seminar ski rad - su-ma plast
TRANSCRIPT
UNIVERZITET SINERGIJADEPARTMAN OSNOVNIH STUDIJA
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA EKONOMSKO – FINANSIJSKA ANALIZA
TEMA:„Analiza finansijskih izvještaja „ ŠU-MA Plast“ d.o.o. Bijeljina “
Mentor: Student:Prof. Dr Mriko Savić Jelena Srdić Indeks br:IV-DO 98/07
Bijeljina, decembar,2011.godine
S A D R Ž A J
UVOD..................................................................................................................................................................4
1. O FIRMI „ ŠU – MA Plast“ d.o.o. Bijeljina.......................................................................................5
1.1. Pravni status i registrovani kapital....................................................................................................5
1.2. Misija i vizija.........................................................................................................................................5
1.3. Istorijat..................................................................................................................................................5
1.4. Opis
proizvoda.......................................................................................................................................6
1.4.1. PVC i ALU vrata............................................................................................................................6
1.4.2. PVC i ALU prozori.........................................................................................................................7
1.4.3. Garažna vrata.................................................................................................................................7
1.5. Konkurencija........................................................................................................................................8
2. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVJEŠTAJA FIRME „ ŠU-MA Plast“ d.o.o.
BIJELJINA............................................................................................................................................9
2.1. Sažeti bilans stanja preduzeća D.O.O. „ŠU-MA PLAST“
Bijeljina................................................9
2.2. Sažeti bilans uspeha preduzeća D.O.O. „ŠU-MA PLAST“ Bijeljina............................................10
3. ANALIZA POMOĆU FINANSIJSKIH
POKAZATELJA.............................................................12
3.1. Finansijski položaj preduzeća D.O.O. „ŠU-MA PLAST“ Bijeljina..............................................12
3.2. Horizontalna analiza..........................................................................................................................12
3.2.1. Finansijska ravnoteža..................................................................................................................13
3.2.2. Kratkoročna finansijska ravnoteža............................................................................................14
3.2.3. Dugoročna finansijska ravnoteža................................................................................................15
2
3.2.4. Stopa pokrivenosti zaliha.............................................................................................................15
3.3. Likvidnost............................................................................................................................................15
3.3.1. Opšta ( tekuća ) likvidnost...........................................................................................................16
3.3.2. Koeficijent ubrzane likvidnosti...................................................................................................17
3.3.3. Koeficijent trenutne likvidnosti.................................................................................................18
3.3.4. Prosječan broj dana naplate potraživanja................................................................................18
3.4. Solventnost...........................................................................................................................................18
3.5. Zaduženost...........................................................................................................................................19
3.6. Adekvatnost kapitala..........................................................................................................................20
3.3. Imovinski položaj preduzeća D.O.O. „ŠU-MA PLAST“ Bijeljina.................................................21
3.3.1. Struktura imovine..............................................................................................................................21
3.3.2. Stanje i efikasnost imovine................................................................................................................23
3.3.3. Koeficijenti obrta.............................................................................................................................24
3.4. Prinosni položaj preduzeća D.O.O. „ŠU-MA PLAST“ Bijeljina.....................................................25
3.4.1. Struktura poslovnih prihoda i poslovnih rashoda..........................................................................26
1. Poslovni prihodi..................................................................................................................................27
2. Poslovni rashodi..................................................................................................................................27
3.4.2. Struktura prihoda i rashoda..........................................................................................................28
3.4.3. Profitabilnost preduzeća.................................................................................................................28
3.4.4. Rizik ostvarenja finansijskog rezultata........................................................................................29
3.4. 5. Rentabilnost..................................................................................................................................31
4. NOVIJE METODE ANALIZE OCJENE KREDITNOG BONITETA PREDUZEĆA - „Z-skore“ i „ZETA“ ANALIZA....................................................................................31
5.ANALIZA IZVJEŠTAJA O NOVČANIM TOKOVIMA........................................................................34
ZAKLJUČAK.................................................................................................................................................37
LITERATURA................................................................................................................................................39
3
UVOD
Predmet naše analize u ovom radu su finansijski izvještaji preduzeća ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine u
periodu od 2008 do 2010.godine. Finansijski izvještaji služe kako internim (menadžmentu, rukovodstvu i sl.)
tako i eksternim korisnicima (bankama, investitorima i sl.) jer im daju informacije koje su im potrebne za
buduće poslovanje kao i za donošenje poslovnih odluka u budućnosti.
Rad odnosno analiza se sastoji iz četiri dijela a to su:
1) Finansijski položaj preduzeća,
2) Imovinski položaj preduzeća,
3) Prinosni položaj preduzeća i
4) Procjena poslovanja preduzeća primjenom „Z-score“ i „ZETA“ analize.
U prvom dijelu ovog rada biće analiziran finansijski položaj preduzeća ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine .
Analiza finansijskog položaja uključuje ocjenu finansijske ravnoteže (kratkoročnu i dugoročnu), ocjenu
likvidnosti (opšta likvidnost), zatim ocjenu solventnosti, ocjenu zaduženosti i ocjenu adekvatnosti kapitala.
U drugom dijelu rada analiziraće se imovinski položaj preduzeća. Analiza imovinskog položaja u sebi sadrži
ocjenu strukture bilansa stanja, ocjenu efikasnosti imovine i ocjenu koeficijenta obrta.
U trećem dijelu rada analiziraće se prinosni položaj preduzeća. Analiza prinosnog položaja se sastoji od
ocjene strukture poslovnih prihoda i poslovnih rashoda, ocjene strukture prihoda i rashoda prema ukupnom
prihodu, ocjene profitabilnosti preduzeća, zatim ocjene rizika ostvarenja finansijskog rezultata i ocjene
rentabilnosti.
I na kraju, u četvrtom dijelu ovog rada analiza će se odnositi na poslovanje preduzeća ŠU-MA Plast d.o.o. iz
Bijeljine metodama kompleksne analize (Z – score i ZETA analiza).
Za analizu su nam potrebna dva finansijska izvještaja ovog preduzeća i to: bilans stanja i bilans uspjeha.Naš
zadatak je da izvršimo analizu ocjene kreditnog boniteta preduzeća ŠU-MA Plast d.o.o. na osnovu ova dva
bilansa.
4
1. O FIRMI „ ŠU- MA Plast“ d.o.o. Bijeljina
1.1. Pravni status i registrovani kapital
Firma „ ŠU-MA Plast“ d.o.o. Bijeljina je privatno preduzeće, registrovano kao dioničarsko društvo. Preduzeće
je osnovano 20.03.1997.godine i registrovano 17.06.2005.godine. Registrovani kapital firme je
1.337.491.51KM.
1.2. Misija i vizija
Od svojih prvih dana osnovno opredjeljenje i ključ poslovne politike vlasnika preduzeća je bila upotreba
savremenih materijala i tehnologija da bi se dobio proizvod koji svojim kvalitetom na istom nivou kao i
proizvodi zapadno-evropskog tržišta.
Vizija firme „ ŠU-MA Plast“ d.o.o. Bijeljina je da se u budućem periodu, svojim kapacitetima i kvalitetom
nametne kao glavni proizvođač PVC i ALU stolarije na ovom regionu. "ŠU-MA Plast" d.o.o. je preduzeće koje
redovno prati sva događanja na svjetskom tržištu repromaterijala i mašina za proizvodnju PVC stolarije. Kako
se mijenjaju i usavršavaju tehnologije tako ih prihvataju i primjenjuju a sve u cilju poboljšanja kvaliteta i
usluge koju pružamo klijentima. Kvalitet proizvoda je evropskog i svjetskog nivoa.
1.3. Istorijat
Preduzeće “ŠU-MA Plast” d.o.o. je osnovano 1989. godine domaćim i stranim ulagačkim kapitalom. Sjedište
preduzeća se nalazi u Bijeljini u sjevero-istočnom dijelu Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. To je jedno
od najvećih i najstarijih preduzeća na Balkanu koje se bavi proizvodnjom PVC stolarije. Potvrda kvaliteta
proizvoda je izvoz na tržišta Švajcarske, Austrije, Njemačke, Švedske, Holandije, Belgije, Francuske,
Slovenije, Hrvatske, Srbije i Crne Gore.
PVC stolarija koju proizvodi "ŠU-MA Plast" je od najkvalitetnijih repromaterijala od renomiranih svjetskih
proizvođača, kako profila tako i okova i termoizolacionog stakla.
Proizvodni program čine:
5
1. prozori
2. balkonska vrata
3. ulazna vrata (više od 60 različitih tipova)
4. klizna vrata
5. zglobna vrata
6. sekciona garažna vrata (kućna i industrijska)
7. roletne od aluminijuma i PVC-a (sa mehaničkim i elektro-podizačima)
8. insekt mreže (rolo i fiksne)
9. prozorske klupice i okapnice
10. kapci.
Proizvodni pogon je površine preko 8000 m2 u kome radi oko 100 visoko kvalitetnih i kvalifikovanih radnika
na najsavremenijim mašinama. Dnevno iz naših pogona može da izađe između 100 i 120 prozora i vrata svih
dimenzija i oblika. Proizvodni proces zaokružuju i odjeljenje za ispitivanje tržišta i odjeljenje za IT
(Informacione Tehnologije). Prostorije se opremljene najnovijom računarskom opremom koja je povezana i
visoko kvalitetnu i efikasnu informatičku mrežu. Najveći dio software-a koji koristimo je djelo naših
programera. Formirali smo i odjeljenje za ispitivanje i analizu tržišta koje prati dešavanja na domaćem i
inostranim tržištima stolarije, uopšte. Proizvodni kapaciteti našeg pogona mogu zadovoljiti sve od
individualnih stambenih objekata, poslovnih prostora, tržnih centara pa do velikih stambenih objekata. Ekipe
za montažu su primjer profesionalnog i timskog rada.
Osim prodajnog salona u Bijeljini preduzeće "ŠU-MA Plast"d.o.o. ima poslovne jedinice u Banja Luci i
Tuzli, a menadžere prodaje u Brčkom, Modriči, Doboju, Derventi, Sarajevu, Zenici, Trebinju, Prijedoru,
Gackom, Gradišci, Prnjavoru, Sremskoj Mitrovici, Šapcu. U okviru sistema “ŠU-MA Plast”d.o.o. posluju i
preduzeća “ŠU-MA Plast NS” d.o.o. u Novom Sadu, “ŠU-MA Doors BG“ d.o.o. u Beogradu i “ŠU-MA Plast
PG” d.o.o. u Podgorici i PJ “ŠU-MA Plast NS - Loznica” u Loznici.
