Seed dispersal

Sadržaj

Uvod

3

O biljkama

4

Pravo naučno istraživanje

4

O izvorima

5

Šetnje razmišljanja

6

Projekat za celu školu

7

Nastavni plan

11

Informacije o zdravlju i bezbednosti

14

Darvinova crtanka

18

Inspirisani Darvinom

19

Raznošenje semena

21

Staništa

23

Korišćenje banke semena

25

Smernice za sakupljanje semena

28

Formular sakupljanja semena

30

Kako presovati biljke i napraviti primerke za herbarijum

31

Kako napraviti saksije od novinskog papira

35

O Milenijumskoj banci semena u Kjuu

40

O Kraljevskom botaničkom vrtu Kju i organizaciji „Wellcome Trust“

43

Korisni linkovi

44

Pesma g. Darvina

46

Priznanja

47

Knjižice po uzrastu

Darvinovi tragači (od 5 do 6 godina)

Darvinovi izviđači (od 6 do 7 godina)

Darvinovi mislioci (od 7 do 8 godina)

Darvinovi sakupljači (od 8 do 9 godina)

Darvinovi istraživači (od 9 do 10 godina)

Darvinovi detektivi za biljke (od 10 do 11 godina)

Uvod

Da bi se obeležila dvestota godišnjica rođenja Čarlsa Darvina, Kraljevski botanički vrt „Kju“ je osnovao Veliki lov na biljke, ovlašćen i sponzorisan od strane organizacije „Wellcome Trust“. Ovaj uzbudljivi projekat treba da podstakne decu da istražuju svet prirode oko sebe i da se pridruže ostalim školama u dosad najvećem školskom naučnom projektu.

Projekat će da podstakne decu da nađu inspiraciju u životu i delu Čarlsa Darvina, koji je bio utelovljenje poletnog i posvećenog naučnika. Opčinjen svetom prirode, Darvin je skupljao primerke i beležio, pisao detaljna zapažanja, preduzimao eksperimente, razvijao ideje i teorije o tome kako deluje svet prirode. Našao je dokaze koji su opravdali njegove naučne teorije.

Darvin je putovao širom sveta i skupljao informacije o raznovrsnim biljkama i životinjama. Međutim, mnogo je posla obavljao kod kuće u seoskim predelima Kenta. Od skupljanja i analize podataka o biljkama i životinjama koje su živele oko Daun Hausa gde je i on živeo, Darvin je razvio svoju teoriju evolucije koja i dan danas opravdava istraživanja prirodnog sveta.

Mnoga od svojih zapažanja je uočio u dnevnim šetnjama stazom koja se zvala „Staza razmišljanja“. Aktivnosti Velikog lova na biljke će da sprovedu decu kroz raznovrsne naučne procese, gde će da izgrade tehničke veštine i razumevanje kao temelj razvoju kritičkog razmišljanja i gde će da daju doprinos naučnom znanju i očuvanju rada.

O biljkama

Veliki lov na biljke pruža bezbedne ali stimulativne mogućnosti za školska istraživanja očaravajućeg sveta domaćih biljki.

Vrste biljki istaknute u ovom projektu izabrane su zbog sledećeg:

• Nisu otrovne i mogu se naći širom zemlje.

• Imaju cvat pred kraj školske godine i plod pred početak sledeće.

• Korisne su: imaju zanimljivu upotrebu u prošlosti ili sadašnjosti i mogu da se koriste kao namirnice.

Razumevanje domaće flore neke zemlje, raznovrsnosti vrsta i načina na koji se biljke i životinje prilagođavaju njihovoj okolini je ključno za održivost planete. Od životne je važnosti da nova generacija naučnika nauči da radi kao Darvin, da identifikuje, brine se i da skuplja znanja o divljim biljkama oko nas.

Pravo naučno istraživanje

Svi izazovi za decu odražavaju onakvu vrstu nauke kakvom se bave lovci na biljke širom sveta, čime pronose Darvinov glas.

Za decu od 9 do 10 godina postoji specijalna misija gde se od njih zahteva da doprinesu naučnom radu.

Svaka škola ovde ima šansu da pomogne izgradnji jedinstvene naučne arhive, gde će godinama da bude potencijala za istraživanje. Od dece svih uzrasta se traži da fotografije raznih drugih običnih biljka postave na internet stranicu.

O izvorima

Priručnik Veliki lov na biljke je osnova za mnoge aktivnosti u vezi sa biljkama, koje mogu da obavljaju najniži razredi kroz celi državni plan i program.

Aktivnosti svake godine slede format od tri stadijuma koji se preduzima kroz 5-6 časova. Koriste se poznati učiteljski procesi – nije potrebna pomoć ili eksperti.

Internet stranica Velikog lova na biljke www.greatplanthunt.org

Što se tiče izvora na internetu Veliki lov na biljke ima podršku SAMO na engleskom jeziku. To uključuje:

• Obrazovne interaktivne izazove za sve uzraste. Njih deca mogu da koriste nezavisno ili u celom razredu na tabli.

• Materijali za podršku visokog kvaliteta: slike, video klipovi i Power Point prezentacije

• Preuzimanje dokumenata o svim najnovijim savetima i nagoveštajima u PDF formatu.

• Dečji alati, nadgledan od strane učitelja, za beleženje vlastitih otkrića

Komplet za identifikovanje Velikog lova na biljke (x2)

Fotografije u boji na špilovima karata pokazuju životni ciklus i karakteristične osobine koje mogu da pomognu deci u identifikovanju nekih uobičajenih biljki.

(Zvanična) mini-banka semena

Ovaj naučni komplet zasnovan je na onom koji koriste naučnici iz „Milenijumske banke semena“ u Kjuu za sakupljanje semena širom sveta. Deo Velikog lova na biljke je da se devetogodišnjaci i desetogodišnjaci ohrabre da sakupljaju semena. Komplet sadrži sve što je potrebno da bi se seme očuvalo mnogo godina.

Darvinovim stopama (zbirka priča)

Istražite Darvinov život i rad zajedničkim čitanjem poglavlja na času. Svako poglavlje Darvinovog rada je povezano sa jednim od izazova grupe određenog uzrasta: posmatranje, beleženje, sakupljanje, razmišljanje i rešavanje slagalica.

Poster Darvinovim stopama

Na okupljanjima, dečji radovi se najlepše proslave i pokažu na posteru. Preuzmite i odštampajte dodatne korake sa internet stranice www.greatplanthunt.org.

Još više sadržaja u Izgubljenom kovčegu!

Dva povećala, presa za biljke i semena za eksperimenteklijanja.

Šetnje razmišljanja

Razvoj veština kritičkog razmišljanja je ključ za razumevanje nauke. Darvin je bio veliki posmatrač ljudskih procesa. Sakupljao je detaljne podatke i provodio mnogo vremena razmišljajući o njima. Ovakvi dokazi su pomogli da se opravdaju njegove teorije.

Jedno od mesta na kojima je Darvin sabirao misli bila je „Staza razmišljanja“. Imao je kružnu, peskom pokrivenu stazu u vrtu iza svoje kuće Daun Hausu u Kentu.

Vetar duva senovitim šumarcima i poljima. Darvin je svakodnevno šetao svojom stazom. Imao je gomilicu kamenčića na početku staze koje je koristio da bi zabeležio svoje krugove, pa bi svaki put šutnuo po jedan kamenčić kad bi završio jedan krug šetnje. Ova rutina šetanja pomagala je Darvinu u procesu razmišljanja. Psiholozi smatraju da hodanje i drugi pokreti stimulišu misao; pomažu nam da uronimo i da se uključimo u ono šta radimo; pomažu nam da se skoncentrišemo. Takođe nam nude mogućnost da razmišljamo tiho, na miru.

Aktivnosti projekta Veliki lov na biljke, „Šetnje razmišljanja“ sastojaće se iz sledećeg:

• Obezbediti primerene okolnosti za fokusirano i detaljno posmatranje i skupljanje podataka.

• Dati podršku razvoju veština kritičkog razmišljanja.

• Obezbediti iskustvo učenja u „stvarnom svetu“.

• Obezbediti vreme za razmišljanje.

