pelet kao gorivo

BIOMASA I TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE DRVNOG PELETAKAO GORIVA ZA DOBIJANJE TOPLOTNE ENERGIJE

1.BIOMASAKada se govori o biomasi kao obnovljivom gorivu, podrazumeva se materija sainjena od biljne mase u vidu proizvoda, nusproizvoda, otpada ili ostataka te biljne mase, definisano u tab 1.1. Prema agregatnom stanju, s uticajem na nain energetskog korienja, biomasa se deli na vrstu, tenu i gasovitu. U vrstu biomasu ubrajaju se ostaci ratarske proizvodnje, ostaci rezidbe iz voarstva i vinogradarstva, ostaci umarstva, biljna masa brzorastuih biljaka u engleskom govornom podruju poznate pod nazivom Short Rotation Coppice (SRC), a pre svega brzorastuih uma, deo selektovanog komunalnog otpada, ostaci iz drvopreraivake industrije, ostaci primarne i sekundarne prerade poljoprivrednih proizvoda i drugo. Pod tenom biomasom podrazumevaju se tena biogoriva biljna ulja, transesterifikovana biljna ulja biodizel i bioetanol. Gasovitu biomasu predstavlja biogas, koji moe da se proizvede iz ivotinjskih ekskremenata ili energetskih biljaka (silaa trave i kukuruza), ali kao sirovina mogu da poslue i druge otpadne materije. Gasovitu, pa i tenu, biomasu, predstavljaju i produkti gasifikacije, odnosno pirolize vrste biomase.

Direktiva 2001/77/EC daje definiciju biomase: Biomasa predstavlja biorazgradivi deo proizvoda, otpada i ostataka u poljoprivredi (ukljuujui biljne i ivotinjske supstance), u umarstvu i pripadajuoj industriji, kao i biorazgradivi deo industrijskog i gradskog otpada. Ova definicija biomase koja je data u Direktivi na nivou je inicijalne definicije, oekujui da e zemlje lanice za sebe definisati znatno preciznije ta se podrazumeva pod pojmom biomase. Takoe, ova direktiva preporuuje da se meavina gradskog otpada ne podrazumeva pod pojmom "biomase" za potrebe ove direktive. S obzirom na postojanje vrlo velikog broja otpadnog materijala, koji u odreenoj meri sadri biomasu, ali pored biomase sadri tetne i opasne materije, razvijene zemlje pod pojmom biomase uglavnom definiu gorivo koje se moe smatrati kao isto gorivo, bez tetnih i opasnih materija u sebi. Pod biomasom kao obnovljivim izvorom energije podrazumeva se obino materija sainjena od biljne mase, ukljuujui i proizvode, nusproizvode, otpad i ostatke te biljne mase, ali bez tetnih i opasnih materija, koje se mogu nai u bojenim i na neki drugi nain hemijski tretiranim drvetom, pri procesima u drvopreraivakoj industriji. Jedno prilino precizno definisanje, ta se pod biomasom kao obnovljivim izvorom energije podrazumeva, a ta ne, pripremila je Nemaka, u svom dokumentu BIOMASS Ordinance on Generation of Electricity from Biomass (Biomass Ordinance Biomasse V) od juna 2001, tab. 1.1.

Biomasa i pelet kao gorivo za dobijanje toplotne energije 1

Tab. 1.1 Opis materijala koji spadaju ili ne pod pojam "biomasa" u smislu korienja obnovljivih izvora energije

Vojvodina raspolae relativno velikim potencijalima biomase, koja nastaje kao viak u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ukupna produkcija biomase od jednogodinjih poljoprivrednih kultura se u Srbiji kree preko 12,5 miliona tona godinje. Potencijali proizvedene biomase nekih vanijih kultura, njeni toplotni potencijali i mogunost utede tenih goriva su prikazani u tabeli 1.2. Tabela 1.2