1.4. Opis proizvoda
1.4.1. PVC i ALU vrata
PVC vrata koja proizvodi firma “ ŠU-MA Plast”d.o.o. Bijeljina imaju posebno ojačanje vara sa PVC
spojnicom (moždanikom) i rama i u krilu koja obezbjeđuje maksimalnu površinu vara. To garantuje da se
ulazna vrata neće kriviti (vitoperiti) i da će imati odličnu čvrstoću i stabilnost. Prije varenja profila ubacuje se
u PVC ojačani umetak koji se mehaničkim putem spaja sa metalnim ojačanjem. “ŠU-MA Plast” d.o.o. Bijeljina
izrađuje različite vrste aluminijskih vrata od profila sa ili bez prekinutog termičkog mosta u ostakljenoj ili
6
punoj formi. Ostakljuje se svim tipovima stakla, a kod punih vrata koristi se ispuna od aluminijskog panela.
Vrata se odlikuju dugotrajnošću, čuvaju svoj izgled, dihtuju savršeno i otvaraju se i zatvaraju istom lakoćom
kao i prvog dana. Postoji širok spektar boja koje mogu ponuditi, a čija će površina nakon dugog niza godina
ostati optimalno otporna na klimatske uslove, starenje i izbljeđivanje.
1.4.2. PVC i ALU Prozori
Dvokrilni PVC prozori se izrađuju u dvije varijante. U prvoj varijanti izvedba je takva da je samo jedno
krilo okretno-nagibno (njem. dreh-kipp) dok je drugo samo okretno (njem. dreh) U tom slučaju ne postoji
prečka u sredini prozora već krilo naliježe na krilo. U ovoj varijanti samo okretno-nagibno krilo ima ručku
(poluolivu) i uvijek se mora prvo otvoriti, dok se drugo krilo otvara pomoću gornjeg i doljnjeg zasuna ili
jednoručne stulp getribe. Ako želimo da nam oba krila budu okretno-nagibna onda je potrebno izraditi PVC
prozor koji ima prečku u sredini prozora, te u tom slučaju oba okretno-nagibna krila imaju ručku (poluolivu)
i otvaraju se nezavisno jedano od drugog.
Aliminijske prozore izraduju od profila sa ili bez prekinutog termičkog mosta, a profili se odlikuju
izuzetnom statičkom otpornošcu i kvalitetnom površinskom zaštitom.
Prekinuti termički most predstavlja profile koji su podijeljeni u dva dijela, a međusobno su spojeni
specijalnim materijalom od polamidne smole pojačane staklenim vlaknima. Poliamidna smola izoluje vanjsku
od unutrašnje strane profila stvarajući na taj način termičku barijeru.
Prozori su opremljeni kvalitetnim okovom modernog dizajna, koji obezbijeđuje besprijekorno funkcionisanje
i lakoću u rukovanju. Moguće je otvaranje po vertikalnoj i horizontalnoj osi, kao i izrada lučnih otvora.
1.4.3. Garažna vrata
Firma “ ŠU-MA Plast” d.o.o. Bijeljina nudi kućna sekciona vrata u dvije varijante:
1. sa elektromotorom 2. sa ručnim podizanjem
Kućna vrata sa elektromotorom:
2. Standardna oprema:
1. plafonski elektromotor
2. 2 daljinska upravljača
3. integrisan sistem zaštite od nailaska na prepreku
4. integrisano osvjetljenje
5. integrisan sistem podizanja/spuštanja mehaničkim putem u slučaju nestanka električne energije
7
3. Kućna vrata sa mehanička sa ručnim podizanjem
Standardna oprema:
1. mehanički sistem zabravljivanja i zaključavanja
2. ručka za podizanje/spuštanje
1.5.Konkurencija
Kakava je tržišna situacija i kakve su karakteristike najznačajnijih konkurenata – ističući njihove prednosti i
nedostatke u odnosu na ponudu „ ŠU-MA Plast“ d.o.o. Bijeljina , dati su u nastavku analize.Takođe,
prikazali smo i glavne konkurentske prednosti.
Najznačajniji konkurenti su:
o Firma „ PRIZMA“d.o.o. Bijeljina
o Firma „ JOVIX“d.o.o. Batković
o Firma“ MRKALJEVIĆ“ d.o.o.
Firma “Prizma” d.o.o.Bijeljina na Bosanksohercegovačkom tržištu postoji već 10 godina. Ova firma je veći
svojim djelom specijalizirana je za izgradnju stambenih i poslovnih objekata, a kao usputna djelatnost im je
proizvodnja PVC i aluminijumske stolarije, garažnih sekcionih vrata i termo stakla . Ova firma ima skromnu
prozvodnju,tipskih proizvoda, neuporedivo manjeg obima u odnosu na firmu “ ŠU-MA Plast”d.o.o.
Bijeljina. Cijene su približne.
Firma „ Jovix“d.o.o. Bijeljina postoji od 1993.godine. Proizvodne kapacitete "Jovix" čine proizvodna hala
površine 1000 metara kvadratnih u kojoj su smještene proizvodne linije za aluminijsku i PVC stolariju.
Trenutno je zaposleno petnaest kvalikovanih radnika. Firma “ ŠU-MA Plast”d.o.o. Bijeljina posjeduje
proizvodnu halu površine od oko 8.000m2 i zapošljava oko 100 – 120 radnika. Proizvodni kapaciteti firme “
ŠU-MA Plast”d.o.o. Bijeljina su znatno veći u odnosu na firmu “Jovix” d.o.o. Batković, takođe, mašine
koje posjeduje daju Firmi“ ŠU-MA Plast“ d.o.o. Bijeljina mogućnost izrade atipičnih proizvoda, za
zahtjevne kupce, što preduzeća manjeg obima, nisu u stanju izvesti. Cijene su približne.
Firma „ MRKALJEVIĆ“d.o.o. Proizvodni pogoni su smješteni u sjeveroistocnoj Bosni na blagim padinama
planine Majevice.Osnovna djelatnost preduzeća je proizvodnja i ugradnja AL-u i PVC stolarije. Proizvodnja
je organizovana u tri proizvodne hale na površini od 2520 m2 gdje je trenutno zaposleno 35 radnika. PVC
stolarija se izrađuje od niskokvalitetnih profila porijeklom iz Turske, što proizvof čini jeftinijim. Firma” ŠU-
8
MA Plast”d.o.o. Bijeljina i u odnosu na ovu firmu posjeduje niz prednosti: veće proizvodne mogućnosti i
proizvodi kapacitet, veći broj zaposlenih, kvalitetniji materijal za proizvodnju, formiran berend. Firma “
MRKALJEVIĆ” djeluje u federalnom dijelu Bosne i Hercegovine.
2.ANALIZA FINANSIJSKIH IZVJEŠTAJA FIRME „ ŠU-MA Plast“ d.o.o. Bijeljina
2.1.Bilans stanja
SAŽETI BILANS STANJA - u KM -
P O Z I C I J A AOP
Iznos
2010 2009 2008
A K T I V A A. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL 001 0 0 0B. STALNA IMOVINA 002 962333 1398602 1043839I. Nematerijalna ulaganja 003 0 0 15514II. Osnovna sredstva 009 588942 1072892 705325III. Dugoročni finansijski plasmani 017 0 0 0V. OBRTNA IMOVINA 025 3981380 4865859 3092696I. Zalihe 026 2180171 2122558 2264070II. Kratkoročna potraživanja i plasmani 032 1801209 2702651 774583 1. Kratkoročna potraživanja 033 1652709 2701651 774583 2. Kratkoročni plasmani 038 0 0 0 III. Gotovinski ekvivalenti 044 15458 41650 54043 G. AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA 047 10093 248839 613926D. POSLOVNA IMOVINA 048 4943713 6513300 4750461Đ. GUBITAK IZNAD KAPITALA 049 0 0 0E. POSLOVNA AKTIVA 050 4943713 6513300 4750461VANBILANSNA AKTIVA 051 0 0 0P A S I V A A. KAPITAL 101 1751911 2650671 1849129I. OSNOVNI KAPITAL 102 1444274 1444274 1346484 1. Akcijski kapital - obične akcije 103 0 0 0 2. Akcijski kapital - prioritetne akcije 104 0 0 0 3. Udjeli društva sa ograničenom odgovornošću 105 1444274 1444274 1346484 4. Ulozi 106 0 0 0 5. Državni kapital 107 0 0 0 6. Zadružni udjeli 108 0 0 0 7. Ostali kapital 109 0 0 0
9
II. EMISIONA PREMIJA 110 0 0 0III. REVALORIZACIONE REZERVE 111 0 0 67133IV. REZERVE IZ DOBITKA 112 41134 41134 41134 V. NERASPOREĐENI DOBITAK 115 266503 1165263 394378VI. GUBITAK DO VISINE KAPITALA 118 0 0 0B. DUGOROČNA REZERVISANJA 121 0 0 40000V. OBAVEZE 126 3191802 3792342 2344217I. Dugoročne obaveze 127 1894380 1988390 381397II. Kratkoročne obaveze 133 1297422 1802952 1962820G. PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA 145 0 30287 517115D. POSLOVNA PASIVA 146 4943713 6513300 4750461VANBILANSNA PASIVA 147 0 0 0
Bilans stanja ima dvije tzv.strane i to aktivu i pasivu. Aktiva pokazuje imovinu odnosno vrstu imovine dok
pasiva pokazuje kapital i obaveze preduzeća. Aktiva i pasiva bilansa stanja su uvijek u ravnoteži tj.iznos
ukupne aktive je uvijek jednak iznosu ukupne pasive u bilansu stanja, ova jednakost znači da je svaka
obaveza prema poveriocima pokrivena imovinom. Ova pokrivenost obaveza imovinom ne podrazumjeva da
se određene obaveze vezuju za određenu imovinu i obrnuto. U slučaju kad na strani aktive postoji gubitak
veći od sopstvenog kapitala tada nemamo pokrivenost obaveza imovinom jer su u tom slučaju obaveze veće
od imovine.
