FAKULTET ZA USLUŽNI BIZNIS

SREMSKA KAMENICA

KONSULTATIVNI CENTAR ODžACI

SEMINARSKI RAD

POSLOVNA ETIKA I VEŠTINE KOMUNICIRANjA

TEMAPOJAM I PREDMET POSLOVNE ETIKE

PROFESOR: STUDENT:DR DRAGAN SUBOTIĆ LEPOJIĆ BILjANA

ODžACI, 2011

1

Sadržaj:

> Uvod

> Pojam poslovne etike

> Istorija poslovne etike

> Predmet i metod poslovne etike

> Značaj poslovne etike

> Pojedinac između ličnog i poslovnog morala

> Zaključak

Literatura

2

UVOD

Od samog početka poslovanja i razvoja preduzeća, načina rada i sticanja profita, bogatstva i ostalih pogodnosti koje pruža dobro i uspešno poslovanje, nameće se jedno pitanje - večita dilema: da li poslovanje ima dodirnih tačaka sa moralom i moralnim delovanjem pojedinaca i grupa? To pitanje se može postaviti i kao dilema o tome da li bogatstvo neminovno podrazumeva i sumnju, nepoverenje i zavist prema njegovom poreklu, načinu sticanja i gomilanja. Posmatranje odnosa između poslovanja i etike može se proširiti na način rada, korišćenje prirodnih i ekonomskih resursa, vlasničke odnose, rukovođenje preduzećem, kvalitet rada, odnos prema zaposlenima, odnos prema lokalnoj zajednici, regiji, državi. Mnogi će konstatovati da istoriski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo argumenata za tezu da je etika i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugi će reći da etika i način rada, pogotovu upravljanja preduzećem i njegovog organizovanja, nemaju ništa zajedničkog.* Neki će možda reći da ekonomija nema nikakvu obavezu niti potrebu da bude moralna, a ima onih koji će, sa dozom cinizma dodati da ekonomija, po svojoj suštini, ne može biti etična sve i kada bi to htela i nastojala da bude.Na drugoj strani postoji mišljenje da poslovanje bez moralnih kriterijuma i ekonomija bez etike ne mogu dati trajnije, stabilnije i značajnije rezultate, niti neku konkretnu zajednicu učiniti srećnom i prosperitetnom. Zbog toga se često govori o potrebi uvođenja etičkog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovođenja u svim preduzećima. Tu se još javlja dilema o tome da li je poslovna etika stvar lične savesti direktora, menadžera, službenika, radnika, ili je to rezultat kolektivnog i zajedničkog morala neke grupe, zajednice, sredine, društva. U današnje vreme označeno kao doba globalizacije, ova dva suprotstavljena stava o odnosu između poslovanja i etike dobijaju sve više na značaju i traže što potpuniji i urgentniji odgovor koji će biti potkrepljen svestranijim interdiciplinarnim istraživanjem.Čini se da je danas ovo pitanje ponovo aktualizovano i ono postaje nezaobilazno, kako u nerazvijenim zemljama, zemljama u procesu i periodu tranzicije tako i u onim nerazvijenim ekonomijama i drustvenim prostorima. Kako kaže Džon Kosta, poslovni svet je pun skandala od trgovine, banaka, osiguranja do lažnih troškova menadžera.1

1 Интернет

3

Pojam poslovne etike

Etika se određuje kao nauka o moralu ili etosu. Potiče od grčke reči ethos ili običaj, odnosno etika. U filozofiji se vezuje za istraživanje i procenjivanje moralnih vrednosti - onoga što je dobro ili što nije dobro, šta treba a šte ne treba da bude. Etika je grana filozofije morala koja se bavi moralnim sudovima, standardima i pravilima ponašanja. Postoje tri teorijsko-metodološka pristupa etici:

♦♦♦ Teorijski pristup- podrazumeva teorijsku analizu, objašnjenje irazumevanje morala

♦♦♦ Normativni pristup- odnosi se na spoznaju normi dobrog, pravičnog i ispravnog

♦♦♦ Praktično-normativni- znači njihovu aplikacijuu praksi

Moguće je razlikovati i sociološki, fšozofski i psihološki pristup.