Biomasa je deo zatvorenog ugljinog kruga. Ugljik iz atmosfere se pohranjuje u biljke, prilikom spaljivanja ugljik se ponovno oslobaa u atmosferu kao ugljini dioksid (CO2). Dok god se potuje princip obnovljivog razvoja (zasadi se onoliko drvea koliko se posijee) ovaj oblik dobivanja energije nema znaajnog utjecaja na okolinu. Biomasa se smatra obnovljivim izvorom energije i esto se naziva ugljino neutralno gorivo, no ono ipak moe doprinjeti globalnom zagrijavanju. To se dogaa kad se poremeti ravnotea seenja i saenja drvea, na primjer kod krenja uma ili urbanizacije zelenih povrina. Kada se biomasa koristi kao gorivo umjesto fosilnih goriva ono isputa jednaku koliinu CO2 u atmosferu. Ugljik iz biomasa koji sainjava otprilike pedeset posto njene mase je ve deo atmosferskog ugljinog kruga. Biomasa apsorbira CO2 tokom svog ivotnog ciklusa te ga isputa natrag u atmosferu kad se koristi za dobivanje energije. Kod fosilnih goriva je to drugaije jer se kod njih ugljik izdvaja iz dugotrajnih spremnika, u kojem bi inae bio zauvijek zarobljen, i isputa u atmosferu.


Pod pojmom obnovljivi izvori energije (OIE) podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimino, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulirana suneva energija, biomasa, geotermalna energija i dr. Korienje ovih izvora doprinosi efikasnijem korienju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju emisija "gasova staklene bate", smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta. Tehniki iskoristiv energetski potencijal navedenih OIE u Republici Srbiji, veoma je znaajan i procenjen je na preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte (toe) godinje - od ega se oko 2,7 miliona toe godinje nalazi u iskorienju biomase, 0,6 miliona toe godinje u neiskorienom hidropotencijalu, 0,2 miliona toe godinje u postojeim geotermalnim izvorima, 0,2 miliona toe godinje u energiji vetra i 0,6 miliona toe godinje u iskorienju sunevog zraenja.

Slika 1. Energetski potencijal Srbije

2.PELET KAO GORIVOPeletiranje podrazumjeva tehnoloki proces kojim se neki drugi ulazni materijal (ruda, ugalj, koks, drvo, krmno bilje ili drugi u rasutom stanju) tretira tako da se od njega formira granulat (peleti) u preniku 2-5cm. Paleti se uglavnom prepoznaju po cilindrinom obliku, a kao takvi su veoma zgodni za manipulaciju i automatizaciju u potronji. Peletiranje materijala se sprovodi u cilju:

smanjenja vlanosti poveanja kvaliteta (kalorinost, sadraj minerala i sl.) u manjoj zapremini/masi lake manipulacije manjih gubitaka u transportu


Najveu primjenu peletiranje ima u:

preradi mineralnih sirovina i tekoj industriji preradi otpada u prehrambenoj industriji industriji stone hrane preradi otpada u drvoj industriji

Peletiranje se namee kao veoma vana i ekoloki pogodna tehnologija u obradi drveta i pripremi biomase za loenje-ogrijev, imajui u vidu da biljni omota nae planete predstvlja obnovljiv izvor potencijalne energije. Od 2007. godine, peletiranje otpada u industriji prerade drveta naglo raste, a sa tim i potranja za peima na pelete. Danas su pei (za centralno/parno grijanje) na pelete toliko automatizovane da se mogu porediti sa peima na tena goriva, a stepen iskoritenja energenta se kree oko 90-95%. Stepen iskoritenja energenta ovdje znai, da e od 100 kg mase peleta ostati manje od 0,5 kg mase pepela i ai.Od kada se pelet koristi? Pelet potie iz Kanade a u Evropi je u upotrebi vie od 15 godina. U Srbij intenzivnija proizvodnja i upotreba peleta poinje od 2008 godine.

ta je to pelet ? Pelet je ekoloki isto gorivo koje nasataje presovanjem ostatka od prerade drveta, ljuske oraha, lenika, slame, papira,... bez dodavanja hemiskih sredstava, Pellets-peleti, kao gorivo dobio je naziv po nainu "pakovanja" pri emu se rastresiti materijali pakuju u male valjke. Operacija se obavlja pomou velikih mehanikih presa. Pelet kao gorivo odlikuje: potpuno automatizovan proces rada - jednostavno rukovanje i odravanje odlian stepen iskorienja (i do 93%) - mala koliina pepela 0,7 1 %, nekim sluajevima moe koristiti i kao vetako djubrivo - ekoloki isto gorivo, minimalna emisija CO2 i sumpora - nije potrebno svakodnevno loenje i ienje - lak i jednostavan transport i skladutenje (vree od 15 kg, 1 tone ili kamionski) Pelet se izradjuje u obliku valjia prenika 6 do 8 mm i duine 1 do 3 cm. Kaloriska mo mu je oko 18 000 KJ/kg. Po Slika 2. Pelet kaloriskoj moi 1 litar lo ulja ekvivalentan je koliini od 2 kg peleta. U praksi iz 1 kg peleta moe se dobiti oko 5 kW energije za grejanje. Zato koristiti pelet? Prednosti ovog goriva je to moe da se koristi kao teno, odnosno iz spremnika izlazi odreena koliina peleta, pa nije potrebno, da se, kao kod uglja i drva na svakih par sati ponovo loi. Iskorienost energije kod peleta je preko 90 %, dok je kod klasinih pei, kotlova i kamina na ugalj i drva najvie 70%. Za grejanje na pelete nije neophodno imati klasini odak jer nije potreban cug, dim moe da ide i kroz obinu cev. Svakako najbitniji elemenat je ekonomska isplativost dobijanja