• Obezbediti deci mogućnost da rade u parovima ili utroje.

• Pomoći u primeni manifesta „Učenje izvan učionice“ (Learning Outside the Classroom – LotC).

Da bi obezbedili da „Šetnje razmišljanja“ urode plodom, uzmite u obzir i sledeće:

• Možda je dobro da učitelj prvi „prepešači“ stazu i uveri se da ispunjava uslove određene aktivnosti.

• Deca treba da znaju svrhu šetnje i aktivnosti kojima će da se bave. Postaviti ciljani broj primedbi, skica ili zbirki koje će deca da sprovedu i izveštavaju.

• Potrebno je osigurati dovoljno vremena kako bi se obezbedilo da deca mogu dovršiti aktivnosti zadate šetnjom.

Veliki lov na biljke

kao projekat cele škole

Detalji u daljem tekstu pokazuju nam kako da iskoristimo resurse kao program aktivnosti za celu školu, gde ćemo da koristimo okupljanja za povezivanje rada svih razreda u jednu celinu. Detaljnu tabelu koja ovo opisuje možete da nađete na internet stranici www.greatplanthunt.org

Materijal za okupljanja uključuje sledeće: crtanku Darvinovim stopama, poster za prikaz dečjih radova, video i izvore za prezentaciju, sve na internet stranici Velikog lova na biljke www.greatplanthunt.org.

Video isečci prikazuju stvarni život lovaca iz Milenijumske banke semena u Kjuu. (DOSTUPNO SAMO NA ENGLESKOM)

Okupljanje 1

Jedan razred formira početnu tačku za projekat i tako predstavlja poziv celoj školi da se pridruži. Ključno je da deca učestvuju u dosad najvećem masovnom naučnom događaju namenjenom učenicima osnovnih škola; događaj je inspirisan Darvinom a aktivnosti predstavljaju pravu nauku o biljkama i daju potporu njihovom očuvanju.

Pročitajte prvo poglavlje crtanke Darvinovim stopama. Tu se objašnjava uloga Darvina kao inspirativnog naučnika, a deci se predstavlja ideja o naučnim procesima koji su korisni, važni i zabavni. Postavite poster Darvinovim stopama, koji će da se koristi na budućim okupljanjima za ujedinjenje i proslavu dečjeg rada u sledećim sedmicama.

Na kraju, preuzmite sa internet stranice www.greatplanthunt.org prvi video isečak i pogledajte ga (dostupan samo na engleskom jeziku). Isečak prikazuje stvarni rad lovaca Milenijumske banke semena u Kjuu i služi kao pozivnica deci da započnu sa svojim aktivnostima.

Okupljanja 2-7

Okupljanja 2-7 slična su okupljanju 1, gde razredi predstavljaju svoj rad. Okupljanja se mogu održavati samostalno ili u sklopu celovitog programa. Vreme okupljanja treba da odgovara školskim potrebama – kad su đaci određenog razreda spremni da prezentuju.

1. Pročitati odgovarajuća poglavlja (2-7) iz čitanke Darvinovim stopama da postavite kontekst za Darvinov život i rad. Tu se nalazi i poglavlje za aktivnosti svakog uzrasta po razredima iako ne isključivo. Poglavlja su napravljena da se čitaju na bilo kom okupljanju i bilo kojim redosledom.

2. Pokazati video isečak Lovaca na biljke Veliki lov na biljke koji je preuzet sa internet stranice www.greatplanthunt.org (dostupan samo na engleskom jeziku) i pročitati naglas namenjenom razredu razglednicu Lovaca na biljke iz priručnika za nastavnike. Ovim se postavlja izazov sledećem razredu.

3. Pozvati đake prvog razreda koji već obavljaju ove aktivnosti da predstave svoj rad i način na koji su rešavali izazove.

4. Izložite nešto od njihovog rada na odgovarajući deo postera Darvinovim stopama da svako može videti. Rad može predstavljati ‘poklon’ kojim će se proslaviti Darvinov život, ili se može staviti u kutiju za sledeće razrede kojima će poslužiti kao podsetnik.

Konačno okupljanje

Konačno slavljeničko okupljanje služi da se obeleži uspeh i postignuće cele škole.

Pročitati poslednje poglavlje čitanke Darvinovim stopama i prikazati poslednji, zaključni video isečak Lovaca na biljke sa internet stranice www.greatplanthunt.org. (DOSTUPAN SAMO NA ENGLESKOM)

Izložite bogatstvo kovčega s blagom i bogatstvo rada, proslavite završeni poster objašnjavajući kako je svaki razred doprineo celoj školi. Deca iz grupe od 9 do 10 godina mogu da razgovaraju o prikupljanju, klijanju i rastu semena iz škole. Predstavnici odabrane grupe treba da izrade prezentaciju o svom radu i istaknu najvažnije stvari kao i svoje omiljene trenutke za vreme aktivnosti na projektu.

Deci treba zahvaliti na njihovom marljivom radu i zamoliti ih da se sledeće godine ponovo posvete radu na projektu, kako bi se slavio veliki naučnik Darvin čije korake slede i kako bi nastavili sa vrlo vrednim doprinosom nauci i radu na očuvanju.

Alternativa

Pošto je ovo projekat za celu školu, bilo bi idealno da se sastaju učenici cele škole, kako je opisano iznad. Pošto to nije uvek moguće, nastavnici mogu da izvode pojedine aspekte okupljanja onako kako odgovara njihovoj situaciji. U svrhu ovog projekta, fokusiracemo se na po dva razreda svake godine.

O video izvorima (DOSTUPNI SAMO NA ENGLESKOM)

• Uvod: Isečak koji predstavlja projekat, Darvin, potreba za očuvanjem, biljke i banke semena, važnost uloge nauke i naučnih procesa i poziv deci da sudeluju.

• Za decu od šest godina: Video isečci koji mogu da se koriste za postavljanje scene za aktivnosti za sve grupe po uzrastima. Poruka ovih video isečaka fokusira se na procese kojima će deca da se bave kroz svoje radne aktivnosti. Isečci takođe odražavaju ’starter’ razglednicu koja se u ovom priručniku može naći na početku seta aktivnosti za svaku godinu.

• Zaključak: Konačni video isečak koji objašnjava vrednost i važnost učestvovanja škole, zahvala za ključno masovno učestvovanje i dečji rad na očuvanju, kao i pozivnicu na učestvovanje u projektu sledećih godina.

Nastavni plan

Postoje mnoge mogućnosti da se koriste materijali i aktivnosti iz Velikog lova na biljke u raznim nastavnim programima svih regiona.

Opismenjavanje

• Darvin je vodio dnevnike, terenske i istraživačke notese i dopisivao se pismima. Materijali iz Velikog lova na biljke mogu da budu inspiracija za bilo kakvu metodu pisanja.

• Darvinova crtanka takođe može da se razvije kao deo programa opismenjavanja.• Na osnovu Šetnji razmišljanja ili događaja iz Darvinovog života, kako je opisano u čitanci Darvinovim stopama, postoji veliki raspon za razvoj kreativnog pisanja.

Matematičko opismenjavanje

• Rukovanje podacima čini veliki dio aktivnosti Velikog lova na biljke.• Pogledati razne aktivnosti s podacima na internet stranici Veliki lov na biljke www.greatplanthunt.org

Istorija

• Materijali o Čarlsu Darvinu mogu da se koriste kao primer života bilo koje poznate osobe.• Jedna od sugestija je upoređivanje Darvinove kuće (Down House), gde je živela njegova porodica, sa današnjim kućama.

• Druga mogućnost je da se uporedi život Darvinove porodice sa životom danas – od toga kako je bila odevena porodica, kakvu su hranu jeli, koji su im bili hobiji, pa sve do lekova, zdravlja i načina putovanja.

Zdrava ishrana

• Biljke kao hrana

Geografija

• Proučiti bližu okolinu kao deo razvoja Šetnji razmišljanja.

• Proučiti ostrva kao što je Galapagos.

• Šta bi spakovali da idete na ekspediciju?

• Povezivanje nas samih sa svetom promatrajući mesta gde se nalaze Lovci na biljke ili sledeći Biglovo putovanje.

