Izdavač: Savez jevrejskih opština Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674, e-mail: bilten@savezscg.org; Izlaženje Jevrejskog pregleda pomaže Ministarstvo vera Srbije; CIP – Katalogizacija u publikaciji;

Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISSN 1452-130X = Bilten – Savez jevrejskih opština Srbije; COBISS.SR-ID 81280012; Glavni i odgovorni urednik: Stanimir Saša Ristić; Tehnički urednik: Dušan Oluić;

Svi potpisani članci odražavaju lično mišljenje autora, koje se ne podudara uvek sa mišljenjem redakcije.Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadržava pravo da prilagodi priloge; Štampa: SPRINT d.o.o. – Beograd

TISKOVINAIMPRIMEE

Exp. Savez jevrejskih opština Srbije,11000 Beograd, Kralja Petra 71a

POB 30SRBIJA / SERBIA

Seminar u Je`eviciPoštovani studenti,

Jevrejska omladina Srbije pod pok-roviteljstvom SJOS i JDC organizuje studentski seminar u Ježevici koji će se održati od 12. do 15. marta 2009 god. Seminar je predviđen za mlade iz Jevrejskih opština sa teritorije bivših Jugoslovenskih republika. Očekuje se oko 60 učesnika.

Osnovni zadatak ovog seminara je okupljanje EX-YU omladine posle dužeg vremena na jednom mestu radi pospešivanja saradnje među Jevrejskom omladinom i dobro druženje.Očekuju vas moderne i zanimljive radion-

ice, sjajne žurke, sportske aktivnosti i još neka iznenađenja.

Radionice i aktivnosti tokom dana će biti rapoređene tako da vam nam bude dosadno, a da, opet, imate vremena za odmor i druženje. Hotel “Jele Ježevica” u kojem ćemo odsesti pruža idealne us-love za organizaciju seminara ovakvog tipa. Reč je o luksuznom apartmanskom objektu, stacioniranom u prelepom prirod-nom okruženju na 600m nadmorske visine. Okružen je obiljem zelenila i šuma sa bistrim potocima. Ježevica je mestašce na magistralnom putu Beograd-Divčibare-Požega, 145km udaljeno od Beograda.

Autobus polazi iz Novog Sada, dolazi u Beograd, a zatim ide u Ježevicu. Za učesnike iz ostalih opština u Srbiji naći ćemo rešenje za prevoz do Ježevice. Participacija, u koju je uključen i prevoz, biće vrlo pristupačna.Prijavljivanje na mail:

dani_palace@yahoo.co.uk ili SMS-om na mob. broj: 063-88-93-898.Više informacija na broj: 063-88-93-898.

Danijel Bogunovi},koordinator za studentske programe

Godina XVIII (LV) Broj 2 Beograd februar 2009. ŠEVAT / ADAR 5769.

Slušalo se sa nevericom

JEVREJSKA PARTIJA U SKUPŠTINI SHS

SEMINAR O HOLOKAUSTU

strane 2 - 3strane 2 - 3

D`aba im „kortešovanje“strana 5strana 5

strana 11strana 11

Venci u Dunavu

KOMEMORACIJA @RTVAMA NOVOSADSKE RACIJE

Izraelci nas odli~norazumejurazumeju

strane 6 - 8 strane 6 - 8

jevrejski

PROTOSINÐELJOVAN

]ULIBRK

2 februar 2009.

Pišu: Ljiljana Lepuša i Saša Risti}

Seminar o Holokaust, kakvi se održavaju u Jad Vašemu u Izraelu i širom sveta, prvi je te vrste na prostoru bivše Jugoslavije, a biće i cele jugoistočne Evrope. Održan je od 20. do 22. januara u novosadskom hotelu Sajam. Organizacije ovog hvale vrednog, izuzetno teškog, ali vrlodobro odrađenog, posla prihvatila se JO Novi Sad. Projekat je po-mogao Centar „Simon Vizental“ iz Jerusalima čiji je direktor dr Efraim Zurof bio koordinator. Događaj je fi nansijski i u drugim pogledima podržao Grad Novi Sad. Među ostalima koji su materijalno ili u nekom drugom vidu pomogli trod-nevni susret prosvetnih radnika Srbije, mahom nastavnika i profesora istorije, sa predavačima iz zemlje i sveta, bili su

Claims Conference, The Conference on Jewish Material Claims Against Germany; The Balkan Trust for Democracy, A Project of the German Marshall Fund, Izvršno veće AP Vojvodine i JDC.

- Izbor inostranih predavača bio je po ukusu dr Efraima Zurofa, počasnog građanina Novog Sada – objasnila je dr Ana Frenkel, predsednica JO NS. - Mene je zamolio da među našim profeso-rima i poznavaocima ove materije nađem predavače za srpski deo Holokausta.

Izbor predsednice JO Novi Sad bio je pun pogodak. Polaznicima Seminara o Holokaustu svoja znanja, akademska ili na osnovu proživljenog iskustva, iznosili su rabin Isak Asiel, dr Milan Koljanin, istoričar, dr Ranko Končar kao i veterani Elza Farkaš, Edita Gavanski, Bruno Hofman, Aca Singer i Cadik Braco Danon. Ovi potonji su ostavili dubok utisak među polaznicima

DOGAĐAJI

JevrejskiPregled

Slušalo se sa

Polaznici, mahom profesori istorije u srpskim školama, nisu verovali ušima prate}i izlaganja stru~njaka i bivših logoraša

Antisemita kratkih pantalona- Strašno je što mnoga deca, čak i u osnovnoj školi u kojoj preda-

jem, govore da bi volela da budu članovi neke neonacističke orga-nizacije - veli srednjoškolska profesorka Jelena Gavrić.

- Razgovarajući sa njima zaprepastila sam se kada su mi govorili da oni, zapravo, mrze Jevreje. Naravno, to im ne možete izbiti iz glave tako što ćete ih izbaciti sa časova ili im dati jedinicu. Umesto toga pokušavam da ih navedem na razmišljanje. Juče sam na radionici go-vorila o razgovoru mene i jednog mog učenika koji je rekao da mrzi Jevreje. Kada sam ga pitala zašto, odgovorio je da ih jednostavno mrzi. Pitala sam ga zatim da li poznaje nekog Jevrejina. Rekao je da ne poznaje. Dečko je iz mesta u kojem na ulasku postoji jevrejsko gro-blje. Ali on čak ni za to nije znao, a svakog dana na putu do škole pro-lazi pored starog jevrejskog groblja. Kada sam mu rekla da to groblje svedoči da su u njegovom mestu nekada živeli Jevreji i da on nikako ne može biti siguran u to da možda i sam nema u venama koju kap jevrejske krvi - strašno se zbunio, a drugovi su ga ismejali. Ako sam uspela da ga makar malo pokrenem na razmišljanje onda ću, možda, uspeti i u tome da ga navedem da promeni taj svoj stav.

Korist ogromna-Značaj ovog seminara je izuzetan. Ne samo što

se poklapa sa godišnjicom Novosadske racije, nego i zbog toga što će se o temama o kojima se ovde govori čuti u javnosti. Holokaust je jedna od najmar-kantnijih fenomena Drugog svetskog rata. Naučni radnici mogu samo da pozdrave organizovanje ovakvih skupova, a ovaj je posebno važan zbog toga što su predavanja i radionice namenjene, pre svega, nastavnicima i profesorima istorije. Naše kolege, gosti iz inostranstva, dale su vrlo zanimljive poglede na razne aspekte i fenomene u okviru Holokausta pa je to i meni bilo od koristi. Pretpostavljam da će i ovaj skup rezultirati jednim zbornikom radova koji će biti od koristi i za naučnu javnost i za one koji se bave nastavom istorije u školama. Podsetiću da, po svim međunarodnim dokumentima, Holokaust treba da nađe mesto u nastavnim programima – rekao je dr Milan Koljanin.

3[EVAT / ADAR 5769.

izlažući sopstvena iskustva u preživljavanju strašnog pogroma koji je zadesio evropsko jevrejstvo, povremeno ih začinivši suzom ili drhtajem glasa.

-Čovek nije zver, to je uvreda za zveri, čovek je sto puta gori, jer zver ubija samo kada je gladna i nikad pripadnike sopstvene vrste – zaključio je Danon svoje izlaganje o tome kako su na nje-gove oči u Jasenovcu ustaše udarcima čekićem po glavi ubijale decu i bacale u raku koju su on i njegovi sapatnici morali pre toga da iskopaju. Mladi učitelji i nastavnici, u grobnoj tišini, gutali su reči ovih hrabrih ljudi vrteći s nevericom glavama.

- Seminar mi je zaista mnogo pomogao – kaže za „Jevrejski pregled“ Jelena Gavrić, profesorka geografi je u Čoki i Novoj Crnji. - Iz prakse sam shvatila da deca vrlo malo znaju o Jevrejima, nji-hovoj kulturi, načinu života i o tome kako su stradali. Ja uvek kada predajem o Poljskoj iskoristim priliku da ceo jedan čas pričam deci onoliko koliko znam o Aušvicu. Sada znam više, pa ću moći više i da im prenesem.

Među inostranim predavačima bilo zaista zvučnih imena: am-basador Izraela Artur Kol, dr Efraim Zurof, dr Adam Ferciger, dr Karen Šoun, dr Robert Rozet, Silvia Peto Ditel i Ildiko Lasak. Ipak,

JevrejskiPregled

SEMINAR O HOLOKAUSTU

a nevericom

TEME I PREDAVA^IArtur Kol, ambasador Izraela u Srbiji:„Biti druga generacija pre ivelih Holokaust“Dr Efraim Zurof, direktor Centra „Simon Vizental“ u Jerusalimu: „@ivot i delo Simona Vizentala – u ~ast stogodišnjice ro|enja“, „Da li se postkomunisti~ka Evropa suo~ava sa nasle|em Holokausta?“, „Uspesi i neuspesi u privo|enju pravdi nacisti~kih ratnih zlo~inaca“Dr Karen Šaun: „U~enje o Holokaustu kroz li~no iskustvo“, „Zov se}anja – u~enje o Ho-lokaustu kroz knji evnost“Dr Robert Rozet: „Kriti~ko ~itanje izvora o Holokaustu“, „Prinudni rad ma|arskih Jevreja na isto~nom frontu“Dr Adam Ferciger: „Obrazovanje posle Aušvica – slabosti i mogu}nosti postmodern-izma“, „Holokaust, nasle|e i jevrejski identitet – hodo~aš}e po isto~noj Evropi i savremeni jevrejski ivot“Silvia Peto Ditel i Ildiko Lasak: „Projekti obrazovanja Memorijalnog centra Holokausta u Budimpešti“, „Filozofija vaspitanja Memori-jalnog centra Holokausta u Budimpešti“Protosin|el Jovan ]ulibrk: „Istoriografija Ho-lokausta i izvori o Holokaustu u Jugoslaviji“Dr Milan Koljanin: „Holokaust u Jugoslaviji i istoriografija o njemu“Dr Ranko Kon~ar: „Stradanje Jevreja u Ba-natu u Drugom svetskom ratu“Rabin Isak Asiel: „Rabinske responze o Ho-lokaustu“

4 februar 2009.

treba reći, polaznici Seminara u Srbiji nisu isto što i njihove kolege u, recimo, Kaliforniji, pa je tu i tamo bilo i suvišnih objašnjavanja i pojašnjavanja. Da bi to ilustrovao, jedan od predavača po izboru dr Zurofa, naš čovek, protosinđel Jovan (Ćulibrk), koji godinama radi u Jad Vašemu u okviru izraelsko-srpske naučne razmene o Holokaustu, predavanje je počeo zatraživši od slušalaca koji su nekog od članova porodice, dedu, babu, prijatelja ili komšiju izgu-bili u Holokaustu, da podignu ruku. Ispostavilo se da je takvih bilo poprilično.

-Jednom prilikom, u autobusu kojim sam se vozio kroz Jerusalim, na sedištu preko puta mog sedele su dve bakice piljeći u mene – priseća se Ćulibrk. Onda me je jedna zapitala odakle sam. Odgovorio sam: „Iz Srbije“. „Uuuu, vama su onaj Ante Pavelić i Andrija Artuković mnogo zla naneli!“ Tada sam shvatio da te dve stare gospođe, poreklom iz Rusije, znaju više o Holokaustu i stradanjima u mojoj zemlji nego mnogi doktori nauka u Americi.

Seminar se isprepleo sa dva veoma važna događaja u gradu. Dr Efraim Zurof, postao je dan ranije počasni građanin Novog Sada, a poslednjeg dana, nakon prepodnevnih predavanja, održana je na dunavskom keju komemoracija povodom Racije 1942. u Novom Sadu.

-Zahvalni smo svima koji su nam pomogli da, posle dve i po godine koliko je prošlo od ideje do realizacije, održimo ovaj skup. Planiramo da do juna, izdamo zbornik predavanja sa ovog semi-nara koji ćemo razdeliti ministarstvima, a ona dalje – obećala je dr Ana Frenkel.

Da bi sve besprekorno funkcionisalo zaslužni su ne samo orga-nizatori nego i mnogobrojni volonteri i zaposleni u kancelariji JO Novi Sad čiji je doprinos nemerljiv.

-Jevrejska opština Novi Sad uradila je zaista fantastičan pos-ao organizujući na ovako visokom nivou konferenciju i dr Ana Frenkel zaslužuje sve komplimente. Očekujem da će skup biti veliki korak u pravcu obrazovanja u Srbiji kao i da će pomoći prosvetnim radnicima da nešto više saznaju o novim načinima pre-davanja o Holokaustu mladoj generaciji – izrazio je zadovoljstvo direktor „Simon Vizental“ centra.

JevrejskiPregled

Stari otrov u novoj ~aši-Danas imamo dve grane antisemitizma koje su, naizgled,

vrlo različite, ali u suštini slične. Jedna je, lako prepoznatljiv, desničarski antisemitizam koji je, naravno nama u Srbiji nesh-vatljiv, jer ja ne mogu da, shvatim, na primer, da mladi Srbin sme da nosi Hitlerovu sliku, sliku čoveka koji je pokušao da istrebi srpski narod i protiv koga smo se borili svom silom. Pa, bez nacističke Nemačke ne bi bilo ni NDH. Drugi antisemi-tizam je levičarski, koji se prikriva iza antiizraelizma. Ništa manje opasan i otrovan. To, naravno, ne podrazumeva da je država Izrael oslobođena kritike, kao što to nije ni bilo koja država na svetu, ali kritikovati Izrael, koji po defi niciji mora biti kriv za sve i sva, samo je nova slika i novo preobraženje is-tog tog starog antisemitizma. Naročito bi od ljudi iz Srbije, koja je sama bila žrtva velike medijske manipulacije devedesetih, trebalo da se očekuje da imaju malo više razumevanja kada je u pitanju ta ista manipulacija - veli protosindjel Jovan.

„Opravdani“ izostanakPredavanja su bila takoreći od jutra do mraka sa malim

pauzama da predavači i slušaoci nešto prezalogaje. Sjajna, verovatno neponovljiva, prilika za sticanje saznanja o Holokaustu, kako od svetskih i domaćih eksperata, tako i sa izvora, od ljudi koji su ratne godine proveli u logorima sm-rti. Ali, dolazak u vojvođansku prestonicu pružio je još neke mogućnosti.

-Iskoristila sam priliku da, dok su predavanja, odem u šoping, jer u mom gradu nema tako dobrih butika kao u Novom Sadu – pohvalila se domišljata nastavnica istorije iz mesta u zapadnoj Srbiji koja je „kidnula“ sa časova. Valjda će joj njeni učenici opravdati izostanak.

Me|u inostranim predava~ima bilo je zaista zvu~nih imena:ambasador Izraela Artur Kol, dr Efraim Zurof, dr Adam Ferciger,dr Karen Šoun, dr Robert Rozet, Silvia Peto Ditel i Ildiko Lasak

5[EVAT / ADAR 5769.