toplotne energije proizvedene od peleta koji je od dva do est puta jeftiniji u odnosu na one koji se dobijaju iz fosilnih goriva. Kada je perodina sea drvea manja ili jednaka rastu drvea i uma, upotreba drva ne doprinosi poveanju CO2 u atmosferi. Koliina CO2 koja se oslobodi sagorevanjem drveta je jednaka koliini koje drvo iskoristi iz atmosphere u toku rasta i jednaka koliini koja bi se oslobodila prilikom prirodnog procesa raspadanja u umi. Za razliku od toga, upotreba fosinih goriva uzrokuje znaajan rast koliine CO2 u atmosferi. Iako se proizvede jednaka koliina energije, koliina CO2 koja se ispusti u atmosferu pri upotrebi nafte ili gasa je otprilike 20 puta vea od one koja se ispusti koritenjem drva.Upotreba drva ima znaajne prednosti i emituje mnogo manje sveukupnog CO2. Sagorevanje drveta To je hemijska reakcija oksidacije drveta koja oslobaa energiju u obliku toplote. Proces sagorevanja se odvija u tri faze, u zavisnosti od temperature: 1. Isparavanje vode: na 100C drvo poinje gubiti vlanost; 2. Piroliza: na 100-105C poinje isparavanje ugljenih hidrata u drvetu. Drvo menja strukturu i njegova poroznost se poveava (ugljen); 3. Sagorevanje isparivih komponenata: na 500600C isparive komponente (gas), koje predstavljavu 75% goriva poinju sagorevati. Iznad 800-900C veina energije je osloboena u obliku toplote. Sagorevanje drveta je zavreno kada su sve komponente reagovale sa vazduhom i kada su izgorele. Uloitu, cilj je maksimizirati efikasnost tih procesa, ograniavajui gubitak energije u obliku gasova koji ne dostignu sagorevanje. Prisutnost faza Slika 3. Princip rada kotla na pelet ; sagorevanja uzrokuje intenzitet koji nije uvijek konstantan. A-Spremiste za pelet, B,C-Spirala i elektroKontrolisana koliina dotoka vazduha u modernim loitima stvara motor, D-komora za sagorevanje, E-grejac, F-centrifugalni ventilator, G-cev za usis konstantnije uslove sagorevanja, osiguravajui bolje performanse.vazduha, H-otvor, I-posuda za ciscenje

Pelet: samo najprikladniji deo drveta...

Pelet, nasuprot gorivima baziranim na nafti i uglju, ne sadri supstance koje su toksine za ljude i okolinu. Materijal potreban za proizvodnju je od visoko kalorinog drveta. Moderna proizvodnja i propisani standardi kvaliteta doprinose da pelet ima ujednaenu gorivost i konstantnu energiju.Tabela 2.1

Energetska vrednost peleta 2 kg peleta 1m3 peleta Tezina peleta (1m3) Ostatak pepela

