postojanost briketa (peleta) očuvala, materijal treba da ima sadržaj vlage do 15%. Pri presovanju pojedinih vrsta hrane, kao vezivno sredstvo dodaje se melasa. Osim peletiranja repinih rezanaca prešlo se i na peletiranje sena, slame i lucerkinog brašna. Pored stacionarnih uređaja konstruisani su i pokretni uređaji (Stanković, 1995).

Peletiranje sirovine od tvrdog drveta sa presom sa prstenastom matricom obavlja se upogonu „Bioenergy pointa“ u Boljevcu i to sa presama CPM velikog učinka. Deklarisaniučinak dve prese je 5 t/h. One proizvode 120 t peleta za 24 sata rada.

Prese sa ravnom horizontalnom matricomPrese za peletiranje suvih rezanaca šećerne repe i druge stočne hrane su drugačije konstrukcije. Princip rada jedne od tih presa prikazan je na sl. 8 (Stanković, 1964). Pomoću obrtnog valjka (sl. 8, poz. 2) usitnjen materijal (poz. 4) se presuje sabijanjem u otvore matrice (poz. 1). Ispod matrice je postavljen nož (poz. 3), koji odseca pelete, (poz. 5). Otvori na matrici mogu da budu manji ili veći, u zavisnosti od zahtevane veličine peleta. Za goveda su najpodesnije kockice, čije stranice iznose 18 x 20 mm. Takve pelete se pri ishrani stoke ne sitne.

Sl. 8. Presa sa ravnom matricom (1 - ravna matrica, 2 - obrtni valjak, 3 – nož za odsecanje, 4 – usitnjena sirovina, 5 - pelete)

Sl. 9. Presa sa ravnom fiksnom matricom za peletiranje (1 – ravna matrica, 2 – sitno žlebasti valjak, 3 – pelete, 4 – vratilo (osovina), 5 – obrtni noževi)

Osnovni tehnički podaci presa sa ravnom fiksnom matricom

Napomena:*Prema tehničkim podacima firmi: CPM (SAD), “Welger” (SAD) I “Tempelewood” (V. Britanija) - Toward technical data of firms: CPM (USA), “Welger”(USA) i “Tempelewood” (GB)

Kod peletiranja sirovina od drveta postiže se izvesni stepen prednosti, ukoliko se koristi horizontalna matrica (Amandus Kahl, 2009). Sve sirovine, kod kojih je nasipna masa niska (trava, slama, suvi repini rezanci, gradski otpad, drveni ostaci, itd.), sa nasipnom masom manjom od 0,3 t/m3, pretežno se peletiraju horizontalnom matricom. Glavni razlozi za ovu konstataciju su:

- veliki prostor u delu prese za peletiranje omogućava da svaki valjak odmah može da peletira sirovinu,

- veliki prenos snage (sirovinu sa 0,14 t/m3 treba „stisnuti“ sa nekoliko puta većom silom, faktor x 4 ili 5, da bi se dobio pelet od 0,65 t/m3),

- sirovine koje imaju veliku nasipnu masu, veću od 0,5 t/m3 pretežno se peletiraju prstenastom matricom (stočna hrana, otpadni materijal prehrambene industrije i dr.) iz razloga što materijal treba staviti samo u tzv. „formu“, tj. oblik, koji zahteva malu upotrebu snage.

- kod peletiranja prstenastom matricom prvi valjak radi predzbijanje sirovine za drugi valjak, a to znači da prvi valjak nije u punom opterećenju. Drugi valjak peletira sirovinu (ako toga ne bi bilo, onda bi drugi valjak stalno radio na prazno). Zbog toga na presama za stočnu hranu ima tri valjka.

Drvo je vlaknasti materijal sa niskom nasipnom masom, a to znači da je to pogodna sirovina za peletiranje na horizontalnoj matrici. Kod presa sa horizontalnom matricom sirovina se dovodi gravitacijom. Mala brzina valjaka od 2,5 m/s osigurava dobar kvalitet gotovog proizvoda. Kao rezultat male brzine obrtanja valjaka buka koja se stvara pri presovanju je ispod 70 dBA. Tanak sloj sirovine u prostoru za peletiranje omogućava veliku propusnu moć. Zazor između valjaka i matrice se podešava (to se radi sa hidrauličnom glavom koja nosi valjke), pa se na taj način može da kontroliše kvalitet istisnutih peleta. Vek trajanja ove matrice je duži.