• Poboljšanje školske okoline kao deo razvoja Šetnji razmišljanja ili učenja na školskim površinama.

• Crtanje karti na osnovu ruta pređenih za vreme Šetnji razmišljanja.

• Ocrtavanje površine Bigla i zamišljanje kako bi bilo živeti na brodu zajedno sa svim ostalim ljudima koji su se ukrcali.

Umetnost, dizajn i tehnologija

• Posmatranje semenja i biljki pruža inspiraciju za raznolike vrste raznih umetničkih aktivnosti kao što su kiparstvo, modelovanje, slikanje, štampanje i fotografisanje.

• Darvin je napravio mnogo kutija koje sadrže materijale o biljkama i životinjama, a ovi setovi mogu da se iskoriste kako bi se deca inspirisala da naprave sopstvene kutije za kolekciju koju oni naprave.

• Izrađivanje knjige korišćenjem nekih aspekata Velikog lova na biljke da bi se ispričala neka priča ili istražilo nešto u vezi sa Darvinom, njegovim životom i radom.

• Izrada lutki koje će da pričaju neke priče.

Fizičko obrazovanje, ples i drama

• Plesovi zasnovani na mornarima koji rade na Biglu gde povlače konopce, čiste palubu i donose namirnice.

• Osmislite likove posade sa Bigla kroz pokrete i kretanje, na primer, brodskog kapetana, kuvara i stražara.

Muzika

• Pevanje pesme g. Darvina koja se nalazi na koricama ili pevanje mornarskih pesama.

• Osluškivanje zvukova okoline za vreme Šetnji razmišljanja.

Religijska edukacija

• Šta to znači pripadati? To jest, pripadati posadi broda.

• Raspravljati o teorijama stvaranja i Darvinovoj teoriji evolucije.

Državljanstvo

• Biljke su od ključne važnosti za život na zemlji i koriste se na mnoge načine.

• Očuvanje staništa.

• Usvajanje zdravih i higijenskih navika i razumevanje kako brinuti o svojoj sigurnosti.

• Učestvovanje, razvijanje veština komunikacije i učestvovanja.

• Kako izgledaju druga mesta? Saradnja sa drugim školama kao deo projekta.

• Razvijanje školskih igrališta.

• Šta se događa u medijima u vezi s ovim projektom?

• Razumevanje činjenice da mnoge supstance mogu da budu opasne, na primer, nikad ne dirati ili mirisati nepoznate supstance.

• Poznavanje pravila bezbednosti koja se primenjuju pri uzimanju lekova.

Informacije o zdravlju i bezbednosti

Ove smernice služe da pomognu pri planiranju aktivnosti iz priručnika.

Aktivnosti u prirodi

Aktivnosti Velikog lova na biljke mogu se izvoditi u školi ili na školskim igralištima, čak i ako nema mnogo zelenila. Aktivnosti u prirodi izvan školskog igrališta moraju da se isplaniraju.

Važno je da se lokacija unapred poseti. Upoznajte se s lokacijom i mestima gde postoje telefoni (mobilni telefoni nisu uvek pouzdani), prikladna mesta za dovoženje i odvoženje, kao i lokacije najbližih hitnih službi. Može biti od pomoći da se sazna koliko dugo je potrebno da na lokaciju stignu ambulantna kola i da li postoje problemi sa pristupom lokaciji, kao što su uske staze ili zaključane kapije.

Ako želimo da aktivnosti u prirodi teku glatko, planiranje je od ključne važnosti. Kao što je važan logistički faktor dovoženja i odvoženja dece i pomagača na i sa lokacije sa odgovarajućom odećom i opremom, tako je, kao deo planiranja, potrebno sprovesti procenu rizika, bilo da se radi o školskom igralištu ili nekom drugom mestu.

Procena rizika za Šetnje razmišljanja

Postoji nekoliko stvari koje treba da imate na umu pri proceni rizika, a to su sledeće:

Opšte:

• Deca treba da budu prikladno odevena.

• Procena rizika da se dete može okliznuti.

• Procena rizika od dolaska dece u kontakt s potencijalno štetnim ili nadražujućim materijama.

Rad sa biljkama:

• Potreban je stalni nadzor.

• Biljke su obično neškodljive ali mogu da izazovu alergijske reakcije.

• Neke poznate biljke imaju trnje, bodlje ili bodljikave dlačice.

• Ne dozvolite da deca jedu biljke.

• Ne dozvolite da deca stavljaju u usta bilo kakve biljke (bobice ili semena), da ih ne stavljaju u nos ili u uši.

• Deca treba da izbegavaju stavljanje prstiju u usta, pošto su neke biljke otrovne.

• Deca uvek treba da operu ruke na kraju svake aktivnosti.

• Oko biljki često mogu da se nađu insekti, posebno pčele i ose.

• Sve posekotine i otvorene rane moraju da se zaštite hanzaplastom.

Procenjeno je da biljke koje se nalaze u priručniku za nastavnike o vrstama i u priboru za Veliki lov na biljke nisu otrovne. U dodatku, nastavnici takođe treba da uzmu u obzir sledeće kad procenjuju rizik kod izleta izvan školskih igrališta. Aktivnosti Velikog lova na biljke mogu da se obavljaju u školi ili na školskim igralištima, čak i ako nema mnogo zelenila.

Opšte:

• Područje možda nije bezbedno. Molimo da sledite smernice Vlade za srazmeru između broja odraslih i učenika. Potreban je stalni nadzor.

• Razmotrite na kojim ćete lokacijama da proučavate staništa. Koje su opasnosti i kako mogu da se umanje rizici?

• Možda će biti vozila u vožnji.

• Možda će biti opasnosti od vode kao što su jezera, potoci ili reke.

• Verovatno će da postoje dodatni rizici na izletu i obilje biljaka kao što su koprive ili drač. Decu treba upozoriti na oprez kada im budu u blizini.

• Viseće i nisko spuštene grane mogu da predstavljaju opasnost.

• Deca možda budu morala da ponesu dodatnu vodu i hranu.

• Deca treba da su obučena i obuvena u skladu sa vremenskim prilikama.

Čvrsta obuća je mnogo prikladnija od otvorenih sandala.

• Treba razmotriti nošenje odeće za kišno vreme, šešira i zaštite od sunca.

• Ako koristite mistriju ili viljuške za iskopavanje biljaka, savetujte deci da alat koriste s oprezom, zbog opasnosti od frcanja zemlje u oči.

Aktivnosti u učionici

Kada se preduzimaju aktivnosti, potrebno je da se ispoštuju uobičajeni zdravstveno-bezbednosni protokoli.

Kad se radi s biljnim materijalima i zemljom, potrebno je obratiti pažnju na sledeće:

• Biljke su uobičajeno bezopasne ali mogu da prouzrokuju alergijske reakcije.

• Ne dozvolite deci da bilo kakve delove biljaka kao što su bobice ili semena) stavljaju u usta, nos ili uši.

• Deca treba da izbegavaju stavljanje prstiju u usta pošto neki delovi biljaka mogu biti otrovni.

• Deca treba da operu ruke na kraju svake aktivnosti.

• Svaka posekotina ili ranica treba da se zaštiti hanzaplastom.

Presovanje biljaka, pravljenje primeraka za herbarijum

Potrebno je da se vodi računa o nekoliko specifičnih detalja kad se biljke presuju i pripremaju za primerke za herbarijum (kao i o smernicama o rukovanju biljkama).

• Pobrinite se da deca ne povrede prste u presi za biljke kad se primeni pritisak.

• Ako se koristi pojas ili kaiš da bi se pojačao pritisak, treba voditi računa o metalnim zupcima na kopči.

• Pobrinite se da se deca previše ne naprežu dok zatežu traku ili pojas oko prese.

• Ako se za pritisak na presu koriste knjige ili teški predmeti, izbegavati nespretno podizanje.

• Kad se biljke lepe na papir, potrebno je da se koristi odgovarajući netoksični lepak a deca treba da budu pod nadzorom.