Pod poslovnom etikom se podrazumevaju principi i pravila ponašanja zasnovani na opštoj i poslovnoj kulturi, koji dominiraju u interpersonalnoj komunikaciji. Pod poslovnom etikom se podrazumeva i poslovna komunikacija koja je nastala iz odnosa poslovne kulture i etike u poslovanju. Poslovna kultura je od značaja, jer se temelji na opštoj kulturi, kulturi govora i lepog ponašanja i kulturi usmene i pismene komunikacije.

Dakle, predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponašanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspešnom i profitabilnom biznisu. Norme su utemeljene na vrednostima koje se zasnivaju na osnovnim etičkim principima, njihov sadržaj se izražava sudovima o dobrom i lošem, uspešnom i neuspešnom poslovnom ponašanju.2 Etika je pre svega praktična i usmeravajuća.Etika se obično deli na dve celine: opštu, ili teorijsku etiku, i posebnu, ili primenjenu etiku. Opšta etika izlaže i verifikuje opšte principe i pojmove moralnog poretka. Specijalna etika primenjuje ove opšte principe na raznovrsne čovekove odnose i određuje čovekove dužnosti. Poslovna etika kao pokret podrazumeva da je etika oduvek deo biznisa, i razgovor o etici u biznisu niti je nov niti išta drugačiji od razgovora o 2 Смиља Ракас: „Увод у пословну етику", Веоград, 2001. стр. 98-99

4

etici na ma kojem drugom području ljudskog pregnuća.3

U oblasti poslovne etike,mora se razmotriti osnovno pitanje koje se odnosi na razliku između društvene odgovornosti i etike. Da bi se razjasnilo ovo pitanje treba reći da ključnu razliku između ova dva srodna pojma čini razlikovanje između kolektivnosti i individualnosti. Pojednostavljeno, drušvena ili korporacijska odgovornost odnosi se na širenje organizacione odgovornosti, posebno u odnosu na neposredno okruženje u kojem posluje korporacija; etika se odnosi na ponašanje pojedinca rukovođenog vrednostima. Ako se prihvati stav da organizacije treba da učestvuju u razvoju etičkih standarda treba mu pristupiti sa tri stanovišta: individualna dimenzija, uticaj grupe i .kolega- pripadnika istog poslovnog ranga, organizacione strategije.

Individualna dimenzija polazi od toga da je sve veći broj korporacija koje posvećuju vreme obuci iz poslovne etike. U svakoj korporaciji važi aksiom da se ne može očekiati da svi zaposleni imaju iste etičke vrednosti; svaki se rukovodi sopstvenim sistemom vrednosti i iskustvom. Ipak, neke mogu i da se razviju.

Posebne strategije za podsticanje obrazovnog uticaja programa za obuku koje sprovodi organizacija obuhvataju: primenu sokratovskog preispitivanja radi izolovanja stavova i konfrontiranja rasuđivanja; kreiranje otvorenih, integrativnih rasprava; iznošenje većeg broja etičkih gledišta; primena iskustvenog pristupa u kojem se u diskusijama koriste slučajevi iz iskustva zaposlenih; nastojanje da se ne iznose stalno slučajevi koji uključuju najteže izbore i visok nivo kognitivnog naprezanja. Poslovna etika je deo opšteg polja etike i samo u okviru tog šireg kruga može da se shvati kako treba.4

Istorija poslovne etike

Dakle, odakle dolazi etika kao fenomen? Ovde su spojena dva sasvim različita pitanja, jedno o istorijskoj činjenici i drugo o autoritetu. Zanimanje za ova pitanja oblikovalo je mnoge tradicionalne mitove o

3 Др Драган Суботић: „Пословна етика и вештине комуницирања", Београg, 2007. гоgина

4 Др Драган Суботић: „Пословна етика и вештине комуницирања", Београg, 2007. гоgина

5

poreklu sveta i prava5. Ovi mitovi opisuju ne samo kako je ljudski život počeo, već i zašto je on težak i tako pun sukoba. Prvobitni sukobi i protivrečnosti o kojima oni govore su usmereni da objasne zašto ljudska bića moraju da žive po pravilima - često prinudnog karaktera - koja mogu da osujete njihove želje.