4.1. Bilans uspjeha
SAŽETI BILANS USPJEHA - u KM -
P O Z I C I J A AOPIznos
2010 2009 2008
A. POSLOVNI PRIHODI I RASHODI I. POSLOVNI PRIHODI 201 5074569 9241618 53400441. Prihodi od prodaje robe 202 0 0 02. Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 206 5056027 8338490 53214933. Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 210 0 790 04. Prihodi od premija, subvencija, dotacija i sl. 211 0 54988 05. Drugi poslovni prihodi 212 24600 3419 185516. Povećanje vrednosti zaliha učinaka 213 0 843931 0
7. Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 214 6058
0 0II. POSLOVNI RASHODI 215 4808011 8396597 45664401. Nabavna vrednost prodate robe 216 0 0 188482. Troškovi materijala za izradu 217 2870872 6119558 35684693. Troškovi ostalog materijala 218 0 122195 549664. Troškovi goriva i energije 219 0 169789 1206165. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 220 551742 661637 3230656. Troškovi proizvodnih usluga 225 1018237 997871 209446
10
7. Troškovi amortizacije 226 163462 155557 1642488. Troškovi rezervisanja 227 0 0 400009. Nematerijalni troškovi 228 191847 155845 5537510. Troškovi poreza 229 8507 12770 1124311. Troškovi doprinosa 230 3344 1375 164OSTALI PRIHODI 231 143234 174240 89887OSTALI RASHODI 240 164281 46162 368966FINANSIJSKI PRIHODI 252 20280 44 119266FINANSIJSKI RASHODI 257 185299 264743 47208Rashodi kamata 259 185299 264743 45208DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVANJA 265 10139 973099 494525GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA 266 0 0 0VANREDNI PRIHODI 267 0 0 0VANREDNI RASHODI 268 0 0 0REVALORIZACIONI PRIHODI 269 0 0 0
RASHODI PO OSNOVU REVALORIZACIJE I PRIZNAVANJA IMPARITETNIH GUBITAKA 270 0 0 0
DOBITAK 275 80492 708400 566583GUBITAK 276 0 0 0POREZI I DOPRINOSI IZ DOBITKA 277 18481 48130 56658NETO DOBITAK 278 62011 660270 509925NETO GUBITAK 279.280 0 0 0UKUPNI PRIHODI 281 5238083 9415902 5549197UKUPNI RASHODI 282 5157591 8707502 4982614
Bilans uspjeha pokazuje pregled rashoda i prihoda kao i razliku između njih. Iz prethodno navedenog može
se zaključiti da bilans uspjeha pokazuje rezultate poslovanja nekog preduzeća tj. pokazuje visinu dobitka ili
gubitka nekog preduzeća.
Bilans uspjeha može ,kao i bilans stanja, biti iskazan u dvostranoj kao i u jednostranoj formi. Kad je bilans
uspjeha iskazan u dvostranoj formi kao to je to slučaj u prezentovanom bilansu uspjeha na lijevoj strani su
iskazani rashodi i dobitak (ukoliko postoji) a na desnoj prihodi i gubitak (ako postoji dobit nema gubitka i
obrnuto).
11
3.ANALIZA POMOĆU FINANSIJSKIH POKAZATELJA
3.1.Finansijski položaj preduzeća D.O.O. „ŠU-MA PLAST“ Bijeljina
Počinjemo sa analizom preduzeća ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine analizirajući njegov finansijski položaj.
Analiza finansijskog položaja preduzeća podrazumjeva utvrđivanje osnovnih elelmenata koji se odnose na
finansijski položaj preduzeća a to su:kratkoročna i dugoročna finansijska ravnoteža,stopa pokrivenosti zaliha,
likvidnost,solventnost,zaduženost kao i adekvatnost kapitala.
3.2.Horizontalna analiza
Preduslov uspješnog poslovanja svakog preduzeća je poštovanje finansijskih načela u poslovanju. Poštovanje
finansijskih načela podrazumjeva racionalnu upotrebu finansijskih sredstava i samim tim obezbjeđenje kako
dugoročne tako i kratkoročne finansijske ravnoteže tako i pokrivenost zaliha. Da bi preduzeće obezbjedilo
finansijsku ravnotežu potrebno je da obim i rokovi transformacije sredstava u novčana sredstva odgovaraju
obimu i rokovima dospjeća obaveza.
Postoje dvije vrste faktora koji utiču na finansijsku ravnotežu a to su: eksterni i interni faktori.Eksterni faktori
se nalaze u okruženju i preduzeće nije u mogućnosti da utiče na njih. Interni faktori djeluju u okviru
preduzeća i njih preduzeće može da kontroliše i utiče na njih. Zato je neophodno prepoznati problem (ako
postoji) i rješiti ga ukoliko su interni faktori uticali na njegov nastanak. Da bismo lakše izvršili analizu
finansijske ravnoteže preduzeća ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine pomoći će nam sljedeća tabela:
FINANSIJSKA RAVNOTEŽAu KMP O Z I C I J A AOP 2010 2009 2008
1. Kratkoročna potraživanja 033 1652709 2701651 7745832. Kratkoročni plasmani 038 0 0 03. Gotovina i gotovinski ekvivalenti 044 15458 41650 540434. Aktivna vremenska razgraničenja 047 10093 248839 613926
I. Kratkoročno vezana sredstva (1 do 4) 1678260 2992140 1442552
5. Kratkoročneobaveze 133 1297422 1803952 19628206. Pasivna vremenska razgraničenja 145 0 30287 517115
II. Kratkoročni izvori finansiranja (5 do 6) 1297422 1834239 2479935
KRATKOROČNA FIN. RAVNOTEŽA (I/II) 1,29 1,63 0,58
12
REFERENTNA VREDNOST - Kratkor. fin. ravnoteža (Veće od ...)
1 1 1
7. Neuplaćeni upisani kapital 001 0 0 08. Stalna imovina 002 962333 1398602 10438399. Zalihe 026 2180171 2122558 2264070
III. DUGOROČNO VEZANA IMOVINA (7 do 9) 3142504 3521160 3307909
10. Kapital 101 1751911 2650671 184912911. Dugoročna rezervisanja 121 0 0 012. Dugoročne obaveze 127 1849380 1988390 381397
IV. TRAJNI I DUGOROČNI KAPITAL (10 do 12) 3646291 4639061 2230526
DUGOROČNA FINANSIJSKA RAVNOTEŽA (III/IV)
0,86 0,75 1,48
REFERENTNA VREDNOST - Dugor. fin. ravnoteža (Manje od ...)
1 1 1
13. Trajni i dugoročni kapital 101,121,127 3646291 4639061 223052614. Stalna imovina i neuplaćeni upisani kapital 001,002 962333 1398602 104383915. Neto obrtni kapital (13–14) 2683958 3240459 118668716. Zalihe 026 2180171 2122558 2264070STOPA POKRIVENOSTI ZALIHA (15/16´ 100) 123% 152% 52%REFERENTNA VREDNOST - Stopa pokrivenosti zaliha (Veće od ...)
100% 100% 100%
3.2.1. Kratkoročna finansijska ravnoteža
Prema prethodnoj tabeli uočavamo da koeficijent kratkoročne finansijske ravnoteže dobijamo kao rezultat
količnika kratkoročno vezanih sredstava sa kratkoročnim obavezama tj.kratkoročnim izvorima finansiranja.U
prethodnom izlaganju smo istakli da bi preduzeće obezbjedilo finansijsku ravnotežu potrebno je da obim i
rokovi transformacije sredstava u novčana sredstva odgovaraju obimu i rokovima dospjeća obaveza. Iz ovoga
možemo zaključiti da je idealan odnos između kratkoročno vezanih sredstava i kratkoročnih izvora
finansiranja 1:1 tj. koeficijent ovog pokazatelja treba da bude veći ili jednak 1 bi se preduzeće obezbjedilo
kratkoročnu likvidnost.
Posmatrajući tabelu finansijske ravnoteže uočavamo da je u 2008.godini koeficijent kratkoročne finansijske
ravnoteže bio manji od jedan što znači da nije imao referentnu vrijednost odnosno bio je manji od referentne
vrijednosti.To znači da je u ovoj godini kratkoročna finansijska ravnoteža bila poremećena tj. nije postojala
dovoljna količina kratkoročnih izvora sredstava za finansiranje kratkoročnih obaveza što nas upućuje na
nastajanje nelikvidnosti u ovoj godini.
13
Za razliku od prethodne u 2009.godini koeficijent kratkoročne finansijske ravnoteže je veći od jedan što
znači da veći od referentne vrijednost . To znači da je i u ovoj godini poremećena kratkoročna finansijska
ravnoteža s tom razlikom što je u ovoj godini postojala veća količina kratkoročnih izvora sredstava za
finansiranje kratkoročnih dospjelih obaveza.Prema koeficijentu uočavamo da je svakih 100 KM kratkoročnih
obaveza dospjelih za plaćanje pokriveno sa 163 KM raspoloživih likvidnih sredstava. Možemo zaključiti da
su kratkoročni izvori dovoljni i za finansiranje kratkoročnih dospjelih obaveza kao i za finansiranje drugih
namjena ili stvaranja finansijskih rezervi.
Koeficijent kratkoročne finansijske ravnoteže i u 2010.godini bio je veći od jedan i imao je referentnu
vrijednost. Može se reći da je u ovoj godini preduzeće bilo „bliže“ kratkoročnoj finansijskoj ravnoteži u
odnosu na prethodnu, ali je i dalje ta ravnoteža bila poremećena, kratkoročni izvori su bili veći od dospjelih
kratkoročnih obaveza tako da su se mogli koristiti i za druge namjene.
Na osnovu prethodno rečenog možemo zaključiti da preduzeće ŠU-MA Plast d.o.o. u 2008.godini nije bilo u
mogućnosti izvršavati svoje dospjele kratkoročne obaveze iz kratkoročnih izvora sredstava te je vjerovatno
moralo angažovati neka druga sredstva za izmirenje obaveza, dok je u naredne dvije godine bilo angažovano i
više kratkoročnih izvora sredstava nego što je bilo potrebno za finansiranje kratkoročnih dospjelih
obaveza,tako da se „višak“ tih sredstava mogao iskoristiti za finansiranje drugih namjena ili stvaranje
finansijskih rezervi.
3.2.2.Dugoročna finansijska ravnoteža
Dugoročna finansijska ravnoteža može se utvrditi na osnovu koeficijenta dugoročne finansijske ravnoteže.
Ovaj koeficijent dobija se kao rezultat količnika dugoročnih izvora sredstava i dugoročnih obaveza. Da bi u
preduzeću postojala dugoročna ravnoteža potrebno je da ovaj koeficijent bude jedak 1.
Posmatrajući tabelu finansijske ravnoteže uočavamo da je u 2008.godini ovaj koeficijent bio veći od 1 što
znači da u toj godini u preduzeću nije postojala dugoročna finansijska ravnoteža i da koeficijent nije imao
referentnu vrijednost. U ovoj godini kapital i dugoročni dugovi su neracionalno angažovani jer pored
finansiranja fiksne imovine, zaliha i dugoročnih finansijskih plasmana finansiraju i kratkoročno vezana
sredstva iz razloga što nema dovoljno kratkoročnih izvora sredstava. Ovakav način korištenja sredstava nije
racionalan i u suprotnosti je sa principom rentabilnosti.
Za razliku od prethodne u 2009.godini koeficijent dugoročne finansijske ravnoteže je manji od 1 i ima
referentnu vrijednost ali ipak ne postoji dugoročna finansijska ravnoteža. U ovom slučaju kapital i dugoročni
dugovi nisu dovoljni za finansiranje fiksne imovine,zaliha i dugoročnih finansijskih plasmana tako da se oni
14
dodatno moraju finansirati iz kratkoročnih sredstava čto može da ugrozi likvidnost.Međutim ovaj koeficijent
nije mnogo manji od jedan tako da angažovanje kratkoročnih sredstava nije u velikom obimu i ima skoro
neznatan uticaj na likvidnost.