Pravila ponašanja

Aktivnosti Velikog lova na biljke mogu da se preduzimaju u školi ili na školskim igralištima, čak i tamo gde nema mnogo zelenila. Kad se proučavaju staništa i životinjski svet u njima, deci (i odraslima) treba istaći da vode računa i raspravljaju o odgovarajućem načinu ponašanja. Sastavljanje pravila ponašanja je korisna vežba za razred pre preduzimanja neke aktivnosti.

Potrebno obratiti pažnju na sledeće detalje:

• Staništa su dom mnogim različitim vrstama biljaka i životinja. Neke od njih mogu biti veoma osetljive na buku, ometanje ili nanošenje štete. Mislite na stvorenja koja može da prepadne kretanje ili jaka buka, na biljke i stvorenja koja mogu da budu povređena prevrtanjem i micanjem kamenja ili komada drveta.

• Smeće može da bude štetno za biljni i životinjski svet. Može da zaguši biljke, male životinje mogu da se zapetljaju u njemu a velike ga mogu progutati ili nagaziti. Razgovarajte o odnosu prema smeću i nađite odgovarajuće rešenje.

• Obično nije prihvatljivo brati ili uzimati divlje cveće iz njihovog staništa. Biljke koje su odabrane za ovaj projekat su veoma česte. Naglasite deci šta im je dozvoljeno da sakupljaju za ovaj projekat.

• Postoje zakoni koji se odnose na životinjski i biljni svet kojih treba da budu svesni i nastavnici i deca. Na primer, nezakonito je iskopati bilo kakvu divlju biljku bez prethodne dozvole vlasnika zemljišta.

Koga još uključiti

Ako istražujete divlja staništa izvan školskih igrališta, potrebna vam je dozvola vlasnika zemljišta pre posete, osim ako se ne radi o površini koja je očigledno otvorena za javno korišćenje. Ovo je veoma važno za imanja. Vlasnici i ostalo lokalno stanovništvo mogu biti zainteresovani za vaš projekat i mogu biti u mogućnosti da vam pomognu. Od obostrane je koristi iskrena uključenost zajednice, posebno kada se radi o tako velikim projektima kao što je Veliki lov na biljke.

Inspirisani Darvinom

Darvin je bio izuzetan čovek koji je promenio način na koji ljudi razmišljaju o svetu.

Zbog svoje odlučnosti, ispitivačkog uma i načina beleženja tačnih detalja, ističe se među naučnicima. Darvin je od malih nogu izbegavao školu i boravio u prirodi, gde je sakupljao insekte, razne primerke kamenja i minerala. U školi i na fakultetu su ga smatrali razočaravajućim studentom.

Usprkos početku koji nije obećavao, Darvin je imao strast za prirodne nauke i učio je sa izvrsnim predavačima kao što je bio Henslou, stručnjak na polju biljaka, i Sedžvik, stručnjak u području geologije.

Učenje od njih dvojice bilo je veoma korisno za Darvina kad mu je ponuđen posao ’zvaničnog prirodnjaka’ na putu oko sveta, na brodu Njenog Visočanstva Bigl.

Nakon što je ubedio oca da ga pusti na putovanje, Darvin je isplovio 27. decembra 1831. u 22. godini. Putovanje je trajalo pet godina.

Fascinacija svetom prirode i mogućnost da putuje omogućili su Darvinu da razvije razne naučne veštine – posmatrao je, otkrivao, sakupljao, beležio i pokušavao da nađe logična rešenja za stvari u prikupljenim dokazima koji su ga zbunjivali.

Opčinjen bogatstvom vrsta u tropskom predelu, Darvin je došao do zapanjujućih otkrića i prikupio veliki broj primeraka za proučavanje, od buba i ptica do puzavaca i fosila.

Darvin je sačinio desetine hiljada posmatranja u serijalu svojih terenskih sveski. Imao je običaj da zapisuje detalje o svim biljkama, životinjama i kamenju, mislima koje su mu padale na pamet i istraživanjima koja je želeo da sprovede kasnije. Ova neverovatna zbirka primedbi, zabeleženih kroz tekst i činjenice, pružila je mnogo dokaza koji će kasnije da se koriste da bi opravdali postojanje procesa ‘transmutacije vrsta’ – ono što danas zovemo evolucijom.

Jedan od razloga zbog kojih su Darvinove naučne teorije postale tako dobro prihvaćene je sami obim dokaza koje je uspeo da prikupi.

Po povratku u Englesku godine 1836., Darvin je nastavio sa posmatranjem i beleženjem prirode sve do svoje smrti godine 1882. Nakon što se oženio, živeo je u Kentu, gde je napisao i objavio mnoga svoja zapažanja sa putovanja na Biglu. Takođe je nastavio da sakuplja dokaze i piše svoju teoriju o evoluciji.

Darvin je neumorno pisao pisma. Pisao je mnogim prijateljima i kolegama i tražio njihova razmišljanja i zapažanja naučnih fenomena. Mnoga pisma je napisao i Džozefu Hukeru, u to vreme direktoru ’Kjua’, s kojim je raspravljao o mnogim temama u vezi sa biljkama.

Ostala pisma uključuju komentare za potrebu očuvanja, uključujući i pismo poslato Guverneru Mauricijusa o džinovskoj kornjači koja je u tom području bila na rubu istrebljenja.

Darvin je koristio zemljište oko Daun Hausa gde je eksperimentisao s biljkama i njihovim rastom. Bio je posebno zainteresovan za izgled i oblik biljki kao i za način na koji su se razmnožavale. Razmnožavanje ga je i navelo da istražuje detaljnu strukturu biljaka i njihovu osetljivost.

Vrt je služio kao velika laboratorija gde je Darvin mogao da istražuje kako na primer gliste reaguju na muziku ili šta se dešava ako stavite gazu preko cveta jagorčevine kao bi sprečio oprašivanje insektima! O mnogim njegovim eksperimentima se raspravljalo u časopisima za vrtove gde se otkrivao njegov interes za rešavanje naučnih misterija.

Raznošenje semena

Ovde su neke ideje za izradu modela u učionici za prikaz kako se u prirodi odvijaju mehanizmi raznošenja semenja i plodova. Nakon izrade modela, deca mogu da vide koliko su bila efikasna – na primer, koje seme najduže lebdi ili koje će dospe najdalje.

Način prenošenja

Posebna struktura

Primerci biljaka

Model

Potrebni materijali

Vetar

Strukture u obliku padobrana i balona

Konjsko kopito, maslačak,

čičak, pela pucavica (čašica cveta u obliku bešike služi kao balon)

Ručno izrađeni padobrani

Polistirenska lopta, kvadrat materijala, konopac ili žica, selotejp

.

Vetar

Elise rotora

Javor, četinari, srebrna breza,

kiseljak

Izrezan oblik semena javora.

Uređaj s rotorom.

Karton i makaze, uređaj sa propelerom / krilima iz prodavnice za zabavu ili dečijih igračaka.

Životinje(probavom)

Atraktivnost

(Boje, ukusno, sočno)

Paradajz, stariji glog, biljka „hoću-neću“

Lopta prekrivena slatkišima

Polistirenska lopta, lepljiva dvostruka traka, sitni slatkiši.

Životinje

(prolaskom, putem dlake ili krzna)

Kačenje, lepljenje za krzno kao prašina, prenose životinje

Prilepača, čičak, čičak veliki, bokvica (lepi se kao prašina),tratinčica, (kombinacijom metoda raznošenja), bela mrtva kopriva (mravi je namerno raznose)

Lopta omotana VelcroTM kukicama

Polistirenska lopta, Velcro traka

(iz prodavnice galanterija ili kancelarijske kompanije).

Voda

Plutanje

Kokos

Tratinčica (kombinacija metoda raznošenja)

Lagana lopta

Lagana lopta koja pluta na vodi

Rasprskavanje

ploda

Strukture pod pritiskom

Divlji krastavac

Naduvani balon ispunjen sitnim pomponima ili perlicama

Balon jarkih boja ili sitni pomponi.

Gravitacija

Težina

Žir (raznose životinje nakon što opadnu)

Teška perla ili lopta

Teška perla ili lopta

Staništa

Botanički vrtovi su odlična mesta za proučavanje velikog broja domaćih i egzotičnih biljaka. U njima se obično nalazi veliki broj raznovrsnih biljaka kao pokazatelj ključnih prilagođavanja okolini.