Pojam ethos u starijim, predfilozofskim slojevima značenja upućuje (kod Homera, Hesioda, Euripida6) na ljudske i životinjske biotope, odnosno mesta življenja neke životne zajednice, te tako znače boravište, stajalište, staju, stan, zavičaj, pa i pašnjak. Kod Demokrita se jasno govori o „valjanosti ljudi" koja se sastoji u „ispravnosti karatera" (ethos). On govori i o „lošem karakteru" koji se pokazuje u hvaljenju ili kuđenju onog „što ne treba", kao i o „karakteru (ethos) i strasti svakog pojedinca".7

U širokom smislu, biznis postoji još od starih Sumera koji su se (prema Samjuelu Noah Krameru) bavili trgovinom i vodili trgovačke knjige pre skoro šest hiljada godina. Ali biznis nije uvek bio centralna delatnost kakav je u modernom svetu i etički pogledi na biznis, kroz veći deo istorije, bili su skoro uvek negativni. Aristotel, koji zaslužuje priznanje kao prvi ekonomista, razlikovao je dva smisla onoga što nazivamo ekonomijom; jedan od njih oikonomikos ili vođenje domaćinstva, koje je odobravao i smatrao suštinskim za malo složenije društvo i chrematisike, što je trgovina zbog profita. Aristotel je takvu delatnost proglasio za potpuno lišenu vrline, a one koji se predaju takvim čisto sebičnim zanimanjima je nazvao „parazitima". Aristotelov napad na nečistu i neproizvodnu praksu „zelenaštva" zadržao je svoju snagu sve do 17-og veka. Takvim poslovima se nisu bavili poštovani građani, već samo ljudi sa društvene margine.

Prema Peroviću, mi prvi put nailazimo na povezanost pojmova ethos i ethos u Platonovim „Zakonima". U raspravi o tome kakve kvalitete, pored odgovarajuće životne dobi i obrazovanja, treba daposeduju Atinjani kojima bi se mogle poveriti čuvarske dužnosti, on navodi da su im potrebni „karateri i navike" (ethe kai ethe), koji se uzajamno podupiru.8

Ovo je, prikazana na velikom istorijskom platnu, istorija poslovne etike - masovni napad na biznis i njegove prakse. Isus je menjače novca 5 Р. Гревс „Грчки митови", Нолит, Београg, 1992. гоgина6 М. Н. Ђурић „Историја хеленске етике", Београg, 1990. гоgина7 М. Н. Ђурић „Историја хеленске етике", Београg, 1990. гоgина8 Перовић М. А. „ Увоgу етику", Нови Саg, 2003. гоgина

6

isterao iz hrama, a hrišćanski moralisti od Pavla do Tome Akvinskog i Martina Lutera sledili su njegov primer, otvoreno osuđujući ono što mi danas nazivamo „poslovni svet".

Ali kako je poslovna etika kao osuda bila predvođena filozofijom i religijom, tako je bio dramatičan zaokret prema biznisu početkom novog doba. Žan Kalvin, a zatim i engleski puritanci, propovedali su vrline štednje i radinosti, a Adam Smit je u svom delu „Bogatstvo nacija" iz 1776. godine, kanonizovao novu veru. Naravno, novi stav prema biznisu nije nastao preko noći i građen je na tradicijama koje su imale"dugu istoriju. Srednjovekovne gilde su, na primer, uspostavile sopstvene, za svaku delatnost specifične kodekse poslovne etike mnogo pre nego što je biznis postao centralna institucija u društvu, ali je opšte prihvatanje biznisa i priznavanje ekonomije kao centralne strukture društva zavisilo od novog načina mišljenja o društvu, koji je zahTevao ne samo promenu religijskog i filozofskog senzibiliteta, već, naglašavajući novo shvatanje društva, pa čak i ljudske prirode.