Koeficijent u 2010. godini ima referentnu vrijednost i „najbliži“ je tački dugoročne finansijske ravnoteže u
odnosu na prethodne godine,ali ta ravnoteža ni u ovoj godini nije postojala.Situacija je slična kao u
2009.godini s tim što je u ovoj godini angažovano još manje kratkoročnih sredstava za servisiranje
dugoročnih obaveza i na taj način je manje ugrožena i likvidnost.
3.3. Vertikalna analiza
3.3.1. Stopa pokrivenosti zaliha
Stopa pokrivenosti zaliha prema referentnoj vrijednosti treba da je veća od 100% što znači da je potrebna ista
ili veća vrijednost obrtnog kapitala u odnosu na vrijednost zaliha.Tabela finansijske ravnoteže pokazuje da u
2008. Godini stopa pokrivenosti zaliha nije imala referentnu vrijednost. Ova stopa je iznosila 52% što znači
da je u ovoj godini vrijednost neto obrtnog kapitala bila skoro upola manja u odnosu na vrijednost zaliha.
Stopa pokrivenosti zaliha u 2009. i 2010. godini ima referentnu vrijednost s tim što je stopa pokrivenosti
zaliha veća u 2009. u odnosu na 2010. godinu.Znači vrijednost zaliha u ove dvije godine je u cjelini bila
pokrivana vrijednošću neto obrtnog kapitala.
3.3.2.Likvidnost
Likvidnost preduzeća predstavlja njegovu sposobnost da svojim kratkoročnim izvorima sredstava pokriva
dospjele kratkoročne obaveze. Da bismo lakše izvršili analizu likvidnosti preduzeća ŠU-MA Plast d.o.o. iz
Bijeljine pomoći će nam sljedeća tabela:
LIKVIDNOST
15
u KMP O Z I C I J A AOP 2010 2009 2008
Tekuća likvidnost:
Obrtna imovina /Kratkoročne obaveze 025/133 3,07 2,69 1,58
REFERENTNA VREDNOST - Tekuća likvidnost (Veće od ...) 2 2 2
gotovina + kratkoročna potraživanja / kratkoročne obaveze (044+033)/133 1,28 1,52 0,42
gotovina / kratkoročne obaveze 044/133 0,01 0,02 0,02
Potraživanja x 365 / Prihodi od prodaje
(033x365)/ (202+206)
119 118 53
Prilikom analize likvidnosti obratićemo pažnju na: opštu,ubrzanu i trenutnu likvidnost kao i na prosječan broj
dana naplate potraživanja.
1.Opšta (tekuća) likvidnost
Pokazatelj opšte likvidnosti je količnik obrtne imovine i kratkoročnih obaveza. Referentna vrijednost ovog
pokazatelja treba da bude veća ili jednaka 2.
U 2008.godini pokazatelj opšte likvidnosti je manji od referentne vrijednosti što znači da su kratkoročne
obaveze veće od obrtne imovine što je doprinjelo da preduzeće nema opštu likvidnost jer je koeficijent manji
od 2.
Na osnovu tabele likvidnosti možemo uočiti poboljšanje opšte likvidnosti u 2009.godini.Koeficijent je veći
od 2 što znači da je u ovoj godini preduzeće imalo opštu likvidnost,kratkoročne obaveze su bile pokrivene
obrtnom imovinom u odnosu većem od 2:1 u korist obrtne imovine.Razlog povećanja opšte likvidnosti je
povećanje vrijednosti obrtne imovine kao i smanjenje vrijednosti kratkoročnih obaveza u odnosu na
2007.godinu.
Rast opšte likvidnosti nastavlja se i u 2010.godini gdje imamo odnos obrtne imovine i kratkoročnih obaveza
veći od 3:1 u korist obrtne imovine. Razlog rasta opšte likvidnosti ove u odnosu na prethodnu godinu je
smanjenje vrijednosti kratkoročnih obaveza u odnosu na 2009.godinu. Iako je došlo do smanjenja vrijednosti
obrtne imovine u ovoj godini u odnosu na prethodnu smanjenje kratkoročnih obaveze je bilo u tolikoj mjeri
da je opšta likvidnost ipak bila veća u 2010.godini u odnosu na prethodnu.
Dobavljači 181 odnosno 365
16
Posmatranjem perioda od 2008. do 2010. godine uočava se rast opšte likvidnosti odnosno rast obrtne imovine
u 2009. a zatim njeno smanjenje u 2010.godini, međutim dolazi i do do smanjenja kratkoročnih obaveza iz
godine u godinu da bi u 2010.godini ta vrijednost bila za oko 40% manja u odnosu na 2008.godinu.
Zaključak koji se može izvesti iz prethodno navedenog je da je preduzeće osim u 2008.godini bilo sposobno
da o roku obezbjedi dovoljnu količinu novca da bi obaveze bile podmirene u predviđenom roku.
2.Koeficijent ubrzane likvidnosti
Efektivna(ubrzana)likvidnost postoji u slučaju kada je količnik zbira gotovine i kratkoročnih potraživanja sa
kratkoročnim obavezama iznosi više ili jednako 1.Međutim smatra se da se može uzeti raspon od 0,7 do 1
kao norma za ovaj koeficijent.
Posmatrajući 2008.godinu u tabeli uočavamo da je u ovoj godini koeficijent ubrzane likvidnosti manji od 1
pa čak i od 0,7 što znači da je prema ovom koeficijentu preduzeće bilo u 2008.godini u situaciji
nelikvidnosti.Razlog tome je što su kratkoročne obaveze bile mnogo veće od vrijednosti gotovine i
kratkoročnih potraživanja preduzeća.
U 2009.godini imamo koeficijent veći od jedan što ukazuje na pretjeranu likvidnost odnosno, preduzeće
posjeduje „zarobljena“ novčana sredstva. Ovakva likvidnost podrazumjeva izdvojena novčana sredstva koja
nisu u prometu što je u suprotnosti principu rentabilnosti.
Koeficijent ubrzane likvidnosti je nešto manji u 2010.godini u odnosu na prethodnu godinu ali je i dalje veći
od jedan. Znači da je i u ovoj godini zastupljena pretjerana likvidnost, angažovano je više novčanih sredstava
nego što je potrebno.
Može se zaključiti da je preduzeće nije imalo efektivnu likvidnost u 2008.godini dok je u dvije naredne
godine posjedovalo ovu likvidnost i to u toj mjeri da je bilo čak i pretjerano likvidno tj.preduzeće je
angažovalo više kratkoročnih sredstava nego što je bilo potrebno i time izvršilo ne poštovanje principa
rentabilnosti.
3.Koeficijent trenutne likvidnosti
17
Koeficijent trenutne likvidnosti predstavlja rezultat količnika gotovine i kratkoročnih obaveza.Na tržištu se
smatra da preduzeće ima trenutnu likvidnost ukoliko je ovaj koeficijent veći od 0,5. Kada je u pitanju
trenutna likvidnost posmatra se samo gotovina u odnosu na kratkoročne obaveze.
U prezentovanoj tabeli možemo uočiti da preduzeće ni u jednoj godini nije imalo trenutnu likvidnost, čak je
koeficijent likvidnosti u svim godinama imo veoma nisku vrijednost.Takođe možemo uočiti da je iz godine u
godinu doazilo do smanjenja gotovine,tako da je čak u 2010.u odnosu na 2008. godinu došlo do smanjenja
iznosa gotovine za oko 70%. Uzrok ovako velikog pada gotovine i gotovinskih ekvivalenata je smanjenje
prodaje kao i smanjenje naplate potraživanja koje je u velikoj mjeri doprinjelo ovakvoj situaciji ,sa druge
strane došlo je do povećanja kratkoročnih obaveza uzimanjem kratkoročnih kredita.
Možemo zaključiti da je došlo do smanjenja gotovine i gotovinskih ekvivalenata i do povećanja kratkoročnih
obaveza u toj mjeri da ni 50% tih obaveza nisu mogle biti pokrivene gotovinom tako da preduzeće nije imalo
trenutnu likvidnost ni u jednoj od prezentovanih godina poslovanja.
4.Prosječan broj dana naplate potraživanja
Prosječan broj dana naplate potraživanja se dobija upoređivanjem odnosa ukupnih potraživanja i ukupnih
prihoda od prodaje. Ovaj prosječni broj dana možemo izračunati na način kako je prezentovano u tabeli
likvidnosti.
Posmatrajući tabelu likvidnosti uočavamo da se prosječan broj dana naplate potraživanja povećavao iz godine
u godinu i to na taj način da je u 2009. i 2010.godini prosječan broj dana naplate potraživanja bio 2 puta veći
nego u 2008.godini. To znači da se u 2009. i 2010. godini očekivala naplata od kupaca po završnom bilansu
duplo sporije nego u 2008.godini što je nepovoljan uticaj na preduzeće iz razloga što odlaganje naplate može
u velikoj mjeri da utiče na poslovanje preduzeća ali i izvršavanje njegovih obaveza.
3.3.Solventnost
Solventnost predstavlja sposobnost preduzeća da izmiri svoje dugove i obaveze ne o roku njihovog dospjeća
već u nekom dužem vremenskom periodu pa makar to bilo(u slučaju stečaja)iz stečajne mase. Koeficijent
solventnosti se dobija kao rezultat količnika poslovne imovine i dugova.Referentna vrijednost ovog
18
koeficijenta je ona vrijednost koja je veća ili jednaka jedan.Da bismo lakše izvršili analizu solventnosti
preduzeća ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine pomoći će nam sljedeća tabela:
SOLVENTNOSTu KMP O Z I C I J A AOP 2010 2009 2008
1. Poslovna imovina 048 4943713 6513300 47504612. Dugovi 121,126,145 3191802 3822629 2861332 KOEFICIJENT SOLVENTNOSTI (1/2) 1,55 1,70 1,66REFERENTNA VREDNOST - Koeficijent solventnosti (Veće od ...) 1 1 1
Jedan od preduslova solventnosti je dugoročna finansijska ravnoteža što podrazumjeva primjenjivanje suštine
zlatnog bilansnog pravila što znači da dugoročno vezana imovina treba da bude finansirana dugoročnim
kapitalom. Međutim nije uvijek pravilo da ako nema dugoročne finansijske ravnoteže da nema ni solventnosti
što možemo vidjeti u našem primjeru gdje u 2008. godini nije postojala dugoročna finansijska ravnoteža a
preduzeće je ipak bilo solventno.
Solventnost utiče na finansijsku stabilnost preduzeća odnosno na njegovu stabilnost u dugoročnom smislu na
taj način da što je veći koficijent solventnosti veća je i finansijska stabilnost preduzeća odnosno što je veći
koeficijent veća je i poslovna imovina u odnosu na dugove što utiče povoljno na finansijsku stabilnost
preduzeća.