Za više primera o biljkama iz svih dole navedenih staništa, proverite internet stranicu Velikog lova na biljke www.greatplanthunt.org za preuzimanje materijala, PowerPoint prezentacija i materijala za panoe.

Staništa (umerene zone)

Makro-staništa

Livada

Šumsko područje

Močvare

Visoravni (zaravni na planinama)

Veliki školski tereni ili površine za rekreaciju

Crkvena dvorišta, staze, zapušteni parkovi, obalni parkovi

(peščane dine i stene)

Pored vodenih tokova ili jezera

Mikro-staništa

Ograde ili ivice cesta

Pukotine u pločniku ili zidu

Staza ili rub polja, u i oko živica

Ispod balvana

Uz živice zidova ili ograda

Biljke na kojima mogu rasti druge biljke – na primer, hrast podržava rast bršljana

Egzotična staništa

Pustinja

Prašuma

Močvara

Četinarska šuma

Mediteran

Prikupljanje semenja korišćenjem mini banke semena

Možete koristiti mini banku semena gde ćete da čuvati svakakva semena – iz školskog vrta.

[Obrada semena od prikupljenih biljaka]

Početno sušenje

• Nakon prikupljanja, ostavite seme u papirnim kesama ili ga raširite na novinski papir pa na poslužaonik i ostavite na suvom, prozračnom mestu bez promaje ili direktnog sunčevog svetla 3-4 dana ili dok ne vidite da se seme vidno osušilo.

• Svakodnevno provetravajte i protresite da ubrzate ovu fazu.• Ako su seme ili plod prikupljeni pre nego što su sasvim zreli, ostavite u učionici 7-10 dana da sazru. U procesu sazrevanja mogu da promene boju.

Čišćenje semena

• Osim mesnatog ploda (kao što su bazga i glog), seme se uglavnom može izvaditi iz jezgra nežnim protresanjem glave semena (vidi sliku iznad) ili otvaranjem jezgra. • Kod većine vrsta, glavice semena će se lakše odvajati nakon početnog sušenja.

• Zreli, mesnati plod – kao paradajz – treba oprezno otvoriti nožem a seme nežno izvaditi na sito održano pod tekućom vodom kako bi se uklonilo meso.

• izvađeno seme treba da prođe kroz proces početnog sušenja pre osnovnog koraka isušivanja.

Osnovno isušivanje korišćenjem mini banke semena

• Silikonski gel upija vodu iz vazduha. Koristi se u mini bankama semena da isuši vazduh i semena. U mini bankama, sušeno seme može da se očuva godinama.

• Priprema suve (glavne) kutije: Otvorite veliku kesicu silikonskog gela (desikant). Uspite u praznu kutiju. Dodajte sadržaj silikona iz kesice s narandžom i promešajte.

• Na svakoj posudi zabeležite ime, vrstu i datum.

• Uspite očišćeno seme u obeležene posude za semenje. Dodajte zeleni indikator u svaku posudicu i stavite posudice u mini banku semena, na vrh desikanta.

• Neka posudice za sušenje ostanu otvorene ali čvrsto zatvorite kutiju da bi dobili hermetičku okolinu za sušenje. Držite na suvom mestu i ne na direktnom sunčevom svetlu (može na sobnoj temperaturi).

• Otvorite kutiju i proveravajte boju zelenog indikatora svaka 3-4 dana. Nežno protresite posudice sa semenjem svaki put da bi se sušilo ravnomerno. Semenje je suvo tek kad zeleni indikator poprimi narandžastu boju. Vreme sušenja će da varira u odnosu na količinu i originalni sadržaj vlage samog semena.

[Videti sušenje u mini banci semena]

• Zamenite poklopce na posudicama u kojima se nalazi suvo seme, svako sa svojim narandžastim indikatorom, zatim čvrsto zatvorite poklopac.

• Silika gelu desikantu u glavnoj kutiji trebaće s vremena na vreme još sušenja, može u rerni, kad indikatorsko zrnevlje pomešano sa gelom počne da zeleni.

[Vlažne i suve kesice silike u posudicama sa semenjem]

Čuvanje

[Zatvorene posudice spremne za čuvanje]

• Svaka zatvorena i obeležena posudica sa semenjem sad je spremna da se sigurno skladišti u mini banku koja se drži na hladnom mestu.

• Ako je mini banka smeštena u frižideru ili zamrzivaču, semenje će da ostane živo mnogo godina.

• Za vreme sezone prikupljanja, kada se mini banka za semenje koristi za sušenje, zatvorene posudice mogu da se ostave i na polici u frižideru a da se stavljaju u kutiju kad bude zgodno.

Smernice za sakupljanje semena

Seme mora da se sakuplja kad je potpuno zrelo. Toplo i suvo vreme je najbolje za sakupljanje.

1. Nabavite dozvolu

Nezakonito je iskopavati sve divlje biljke bez dozvole vlasnika zemljišta. Nije nezakonito sakupljati semena, ali iz pristojnosti je potrebno da se obavesti vlasnik zemljišta.

2. Alati za identifikaciju

Koristite UBACITI NASLOV opremu za identifikaciju biljaka od kojih želite da sakupljate seme.

3. Nađite odgovarajuću grupu biljaka

Od jedne biljke verovatno ne možete da sakupite dovoljno semena za bilo kakvu studiju, a imaće i ograničenu genetičku raznovrsnost. Sakupljajte semena od koliko god nađete različitih biljaka pripadnica jedne vrste (na primer, semena od dvadeset različitih vrsta biljke tratinčice). Ovaj primer uvećava genetičke varijacije vaše kolekcije.

4. Procenite stanje zrelosti

• Važno je da u pravo vreme sakupljate biljke. Ako je prerano, semena nece biti dovoljno zrela. Ako je prekasno, semena neće ni biti!

• Posetite odabrano mesto za sakupljanje više puta i nadgledajte razvoj semena. Pokušajte da otvorite neko od njih kako biste bili sigurni da semenke nisu prazne – neke vrste često proizvode prazne semenke.

• Kako semena i plodovi dozrevaju do tačke prirodnog raznošenja, često menjaju boju. Upoznajte se s bojama zrelog semena ciljane biljke.

• Kad god je moguće, neka seme potpuno dozre na biljki. Kod mesnatog ploda kao što su zovine bobice i glog, to se dešava kad plod promeni boju (od zelene i crne kod zove do crvene kod gloga).

• U drugoj kutiji opreme za identifikaciju neka budu suva semena i plodovi. Čaure ili mahune treba da se ostave na biljkama dok ne dobiju smeđu ili boju slame i dok na dodir nisu suve, zveckaju ili počinju da se razdvajaju. U ovom stadijumu njihovog razvoja, semena će postati labavije vezana za svoju biljku i biće ih lakše pokupiti.

• Ako ne možete da čekate da semenje ili plodovi sazru, sakupljajte ono koje vam se čini najzrelije. Pratite instrukcije ‘početnog sušenja’ da podstaknete sazrevanje u učionici.

5. Napravite svoju zbirku

• Izbegavajte sakupljanje semenki u plastičnim kesama – koristite papirnate.

• Uzmite primerak semena od svake ciljane biljke. Probajte da ne uzmete više od 20% semena koje je na raspolaganju tog dana, čime ćete da omogućite preživljavanje biljne populacije.

• Vodite računa da nikako ne čupate ili potežete biljke, skidate čaure, mahune i plodove ili da ih režete makazama ili baštenskim makazama.

• Ponesite list za specifikacije za obeležavanje zbirki i popunjavajte ih.

• Za regeneraciju desikanta, raširite ga na pleh i stavite u rernu na 100°C / 212°F na sat ili dva, ili dok zrna indikatori ne promene boju iz zelene u narandžastu. Izbegavajte presušivanje pošto će indikator tako da izgubi boju.

• Neka se desikant od silike lagano hladno pre vraćanja na dno plastične kutije za sušenje i pre zatvaranja kutije. Međutim, ne ostavljajte desikant na otvorenom vazduhu više od nekoliko minuta jer će topli gel od silike brzo da apsorbuje vlagu.