Ova se transformacija može delom objasniti urbanizacijom, širom centralizacijom društva, privatizacijom porodičnih grupa kao potrošača, brzim napretkom tehnologije, industrijskim rastom i pratećim razvojem socijalnih struktura, potreba i želja. Tek od nedavno, moralniji i časniji način mišljenja je počeo da dominira poslovnim razgovorima, a sa njim je došla i ideja ispitivanja temeljnih vrednosti i ideala biznisa.

Predmet i metod poslovne etike

Pod poslovnom etikom se podrazumeva obaveza da se posao obavi na odgovarajući način i odgovornost za njegovo obrazovanje. U tom smislu, moralno odgovorna osoba se obavezuje da posao obavi i spremnaje da prihvati odgovornost za neuspeh ili grešku. Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponašanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspešnom i profitabilnom biznisu. Norme su utemeljene na vrednostima koje se zasnivaju na osnovnim etičkim principima, njihov sadržaj se izražava sudovima o dobrom i lošem, uspešnom i neupešnom poslovnom ponašanju, a njihov cilj je da se svi učesnici u poslovnim

7

procesima obavežu na etičko ponašanje.9 Poslovna etika istražuje utemeljenost, izvore i poreklo moralnih vrednosti, kriterijume i instrumente moralnog vrednovanja i prosuđivanja u svetu poslovanja kako bi se rasvetlio smisao i pronašlo rešenje moralnih dilema i konflikata koje proizvodi čovekovo delovanje u korporaciji i koje proizvodi korporacija u odnosima sa drugim subjektima privređivanja.

Stoga predmet poslovne etike čine sledeće problemske celine: pitanje moralne odgovornosti i slobode čoveka kao člana korporacije (prema sebi, drugima na ttslu, okruženju ili zajednici); pitanje uspostavljanja moralnog subjektiviteta korporacije; pitanja društveno-socijalne odgovornosti korporacije koja se odnose na kulturno-istorijski identitet sredine u kojoj korporacija posluje.

Predmet poslovne etike koji obuhvata svet poslovanja konstituiše se kao rezultat delovanja čoveka u korporaciji i korporacijskog privređivanja i uspostavljanja poslovnih odnosa sa drugim korporacijama, na 4 nivoa: lokalnom, regionalnom, nacionalnom, internacionalnom. Isto tako etika se deli na: regionalnu, nacionalnu i internacionalnu.10

Poslovna etika proučava primenu moralih normi i vrednosti na aktivnosti kompanija.11 U tom smislu radi se o obliku individualne etike. Pošto poslovni svet ne živi izolovano od ostatka čovečanstva i njegova delatnost mora da bude prožeta etičkom dimenzijom.

Ono što u poslovanju je praktično potrebno jesu smernice kako rezonovati etički. Smernice pomažu menadžerima i zaposlenima u sledećem: a) kako identifikovati prirodu etičkog problema i b) kako se odlučiti za smer akcije koji je najprimerniji u smislu dobijanja najboljih etičkih rezultata. Postoje tri metode etičkog rezonovanja:12

■ Utšitarna metoda- Kritičan faktor je poređenje dobitaka i gubitaka. Stoga je neophodno razmatrati i rezultate i posledice, odnosno i korist i cenu. Ovde se tako često koriste analize.

■ Metod prava- Zasnovan na pravu kao kategoriji po kojoj je

9 Смиља Ракас: „Увод у пословну етику", Веоград, 2001.10 Др Драган Суботић: „Пословна етика и вештине комуницирања", Београg, 2007. гоgина11 Ж. Вучковић „Бизнис и морал" Цеком Боокс, Нови Саg, 2005. гоgина12 Др Драган Суботић: „Пословна етика и вештине комуницирања", Београg, 2007. гоgина

8

određena grupa ovlašćena za neku akciju, odnosno za ponašanje na određen način.