4.9 Kw/kg 1 litar loz ulja 320 litara loz ulja cca 640 kg 1%


Proizvodnja drvenih peleta postaje sveea u Srbiji. U vie zemalja postoje proizvodjai opreme za proizvodnju drvenih peleta. Nekoliko adresa proizvodjaa opreme iz Kine moe se nai na Internetu: ( Xuzhou Orient Industry Co., Henan Double Elephant Machinery, AnyangGEMCO Energy Machinery). U nekoliko zemalja Evrope takodje postoje proizvodjai opreme: AndritzAustrija, Larus Impianti Italija, Salmatec-Germany, SG StrojirnaekaRepublika, Sweden Power Chippers Ab vedska. Princip proizvodnje peleta je isti. Pelete bi trebalo proizvoditi iz istog drveta, ali to nije obavezno. Medjutim, uobiajena praksa je da se peleti proizvode bez dodatka vezivnog sredstva (lepkova ili smola). Tehnologija proizvodnje peleta treba da ispuni osnovne uslove kvaliteta proizvoda, a to je otpornost na lomljenje i trunjenje pri skladitenju i transportu.Neke evropske zemlje gde se peleti troe u velikoj koliini, usvojile su vrlo detaljne standarde po pitanju kvaliteta peleta ( vedska, Austrija, Nemaka). Peleti mogu biti proizvedeni iz drvnog otpada koji je isto drvo, a mogu biti proizvedeni sa aditivima, ali oni moraju zadovoljiti zahteve po pitanju maksimalnog sadraja tetnih materija. Peleti treba da imaju deklaraciju sa specifikacijom, tako da je cena peleta na tritu vea ako je sirovina za pelete isto drvo. Vlasnika struktura postojeih fabrika za pelete u Srbiji i onih planiranih za izgradnju je meovita. Neke fabrike su u zajednikom vlasnitvu domae i strane firme, neke su u potpunosti ili strane ili domae. Tehnologije primenjene za proizvodnju drvenih peleta u ovim preduzeima su uglavnom iz Evrope. Medjutim manji proizvodjai, domaa preduzea I preduzetnici, obino nabave polovnu opremu evropskog proizvodjaa ili kinesku opremu, poto je ova znatno jeftinija.

3.LOGISTIKA NABAVKE SIROVINELogistika pre proizvodnje peleta mnogo zavisi od toga da li je budua farbika peleta smetena unutar preduzea prerade drveta koje ve ima raspoloivi drvni otpad za proizvodnju peleta ili nije. Vrlo jednostvano reenje bi bilo kada bi fabrika peleta bila unutar preduzea za preradu drveta, i kada bi potrebe fabrike peleta za sirovinom bile zadovoljene raspoloivim drvnim otpadom iz tog preduzea. U tom sluaju drvni otpad bi trebalo samo prebaciti sa jednog mesta na drugo unutar preduzea, kako bi bilo blizu linije za proizvodnju peleta. Za tu svrhu transport bi mogao biti obavljen vazduhom (pneumatski) kroz cevi, ili uz pomo beskonacne trake pokrivene radi zatite od kie i snega. U sluaju da fabrika peleta nije blizu nekom preduzeu za preradu drveta, a zasniva svoju proizvodnju na sirovini koja treba da bude prikupljena u umi ili dovezena iz nekog udaljenog preduzea za preradu drveta, onda rukovodstvo preduzea treba da rei problem pouzdanosti snabdevanja sirovinom. Pouzdanost snabdevanja nije samo pitanje trokova i obezbedjivanja transportnih vozila, nego raspoloivosti drvnog ostatka na dugi rok. Moe se oekivati da investitori instaliraju linije za proizvodnju peleta samo malog kapaciteta ako nemaju svoju sopstvenu sirovinu, barem neku ogranienu koliinu. U svakom sluaju, ako neko odlui da gradi fabriku za proizvodnju peleta uz dogovor sa vlasnicima uma i preduzeima za preradu drveta on mora angaovati nekog za transport drvnog ostatka ili kupiti transportna vozila.Drvni otpad u umi se prikuplja u odredjenoj meri, ali se ne prikuplja sav ostatak pri sei, i ono to se prikupi biva sloeno pored puta u umi. Obino ostaci koji ostaju u umi ine grane tanje od 7cm. Sav ovaj otpad treba da bude prikupljen runo. Srbija ima 1,98 miliona ha ume, sea drveta u umama iznosi 2,58 miliona m3, a razni ostaci nastali pri sei drva u umama iznose 1,1 milion m3. Uzimajui u obzir da nije sav umski otpad