Posmatrajući tabelu solventnosti uočavamo da je koficijent solventnosti u sve tri godine bio veći od jedan. To
znači da je preduzeće bilo solventno u sve tri prikazane godine, imalo je prihvatljivu solventnost tj.bilo je u
mogućnosti izmiriti ukupne obaveze i da mu preostane dio imovine.Preduzeće u posmatranom periodu nije
imalo problema u pogledu solventnosti kao ni nagovještaje da bi taj problem mogao da se pojavi.
3.3. 4.Zaduženost
Pokazatelj zaduženosti preduzeća pokazuje strukturu kapitala i puteve kojima preduzeće finansira svoju
imovinu.Ona preduzeća koja imaju visok stepen zaduženosti gube finansijsku fleksibilnost i mogu imati
problem u pronalaženju investitora.Međutim u slučajevima kada je stepen zaduženosti pod kontrolom a
posuđena sredstva se koriste na ispravan način zaduženost može dovesti do veoma povoljnih rezultata
19
poslovanja. Da bismo lakše izvršili analizu zaduženosti preduzeća ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine pomoći će
nam sljedeća tabela:
ADEKVATNOST KAPITALAu KM
P O Z I C I J A AOP2010 2009 2008Iznos % Iznos % Iznos %
1. Kapital 101 1751911 35 2650671 41 1849129 392. Dugovi 121,126,145 3191802 65 3822629 59 2861332 61PASIVA (1 + 2) 4943713 100 6473300 100 4710461 100REFERENTNA VREDNOST - Kapital/Dugovi:
Kapital: 50%Dugovi: 50%
Zaduženost utvrđujemo upoređivanjem kapitala i dugova i to na taj način što bi taj odnos bio idealan kada bi
u ukupnoj pasivi i kapital i dugovi učestvovali sa po 50%.U tabeli naše analize dugovi su u sve tri
prezentirane godine veći od 50% što znači da u preduzeću postoji velika zaduženost kao i to da je preduzeće
uzimalo kredit na kredit i na taj način povećavalo dugove koji nisu pokriveni kapitalom.
3.3.5.Adekvatnost kapitala
STRUKTURA KAPITALAu KM
P O Z I C I J A AOP2010 2009 2008
Iznos % Iznos % Iznos %1. Akcijski kapital - obične akcije 103 0 0 0 0 0 02. Akcijski kapital - prioritetne akcije 104 0 0 0 0 0 0Akcijski kapital - ukupno (1 + 2) 0 0 0 0 0 03. Udjeli društva sa ograničenom odgovornošću 105 1444274 82,44 1444274 54,48 1346484 72,834. Ulozi 106 0 0 0 0 0 05. Državni kapital 107 0 0 0 0 0 06. Zadružni udjeli 108 0 0 0 0 0 07. Ostali kapital 109 0 0 0 0 0 0
I. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL (1 do 7) 1444274 82,44 1444274 54,48 1346484 72,83II. EMISIONA PREMIJA 110 0 0 0 0 0 0III. REVALORIZACIONE REZERVE 111 0 0 0 0 67133 3,63IV. REZERVE IZ DOBITKA 112 41134 2,35 41134 1,55 41134 2,22V. NERASPOREĐENI DOBITAK 115 266503 15,21 1165263 43,97 394378 21,32VI. GUBITAK DO VISINE KAPITALA 118 0 0 0 0 0 0
UKUPNI KAPITAL (I do VII) 1751911 100 2650671 100 1849129 100
20
Osnovni kapital preduzeća ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine sastoji se od udjela društva sa ograničenom
odgovornošću. Ukupan kapital preduzeća obuhvata i neraspoređeni dobitak, rezerve iz dobitka ali i
revalorizacione rezerve koje su prisutne u 2008.godini. Najveći udjel u kapitalu imaju udjeli društva sa
ograničenom odgovornošću i to u svakoj godini više od 50% u odnosu na ukupan kapital.
Možemo uočiti da je u 2009.godini došlo do veoma značajnog porasta ukupnog kapitala u odnosu na
2008.godinu i to iz razloga povećanja neraspoređene dobiti koja je u ovoj godini sačinjavala 43,97% ukupnog
kapitala a u prethodnoj samo 21,32%. Međutim u 2010.godini dolazi do velikog pada vrijednosti ukupnog
kapitala gdje je učešće neaspoređene dobiti u ukupnom kapitalu 15,21% čak i ispod vrijednosti koja je bila u
2008.godini.
3.3.Imovinski položaj preduzeća D.O.O. „ŠU-MA PLAST“ Bijeljina
Imovinski položaj preduzeća ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine proučićemo na osnovu: strukture imovine,
stanja i efikasnosti imovine kao i koeficijenta obrta imovine.
3.3.1.Struktura imovine
BILANS STANJA
u KM
P O Z I C I J A2010 2009 2008
Iznos % Iznos % Iznos %
A K T I V A
A. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL 0 0 0
B. STALNA IMOVINA 962333 19,47 1398602 21,47 1043839 21,97
I. Nematerijalna ulaganja 0 0 0
II. Osnovna sredstva 588942 11,92 1072892 16,46 705325 14,85
III. Dugoročni finansijski plasmani 0 0 0
V. OBRTNA IMOVINA 3981380 80,53 4865859 74,71 3092696 65,10
I. Zalihe 2180171 44,09 2122558 32,59 2264070 47,66
II. Kratkoročna potraživanja i plasmani 1801209 36,44 2701651 41,48 774583 16,30
1. Kratkoročna potraživanja 1652709 33,43 2701651 41,48 774583 16,30
2. Kratkoročni plasmani 0 0 0
III. Gotovinski ekvivalenti 15458 0,31 41650 0,64 54043 1,14
G. AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA 10093 0,09 248839 3,82 613926 12,93
D. POSLOVNA IMOVINA 4943713 100 6513300 100 4750461 100
Đ. GUBITAK IZNAD KAPITALA 0 0 0
E. POSLOVNA AKTIVA 4943713 100 6513300 100 4750461 100
VANBILANSNA AKTIVA 0 0 0
P A S I V A
A. KAPITAL 1751911 35,44 2650671 40,70 1849129 38,93
I. OSNOVNI KAPITAL 1444274 29,22 1444274 22,18 1346484 28,34
1. Akcijski kapital - obične akcije 0 0 0
2. Akcijski kapital - prioritetne akcije 0
21
3. Udjeli društva sa ograničenom odgovornošću 1444274 29,22 1444274 22,18 1346484 28,34
4. Ulozi 0 0 0
5. Državni kapital 0 0 0
6. Zadružni udjeli 0 0 0
7. Ostali kapital 0 0 0
II. EMISIONA PREMIJA 0 0 0
III. REVALORIZACIONE REZERVE 0 0 67133 1,42
IV. REZERVE IZ DOBITKA 4134 0,09 41134 0,63 41134 0,86
V. NERASPOREĐENI DOBITAK 266503 5,39 1165263 17,89 394378 8,31
VI. GUBITAK DO VISINE KAPITALA 0 0 0
B. DUGOROČNA REZERVISANJA 0 0 40000 0,84
V. OBAVEZE 3191802 64,56 3792342 58,22 2344217 49,34
I. Dugoročne obaveze 1894380 38,32 1988390 30,52 381397 8,03
II. Kratkoročne obaveze 1297422 26,24 1803952 27,70 1962820 41,31
G. PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA 0 30287 0,47 517115 10,89
D. POSLOVNA PASIVA 4943713 100 6513300 100 4750461 100
VANBILANSNA PASIVA 0 0 0
Bilans stanja pokazuje imovinu na jednoj i kapital i obaveze na drugoj strani,tako da on ima dvije strane
aktivu i pasivu. Aktiva pokazuje imovinu odnosno vrstu imovine dok pasiva pokazuje kapital i obaveze
preduzeća. Aktiva i pasiva bilansa stanja su uvijek u ravnoteži tj.iznos ukupne aktive je uvijek jednak iznosu
ukupne pasive u bilansu stanja, ova jednakost znači da je svaka obaveza prema poveriocima pokrivena
imovinom.
Poslovna aktiva preduzeća ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine se sastoji od stalne imovine i obrtne imovine.
Procentualno učešće u poslovnoj aktivi je na strani obrtne imovine, s tim što je to učešće obrtne imovine
raslo iz godine u godinu. Učešće obrtne imovine u 2008.godini je iznosilo 65,10%,taj procenat se povećao u
2009.godini na 74,71% a u 2010.godini je iznosio čak 80,53%.
Postoji više razloga zašto je došlo do povećanja učešća obrtne imovine u odnosu na stalnu imovinu u
poslovnoj aktivi.U 2009. godini došlo je do smanjenja stalne imovine u odnosu na 2008. godinu za 0,5% dok
je to smanjenje u 2010. u odnosu na 2009. godinu iznosilo 2%. Iako je došlo do smanjenja vrijednosti zaliha
u 2009.godini za15,07% u odnosu na 2008.godinu povećalo se učešće obrtne imovine zato što je u ovoj
godini došlo do značajnog porasta kratkoročnih potraživanja i plasmana za čak 25,18% u odnosu na
2008.godinu. Dešavanja u 2010.godini su suprotna od dešavanja u 2009.godini na način da je u 2010.godini
došlo do povećanja vrijednosti zaliha za 11,50% ali i do smanjenja vrijednosti kratkoročnih potraživanja i
plasmana za 5,04% u odnosu na 2009.godinu. Možemo uočiti da obrtna imovina dominira u odnosu na
stalnu imovinu i to sa tendencijom rasta učešća obrtne imovine u poslovnoj aktivi.
22
U strukturi pasive bilansa stanja može se primjetiti da najveći dio pasive čine obaveze koje se iz godine u
godinu povećavaju. U 2008.godini obaveze čine 49,34%, u 2009.godini 58,22% a u 2009.godini čak 64,56%
poslovne pasive.
Kapital koji se sastoji od neraspoređene dobiti, osnovnog kapitala i rezervi iz dobitaka u 2009. godini
značajno porastao u odnosu na 2008. godinu da bi u 2010. godini zabilježio znatan pad. Međutim iako je
došlo do značajnog porasta vrijednosti kapitala u 2009. u odnosu na 2008. godinu njegovo učešće u poslovnoj
pasivi je povećano za samo 1,77% iz razloga velikog povećanja obaveza i to za 8,88% u odnosu na prethodnu
godinu.Takođe primjećujemo da u 2009.godini dolazi do pada kratkoročnih ali i do rasta dugoročnih obaveza
u odnosu na prethodnu godinu. U 2010.godini dolazi do još većeg povećanja dugoročnih obaveza ali i do
smanjenja vrijednosti kapitala za čak 5,26% u odnosu na prethodnu godinu.