■ Metod pravednosti- Obuhvata pravdu. Pravdaje zadovoljena kada su beneficije i odgoeornosti ravnomerno raspoređeni prema nekom prihvaćenom pravšu.

Raspravljajući o opštoj metodologiji kao primenjenoj logici, Gligorije Zaječaranović je određuje kao nauku o pravilnom mišljenju. U logici, prema tome, možemo razlikovati dva dela: ucenje o elementima, tj analiziranje samih logičkih formi koje se upotrebljavaju u mišljenju, kako u naučnom, tako i u običnom, svakodnevnom; i metodologiju, tj onaj deo u kome se ispituju mogućnosti i pravila upotrebe takvih logičkih formi u mišljenju i posebno u naučnom istraživanju.

Filozof Đuro Šušnjić, pod metodom označava istraživanje, ispitivanje, put i način ispitivanja. Metod tako označava način ispitivanja, način mišljenja i način rada.

Značaj poslovne etike

13Nedostatak poslovne etike predstavlja prvi i osnovni uzrok izbijanja skandala i poremećaja poslovne atmosfere. Posledice skadala su velika šteta za kompaniju, gubitak radnih mesta za zaposlene, potresi na berzi, sumnje u poslovanje drugih kompanija, šteta kod onih koji su posedovali akije pomenutih kompanija i porast nepoverenja u savremene principe poslovanja. Dakle, nije reč samo o direktnoj šteti za pojedine kompanije, već o šteti koja je naneta celokupnoj svetskoj ekonomiji. Sve se reflektuje na globalnom nivou.Da bi se došlo do poštene konkurencije nužna su etički relevantna temeljna načela. Singer smatra, da se „pohlepa" (ranije „lakomost") često navodila kao jedini pokretač poslovnog života.14

Poslovni život jeste takmičarski ali to ne znači da je nepošten. U

13 Интернет14 Питер Сингер: „Увод у етику“, Нови Сад, 2004

9

poslovnom svetu nije do kraja istinito da „čovek čini sve što može da preživi". Poslovni svet počiva na temelju zajedničkih interesa i uzajamno prihvaćenih pravila ponašanja. Dakle, poslovno takmičenje se odvija u zajednici kojoj istovremeno i služi i zavisi od nje. Poslovniživot je suštinski kooperativan. Piter Singer smatra, da je takmičenje moguće tek u okviru zajedničkih zanimanja.15

Pojedinac koji ne poseduje elementarne principe lične poslovne etike i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvrši prevaru, da stavi svoje lične interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi običajnog poslovnog morala. Etika pojedinca je gradivni elemenat kolektivne etike, korporacijske etike. Čovek bez lične poslovne etike predstavlja malignu tačku u poslovanju svake kompanije.

Nedostatak poslovne etike dovodi do poremećaja uobičajenih tokova poslovanja. Treba naglasiti da je poverenje danas jedan od ključnih uslova za uspešno poslovanje i razvoj preduzetničke i poslovne klime na svim nivoima i u svim sredinama. Prevare i iskazane namere da se ostvare prevare su glavni uzrok gubitka poverenja.

Poslovna etika nije samo prisutna u odnosima između kompanija i okruženja, ona je važna i u odnosima unutar same kompanije. Odnos poslodavca, menadžmenta i rukovodstva međusobno, kao i njihov odnos prema zaposlenima u kompaniji mora se posmatrati kroz prizmu poslovne etike i moralnog postupanja. Recimo, ako je nizak moral zaposlenih u jednom preduzeću, onda je i najboljem menadžmentu teško da postigne neke značajnije poslovne rezultate. Protok informacija je važan elemenat poslovne etike.

