seminar ski rad logo! 1.1

Univerzitet u Kragujevcu MAINSKI FAKULTET U KRAGUJEVCU

University of Kragujevac FACULTY OF MECHANICAL ENGINEERING IN KRAGUJEVAC

KATEDRA ZA PRIMENJENU MEHANIKU I AUTOMATSKO UPRAVLJANJE

SEMINARSKI RADna temu

LOGO! -SIEMENS Programiranje i primenaPredmet :

Projektovanje Sistema Automatskog upravljanja

Predmetni nastavnik: Dr Milan Matijevi, docent

Student: Nenad orevi, 81/97

Kragujevac , mart 2004. godine

LOGO! Programiranje i primena

S

A

D

R

A

J3 3 3 4 5 6 6 7 9 9 9 10 10 11 15 16 17 18 16 20 25 25 27 30 31 32 32 33 34 35 35 45 47 48 49

1.

2.

3.

4. 5. 6. 7.

Uvod.......................................................................................................................... Programabilni logiki kontroler (PLC)................................................................. 1.1. Opti odredbe.................................................................................................... 1.2. PLC u sistemima automatskog upravljanja.................................................. 1.3. Sistematski prilaz projektovanju sistema upravljanja koristei PLC....... Logiki modul LOGO!............................................................................................ 2.1. ta je LOGO!?.................................................................................................. 2.2. Rukovanje LOGO! kontrolerom.................................................................... 2.2.1. Osobine i povezivanje kontrolera......................................................... 2.2.2. Instaliranje LOGO! modula.................................................................. 2.2.3. Programski i parametarski mod........................................................... 2.3 LOGO!Soft Interfejs......................................................................................... 2.3.1. Instaliranje LOGO!Soft a.................................................................... 2.3.2. Rad u LOGO!Soft u............................................................................. 2.4. Uspostavljanje veze LOGO! PC................................................................... Programiranje LOGO! modula............................................................................. 3.1. Funkcije sadrane u programskoj memoriji LOGO! modula..................... 3.1.1. Konektori................................................................................................. 3.1.2. Osnovne funkcije..................................................................................... 3.1.3. Sloene funkcije....................................................................................... 3.2. Programiranje LOGO! modula pomou LOGO!Soft a ........................... 3.2.1. Osnovne komande i preporuke u radu sa softverom........................... 3.2.2. Unoenje novog programa...................................................................... 3.2.3. Promena postojeeg programa............................................................... 3.2.3.1. Brisanje blokova u shemi............................................................. 3.2.4. Brisanje programa iz modula................................................................. 3.3. Parametarski mod............................................................................................ 3.3.1. Setovanje sata tajmera......................................................................... 3.3.2. Setovanje parametara............................................................................. 3.4. Komunikacija izmeu LOGO! i PC -ja......................................................... Uraeni primeri za vebu....................................................................................... Simulacija rada MOGO! modula.......................................................................... Nove generacije LOGO! modula. Tendencije razvoja......................................... Zakljuak................................................................................................................. Literatura.................................................................................................................

orevi Nenad 81/97-2-


UvodOsnovni cilj ovog seminarskog rada je opis programabilnog logikog kontrolera LOGO! firme SIEMENS, kako bi se budui italac upoznao sa osnovnim principima rada, nainu programiranja i mogunostima koje prua ovaj kontroler. Polazei od pretpostavke da korisnik ovog rada poseduje osnovna znanja iz oblasti porojektovanja sistema automatskog upravljanja, u prvom delu napravljen je samo kratak pregled osnovnih osobina programabilnih logikih kontrolera. U drugom delu, ve se prelazi na programabilni logiki kontroler LOGO!, gde se govori o osnovnim tehnikim podacima, rukovanju ovim modulom, povezivanju sa PC raunarom, mogunoastima primene nainu instaliranja softvera i dr. U treem poglavlju dat je detaljan opis funkcija koje su integrisane u samom modulu u, kao i njihova fizika interpretacija. Poseban deo ovog poglavlja govori o nainu programiranja ovog logikog modula. etvrti deo sadri deset uraenih primera, gde je dat opis sistema kao i jedno od moguih reenja. Na kraju je opisan i postupak simulacije rada programa, kao i savremeni trendovi razvoja ovog modula. U zakljuku je dat opti utisak kao i prednosti i mane ovog modula.

1. Programabilni logiki kontroleri (PLC)1.1. Opte odredbeJedna od najbitnijih svrha PLC a je zamena relea (elektromagnetskih prekidaa) kao hardverskih komponenti. Prema IEC (International Electrotehnical Commision) PLC se definie kao: "... digitalni elektronski sistem, projektovan da se koristi u industrijskom okruenju koji upotrebljava programabilnu memoriju za interno memorisanje, uskladitenje korisniki orijentisanih instrukcija za implementiranje specifinih funkcija takvih kao to su: logike, sekvencijalne, brojake, tajming i aritmetike do upravljakih, kroz digitalne ili analogne ulaze za upravljanje raznih tipova maina iorevi Nenad 81/97-3-


procesa. PLC i njemu pridrueni periferni ureaji projektovani su tako da budu lako ugradivi u industrijski sistem upravljanja i da omoguavaju laku upotrebu svojih funkcija." PLC se sastoji od centralne procesorske jedinice (CPU), memorije, koja sadri program po kojem se generie upravljako dejstvo, i ulaznih i izlaznih modula koji su direktno povezani sa ureajima. CPU (u uem smislu) je mikroprocesor koji koordinie aktivnosti PLC sistema. CPU izvrava program, obrauje ulazno/izlazne signale i komunicira sa spoljnim ureajima, dok je u memoriju smeten program, kao i odgovarajue vrednosti tajmera, brojaa... Za PLC se esto kae da predstavlja srce upravljakog sistema, jer PLC pomou programa koji je uitan u njegovu memoriju, stalno prati stanje sistema kroz povratni signal i na osnovu logike programa odreuje kako e se izlazne veliine menjati. U ovom radu e biti obraena prekidaka (ON/OFF) logika. Karakteristino za prekidaku logiku je to da se za ulaze i izlaze koriste digitalni signali. Treba dodati da se PLC moe proiriti modulima koji generiu upravljaki signal drugom logikom kao to su fuzzy, PID zakon upravljanja i dr; mogu se sprezati sa drugim kontrolerima; nadgraditi tako da moe da daje i prima kontinualne signale i dr.

1.2. PLC u sistemima automatskog upravljanjaSistem upravljanja uopte, predstavlja zbir elektronskih ureaja i opreme koji se koriste za obezbeivanje stabilnosti, tanosti i glatkog prelaza procesa ili proizvoake aktivnosti. Zahvaljujui savremenim tehnolokim dostignuima, mogue je ostvariti upravljanje veoma komplikovanim procesima, odnosno sistemima pomou PLC a i raunara. PLC je u sistemu spregnut sa odgovarajuim ulaznim i izlaznim ureajima preko svojih ulaznih, odnosno izlaznih modula. Ulazni signali, u optem sluaju mogu biti signali sa ureaja poput senzora, davaa..., ali to mogu biti i runo uneti input i preko tastatura, tastera, i drugih vrsta prekidaa preko kojih operater uspostavlja vezu sa PLC om. Izlazni signali su najee usmereni na izvrne ureaje kao to su motori, solenoidi, releji, alarmi itd. Kroz aktiviranje motora ili solenoida PLC moe da kontrolie najrazliitije procese: od najprostijih kao to je uzimanje i sputanje nekog objekta do sistemaorevi Nenad 81/97-4-


za servo pozicioniranje. Sijalice, displej i alarmi su takoe opcije koje postoje kao izlaz iz PLC a, ali ne utiu na sam sistem i slue za obavetavanje operatera.