Ovakva tendencija rasta obaveza u odnosu na vrijednost kapitala dovodi u veoma nepovoljan položaj
preduzeće ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine iz razloga što su obaveze mnogo veće nego što je preduzeće u
mogućnosti
3.3.2.Stanje i efikasnost imovine
Efikasnost imovine izražena kroz odnos ukupnog prihoda i prosječne poslovne imovine preduzeća prikazana
je u sljedećoj tabeli:
EFIKASNOST IMOVINEu KMP O Z I C I J A AOP 2010 2009
1. Ukupan prihod 281 5238083 9415902
2. Prosečna poslovna imovina (048)/2 5728507 5631881
3. EFIKASNOST IMOVINE (1/2) 0,91 1,67
REFERENTNA VREDNOST - Efikasnost imovine (Veće od ...)
0 0 0
Efikasnost imovine se mjeri koeficijentom obrta ukupne imovine. Koeficijent obrta ukupne imovine se dobija
stavljanjem u odnos ukupnih prihoda i prosječne poslovne imovine. Što je koeficijent obrta veći efikasnost
imovine je veća i obrnuto.
23
Koeficijent obrta, odnosno efikasnost ukupne imovine preduzeća ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine u 2010.
godini pada u odnosu 2009. godinu. Efikasnost imovine pokazuje koliko novčanih jedinica u posmatranoj
godini stvori 1 novčana jedinica, pa tako u 2009. godini 1 novčana jedinica stvara 1,67 novčanih jedinica a u
2010. godini 1 novčana jedinica stvara 0,91 novčanih jedinica. Na osnovu toga se može reći da je efikasnost
imovine preduzeća ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine u 2009.godini bila zadovoljavajuća ali je u 2010.godini
toliko loša da 1 novčana jednica ne može da stvori više od 0,91 novčanih jedinica tj. preuzeću je veći ulog
novčanih jedinica u odnosu na dobitak po osnovu tog uloga. Preduzeće u ovakvoj situaciji ne samo da ne
može ostvariti dobitak već ne može ni povratiti svoj ulog.
3.3.3.Koeficijent obrta
Izvršićeno analizu koeficijenta obrta: obrtne imovine, zaliha i potraživanja na osnovu sljedeće tabele:
IMOVINSKI POLOŽAJu KMP O Z I C I J A AOP 2010 2009
1. Prihodi od prodaje 202,206 5056027 83384902. Prosečna obrtna imovina (025)/2 4423620 39792783. Prosečne zalihe (026)/2 2151365 21933144. Prosečna potraživanja (033)/2 2177180 1738117 5a. Koeficijent obrta obrtne imovine (1/2) 1,14 2,095b. Dani vezivanja obrtne imovine 315 172 6a. Koeficijent obrta zaliha (1/3) 2,35 3,806b. Dani vezivanja zaliha 153 95
7a. Koeficijent obrta potraživanja(1/4) 2,32 4,79
7b. Dani vezivanja potraživanja 155 75
Koeficijent obrta obrtne imovine dobija se stavljanjem u odnos prihoda od prodaje i prosječne obrtne
imovine. Veći koeficijent obrta znači bolje rezultate, manju obrtnu imovinu i bržu cirkulaciju obrtne imovine
a samim tim i realizaciju poslovnih zadataka sa što manjim obimom obrtne imovine.
Iz priloženog se može primjetiti da je koeficijent obrta obrtne imovine u 2010. godini iznosio 1,14 a u 2009.
godini je bio 2,09. Upoređivanjem ova dva podatka uočavamo veoma značajan pad koeficijent obrta obrtne
imovine u 2010. godini u odnosu na 2009.godinu.Razlog smanjenja ovog koeficijenta jeste povećanje
prosječne obrtne imovine i smanjenje prihoda od prodaje u 2010. godini.
24
Koeficijent obrta obrtne imovine pokazuje da jedna novčana jedinica angažovane obrtne imovine u 2009.
godini stvara 2,09 novčanih jedinica a u 2010. godini skoro upola manje čto iznosi1,14 novčanih jedinica.
Dani vezivanja obrtne imovine su se povećali u 2010. godini u odnosu na 2009. sa 172 na 315 dana. Osnovni
razlog povećanja dana vezivanja je smanjenje koeficijenta obrta obrtne imovine
Koeficijent obrta zaliha dobija se stavljanjem u odnos prihoda od prodaje i prosječnih zaliha. Koeficijent
obrta zaliha bilježi pad u 2010. godini i iznosi 2,35 u odnosu na 2009. godinu gdje je iznosio 3,80. Ovaj pad
je prouzrokovan znatnim padom prihoda od prodaje u 2010. godini u odnosu na 2009.
Koeficijent obrta zaliha pokazuje da li su gotovi proizvodi tj. roba na zalihama kvalitetni i da li imaju brz
izlaz. Ovaj koeficijent se direktno odražava na likvidnost preduzeća. Možemo uočiti da će u 2009. godini
jedna angažovana novčana jedinica zaliha stvoriti 3,80 novčanih jedinica prihoda, u 2010. godini će stvoriti
2,35 novčanih jedinica.Smanjenje koeficijenta obrta zaliha u 2010. godini prouzrokovalo je povećanja broja
dana vezivanja zaliha sa 95 na 153 dana.
Koeficijent obrta potraživanja dobija se stavljanjem u odnos prihoda od prodaje i prosječnih potraživanja.
Koeficijent obrta potraživanja pokazuje u kojoj meri preduzeće može da naplati sredstva od prodate robe i
usluga. Ukoliko je vreme potraživanja duže, preduzeće ne pretvara potraživanja u likvidna sredstva, a to
direktno utiče na proces proizvodnje, kao i na likvidnost preduzeća. Zbog svega toga trpe i poverioci, koji
nisu zaštićeni od rizika naplate svojih potraživanja.
U 2010. godini došlo je do pada koeficijenta obrta potraživanja na 2,32 sa 4,79 koliko je iznosio u 2009.
godini. Razlog pada ovog koeficijenta jeste istovremeno smanjenje prihoda od prodaje i rast prosječnih
potraživanja u posmatranoj godini.
Smanjenje koeficijenta obrta potraživanja dovelo je do povećanja broja dana vezivanja potraživanja sa 75 iz
2009. godine na 155 u 2010. godini. Ovakva situacija smanjenja koeficijenta obrta potraživanja može dovesti
preduzeće u situaciju da preduzeće ne bude u mogućnosti izmiriti obaveze prema dobavljačima kao i mnoge
druge obaveze što može da ugrozi njegovu finansijsku stabilnost.
25
3.4. Prinosni položaj preduzeća D.O.O. „ŠU-MA PLAST“ Bijeljina
Prinosni položaj preduzeća ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine proučićemo na osnovu: strukture poslovnih
prihoda i rashoda, strukture prihoda i rashoda, profitabilnosti preduzeća, rizika ostvarenja finansijskog
rezultata i rentabilnosti.
3.4.1.Struktura poslovnih prihoda i poslovnih rashoda
POSLOVNI PRIHODI I RASHODIu KM
P O Z I C I J A2010 2009 2008Iznos % Iznos % Iznos %
Struktura poslovnih prihoda: 1. Prihodi od prodaje robe 0 0 02. Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 5056027 99,52 8338490 90,22 5321493 99,65
3. Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 0 790 0,01 04. Prihodi od premija, subvencija, dotacija i sl. 0 54988 0,60 05. Drugi poslovni prihodi 24600 0,48 3419 0,04 18551 0,35
6. Povećanje vrednosti zaliha učinaka 0 843931 9,13 07. Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 6058 0 0I. Poslovni prihodi (1 do 7) 5074569 100 9241618 100 5340044 100
Struktura poslovnih rashoda:1. Nabavna vrednost prodate robe 0 0 18848 0,41
2. Troškovi materijala za izradu 2870872 59,69 6119558 72,89 3568469 78,146
3. Troškovi ostalog materijala 0 122195 1,46 54966 1,20
4. Troškovi goriva i energije 0 169789 2,02 120616 2,64
5. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 551742 11,48 661637 7,88 323065 7,07
6. Troškovi proizvodnih usluga 1018237 21,18 997871 11,88 209446 4,59
7. Troškovi amortizacije 163462 3,4 155557 1,85 164248 3,6
8. Troškovi rezervisanja 0 0 40000 0,88
9. Nematerijalni troškovi 191847 4,00 155845 1,85 55375 1,21
10. Troškovi poreza 8507 0,18 12770 0,15 11243 0,25
11. Troškovi doprinosa 3344 0,07 1375 0,02 164 0,004
II. Poslovni rashodi (1 do 11) 4808011 100 8396597 100 4566440 100
III. REZULTAT POSLOVNIH AKTIVNOSTI (I - II) 266558 845021 773604REFERENTNA VREDNOST - Rezul. posl. aktivnosti (Veće od ...) 0 0 0 IV. ODNOS POSL. PRIHODA I RASHODA (I / II) 1,05 1,10 1,16REFERENTNA VREDNOST - Odnos posl. prihoda i rashoda (Veće od ...) 100% 100% 100% V. RELATIVNA RAZLIKA POSL. PRIHODA I RASHODA ((I/II)-100%) 5,54% 10,06% 16,94%REFERENTNA VREDNOST - Relativna razlika posl. prihoda i rashoda (Veće od ...) 0% 0% 0%
26
1. Poslovni prihodi
U strukturi poslovnih prihoda preduzeća najizraženiji su prihodi po osnovu prodaje robe, naročito u 2008. i
2010.godini u kojoj čine preko 99% poslovnih prihoda, dok u 2009.godini čine 90,22% poslovnih prihoda.
Poslovni prihodi bilježe veoma značajan rast u 2009. u odnosu na 2008. godinu ali i veliki pad u 2010. u
odnosu na 2009. godinu.
Veoma je značajno naglasiti da se iz prezentovane tabele uočava da je visina prihoda takva da su u
mogućnosti pokriti poslovne rashode što znači da je rezultat poslovnih aktivnosti pozitivan odnosno veći od
nule. Takođe uočavamo da je u ove tri prezentovane godine najbolji rezultat poslovnih aktivnosti bio u
2009.godini kada je iznosio 845021 KM, u 2008.godini je iznosio 773604 KM, dok je u 2010.godini bio
najniži i iznosio je 266558 KM.
Odnos poslovnih prihoda i rashoda pokazuje da li su rashodi u potpunost pokriveni prihodima. U
prezentovanoj tabeli se uočava da je u sve tri godine ovaj odnos veći od referentne vrijednosti tj.da je veći od
100% što znači da prihodi u potpunosti pokrivaju rashode.