Nijedna sredina nije imuna na prevare, podvale i skandale u oblasti poslovanja. Zbog toga se u razvijenom svetu toj problematici poklanja sve više pažnje. Postoje brojni poslovni razlozi zbog kojih je etika važna, ali je svakako najvažnije pitanje troškova i štete koje izostanak poslovne etike nanosi preduzećima, pojedincima, sredini i ukupnim svetskim poslovnim odnosima. Izostanak moralnih nadzora u bilo kom segmentu poslovanja uzrokuje direktno ili indirektno povećane troškove, gubitak profita i smanjenje zarade, a to smanjuje konkurentsku sposobnost preduzeća i time narušava njegov ugled u poslovnom okruženju. Poslovna etika mora biti zastupljena u svim segmentima preduzeća, kao i kod svih

15 Питер Сингер: „Увод у етику“, Нови Сад, 2004

10

zaposlenih, od direktora doportira. Pravednost, moralnost, ekonomska racionalnost i koristoljublje stalno se prepliću i mešaju.

Pojedinac između ličnog i poslovnog morala

16Uvek se postavlja pitanje zašto se čovek ponaša drugačijeprilikom donošenja odluka u privatnom životu, nego prilikom donošenja odluka u preduzeću ili drugom poslovnom okruženju. Odakle ta neizbežna razlika između ličnog i kompanijskog morala? Većina poslovnih ljudi, posebno direktori, menadžeri, poslodavci i vlasnici, suočava se sa pitanjima i problemima koji mogu naneti nepravdu i štetu drugima, ali doneti korist sebi ili svom preduzeću. Od njihovogmoralnog profila i ličnog osećaja pravičnosti zavisi kakve će odluke doneti, kako i kada će ostati u granicama poslovne etike i time, možda, privremeni gubitak, ili izmakli dobitak, pretvoriti u dugoročnu korist i uspeh. Osetiti granicu čiji prelazak može kolektivnu korist ostvariti na uštrb nečije lične i pojedinačne štete, ili ličnu korist ostvariti nanošenjem štete nekom kolektivu, veliki je moralni zadatak i pokazatelj lične vrednosti svakog poslovnog čoveka i njegove spremnosti da gaji poverenje i timski rad.

1717Pojedinci imaju dosta problema da pomire svoje ličnestandarde sa zahtevima preduzeća ili nekog poslovnog kolektivnog izbora i postupka. Pojedinac koji u ličnom životu ne bi nikada oduzeo nekome nešto pripadajuće i zasluženo, niti bi pribavio neku nezasluženu korist ili učinio protivpravni postupak, pod dejstvom kolektivne psihologije, logike i pritiska on se često nađe u situaciji da nešto tako učini. Nije lako svakom čoveku da na deklaraciju nekog proizvoda stavi podatke koji nisu do kraja istiniti, ili da prikrije informacije koje njegov klijent treba da zna unapred i sl. Naravno, postoje i oni ljudi čiji lični moralni nazori neće izazvati dilemu kod prethodnih postupaka. Oni će se lako uklopiti u manje etične poslovnepostupke svakog kolektiva, pa čak i doprineti daljem širenju igre na tržištu.18Kod ljudi koji imaju moralne dileme prilikom postupaka i poslovnih aktivnosti, one mogu nastajati iz dva pravca. Jedan je pravac kada su

16 Интернет17 Интернет18 Интернет

11

akcije, postuci i odluke nametnuti od strane kolektivnog subjekta, a druga je kada pojedinac sam preduzima neke aktivnosti, postupke ili odluke koje nisu skladu sa njegovim ličnim nadzorom, a sve u cilju postizanja boljih rezultata za kolektiv. On tu može vođen i težnjom da se dokaže ili nametne u timu. Zaista je velika veština i pokazatelj volje, širine, obrazovanja, inovativnosti i razuma da ljudi pomire individualne i kolektivne zahteve za etičkim, poslovnim postupcima i odlukama. Znati prihvatiti zastoj i problem u poslovanju i prebroditi ga bez moralno sumnjivih postupaka prema drugima, predstavlja veliki uspeh. Takvih ljudi i postupaka u našoj poslovnoj sredini je zaista, veoma malo. Zbog toga su troškovi i štete u poslovanju velike, a poslovne afere česte.