1.3. Sistematski prilaz upravljanja koristei PLC

projektovanju

sistema

Koncept upravljanja sistemom je vrlo lak zadatak. On ukljuuje sistematski prilaz koristei sledeu proceduru: 1. Definisanje i analiziranje objekta upravljanja: Prvo, treba odrediti kojim se objekatom eli upravljati. Prevashodna svrha programabilnog kontrolera je da upravlja nekim objektom. Ovaj objekat moe biti neka maina ili proces i naziva se upravljani sistem. Promena parametara upravljanog sistema se stalno prati ulaznim ureajima (senzorima...) koji daju odreeno stanje i alju signal PLCu. Kao odziv, kontroler alje signal izlaznim ureajima (aktuatorima...) koji upravljaju sistemom kako je programom predvieno. Znai, potrebno je odrediti sekvencu operacije crtajui odgovarajui algoritam. 2. Dodela ulaza i izlaza: Drugo, treba odrediti sve ulazne i izlazne ureaje koji se vezuju na PLC. Ulazni ureaji mogu biti razni prekidai, senzori, itd. Po identifikovanju ulaznih/izlaznih ureaja, svakom ureaju treba dodeliti adresu. Sam postupak adresiranja zavisi od vrste PLC a koji se koristi. 3. Pisanje programa: Program se moe uneti pomou softvera za pisanje ladder dijagrama ili preko konzole na PLC u . Ali i ovo je korak koji je specifian za odreenu vrstu PLC a. Ipak je najei sluaj pisanje ladder dijagrama. 4. Pokretanje sistema: Pre pokretanja sistema, proveriti da li su svi ulazno/izlazni ureaji dobro povezani za PLC-om. Posle pokretanja, moda je potrebno jo fino podeavanje upravljakog sistema. Sistem je potrebno podeavati sve dok se ne utvrdi da je rukovanje njime apsolutno bezbedno. Za detaljnije informacije u vezi ove teme, konsultovati Seminarski rad Vladimira oreva, "Programabilni logiki kontroleri", na osnovu kojeg je prvo poglavlje i napisano.



2. Logiki modul LOGO!Do sada smo napravili samo uvod na temu programabilnih logikih kontrolera, a sada se prelazi na konkretan modul LOGO! proizvod firme SIEMENS.

2.1. ta je LOGO!?LOGO! je univerzalni logiki modul, koji se koristi u inenjerskim elktrinim aplikacijama. Nastao je sredinom devedesetih godina prolog veka, tanije 1996. godine, i stalno je razvijan i usavravan, tako da danas predstavlja jedan od najboljih modula ove vrste u svetu. Jedan od kontrolera novije generacije, sa dodatnim modulima prikazan je na slici 1.

Slika 1 LOGO! model 230RC sa dodatnim modulima

Koristi se pre svega da zameni razne vrste prekidaa, poev od relea, preko tajmera i dr. Mogunosti ovog kontrolera su proirene i zbog toga to ima integrisane praktine funkcije u svojoj internoj memoriji. Odlikuje se izuzentno dobrim performansama, koje su bitne za ovu vrstu kontrolera: ima mogunost proirivanja dodavanjem novih modula, veliki broj INPUT i OUTPUT prikljuaka, koji su meusobno izolovani (broj ovih prikljuaka zavisi od generacije modula, a moe se uveati pomenutim proirivanjem), lako se instalira, lako se programira i reprogramira izuzetno fleksibilan u pogledu programiranja, ienje je svedeno na minimum, otporan na vibracije,orevi Nenad 81/97-6-


radi u razliitim ambijentalnim uslovima u smislu temperature, zadovoljava sve standarde, veoma je malih dimenzija standardan (4 modula) 72x90x55mm i dr... Neto vie o ovim karakteristikama bie rei i kasnije. Zahvaljujui brojnim i raznovrsnim pozitivnim osobinama, oblasti primene LOGO! kontrolera su gotovo sve vrste elektrinih aplikacija: u zgradama i instalacijama (kontrola svetla, vrata, kapija, garaa, ventilacionih sistema...), u prekidakim ormarima, u malim mainama (za kontrolu pumpi, malih motora i presa, kompresora...), u kontrolnim sistemima staklenih bata... za preprocesiranje signala kod kontrolnih sistema.... Kao potvrda svih ovih navedenih karakteristika, moe se navesti podatak proizvoaa da je u upotrebi vie od 100.000 jedinica u oblasti trgovine i industrije.

2.2. Rukovanje LOGO! kontroleromRukovanje ovim kontrolerom je izuzentno jednostavno. Na slici 2 prikazan je LOGO! na kome su strelicama prikazane odreene pozicije.gde su: 1-INPUT konektori obeleeni kao I1 do I8 2-OUTPUT konektori obeleeni kao Q1 do Q4 3-Tasteri kursora 4- L1 i N1 strujni prikljuci za 5- OK i ESC tasteri 6- Displej

4

1

6

3 5

2

Slika 2 Ulazi, izlazi i tasteri orevi Nenad 81/97-7-


Strujni prikljuci su oznaeni kao L1 i N1 i vezuju se za napajanje Input konektori su obeleeni oznakama I1 do I8 (u ovom sluaju) i to sa leva na desno. Za njih se vezuju odgovarajui izvori ulaznog signala. I~ In. Output konektori su obeleeni oznakama Q1 do Q4 (u ovom sluaju). Za njih se prikljuuju odgovarajui izvrni organi. Oznaka Q je uptrebljena umesto O~ Out da bi se razlikovala od 0 (nula). Tasteri kursora slue za kretanje po meniju koji se pojavljuje na displeju. Tasteri OK i ESC slue za potvrdu i izlaz iz selekcije, respektivno. Na displeju se pojavljuju informacije o modu u kome se nalazi kontroler, sat, i stanja ulaza i izlaza Slika 3.

Slika 3 displej

Na slici 3 je dat primer gde moemo videti da je u prvoj liniji displeja prikazana oznaka I:1 2 3 4 5 6 to odgovara ulazima a brojne oznake koje su markirane crno znae da su ti ulazi "ukljueni"- to odgovara stanju logike 1 (u primeru sa slike, 1 i 3 su ukljueni). Analogno su obeleeni i izlazi, u poslednjoj liniji displeja, kao Q: 1 2 3 4, gde vidimo da postoji samo izlaz 2. Inae izlazi su normalno otvoreni. Na slici 3 se vidi i da je u drugoj liniji displeja prikazano vreme (We 2:08) kao i funkcija RUN (u donjem desnom uglu), koja znai da kontroler ustanovi ulaze i, po programu, odgovarajue izlaze. Treba rei da se iznad tastera kursora nalazi i konektor za vezu LOGO! PC (zeleni pravougaonik na slici 3), koji kada ova veza nije ostvarena treba da bude prekriven zatitnim poklopcem.



2.2.1. Osobine i povezivanje konektora LOGO! ima konektore za napajanje, input i output. LOGO! 230R i LOGO! 230 RC su podeeni za napone od 115V, 120V, 230V i 240V kao i za opseg frekvencija od 47 do 63 Hz. Bitno ogranienje za input konektore da signali moraju da budu iste faze kao i glavno napajanje kontrolera, jer bi se u suprotnom pojavio visoki napon koji bi unitio kontroler. Izlazi su releji koji su izolovani jedan od drugog, zbog ega moemo da kontroliemo razliite faze na izlazu na primer na svakom izlazu moemo imati signal sa drugom fazom. Ogranienja za izlazne releje su takva da ih moemo izloiti strujom od 8A, u sluaju omskog optereenja, odnosno 2A u sluaju kapacitivnog optereenja. 2.2.2. Instaliranje LOGO! modula Samo instaliranje, odnosno postavljanje LOGO! kontrolera u sistem kojim upravljamo je krajnje jednostavno, obzirom na to da na sebi ima standardnu inu irine 35mm. U tom sluaju, treba samo voditi rauna o tome da su nam komande za upravljanje ovim kontrolerom pristupane, kao i da moemo da pratimo stanje na displeju. Vana praktina napomena je da prilikom rukovanja kontrolerom ne smemo dodirivati ulaz za PC jer iako LOGO! nije prikljuen, mogue je da se napon zadri na tom prikljuku, pa je zato kada god je to mogue, ovaj prikljuak zatvoren tj. prekriven zatitom. 2.2.3. Programski i parametarski mod Ukoliko eilmo da unesemo logiko kolo u kontorler, potrebno je da kontroler prebacimo u Programming mode. U ovom modu moemo da kopiramo, odnosno briemo deo kola, setujemo vreme, ostvarimo komunikaciju LOGO! PC i dr. O ovim aktivnostima e detaljnije u delu 3. Programiranje LOGO! modula. Programming mode se ukljuuje istovremenim pritiskom tastera LEFT, RIGHT i OK Slika 4. Ovakav izbor je napravljen da bi onemoguio ukljuivanje ovog moda grekom. Autor je ovaj nain ukljuivanja nazvao kombinacija tri prsta.orevi Nenad 81/97-9-


Slika 4 Ukljuivanje Programme moda

Ukoliko smo ve uneli program, instalirali kontroler, i ukoliko elimo da promenimo parametre programa na primer vreme setovanja tajmera ili kanjenje kod relea, neophodno je kontroler prebaciti u Parametrization mode. Da bi ukljuili ovaj mod, potrebno je istovremeno pritisnuti tastere OK i ESC Slika 5.