raspoloiv, ve samo jedan njegov deo od oko 60%, i da je od svih preduzea koja sebave preradom drveta praktino drvni otpad samo iz pilana raspoloiv za proizvodnju peleta,onda se moe rei da svaki hektar ume u proseku daje 0,3 m3 umskog otpada i oko 0,2 m3 razliitog otpada tokom prerade drveta koji su raspoloivi za proizvodnju peleta. Uzimajui u obzir samo najvee povrine pod umama moe se zakljuiti da su najpogodnije optine za izgradnju fabrika za proizvodnju peleta Majdanpek,Kurumlija i Prijepolje. Prema raspoloivim podacima (JPSrbijaume,www.ebrdrenewables.com, www.pellets.ua,www.tradekey.com,www.vitalsource.info) est preduzea za proizvodnju peleta kapaciteta preko 10 000 tona godinje e biti u pogonu u 2009. godini. Neka od tih preduzea su u zavrnoj fazi pred poetak proizvodnje, a neka su u fazi izgradnje. Jedno od njih je veu pogonu (Lika system, pored Beograda, kapacitet 60 000 t/god.). Ostala su u fazi pred putanje u pogon ili u fazi izgradnje. Nijedna vea fabrika peleta (preko 10 000 t/god.) za sada nije upogonu u Srbiji. U Novoj Varoi, na jugozapadu Srbije, gde je pre nekoliko godina bila najvea koncentracija pilana, jedna fabrika za proizvodnju briketa i peleta poinje sa radom u maju 2008. godine sa kapacitetom od 10 000 t/god. i sa namerom da povea proizvodnju. Jedna fabrika sa najveim kapacitetom u Srbiji od 100 000 t/god. treba da bude izgradjena u Negotinu, i planiran je njen poetak rada u 2008. godini. Fabrike peleta u Beogradu ( Lika sistem, kapacitet 60 000 t/god) , Bajinoj Bati (zapadna Srbija na Drini), Prokuplju i Doljevcu nedaleko od Nia (30 000t/god.) zajedno e imati proizvodnju manju od 150 000 t/god. Moe se pretpostaviti da e ukupna proizvodnja peleta iz ovih fabrika peleta biti do 250 000 t/god. Prema procenjenim raspoloivim koliinama drvnog otpada u umama i u preduzeima prerade drveta moe se zakljuiti da postoji raspoloiva koliina otpada za dodatnu proizvodnju od 250 000 tona peleta godinje, to bi ukupno bilo 500 000 tona peleta godinje. Ako neko trai lokaciju za novo postrojenje za proizvodnju drvenih peleta neophodno je da izbegne blizinu neke od prethodno pomenutih fabrika peleta (Prokuplje,Negotin,Beograd,Doljevac, Bajina Bata, Nova Varo). Trokovi sirovine uglavnom zavise od lokacije postrojenja. Ako je postrojenje za proizvodnju peleta locirano unutar preduzea za preradu drveta, tada je drvni ostatak besplatan. To je optimalna varijanta, ne samo zbog toga to je cena sirovine nula, ve mnogo vie to je snabdevanje sirovinom osigurano. U sluaju kada fabrika peleta treba da nabavlja sirovinu, onda bi se transport drvnih ostataka (piljevina, kora) obavio kamionima ili traktorima u zavisnosti od transportne razdaljine i vrste drvnog otpada. Ako je sirovina kompaktna, kao na primer kora ili komadi drveta, onda bi transportni trokovi po toni sirovine bili manji. Ako je razdaljina za transport kratka, naprimer do 10km, onda transport moe biti obavljen traktorima, to bi bilo jevtinije nego kamionima. Ali ako je razdaljina dua onda je kapacitet transportnog vozila znaajan parameter, i u tom sluaju bi transport bio obavljen kamionima.Ukupan broj pilana u Srbiji je vei od 1 500.Pilane malog kapaciteta, su locirane uglavnom u regionima bogatim umom.Sirovina za proizvodnju drvenih peleta moe biti direktno iz ume ili iz neke pilane. Ako proizvodja peleta treba da nabavi drvni otpad direktno iz ume onda bi cena drvnog otpada bila najvie 25 /t. Ovo je cena uzeta iz cenovnika JP Srbijaume. Moe se oekivati da drvni otpad iz privatnih uma bude jevtiniji. Pretpostavljajui da je trasnport drvnog otpada kamionom slian trasnportu uglja, onda je cena transporta u opsegu od 0,7 do 1,4 /km za razdaljine do 50km za kamion kapaciteta 25tona. Prevodjenjem ovih trokova po toni peleta, dobija se cena od 1,8 do 3,6 /t. Cena zavisi vrlo mnogo od transportne gustine drvnog otpada. Ako je drvni otpad piljevina, sa malom nasipnom gustinom, ondae cena transporta biti vea nego za na primer tanke grane ili panjeve.