Piše: Cvi Loker

Drugi saziv Narodne skupštine Kraljevstva (uskoro promen-jeno u Kraljevinu) Srba, Hrvata i Slovenaca, sastao se u martu 1923. g., posle Ustavotvorne skupštine od 1920.

Postavilo se pitanje da li bi manjinska grupa od oko 70.000 stanovnika mogla biti zastupljena u parlamentu, slično kao, na primer, u takođe novoj državi Čehoslovačkoj. Tamo, u ČSR, obrazovana je jevrejska partija, koju je predstavljalo pet poslanika, sa dr Rufajzenom (Dr Joseph Rufeisen), šefom cionista na čelu.

Valja napomenuti da je u ČSR živelo mnogo više Jevreja nego u SHS. U Poljskoj, gde je bilo oko tri miliona Jevreja, u Sejmu su bile čak dve jevrejske partije – prva cionistička, a druga agudistička (od „Agudat Izrael“ ortodoksne sekcije), a to se znalo u malenoj jevre-jskoj zajednici SHS.

Pregledom jevrejske štampe toga doba možemo pratiti kako je nastala ta inicijativa i zašto je ova ideja bila nesprovodiva.

O takvoj mogućnosti pisano je, čini se prvi put, u nedeljniku „Židovska svijest“ koji je izlazio svakog petka u Sarajevu, već tokom 1920. g., iako samo na izborima za gradske organe (vidi br. 55 od 16. januara 1922., gde se predlaže samostalna jevrejska lista.)

U broju 199 od 1. decembra 1922. istog lista, Vita Alkalaj, pred-sednik Jevrejske zadruge, koji se do tada angažovao za radikale, predlaže Jevrejima da se za predstojeće izbore udruže u jednu partiju. Sličan predlog postavio je zagrebački advokat dr Lavoslav Šik, u glasilu cionista „Židov“ br. 207 od 26. januara 1923.

Odazivajući se tome, saglasivši se sa idejom partije, javio se kole-ga dr Julije Dohanj iz Novog Sada u „Juedisches Volksblatt“-u, ne-deljniku vojvođanskih cionista, srdačno podržavši tu inicijativu.

U Zagrebu, središtu Saveza cionista, razmotreni su ti predlozi. Mišljenja behu podeljena: neki su smatrali to poželjnim, a predsed-nik dr Aleksandar Liht, mada nije načelno bio protivan, sumnjao je u mogućnost ostvarenja projekta. Rešeno je da se stvar ispita. Rezultat toga bila je konstatacija da već zbog same raštrkanosti Jevreja po go-tovo svim – 93 postojećih – oblastima, čini projekat neizvodljivim, pogotovo usled nedostatka tehničkog osoblja (vidi o tome brojeve 6 i 8 „Židova“ 1923.g.). U potonjem izdanju, dr Liht zaključuje: „Nas je svega pola odsto na teritoriji SHS, podeljenih po raznim pokrajinama i mestima, stoga bi Ujedinjena lista bila opasan eksperiment“.

U prosuđivanju izgleda za mandate naveden je slučaj rumunske manjine, koja je živela koncentrisana u Banatu, što ne odgovara našem stanju. Rumuni su efektivno poslali jednog poslanika u Skupštinu.

Kada je dr Dohanj saznao da neće biti partije, ovako je reagov-ao: „S obzirom na neizvedivost autonomne akcije, nameće nam se (dužnost) da podupiremo one snage koje javno osuđuju netoleran-ciju i koje se zalažu za razumevanje među plemenima i narodima ove zemlje“ (J. Volksblatt br. 24 od 23. Februara 1923). Ostavio je, dakle, svojim čitaocima da odluče za koga će glasati. Dolaze u obzir samo dve stranke: Radikalna i Demokratska, pošto nije vero-vatno da bi Jevreji glasali za seljačke partije kao HSS u Hrvatskoj ili zemljoradničke u Srbiji. Po svoj prilici, Dohanj je smatrao da Pašićevi radikale odgovaraju njegovim idealnim, reklo bi se danas, pomalo na-ivnim, kriterijumima.

U toku te debate došlo je, izgleda bez prethodnih savetovanje, do političke akcije na terenu. Rabin Šabetaj D’ Jaen, poreklom iz Bugarske, živeo je u to vreme u Sarajevu kao novinar. Znalo se barem u tom gradu da on „kortešuje“ („lobira“) za radikale u nadi da pristanu na jevrejski mandat, obećavši im zauzvrat glasove bosanskih Sefarda. On je, u stvari, predlagao sporazum, umesto pukog iščekivanja neke vrste poklona.

Doista, „Židovska svijest“ br. 207 od 26. januara izveštava nas o „jevrejskoj delegaciji“ u sastavu:

D’ Jaen i Jakov Čelebonović (tada predsednik Sefardske jevre-jske opštine u Beogradu) kod Nikole Pašića. Delegacija je tražila jevrejski mandat. Ne znamo, bar ne iz jevrejske štampe, kako je Pašić reagovao. U Beogradu je preduzeta još jedna „korteška“ akcija, ovaj put prema Demokratskoj partiji Ljube Davidovića. Nisim Kalderon, član glavnog odbora te stranke, nepoznat u jevrejskom javnom radu, tražio je dva mandata. Zašto dva? Možda je mislio na sebe i na još jednog drugara. O toj epizodi nas informiše Ženi Lebl u svojoj kn-jizi „Do konačnog rešenja Jevreji u Beogradu 1521 – 1942“, Beograd 2001 pod rubrikom „Jevreji u politici“: Ona, izgleda po lokalnoj štampi, donosi Pašićev odgovor na peticiju jevrejske delegacije: „Da se građanima Mojsijeve vere ustupi jedno mesto“. Slična se izjava pripisuje i Davidoviću (bez naznake izvora). Po njenom prikazu, ova inicijativa je izazvala interesovanje prestoničke štampe, koja je stvar tretirala kao kuriozitet.

Ž. Lebl nas nadalje obaveštava o kasnijim radikalskim poslanici-ma Jevrejima. U sarajevskoj opštoj štampi našli smo jednu ironičnu reakciju u listu „Hrvatska sloga“ od 16. marta, nedelju dana pre zaka-zanih izbora. U članku se oštro kritikuje D’ Jaenova akcija, uz upo-zorenje o nepouzdanosti obećanja radikala: „Židovi će izgubiti 9/10 svojih kupaca, budući da su potonji katolici i muslimani“.

To je zanimljiva pretnja. U ime eventualnih srpskih klijenata jevrejskih trgovaca, hrvatski novinar navodi sve tri strane bosanskog etničkog sastava, što ukazuje na izravnu vezu ekonomije i politike.

U skupštini 1923. g. protivno gore pomenutim izjavama simpatije, n i j e bilo jevrejskog predstavnika, ali je poučno upoznati stavove i ideološka kretanja u glavnim centrima tadašnje jevrejske zajednice.

JevrejskiPregled

JEVREJSKA PARTIJA U SKUPŠTINI SHS 1923. GODINE

D`aba im „kortešovanje“

Nikola Pa{i}

6 februar 2009.

Piše: Saša Risti}

Jovan Ćulibrk je: protosinđel iz Mitropolije crnogorsko-pri-morske, koordinator Odbora za Jasenovac Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, član Odbora za Kosovo i me-tohiju, bivši profesor Bogoslovije, padobranac 63. Padobranskog bataljona Specijalne brigade Vojske Srbije. Na sve to još je i diplo-mirao književnost na Zagrebačkom sveučilištu, postao profesor južnoslovenskih jezika (govori hebrejski, engleski i nemački, a koristi se i ruskim). Teologiju je završio u Beogradu i Srbinju. Trenutno je na postdiplomskim studijama iz oblasti jevrejske kulture Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Magistarski rad spremio je i predao na Međunarodnom institutu za proučavanje Holokausta u Jad Vašemu...

Vašoj biografi ji nedostaje samo zvanje predsednika kućnog save-ta, ali još ste relativno mladi... Šalu nastranu, otkud vi u Jerusalimu, na univerzitetu?

- Srpska crkva je od iskona imala jaču vezu sa Jerusalimom nego sa ostalim pomesnim pravoslavnim crkvama, ruskom, bugarskom i tako dalje. Kada su se prvi Rusi naselili u Jerusalimu, naselili su se u srpskom manastiru. Sam Sveti Sava, radeći pionirski posao defi nisan-ja crkve i narodnog identiteta, dva puta je boravio u tamo. Kupovao je zgrade, crkve da bi se u njima naši monasi naseljavali i time je i za budućnost skrenuo pažnju na važnost te veze koja je nastavljena i pos-

le njega. Kralj Milutin je u Jerusalimu podigao velelepni Hram svetih arhanđela, jedan od najlepših u Jerusalimu, koji nije više u našim rukama... O njemu je najvažniji tekst napisala gospođa Nedomački (nekadašnja direktorka Jevrejskog istorijskog muzeja p.a.) što već ima veze sa ovom kućom u kojoj razgovaramo (kancelarija SJOS p.a.).

To je istorija, ali, pitao sam, otkud vi tamo?- Pojavila se potreba da se ta veza obnovi. Godine 2000., posle

smene vlasti u Srbiji, bio sam pozvan u delegaciju saveznog mini-starstva da idem u Jerusalim. Moram da kažem da jeste činjenica da naši ljudi, ne samo oni od vere nego uopšte, sa Izraelom vide nekakav poseban odnos. Da li on postoji ili ne – drugo je pitanje. Ja sam se u tu vezu više puta lično uverio.

Kako?-Evo, jedno veče, tražeći neku ulicu u Jerusalimu, sretnem nekog

izraelskog padobranca i pitam ga da mi kaže gde je. On mi precizno objasni i usput me upita odakle sam. Kažem: „Iz Srbije“, a on će na to: „Auuu, čuvajte se vi tamo!“ Videlo se da je jako svestan da se u nas nešto važno zbiva i da mu je srpsko ime blisko. Ili, sedim u auto-busu, kad na stanici u Mea Šearimu uđe ortodoksni Jevrejin, ogroman, riđokos i crven u licu. Seda pored mene, gotovo me prignječivši. Vidi da čitam, pa reče: „Molim vas, što vi čitate knjigu na engleskom, što ne čitate na ruskom?“. Kažem mu da nisam Rus nego Srbin. „Srbin? A otkuda?“ Velim: „Iz Bosne“. „Aha, tako, a otkuda iz Bosne?“ Mislim se: „Mnogo ti pa znaš Bosnu“ i preko volje kažem: „Iz Gradiške“, a on će, na moje zaprepašćenje: „Iz Stare ili Bosanske?“ Zašto? Zato što je odlično poznavao istoriju Drugog svetskog rata. Odmah je krenuo

JevrejskiPregled

INTERVJU

Izraelci nas oINTERVJU

Baba Ðuka- U jugoslovenskoj posleratnoj istoriografi ji bilo je

mnogo manipulacija na ličnom i kolektivnom planu. Na ličnom jer nikada žrtve nismo pobrojali niti im-enovali, a na kolektivnom jer su Srbi, Jevreji i Romi odvođeni u logore i ubijani zato što su Srbi, Jevreji i Cigani, a ne zato što su antifašisti ili neke apstrak-tne žrtve fašizma. Tvrdim vam da moja baba Đuka, sa Kozare, nije znala da je antifašista jer nije pojma imala o tome šta je fašizam, a još manje šta je antifašizam. Ma, obična srpska pravoslavna baba, ubijena zato što je bila to što jeste.

Raspraveizme|u hriš}ana

i Jevreja suku}ne

polemike

7[EVAT / ADAR 5769.

da mi nabraja logore: Stara Gradiška, Jadovno, Jasenovac... Ne znam da li da kažem da je to simpatija, ali sigurno je bliskost. E, ona je jedan od razloga što sam otišao tamo. Naravno, prevashodno sam otišao da se upoznam sa ogromnim iskustvom koje Izrael ima u proučavanju Holokausta.

Kako ste primljeni u Jad Vašemu?-Odlično! Prosto, kao da su čekali da im dođe neko

iz naših krajeva, ne da ih poseti nego, da postojano tu radi i ostvari veze.

Kakvi su vam bili prvi utisci?- Ljudi, obično, kada idu u Izrael očekuju da ih

tamo dočeka rat, nemogući uslovi i tako dalje. Iskreno, mene, koji dolazim sa prostora bivše Jugoslavije deve-desetih, teško da bi u Izraelu moglo snaći nešto gore od onoga što me je snalazilo ovde. S druge strane, i tada 2000., prvi put i 2002. godine, kada sam učestvovao na Međunarodnoj konferenciji o Jasenovcu, osetio sam taj miris Svete zemlje. Ostao mi je u nozdrvama i retko koga on ne dotakne. Ali, desi se nekada da vas on, a to je moj slučaj, prosto, kako da kažem, usrče. To traje do danas.

Sveta zemlja...- Sveta i prokleta jer se o nju otimaju otkad postoji. Jeste obećana,

ali nije mirna. I to mi Srbi dobro poznajemo, pa nam zato Izraelci često kažu: „Vama ne moramo ništa objašnjavati“. Ne treba nam objašnjavati da jedan narod mora opstati, da je Izrael njegova sigurna luka i jedina garancija njegovog opstanka.

Sigurna, koliko?-Drugu nema! Moj profesor Izraeli Juval, veliki autoritet za pi-

tanja odnosa ranog hrišćanstva i judaizma rekao mi je: „Znate, meni su baba i deda ubijeni u Šapcu!“ Eto zašto nemamo mnogo toga što bismo jedni drugima morali da objašnjavamo. Mnogo se manipilisalo sa tim odnosom Srba i Jevreja, to je istina, ali zato sam i hteo da ga istražim i vidim koliko u toj priči ima istine. Mogu vam reći - mno-go. Problemi se javljaju jedino kada neko hoće to da iskoristi ili time manipuliše.

Srbi su bili žrtve medijske manipulacije. Nedavno su Izraelci vojno intervenisali u Gazi i doživeli veliku međunarodnu osudu. Medijska manipulacija?

- Pogledajte način na koji su mediji manipulisali Balkanom, pa ćete lako uočiti da, ponekad čak i isti ljudi, ti manipulišu Bliskim istokom. Ružno je reći, ali Izrael je po difoultu izgubio medijsku bitku čim je to u Gazi počelo. Od nas kao nekog ko je, uz sve svoje grehe, višestruko uvećane i manipulisane, bio žrtva medijskog rata, očekuje se da prepoznamo kada je to neko drugi. Ovo sa Gazom je to nesumnjivo. Sećam se prizora iz Libana 2006. godine viđenih na televiziji: srušena zgrada i na njoj dečja igračka. Jako potresno. Jedino što na igrački nema truna prašine, jer je neko, možda novinar, tu stavio i slikao da bi proizveo efekat koji je hteo. To kako se izveštavalo i o „genocidu“ u Gazi, o tome da je to „druga Sabra i Šatila“... Pitajte prosečnog Evropljanina ili Amerikanca šta je to bilo u izbegličkom logoru Sabri i Šatili. Reći će da su Izraelci poubijali Palestince iako su to uradile maronitske falange.

Šta je onda sa tvrdnjom da su najjača svetski mediji u jevrejskim rukama? Ispada da Jevreji napadaju Izrael.

- Da budemo iskreni, jedan deo američke jevrejske javnosti ima prema Izraelu isti stav kao prema Srbiji, stav koji se sigurno razlikuje

od stava samih Izraelaca.Hajde sada da pogledamo odnose Srpske crkve i Jevreja kroz

„tamnički prozor“ vladike Nikolaja Velimirovića?-Znate kako, ja bih to malo, da budem iskren, ne zaobišao, ali...