Slika 5 Ukljuivanje Parametrization moda

Ova kombinacija nazvana je kombinacijom 2 prsta. U ovom modu, LOGO! nastavlja da izvrava logiko kolo odnosno kontroler je jo uvek ukjluen. Kada se kontroler nalazi u parametarskom modu, na displeju se mogu pratiti vrednosti promenljivih na primer moemo videti koliko je tekue vreme kanjenja Ta . Ovo je naroito korisno prilikom testiranja logikog kola.

2.3. LOGO!Soft Interfejs2.3.1. Instaliranje LOGO!Soft a. Prvi korak u radu sa LOGO! kontrolerom, predstavlja instaliranje softvera LOGO!Soft koji slui za programiranjeorevi Nenad 81/97- 10 -


kontrolera i komunikaciju LOGO! PC. Inae program za instaliranje ovog softvera dobija se uz sam kontroler na flopi disku odnosno CD romu. Ovaj softver ima odreene zahteve u pogledu konfiguracije raunara, ali uzimajui u obzir konfiguracije raunara koji su danas u upotrebi, ovi zahtevi postaju trivijalni. Instaliranje obuhvata nekoliko standardnih koraka: izaberemo drajv na kome se nalazi instalacija (u naem sluaju to e biti CD Rom, u odgovarajuem direktorijumu Logo), dupli - klik na SETUP.EXE, posle ega se otvara prozor u kome potvrdimo lokaciju direktorijuma u koji se smesta ovaj program, pratimo instrukcije koje slede na monitoru. Instaliranjem ovog softvera, u posebnom direktorijumu (definisanom prilikom instaliranja), pored standardnog sadraja, instaliraju se i neki gotovi primeri. Deinstalacija podrazumeva brisanje svih fajlova nastalih prilikom instalacije. Vano je rei da je sa razvojem novih verzija LOGO! modula, razvijan i ovaj softver, tako da se LOGO!Soft paketi mogu bitno razlikovati u najnovijim verzijama ovaj paket ima mogunost i pisanja ladder1 dijagrama. U ovom radu koristi se LOGO!Soft v1.1, mada e biti dati i primeri neki novijih verzija. 2.3.2. Rad u LOGO!Soft u Poto smo instalirali program, na odreenoj lokaciji iz direktorijuma LOGO, startujemo ga duplim klikom na ikonicu slika 6, posle ega se otvara prozor kao na slici 7. Kao to se na slici 6 moe videti, u direktorijumu LOGO se nalaze help LOGOENG, kao i primeri KOMFORT, LIGHT, PUMPE, TORSTEU, TUER... Na slici 7 vidimo da se u desnom delu prozora, otvara "Brief Introduction"2, u kome su ukratko date neke instrukcije u vezi sa radom LOGO! kontrolera. Ukoliko prvi put pokreete program, dobro je proi kroz ovaj deo, u suprotnom ga treba ugasiti izborom opcije oznaene na slici Exit Introduction . Poto ste to uradili u prozoru ostaje samo prikaz LOGO kontrolera.1 2

ladder na engleskom znai lestvica Brief Introduction na engleskom znai kratko predstavljanje

orevi Nenad 81/97- 11 -


Slika 6 Startovanje programa LOGO!Soft

Slika 7 Prozor programa LOGO!Soft

Prozor sadri standardanu liniju padajui menija u kojoj se nalaze opcije: File, Edit, LOGO!, View i Help Slika 8.

Slika 8 Meni LOGO!Soft - a

Padajui meni File sadri standardne opcije: New, Open, Save,orevi Nenad 81/97- 12 -


Save As, Printer Setup, Print i Exit Edit sadri sledee opsije: Program slui za prelazak u programski mod Parameterize slui za zadavanje odgovarajuih parametara. LOGO! sadri sledee opcije: Download Program... slui za prenos programa sa PC a na kontroler Upload Program... slui za prenos programa sa kontrolera na PC Connection Setup definie serijski port veze PC LOGO! View sadri opcije: Program Comments... slui za unoenje komentara u vezi sa ulazima, odnosno izlazima, Diagram Overview... slui za shematski prikaz logikog kola, Button Bar... standardna opcija koja se odnosi na prikaz dugmia moe biti ekirana ili ne, Status Line... slui za prikaz tekue veliine programa takoe moe biti ekirana ili ne Introduction at program start up... odnosi se na ve pomenuti "intro". Help je standardna opcija u padajuem nmeniju i sadri sledee opcije: Contens sadraj help funkcije (moe se pozvati i funkcijom F1), Window Interface otvara u standardnom prozoru funkciju Help Working with LOGO! deo Help a koji se odnosi na rad sa kontrolerom, LOGO! Functions prikaz funkcija integrisanih u programskoj memoriji, Technical Data prikaz tehnikih podataka, Order From - sadri informacije o porudbini, About LOGO!Soft prikazuje opte odredbe o LOGO!Soft-u Odmah ispod ove linije padajuih menija, nalazi se "Button bar" odnosno linija koju ine ikonice, preko kojih se direktno pozivaju opcije koje su najvie u upotrebi. Ukoliko elimo da vidimo koju funkciju predstavlja ta ikona , moemo da pozicioniramo kursor tj.orevi Nenad 81/97- 13 -


mi na istu i u utom pravougaoniku, pojavie se informacija. Za detaljnije informacije, potrebno je startovati Help (preko funkcijskog dugmeta F1, na primer), i u prozoru izabrati opciju Working With LOGO!Soft>Overview of the LOGO!Soft Window gde moemo klikom na svaku od opcija u novom teks prozoru dobiti informacije o toj poziciji. itav meni moe se pozvati i desnim klikom na polju prozora LOGO!Soft a gde se u padajuem meniju pojavljuju sve opcije. "Status line", kao to je ve reeno, prikazuje veliinu tekueg programa Slika 9. Postoji opcija da klikom na deo ove linije dobijemo vie informacija o istom.

Slika 9 Status Line u donjem delu LOGO!Soft prozora

Jedan od glavnih razloga upotrebe LOGO!Soft a je mogunost vizuelizacije logikog kola uitanog programa Slika 10.

Slika 10 Diagramski prikaz logikog kola pomou LOGO! Soft a

Ovaj prikaz se dobija izborom opcije Diagram Overview iz padajueg menija View, ili izborom odgovarajue ikonice. Ruiasto polje na slici 10 pokazuje tekuu poziciju, odnosno onu koju trenutnoorevi Nenad 81/97- 14 -


moemo videti na displeju. Ukoliko elimo da unesemo komentare za input i output, izborom opcije Comments iz padajueg menija View, posle ega se otvara prozor kao na slici 11 (dat je prozor koji odgovara primeru Gate).

Slika 11 Prozor za unos komentara

2.4. Uspostavljanje veze LOGO! PCDa bi povezali LOGO! kontroler sa raunarom, potebno je da imamo kabl za ovu konekciju, koji se od dobavljaa dobija uz sam kontroler. Prvo je potrebno kablom povezati PC sa LOGO! kontrolerom, zatim ukljuiti kontroler, ime se kontroler odmah startuje u PC/LOGO modu. Kada smo ukljuili kontroler, izaberemo opciju Connection Setup iz padajueg menija LOGO!, ime se otvara prozor Slika 12. U novootvorenom prozoru, biramo opciju, odnosno serijski port preko koga je uspostavljena veza.



Slika 12 Prozor Set Up Connection LOGO! / PC

Kada smo definisali vezu, moemo da preko opisanih opcija Download Program... i Upload Program... iz padajueg menija LOGO! ostvariti transfer sa PC na LOGO! odnosno obrnuto. Ne startovati ove opcije, ukoliko niste prethodno konektovali LOGO na PC, jer e softver prijaviti greku. Na kraju, kako e programiranje LOGO! kontrolera za potrebe ovog rada biti realizovano kroz LOGO!Soft, u odeljku o samom programiranju, moemo se bolje upoznati sa mogunostima i primenom ovog programa.