5.SISTEMI ZA GREJANJE NA DRVNI PELET

5.1 PEĆI NA DRVNI PELET

Prve peći koje su koristile drvni pelet za proizvodnju toplotne energije I zagrevanje prostorija konstruisane su u SAD početkom 1980-tih godina, a danas ih u SAD-u ima u upotrebi preko pola miliona. U odnosu na peći na fosilna goriva peći koje koriste drvni pelet kao gorivo imaju sledeće prednosti: automatsku kontrolu temperature i vremena početka i završetka grejanja,

Ventilator za distribuciju toplote po celoj prostoriji ili prostorijama koje sumeđusobno povezane (optimalna površina za grejanje sa jednom peći iznosi oko 80 m2),

• automatsko potpaljivanje i• visoku efikasnost sagorevanja (preko 80%).

Pored navedenih potrebno je istaći još dve važne karakteritike peći na drvni pelet:

• mogućnost skladištenja peleta u skladištu koje je sastavni deo peći za njen nesmetan rad od 1-2 dana, u zavisnosti od dužine vremena korišćenja peći I čišćenje pepela jedanput u mesecu što takođe zavisi od dužine vremena korišćenja peći ali i od njihovog modela.

• mogućnost aktiviranja peći putem SMS poruke s obzirom da se u njima nalaze mini računari. Kada računar dobije naredbu putem SMS poruke on aktivira strujno kolo čime započinje zagrevanje jednog grejača. Nakon dostizanja potrebne temperature (usijanosti) grejača automatski se isključuje dalji dovod struje, a iz skladišta peleta koje je sastavni deo peći počinju da padaju drvne pelete na tako usijani grejač čime otpočinje njihov process paljenja i daljeg sagorevanja. Iz tih razloga peći na drvni pelet su povezane na napajanje električnom energijom. Ova karakteristika peći na drvni pelet, da se mogu aktivirati putem SMS poruke, predstavlja njihovu posebnu pogodnost za domaćinstva čiji članovi zbog obaveza ne borave u stambenom prostoru tokom celog dana, a potrebno je da isti bude zagrejan po njihovom povratku u isti.

Navedene karakteristike peći koje koriste drvni pelet omogućavaju potrošačima udobnost i fleksibilnost u korišćenju bez potrebe kontinuiranog prisustva u prostorijama koje se zagrevaju tokom celog dana kao i bez velikih aktivnosti u pogledu punjenja peći, održavanja temperature i čišćenja pepela. Iako na prvi pogled izgledaju vrlo slično pećima na tradicionalno drvno gorivo, peći na drvni pelet su potpuno automatizovane tako da ugrađeni mikroprocesori u potpunosti kontrolišu kontinuirani rad peći doziranjem potrebne količine peleta u jedinici vremena kao i efikasnost njihovog sagorevanja. S obzirom da imaju ugrađene termostate za kontrolu temperature i ventilator za distribuciju toplote po celoj prostoriji koja se zagreva dovoljno je od strane potrošača podesiti željenu temperaturu i mikroprocesori će je u potpunosti kontrolisati. Važna karakteristika peći na drvni pelet je i njihova znatno veća bezbednost u pogledu izazivanja požara u odnosu na peći na tradiocionalna drvna i fosilna goriva jer je ceo sistem zatvoren i bez potrebe čestog otvaranja radi punjenja što nije slučaj kod peći na tradicionalna goriva. Pored toga

samo telo peći na tradicionalna goriva ima visoku temperaturu koja može predstavljati opasnost za izazivanje požara pogotovo ako se u njenoj blizini nalaze lako zapaljivi materijali (zavese, stolnjaci i sl.).

Pored upotrebe za grejanje više povezanih prostorija danas su u upotrebi i sistemi peći na drvni pellet namenjenih centralnom grejanju. Najčešće se koriste peći snage 12 kW koje pored funkcije centralnog grejanja omogućavaju i snabdevanje domaćinstva toplom vodom. Ovakve peći se mogu smestiti u sobama za dnevni boravak tako da u istim nisu neophodne instalacije radiatora.