Formular za podatke o sakupljanju semena

Ovo je način sakupljanja podataka koje će naučnik popuniti za vreme ili odmah po završetku sakupljačkog putovanja. Oznaka na kraju ove strane se može iseći i omogućava vam da sakupite neke informacije kao podsetnik u istu kutiju kao i prikupljeno seme.

FORMULAR ZA PODATKE O SAKUPLJANJU SEMENA

Rod

Vrsta

Uobičajeno ime

Datum

Sakupljač(i)

Lokalitet

Poštanski broj

DRŽAVA

Geografska dužina i širina ili topografske koordinate

Označite koje od to dvoje

Stanište

Broj biljaka nađenih u divljini

Broj sakupljenih primeraka

Etiketa za cepanje

(za stavljanje unutar kutije sa semenje za sušenje)

Vrsta

Škola/razred

Lokacija Datum:

Komentari

Kako se presuju biljke i prave primerci za herbarijum

Presovanje biljaka pomaže da se sačuvaju na neodređeno vreme. Na ovaj način možemo da proučavamo korenje, lišće, cveće, stabljike i plodove cele godine. Sušenje i presovanje je način na koji naučnici stvaraju materijale za formiranje ’herbarijuma’. Što se tiče botaničkih vrtova i kolekcija istorije prirode, herbarijum je svojevrsna biblioteka podsetnika kojom se naučnici služe da upoređuju primerke biljaka i identifikuju ih.

Korišćenje prese

Za izradu suvih i presovanih primeraka, potrebno vam je sledeće:

• Presa za biljke (potrebno je koristiti gofrirani (talasasti) karton)

• Nekoliko novinskih papira ili kuhinjske papirne salvete.

• Lepak za drvo i četkice za lepljenje primeraka za papir.

• Listovi papira formata A4 za lepljenje primeraka na izložbeni pano.

Šta se presuje

Biljni materijali koji se presuju uglavnom će da uključuju cvetni deo ili deo s plodom i lišće koje se na njemu nalazi.

• Ako su listovi na dnu biljke drukčiji od onih na vrhu stabljike s cvetom, sakupiti i presovati i jedne i druge.

• Pokušajte presovati celu biljku.

• Ako imate viška cvetova ili plodova, presujte ih pored biljke. Mogu da se sačuvaju zajedno sa bilo kojim semenom u koverti ili paketiću koji dođe uz?.

Postavljanje biljaka u presu

[Postavljanje biljaka u presu] [Organizovanje slojeva]

• Deca treba da presuju svaki odabrani primerak između dva lista novinskog papira.

• Nema veze ako se primerak presavije dok se poravnava za presovanje i sušenje dok god je postavljen tako da kad se osuši i izravna može da se zalepi na papir A4 formata a da ne visi sa strana.

• Svi delovi treba da budujasno vidljivi. Treba obeležiti svaki papir s imenom biljke (ako je poznata), datumom kad je sakupljena, mestom i imenom sakupljača.

• Ako je primerak prevelik, možda nije loše preseći ga na ’gornji’ i ’donji’ deo i svaku polovinu presovati posebno. Pobrinite se da oba dela držite zajedno i da su tačno obeleženi. Da bi se izbeglo odvajanje presečenih delova biljke, na nalepnicama treba da piše nešto kao ‘gornji deo Bellis perennis (1), sakupljačica Sally Smith, 12. jun 08’ i ‘donji deo Bellis perennis (2), sakupljačica Sally Smith, 12. jun 08’.

• Može da bude od koristi okrenuti nekoliko listova da se vidi i prednja i zadnja strana lista.

• Ne zaboravite da na novinskom papiru presujete cveće, plodove ili starije/bazalno lišće.

• Neki delovi primeraka mogu da budu glomazni, posebno ako se dobilo odobrenje za iskopavanje biljke pa se presuje i korenje.

• Da se ’izjednači’ proces sušenja i presovanja, treba zgužvati malo novinskog papira sa strane glomaznih delova kako bi se izdigla okolna podloga na nivo najvišeg dela biljke.

Presovanje biljaka

[Postavljanje biljaka u presu na terenu] [Stezanje prese]

• Postavite primerke na novinski papir, jedan iznad drugog, tako što ćete ih odvojiti dodatnim papirom zbog upijanja a ako imate navedeni karton, posle svakih nekoliko biljaka. Talasasti karton nije toliko važan ali pomaže pri procesu sušenja jer dozvoljava cirkulaciju vazduha između primeraka.

• Postavite delove prese na vrh i na dno seta primeraka za presovanje

• Da kompresujete listove, stegnite krajeve.

• Takođe možete da koristite jaku žicu ili konopac, ili dodajte trake – to je posebno korisno kad se presuje više slojeva biljaka. Koristite stare pojaseve s dodatno izbušenim rupama i stegnite ih za dodatnu kompresiju.

• Kompresujte gomilu korišćenjem teških knjiga.

• Pobrinite se da je presa dobro stegnuta. Ako koristite pojas, zamolite dete da sedne na gomilu dok je stežete pojasom!

Proces presovanja

• Redovno proveravajte kako se suše primerci biljaka – idealno bi bilo da se suše brzo i ravnomerno. Ako im treba mnogo vremena sa sušenje, može da nastane buđ. Da ovo sprečite, dnevno uklanjajte suve primerke kako bi smanjili glomaznost i menjajte novinski papir svakih nekoliko dana. Takođe možete presu držati pored radijatora ili na nekom toplom i suvom mestu.

• Dok se biljke suše, skupljaju se i uvijaju, pa ne zaboravite da moraju da budu čvrsto kompresovane da bi ostale sasvim ravne. Ako koristite konopac ili trake da stegnete presu, svaki dan proveravajte jesu li dovoljno stegnuti.

Izrada primerka za herbarijum

[Privremeni primerak za herbarijum]• Nakon otprilike deset dana sve biljke bi trebalo da budu suve i ravne, a čak i ranije ako se koristio radijator ili prozračan ormarić.

• Za ’postavljanje’ biljaka za izložbu ili razredni pano, svaka biljka treba da bude zalepljena na poseban, čist papir A4 formata.

• Navedite i sve informacije o tome kad, kako i ko je sakupio svaku pojedinačnu biljku.

• Ako imate viška biljnog materijala, napravite malu kovertu ili paketić, stavite materijal unutra i to takođe zalepite na papir.

• Ako je biljka glomaznija, probajte da preko biljke navučete tanku kesicu koja će primerak čvrsto da drži u mestu dok se lepak ne osuši.

• Primerak za herbarijum je sada spreman za upotrebu na panou ili kao podsetnik.

Izradite sopstvenu presu kod kuće!

Koristite:

• Dva čvrsta komada šperploče ili veoma čvrsti karton.

• Komade talasastog kartona izrezanog na veličinu šperploče ili čvrstog kartona

• Nekoliko novinskih papira ili kuhinjskih salveta.

• Jak konopac ili žicu za čvrsto stezanje prese; umesto toga možete da koristite dva pojasa sa kopčama i probušenim dodatnim rupama, ili gomilu teških knjiga.

• Lepak za drvo i četkice za lepljenje primeraka na pano.

• Listovi papira A4 formata za lepljenje primeraka na pano.

• Ako niste u mogućnosti da nabavite ni izradite presu, uzmite telefonski imenik i listove kuhinjskog papira. Otvorite imenik i stavite komad kuhinjskog papira na otvorenu stranicu. Stavite primerak biljke licem prema dole na kuhinjski papir i preko stavite još jedan list kuhinjskog papira. Zatvorite knjigu. Stavite nešto teško na telefonski imenik.

Kako napraviti saksiju za biljke od novinskog papira

Takođe pogledajte demonstraciju na www.greatplanthunt.org

1) Uzmite ceo novinski papir ili polovinu duple stranice. Treba vam nešto istih dimenzija kao A4 papir. Okrenite jedan komad tako da je kraća strana okrenuta prema vama. Radi jasnijih uputstava, koristili smo papir u boji obeležen slovima. Dodajte slova na svaku stranu novinskog papira kao dodatnu pomoć.