Znate, ako je neko svet ne znači da je savršen. U Talmudu, kada se govori o broju proročanstava, kaže se za jednog od pro-roka da je prorokovao i za Boga i za narod, pa je imao mnogo proročanstava. Drugi je prorokovao samo za Boga, pa je imao manji broj proročanstava, a prorok je onaj prorokovao samo za narod, pa je imao samo jedno proročanstvo. Šta to hoće reći? Nekad ljubav prema sopstvenom etnosu zna da bude veliko iskušenje. Za vladiku Nikolaja, konkretno, ne postoje svedočanstva da je između dva rata bio u sukobu sa jevrejskom zajedni-com. Ako je bio takav antisemita, valjda bi ostalo nekog traga o tome između dva rata. Odjednom, imamo spis

koji se pojavljuje 1985. godine, dotad nepoznat. Navodno je sačuvan u rukopisu, o kojem, opet, ne znamo ništa, nemamo kritičko izdanje tog rukopisa, znači ne znamo njegovu istoriju. Tek, on se počinje preštampavati nekritično, što je problem i sa naše strane, i smatrati kao Nikolajevo proroštvo. Pritom, to odudara od svega što je Nikolaj pisao. Da se razumemo, ja samo postavljam probleme kada je u pi-tanju taj rukopis, ne rešavam ih. Ako je on to zaista napisao – ne valja! Sasvim sigurno da jedan čovek koji u kriznom vremenu, da li je on to pisao u Dahauu to sam Bog zna, gleda propast svog naroda, može doći u iskušenje gorčine i da traži krivca za nju.

Što nije tražio krivca negde drugde nego baš u Jevrejima, kad već nije antisemita?

-Da, ima nekih stvari koje se rade po automatizmu. Opet, Jevrejima je u tom rukopisu posvećeno, kolko... tri do pet strana. Oni nisu tema beseda kroz tamnički prozor. Danas neki na spominjanje imena vladike Nikolaja viču: „Antisemita!“ E, da oprostite, to je čovek koji je od hiljade napisanih stranica Jevrejima posvetio pet.

Da, ali kakvih!-O tome ćemo se složiti. Dakle, po vama, nije sporno da su tih pet stranica antisemitske

nego da li ih je uopšte napisao i, ako jeste, da mu se to može oprostiti jer je bio u teškim uslovima.

- Pa imate onu, nažalost čuvenu, priču, izvučenu iz konteksta, kako je primio nemačko odlikovanje zato što je uredio Nemačko vojničko groblje u Bitolju, pa ga sada zbog toga osuđuju. Molim vas, pogledajte spisak državnika koji su 1935. godine primili nemačka odliko-vanja, pa ćete videti. Kada bi danas, na primer, musli-man u Bosni uredio srpsko vojničko groblje dobio bi Nobelovu nagradu za mir.

Kako vam izgleda odnos Jevreja i hrišćana?- Živeći u Jerusalimu shvatite da je to jedna izdiferencirana za-

jednica.Koju nejevreji doživljavaju kao monolitnu...-Jevreji izgledaju monolitno samo antisemitima! Možemo samo

govoriti o odnosu grupa unutar jevrejske populacije prema hrišćanstvu i o odnosu hrišćanskih grupa prema jevrejstvu. Vrlo mi je teško da dam neki generalni odgovor na vaše pitanje. Na svakoj od te dve strane im-ate radikalne ljude. I mene su u Jerusalimu znali da pljunu na ulici!

Stvarno?-Stvarno! U centru grada priđe mi čovek i pljune me u lice.

JevrejskiPregled

PROTOSINÐEL JOVAN ]ULIBRK

s odli~no razumeju

I menesu u

Jerusalimu znali da pljununa ulici

Jevrejiizgledaju monolitno

samoantisemitima

8 februar 2009.

Odvratno, ali šta da radim. Ma, to mi se događalo ne jednom. Ali to su pripadnici jedne grupe iz ultraortodoksne četvrti. Oni će to uraditi i Jevrejinu koji im se iz nekog razloga ne dopada. Ne daj bože da im se u njihovoj četvrti pojavi žena kratkih rukava! Neće je pljunuti nego prebiti!

Vas je pljunuo zato što ste hrišćanin?-Da, ali nema on pojma šta to znači... nema on pojma ni o tome

kako žive ljudi izvan Mea Šearima, a kamoli o nečem drugom. Jednostavno, i takvi postoje, ali se to ne sme generalizovati. Rekao sam već da među izraelskim Jevrejima postoji toplina prema Srbima. Ja sam nebrojeno puta bio pozivan u jevrejske kuće na Šabat, na Pesah i tako dalje.

Kako se tada ponašate?-Ponašam se onako kako to moji domaćini za mene predvide.

Poziv doživljavam kao znak dubokog poštovanja i prijateljstva jer uvek pozivaju onog koga smatraju prijateljem, a ne nekog koga su sreli na ulici. Zato kažem da se u Izraelu lepo osećam.

Koliko ćete još ostati u Jerusalimu?-Upravo sam predao magistarski rad „Istoriografi ja Holokausta na

prostorima bivše Jugoslavije“ koji treba da pregleda profesor David Bankir, šef Međunarodnog instituta za proučavanje Holokausta. Naravno, trebalo bi još malo da poradim na svom hebrejskom.

Danas se koristi Daničićev prevod Tanaha, koji je prelep, ali kažu oni koji to bolje poznaju, ne sasvim tačan. Od pogrški se izvlače pogrešni zaključci i eto prilike za hrišćansko-jevrejske nesporazume. Ima li nade da neko, na primer vi, to ponovo prevede?

-Preda mnom je dug put do takvog vladanja ivritom. Međutim, vladika Atanasije Jeftić je već preveo prvu knjigu - „Knjigu postanja“. On je napravio uporedni prevod sa Septua ginta, Prevoda sedamdese-torice na grčki, i sa masoretskog teksta ivrita. Uradio je to dvostubačno i mislim da bi u tom maniru trebalo nastaviti sa ostatkom.

Kako vam izgleda taj prevod?-Kod prevoda uvek imate odnos lepote i preciznosti. Vladika

Atanasije više naginje onoj preciznoj strani. Ipak, teško da će šta biti lepše od Daničićevog prevoda. Vukov prevod Novog zaveta je još lepši i - još gori.

Preciznost je važnija, jer uvek postoji opasnost, a to je praksa pokazala, da svako za svoje ideološke ili političke potrebe pronađe uporište u Bibliji.

-Apsolutno, Bibliju možete da pročitate na koji god način želite!

Otuda od naših prijatelja hrišćana neretko čujemo kako je naš Bog, Bog osvete, a vaš Bog ljubavi. Bez obzira na to što je reč o istom Bogu.

-Bilo kakva fl oskula je teško primenljiva na realnost. Slušajte, ima jedna stvar, a ta je da će polemiku između hrišćana i Jevreja, polemiku u kući, razrešiti tek Mesija.

U toj polemici su, bar se čini, Jevreji ti koji su stalno terani da se brane od napada sa hrišćanske strane i da dokazuju da nije tačno ovo ili ono što im se pripisuje. Imate li i vi taj utisak?

-Radeći na univerzitetu i baveći se baš tim di-jalogom, stekao sam utisak da Jevreji dobro znaju da je došlo do nove situacije u svetu, do jednog otvaranja gde se nužno morate suočiti sa drugi-ma. Stvar je u tome da se mi naučimo da razgov-aramo, da naučimo da gradimo, da upoređujemo, a tu polemiku, kako rekoh, niko neće razrešiti. Možemo, ističem, vrlo plodno razgovarati i učiti jedni od drugih.

Verujem da ste razmišljali i o tome koji su uz-roci antisemitizma, do kog zaključka ste došli?

-Hoćete lio da vam odgovorim, da oprostite, Hitlerovim rečima?Ako mora...„Ja njih mrzim zato što su izmislili Boga!“ Ako pobijete sve Jevreje, kao što je on nameravao da učini,

dokazaćete da je Bog pogrešio, a kako on po defi niciji to ne može, znači – nema ga.

-Sa jevrejskim narodom, sa Sinajskim zavetom, Bog je ušao u ljudsku istoriju verovao neko u njega ili ne. I pojam Boga, ako neko već tako hoće, od tada ide kroz istoriju i u tome i jeste naša polemika. Je li taj sinajski Bog u jednom trenutku dobio i telo i sišao među nas ili nije? Ali ni jedni ni drugi, mislim ni mi pravoslavci ni Jevreji ne poričemo da je Bog u istoriji.

Mnogi kraljevi, šefovi država, vojskovođe govorile su vojnicima gurajući ih u rat: „Bog je na našoj strani!“ Nije li to malo preterano svojatanje. O tome govori i rokenrol legenda Bob Dilan, pa veli da mu se, iako je mlad i niko i ništa, ipak čini da ne greši kada kaže da ako je Bog na našoj strani on pre svega neće dozvoliti da do rata, misli na nuklearni, dođe.

- „With God on our side“, znam tu pesmu! Mi pravoslavci smo jako vezani za svetog Kirila i Metodija, prosvetitelje. U jednoj od Kirilovih polemika bilo je pitanje: „Kako vi hrišćani poštujete zapovest: ‘Ne ubi!’, a idete u rat?“ Ali, veli on, od te zapovesti ima veća, koja kaže da nema veće ljubavi nego poginuti braneći svoga bližnjeg. I to zaista jeste tako. Ali, pozivati se na Boga kao razlog rata... e to je druga priča. I to je nešto u čemu se judeo-hrišćansko predanje razlikuje od islama. Nekoliko desetina godina nakon Muhameda imate jedno mas-ovno osvajanje u kojem se religijsko i vojno isprepliće.

A šta je sa, recimo, Krstaškim ratovima?-Pa, jeste i u hrišćanstvu je, vala, svašta bilo. Krstaši kada su kre-

tali u pohode iz Nemačke, prvo su pobili lokalne Jevreje, a kada su stigli u Jerusalim pobili su sve: muslimane, Jevreje i pravoslavce koje su tu zatekli.

Sve u ime Boga. Papa je oslobodio Jevreje krivice za ubistvo Isusa Hrista, ali Srpska pravoslavna crkva to ni do danas nije uradila...

-Nije, ali nije ih nikada ni optužila! Za razliku od pravoslavlja u rimokatolicizmu postoji neprekidna potreba za nekim pravnim elementima, za pravničkim defi nisanjem. Čim je tu pravni sistem onda mora neko biti kriv. U pravoslavlju je toga mnogo manje. Teško je primeniti taj pravnički rečnik na život Pravoslavne crkve.

JevrejskiPregled

Sa jevrejskim narodom

Bog je ušaou ljudskuistoriju

INTERVJU PROTOSINÐEL JOVAN ]ULIBRK

9[EVAT / ADAR 5769.

Piše: Branko Šnap

I ove godine B’nei B’rit loža Srbija 676 organizovala i fi nan-sirala proslavu Hanuke, praznika ponovnog osvećenja Hrama, praznika svetlosti i slobode, po svim verskim propisima svih osam dana u prostoru beogradske Sinagoge.

Ideja bavljenja proslavom Hanuke od strane B’nei B’rita proizašla je iz suštine njenih aktivnosti, radu na ponovnom oživljavanju održavanja tradicije među članovima naše zajednice.

Tog 21. Decembra na Erev Hanuka Sinagoga je bila puna.Više od 300 ljudi bilo je unutra. Prošle godine bilo je pedesetak ljudi više, uglavnom beogradskih Izraelaca.

Posle službe i kratke besede rabina prešlo se u dvorište.Šamaš na velikoj hanukiji je već goreo dok se dvorište polako

punilo. Prvu svećicu je upalio i kazao sva tri blagoslova ambasador Izraela Artur Kol. Začuo se Maoz cur. Svi su pevali glasno i jasno, uglavnom čitajući tekst koji je bio podeljen u hramu.

Sledilo je druženje u sali košer kuhinje ispod Sinagoge. Tople krofne, čaj, kafa i žamor ljudi ispunio je veliku salu. Nakratko, sala je utihnula da bi se čuo mali ženski ansambl osnovan za ovu pri-liku, koju su činile Milena gitara i vodeći vokal, Mašine klavijature i prateći vokal i Paulinin def i, takođe, vokal. Otpevale su nekoliko tradicionalnioh pesama.

Druženje se nastavilo dok nisu nestale sve krofne a i posle. Priči nikad kraja.

Ostalih dana praznika program je tekao planiranim redosledom:Služba u hramu; Paljenje svećica velike hanukije u dvorištu, sva-

kog dana po jedna svećica više. Svih dana praznika šamaš je palio Danijel, a svaku svećicu neko

drugi. Bilo je malo svećica u odnosu na sve koji su želeli da ih upale.

Opet je sledilo druženje u velikoj sali košer kuhinje uz posluženje. Svih dana sem poslednjeg, to nije bilo samo druženje nego unapred najavljen događaji kao deo prazničnog programa.

Drugi dan je rabin govorio o Hanuki objašnjavajući praznik sa verskog istorijskog i tradicionalnog aspekta. Naziv predavanja “Sve što niste znali o Hanuki, a niste imali koga da pitate“ bio je dobra podloga za diskusiju koja se razvila na kraju.

Trećeg dana je sledila muzička radionica. Učitelj pevanja za ovu priliku bile su Milena (gitara) i Maša (električne klavijature). Svi učesnici ove radionice dobili su tekstove nekoliko pesama za Hanuku koje su veselo, brzo i uspešno savladali, pa ćemo sledeće godine biti muzički spremniji.

Četvrtog dana Ljuba Mladenović je govorio o svetosti. Poznavanjem ogromne literature, analizom misli i citatima, obuhva-tio je aspekte njenog duhovnog i fi zičkog smisla, otvarajući kapije znanja kojih nismo bili svesni.

Petog dana prikazan je kratak edukativni fi lm o Hanuki. Govorio je o istoriji Makabejaca, o ponovnom osvećenju Hrama posle pobede nad helenističkim okupatorom i ulju koje je gorelo osam dana i o načinu kako se Hanuka proslavlja.

Šesti dan bio je Šabat, pa smo se odmarali. Samo smo pre službe u hramu upalili svećice velike Hanukije u dvorištu Sinagoge.

Sedmi dan posvetili smo slatkišima za Hanuku. S obzirom na to da košer kuhinja ima svoja pravila odlučili smo da pripremimo vir-tuelne kolače. Hanika Gašić Montiljo uz pomoć prisutnih kuvala je preko video projektora. Spremljeni su tradicionalni slatkiši za Hanuku latkes, krofne, tišpišti… Na kraju kuvanja san se pretvorio u javu. Uz pomoć vrednih kuvarica iz košer kuhinje i saveta Hanike i rebecin Rejčel Čenin-Asijel napravljeni su svi kolači o kojima se pričalo koje su prisutni sa zadovoljstvom degustirali, a podeljen je i Kuvar sa re-ceptima za sve slatkiše i hronološki poređanim slikama kako se isti spremaju.

Osmi dan je bio dan druženja uz krofne čaj i kafu. I ove godine smo poslednjeg dana Praznika posle službe u Hramu,

a pre paljenja svih osam svećica velike Hanukije, otvorili kapiju dvorišta Sinagoge da pokažemo naše čudo, da i drugi vide naše svetlo, a radoznali su zastajkivali da vide kakva je to svetlost sto obasjava tako jasno jedno malo beogradsko dvorište.

JevrejskiPregled

IZ AKTIVNOSTI B’NEI B’RIT LO@E SRBIJA 676

I PRO\E HANUKA

Stomaci istinski, kola~i virtuelni

10 februar 2009.