3. Programiranje LOGO! modula3.1. Funkcije sadrane u programskoj memoriji LOGO! modulaKao to je ve ranije vie puta naglaeno, jedna od glavnih osobina ovog kontrolera je da u sebi ima sadrane neke osnovne logike funkcije. Poznavanje ovih funkcija je od sutinskog znaaja za programiranje kontrolera, bilo da govorimo o programiranju pomou LOGO!Soft a ili o direktnom unosu programa u logo. Broj integrisanih funkcija zavisi od generacije modela koji programiramo, ali to i ne treba da predstavlja neki problem, obzirom da se mnoge sloene logike funkcije mogu izraziti kombinacijom vie osnovnih funkcija. Ipak, vei broj integrisanih funkcija bitno olakava sam postupak programiranja. Kako ovde govorimo o prvoj verziji LOGO! modula, ukratko e biti predstavljene funkcije koje su integrisane u njemu. Ovajorevi Nenad 81/97- 16 -


modulator sadri: - 6 osnovnih logikih funkcija i - 8 specijalnih logikih funkcija. Pre nego predstavimo ove funkcije, prvo emo definisati konektore. Oznake u zagradi odgovaraju oznakama koje figuriu u LOGO! modulu. 3.1.1. Konektori (Co) Konektori se mogu povezati sa ulazima u blokove. LOGO! modul prepoznaje pet vrsta konektora: x Ako elimo provodan input, koristimo signal x koji u logikoj tabeli ima vrednost x=1 za AND, NOT, NAND. U ostalim sluajevima vrednost je x=0. I1, I2, I3, I4, I5, I6, I7, I8, I9, I10, I11, I12, Ia1, Ia2, Ia3, Ia4

Ako elimo spojiti jedan od ulaza sa blokom, potebno je samo uneti oznaku tog inputa (u ovom sluaju na raspolaganju je 12 inputa). Inputi sa oznakom veom od I6 na raspolaganju su samo u verzijama LOGO!...L...; inputi Ia1 do Ia4 postoje samo kod LOGO!...LB11 verzija. Q1, Q2, Q3, Q4, Q5, Q6, Q7, Q8, Qa1, Qa2, Qa3, Qa4

Analogan je sluaj i sa autput ima u smislu povezivanja u programskoj shemi. Da bi neki aut vezali za blok, potrebno je samo navesti oznaku tog auta. Autputi vei od Q4 postoje kod LOGO!...L... verzija; autputi Qa1 do Qa4 odgovaraju verzijama LOGO!...LB11. hi Ako elimo da stanje inputa bloka bude uvek 1, input je hi skraenica od high3. lo3

high na engleskom visok



Ako elimo da stanje inputa bloka bude uvek 0, input je lo skraenica za low4. 3.1.2. Osnovne funkcije (GF) Logika funkcija I (AND) Serijska veza normalno otvorenih kontakta je u dijagramu kola prikazana kao na slici 13 - a. U LOGO! u je ovo AND blok slika 13 b. Slika 13 c daje logiku tabelu .I1 0 0 0 0 1 1 1 1 I2 0 0 1 1 0 0 1 1 I3 0 1 0 1 0 1 0 1 Q 0 0 0 0 0 0 0 1

a

BSlika 13 Logika funkcija I

C

Blok, odnosno funkcija se zove I (AND) zato to aut Q postoji (Q=1) samo u sluaju kada sva tri ulaza I1, I2 i I3 postoje (=1). U ovom sluaju se x konektor koristi za ulaz koji nije u upotebi, pa je za ovu funkciju x=1. Logika funkcija ILI (OR) Paralelna veza normalno otvorenih kontakta je u dijagramu kola prikazana kao na slici 14 - a. U LOGO! u je ovo OR blok slika 14 b. Slika 14 c daje logiku tabelu tabelu.I1 0 0 0 0 1 1 1 1 I2 0 0 1 1 0 0 1 1 I3 0 1 0 1 0 1 0 1 Q 0 1 1 1 1 1 1 1

a

bSlika 14 Logika funkcija ILI

C

Logika funkcija se zove ILI zato to je za postojanje outa, Q, dovoljno da postoji samo jedan input. Kod ovog bloka x=0.4

low na engleskom nizak



Logika funkcija NE (NOT) Invertor Logika funkcija koja invertuje ulaz sa odgovarajuim prikazima data na Slici 15. Naziva se NE (NOT).I1 0 1 Q 1 0

a

bSlika 15 Logika funkcija NE - Invertor

c

Logika funkcija NI (NAND) Logika funkcija NI ima vrednost Q=0 samo kada su svi inputi setovani Slika 16. Predstavlja paralelnu vezu normalno zatvorenih ulaza. Kada je bilo koji od ulaza nije setovan (I=0), output postoji (Q=1) tabela na slici 16 -c.I1 0 0 0 0 1 1 1 1 I2 0 0 1 1 0 0 1 1 I3 0 1 0 1 0 1 0 1 Q 1 1 1 1 1 1 1 0

a

bSlika 16 Logika funkcija NI

C

Logika funkcija NILI (NOR) Predstavlja serijsku vezu normalno zatvorenih ulaza. Odgovarajui prikaz ove funkcije dat je na slici 17. Autput iz ovog bloka je setovan (Q=1) samo kada su svi inputi u stanju koje odgovara logikoj nuli, to se moe videti u tabeli na slici 17 c. Kada je bilo koji od ulaza setovan, output je nula.


LOGO! Programiranje i primenaI1 0 0 0 0 1 1 1 1 I2 0 0 1 1 0 0 1 1 I3 0 1 0 1 0 1 0 1 Q 1 0 0 0 0 0 0 0

a

bSlika 17 Logika funkcija NILI

c

Logika funkcija "iskljuivo ILI" (OR ELSE=XOR ) Ova logika funkcija ima vrednosti na izlazu Q=1, samo kada su inputi razliiti tabela na slici 18.I1 0 0 1 1 I2 0 1 0 1 Q 0 1 1 0

a

bSlika 18 Logika funkcija NE - Invertor

c

Napomenimo samo da novije generacije LOGO! modula imaju inplementirane jo neke funkcije koje spadaju u grupu osnovnih, a njihov prikaz bie dat u delu 6. Nove generacije LOGO! modula. 3.1.3. Specijalne funkcije (SF) On Delay Ova funkcija predstavlja kanjenje signala koji izlazi iz bloka u odnosu na ulazni signal definisano parametrom T. Prikaz ovog bloka u LOGO! u, odnosno vremenska zavisnost ulaznog i izlaznog signala dati su na slici 19 (a i b respektivno).

aSlika 19 On Delay

b



Kada se input Trg (skraenica od trigger) setuje, tajmer poinje da meri vreme Ta tekue vreme u LOGO! modulu. Ukoliko Trg signal traje dovoljno dugo, kada tekue vreme Ta dositgne setovani parametar T, pojavljuje se signal na izlazu. Ako se signal na ulazu resetuje tj. pree iz stanja 1 u 0, onda e se resetovati i vreme T, tako da signala na izlazu nee ni biti. Off Delay Ovom funkcijom se postie produenje signala na izlazu iz bloka u odnosu na signal koji se nalazi na ulazu, za odreeni parametar T. Prikaz ovog bloka u LOGO! u, odnosno vremenska zavisnost ulaznog i izlaznog signala dati su na slici 20 (a i b respektivno).

aSlika 20 Off Delay

b

Kada ulaz, Trg, uzme vrednost 1 izlaz Q se odmah ukljuuje tj. uzme vrednost 1. Ako se vreme Trg promeni od 1 do 0, LOGO! ovo tekue vreme Ta poinje da tee i izlaz je i dalje setovan. Tek kada tekue vreme Ta dostigne vrednost parametra T, dolazi do reseta izlaza Q; Q=0. Ako se Trg ponovo setuje i resetuje, proces se ponavlja. Meutim, ako se setuje ulazni signal R na stanje 1, onda e doi do resetovanja izlaza, pre isteka vremena T. Ovo je posledica toga to svaki ulaz oznaen sa R (R~reset) ima "prednost" nad ostalim ulazima. Pulsni rele (Pulse Reley) Ova vrsta relea se negde oznaava i kao konvencionalni prekida. Prikaz ovog bloka u LOGO! u, odnosno vremenska zavisnost ulaznog i izlaznog signala dati su na slici 21(a i b respektivno). Svaki put kada ulazni signal promeni stanje sa 0 na 1 stanje izlaza se promeni ( to moe biti On ili Off).orevi Nenad 81/97- 21 -


aSlika 21 Pulse Reley

B

Tajmer Clock (Time switch) Tajmer je funkcija koja je dostupna kod verzija modula koje imaju sat, odnosno oznaku C u nazivu (Primer LOGO! 230RC). Prikaz ovog bloka na slici 22.