Relativna razlika poslovnih prihoda i rashoda pokazuje za koliko su procentualno poslovni prihodi veći od
poslovnih rashoda. Uočavamo da je relativna razlika poslovnih prihoda i rashoda najveća u u 2008.godini
kad je iznosila 16,94%, zatim imamo pad ove relativne razlike prihoda i rashoda u 2009.godini na 10,06% a
onda u 2010.godini ponovo pad na čak 5,54%. Ukoliko i u narednom periodu bude došlo do smanjivanja
relativne razlike poslovnih prihoda i rashoda možemo očekivati da njena vrijednost u jednom momentu bude
manja od 0% .To bi značilo da bi u tom momentu poslovni rashodi bili veći od poslovnih prihoda što je
veoma nepovoljno za poslovanje preduzeća.
2. Poslovni rashodi
U strukuturi poslovnih rashoda najviše su zastupljeni troškovi materijala za izradu i to u sve tri godine preko
50%. Troškovi proizvodnih usluga su drugi po veličini učešća osim u 2008. godini kada su drugi po veličini
učešća bili troškovi zarada, naknada zarada i ostalih ličnih rashoda.
27
U 2009. i 2010.godini treći po veličini učešća u poslovnim rashodima su troškovi zarada, naknada zarada i
ostalih ličnih rashoda a u 2008.godini troškovi proizvodnih usluga. Ostali troškovi imaju znatno manje
učešće u poslovnim rashodima.
3.4.2.Struktura prihoda i rashoda
Analizu stukture poslovnih prihoda i poslovnih rashoda izvršićemo na osnovu sljedeće tabele:
BILANS USPEHAu KM
P O Z I C I J AAOP
2010 2009 2008
Iznos % Iznos % Iznos %
1. Poslovni prihodi 2015074569
96,889241618
98,155340044
96,23
2. Finansijski prihodi 252 20280 0,39 44 0,00 119266 2,153. Ostali prihodi 231 143234 2,73 174240 1,85 89887 1,62I PRIHODI REDOVNIH AKTIVNOSTI (1+2+3)
5238083
9415902
5549197
4. Vanredni prihodi 267 0 0 05. Revalorizacioni prihodi 269 0 0 0
II UKUPNI PRIHODI (I+4+5) 5238083
1009415902
1005549197
100
6. Poslovni rashodi 2154808011
93,218396597
96,434566440
91,64
7. Finansijski rashodi 257 185299 3,60 264743 3,04 47208 0,958. Ostali rashodi 240 164281 3,19 46162 0,53 368966 7,41III RASHODI REDOVNIH AKTIVNOSTI (6+7+8)
5157591
8707502
4982614
9. Vanredni rashodi 268 0 0 010. Rashodi revalorizacije i priznavanja imparitetnih gubitaka
270 0 0 0
IV UKUPNI RASHODI (III+9+10)
5157591
1008707502
1004982614
100
Na osnovu prezentovanih podataka je očigledno da strukturu redovnih prihoda i to preko 96% a u
2009.godini i preko 98% čine poslovni prihodi u svim posmatranim godinama dok ostali prihodi i finansijski
prihodi zauzimaju neznatno učešće u ukupnim prihodima.
Kod rashoda redovnih aktivnosti najveće učešće imaju poslovni rashodi i to u 2008.godini 91,64%, u
2009.godini 96,43% a u 2010.godini 93,21%. Učešće ostalih i finansijskih rashoda u ukupnim rashodima je
neznatno.
28
3.4.3.Profitabilnost preduzeća
Pokazatelj profitabilnosti pokazuje da li je preduzeće sposobno da opstane na duži vremenski period, odnosno
da li ima proizvodnju koja će mu ostvariti ukupan prihod, kako bi opravdalo uložena sredstva ostvarivanjem
dobitka. Profitabilnost preduzeća pokazuje koliko je dobitka ostvareno u ukupnom prihodu, odnosno
stavljanjem u odnos neto dobitka i ukupnog prihoda pokazuje koliko se na svaku novčanu jedinicu uloženih
sredstava ostvari neto dobitka. Sljedeća tabela će nam pomoći u analizi profitabilnosti preduzeća ŠU-MA
Plast d.o.o. iz Bijeljine.
BILANS USPEHAu KM
P O Z I C I J A AOPIznos 2010 2009 2007
1. Dobitak/(Gubitak) pre oporezovanja 275,276 80492 708400 5665832. Porezi i doprinosi iz dobitka 277 18481 48130 566583. Neto dobitak/(Gubitak) 278,279,280 62011 660270 509925
4. Ukupan prihod 2815238083
9415902 5549197
KOEFICIJENT PROFITABILNOSTI PREDUZEĆA (3/4) 1,18 7,01 9,19
REFERENTNA VREDNOST - Koef. profitabilnosti (Veće od ...)
0 0 0
Koeficijent profitabilnosti dobija se stavljanjem u odnos neto dobitka (gubitka) i ukupnog prihoda.
Koeficijenti profitabilnosti preduzeća ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine kroz posmatrane godine kretao se na
sljedeći način: u 2008. godini iznosio je 9,19, u 2009.godini 7,01 a u 2010.godini samo 1,18. Može se
primjetiti da je preduzeće ostvarilo profit u sve tri posmatrane godine ali i to da se koeficijent profitabilnosti
smanjuje iz godine u godinu. Najveća profitna stopa je ostvarena u 2008. godini, u 2009. je doživjela blagi
pad da bi u 2010. godini značajnije pala. Razlog ovako velikog pada stope profitabilnosti u 2010.godini je
znatno veliki pad vrijednosti neto dobitka u ovoj godini.
3.4.4.Rizik ostvarenja finansijskog rezultata
RIZIK OSTVARENJA FINANSIJSKOG REZULTATAu KMP O Z I C I J A 2010 2009 2008
29
1. Poslovni prihodi 5074569 9241618 53400442. Varijabilni rashodi 2870872 6411542 37628993. Marža pokrića (1 - 2) 2203697 2830076 15771454. Fiksni i pretežno fiksni rashodi 1937139 1985055 8035415. Rashodi kamata 185299 264743 452086. Poslovni rezultat (3 - 4) 266558 845021 7736047. Bruto finansijski rezultat (6 - 5) 81259 580278 728396 8. FAKTORI RIZIKA :8.1. Poslovnog (3/6) 8,26 3,34 2,038.2. Finansijskog (6/7) 3,28 1,45 1,068.3. Ukupnog (8.1. * 8.2.) 27,11 4,87 2,16 9. Koeficijent marže pokrića (3/1) 0,43 0,30 0,2910. Potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog poslovnog dobitka (4/9)
4463453 6487107 2723867
11. Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog poslovnog dobitka ((1–10)/1)´100
12,04% 29,80% 48,99%
12. Potreban prihod za ostvarenje neutralnog dobitka redovne aktivnosti (4+5)/9
4890410 7352281 2877115
13. Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog dobitka redovne aktivnosti ((1–12)/1)´100
3,62% 20,44% 46,12%
Poslovni rizik možemo izračunati kada iznos vrijednosti marže pokrića podijelimo iznosom vrijednosti
poslovnog rezultata. Marža pokrića je razlika između poslovnih prihoda i varijabilnih rashoda i ona pokazuje
da li ukupni prihodi mogu da pokriju varijabilne rashode, mada šire posmatrano marža pokrića treba da
pokrije i fiksne i pretežno fiksne troškove. Poslovni rezultat je razlika marže pokrića i fiksnih i pretežno
fiksnih rashoda. Poslovni rizik pokazuje koliko se brže menja poslovni rezultat pri promeni marže pokrića
tj.svaka promjena marže pokrića za 1% izazvaće promjenu poslovnog dobitka za onoliko procenata koliko je
vrijednost poslovnog rizika. Za preduzeće je povoljnije kada je faktor poslovnog rizika niži jer u suprotnom
smanjenje marže pokrića izaziva značajnije smanjenje finansijskog rezultata.
Finansijski rizik možemo izračunati kada iznos vrijednosti poslovnog rezultata podijelimo iznosom
vrijednosti bruto finansijskog rezultata. Bruto finansijski rezultat je razlika između poslovnog rezultata i
rashoda kamata. Finansijski rizik pokazuje koliko se brže menja bruto finansijski rezultat pri promeni
poslovnog rezultata odnosno svaka promjena poslovnog dobitka za 1% izazvaće promjenu bruto dobitka za
onoliko procenata koliko je vrijednost finansijskog rizika. Za preduzeće je povoljnije kada je faktor
finansijskog rizika niži.
Ukupni rizik jednak je proizvodu poslovnog i finansijskog rizika i on pokazuje koliko se puta brže mijenja
bruto finansijski rezultat pri svakoj promjeni marže pokrića odnosno redovnog prihoda za 1%. Kao što važi
za poslovni i finansijski tako važi i za ukupni rizik da je povoljnije za preduzeće da on bude što niži.
30
Analizom poslovnog i finansijskog rizika preduzeća ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine primjetno je da su u
posmatranim godinama poslovni i finansijski rizici veoma mali osim u 2010. godini gdje je došlo do
povećanja i poslovnog i finansijskog rizika. Iz tog razloga je ukupni rizik dosta veći u 2010. godini u odnosu
na prethodne dvije, što nije dobro, jer je u interesu svakog preduzeća da ovaj rizik bude što niži.
U 2009. godini preduzeće bilježi veliki rast prihoda u odnosu na 2008. ali i veliko povećanje varijabilnih i
fiksnih rashoda. U 2010. godini prihodi pokazuju izrazito veliki pad u odnosu na 2009. ali i značajan pad
varijabilnih i fiksnih rashoda u odnosu na 2009. godinu.
Fiksni i pretežno fiksni rashodi rastu u sve tri posmatrane godine sa ,usled tog povećanja rashoda kao i zbog
smanjenja prihoda dolazi do značajnog smanjenja poslovnog rezultata u 2010. godini u odnosu na 2009.
Rashodi kamata bilježe rast u 2009.godini u odnosu na prethodnu ali i značajan pad u 2010.godini u odnosu
na 2009.godinu.
Ostvareni poslovni prihodi u sve tri posmatrane godine su veći od potrebnih poslovnih prihoda za ostvarenje
neutralnog poslovnog dobitka Stopa elastičnosti je dosta dobra u 2008. i 2009. godini dok je u 2010. godini
mnogo niža. Ovakva stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog poslovnog dobitka pokazuje da je vjerovatnoća
ostvarenja gubitka preduzeća u prve dvije godine mala dok je u 2010.godini mnogo veći rizik nastanka
gubitka.
Prihodi koji su ostvareni u sve tri posmatrane godine su veći od potrebnih prihoda za ostvarenje neutralnog
dobitkaredovne aktivnosti. Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog dobitka redovne aktivnosti je dosta dobra
u 2008. i 2009. godini dok je u 2010. godini mnogo niža. Kod ove stope elastičnosti imamo istu situaciju kao
i kod prethodne. Ona pokazuje da je vjerovatnoća ostvarenja gubitka preduzeća u prve dvije godine mala dok
je u 2010.godini mnogo veći rizik nastanka gubitka.