Piše: Nenad Fogel

Povratak proslave Hanuke u naše prostorije obeležila je velika poseta članova zajednice i brojnih prijatelja. Atmosfera, kakva se može samo poželeti. Domaćini stoje, nema stolica za sve, nasme-jana lica, prijateljski razgovori, ujedinili su sve prisutne u prosla-vi Praznika svetlosti. Posle predviđenog vremena za okupljanje, predsednik Opštine pozvao je prisutne da se na trenutak podseti-mo slavnih Makabejaca, činom paljenja svećica na osmokrakoj menori. Drugog dana upalili smo dve svećice, a menoru smestili u prozor da prolaznici vide da smo započeli slavlje. Predsednik JO Pančeva, David Montijas u kratkom obraćanju poželeo nam je svu sreću i poklanio sliku Mirjane Lehner-Dragić sa motivima si-nagoga. Na kraju, pozvao je sve da dođu 28. decembra u Pančevo na njihovu proslavu. I dr Marko Zdravković nam je, u ime ruko-vodstva JO Beograd, poželeo sve najbolje.

U ime Kluba matične kulture Zemuna srećan praznik je poželeo gospodin Đorđe Aćimović. Stojanka Aćimović je svojom ’’don-acijom’’ razgalila i duše i stomake svih prisutnih. U duhu vekovne međureligijske tolerancije svaki gost je dobio parče slavskog kolača.

Policajci, koji su se brinuli za red ispred našeg doma, i povremeno nas obilazili, revnosno su upućivali goste na proslavu u našu opštinu. Jagnjetina, specijalne krofne, Stojankina štrudla sa makom i Zagine kifl ice, bili su samo deo proslave koja je usledila.

„Gde je radost, tu je i tuga“ - kaže stara jevrejska poslovica. Tuga što naša država Srbija ne poklanja dovoljno pažnje drugim verskim konfesijama, radost što smo još vedrog duha.

Suočeni sa hroničnim nedostatkom prostora za obeležavanje praznika i drugih aktivnosti, iskreno se nadamo da tek završeno pri-javljivanje za povraćaj imovine verskim zajednicama može uspešno rešiti naš problem. Povraćaj Sinagoge u naše vlasništvo postavili smo kao vrhunski prioritet u sledećoj fazi pregovora sa Direkcijom za restituciju Republike Srbije. Država nam je oduzela na stotinu kvadrata naših zgrada. Sada je došlo vreme ispravljanja nepravdi. U Parohijskom domu, gde se od 1945. godine nalazi sedište Jevrejske opštine Zemun, koristimo, milošću države, samo 40 metara kvadrat-nih našeg vlasništva. Država Srbija odbija da reši problem zaštićenih stanara i na taj način nas onemogućava da koristimo preko 200 kvadrata stambenog prostora čiji smo nominalno vlasnici. Ukoliko zaista nismo stranci u rođenoj zemlji, to vlast mora da pokaže konk-retnim postupcima.

JevrejskiPregled

HANUKAU ZEMUNU

Gde radost, tu i tuga

ZRENJANIN

Baš volimo da im do|emoVeć tradicionalno, eto nas Zrenjaninaca

u Subotici na Erev Hanuka da sa dragim prijateljima proslavimo Praznik svet-losti. Ima nešto čarobno u toj Jevrejskoj opštini što nas iznova i iznova privlači pa kao opčinjeni za skoro svaki praznik putujemo tamo, gotovo uvek ista ekipa. Znamo mi šta nas u Subotici čeka: draga, nasmejana, lica, dobrodošlica iz srca, nep-onovljiv utisak službe u sinagogi koji nas iznova podseća kako je divno biti Jevrejin i još to moći podeliti sa dragim ljudima, a zatim, čarobna trpeza. I nije čudo da prvi

stižemo, a poslednji odlazimo iz drage nam Subotice. Neka nam Subotičani ne zamere, ali mi baš volimo da im dođemo.

Ali, kako volimo da idemo u goste, raduje nas i da ih primamo i da se pokažemo kao do-bri domaćini. Eto nama prilike već dan kas-nije da ugostimo Subotičane ali i drage naše Pančevce. Moram da koristim već otrcanu frazu, ali zaista su prostorije opštine bile pre-tesne da prime sve goste i domaćine. Nama - puno srce!

Brojne čestitke sa svih strana sveta koje smo primili, ali i koje smo mi poželeli našim

dragima, bogata trpeza, paketići za dečicu koja su se razmilela po opštini, a u poza-dini tiha jevrejska muzika. Sve to ispunjava nam srca i opravdava sav trud uložen da sve funkcioniše kako treba.

A nekoliko dana kasnije, evo nas u Pančevu da zaokružimo tu našu Hanuku, ovaj put sa mnogo više upaljenih svećica i uz ples i dobro raspoloženje. Zatvorismo tako krug još jedne proslave Hanuke koju smo podelili sa još dve prijateljske opštine. Sledeće godine širimo krug!

Lidija Petrovi}

11[EVAT / ADAR 5769.

I ove godine okupili su se Novosađani da odaju poštu sugrađanima nastradalim u Raciji pre 67 godina. Po izuzetno lošem vremenu, kiši koja je sipila, mnogobrojni ljudi, neki sa upaljenim svećama, stajali su sa mnogo pijeteta.

Okupljenima se obratio gradonačelnik Igor Pavličić, a potom i dr Efraim Zurof još jedanput tražeći pravdu i osvetu za krvnika Šandora Kepira. Bogosluženje je održao rabin Isak Asiel, a za njim i episkog bački Irinej. Učestvovali su i hor Jevrejske opštine Hašira i hor Sveti Georgije.

Kao i svake godine najdirljiviji trenutak je bio polaganje ve-naca na Spomenik porodici. Vence su položili gradonačelnik Igor Pavličić, predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši, ambas-ador Izraela Artur Kol, dr Efraim Zurof, predsednica JONS dr Ana Frenkel, Ruben Dajč i Pavle Vamošer, a u ime Saveza JOS pred-sednik Aleksandar Nećak i Miroslav Grinvald. Sa broda Ratne mornarice, na kojem je u ime JONS bio Marko Fišer, u Dunav je bačen venac.

JevrejskiPregled

IZ JEVREJSKIH OP[TINA NOVI SAD

KOMEMORACIJA

PRVA KONFERENCIJA O EVROPSKOMDANU JEVREJSKE KULTURE

Utisci iz OviedaU ponedeljak 12. Januara, u prisus-

tvu malobrojnih članova naše opštine, Edita Jankov izvestila je o prvoj konferenciji posvećenoj Evropskom danu jevrejske kul-ture održanoj u Oviedu (Španija). Ona je bila predstavnik za čitav ovaj deo Evrope. EDJK obeležava se od 1996. Godine u Francuskoj i Španiji, a manifestaciju su organizovali B’nei B’rit Evrope, Španska organizacija za očuvanje kulture Sefarda i Evropska feder-acija jevrejskih opština. Postoji želja da to postane panevropski projekat. Prave se razni programi, maršute... U našoj zemlji EDJK

uglavnom organizuju volonteri, dok u nekim zemljama postoje kancelarije pri opštinama koje cele godine pripremaju ove programe. Bilo je diskusija o datumu održavanja mani-festacije, o posteru, da se daju predlozi za temu ovogodišnjeg Dana evropske kulture. Trebalo je da svi daju predloge, a naša opština je predložila temu: proslave i tradicija.

U drugom delu večeri dr Ana Frenkel, pred-sednica JONS, govorila je detaljno o predstojećem seminaru o holokaustu, velikom projektu namen-jenom prosvetnim radnicima.

Ljiljana Lepuša

SOMBOR

„Mladi}“plemenitogsrca

Najstariji član sombor-ske Jevrejske opština Tibor Štajn, doživotni počasni predsednik, u krugu najbliže porodice i prijatelja, 16. januara proslavio je 81. rođendan. Ovaj čovek ple-menitog srca, koji među članovima JO Sombor i mnogobrojnim sugrađanima uživa nepodeljene simpatije i poštovanje, u proteklim decenijama dao je nemer-ljiv doprinos izvanrednom angažovanju u Izvršnom odboru, a više od dve i po decenije uspešno je obav-ljao funkciju predsednika. Impresionira činjenica da je Tibor Štajn, uprkos pood-maklim godinama, bez ikakvog preterivanja jedan od najaktivnijih u delovanju JO Sombor i uvek je spreman na saradnju. Pridružujući se rođendanskim čestitkama, Tiboru Štajnu želimo od srca mnogo sreće i radosti.

Andrija Sekelj

12 februar 2009. Jevrejski

Pregled

Renoviranje Sinagoge pri kraju

Radovi na renoviranju sinagoge u Nišu ulaze u završnu fazu. Tokom decembra postavljen je vitraž za rozetu sa istočne strane u obliku Magen Davida. Iako se radovi još privode kra-ju, Davidova zvezda je zasijala prvu put u Nišu posle Drugog svetskog rata. Nažalost, Sinagoga nije u vlasništvu JO Niš. Nju je SJOJ prodao Narodnom muzeju 1970.g. Trenutno se završava i rekonstrukcija enterijera po autentičnom obliku zgrade. Na ulazu će biti postavljena tabla u spomen na stradale Jevreje Niša, a biće i vraćen originalan natpis na hebrejskom i Magen David koji su stajali više ulaza u zgradu sinagoge. Ovaj objekat bi po završetku radova trebalo da funkcioniše kao izložbeni i višenamenski prostor za razne muzicko-scenske i druge kulturne dogadjaje.

I još:

12. decembar Prvo ročište pred Direkcijom za restituciju imovine. JO Niš u

ovim poslovima zastupa advokat Ljubica Dajč iz Novog Sada.

18. decembarOvaj dan ostaće zapisan zlatnim slovima u analima Jevrejske

opština Niš. U prisustvu Ambasadora Izraela u Srbiji Artura Kola, gradonačelnika Niša Miloša Simonovića, Roberta Djerasija iz JDC-a, petočlane delegacije WCJCC, članova opštine zvanično je otvorena kancelarija Jevrejske opštine Niš na čiji je dovratak ambasador svečano postavio mezuzu. Tim povodom, u Gradskoj kući je organizovan prijem za predstavnike ambasade, JDCa i WCJCCa i Jevrejske opštine u Nišu. Kol je još jednom zahvalio predstavnicima grada na pomoći jevrejskoj zajednici, dodavši da je to potvrda dobrih odnosa Srbije i Izraela.

22.decembar U prostorijama Jevrejske opštine Niš, proslavljen je praznik

Hanuka.Priredila: Jasna ]iri}

IZ JEVREJSKIH OP[TINA

IZ JEVREJSKIH OP[TINA

NI[

BEOGRAD

Od januara 2009. sve informacije o radu i aktivnostima JO Niš, mo`ete ~itati na vebsajtu www.elmundosefarad.eu

Poštovana deco i roditelji! Obaveštavamo vas da su klubovi počeli ponovo da rade u ovom

polugodištu po sledećem rasporedu:

Baby club - nedeljom od 10-12hDečiјi klub - nedeljom od 16-18hTeenage klub - nedeljom od 18-20hOmladinski klub - subotom od 19-21h U prostorijama Omladinskog kluba u Sinagogi.

U toku Februara i Marta biće mnogo zanimljivih i nesvakidasnjih dešavanja za decu!

Vidimo se u klubu!Za više informacija pišite na mail: mala_liz@yahoo.com ili liza@klub-job.org ili pozovite 064/617 50 53 ( Liza)

Stipendisti,studenti, vaspita~i!

U zavisnosti od vašeg interesovanja, postoji mogućnost da se orag-nizuje početni kurs he-brejskog za vas od feb-ruara 2009. godine u Omladinkom klubu.

Svi zainteresovani mogu da se prijave na e-mail: liza@klub-job.org ili mala_liz@yahoo.com

Dođite da na zanim-ljiv i lak način naučimo hebrejski!

Ljubi~ica bela, nova i dopunjena

U sredu 11. februara u 18 časova na II spratu JOB, biće prezentacija kn-jige Ženi Lebl “Ljubičica bela”, novo i dopunjeno iz-danje, a u sredu, 18. Istog meseca u 19h na II spratu JOB možete čuti predavan-je u organizaciji Sekcije za hebrejski jezik, profesorke hebrejskog jezika Dušice Stojanović-Čvorić iz oblas-ti proučavanja Biblije.

13[EVAT / ADAR 5769.JevrejskiPregled

Rajner i Klajno umetnostii arhitekturi

Dragi studenti, Pozivamo vas na predavan-

ja u Omladinskom klubu koja će držati prof. Rudolf Klajn i dr. Mirjam Rajner u našem klu-bu. Profesor Klajn će u pone-deljak 9. februara, s početkom u 20 časova, govoriti na temu Jevreji i secesija – arhitektura i njena društvena pozadina. Dr Mirjam Rajner, 11. februara, takođe u 20 časova, predavaće o rusko-jevrejskoj avangardnoj umetnosti Vidimo se, dakle, u Klubu u Februaru! Posle preda-vanja nastavlja se druženje!

Jevrejska umetnost i tradicijaPredavanja “Jevrejska umetnost i tradicija” koja ce biti odrzana u JOB-u u Februaru. Dr. Eliezer Papo, Prof. Rudolf Klajn i Dr. Mirjam Rajner ce drzati tri vrlo zanimljiva pre-

davanja u nasoj Opstini. Vidimo se!

Utorak, 10.2. O lokaciji ćete biti naknadno obavešteni Četvrtak, 13.2. JOB, 2. sprat20:00-21:30 17:30-19:00Prof. Rudolf Klajn“Sinagoge u Srednjoj Evropi”

Dr. Mirjam Rajner“Lik Jevrejina lutalice u umetnosti”

Ponedeljak, 9.2. Studentski klub Utorak, 10.2.JOB u hramu u Sinagogi

Sreda, 11.2.Studentski klub

Cetvrtak, 13.2.u JOB II sprat

20:00-21:30 20:00-21:30 20:00-21:30 17:30-19:00

Prof. Rudolf Klajn“Jevreji i secesija - arhitektura i njena drustvena pozadina”

Prof. Rudolf Klajn“Sinagoge u Srednjoj Evropi”

Dr. Mirjam Rajner“Rusko-jevrejska avangardna umetnost”

Dr. Mirjam Rajner“Lik Jevrejina lutalice u umetnosti”

Februar 2009: “Jevrejska umetnost i tradicija” - predavanja radionice u JOB-u, Studentskom klubu i hramu:

O B A V E Š T E NJ EIZVRŠNI ODBOR JEVREJSKE OPŠTINE ZEMUN

ZAKAZUJE REDOVNU (IZBORNU) GODIŠNJU SKUPŠTINU

Skuština će se održati u nedelju 1. marta 2009. godine sa početkom u 11. časova u prostorijama opštine u Dubrovačkoj ulici br. 21 Molimo članove Jevrejske opštine Zemun da se u što većem broju odazovu pozivu i prisustvuju Skupštini.

Sekcija za hebrejski jezik JOBi Ženska sekcija JOB

pozivaju vas na predavanje koje ćese održati u nedelju,

8. marta 2009. godine u 11h, na II spratu JOB, u maloj sali.

Tema predavanja: POLOŽAJ ŽENE OD BIBLIJE DO DANAS

Obele`en me|unarodni Dan holokausta

Odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih naci-ja 1. novembra 2005. godine, 27. januar proglašen je Danom sećanja na žrtve Holokausta.

Tog datuma, u organizaciji Republike Srbije - Ministarstva rada i socijalne politike - u 10 časova održan je komemorativni skup kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, koji se nalazi u ok-viru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu u Beogradu.

U ime Vlade Srbije, govor je održao ministar obra-zovanja, Žarko Obradović. U programu je učestvovao i hor „Braća Baruh“ Jevrejske opštine Beograd, koji je otpevao nekoliko prigodnih verskih pesama.

Vence su položili predstavnici Saveza jevrejskih op-stina Srbije, Ambasade Izraela, Vlade republike Srbije, Grada Beograda, Ministarstva prosvete, Muzeja geneo-cida i gradjani preživeli Holokaust. Istog dana u 11.30h položeni su venci kod lokacije logora „Topovske Šupe“. Tom činu prisustvovalisu i položili vence predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, Ambasade Izraela, Grada Beograda i Lože Bnei Brit - Srbije 676.