4.PROIZVODNI PROCES4.1.Tehnologije za proizvodnju peleta Najprostija linija za proizvodnju peleta je ona instalirana u okviru neke pilane, gde su piljevina i sitni ostaci pri sei, sirovina za proizvodnju peleta. U tom sluaju sirovina za pelete je suva, nije potrebna suara niti mlin za drvni otpad, a najvea panja treba da se obrati na zatitu drvnog otpada od upada neistoa (metalnih predmeta). Pored toga, ako je kapacitet proizvodnje peleta mali, na primer 300 tona godinje (1 t/dan) , onda jedina maina u fabric peleta je maina za presovanje odnosno za pravljenje peleta. Sve druge aktivnosti mogu biti obavljenje manje ili vie runo, kao to su pakovanje, interni transport i skladitenje. Ako se sirovina sastoji od kore ili drugog krupnijeg komada drveta, zatim vlana piljevina ili seka, i ako je kapacitet relativno veliki, preko 10 000 t/god. (30t/dan), onda se fabrika peleta sastoji od vie maina za znatnim stepenom automatizacije.Glavni procesi u fabrici peleta su : Prijem sirovine istovar iz kamiona ili eleznikog vagona; Skladitenje sistem treba da omogui optimalno skladitenje za dalje manipulacije; ienje pre mlevenja, sirovina prolazi kroz sita i magnetni odvaja kako bi uklonile neistoe kao to su kamenje i metalni predmeti; Transport sistem za interni transport moe biti horizontalan i vertikalan; Mlevenje ono je neophodno u sluaju ako sirovina nije piljevina ili drvni ostatak sa dimenzijama manjim od dozvoljene gornje granice za datu presu, obino do 3mm, ali u svakom sluaju manjim od prenika pelete; Termika priprema sirovina prethodno pripremljena na odgovarajuu veliinu, piljevina i drvena praina se greju na temperaturu do 200C obino parom, kako bi se iz drveta oslobodio lignin koji kasnije slui kao vezivno sredstvo. Pored toga, sirovina mora biti osuena tako da sadraj vlage ne bude vii od 20%, a onda moe ii u presu da bi se pravili peleti; Mlevenje i suenje sirovine moe biti kombinovano, to jest izvedeno zajedno, ako je neophodno suenje. U mlinovima sa suenjem se istovremeno sui i melje drvni ostatak. Mleveni drvni ostatak se lake sui, a takodje se suvi drvni ostatak lake melje.estice drvnog ostatka posle mlevenja treba da su jednake veliine i jednakog sadraja vlage. to je vlaga u peletima homogenija, to su oni due otporni na lom i mrvljenje; Za suenje se koristi obino topao vazduh, a kao gorivo se koristi raspoloivi drvni ostatak; Pravljenje peleta - peleti se prave u presama pod velikim pritiskom. Pripremljena sirovina za pravljenje peleta se stavlja u presu. Proces presovanja se izvodi valjcima koji mlevenu drvnu masu koja se stavlja u dobo sa malim rupama na krunom zidu istiskuju kroz te rupe. Hladjenje peleta se obavlja pod odgovarajuim uslovima kako bi se dobili kvalitetni peleti; Pakovanje linija za pakovanje priprema pelete za dalji transport; Utovar na kamion ili elezniki vagon.