Svi navedeni pokazatelji dovode do zaključka da je preduzeće profitabilno u sve tri posmatrane godine s tim
što su u 2010.godini povećani poslovni, finansijski i ukupni rizik dok su stope elastičnosti dosta niska.
3.4.5.Rentabilnost
Rentabilnost predstavlja sposobnost reprodukcije datog ulaganja po kome treba da se ostvari što veći profit
uz što manje angažovanih sredstava. U našoj analizi rentabilnosti preduzeća ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine
pomoći će nam sljedeća tabela.
31
RENTABILNOSTu KMP O Z I C I J A AOP 2010 2009
1. Neto dobitak / (gubitak) 62011 6602702. Rashodi kamata 185299 2647433. NETO PRINOS NA UKUPAN KAPITAL (1+2) 247310 9250134. Prosečan sopstveni kapital 1444274 13953795. Prosečan ukupan kapital 5728507 56318816. Prosečan investirani kapital 3385659 2580273 7. Rentabilnost sopstvenog kapitala (1/4)100 4,29% 47,31%REFERENTNA VREDNOST - Rentabilnost sopstvenog kapitala (Veće od ...)
0% 0%
8. Rentabilnost ukupnog kapitala (1/5)100 1,08% 11,72%REFERENTNA VREDNOST - Rentabilnost ukupnog kapitala (Veće od ...)
0% 0%
9. Rentabilnost investiranog kapitala (3/6)x100 7,30% 35,84%REFERENTNA VREDNOST - Rentabilnost investiranog kapitala (Veće od ...)
0% 0%
Rentabilnost sopstvenog kapitala se izračunava kao količnik neto dobitka i prosječnog sopstvenog kapitala.
Vlasnici kapitala su primarno motivisani na povećanje stope rentabilnosti sopstvenog kapitala uvećanjem
neto dobitka na duži period.
Rentabilnost sopstvenog kapitala preduzeća ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine u 2009.godini iznosila je 47,31%
a u 2010.godini samo 4,29% što znači da je iskorištenje uloženih sredstava bilo veliko u 2009.godini dok je u
2010.godini rentabilnost odnosno iskorištenje uloženih sredstava bilo veoma malo. Ovakve vrijednosti
rentabilnosti odražavaju se i na neto dobitku koji je u 2009.godini mnogo veći nego u 2010.godini.
Rentabilnost ukupnog kapitala se izračunava kao količnik neto dobitka i prosječnog ukupnog kapitala.
Ukupan kapital jednak je ukupno uloženim sredstvima tj. aktivi umanjenoj za visinu gubitka.Rentabilnost
ukupnog kapitala preduzeća ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine u 2008.godini iznosila je 11,72% a u
2010.godini samo 1,08% što znači da je iskorištenje uloženih sredstava bilo veliko u 2009.godini dok je u
2010.godini rentabilnost odnosno iskorištenje uloženih sredstava bilo veoma
Rentabilnost investiranog kapitala se izračunava kao količnik neto prinosa na ukupni kapital i prosječnog
investiranog kapitala.Neto prinos na ukupni kapital se dobija sabiranjem neto dobitka i rashoda kamata.
Investirani kapital čine sopstveni kapital i dugoročni dugovi. Rentabilnost investiranog kapitala preduzeća
ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine u 2009.godini iznosila je 35,84% a u 2010.godini 7,30% što znači da je ista
situacija kao i kod rentabilnosti ukupnog i sopstvenog kapitala odnosno u 2009.godini je procenat
rentabilnosti povoljan dok je u 2010.godini veoma nizak.
32
4.NOVIJE METODE ANALIZE OCJENE KREDITNOG BONITETAPREDUZEĆA - „Z-skore“ i „ZETA“ ANALIZA
Z faktor pokazuje rizik ulaganja, odnosno investiranja. Ako je z<1,81 preduzeće ne poseduje performanse poslovanja , rizik je maksimalno izražen, što je znak investitorima da ne ulažu sredstva u dato preduzeće. Ako je 1,81≤Z≤2,99 preduzeće poseduje određene performanse, ali je prisutan rizik ulaganja. Ako je Z>2,99 preduzeće poseduje optimalne performanse, što znači da je rizik sveden na minimum, a to daje signal investitorima da mogu ulagati sredstva u dotično preduzeće .
Sljedeća tabela će nam pomoći u analizi.
Р.бр. ОПИС 2008 2009 20101. Капитал 1849129 2650671 17519112. Укупна актива 4750461 6513300 4943713
Х1 (1/2)
0,39 0,41 0,35
3. Нето добит 509925 660270 620114. Укупна актива 4750461 6513300 4943713
Х2 (3/4)
0,11 0,10 0,01
5. Бруто добит 566583 708400 804926. Укупна актива 4750461 6513300 4943713
Х3 (5/6) 0,12 0,11 0,02
7. Тржишна вриједност капитала 1346484 1444274 14442748. Укупне обавезе 2344217 3792342 3191802
Х4 (7/8) 0,57 0,38 0,45
9. Приходи од продаје 5321493 8338490 505602710. Укупна актива 4750461 6513300 4943713
Х5 (9/10) 1,12 1,28 1,02
'' З '' З= 1,2Х1+ 1,4Х2 + 3,3Х3 + 0,6Х4 + 1,0Х5
2,48 2,50 1,79
ЗЕТА З= 0,012Х1 + 0,014Х2 + 0,033Х3 + 0,006Х4 + + 0,999Х5
1,13 1,29 1,03
Na osnovu prezentovanog može se uočiti da je vrijednost Z - score koeficijenta iznad vrijednosti 1,81 ali ispod vrijednosti 2,99 osim u 2010.godini kada je ovaj koeficijent čak manji od 1,81. Znači u 2008. i 2009.godini preduzeće poseduje određene performanse, ali je prisutan rizik ulaganja dok je u 2010.godini Z faktor niži od 1,81, što odslikava loše performanse preduzeća i prisustvo rizika.
ZETA analiza je rigorozniji model u odnosu na Z - score i zbog toga investitorima daje bolje rezultate. Vrijednost koeficijenta ZETA preduzeća ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine u sve tri godine je ispod 1,81. To znači da preduzeće pokazuje loše performanse poslovanja i prisustvo rizika.
33
5.ANALIZA IZVJEŠTAJA O NOVČANIM TOKOVIMA
34
35
.
A kako je vidljivo iz napred date tabele, tokovi gotovine se daju i isčitati iz analiziranog bilansa
stanja i uspjeha, tako da je jasno vidljivo da ukupni prilivi gotovina i odliv gotovina iskazuju istu
već, analiziranu sliku stanja firme.
Ukupni prilivi gotovine za 2008.godinu su 9. 333 211 KM a odlivi 9. 345 604 KM, što znači da su
odlivi veći za faktor 1.
U 2009. godini ,ukupni prilivi gotovine su bili 6. 259 630KM a odlivi 6. 285 822KM, što znači da
su odlivi takođe i u ovoj godini veći za isti faktor odnosno 1.
Iz tebele je vidljivo da je došlo do smanjenja ukupnih priliva za faktor 1, 49 a ukupnih odliva za
faktor 0.67.
36
ZAKLJUČAK
Finansijski izvještaji služe kako internim (menadžmentu,rukovodstvu i sl.) tako i eksternim
korisnicima (bankama,investitorima i sl.) jer im daju informacije koje su im potrebne za buduće
poslovanje kao i za donošenje poslovnih odluka u budućnosti. Prilikom ocjenjivanja poslovanja
preduzeća veoma je bitna analiza finansijskih izvještaja. Analizom finansijkih izvještaja preduzeće
može realno sagledati svoju poslovnu poziciju u odnosu na konkurenciju takođe adekvatnom,
kontinuiranom i pravovremenom analizom preduzeće može na vrijeme uočiti svoje nedostatke i
blagovremeno ih otkloniti kao i svoje prednosti u odnosu na konkurenciju koje treba na najbolji
način iskoristiti.
Analiza finansijskog položaja preduzeća ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine pokazuje da je preduzeće
uspostavilo kratkoročnu ali i dugoročnu finansijsku ravnotežu osim u 2008.godini kada nije bila
uspostavljena ni kratkoročna ni dugoročna ravnoteža. Preduzeće je likvidno osim u 2008.godini i
izrazito solventno u sve tri godine prezentovanog izvještaja zbog toga što je poslovna imovina
znatno veća od ukupnih dugovanja u posmatranom periodu. Međutim loše je to što je preduzeće
prezaduženo iz razloga što je kapital niži od dugova i iznosi manje od 50%ukupne pasive.
Analiza imovinskog položaja preduzeća ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine pokazuje da u poslovnoj
aktivi veće učešće ima obrtna imovina u odnosu na stalnu imovinu. Efikasnost imovine je dobra
mada je u 2010.godini dosta lošija nego u 2009.godini.Koeficijenti obrta obrtne imovinei zaliha i
potraživanja je dosta bolji u 2009.godini nego u 2010.godini Dani vezivanja obrtne imovine ,dani
vezivanja zaliha i potraživanja veoma mnogo su se povećali.
Analiza prinosnog položaja pokazuje da preduzeće bilježi pad prihoda ali i rashoda, kao i da je
preduzeće profitabilno (ostvaren je dobitak u sve tri posmatrane godine). Najveće učešće u ukupnim
prihodima imaju poslovni prihodi, tačnije prihodi od prodaje robe. Faktori poslovnog, finansijskog i
ukupnog rizika su se povećali , dok se elastičnost ostvarenja dobitka smanjila. Preduzeće ima dobru
rentabilnost kapitala u 2009.godini dok je u 2010.godini smanjena i nije baš na zavidnom nivou.
37
Metoda kompleksne analize Z – score je pokazala da preduzeće ima prihvatljive performanse
poslovanja sve do 2010.godine kada je ovaj koeficijent bio manji od 1,81, dok ZETA analiza
pokazuje loše performanse poslovanja i prisustvo rizika.
Preduzeće ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine ima solidne performanse poslovanja mada se u 2010.
godini uočavaju promjene koje nisu povoljne za preduzeće odnosno njegovo poslovanje.
38
LITERATURA
1. Prof. Dr Goranka Knežević – „ Analiza finansijskih izvještaja“ Beograd 2009.godine
2. Prof. dr Đoko N.Malešević, doc. Vitomir B.Starčević: „Poslovna analiza“, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Fakultet poslovne ekonomije Bijeljina, Bijeljina, 2010.
3.4. Finansijski izvještaji za 2007,2008 i 2009 godinu (bilansi stanja i bilansi uspjeha) preduzeća
ŠU-MA Plast d.o.o. iz Bijeljine
5. www.finansije.net
39