Molitvu za žrtve Holokausta kod Spomen obeležja Staro Sajmište i kod Topovskih Šupa, obavio je vrhovni rabin Srbije Isak Asiel

M.Grinvald

14 februar 2009. 15[EVAT / ADAR 5769.

Piše: Danijel Bogunovi}

Studentski klub JOB ove sezone radi punim kapacitetom. Cilj njegovih aktivnosti, privljačenje što većeg broja članova beograd-ske jevrejske omladine, ne samo da je ispunjen nego i nadmašen, jer njima sada prisustvuje i sve veći broj pripadnika srednje generacije.

Na osmišljenjim druženjima u organizaciji Studentskog kluba uvek se nađe bar pedesetak osoba. Kada se zna da u Beogradu ima stotinak aktivnih članova od 18 do 27 godina, posećenost je sasvim zadovoljavajuća.

Od tematskih večeri posebno se ističu: Karaoke takmičenje, Indijsko veče, Black and White sensation i obeležavanje Hanuke za omladinu. Takođe, organizovali smo veliku žurku povodom otvaranja Studentskog kluba u Centru lepih umetnosti “Guarnerius”, debatu o

palestinsko-jevrejskim odnosima, zajednički odlazak na kuglanje itd. U decembru su počeli časovi Hebrejskog za studente u Omladinskom klubu, a u januaru u organizaciji jevrejske omladine Beograda i kompjuterski kurs za sve članove Opštine.

Stoni tenis se igra gotovo svaki dan, pa se za donacija Konekšansa u vidu stola za ping-pong može reći da je - pun pogodak.Posebno valja pomenuti izuzetan doprinos jevrejske omla-dine u uspešnoj organizaciji Limud kešet seminara u Subotici.Atraktivni događaji poput Indijske večeri od velikog su značaja za privlačenje mladih ljudi. Indijska kuhinja je jedna od najegzotičnijih na svetu. Istina, priprema ovih jela nije mnogo skupa, ali zahteva mnogo truda.

Pod “dirigentskom varjačom” našeg kuvara Raše Mladenovića veliki deo indijske hrane uspeli smo da zgotovimo u Klubu, jer je cilj te večeri bio, između ostalog, i da studenti vide kako se ona priprema.

Indijski hlebčići, čili sos, povrće pomešano sa indijskim orhom, ljuti pasulj, pileći ražnjići na roštilju u posebnim sosovima mogli su da se degustiraju uz prijatne zvuke indijske muzike. Bio je to doživljaj za sve okupljene, a naročito one kojima je ovo bila prva prilika u životu da probaju indijsku hranu.

Neko bi, možda, zamerio tome što ovakvo tematsko veče nema veze sa Jevrejstvom. Međutim, videti na jednom mestu šezdesetak mladih osoba kako se radosno druže, pričaju, vesele i sa zadovoljst-vom planiraju da opet dođu na aktivnoti Jevrejskog omladinskog klu-ba, govori da je sve to imalo puno smisla. Uostalom, već sledeće veče biće sa jevrejskom tematikom, ali pripremljeno na moderan način, koji privlačan mladim ljudima. Ono će, takođe, učiniti da se osećaju delom naše jevrejske zajednice. Vreme klasičnih studentskih klubova sa suvoparnim predavanjima i isfucanim metodama, koje su, možda, na prethodne generacije imale efekata, odavno je prošlo.

JevrejskiPregled

JevrejskiPregled

OMLADINA DEŠAVANJA U STUDENTSKOM KLUBU

Vreme dosade odavno prošloDobro osmišljena dru`enja mladih sve privla~nija

i pripadnicima srednje generacije Hanukau studentskom klubu

Ove godine Hanuka u Studentskom klubu je obeležena na malo drugačiji način. Umesto uobičajene žurke, pot-pisnik ovih redova, koordinator za studente, odlučio je da student i njihovi prijatelji Hanuku dožive u punom sjaju i obeleže je na tradicionalan jevrejski način. Tako je za tu prigodu posluženo jelo iz bogate jevrejske kuhin-je. Uz ogromnu angažovanje Dijamante Beraha i Raše Mladenovića, napravljen je „Jerusalimski miks“, jelo iz Dijamantinog kuvara, što je bila prava atrakcija večeri. Lepo je bilo videti mlade ljude kako se angažuju u kuhinji oko pripremanja ovog ukusnog jevrejskog jela.

Posle večere, reč je uzela istaknuta članica Lea Montijas i ispričala zašto se slavi Hanuka i važnost njenog obeležavanja. Zatim je pokazala kako se pravilno pali Hanukia. Ovo malo predavanje je bila sjajna prilika da studenti nauče bitne stvari vezane za jevrejsku tradiciju.

Pošto je Omladinski klub u organizaciji praznika Hanuke pružio tehničku podršku, B’nei’ B’rit loža Srbije je novčano pokrila pripremanje ovog ukusnog jela. To je studentima omogućilo da budžet Kluba sačuvaju za organizaciju drugih aktivnosti. Događaj je privukao pedesetak gostiju, među koji-ma su bili ne samo clanovi omladinskog kluba nego i pripad-nici srednje generacije.

Danijel Bogunovi}

16 februar 2009. Jevrejski

Pregled

MUZEJ

Više aplikacija,

Piše: Vojislava Radovanovi}

Jevrejski istorijski muzej je u prošloj godini aplicirao kod domaćih i stranih fondacija i institucija sa, ni manje ni više, jeda-naest projekata! Neki od njih su već realizovani, neki se privode kraju, a neki tek treba da počnu, ako budu prihvaćeni.

Početkom godine, Ministarstvo za kulturu i Ministarstvo vera Republike Srbije odobrili su našem Muzeju sredstva za redovnu arhivsku delatnost i za štampanje Zbornika Jevrejskog istorijskog muzeja broj 9. Rad na Zborniku - istaknutoj naučno-stručnoj peri-odici našeg Muzeja, privodi se kraju.

Veoma nam je bila naklonjena i Skupština Beograda – Sekretarijat za kulturu. Za projekat koji se odnosi na fi zičku zaštitu muzejskih zbirki i fondova (restauracija, koričenje, i sl.) u prvoj polovini go-dine dobili smo prilično veliku svotu od kije smo sredili i zaštitili najugroženije fondove. Preostaje nam još nekoliko poduhvata u tom smislu. Kod Skupštine Grada smo ponovo konkurisali u oktobru sa projektom Obrada arhivske zbirke poklona i kompletiranje muzejske dokumentacije. Ovaj projekat je obimniji i nešto skuplji. Ako bude prihvaćen, čeka nas veliki rad u okviru arhivske delatnosti na jednoj strani, i snimanja zbirki na drugoj. To nas raduje, jer to je jedan od

onih „nevidljivih“, a izuzetno važnih, poslova u životu našeg JIM-a. Tokom godine smo prihvatili ponudu jednog kolege istoričara da

zajedno napravimo dokumentarni fi lm o Jevrejima Beograda. Film bi bio popularnog, ali obrazovnog karaktera, namenjen prvenstveno školskoj omladini, mada i široj publici. Za sredstva smo aplicirali sa dva odvojena projekta – kod Opštine Stari Grad i Sekretarijata za obrazovanje Skupštine Grada. Na fi lmu se uveliko radi, veći deo materijala je snimljen, a da li ćemo dobiti sredstva...

Predali smo nedavno Ministarstvu rada i socijalne politike – Sektoru za boračko-invalidsku zaštitu Republike Srbije zanimljiv projekat Atlas Holokausta – Jevreji u okupiranoj Srbiji, 1941-1945. To je istraživački i izdavački projekat, a krajnji rezultat biće prezen-tovan za godinu, godinu i po dana.

Od stranih institucija i fondacija, aplicirali smo kod Kleims kon-ferensa sa dva različita projekta – jedan se odnosi na fi nansiranje mikrofi lmovanja i digitalizacije arhivske građe makedonske proveni-jencije, a drugi na prevod na engleski treće i četvrte knjige „Mi smo preživeli ... Jevreji o Holokaustu“. Oba projekta su odobrena, a no-vac čekamo. Jedan od najambicioznijih projekata Muzeja i Saveza, predstavlja Memorijalni centar Sajmište. Realizacija je podeljena na tri faze. Za prvu, istraživačku, aplicirali smo kod Evropskog jevre-jskog fonda (EJF). Odgovor čekamo.

Ministarstva kulture i vere, Rotšild fondacija,opština Stari grad i mnogi drugi mogu biti sigurni da

}e njihove donacije biti celishodno utrošene

17[EVAT / ADAR 5769.

Još da napomenemo da čekamo i na odgovor Rotšild fondacije, koja nam je već pomagala. Ovde je opet reč o onom „nevidljivom“, a neophodnom, poslu obrade i analognih snimanja naših zbirki. Pre dve godine, zahvaljujući Rotšild fondaciji snimili smo i napravili iz-vanredne negative više od 50 odsto naših zbirki, a sada smo aplicirali za nastavak.

U 2008. Godini imali smo dve izložbe. Prva, pod nazivom Hagade, bila je postavljena na Filozofskom fakultetu povodom zapaženog seminara o jevrejskoj kulturi i tradiciji, održanog febru-ara meseca, a druga, Dokumenta fi latelističke judaike II, u Svečanoj sali JOB u septembra i pobrala je veliki uspeh. Tridesetak dana kas-nije, katalog Filatelističke judaike II dobio je bronzanu medalju na međunarodnoj fi latelističkoj izložbenoj smotri u Crnoj Gori, u klasi fi latelističke literature.

Kao i uvek, Jevrejski istorijski muzej je sarađivao sa velikim brojem istraživača (studenata, postdiplomaca, naučnika, novinara, umetnika, itd.) od kojih su neki provodili i po nekoliko dana kod nas. Jedan od takvih istraživača oborio je rekord – dolazio je nekoliko godina i ovih dana brani doktorat. Veoma razgranata je i saradnja sa drugim muzejima i više ili manje srodnim institucijama i orga-nizacijama. Tako već mesecima kontaktiramo sa Ambasadom Srbije u Argentini, nadležnom i za Čile, Urugvaj i Paragvaj. Ambasada raz-vija dobre kontakte sa lokalnim jevrejskim zajednicama, a podršku (informacije i knjige) dobija od našeg Muzeja.

Takođe, u 2008. godini posebno je došla do izražaja saradnja sa Turističkom organizacijom Beograda i turističkim agencijama. Rezultat toga su brojne organizovan grupne posete, mada je mno-go posetilaca, stranih i domaćih, dolazilo i u sopstvenoj „režiji“. Zahvaljujući sjajno smišljenoj manifestaciji „Noć muzeja“, posetilo nas je 2007. i prtekle godine oko 10.000 ljudi za kratko vreme. To je veoma bitna činjenica ne samo za naše predstavljanje u datom mo-mentu, već i za reklamu u širem smislu.

JevrejskiPregled

manje komplikacijaDragocena Magda

Pre nekoliko meseci u Muzej počela da dolazi gospođa Magda Berger, onako, da čita knjige iz naše biblioteke. Imajući u vidu njeno visoko obrazovanje, znanje nemačkog i mađarskog kao i volju da pomogne, predložili smo joj klas-ifi kuje razne materijale (uglavnom fotografi je, nove i stare, pojedinačne i grupne, muzejske časopise iz zemlje i sveta, biltene i drugu savremenu štampu, i što šta drugo), nagomil-ane po kancelarijama u iščekivanju „mirnog perioda“ da budu sređeni. Pošto „miran period“ nikako nije dolazio, Magda se prihvatila posla i rezultati su odlični. Svi materijali su temats-ki raspoređeni i zaštićeni, a Magdina volonterska pomoć se ogleda i u samom njenom prisustvu. Tako, kada ne znamo „gde nam je glava“, Magda motri na istraživače (stalno imamo bar jednog). Oni su, naravno, fi ni, ali i naša građa je vredna, pa bi po neki mogao i da se „zbuni“ ... Zato, Magda je tu.

Muzejske pri~e doktora Mi}eRedakcija knjige „Mi smo preživeli ...“ angažovala je dr

Miroslava Demaja da radi na distribuciji knjiga i komunikaci-jama. Ispostavilo se da je dotični, biolog po struci, nekada davno bio kustos-pedagog u Prirodnjačkom muzeju ... Danas je u penziji, radni vek je proveo u Institutu u Vinči, ali se odlično uklopio u muzejsku delatnost. Kao „diplomatsko dete“ stekao je široko obrazovanje i sjajno znanje engleskog jezika, pa sa uspehom i velikom voljom, kada god je to potrebno, vodi posetioce po postavci. Osim posebno najavljenih poseta, kakva je bila ona Berlinskog muzeja, koje zvanično dočekuje upravnica, sve ostale posetioce, domaće i strane, preuzima naš Mića, pa se sada možemo pohvaliti da imamo kustosa-pedagoga što mali muzeji, obično, nemaju.

Studentima, postdiplomcima, nau~nicima, novinarima vrata Muzeja širom su otvorena

18 februar 2009.

Teško je reći šta je više zabrinulo jevrejsku zajednicu u Srbiji: izraelska intervencija u Gazi, jednostran pristup većine medija toj akciji ili skupovi podrške Palestincima širom sveta koji su se najčešće pretvarali u erupcije antisemitizma. Tim povodom u našu redakciju pristigao je veliki broj pisama sa reagovanjima i komentarima, ne samo emotivnim nego i stručnim, koje, zbog nemogućnosti da ih objavimo u celini, donosimo fragmentarno.

Ostraš}eniduhovnik

Žene u crnom su, takođe, protestvovale. Njihovih protesta nažalost nije bilo dok su Hamasove bombe padale na jug Izraela i odnosile nevine živote. Danas su glasne u optužbama na račun onih koji su branili i brane ono što je najvažnije: sigurnost i miran život građana Izraela.

Islamska zajednica u Srbiji, na čijem je čelu glavni muftija Muamer Zukorlić, održala je 9. januara skup u Novom Pazaru pod parolom pomozimo Palestincima. Po ko zna koji put se pokazalo da se verske zajednice ne bave duhovnim, nego svetovnim poslo-vima, vršeći pritisak na dnevnu politiku, pojavljujući se u javnosti sa političkim programima suprotnim kanonima vere koju prop-ovedaju. U ostrašćenom govoru, koji je prenela TV B92, izneo je niz stavova neprihvatljivih za verskog poglavara koji bi po pravilu trebalo da širi ljubav i razumevanje. Nije propustio da pomene 10 genocida počinjenih nad Bošnjacima, posebno apostrofi rajući Srebrenicu, da bi se potom pravdao da on nije protiv Srbije i Srba. On sa ponosom ističe da je anticionista i opet pravi ‘’salto mor-tale’’ rekavši da nije protiv Jevreja, pritom namerno izbegavajući

da spomene i državu Izrael, jer je očigledno protiv njenog posto-janja. Biti cionista u jevrejskom svetu se doživljava kao nešto na-jsvetije. Cionizam označava vekovnu težnju Jevreja za povratak u domovinu. Konzul Palestine u Beogradu, istom prilikom je izneo stav da „bez ostvarenja konačnog cilja - Palestina sa Jerusalimom kao glavnim gradom - neće biti mira“. Samo je zaboravio da doda i deo iz svih palestinskih programa, da će se to desiti kada ‘’gurnu Izrael u more’’.

Nenad Fogel predsednik Jevrejske opštine Zemun10. januar

La` do la`iJedna od notornih laži sa potencijalno opasnim posledicama

je priča o fosfornim bombama koje je navodno IDF ispaljivao na Gazu. Ovu priču je lansirao norveški lekar Mads Gilbert, koji je predstavljen kao hrabar čovek čije su reči prenele sve vodeće svetske kuće BBC, CBS, CNN, Sky News, New York Times itd.