2) Presavijte stranu A/B da se sastavi sa stranom C/D

3) Ponovo presavijte napola, s leva nadesno.

4) Ponovo otvorite i sastavite ćošak A i B

5) Savijte dok ne dobijete prikazani oblik.

6) Sastavite A i C da dobijete prikazani oblik

7) i 8) Ponovite proces s desne strane

9) Savijte B na D

10) Presavijte B na centralnu liniju

11) Presavijte opet

12) Savijte A na centralnu liniju

13) Opet presavijte

14) i 15) Preokrenite i ponovite korake od 10-13

16) Savijte vrhove obe strane prema dole.

17) Otvorite saksiju

18) Pritisnite dno

19) I vaša saksija je gotova!

20) Ovo može da se radi kao grupni eksperiment.

O Milenijumskoj banci semena u Kjuu

Očuvanje semena predstavlja dugoročno i jeftino obezbeđenje od pretnje koju klimatske promene, zagađenje, invazione strane vrste, preterano korišćenje i gubljene staništa predstavljaju za biljke.

[Lov na biljke u Maliju]

Semenje se efikasnije čuva od biljaka – manje je i prirodno poseduje periode mirovanja.

Naučnici iz Kraljevskog botaničkog vrta ’Kju’ počeli su da sakupljaju semena ugroženih vrsta biljaka već u 1970.g. kao deo procesa očuvanja. Kolekcija je rasla i rasla a 2000.g. otvorila se MSB (Millennium Seed Bank) ili Milenijumska banka semena.

Dosad je MSB sakupila 98% svih 1400 domaćih vrsta biljaka Velike Britanije, uključujući 300 ugroženih vrsta. Cilj da se do 2010.g. obezbedi utočište za 24 000 vrsta, što predstavlja 10% svetske flore koja se rasađuje semenom.

MSB se udružila sa naučnicima iz oko 20 zemalja da odrede prioritete koje biljke mogu da budu endemske, ugrožene ili ekonomski korisne. Sakupljači iz ’Kjua’ i lokalni partneri koriste se za sakupljanje tehnologijama kao što je GIS i mini banke semena, poput ove koja je opisana kao Kovčeg s blagom.

Seme se čuva u MSB-u ali ostaje u vlasništvu zemlje odakle je poteklo. Od zemlje domaćina mora da se traži dozvola ako se višak semena želi koristiti u istraživačke svrhe.

Kako se ponovo uzgajaju biljke?

Uslovi laboratorije MSB-a koji promovišu prirodni uzgoj pružaju razmnožavanje što bliže prirodnom. Ovo podrazumeva kvalitet svetlosti (otvoreni prostor radije nego u senci druge vegetacije), duži periodi držanja u vlažnim uslovima na niskim temperaturama (prezimljavanje u divljini) i dnevna izmena temperature (početak proleća i jeseni).

Semenje iz MSB-a

Banke semena pružaju dugoročna bezbedna utočišta vrstama tako što ih sklone od pretnji. Ali na koji način onda možemo pravilno da iskoristimo seme? Kad se ispuni veliki broj zakonskih uslova i onih koji se odnose na okolinu, semena se pod posebnim dogovorima smeju raspoređivati u nekomercijalne svrhe.

Između 1999.g. i 2006.g., preko 3000 kolekcija je raspoređeno širom sveta. Više od 1000 kolekcija je otišlo van Evrope.

Neki od dole navedenih primera pokazuju mogući uticaj kojem se MSB nada.

• U Australiji, 197 kolekcija je ispitano da se vidi postoje li kontra-indikacije sa slanošću suvog tla. Ovo bi pomoglo povratiti produktivnost gotovo 6 miliona hektara osiromašenog zemljišta.

• U Pakistanu, ispitane su 24 kolekcije uglavnom trava i leguma na prilagodljivost. Potencijalno 93.5 m domaćih životinja i njihovih vlasnika bolje bi se hranilo.

• U SAD-u, proverene su 32 kolekcije na efikasnost procesa fotosinteze kao jedan od potencijalnih načina da se poveća proizvodnja žita i da se rezerve hrane održavaju u koraku s povećanjem stanovništva.

• U Kanadi, 4 vrste Astragalusa bile su predmet studija kako bi se pomoglo u razumevanju na koji način smanjiti trovanje stoke astralagusom, što trenutno uzgajivače košta 4.5 miliona dolara godišnje.

• Na ostrvima British Virgin Islands, kolekcije u kojima se ranije sačuvala kritično ugrožena Acacia korištene su kao deo programa restauracije koji je preduzeo botanički vrt ’JR O’Neal’. Endemske vrste sačuvane u divljini – tome nema cene.

O botaničkom vrtu ’Kju’

Sa

Očuvanje semena predstavlja dugoročno i jeftino osiguranje. Osnovan 1759.g., botanički vrt ’Kju’ već vekovima se bavi sakupljanjem, popisivanjem, istraživanjem i dostupnošću informacija o biljkama i gljivama.

’Kju’ je globalno skladište nauke o biljkama, gde se drže više od 7 miliona osušenih i presovanih primeraka, preko 35 hiljada vrsta biljaka i više od 1 biliona semena u Milenijumskoj banci semena ’Kju’. ’Kju’ je dobio status svetskog nasljeđa u 2003. godini – prvi botanički vrt u svetu koji je dobio taj status i priznanje za doprinos prirodnom nasleđu.

Znanje i stručnost ’Kjua’ u taksonomiji, zajedno sa razumevanjem životne važnosti biljaka i njihovih staništa, pomoglo je da ova ustanova postane svetski lider u pomaganju očuvanja biljaka. ’Kju’ podržava stručnjake u, očuvanju i promociji održivog korišćenja dragocenih resursa naše planete. Ali svi možemo da pripomognemo. S ovim projektom, ’Kju’ ima za cilj da podstakne buduće generacije da čine isto i da slede korake ’Kjuovih’ naučnika i entuzijasta pomažući im da se brinu za biljke.

O organizaciji „Wellcome“

Sa

Organizacija ’Wellcome’ je najraznovrsnija istražna humanitarna institucija u svetu, koja troši 600 miliona funti godišnje kako u Velikoj Britaniji tako i na međunarodnoj sceni, u svrhe podrške i promocije istraživanjima koja će da poboljšaju zdravlje i ljudi i životinja. Organizacija je posvećena uključivanju javnosti u nauku i ima veliki interes u davanju podrške nastavnicima koji predaju prirodu kroz inicijative kao što je ’National Science Learning Centre’ (http://www.sciencelearningcentres.org.uk).

Za proslavu dvestotog rođendana Čarlsa Darvina, organizacija je ovlastila, razvila i donirala sredstva za jedinstven i ambiciozan set projekata koji treba da što više približi Darvina javnosti Velike Britanije, da im prenese njegove ideje i njegov uticaj na savremenu nauku i kulturu.

Korisni linkovi

Internet stranice

Veliki lov na biljke: www.greatplanthunt.org (za još više izvora)

’Wellcome’ organizacija : www.wellcome.ac.uk

Darvin 200: www.Darvin200.org

Kraljevski botanički vrtovi, Kju i Vejkherst: www.kew.org

Škole u razvoju: www.growingschools.co.uk

Kraljevsko hortikulturalno društvo: www.rhs.org.uk

Knjige

Biljka (2004) RBG Kew/Dorling Kindersley

Biljka (Eyewitness Guides series, 2003). Dorling Kindersley Lewington, A. Biljke za čovečanstvo (2003). 2 izdanje Eden Project Books.