aSlika 22 Tajmer

B

Parametri su No1, No2, No3. Svaki od parametara slui za setovanje vremena ukljuivanja i iskljuivanja tajmera u pridruenu memoriju sata (ima ih tri). Parametri se zadaju tako to se prvo zadaje dan, zatim vreme ukljuivnaja i na kraju vreme iskljuivanja. Dan se moe zadati kao Mo (~Monday) jedan dan Mo...Sa od ponedeljka do subote. Vreme se standardno zadaje, a oznaka --:-- znai interval od 00:00 do 23:59 sata. Ako u polju za vreme ukljuivanja stavimo navedeni simbol, znai da nema ukljuivanja. Analogno i za sluaj zadavanja vremena iskljuivanja. Dobra karakteristika tajmera je da on meri vreme i kada nestane napajanje zahvaljujui rezervnoj snazi. Ukoliko doe do preklapanja vremena definisanih preko pomenuta tri tajmera, pa se instrukcije preklapaju, postoji hijerarhija meu parametrima tako da No3 ima prioritet u odnosu na No2, a No2 u odnosu na No1.orevi Nenad 81/97- 22 -


R S rele Ovaj rele zadovoljava estu potebu da se jednom setovano stanje izlaza zadrava. Prikaz ovog bloka dat je na slici 23.S 0 0 1 1 R 0 1 0 1 Q Vred. ostaje ista 0 Reset 1 Set 0 Reset

a

bSlika 23 R S Relej

c

Ovaj rele predstavlja binarni flip flop kod koga izlaz zavisi od stanja signala na ulazu, kao i od prethodnog stanja izlaza. Samo se u sluaju postojanja ulaznog signala R (reset), izlaz sigurno resetuje, zato to ulazni signal R ima prioritet! - tabela sa slike 23. Generator impulsa (Clock Pulse Generator) Radi se o bloku koji generie impulse jednakog trajanja, koje je definisano parametrom T. Blok i vremenski dijagram ulaza i izlaza dati su na slici 24.

a

b

Slika 24 Generator impulsa

Parametar T slui za definisanje trajanja signala odnosno pauze na izlazu. Pomou ulaznog signala En (enable) praktino ukljuujemo generator. Generator setuje izlaz na 1 za vreme T, a zatim ga resetuje Q=0 za isti vremenski interval i tako dalje, sve dok se stanje ulaznog signala ne promeni sa 1 na 0, kada se i ovaj generator, odnosno njegov izlaz resetuje. Bitna napomena je da se vremenski parametar zadaje tako da ne moe biti manji od 0.10 sekundi u sluaju manjeg intervala, vreme se nee setovati primer T=0.05s ili T=0.00s.orevi Nenad 81/97- 23 -


Retentive On Delay Jo jedan blok koji definie kanjenje, a iji je prikaz i vremenski dijagram dat na slici 25.

a

b

Slika 25 Retntive On - Delay

Ako se ulazni signal Trg promeni od 0 na 1, poinje da tee vreme Ta. Kada tekue vreme Ta dostigne vreme T tj. Ta =T izlaz Q je setovan na vrednost 1. Sledee setovanje ulaza Trg nee uticati na izlaz Q, sve dok se input R ponovo ne promeni na stanje 1, kada dolazi do resetovanja izlaza. Tek sada bi mogao naredni Trg da setuje izlaz kako je prethodno opisano. Broja (Up And Down Counter) Simbol brojaa kao i dijagramski prikaz principa rada dat je na slici 26.

aSlika 26 Broja

b

Na slici se vidi da imamo : input R, koji slui da internu vrednost brojaa resetuje (i ovde ima prioritet u odnosu na druge ulaze). Cnt input je ulaz ije promene stanja sa 0 na 1 broji broja ne broji promene sa 1 na 0. Dir parametar koji definie smer brojanja. Za Dir = 0, broja broji u napred, dok za Dir=1, brojanje u nazad Par parametar koji definie granicu do koje e broja brojati, posle ega e pustiti izlaz Q, odnosno setovati ga. Moe imati bilo koju vrednost od 0 do 9999 to predstavlja ogranienja brojaa.orevi Nenad 81/97- 24 -


3.2. Programiranje LOGO!Soft a

LOGO!

modula

pomou

Kako smo se do sada ve upoznali sa osnovnim karakteristikama LOGO! modula, prelazimo konkretno pisanje programa, odnosno na programiranje ovog modula pomou Logo!Soft v1.1. paketa. Nain instaliranja ovog programskog paketa, osnovne funkcije, kao i meni opsiani su u odeljku 2.3. LOGO!Soft interfejs. 3.2.1. Osnovne komande i preporuke u radu sa softverom Startovanjem programa LOGO!Soft otvara se prozor kao na slici 27.

Slika 27 Glavni prozor LOGO!Soft v1.1

Kao to se na slici 27 moe videti, u ovom prozoru je prikazan jedan LOGO! modul. Zato se sam postupak programiranja pomou ovog softvera moe primeniti i u radu sa samim modulom, a neke specifine aktivnosti koje treba preduzeti, kada je re o modulu, bie posebno naznaene. Na slici 27 se takoe vidi da se prilikom startovanja ovog programa otvara potpuno novi fajl. Pretpostavljajui da je upravljanjeorevi Nenad 81/97- 25 -


odreenim sistemom projektovano u skladu sa redosledom datim u odeljku 1.3. Sistematski prilaz projektovanju sistema upravljanja, projektant ima ve definisane ulaze i izlaze. U skladu sa tim, preporuka je da se u prvom koraku pisanja programa imenuju ulazi, odnosno izlazi. Ovo se postie izborom opcije Program Comments... padajueg menija View Slika 28, posle ega se otvara prozor slika 29, gde unosimo odgovarajue nazive (vidi primer na slici 11).

Slika 28 Putanja za Program Comments..

Slika 29 Prozor za imenovanje ulaza i izlaza

Poto smo definisali ulaze i izlaze, moemo sauvati fajl pod odgovarajuim imenom. Izaberemo opciju Save As... padajueg menija File. U novootvorenom prozoru, definiemo mesto gde emo sauvati fajl i unesemo ime fajla u odgovarajuem polju Slika 30.

1

2

Slika 30 Zapisivanje fajla

Ovo smo mogli da uradimo i u nekom narednom koraku, ali je povoljno sauvati fajl to pre. U toku rada sa LOGO! Soft om, povremeno treba birati opciju Save padajueg menija File, kako bi sve promene bile sauvane. Sada ve moemo da preemo na unoenje sheme logikog kola.



3.2.2. Unoenje novog programa Kada startujemo program LOGO! Soft, moemo videti da na displeju modula prikazanog u prozoru, nalazi poruka No Program Slika 31.

Slika 31 Poetno stanje modula

Da bi uneli novi program, odnosno da bi pomou softvera preli u Programme mode, iz padajueg menija Edit, izaberimo opciju Program slika 32, posle ega se na displeju otvara glavni meni slika 33.

Slika 32 Putanja za Program mode

Slika 33 Glavni meni

Ako elimo da unesemo novi program direktno preko modula, potrebno je kombinacijom 3 prsta prei u Programme mode. Iz glavnog menija prikazanog na displeju, izaberemo opciju Program... Da bi ovo uinili, koristimo kursor tastere za kretanje pozicionog znaka >, koji stoji levo od naziva opcije, i pritiskom na OK taster u prozoru, ili jednostavnim pritiskom Enter na tastaturi, ulazimo u oznaeni podmeni. Sada se na displeju pojavljujeorevi Nenad 81/97- 27 -


sadraj podmenija Program... Slika 34. Treba naglasiti da unoenje programa uvek poinje od izlaza Q1.

Slika 34 Sadraj podmenija Program...

Pomou kursora se obelei opcija Edit Prg i klikne OK (ili ), tako da se sada na displeju pojavljuje oznaka za prvi izlaz, Q1 slika 35. Pritiskom OK, otvara se meni prikazan na slici 36, gde treba odabrati jednu od opcija koju elimo da poveemo sa ovim ulazom.