Ako fabrika peleta koristi oblovinu kao sirovinu, onda je u tom sluaju prvi korak u procesu proizvodnje peleta pravljenje drvene seke, a zatim mlevenje na odgovarajuu veliinu pogodnu za presu. 4.2.Trokovi proizvodnje Cena peleta se formira na osnovu investicionih trokova, trokova pogona i odravanja, trokova transporta, taksi i poslovnog profita. Operativni trokovi se sastoje od: trokova nabavke drvnog ostatka, trokova energije (elektrine i toplotne), trokova za plate, odravanje i osiguranje. Udeo pojedinih trokova jeprikazan na slici ispod. Ako na primer fabrika peleta dobija drvni ostatak od JP Srbijaume po prosenoj ceni od 15 /t, to spada u nie cene iz njihovog cenovnika , onda najvei udeo u operativnim trokovima ima troak za nabavku sirovine (51%). Poto maksimalna cena drvnog otpada koji nudi JP Srbijaume iznosi 25 /t, onda udeo trokova drvnog ostatka moe biti znatno vei. Trokovi goriva su na drugom mestu po vanosti medju operativnim trokovima. Proces suenja i mlevenja drvnog ostatka, kao pripremna faza pri proizvodnji peleta, zahtevaju elektrinu energiju za mlevenje i manipulacije kao i toplotnu energiju za suenje. Presa, kao glavna maina pri proizvodnji peleta, zahteva tako dje elektrinu energiju za svoj pogon. Ako je cena drvnog ostatka mala, onda trokovi energije mogu porasti preko 50% ukupnih trokova pogona. Ovo je za uslove u Srbiji, gde je cena elektrine energije tri puta nia nego u Austriji. Postrojenje za proizvodnju peleta sa maksimalnim kapacitetom od 30 000 tona godinje je uzeto kao primer za ekonomsku analizu. Ova maksimalna proizvodnja se postie samo usluaju da postrojenje radi u tri smene cele godine. Investicioni trokovi su procenjeni na 1 milion . Pretpostavljena je greenfield investicija i ona obuhvata: trokove opreme (suara, presa, kotao), trokove kupovine zemljita, gradjevinske trokove izgradnje skladita i zgrada za pogone, povezivanje na elektrinu mreu,vozila za unutranji transport. Kratka analiza investicija i operativnih trokova pokazuje da su godinji operativni trokovi vrlo visoki, i da mogu biti vii od investicionih trokova.ak i kada su trokovi sirovine niski, godinji operativni trokovi su vrlo bliski ukupnim investiconim trokovima. To znai da investicioni trokovi nemaju vanu ulogu u proceni ekonomske opravdanosti projekta proizvodnje drvenih peleta. Dva osnovna operativna parametra za postizanje ekonomske opravdanosti projekta proizvodnje drvenih peleta su: cena sirovine i cena elektrine energije. Druga dva vrlo vana parametra su: broj smena u kojima radi fabrika i cena transporta, posebno kada su u pitanju druge relacije. U sluaju kada je fabrika peleta smetena u Srbiji, trokovi plata ne predstavljaju znaajan udeo u ukupnim operativnim trokovima. Ipak u razvijenim zemljama, ovaj troak moe predstavljati znaajnu stavku u operativnim trokovima.


Sledei parametri su usvojeni pri tehno-ekonomskoj analizi: Investicioni trokovi: 1 milion Godinja proizvodnja: 20 000 tona (2 smene, 5 radnih dana nedeljno) Cena drvnog otpada: 27 /t (ukljuujui trokove transporta do fabrike) Cena elektrine energije po 1 toni peleta: 7,84 /t Godinja plata: 6 000 po radniku Radna snaga: 6 radnika u 1 smeni Cena transporta peleta u Srbiji: 6 /t Cena transporta za Evropu: 36 /t (kamion + brod) Cena peleta u Srbiji: 80 /t (bez PDV, transport ukljuen) Cena peleta u EU: 120 /t (bez PDV, transport ukljuen) Diskontna stopa: 10% Radni vek: 15 godina

Godinji prihod fabrike peleta pod prethodno postavljenim pretpostavkama je 1,6 milion u sluaju prodaje na tritu Srbije, a 2,4 miliona ako se pelete izvoze u EU. Godinji prihod znatno prevazilazi ukupne investicione trokove. Poto su investicioni trokovi mali u odnosu na operativne trokove, onda prosto vreme povratka investicija i interna stopa povrtaka investicija (IRR) nisu dobri pokazatelji ekonomske opravdanosti investicije. Prosto vreme povratka investicija nije ni pod kakvim pretpostavkama vee od dve godine, a u nekim sluajevima je manje od 1 godine. Interna stopa povratka investicija se takodje odnosi na ukupne investicione trokove tako da ni ona ne moe dati pravi odgovor o ekonomskoj opravdanosti projekta. Relevantni finansijski pokazatelji za procenu opravdanosti investicije u projekat su: odnos ukupnih prihoda i trokova (B/C) i dobit (B-C). Prihodi (B) i trokovi (C) predstavljaju sadanje vrednosti diskontovanih svih prihoda i trokova tokom radnog veka postrojenja. Ako se drveni peleti prodaju u Srbiji onda korienje drvnog otpada po ceni od 25 /t donosi ukupnu dobit tokom radnog veka postrojenja (B-C) od 3,58 miliona sadanje vrednosti, a odnos B/C je 1,46. Ako proizvodja peleta moe da nabavi drvne ostatke po nioj ceni, za na primer 8/t, onda bi projekat proizvodnje peleta postigao bolje finansijske parametre: ukupna dobit tokom radnog veka bi bila 6 miliona , a odnos B/C bi bio 2,11. U oba sluaja je interna stopa povratka investicija vrlo visoka, 38% i 49% respektivno. Kao konaan rezultat ekonomske analize moe se zakljuiti da je investiranje u proizvodnju drvenih peleta u Srbiji vrlo finansijski privlano reenje. Uslovi za uspeh su niski operativni trokovi, posebno trokovi sirovine, to jest drvnog otpada i transporta. Iz tog razloga sva preduzea koja se bave preradom drveta imaju izuzetno veliku prednost, poto imaju drvni ostatak kao nus-proizvod, a time je cena sirovine za proizvodnju peleta jednaka nuli. Za ostale koji ele da grade fabriku za proizvodnju peleta bez osiguranih minimalnih koliina drvnog ostatka iz svog procesa proizvodnje, postoji rizik da nee moi da nabave sirovinu po prihvatljivoj ceni, ili da uopte nee moi da nabave sirovinu. Sa poveavanjem potranje cena drvnog ostatka bie via. Na drugoj strani, vrlo velika dananja potranja drvenih peleta u Evropi i