Čarls Darvin

http://Darvin-online.org.uk/

http://www.aboutDarvin.com/

http://www.englishheritage.org.uk/server/show/nav.14922

http://www.Darvinforum.org.uk/

http://science.rollsroyce.com/resources/Darvin/Darvin.php

Evolucija

Evolucijska mega-laboratorija – veliki ospervacijski eksperiment kojeg čega adaptacija:

http://www.evolutionmegalab.org

Rivali u preživljavanju - http://www.survivalrivals.org

Zdravlje i bezbednost

http://www.kew.org/education/wildlifezone

Biljke i ljudi

http://www.plantcultures.org/

Školske internet stranice o nauci o biljkama

http://plantscafe.net/en/home.htm

http://wwwsaps.plantsci.cam.ac.uk/index.htm

Divlje biljke Velike Britanije/Staništa

http://www.kew.org/education/wildlifezone

http://www.bbc.co.uk/breathingplaces/schools/

http://www.nhm.ac.uk/natureonline/life/plants-fungi/postcode-plants

http://www.woodlandtrust.org.uk/learning/index.htm

http://www.wildlifewatch.org.uk

Semenjehttp://theseedsite.co.uk/ i http://theseedsite.co.uk/weeds4.html

http://tomclothier.hort.net/

Pesma gospodinu Darvinu

autor Dejvid Hejns / Singtastic.com © David Haines

pomoć sa tekstom: Khairoun Abji, Sue Blake i Megan Gimber

G. Darvin na Biglu preplovio okeane i mora

u Južnu Ameriku i Tahiti, Novi Zeland i Maldive

u Australiju i Tasmaniju, ostrvo Kilings i Svetu Helenu

u Asensjon, Mauricijus i Brazil, de Verdes i Galapagos ostrva

G. Darvin je plovio na Biglu pet godina

G. Darvin je na ovom putu proučavao biljke, životinje i ptice.

Crtao je, sakupljao primerke, vodio dnevnike sa mnogo ?

Posmatrao je bube, zebe, ptice rugalice, džinovske kornjače, kormorane koji ne lete

Proučavao je tratinčice, bodljikave makove, puzavice, kaktuse, kasave, kokos i kres salatu

Pitao se kako su sve one nastale i uskoro je dobio ideju

A sada idemo na ekspediciju u lov na biljke

Pažljivo posmatrajte stvari, crtajte, merite, razmišljajte, razgovarajte

Možete postati deo botaničke tradicije

Pridružite se Velikom lovu na biljke, razmišljajte dok šetate!

Kad je stigao kući, g. Darvin je zapisao svoje nove ideje.

Ali nije nikoga hteo da uvredi pa ih nije delio uokolo

Prošlo je dvadeset godina, a g. Darvin je dobio pismo od g. Volisa

Ovaj mladić je upravo otkrio sve ono što je g. Darvin već našao.

Na Biglu je g. Volis i sam imao iste ideje.

G. Darvin i g. Volis jedno vreme su radili zajedno.

Međutim, g. Darvin je napisao veliku knjigu 1959.g. koja se zove

’O poreklu vrsta prirodnim odabirom’

Svi su pročitali knjigu, svi su imali svoje mišljenje

Neki su je ljudi hvalili, drugi su je proklinjali. Najbolju knjigu g. Darvina.

G. Darvin je neke primerke poslao naučnicima u Kju

Neki su pridodati velikoj kolekciji a neki posađeni pa su narasli

I dan danas Lovci na biljke organizuju putovanja, sakupljaju primerke, pišu.

Šalju primerke u ’Kju’, istražuju kako da se spase staništa a mi svejedno

Imamo još tako mnogo pitanja, to su pitanja za vas! A sad krenimo na ekspediciju po biljke

Pažljivo gledajte, crtajte, merite, razmišljajte, razgovarajte

Možete postati deo velike botaničke tradicije

Pridružite se Velikom lovu na biljke, razmišljajmo dok šetamo!

Singtastic.com © David Haines. Još naučnih pesama na internet stranici www.Singtastic.com

Još izvora za ovu pesmu uključujući deo na klaviru na internet stranici www.greatplanthunt.org

Zahvale

Osmislio i ovlastio RBK ’Kju’ a sponzorisala organizacija „Wellcome“

Za organizaciju:

Clare Matterson, Director of Medicine, Society and History; Daniel Glaser, Head of Special Projects; Amy Sanders, Project Manager, Darvin 200; Eleanor Boddington and Sabien Khan, Legal.

Za RBG Kju:

Izvršni producent

Angela McFarlane

Autori

Nastavnički priručnikGail Bromley MBE

Susan Allan

Following in Darvin’s

Footsteps

Aileen O’Riordan

Pat Triggs

Projekt menadžer,

Viši producent

Khairoun Abji

Producenti

Sarah Bell, Megan Gimber

Doprineli, istraživali

Sarah Bell, Sue Hunt, John

Adams, Steve Alton, Gemma

Bramley, Wolfgang Stuppy,

Rebecca Howarth, Robin

Probert, Lindsay Robb, Kiri

Ross-Jones, Mary Smith,

Roger Smith OBE, Megan

Gimber

Nastavni savetnici

Helen Rainsford, Veronica

Moore, Sally Jones, Astrid

Krumins, Sue Hunt

Marketing

Graham Thomas, Harriet

Williams, Bronwyn Friedlander,

David Yard, Jennifer Bailey,

Chloe Kembery

Fotografija

Herbiseed, Arthur Hoare

Sarah Bell, Andrew McRobb

Wolfgang Stuppy, Gemma

Bramley, Steve Alton, John

Adams, Lindsay Robb

Additional images:

©John Bebbington FRP,

©Jonathan Drori CBE,

©Patrick Roper, © Cliff Webb,

©Christine Hanrahan,

©James Lindsey, © Trevor

Grant, © Nancy L. Foote

(eww.greatplanthunt.org

za reference o fotografijama)

Ilustracije

Dandelion life cycle © Anne

Bebbington; Leaf templates

page © Anne Bebbington;

Lily, Ash and Joseph

characters: Jamie Lenman;

Following in Darvin’s

Footsteps/worksheets:

Guy Allen; Figure of Charles

Darvin: Sophie Allsopp

Koordinacijska grupa

Angela McFarlane,

Michael Reiss, Amy Sanders,

Ruth Bartholemew,

Paul Smith, Christine Newton,

Robin Probert, Tom Jackson,

Gina Fullerlove, Mike

Saunders, Anna Quenby

Savetnici

Monique Simmonds,

Paul Smith

Print dizajn i priprema za štampu

(The Templar Company Ltd)

Jonathan Lambert, Caroline

Reeves, Rachel Ellen Parker,

Sophie Allsopp

Seed in Mini Seed Bank sponsored by Herbiseed.

Interaktivnost, dizajn i razvoj (’Guardian Professional’)

Rupert Bates, Development

Manager; Nick Cassidy,

Producer; Tom Grinsted,

Design Manager; Tom

Jackson, Head of Content &

Production; Natalie Jude,

Account Manager, Jamie

Lenman, Illustrator; Gwyn

Lockett, QA engineer;

Jonathan Pagel, Web

Developer; Rachel Turner,

Web Designer; Emma

Whitehead, Head of Business

Development

Video isečci Lovaca na biljke

Ade Thomas, Executive

Producer; Verity Cowper,

Producer/Director;

Marianne Huet, Editor; Charlie

Stanfield, Camera Operator,

Marc Stevenson, Animator

Lokacije snimanja

Bjorn Rudner (South Africa

and Botswana), Tanya

Petersen (Australia locations)

Lovci na biljke

Fiona Hay, Dan Duvall, Carly

Cowell, Richard Johnstone,

Masego Kruger, Moctar

Sacande. Thanks to Kew’s

Millennium Seed Bank, the

New South Wales Seedbank

at Mount Annan Botanic

Garden, the South African

National Biodiversity Institute

and the Seed Conservation

Centre at Adelaide Botanic

Gardens

Pravni poslovi

Catherine Daniels

Priručnik za

nastavnike

IME

RAZRED

DARVINOVA CRTANKA

Procesiranje semena prikupljenih biljaka

Sušenje semena u mini banci semena

Vlažne i suve kesice silike u posudicama sa semenjem

Zatvorene posudice spremne za čuvanje

Pripremanje biljke za presovanje

Organizovanje slojeva

Postavljanje biljaka u presu na terenu

Stezanje prese

Privremeni primerak za herbarijum

Lov na biljke u Maliju

Semenje: efikasan način uštede prostora i očuvanja biljaka

Čuvanje semenja u MSB

Prikupljanje semena za MSB