Zajedno sa kolegom, lekarom Erikom Fosseom, Mads Gilbert je stigao u Gazu kao aktivista propalestinske organizacije NORWAC. Radili su u Shifa bolnici u Gazi. Izjavili su da je Izrael testirao vrlo razoran eksploziv, nove generacije. Nisu mogli da potvrde broj žrtava ovog eksploziva, jer ih nisu ni videli, tumačeći to njegovom razornošću. Gilbert je čak izjavio da je Gaza 2009. novo stratište Palestinaca i da se može porediti sa Sabrom i Štilom. Sabra i Šatila su izbeglički logori u kojima su hrišćanski falangisti izvršili masakr nad Palestincima 1982. godine, za šta još uvek pos-toje tendencije da se okrivi Izrael.

Ovaj doktor nije lekar, humanista koji je došao u Gazu da po-mogne ljudima. Ovaj doktor je član norveške Crvene maoističke partije, koji je kao politički aktivista podržao teroristički napad 11. septembra na SAD. Dakle, vrlo nepouzdan izvor za objektivno izveštavanje.

Reporteri koji su po završetku sukoba počeli da izveštavaju iz pojasa Gaze, počeli su da šalju drugačije informacije od onih koje smo slušali tokom izraelske vojne akcija. Po izveštaču italijanskog Corriere Della Sera, broj žrtava (preko 1.500) koje su u etar slali izvori Hamasa daleko prevazilazi realan broj od 500 do 600, među kojima je najveći broj mladića od 17 do 23 godine regrutovanih, naoružanih i žrtvovanih od strane Hamsa. Palestinski reporteri su izjavili italijanskom novinaru da je situacija slična onoj posle su-koba u Dženinu, kada se prvo govorilo o 1.500 ubijenih, da bi se na kraju ispostavilo da se radi o 54 poginula od kojih su 45 bili naoružani muškarci. Sličnih primera je mnogo.

Šta je posledica neobjektivnog i pristrasnog izveštavanja? Odgovor na ovo pitanje postaje jasan kada se pročitaju komen-tari čitalaca, npr. na sajtu medijske kuće B92. Vesti i komentari vezani za događaje u Izraelu su bili najčitaniji i najviše komen-tarisani. Ne samo da je teško bilo pročitati po neki usamljeni i od ostalih nepodržani proizraelski komentar, nego je broj propalestin-

JevrejskiPregled

REAGOVANJA

Neuravnote`enpristup

SUKOB U GAZI

19[EVAT / ADAR 5769.

skih komentara punih izliva mržnje prema svemu što je jevrejsko bio toliko veliki, da čovek na tom realnom primeru shvata koliko mediji manipulišu ljudima. Antisemitizam koji divlja u komenta-rima čitalaca sajta B92 je toliko ozbiljan, da se s spravom možemo pitati, ne da li ga ima nego, u kojoj meri je latentan i šta bi se desilo ako bi postao manifestan?

Socijalno odgovorne medijske kuće bi trebalo da obezbede izbalansiran i objektivam prenos arapsko-izraelskog sukoba, neoslanjajući se na terorističku organizaciju Hamas, kao izvor informacija. Kako nisu problem samo informacije, nego i slike i naslovi koji pogrešno interpretiraju dešavanja, optužujući Izrael za ratne zločine, istine radi i njih bi trebalo objektivno koristiti. Posledice neobjektivog izveštavanja iz Izraela mogu biti opasne i po lokalne jevrejske zajednice. Od srpskih medija naročito očekujemo objektivnost, jer su Srbija i svi koji u njoj žive osetili na svojo koži šta znači medijska blokada.

Jelena Kalderon, 22. januar, Beograd

Motiv akcije je samoodbrana

Sasvim je pogrešno tvrditi da su agresivni kolonijalizam, ra-sizam i genocidna politika motivi sadašnje akcije Izraela u Gazi, kao što pišu neki pisci pisama (izdanje od 13. januara). Ako osoba ne reaguje emotivno na tragične događaje i pokuša da ih analiz-ira racionalno, ne samo samoodbrana nego i sam opstanak Izraela izranja kao motiv izraelskog napada na pripadnike Hamasa koji lansiraju rakete.

Od Izraela je traženo da prihvati palestinsku državu i njeno mirno egzistiranje duž jevrejske države. Izrael se složio. Ali kako je to moguće ostvariti ako jedan deo te buduće palestinske države ne priznaje postojanje Izraela i napada ga raketama? Izraelska vlada je započela ovu akciju da bi stavila do znanja da pre nego što se iznađe rešenje za ove dve države svi učesnici moraju da prestanu sa agresivnim akcijama. Umesto okrivljavanja Izraela, vaši kritički nastrojeni čitaoci bi trebalo da pomognu Izraelu da dođe do mirovnog rešenja koje bi uključilo radikalnu promenu Hamasove politike i kraj izraelske blokade Gaze.

Ja sam uveren da Izrael neće moći da ostvari svoje ciljeve vojnim sredstvima. Izgleda nemoguće naterati Hamas da prome-ni svoju politiku tako što će se voditi borbe na ulicama u gusto naseljenim gradskim područjima. Ukoliko međunarodna zajed-nica ne spreči Hamasove agresivne akcije tako što će na licu mesta razmestiti mirovne trupe i posmatrače, trenutna vojna ofanziva Izraela završiće se porazom. I to će biti početak kraja Izraela.

Jaša Almuli, 15. januar, LondonReagovanje objavljeno u listu „Gardian“

Izrael nijeimao izbora

…kada je umro Arafat, palestinske vlasti su izvršile pritisak na udovicu Suhu da se odrekne stotina miliona dolara sa računa pokojnika. Skromno se zadovoljila sa 40 miliona. Odakle Arafatu toliki novci, a gde su završile ostale pare to niko nije smeo ni da pita… Ogromna međunarodna fi nansi-jska pomoć namenjena palestinskom narodu nestajala je bez traga…

… kada je sa Hamasom pre šest meseci postignut dogovor o privre-menom prekidu neprijateljstava, imao je rakete dometa 16 kilometara. Istekom roka postignutog sporazuma Hamas je odmah iskoristio mogućnost da pokaže koliko je vojno ojačao (sporazum nije poštovan ni u vreme dok je bio na snazi) i počeo da bombarduje stanovništvo nezaštićenih grado-va u Izraelu sa raketnim dometom od preko 40 kilometara. Iran je preko spornih prelaza, bolje reći tajnih tunela, između Egipta i Gaze, dostavio hiljade raketa kineske proizvodnje Hamasu, sa nalogom da bombarduje Izrael. Ne samo Hamasu, nego i drugim palestinskim ekstremnim orga-nizacijama u pojasu Gze, Libanu i Siriji.

Izrael više nije imao izbora. Od Hamasovih raketa ugroženo stanovništvo Izraela tražilo je hitnu intervenciju vlade. Akcija je dugo pripremana, u međuvremenu su činjeni diplomatski napori da do rata ne dođe. Samo jedan dan pre početka akcije Cipi Livni, ministarka inostranih poslova Izraela, posetila je Egipat. Ministar inostranih poslova Egipta Ahmed Abul Geit zvanično je osudio politiku Hamasa; samo tog dana, za vreme boravka Cipi Livni, na Izrael je ispaljeno 60 raketa, egipatski mini-star je rekao da njegovi napori nisu urodili plodom i da je Hamas isključivi krivac za nastalu situaciju. Sledilo je bombardovanje Hamasovih instituci-ja, bombe su padale i na džamije iz kojih se dizao gust dim, Hamas je i u džamijama sakrivao bombe, samo u jednom danu zatrpano je bombama 40 tunela, pravi grad ispod zemlje, pun raketa i raznog oružja…

Strada nevino stanovništvo na obe strane. Ali i tu i ma razlike, Hamasovci ispaljuju rakete nasumice… nisu pogodili ni jedan vojni cilj, nisu ni gađali u tom pravcu, želja im je samo da unište Jevreje.

...pragmatičnog lidera za mir, za stvaranje palestinske države, Abu Mazena, kako Mahmuda Abasa zovu na ovim prostorima, niko ništa ne pita. S druge strane, Hamas ne može da prihvati takvu obavezu, suviše se zadužio kod Ahmadinedžada i Nasrale, vođe Hezbolaha u Libanu, koji je po nalogu Irana trebalo da da granatira gradove na severu Izraela čim počne izraelski kopneni deo akcije. Poučen iskustvom iz nedavnog rata u Libanu, kada je priznao grešku što je prvi napao Izrael, nije smeo da je ponovi, pa je sve ostalo samo na verbalnim napadima. Ipak, iz Libana su ispaljene četiri rakete na sever Izraela, nije bilo žrtava, a izraelska vojska je odmah otvorila artiljerijsku vatru na područje odakle su ispaljene rakete iz Libana. Raketiranje iz Libana je odmah prestalo.

A mir? Većina stanovnika Gaze, kao i Izraelaca, je za mir, ali Palestince niko ne pita šta oni žele, oni su samo oružje okrenuto protiv Izraela u ru-kama antisemitskih vođa na Bliskom istoku koji imaju neke druge planove i interese.

...činjenica je da su izraelske snage uspele da gotovo potpuno unište infrastrukturu Hamasa, ali vođe su sačuvale svoje glave, sakriveni u bun-kere mirno gledaju nesreću sopstvenog naroda i spremaju se za neki novi rat.

Milan Fogel, Ašhkelon, Izrael

JevrejskiPregled

20 februar 2009.

Piše: Oliver Klajn

Jevrejska nacionalna i univerzitetska biblioteka je istovre-meno glavna institucija ove vrste države Izrael, čitavog jevre-jskog naroda i, na kraju, najstarijeg izraelskog univerziteta Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Sakuplja, gotovo bez ikakve selekcije, štampane materijale izdate u Izraelu i nastoji da dođe u posed svih objavljenih dela koja se njime bave širom sveta. U ovo ogromno more publikacija spada hiljade časopisa svih vrsta od biltena pojedinih škola ili letaka do najznačajnijih nacionalnih listova i vladinih izdanja. Identičan pristup je i kada je reč o sakupljanju pisanih tvorevina, slika i snimaka Jevreja iz dijaspore odnosno u čitavom svetu. I ovde se u zbirku uvršćuje sve što je dostupno bez obzira na značaj, vrstu materijala i delat-nosti u koju spada, opredeljenje autora, a sve u cilju rekonstru-sianja jevrejske istorije i spoznaje kulture ovog naroda. Svi pe-riodi su obuhvaćeni i sva područja sa kojih su sačuvani materi-jali. Zastupljeni su svi jevrejski jezici a najznačajniji su svakako hebrejski, jidiš i ladino. Biblioteka poseduje najveću kolekciju Hebraike, enciklopedije na hebrejskom jeziku. Isti je slučaj i sa, u svetu poznatijom, enciklopedijom Judaikom koja je, za raz-liku od Hebraike, na engleskom jeziku i pre svega fokusirana na jevrejske teme. Biblioteka je ujedno i najstariji deo Hebrejskog univerziteta. Osnovana više od tri decenije pre Univerziteta pr-vobitno je služila kao svetski centar za čuvanje knjiga sa jevre-

jskom tematikom. Glavna univerzitetska biblioteka postaće 1925. godine dok je godina osnivanja 1892. Predstavlja drago-cenu riznicu znanja za naučnike i istraživače iz mnogih oblas-ti. U fondu ima više od pet miliona knjiga i časopisa. Tu nisu uračunate posebne kolekcije rukopisa, mapa, zvučnih zapisa i sličnih predmeta.

Da bi se olakšala pretraga izdaju se tri vrste bibliografskih iz-danja. Jedno je tromesečna publikacija „Kirjat sefer“, posvećena delima koja ugledaju svetlost dana u Izraelu i enciklopedijama Hebraici i Judaici. Druga dva bibliografska glasila su Indeks članaka o jevrejskim studijama i Bibliografi ja knjiga štampanih hebrejskim slovima koja postoji i u elektronskom obliku. Svojevrsnu poslasticu za naučnike i radoznalce predstavljaju specijalne zbirke. Tu su ar-hiv privatnih papira Alberta Ajnštajna, zatim izuzetno bogata zbirka mapa, putopisnih knjiga, vodiča i atlasa „Eran Laor“. Eran Laor sačinajavaju, pre svega, mape Jerusalima i Svete zemlje. Posebno

JevrejskiPregled

VIRTUELNO JEVREJSTVO

Jevrejska nacionalna i univerzitetska

biblioteka

Ova jerusalimska riznica znanja sadr i više od5.000.000 knjiga i ~asopisa u šta nisu ura~unate kolekcije

rukopisa, mapa, zvu~nih zapisa...

Zbirka knjiga koje se baveKabalom nosi ime Geršoma

Šolema, nekadašnjeg profesora Hebrejskog univerziteta, koga

smatraju za~etnikom njenogmodernog nau~nog izu~avanja

21[EVAT / ADAR 5769.

mesto zauzimaju arhivi preko 400 značajnih Jevreja. Ovo je rezultat višedecenijskog rada. Prvi je, još 1927. godine, svoje spise zaveštao Ahad Haam, čuveni sekularni jevrejski mislilac i esejista. Pojedini lični arhivi sadrže mali broj dokumenata i pisama, a neki poseduju enormnu hrpu materijala. Sprema se i digitalizacija svih tih ličnih materijala.

Rukopisno odeljenje ima devet hiljada hebrejskih i još dve hiljade arapskih rukopisa. U specijalne zbirke svakako spadaju dokumen-tacija i izdanja vezana za Ujedinjene nacije i njihovu preteču Ligu naroda. Dosta toga je dostupno preko interneta. Edelštajnova zbirka je nazvana po Sidniju Edelštajnu hemičaru, pronalazaču i fi lantropu. Edelštajn je bio opčinjen istorijom nauke i tehnologije. Ostavio je ve-liku biblioteku, a postoji istraživački centar sa njegovim imenom pri Hebrejskom univerzitetu koji se bavi istraživanjem istorijata i fi lo-zofskog aspekta nauke i tehnike. Ima mnogo retkih knjiga, a poseban naglasak je dat literaturi iz Edelštajnove struke hemije. Dužna pažnja se pruža Jevrejima u medicini. Naslovi jedne četvrtine književne zbirke Sidnija Edelštajna dostupni su u okviru kataloga na internetu kao i razne druge informacije vezane uz ovu kolekciju.

Posebno spremište knjiga je posvećeno Evropskoj uniji, odnos-no izdanjima ove asocijacije država. Kompletan katalog se može pretražiti na mreži. Zbirka knjiga koje se bave Kabalom, misticiz-mom i religijskom istorijom nosi ime Geršoma Šolema, nekadašnjeg profesora Hebrejskog univerziteta, koga smatraju začetnikom mod-ernog naučnog izučavanja Kabale. I ovde je ceo katalog na sajtu. Zanimljive su i specijalne kolekcije članaka o judaizmu, jevrejskoj istoriji i Izraelu kao i ona muzikološka, koja sadrži partiture, zvučne snimke, knjige i slično iz sfere jevrejske i izraelske muzike. Od neprocenjive važnosti je Institut mikrofi lmovanih rukopisa na hebre-jskom koji deluje pri biblioteci. Nastoji da prikupi kopije mikrofi lmo-va hebrejskih rukopisa svih biblioteka sveta kao i one u privatnom vlasništvu. Institut poseduje 74.000 mikrofi lmova ili više od 90 posto poznatih rukopisa na hebrejskom. Bilo bi sačuvano mnogo više da jevrejska istorija nije toliko tragična i propraćena spaljivanjem kn-jiga. Uprkos velikoj produkciji rukopisa veoma obrazovanog jevre-jskog naroda mnogo toga se nije sačuvalo i zbog preterane upotrebe. Rasuta pisana dela na hebrejskom mogu se naći danas u čak 600 kolekcija u 25 država. Institut realizuje poterbu za stvaranjem jednog centra sa svim jevrejskim rukopisima radi celovite slike. Ovo telo je osnovano na inicijativu Ben Guriona 1950., a Deo Jevrejske na-cionalne i univerzitetske biblioteke će postati 1963. godine. Raspad Sovjetskog Saveza olakšao je pristup i mikrofi lmovanje rukopisa u Moskvi i Sankt Petersburgu. Čak 20.000 spisa je mikrofi lmovano od tada. Sada se nastoji da se nabave pojedinačni rukopisi, često zagubljeni ili zaboravljeni. Sarađuju sa Bodleanskom bibliotekon u Oksfordu a sa bibliotekom Palatina u Parmi izdaju zajedničke kata-loge. Sprema se katalog rukopisa iz Vatikanske biblioteke. U porastu je i kolekcija mikrofi lmova sa jevrejskom štampom.