Slika 35 Blok izlaza Q1

Slika 36 Povezivanje izlaza Q1

Strelica koja stoji sa leve strane markiranog dela, , pokazuje smer kretanja u listi opcija. Dakle, pomou kursora i i OK, biramo jednu od ponuenih opcija: Co lista konektora sadri x, I1...I6, Q1...Q4, hi, lo (vidi 3.1.1.) GF lista osnovnih funkcija (vidi 3.1.2.), SF lista sloenih funkcija (vidi 3.1.3.), BN lista ve postojeih blokova. Izaberemo jednu od opcija biramo konektor, odnosno funkciju koja odgovara datom bloku, koji e biti ubaen u program. Na primer u GF, moemo izabrati opciju koja odgovara ILI funkciji, odnosno ILI bloku slika 37 pozicija 1. Kada se pojavi eljeni blok, pritisnemo OK, posle ega se kursor nalazi na prvom ulazu u izabrani blok. Pritiskom na OK, otvara se ve poznati meni (sl 37 poz. 2). U ovom meniju opet moemo da izaberemo neku funkciju za ulaz, odnosno neki od konektora. Kada smo pronali eljenu opciju, pritisnemo OK,orevi Nenad 81/97- 28 -


posle ega se kursor premeta na drugi ulaz u bloku itd. Na slici 37 se moe videti da je blok definisan u programu numerisan kao B01 (sl 37 pozicija 3). Svaki sledei blok e dobijati

3

2 1

Slika 37 Definisanje ulaza u blokove

ove "adrese" i to po redu unoenja u program. Ovu pogodnost moemo iskoristiti u sluaju kada elimo izlaz iz nekog ve postojeeg bloka, da dovedemo na ulaz posmatranog bloka. Izborom opcije BN otvara se meni kao na slici 38, gde biramo blok iji izlaz elimo da dovedemo na ulaz posmatranog bloka. Tada se praktino u shemi kopira deo kola od ulaza do navedenog bloka i u dijagramu je ovaj deo prikazan crveno Slika 39.

Slika 38 Opcija BN

Sledei gore opisanu proceduru, unosimo program prema odgovarajuoj logikoj shemi. Tokom unoenja programa, LOGO! se ponaa tako da nas vodi kroz postupak. Drugim reima, kada god specificiramo neki unos (napr. ulaz u neki blok), potvrivanjem tog unosa, prelazi na poziciju na kojoj oekuje novi unos itd... Ovo je naroito korisno kodorevi Nenad 81/97- 29 -


definisanja sloenijih logikih kola.

Slika 39 Kopirani deo dijagrama iz primera TUER

Kada zavrimo unos neke logike sheme od odgovarajuih ulaza do datog izlaza (npr Q1), LOGO! se pozicionira na definisani izlaz (Q1), pa prikaz odgovara slici 35. Pomeranjem kursora na dole, , na displeju se prikazuje izlaz Q2, za koji pravimo odgovarajuu logiku vezu, sledei prethodno opisan postupak. Kada smo uneli eljeno logiko kolo, pritiskom na dugme ESC, LOGO! se vraa korak unazad, odnosno u podmeni opcije Program. Ukoliko elimo da pogledamo shemu unetog programa, izaberemo opciju Diagram Overview... padajueg menija View. U ovom prikazu je ispod svakog ulaza, odnosno izlaza, ispisan uneti "Program Comments". 3.2.3. Promena postojeeg programa Ukoliko elimo da promenimo ve uneti program, potebno je ui u programski mod. Iz menija Program preba izabrati opciju Edit Prg isto kao i kod unoenja novog programa (Slika 34). Na displeju modula, pojavljuje se prvi izlaz (uobiajna pozicijaorevi Nenad 81/97- 30 -


kursora, kada izaberemo pomenutu opciju). Koristei kursorske dugmie, dolazimo do take u kojoj elimo da napravimo promenu. Pritiskom OK aktivira se data pozicija, to se identifikuje crvenim kvadratiem, gde biramo eljnu opciju unosimo novi blok ili definiemo vrstu konektora. Ako na datom mestu unosimo novi blok, blok odnosno input koji se prethodno nalazio na tom mestu (stara shema) postaje prvi input novog bloka. Ako selektujemo blok u elji da ga zamenimo blokom sa drugom funkcijom, postoji ogranienje u pogledu broja ulaza ova dva bloka. Naime, dva bloka koja menjamo jedan drugim moraju imati isti broj inputa, odnosno ulaznih parametara. Na primer, ne moemo menjati funkciju I i RS blok. Na kraju treba uzeti u obzir i memorijska ogranienja koja se odnose na veliinu programa. Ona su razliita za razliite generacije i verzije modula. U naem sluaju, modul LOGO! 230RC verzija 1.1 moe imati sedam blokova od jednog ulaza do izlaza. Ako program sadri dati broj blokova u kolu, onda ne moemo da unesemo novi blok prilikom editovanja toj programa. Kada zavrimo sa promenama, iz ove opcije izlazimo, kao i u prethodnom sluaju, klikom na ESC. 3.2.3.1. Brisanje i zamena blokova Ukoliko elimo da obriemo blok iz neke sheme, potebno je postaviti kursor na ulaz bloka za koji je vezan blok koji briemo. Ako je blok B02 povezan za B01, postavimo kursor na ulaz B01 tj na slovo B u B02. Klikom OK, otvara se poznata lista opcija, gde biramo Co, a zatim x. Tako smo blok B02 obrisali zajedno sa svim elementima koji za njega bili vezani. Kada koristimo seriju blokova na vie pozicija u programu, i ako obriemo jedan od blokova iz ove serije postoje dva karakterisrtina sluaja. Prvi, ako briemo prvi blok iz ove serije, gledano od izlaza serije, ne postoji nikakav uticaj na ostali deo kola gde se koristi serija. Drugi, kada obriemo neki od blokova unutar kopirane serije, onda e se to odraziti na svaki deo kola u kome je kopirana serija blokova. Zamena bloka nesrodnim blokom moe se obaviti tako to prvo obriemo postojei blok, a onda unesemo novi blok na tu poziciju.



3.2.4. Brisanje itavog programa iz modula Brisanje itavog programa iz modula postie se u programskom modu izborom druge opcije Clear Prg Slika 40.

Slika 40 Brisanje programa iz modula

Kursor pozicioniramo na Clear Prg, kliknemo OK, posle ega se otvara dijalog u kome treba da potvrdimo akciju, izborom opcije YES Slika 41.

Slika 41 Potvrivanje opcije Clear

Iza ovoga, modul je vraen u programski mod. Sada moemo ovde uneti neki novi program.

3.3 Parametarski ModParametarski mod se ukljuuje ve ranije pomenutom kombinacijom dva prsta istovremeno se pritisnu ESC i OK, kada govorimo o modulu, odnosno izborom opcije Parametrize padajug menija Edit u sluaju rada sa LOGO!Soft om (Slika 42). Da bi uli u ovaj mod, potebno je da startujemo program izborom opcije Start Slika 43. U ovom modu moemo da menjamo parametre procesa, a to su vremenski parametri No, parametri kanjenja T i parametri brojaaorevi Nenad 81/97- 32 -


Par.

Slika 42 Putanja za parametar mod

Slika 43 Startovanje programa

U parametarskom modu imamo dve opcije Set Clock i Set Param kao to se moe videti na slici 44.

Slika 44 Parametar mod

3.3.1. Setovanje sata tajmera Ovde praktino govorimo o setovanju vremena ukljuivanja tajmera. Da bi zadali ovo vreme, potebno je kursor postaviti na jedan od No parametara. Klikom na OK, LOGO! otvara prozor za set prikazan na slici 45.

Slika 45 Setovanje tajmera

Vidi se da je kursor postavljen na mesto koje odgovara definisanju dana u nedelji. Pomou kursora i izaberemo dan u nedelji. Ovde je mogue definisati i vie dana u nedelji u smislu od...do. Kursori zaorevi Nenad 81/97- 33 -


prelazak sa linije koja odgovara danu na liniju koja odgovara vremenu ukljuivanja T su < i >. I ovde se kursori i koriste za promenu vrednosti na datoj poziciji. Ovde se moe selektovati i opcija --:-- , koja oznaava da nema ukljuivanja. Kada unesemo eljene vrednosti, klokom na OK, potvrujemo operaciju, ime se LOGO! vraa u parametarski mod (Slika 44). 3.3.2. Setovanje parametara Zadavanje vrednosti parametara se postie izborom opcije Set Param (Slika 44). Ovako moemo menjati, samo one parametre koji imaju oznaku + tj one koji su "vidljivi", dok parametre oznaene znakom ne moemo menjati. Kako je nain zadavanja parametara T odnosno Par isti, ovde je opisan samo postupak zadavanja parametra kanjenja T. Postoje dve mogunosti jedna se odnosi na zadavanje ove vrednosti u programskom modu, u samom procesu unoenja programa u modul, a drugi je promena istih u parametarskom modu. U oba sluaja otavra se prozor za definisanje parametara koji je dat na slici 46.