Zaključak

12

19Na osnovu dosadašnjeg izlaganja mozemo primetiti da nijedna korporacija, tj nijedna poslovna sredina nije imuna na prevare, podvale i skandale. U razvijenom svetu se toj problematici poklanja sve višepažnje. O poslovnoj etici treba mnogo više govoriti i mnogo više je praktikovati u nerazvijenim i tranzicionim zemljama i sredinama, kakva je naša. Ova tema je u našoj sredini potpuno zapostavljena, bolje reći, ona je još nepoznata , a rasprava o njoj još uvek nepoželjna. U našoj sredini je još uvek „normalno" i „poželjno" poslovanje po netržišnim principima i kriterijumima. Argumente za ovu tezu nalazimo u sledećim ponašanjima: oslanjanju na političke subjekte, prisustvu nepotizma, „prijateljstva" i korupcije u zapošljavanju, u nedovoljno transparentnoj privatizaciji i prodaji državnih preduzeća itd. Ovoj temi je potrebno posvetiti mnogo više pažnje kroz edukaciju i istraživanje.

Mada se u zemljama sa razvijenom ekonomijom danas velika pažnja poklanja etici i smatra se čak i ključnom za poslovni uspeh, ne može da se ospori da su mnoge poslovne imperije nastale vođenjem sumnjivih poslova u doba prvobitne akumulacije kapitala.

I mi smo mišljenja da to jeste osoben primer savremene akumulacije kapitala koja još uvek traje. Socijalističko samoupravljanje nije dozvoljavalo akumulaciju kapitala u privatnim rukama, tj, ekstremno bogatih ljudi nije bilo, ma kakvim poslom se bavili. Raspodela stvorene vrednosti bila je daleko pravičnija. Doba „neslobode" i „nedemokratije" bilo je doba jednakosti, dok je dolazak „slobode" i „demokratije" doneo nejednakost koju najbolje oličava pojava ekstremno bogatih ljudi „tajkuna" - vlasnika velikih poslovnih imperija čiji početni impuls predstavlja pravu zonu sumraka. Ova pojava praćena je govorom o tranziciji, o narodnoj odluci da se krene u kapitalizam, o potrebi da se ojača srednja klasa, o stranim investicijama koje će doći jer između ostalog imamo zdravu, kvalifikovanu i jeftinu radnu snagu. Kapitalisti, ili savremeno rečeno, preduzetnici, osnivaju političke partije i pokrete, javno ili tajno, koje često nazivaju socijalističkim, narodnjačkim i sl., „zalažu" se za socijalnu pravdu. Ali, radi se o tome da tranzicija (što izvorno / lat . transitio / znači prelaz, prelaženje, pristup drugoj strani, u drugi stalež) u našem slučaju predstavlja prelaz iz socijalizma u prvobitnu akumulaciju kapitala, početni i istovremeno najsuroviji stadijum kapitalizma. Prelaz je to iz staleža vlasnika i upravljača u stalež nadničara i onih kojima se upravlja. Radnicima je veoma vešto nametnuta iskrivljena svest o tome da društvo treba da bude podeljeno na klase, da je to

19 Интернет

13

dobro za njih da više nemaju ono što su imali (sredstva za proizvodnju), da je dobro što su jeftina radna snaga (zbog stranih investicija), pa se i oni sami zalažu za privatizaciju, odnosno kapitalizam.

14

Literatura:

1. Dr. Dragan Subotić: „Poslovna etika i veštine komuniciranja", Beograd, 2007. godina

2. Piter Singer: „ Uvodu etiku", Novi Sad, 2004. godina

3. Smilja Rakas: „ Uvod u poslovnu etiku", Beograd, 2001. godina

4. R. Grevs „Grčki mitovi", Nolit, Beograd, 1992. godina

5. M. N. Đurić „Istorija helenske etike", Beograd, 1990. godina

6. Perović M. A. „ Uvodu etiku", Novi Sad, 2003. godina

7. Ž. Vučković „Biznis i moral" Cekom Books, Novi Sad, 2005. godina

8. Internet

15