Zasebnu celinu predstavlja Nacionalni zvučni arhiv u kojem su snimci muzike sa područja Svete zemlje od tridesetih godina prošlog veka do danas. Uključuje i muziku onih koji nisu Jevreji, a žive na ovom području i još neke zvučne zapise poput političkih govora. Koristi se bibliotečki Alef sistem pomoću kojeg se utvrđuju tačna lokacija i raspored knjiga ili drugih predmeta zatim se vodi eviden-cija o pozajmicama, plaćanju članarine, samom članstvu biblioteke i

slično. Na ovom sistemu je zasnovan i Nacionalni zvučni arhiv. Oko 30 posto je na Internetu, nažalost, samo na hebrejskom.

Poseban odeljak je izdvojen za poklone koje je Biblioteka dobi-jala. Oni uključuju sve, od drevnih jevrejskih rukopisa do kompakt diskova i disketa. Iako je, naravno, naglasak uveliko na jevrejskoj tematici primaju se i dela koja nisu u direktnoj vezi sa Jevrejstvom. Najbitniji su svakako pokloni, odnosno zaveštanja, znamenitih Jevreja poput ličnih arhiva ili nota i muzičkih materijala velikih kom-pozitora. Biva i da biblioteka odbije donacija ukoliko na primer ima dovoljan broj primeraka neke knjige.

Posetilac biblioteke nikako ne sme da ispusti iz vida jednu od najlepših karakteristika ove ustanove koja, uzgred, nema nikakve direktne veze sa njenom delatnošću. To su svetski poznati Ardonovi prozori nazvani tako po Mordehaju Ardonu jednom od najvećih iz-raelskih slikara. Ovi obojeni prozori su izloženi na biblioteci. Delo je posvećeno proroku Isaiji i njegovoj viziji mira. Odnosi se na tri stiha iz Starozavetne knjige proroka Isaije. Leva strana umetničkog dela prikazuje puteve mnogih nacija u Jerusalim. Centralni deo prikazuje sam Jerusalim. Iznad zidina je pergament sa citatom iz Biblije. Tu je i kabalističko drvo Sefi rot. Na desnoj strani su oružje i granate pret-vorene u ašove u skladu sa stihovima kod Isaije. Adresa koju treba posetiti je jnul.huji.ac.il. Prezentacija na vebu je dvojezična odnosno na hebrejskom i engleskom.

JevrejskiPregled

Levi~arenjePosebna kolekcija je Arhiv izraelskih internet sajtova. Ovaj

poduhvat je zasad u eksperimentalnoj fazi. Teži da sačuva kom-pletne sajtove koji su odabrani po dva kriteijuma. Prvu grupu čine veb sajtovi posvećeni izborima za Kneset održanim pre dve godine. Za ove izbore je učinjen presedan. Dok se u biblioteci čuvaju štampani materijali svih ranijih izbora u Izraelu, po prvi put je odlučeno da se izborna propaganda i programi čuvaju u elektronskom obliku. Sve je preneto sa interneta i sačuvano na bibliotečkom serveru. Postoje određeni tehnički problemi kod pregledanja ovih političkih sajtova, a nastali su pri prenosu po-dataka. Drugu grupu sajtova predstavljaju oni koji se bave su-kobom Jevreja i Arapa (muslimana). Mogu se pogledati starije verzije nekih od ovih sajtova. Merila po kojima su veb prezen-tacije odabirane su za svaku kritiku. Dominiraju ultrelevičarski i izdajnički sajtovi raznih nevladinih organizacija i građanskih inicijativa koji se zalažu isključivo za arapske interese radeći na uništenju sopstvene države.

Od neprocenjive va`nosti jeInstitut mikrofilmovanihrukopisa na hebrejskom koji poseduje 74.000 mikrofilmovaili više od 90 posto poznatihrukopisa na hebrejskom

22 februar 2009.

Piše: Nikola Šuica

‘Proces’ Franca Kafke (1883 -1924) prevratno je književno delo modernog doba što pronosi nevolje ličnosti pred pitanjem slobode i odslikava ustrojstvo ukupne razvijene civilizacije.

Pravnik i službenik osiguravajućeg društva zvanično, a književni putnik kroz opažanja i osećaje, Kafka je pisanjem uneo ne samo uvide u stanje Jevrejske vere i nasledja, nego je kao senzibilni mislilac bio i dijagnostičar ubrzanih prom-ena u Pragu s početka prošlog veka.

Slikovite i zagonetne situacije u jeziku i tekstu, već decenijama su predmet čitalačkih otkrivanja, a jednako istraživačkih studija, kao i uticaja u svim stvaralačkim dis-ciplinama.

U pripovetkama, u tri romana, dnevničkim zapisima i pis-mima ocu ili voljenim ženama, Kafka odvažno i grozničavo odaje intenzitete apsurda i doživljenog tereta, slutnje, spir-itualnih afekata ali i osobenog crnog humora. Zahvaljujući njegovom prijatelju Maxu Brodu koji mu nije uslišio posled-nju želju da uništi sve rukopise, ‘Proces’ je od objavljivanja, svega godinu dana posle Kafkine sahrane otpočeo da stiče reputaciju. Još pre Drugog svetskog rata knjiga se pokazala kao sažeto otiskivanje ka propasti, ali i trijumfalno hvatanje ukoštac sa etapama poniženja i beznađa modernog čoveka. Kratki roman o iracionalnom progonstvu i zloupotrebi učinio je Kafkinog junaka Jozefa K. optuženikom herojske spoznaje autoritarne birokratije.

Mračna sudbina nametnute krivice u poslednjih više od pola veka dospela je i kao stanje svesti i tema u školsku lektiru, zauzimajući isto tako raznolike pozorišne i tele-vizijske obrade kao i dve fi lmske verzije (Orson Welles 1962., David Jones 1987.). Epizode doživljaja i suočavanja središnje ličnosti ovog sažetog romana ne prestaju u svojim istančanim slojevima da pobuđuje različite reakcije. Po svoj prilici je posle haskale ili jevrejske prosvećenosti, takvo Kafkino mentalno putovanje kroz osudjenika Jozefa K bilo i indirektni prenos u tragove istorijskih nevolja i utvrdjivan-ja stanja bez utehe.

Adaptirajući roman, dramski pisac Dejvid Zejn Mairovic (David Zane Mairowitz), koji se već četiri decenije bavi Kafkinim delom, ponudio je svoju obradu teksta uspešnoj francuskoj umetnici ilustracije Šantal Montelije (Chantal Montellier), čiji je crtački pristup i u drugim grafi čkim nove-lama imao ‘kafkijanske’ slikovite konstante: opustele trgove u završnici austrougarske imperije, dugačke koridore pred kancelarijama i stanovima, zbunjujuće velelepne ulaze u takozvane ‘palate pravdi’ dobro prenesene, na primer i ra-nije, u fi lmu Orsona Velsa Proces za čiju scenografi ju su, inače, poslužile ulice gornjeg grada u Zagrebu. Napuštajući sedimentni rastvor Srednje Evrope koji odlikuje i mnoge prenose nekadašnjeg jevrejskog života u getima gradova i varoši, umetnica se otisnula ka slikovitim detaljima pratećih predmeta epohe.

JevrejskiPregled

KULTURA

Procesšto ne prestaje

NOVA IZDANJA

Grafi~ka novela“The Trial - Franz Kafka”do ivela ogroman uspeh

23[EVAT / ADAR 5769.JevrejskiPregled

U crno beloj grafi čkoj noveli, dekorativni ramovi, časovnici i brave, zidovi i vrata, drvo i mesing kao i kret-nje i krupni planovi fi gura i lica pobudjuju vrtlog zbivanja u junaku što nosi lik samog pisca, sačuvan na fotografi jama. Raskidajuća tenzija u najnovijoj verziji koju su ponudili Mairowic i Montelije okrenuta je dejstvu zagonetnih situaci-ja, gde se smenjuju pretnje i izazovi: od skeleta i razbarušene dece, do erotski izazovnih devojaka koje presreću junaka u opštoj društvenoj psihozi ubrzane smene prizora. ‘Proces’, tako tretiran i podvrgnut uvidima iz slojevitih asocijacija savremenog slikarstva i fi lma objavio je u svojoj ediciji Eye Classics izdavač Self Made Hero, proglašen nedavno za na-jperspektivniju mladu izdavačku kuću u Velikoj Britaniji. Kafkin ‘proces’ vlastitog životopisa, odnos s roditeljima, verom i državom, pitanja cionizma i asimilacije, umetnosti i pravila, sada i kroz grafi čku novelu dospevaju u ustrojst-vo savremenog sveta kontrole i meteža medija koji nas sve okružuju. Otud i razlog aktuelnosti: junak knjige, praški bankar Jozef K. gurnut je u mehaniku nametnutih zahteva, gde pretnje, sukobi i demonske sile budućnosti u ekonom-skim, birokratskim i ideološkim mehanizmima stvaraju potresni košmar.

KRATKA PRI^A

Povratak u ~istotu

Racija se desila u Bohnja getu u Poljskoj. Među ljudima uhvaćenim tog dana bio je veliki broj mladih žena koje su bile potpuno svesne šta ih čeka. Razgovarale su među sobom i izabrale predstavnicu, mladu, atraktivnu ženu u ranim dvadesetim. Prišla je glavno-komandujućem nemačkom ofi ciru i rekla:

‘’Svesne smo neizbežnog. Ubićete nas kao što ste ubili druge nevine Jevreje pre nas. Zahtevamo da nam ispunite posled-nju želju!’’

‘’Ispunimo?’’, prasnuo je nemački ofi -cir stavivši ruku na pištolj. ‘’A, šta je to ako smem da pitam?’’, rekao je besnim glasom.

‘’Zahtevamo da se obredno kupatilo, koje je zatvoreno pošto ste okupirali naš grad, otvori, očisti i zagreje i da nam do-zvolite da se u njemu porinemo.’’, rekla je mlada žena.

Za nešto više od pola dana, žene su očistile mikve i napunile ga vodom. Brižljivo su se očistile, okupale i po tom se porinule u vodi mikve po Zakonima obredne čistote.

Kada su izvedene na streljanje nemač-ki ofi cir je pozvao mladu ženu koja je rano toga dana razgovarala sa njim. Dok je sta-jala pred njim, rekao je:

‘’Vi ste prljava rasa, izvor svih bolesti i destrukcije u Evropi. Iznenada, pre smrti, želite da se očistite. Kakve ste vradžbine

bacale u svom obrednom kupatilu?’’‘’Čistoća tela i čistota duše deo su

naše tradicije i naš način života. Gospod je uveo naše čiste duše u ovaj svet, u čiste domove naših roditelja i mi želimo da se u čistoti vratimo svome Ocu na nebu.’’

Nemački ofi cir je izvadio pištolj iz fu-trole i sa kratkom rastojanja ubio mladu ženu, pucajući joj u glavu. Većina ostalih žena je ubijena tog dana.

(To Return in Purity-Yaffa Eliach, Total Immersion.Mikveh Antology, Rivkah Slonim;

Priča je zasnovana na razgovoru au-torke Yaffe Slonim sa rebecin Broniom Spira, juna 1976.)

Prevela i priredila Jelena Kalderon

24 februar 2009.

OtkazZ A G R E B

(Hrvatska) - Tek što je prvi put gos-tovala kao novi komentator na Novoj TV, poznata riječka književnica Vedrana Rudan – piše „Politika“ – dobila je otkaz. Povod je bio njen komentar posvećen Međunarodnom danu Holokausta u kojem je „povukla paralelu između Holokausta i sukoba u Gazi“. Usput je uvredljivo govorila o Ani Frank, a povrh svega poručila Jevrejima da „prestanu biti Jevreji i postanu ljudi“. Brzom intervencijom predsednika Koordinacije Židovskih općina Hrvatske dr Ognjena Krausa ovaj antisemitski ispad je osuđen da bi, nakon toga, poprimio ishod sa početka teksta.

Ono što je, takođe, važno jeste da emisija nije išla uživo i da je tri puta prikazana na Dan Holokausta. Iz toga se može zaključiti da je urednik ili nije pogledao pre puštanja ili se i sam slaže sa sugesti-jom komentatorke upućenom Jevrejima. Tim „marginalijama“ će se svakako pozabaviti većinski vlasnik medijske grupacije CME, koja poseduje i Novu TV, Ronald Lauder, predsednik Svetskog jevrejskog kongresa.

Ministarkin govor mr`nje KEJPTAUN – Jevrejska krovna organizacija u Južnoj Africi

je uložila protest protiv zamenika ministra spoljnih poslova Fatime Hajaig zbog govora mržnje – javlja JTA. Protest je podnet Južnoafričkom komitetu za ljudska prava,

Govoreći nedavno na propalestinskom skupu, Hajaig je ust-vrdila da “jevrejska novčana moć” kontroliše Ameriku i većinu drugih zapadnih zemalja.

- Oni u stvari kontrolišu Ameriku, bez obzira na to da li su na vlasti republikanci ili demokrate. Amerika i većina zapadnih zemalja su u rukama jevrejskog novca i ako ih taj novac kontroliše onda ne možete očekivati ništa drugo od ovog što se dešava – ob-

jasnila je okupljenima “kako stvari stoje”.Direktor Jevrejskog borda Vendi Kan osudila je ono što je

nazvala “klasičnim anti-jevrejskim stereotipom i širenjem teorije zavere koja se koristi da se Jevreji prikažu kao intriganti, manipu-latori i osobe nelojalne zemljama u kojima žive”.

- Jevrejska zajednica je zaprepašćena ovakvim javnim izlivom netrpeljivosti i to od strane visokog vladinog predstavnika – rekla je ona.

Ukrajinske zajedniceobele ile Šoa

KIJEV (Ukrajina) - Sve jevrejske zajednice u Ukrajini su Dan Holokausta obeležile paljenjem sveća i minutom ćutanja, odavši tako počast Jevrejima, žrtvama Šoa – javlja jevrejska telegrafska agencija.

Ovom događaju prethodila je nedelja raznih manifestacija (sastanaka, okruglih stolova, seminara, diskusija, izložbi i prika-zivanja fi lmova), kojima je obeležen Međunarodni dan sećanja na Holokaust, kao i sećanje na million i po ubijenih ukrajinskih Jevreja.

Nije bilo zvanične nacionalne ceremonije, ali je Ukrajinski cen-tar za studije o Holokaustu, na Akademskoj instituciji za političke i etničke studije bio domaćin memorijalnog skupa pod nazivom “Šest miliona srca” U isto vreme grupa mladih Ukrajinaca okupila se da obeleži ovaj događaj u Jevrejskom savetu Ukrajine.

Mladi} optu`enza napad na sinagogu

PARIZ (Francuska) – Dvadesetogodišnji mladić pritvo-ren je zbog bacanja devet Molotovljevih koktela na sinagogu u predgrađu Pariza. On je optužen za razaranje i degradaciju imov-ine iz religioznih pobuda što predstavlja otežavajuću okolnost. Proces protiv njega pokrenut je 9. januara, a maksimalna kazna za takvo delo iznosi 20 godina.