verovatno jo vea u budunosti vodi ka poveanju cena peleta na tritu, to bi verovatno eliminisalo negativan uticaj poveane cene sirovine.

5.LOGISTIKA PLASMANA NA TRITEGeneralno, proizvodjai peleta u Srbiji imaju dve mogunosti: da izvoze pelete u neku zemlju EU ili da prodaju na domaem tritu. Drveni peleti koji se sada proizvode u Srbiji uglavnom se izvoze. Medjutim u budunosti, nakon usvajanja mera za promovisanje obnovljivih izvora energije i mera podrke za njihovo korienje, moe se oekivati dae se drveni peleti koristiti i u Srbiji. to se tie izvoza peleta, glavne destinacije su Italija, Grka, Nemaka, Holandija i druge severne evropske zemlje. to se tie izvoza u Italiju postoje dve glavne rute. Jedna je drumom preko Hrvatske direktnodo potroaa u Italiji. Druga varijanta je da se koristi voz do luke Bar u Crnoj Gori, zatim brod preko Jadranskog mora do neke luke u Italiji. Najblia luka je Bari, ali bi to mogla biti I luka u Ankoni. Problem sa ovom rutom je to je potrebno nekoliko puta utovarivati i istovarivati pelete, pa je neophodno imati raspoloivu opremu za manipulaciju teretom u luci Bar i lukama u Italiji, kako bi peleti mogli biti prebaeni iz voza ili kamiona na brod iobrnuto. Ako je izvozna destinacija Nemaka, onda postoji mogunost transporta peleta brodom Dunavom, ili eleznicom preko Madjarske ili Hrvatske i zatim Austrije do Nemake. Jevtinije reenje je transport drvenih peleta u rasutom stanju, bez pakovanja u vree.Medjutim, luke i eleznike stanice u tom sluaju moraju imati opremu za pneumatski transport drvenih peleta iz jednog transportnog sredstva u drugo. Poto se peleti u Srbiji iCrnoj Gori praktino ne koriste, ova vrsta opreme na eleznikim stanicama i lukama ne postoji. Pneumatski transport drvenih peleta na eleznikim stanicama i lukama moe se izbei ako su peleti upakovani u velike vree, naprimer teine 1/2 tone. U tom sluaju obine maine za transport mogu utovarivati i istovarivati pelete. Medjutim, proizvodja peleta bi morao biti opremljen odgovarajuim mainama za pakovanje u velike vree i za manipulaciju njima. U stvari u sadanjim uslovima jedini nain transporta drvenih peleta u Srbiji je kamionom.Transport kamionom je najskuplji u poredjenju sa eleznicom i brodom. Sadanja cena transporta drvenih peleta kamionom kapaciteta 25 t na razdaljinu od 200 km bi bila oko 0,7 /km, ili oko 6 /t ukljuujui osiguranje. Razdaljina od 200 km je pretpostavljena kao srednje rastojanje izmedju budueg proizvodjaa peleta i trita u Srbiji,odnosno luke u Beogradu ili Prahovu na Dunavu. Ako bi transport bio Dunavom, cena transporta bi bila oko 30 /t za rastojanje od 1000 km,ukljuujui osiguranje, utovar i istovar.


pelet kao gorivo

Documents