Slika 46 Definisanje parametra T

Kao to se na slici 46 moe videti, prva linija se odnosi na redni broj bloka u dijagramu i vrstu parametra (ovde je B01:T), dok se u drugoj liniji bira vrednost datog parametra koristei tastere i kada se kursor nalazi na odreenoj poziciji(crveni kvadrati). Naravno, klik OK, potvruje unos, dok ESC ga ponitava. Ozanka + na kraju pokazuje dali postoji mogunost promne datog parametra ili ne. Na potpuno analogan nain vri se unos i drugih parametara.



3.4. Komunikacija izmeu LOGO! modula i PCNa kraju ovog poglavlja obraujemo i komunikaciju LOGO! PC. Ve je u odeljku 2.4. Uspostavljanje veze LOGO! PC opsiana hardverska veza, tako da emo ovde opisati mogunosti transvera programa izmeu ovih elemenata. Razmena podataka izmeu LOGO! i raunara vri se kada je LOGO! ukljuen i kada je izaberemo opcija PC/Card Slika 47a, posle ega definiemo vrstu komunikacije modula i smer Slika 47b.

a b Slika 47 Definisanje veze modula sa PC

Kopiranje programa sa PC na LOGO! vri se automatski, kada je veza uspostavljena i LOGO! ukljuen. Za vreme trajanja transvera, pojavljuje se indijkator koji pokazuje postojanje akcije. Ovde treba samo izabrati pravu opciju u meniju koji je prikazan na slici 47b.

4. Uraeni primeri za vebuOvde su uraeni primeri koji su dati u radu Vladimira orevia "Programabilni logiki kontroleri", kako bi uporedili projektovanje sistema za Omron PLC i LOGO! modul. Jedina razlika je to to je 10. zadatak iz pomenutog rada zamenjen drugim primerom, zato to je broj ulaznih veliina prevazilazi mogunosti ovog modula obzirom da radimo u prvoj verziji softvera, ovaj problem moe biti reen korienjem bilo novije verzije modula (sa veim brojem ulaza), ili proirivanjem onog koji nam je na raspolaganju. Zato je umesto 10. zadatka dat jedan primer sa siemens ovg sajta. Ovde je dat samo dijagramski prikaz reenja, a sam postupak projektovanja sproveden je u skladu sa opsivanim postupcima u ovom radu.orevi Nenad 81/97- 35 -


Primer 1Postavka: Napraviti program za PLC kojim se na pritisak tastera startuje motor, a pritiskom na taster stop, zaustavlja. Reenje: Kada je pritisnut start taster (I1) a stop taster (I2) nije pritisnut, motor (Q1) radi jer je RS rele setovan. Kada se taster start pusti, motor i dalje radi zato to RS rele ostaje u prethodnom stanju a tek kada je pritisnut taster stop (I2) motor prestaje da radi.

Slika 48 P_1 Reenje primera 1

Primer 2Postavka: Napisati program kojim e se motor pokretati pritiskom na taster, i na isti taster zaustavljati.1 Input 2 3 4 5

Output

Reenje: Reenje ovog primera takoe je krajnje jednostavno, obzirom da se svodi na korienje jednog bloka - Pulsni rele




Primer 3Postavka: Napisati program kojim e se ulazni signal zakasniti 2.5 sekunde.input 00.00

2.5 sec

output 0.10

Reenje: U ovom zadatku je koriena funkcija kanjenja On - Delay. Njena funkcija je da "zakasni" signal onoliko vremena koliko je u njoj definisano. Ovde je to 2.5 s a ovaj parametar se moe menjati to pokazuje znak +


Primer 4 Postavka: Napisati program kojim izlazni signal nastaje 5 sekundi posle poetka ulaznog signala i koji e delovati jo 7 sekundi po njegovom zavretku.Ulazni signalT1

Izlazni signalT1: kanjenje od 5 sec. T2: produetak od 7 sec. T2



Reenje: To se postie pomou dva tajmera i to jedan ON Delay B02, za prednje kanjenje od 5 sekundi i Off Delay B01 za zadravanje signala za jo 7 sekundi. Izlaz iz On Delay bloka javlja se tek posle 5 sekundi i setuje drugi tajmer. Kada se ugasi ulazni signal resetuje se prvi tajmer, tako da na ulazu u drugi nemamo signal. Ali signal iz drugog tajmera e postojati sve dok ne istekne zadato vreme T ovde je to 7 sekundi.


Primer 5Postavka: napisati program koji ponavlja izlazne signale u odreenim intervalima kada se na ulaz dovodi signal.Ulazni signal

Izlazni signalT1 T2

Reenje: I ovde se reavanje ovog problema svodi na upotrebu jednog bloka generatora impulsa iji je nain rada ve ranije opisan. Dok postoji ulazni signal, na izlazu se generiu impulsi sa trajanjem intervala signal/pauza definisanim parametrom T. U ovom primeru je uzeto da je T=1.6 sekundi a moe se menjati.




Primer 6Postavka: napisati program koji omoguava due kanjenje signala od 99.99 sekundi (maksimuma koji moe da se definie). Reenje: Kolo u ovom zadatku daje jedno od reenja. Za njegovo postizanje iskoriena je kombinacija brojaa (counter CNT) i generatora impulsa . Funkcija CNT (blok B01) broji onoliko ulaznih signala koliko je u njoj definisano (u naem primeru 5). Pored ulaza koji se prebrojavaju f-ja CNT mora da ima i signal koji je resetuje. U naem sluaju je to zatvoreni ulaz.


Ideja koja je ovde realizovana je da ulazni signal dolazi na generator impulsa koji ima definisan parametar T=0.5 sekundi, koji e na izlazu posle svake sekunde davati impuls koji prebrojava broja. Kada broja dostigne vrednost definisanu za Par (u naem sluaju Par=5), broja daje signal na izlazu, uz uslov da signal na ulazu postoji broja nije resetovan. Znai, u odnosu na ulazni, izlazniorevi Nenad 81/97- 39 -


signal pojavio se sa kanjenjem od 1X5 sekunde. Naravno kolo sa ovolikim kanjenjem smo mogli da izvedemo i sa obinim On Delay blokom, a 1 sekunde i 5 su vrednosti izabrane zbog simulacije rada modula (da ne bi dugo ekali). Umesto njih su mogle da stoje 99.99 sekundi i 9999 brojanja ciklusa. Tada bi ukupno kanjenje bilo 99.99X9999 sekundi.

Primer 7Postavka: Napisati program koji na nain prikazan na vremenskom dijagramu pali i gasi alarmno svetlo i sirenu u sluaju potrebe.Alarm input I1 aktiviranje lampe Q1

aktiviranje sirene Q2

input za test lampice I2

input za reset sirene I3

Reenje: Alarmna sijalica se pali kada je pritisnut taster za testiranje sijalice (I2). Ako postoji alarm (I1) i generator impulsa B02 daje pulsirajui signal (trajanje/pauza 1 s) i taster za potvrdu alarma nije pritisnut alarmna sijalica (Q1) zasvetli. Sijalica e takoe svetleti ako alarm postoji u periodu izmeu pritiska tastera za potvrdu alarma i prekida alarma. Alarmna sirena (Q2) e biti upaljena ako postoji alarm (I1) i nije pritisnut taster za potvrdu alarma (I3). U sluaju kada se pritisne taster za potvrdu alarma, alarmna sirena se gasi (za to vreme sijalica i dalje radi), operater na maini otklanja razlog zbog kog je alarm upaljen, alarm se gasi, i na kraju se gasi i sijalica.