5.2 KOTLOVI NA DRVNI PELET

Centralno grejanje sa kotlovima na drvne pelete je isto tako udobno kao i grejanje na tečna goriva. Nije neophodno stalno nadgledanje I kontrola rada s obzirom da tu funkciju obavlja mikroprocesor,a snabdevanje kotla peletima se obavlja automatski iz skladišta za pelete. S obzirom da imaju mogućnost automatskog potpaljivanja kotlovi na drvne pelete se mogu programirati za početak i završetak rada. Ova pogodnost se koristi kod domaćinstava kod kojih su članovi zaposleni ili se zbog drugih obaveza tokom prepodnevnih sati nalaze izvan kuće pa nije neophodno trošiti gorivo u tom vremenskom periodu. Mikroprocesori koji kontrolišu rad sistema imaju mogućnost dobijanja komande za puštanje kotla u rad nekiliko sati pre dolaska sa posla ili iz škole putem SMS poruke. Isto tako ukoliko dođe do eventualnih problema u radu mikroprocesori obaveštavaju korisnika ili servis putem SMS poruka o postojanju problema, a korišćenjem istih se kotao može isključiti iz rada ukoliko se proceni da nije bezbedno da nastavi sa daljim radom. Zbog svega navedenog kotlovi na drvni pelet su izuzetno puzdani i omogućavaju vrlo visok nivo fleksibilnosti. Kotlovi na drvni pelet su potpuno automatizovani sistemi isto kao kotlovi na gas ili mazut. Imaju ugrađene mikroprocesore koji kontrolišu količinu peleta u jedinici vremena kao i količinu vazduha neophodnog za njihovo efikasno sagorevanje u ložitu kotla. To omogućava izuzetno visoku efikasnost sagorevanja (čak i preko 90%) i veoma nisku emisiju dima.

Zbog visoke efikasnosti sagorevanja ostaju male količine pepela koje zahtevaju čišćenje kotla jedanput mesečno. Vlade mnogih država u Evropskoj uniji raznim merama stimulišu potrošače na prelazak sa fosilnih na bioobnovljiva goriva kakva su drvna goriva. Tako npr. od aprila 2001. godine u Velikoj Britaniji svi proizvođači i uvoznici kotlova i peći na drvna goriva ostvaruju posebne poreske olakšice, a potrošači u Austriji još i povraćaj sredstava u iznosu od 30% od cene koštanja peći, kotla ili cene koštanja instalacija centralnog grejanja na drvna goriva.

Od ostalih karakteristika kotlova na drvni pelet posebno se izdvajaju:• jednostavno snabdevanje drvnim peletima. Drvni peleti se mogu kupiti u PVC vrećicama u pakovanju od 16 kg ili isporukom od strane proizvođača ili distributera u cisternama, ako se kupuje u velikim količinama (najčešće 1 ili 2 tone u zavisnosti od veličine skladišnog prostora sa kojim se raspolaže),• automatizovana kontrola sagorevanja,• dokazana visoka puzdanost i bezbednost u zaštiti od požara i problema u elektroinstalacijama,• dokazane visoke performanse u pogledu smanjenja zagađenja životne sredine,• jednostavno održavanje i čišćenje,• jasne i nedvosmislene instrukcije,• prosečna emisija ugljendioksida (CO2) je ispod 12%, a CO ispod 0.1% (1000 ppm) i• automatsko puštanje u rad sa bezbednim isključivanjem u slučaju prekida napajanja električnom energijom kao i ponovno pokretanje nakon otklanjanja nastalih problema.

Spremište (A), komora za sagorevanje (D), transport za ubacivanje peleta (B), grejač (E), ventilator (F), cev za usis vazduha (G), dimnjak (H), posuda za pepeo (I).

6.ZAKLJUČAK

Tehnološko-tehnički postupci za proizvodnju energetskih peleta iz biomase je u svetu i kod nas praktično rešen, pa je pitanje njegove ekonomičnosti i konkurentnosti u odnosu na druge energetske izvore sve manje diskutabilno. Najviše se peletira piljevina. Postupci peletiranja poljoprivredne biomase nalaze se još uvek u fazi probnih pogona. Neophodno je prilagoditi konstruktivne parametre presa za peletiranje osobinama (specifičnim karakteristikama) poljoprivredne biomase. U Evropi se sve više razvija tržište peleta, zbog automatskog hranjenja ložišta peći i kotlova. i naša privreda treba da se razvija u tom pravcu.