Od devet bačenih koktela dva su eksplodirala upalivši vatru i u susednoj zgradi. Slučaj su rešavali inspektori obučeni za terorizam koji su identifi kovali DNK osumnjičenih na torbama sa kamenjem ostavljenim pored sinagoge. Druga tri osumnjičena su ispitana i puštena.

JevrejskiPregled

Po~ast planinarkiSIDNEJ (Australija) - Australija je dodelila jedno od

svojih najviših odlikovanja Jevrejki koja je ušla u istoriju kada se sa ćerkom popela na Mont Everest.

Čeril Bart je u pre neki dan odlikovana ordenom “Ofi cira australijskog reda”.

Odlikovanje je posvetila preminulom ocu Eriku Klinghoferu koji je nakon Holokausta emigrirao iz Mađarske u Australiju.

- Ja sam prva generacija Australijanaca. Moja majka je došla iz Poljske, a otac, koji je preživeo koncentraciomi logor, stigao je u Australiju bez novca i bez posla.

Prošlog maja su Čeril Bart i njena ćerka Niki postale prvi duo majka i ćerka koji se uspešno popeo na najviši vrh na svetu. Njih dve, koje su na vrh Everesta donele i zastavu Izraela ušale su u istoriju i kao prvi takav duo na svim kontinentima.

Odlikovanjem je odato priznanje za doprinos sportu, kao i za ekonomski i kulturni razvoj Južne Australije.

25[EVAT / ADAR 5769.JevrejskiPregled

Sarkozi: Gilat Šalit je ivPARIZ (Francuska) – Otac otetog i zarobljenog izraelskog

vojnika Gilada Šalita, nakon razgovora sa francuskim predsednikom Nikolasom Sarkozijem, rekao je da se nada oslobođenju sina.

Noam Šalit je nedavno pozvan na hitan sastanak sa francuskim predsednikom i tom prilikom je novinarima izjavio da ga je Nikola Sarkozi uverio da mu je sin živ i da francuska vlada “koristi sva raspoloživa sredstva” da ga oslobodi.

“Danas smo dobili nadu” dodao je bez objavljivanja više detalja o pregovorima o mogućem oslobađanju ili dokazima da je Gilad Šalit živ. Hamas ga je kidnapovao 2006.

Ovo je treći put da Noam Šalit dolazi u Francusku otkad mu je sin otet. Gilad je imao dvojno, izraelsko-francusko, državljanstvo.

Prilkom poseta liderima u regionu Bliskog istoka, među kojima I sirijskom predsedniku Bašaru Asadu, koji ima bliske veze sa Hamasom, Sarkozi se konstantno zalagao za oslobađanje Gilada Šalita

- Gospodin Šalit je izraelski vojnik ali je, takođe i francuski državljanin - izjavio je u u torak u Damasku jedan francuski zvaničnik, dodavši - Mi čvrsto insistiramo na tome jer je naša dužnost da branimo naše građane.

Umro RabinLeon Klenicki

NJUJORK (SAD) – Dana 25. januara preminuo je rabin Leon Klenicki, čovek koji je mnogo učinio na unapređenju odnosa između Jevreja i hrišćana. Klenickog je papa Benedikt XVI, 2007. godine, proglasio papskim vitezom u znak priznanja za njegov is-torijski doprinos unapređenju odnosa između katolika i Jevreja.

Klenicki je 28 godina radio za Ligu protiv klevetanja (Anti-Defamation League), pre nego što se penzionisao 2001. godine.

Ugledni teolog i učenjak napisao je brojne knjige i članke na katoličko-jevrejske teme.

Rođen u Argentini, Klenicki je bio član Komisije argentinske vlade koja je istraživala nacističke aktivnosti u Argentini od 1933. do 1945. godine.

BERLIN (Nemačka) –Na protestu u Minhenu demonstratori su obeležili Dan sećanja na Holokaust zahtevajući okončanje poslova između “Simensa”, jedne od najvećih nemačkih kompanija i Irana.

Moglo bi se reći da se cela kampanja fokusirala na odnos tog poslovnog giganta sa pomenutom islamskom republikom.

Demonstratori su se okupili na Olimpijskom stadionu da bi delili letke akcionarima koji su dolazili na godišnji generalni sastanak. Uz to zahtevali su od Simensa da “obelodani poslove koje ima sa

Iranom i da ih okonča” sve dok Islamska republika ne zaustavi svoj nuklearni pro-gram i prestane da preti Izraelu rečima i oružjem.

U otvorenom pismu upućenom “Simensu” rečeno je da je “u poslednjih nekoliko godina zaključio više velikih poslova sa Iranom” i da zapošljava više od 350 ljudi u svom iranskom ogranku znajući pri tom da “je jedan od objavljenih ciljeva iranske vlade da izbriše Izrael sa mape sve-ta”. Kako je moguće da kompanija “koja je profi tirala od ropskog rada u Aušvicu, bude važna potpora antisemitskog i terorističkog režima koji guši manjine i

negira prava ženama i predstavlja glavnu prepreku mirnom rešenju bliskoistočnog konfl ikta zbog podrške koju pruža Hamasu i Hezbolahu.”

Demonstranti su zahtevačli da “Simensovi” akcionari obelodane sve pro-jekte sa Iranom koji su u toku ili se planira-ju i da se ustanovi da li ta fi rma posluje sa kompanijama koje kontrolišu Iranske revolucionarne garde od kojih su neke pod sankcijama EU. Takođe, tražili su da se razjasni da li se, naizgled benigna teh-nologija, kao ona koja služi za nadziranje raznih sistema, koriste da taj režim zastraši i uguši opoziciju.

Demonstranti zahtevaju okon~anje poslovne saradnje izme|u Simensa i Irana

26 februar 2009.

DOBROVOLJNI PRILOZIPORODI^NE VESTI LI^NE VESTIBEOGRAD

Za “Mi smo pre iveli”50 CND - Branka i dr Velimir Kon sa decom, Vinipeg,

Kanada, povodom godišnjice smrti dragog tate, dede i tasta Josipa Jože Erliha. Njegov plemeniti lik živi u nama.

3.000 dinara – Rea ŽivkovićHevra kadiša – za Groblje5.000 dinara – Ljubomir Janković, sa decom Irinom i

Vladimirom, povodom prve godišnjice smrti supruge Vesne Rot-Janković

50 evra – Mladen Hercl, za Hevra kadišu - održavanje Aškenaskog groblja

3.000 dinara – Hari Štajner, u spomen na roditelje3.000 dinara – Rea Živković2.000 dinara – Slavko Đukić

Za Jevrejski pregled2.000 dinara – Smilja Tišma1.000 dinara - Ana i Teodor Kovač, Novi Sad200 dinara – Natalija Verber

Za Omladinski klub2.000 dinara – Natalija Verber

Za Hram2.000 – Ljubica Navonović, povodom dve godine od smrti

supruga Nisima Navonovića

Za Hor „Bra}a Baruh“3.000 dinara – Perl Zita Glavaški, povodom smrti dr Perla

Lehela

Za Socijalni fond3.000 dinara – Rea Živković

NOVI SAD

Za Opštinu2.000 dinara – Elvira Fisl

Za Socijalni fond5.000 dinara - Tatjana Rajh iz Graca (Austrija)

JevrejskiPregled

IN MEMORIAM

U zoru, 31. decembra 2008. godine, umro je u Novom Sadu profesor dr Dušan Jovanović, upravnik Dečje hirurgije u pen-ziji.

Prof. dr Dušan Jovanović je rođen u Novom Sadu 18. januara 1922. godine.

Potiče iz stare, poznate porodice. Maturirao je 1940. godine u novosadskoj muškoj gimnaziji “Kralj Aleksandar I”.

Studije medicine je počeo u Segedinu, nastavio u Zagrebu, a diplomirao 1949.

godine u Beogradu. Specijalistički ispit iz opšte hirurgije je položio 1953.

godine u Beogradu, a 1956. I specijali-sticki ispit iz decje hirurgije.

Ceo radni vek je proveo u Glavnoj pokrajinskoj bolnici, na raznim dužnostima

od specijalizanta do upravnika Klinike za decju hirurgiju. Godine 1979. habilitovan je za redovnog profesora.

Boravio je na usavršavanjima u naj-eminentnijim zdravstvenim ustanovama u Parizu i Minhenu.

Kao student, 1944. godine, sklonio se, sa grupom lekara i studenata, u novosadsku bolnicu gde su uspeli spasiti živote dvade-set jevrejskih logoraša iz Borskog rudnika. Zbog toga, a i zbog velikog i iskrenog prijateljskog odnosa, Jevrejska opština u Novom Sadu ga je izabrala za počasnog člana. Bio je to drugi takav slučaj od 1872. godine.

Godine 1972. bio je član prve veće grupe Novosađana koji su posetili stare pri-

jatelje u Izraelu. Najzad, 30. oktobra 2007. godine, memorijalna institucija Jad Vašem dodelila je prof. dr Dušanu Jovanoviću “Medalju pravednika među narodima”. Nju mu je predao ambasador Izraela Artur Kol, u beogradskoj sinagogi, u prisustvu predsednika države g. Borisa Tadića.

Godinama je bio predsednik Srpske pravoslavne opštine u Novom Sadu.

Smrću prof. Jovanovica grad Novi Sad i Jevrejska opština gube istaknutu ličnost koja je obeležila proteklih pola veka.

Izražavamo duboko saučešće njegovoj supruzi, ćerki i celoj porodici.

Pavle Šosberger

Prof. dr Dušan Jovanovi}(1922-2008)

27[EVAT / ADAR 5769.

Listening with Disbelief The Seminar on the Holocaust, held from 20 – 23 January at the

„Sajam“ hotel in Novi Sad, similar to the ones held in Yad Vashem, Israel, and across the world, was the fi rst of its kind in the territory of former Yugoslavia, if not in the wider South-East Europe region. The Jewish Community Novi Sad was very successful in organizing this extremely demanding and praise-worthy seminar. The Project was supported by the „Simon Weizental Centre“ from Jerusalem, and coordinated by the Centre’s Director, Efraim Zuroff. The city of Novi Sad provided fi nan-cial and other support for the event. Among those who provided fi nancial and other support for the three-day gathering of teachers from Serbia, predominantly history teachers and professors, with the participation of national and international lecturers, were the Claims Conference, the Conference on Jewish Material Claims Against Germany; the Balkan Trust for Democracy, A Project of the German Marshall Fund; the Executive Council of Vojvodina, and the JDC.

„I am horrifi ed by the fact that many children, even in the school in which I teach, say that they would like to be members of some neo-Nazi organization“, says a secondary school history professor from Čoka. „I, as a young professor was very much intrigued about what could be the cause for such a wish. In talking with them, I was greatly surprised to fi nd out that they, as they said, hate the Jews. Of course, you can not force this out of their heads by throwing them out of the class or giving them a bad mark. Instead, I try to get them to think. Yesterday in the workshop I spoke about the conversation between me and my pupil who said that he hates the Jews. When I asked him why, he said that he simply does. Then I asked him if he knows any Jews, and he said no. The boy lives in a town in which, at the entrance to the town, there is a Jewish cemetery, but he was not aware even of this fact, although every day on his way to school he goes by the old Jewish cemetery. When I told him that the cemetery is evidence that in the past Jews lived in his town, and that he can by no means be sure that he himself does not have some Jewish blood running through his veins – he was confused, and his friends ridiculed him. If, by this, I succeeded in at least stimulate him to thinking, then maybe I will succeed in leading him to change his attitudes.“

Media Manipulations „Look at how the media manipulated the issues related to the Balkans,

and you will easily see how sometimes the same people manipulate the issues related to the Middle East“, says, among other things, protosyngel-los of the Serbian Orthodox Church, Jovan Ćulibrk, in his interview for the “Jewish Review”. „It is not nice to say so, but Israel, by default, has lost the media battle, the moment the operation in Gaza began. It should be expected of us, Serbs, who despite all our sins, which have been blown out of proportions and manipulated manifold, who have been the victims of the media war, to recognize when this happens to others. This case of Gaza is doubtlessly such a case. I remember the scenes from Lebanon from 2006 that we saw on TV: a destroyed building and a child’s toy on it. Very distressing. But on a closer look, you see that the toy has no trace of dust on it, because somebody, maybe the journalist himself, has put it there to make the desired effect. That is the reporting that we saw regard-ing the „genocide“ in Gaza, how it was „another Sabra and Shatila“... Ask an average European or American what really happened in the refuge camp Sabra and Shatila. They will tell you that the Israelis had murdered the Palestinians, although it was the Maronite falanga who did it.

And what about the allegations that the strongest world media are con-trolled by the Jews? It would mean that the Jews are attacking Israel.“

„To be quite honest, a part of the US public has the same attitude to Israel as to Serbia, an attitude that certainly is different from the attitude of Israelis themselves.“

Time of Idleness is Over This season, the Students Club of the Jewish Community Belgrade is

working with full capacity. The goal of attracting as many young members is not only achieved but has been exceeded, as the club meetings are now attended also by an increasing number of the middle generation. The well designed gatherings of students are now regularly attended by at least fi fty persons. The total number of members in the age group between 18 and 27 in Belgrade is about one hundred, meaning that attendance is very satisfactory. Thematic evenings include: Karaoke competitions, Indian evening, Black and White sensation, there was a Hanukkah celebration. We also orga-nized a celebration on the occasion of the opening of the Students Club in the Center of Arts “Guarnerius”, a debate on Palestinian-Jewish rela-tions, bowling, etc. In December, Hebrew classes for students began in the Students Club, and in January the Jewish Youth will organize a PC course for all members of the Community. Table tennis is played practi-cally every day, so the donation by Connections in form of a table tennis table was a good move.

International Holocaust Memorial Day

By its decision of 1 November 2005, the UN has declared 27 January

the International Holocaust Memorial Day. On that day, at 10 AM, the Ministry of Labour and Social Policy of the Government of Serbia orga-nized a commemoration at the site of the Monument to the Victims of the Holocaust in WWII, which is located within the complex of what used to be the „Sajmište“ concentration camp at the Belgrade Fair grounds.

Žarko Obradović, Minister of Education, spoke on behalf of the Serbian Government.

The „Braća Baruh“ choir performed at the commemoration perform-ing several appropriate religious songs. Wreaths were laid by the repre-sentatives of the Federation of Jewish Communities of Serbia, the Israeli Embassy, the Government of Serbia, the City of Belgrade, the Ministry of Education, The Genocide Museum, and the Holocaust survivors.

The same day, at 11.30 AM, wreaths were laid at the „Topovske Šupe“ site by representatives of the Federation of Jewish Communities of Serbia, the Israeli Embassy, the City of Belgrade and the Bnei Brit Lodge - Serbia 676.

The prayer for the victims of the Holocaust at both sites was said by the supreme rabbi of Serbia Isak Asiel.

Wreaths in Danube This year again the citizens of Novi Sad got together to commemorate

the raid of 67 years ago. At very cold weather, with rain, a great number of people, some with lit candles, stood on the site with piety. They were addressed by the Mayor of Novi Sad, Igor Pavličić, and by Dr. Efraim Zuroff, once again appealing for justice and prosecution of the criminal Shandor Kepir. The religious ceremony was performed by rabbi Isak Asiel, and the Bishop of Bačka Irinej. The „Hašira“ choir of the Jewish community Novi Sad and the choir „Sveti Georgije“ performed. The most touching moment was the wreaths laid on the Family monument, by Mayor Igor Pavličić, president of the Provincial Assembly of Vojvodina Šandor Egereši, the Israeli Ambassador HE Arthur Kol, Dr Efraim Zuroff, President of the Jewish Community Novi Sad Dr Ana Frenkel, Ruben Dajč and Pavle Vamošer, and on behalf of the Federation by the President Aleksandar Nećak and Miroslav Grinvald. From the navy ship, on behalf of the Federation, Marko Fišer threw a wreath into the Danube.

SummaryJevrejskiPregled