Primer 8Merenje veka trajanja noa za seenje No se koristi za isecanje tri vrste proizvoda: A, B i C. Zbog istupljenosti, menja se posle 1000 odsecanja komada A, 500 komada B ili 100 komada C. Delovi mogu nasumino dolaziti na red za isecanje. Kada se no istupi, aktivira se zujalica. Za izvoenje ovakvog zadatka koriste se tri senzora, svaki za po jednu vrstu komada, i jedan senzor koji je indikator zavrene operacije seenja. Tasterom se startuje celokupan proces. Ulazi i izlazi dati su u tabeli



Taster Start (4) Proizvod A B No (Q1) Taster Reset (5) Zvonce (1000)

Maina za

Po startovanju maine neophodno je pritisnuti taster reset da bi se resetovao broja B06. Kada je pritisnut taster start (I1) setuje se rele B03, sve dok se operacija seenja ne zavri (senzor 0.00). Ako signali sa B02 i B03 postoji i jedan od senzora za tip proizvoda je zatvoren (I2, I3 ili I4) ukljuuje se izlaz seenje Q1. Sada, u drugom delu dijagrama , proverava se da li je iseeni deo A, B ili C. Sistem je napravljen uz pretpostavku da signali sa senzora komada nisu dui od 0.5 sekundi. Ako je A onda se od vrednosti na izlazu iz bloka B09 krai od 1.5, pa e generator B07 dati jedan impuls koji e izbrojati broja B06, ako je B onda je izlaz iz B11 krai od 2.5, pa broja broji 2 impulsa, odnosno ako je C broji 10 impulsa jer je duina signala na izlazu iz B13 manja od 10.5 sekundi. Kada se izbroji 1000 impulsa u brojau, ovaj daje izlaz koji ukljuuje zujalicu, operator maine bi zamenio no za seenje i pritisnuo taster reset. Tada vrednost u brojau opet postaje 1000 i brojanje opet poinje.

Slika 48 P_8 Reenje primera 8 orevi Nenad 81/97- 42 -


Primer 9Postavka: Napisati program kojim se upravlja otvaranje i zatvaranje vrata skladita. Problem je opisan na slici P.9. Kao detektor vozila koje prilazi, koristi se ultrasonini prekida. Odvojeni fotosenzori detektuju prolaz vozila preko prekida svetlosnog zraka. Kao odziv ovih signala, upravljaka kola generiu signale koji pogone motor koji sputa i podie vrata.Ultrasonic Switch Door position Motor

Pushbutto LOGO!

Photoelectric Switch

Podizanje vrata Kada je ultrazvuni dava (I1) setovan, setuje se B01 i vrata se podiu, sve dok vrata ne dostignu gornji poloaj (senzor za gornji poloaj I2 resetuje B01). Poto postoji signal sa I1 i vrata su stigla u gornju poziciju, vrata ostaju ovtorena. Sputanje vrata Signal sa senzora za gornji poloaj vrata, setuje rele B09, pa ako se vrata ne podiu (Q1=0), odnosno signal sa I1=0, setuje se B04 - vrata se sputaju. Ovaj rele B04 resetuje signal sa senzora donje pozicije I3, ime se postupak zavrava.




Primer 10 (Siemens ov primer ventilatora)Postavka: Prostorija ima dva ventilatora izduvni i usisni. Oba ventilatora su kontrolisana od strane kontrolnog ureaja koji meri protok. Usisni ventilator ne sme biti ukljuen ako mera protoka ne registruje regularan rad izduvnog ventilatora. Ugraena je jo i kontrolna lampica koja ukazuje kvar na ventilatorima.

Reenje: Ako je ukljuen start taster (I1), bie setovan izduvni ventilator. Njega e resetovati ili signalna lampa (Q1) ili Stop Taster (I2). Kada radi Q1 i signal sa izduvnog meraa protoka (I3) ukljuieorevi Nenad 81/97- 44 -


ventilator Q2 usisni.


Kada za vreme rada ventilatora nemamo signale sa odgovarajuih davaa, ukljuie se signalna lampica, koja se resetuje pritiskom na taster stop.

5. Simulacija rada LOGO! modulaSimulacija rada programa koji smo napisali u LOGO! Soft u, je krajnje jednostavna. Potebno je samo da se izabere opcija Start iz glavnog menija modula Slika 49, posle ega se otvara prozor dat na slici 50.

Slika 49 Startovanje programa orevi Nenad 81/97- 45 -

LOGO! Programiranje i primena1

2

Slika 50 Prikaz startovanog modula

Kao to se na slici 50 moe videti, prikazani su ulazi (pozicija 1), odnosno izlazi (pozicija 2), kao i povezani vodovi za napajanje. Ulazi su prikazani kao normalno otvoreni. Klikom na ikonice koje odgovaraju datim ulazima, zatvaraju se veze, oni postaju zatvoreni Slika 51 pozicija 1 ulaz I1 je zatvoren. Kada se pojavi signal na izlazu, krug koji odgovara datom izlazu postaje zelen Slika 51 poz 2 signal na izlazu Q1.1

2

Slika 51 Ulazi i izlazi u toku simulacije

Stanje ulaza i izlaza moe se pratiti na displeju modula (crni kvadratii oznaavaju ulaze i izlaze koji imaju signale). Iz ove opcije se izlazi izborom opcije Program padajueg menija Edit.orevi Nenad 81/97- 46 -


6. Nove generacije Tendencije razvoja

LOGO!

modula.

Za manje od deset godina, koliko su u upotrebi, LOGO! moduli su dosta razvijani i stalno poboljavani u pogledu performansi i oblasti primene. Do sada su razvijene etiri generacije ovog kontrolera, koje su nastajale tako da su upotpunjavale dijapazon mogunosti, zadravajui osnovne pozitivne karakteristike. Prvo, svaka generacija je imala vei broj integrisanig funkcija, tako da sada najnovije generacije imaju integrisanih preko 30 funkcija proirena je ponuda specijalnih funkcija u pogledu novih vrsta brojaa tajmera i dr. Primer nekih od njih dat je na slici 52.

On/Off Delay

12-month time switch

analoger Schwellwertschalter

Analog amplifier

Analog monitoring

Slika 52 Nove funkcije u LOGO modulu!

Na slici 52 moemo konstatovati sve veu zasptupljenost i posveenost tretmanu analognih signala pomou LOGO! modula. Sadanja dostignua su takva da se ovaj modul moe vezati i za analogne izvrne organe. Kada govorimo o nadgradnji, tj. proitrivanju osnovne jedinice modula, treba istai da se velika panja poklanja i dodatnim modulima. Sada se dodatni moduli dele na analogne, digitalne, i komunikacijeske. Dosta je usavravan i pratei softver za programiranje i simulaciju, tako da sada imamo jednu sloenu strukturu, koja se moe prikazati kao na slici 53. Najvea prednost novog softvera je krajnje jednostavna upotreba. Softver podrava i programiranje ranijih generacija modula. LOGO! modul se danas moe koristiti i sistemu sa drugim vrstama kontrolera, tako da je i u tom smislu izuzetno fleksibilan.



Slika 53 Najnoviji LOGO!Soft

7. ZakljuakProgramabilni logiki kontroleri predstavljaju nezaobilazni deo inenjerskih aplikacija iz domena upravljanja. Prednosti u odnosu na klasine elektrine komponente su uteda energije, vremena, realizacija razliitih funkcija i dr. Logiki modul LOGO! kompanije SIEMENS pripada svetskom vrhu kada je re o programabilnim logikim kontrolerima. Ovakvoj poziciji najvie su doprinele izuzetne karakteristike, kao i inzetnzivan rad na usavravanju i proirenju oblasti primene. Kao najbitnije osobine ovog kontrolera istakao bihmale dimenzije, postojanost u raznim ambijentalnim uslovima, jednostavno rukovanje i programiranje, mogunost direktnog programiranja i reprogramiranja, lako instaliranje, otpornost na mehanike vibracije, dr. Ove karakteristike su omoguile primenu u jednostavnijim sistemima upravljanja, za koji su inae projektovani PLC kontroleri. O eventualnim manama LOGO! modula, ne bih mogao mnogo da priam, obzirom da je upotrebljena literatura publikacija proizvoaa, ali je ipak potvrda kvaliteta i broj jedinica koje su do sada instalirane (preko 100.000). Ne treba izostaviti i injenicu da je ovde prezentovana prva verzija modula, koja je oigledno na znatno niem nivou u odnosu na novije generacije. Na kraju, sadraj ovog rada ukazuje samo na neke osnovne tehnike i princip rada LOGO! modula, pa ako se italac ovog rada opredeli da primeni ba ovaj modul u nekoj konkretnoj instalaciji, onda je primarni cilj autora ostvaren.



L [1] [2] [3] [4] [5] [6] [7]

I

T

E

R

A

T

U

R

A

Matijevi, Milan, konsultacije Draganovi, Ljubia, Projektovanje sistema automatskog upravljanja, Lola insatitut Beograb, 2000. LOGO!Soft Help System orevi, Vladimir, Programabilni logiki kontroleri, MF Kragujevac, Kragujevac, 2001. Petrovi, ore, Projektovanje digitalno upravljanog laboratorijskog modela procesa za suenje vazduha, MF Kragujevac, Kragujevac, 2001. www.ad.siemens.de/logo www.siemens.de/logo


seminar ski rad logo! 1.1

Documents