savski venac kulturna ba[tina - Насловна · dogovor da se —krene u posaofi. ... cipa,...
TRANSCRIPT
S A V S K I V E N A CKULTURNA BA[TINA
Ideja o izdavawu (vi{etomne) publikacije monografskog karakte-ra o istoriji Savskog venca, od vremena kad je tu bilo samo neko-
liko sela, pa sve do dana{wih dana, stara je otprilike koliko i prvitekst objavqen na tu temu u op{tinskom listu. Iako je sa op{tin-skim ~elnicima o tome bilo razgovora, do realizacije iz najrazli-~itijih razloga nikad nije do{lo.
I kao {to obi~no biva, inicijativa za izdavawe publikacije ostarom Savskom vencu iskrsla je iznenada, a povod su bili aktuelniDani evropske ba{tine koji se ovog septembra de{avaju u Beogradu,kojima je jedan od glavnih doma}ina upravo Op{tina Savski venac.
Iako je rok za pripremu ovakvog izdawa po obi~aju bio prekra-tak, su~eqavawe iznenadne potrebe i davna{we `eqe izrodilo jedogovor da se �krene u posao�.
Prvobitna ideja, da se samo pobroje objekti i kulturnoistorijskispomenici, uz nekoliko re~enica o svakom od wih, pala je u vodu ve}na startu, jer takve objekte, recimo starije od sto godina, na Savskomvencu mo`emo nabrojati na prste. Za{to nije sa~uvano i kako je tre-tirano i ono {to imamo (a ~esto i ne znamo da imamo) tema je opetza neku du`u analizu i pa`wu. S druge strane, �kopaju}i� po istori-ji Beograda i wegovog razvoja, jednostavno se nametnuo zakqu~ak daje ceo Savski venac u stvari jedna velika kulturna ba{tina i kamenme|a{ u novijoj istoriji Beograda i Srbije. To {to on kao takav ni-kad nije posmatran kao celina, ni u jednoj publikaciji, ko zna ~ija jekrivica, tek malo ko mo`e osporiti ~iwenicu da je wegova ki~ma,od Savamale do Top~idera, predstavqala i ki~mu razvoja modernesrpske dr`ave.
Otud smo i naseqavawe i razvoj teritorija koje danas obuhvataSavski venac poku{ali da tretiramo hronolo{ki, onako kako se kojikraj razvijao, pa je zato, shodno karakteru ovakve publikacije, novi-jim naseqima, objektima i institucijama na ovoj op{tini, ma koli-ka bila wihova dana{wa va`nost, posve}eno mawe pa`we.
Obim ovog izdawa diktirao je i bavqewe pojedinim poglavqi-ma, pri ~emu smo se trudili da, uz osnovni istorijski kostur, op{te-poznatim mestima damo mawe prostora u odnosu na neke zanimqi-ve i mawe znane detaqe.
Dubqim ula`ewem �u materiju�, pored niza zanimqivih deta-qa, od kojih }ete neke na}i na slede}im stranicama, nailazili smoi na primere na{e poslovi~ne nebrige o sopstvenoj istoriji i ba-{tini, ali i na niz kontradiktornih podataka vezanih za to kad je igde ne{to bilo i kako se dogodilo. Koliko smo uspeli da razmrsimote Gordijeve ~vorove prosudi}e ~itaoci ove bro{ure, koje unapredmolimo da prema woj ne budu previ{e kriti~ni, jer je ura|ena unajboqoj nameri, tek da inicira daqe i dubqe bavqewe istorijomkoju smo nasledili.
Op{tina Savski venac posledwih godina ~ini velike napore daod propadawa spase neke delove svoje kulturne ba{tine, pa smo zatotim objektima i akcijama u ovom izdawu, koliko nam prostor dozvo-qava, posvetili du`nu pa`wu. U tom smislu treba posmatrati i iz-davawe ove publikacije, jer, iako je i ovakvu nije bilo jednostavnosklopiti, ona je svojim obimom svakako preskromna za sve ono {toistorija Savskog venca podrazumeva.
Du{ko Antoni}
SAVSKI VENAC � KULTURNA BA[TINA
SAVAMALA
Novija istorija Savamale, koja bi se moglapoistovetiti i sa istorijom Savskog venca, po-~iwe po~etkom 18. veka, u vreme kada Austro-ugarska osvaja Beograd i pokre}e preseqava-we hri{}anskog stanovni{tva iz utvr|ene va-ro{i na deo uz Savu, gde je postojalo Savsko(ili Srpsko) selo, za razliku od [vapskog ko-je je bilo uz dunavsku obalu, a koje je nakon po-sledweg povratka Turaka zamenilo Tursko se-lo.
Urbanizovawe Savamale (Sava mahale) po-~iwe po~etkom 19. veka, u vreme kad je to ve}bilo selo sa stotinak ku}eraka rasprostrawe-nih na delu od Varo{ kapije, koja je bila ne-gde kod Pop Lukine ulice, preko u to vreme de-limi~no mo~varnog terena, koji danas ome|a-vaju ulice: Kara|or|eva, Savska, Gavrila Prin-cipa, Sarajevska i Kraqice Natalije.
Re~no pristani{te bilo je tada na Dunavugde je ko{ava duvala svom snagom i pri naj-ve}im udarima vetrova veoma je te{ko biloodr`avati brodove na vodi.
Mudri knez Milo{ je primetio da je sav-ska obala za{ti}ena grebenom i mnogo pito-mija i `eleo je da tu preseli pristani{te irazvije trgova~ki (abaxijski) deo grada.
Da bi se kraj uz Savu br`e razvijao izdao jeza to vreme ~udnu ali o{troumnu naredbu � daoni koji ̀ ele da se na savskoj obali bave trgo-
vinom moraju pored we i da se nastane. Aba-xijsku ~ar{iju planirao je u dana{woj Ulicikraqice Natalije. Svim tada{wim stanarimatog dela Savamale ponudio je da umesto ku}e-raka u kojima su do tada `iveli podignu pri-stojnije ku}e i radwe i da za to besplatno po-seku svako drvo iz {uma oko Beograda. Kako toniko nije u~inio naredio je da se ovaj kraj ra-seli u Palilulu, {to je i ura|eno bukvalno zajedan dan. Na praznom prostoru u novoprose-~enoj ~ar{iji o dr`avnom tro{ku je podignu-
to 46 du}ana, koji su besplatno ponu|eni tr-govcima, ali ni to nije i{lo lako. Abaxije suse pravdale da je je to �jako udaqeno od paza-ra� i tek kad je knez pripretio da }e im zatvo-riti du}ane u Varo{i i ostaviti ih da gladu-ju, nevoqno su pristali, o ~emu dovoqno go-vori i podatak da je 17 od tih du}ana jo{ dugozvrjalo prazno. Tako je tu nastala Abaxijska~ar{ija i istoimena ulica u koju su postepe-no stizali weni budu}i stanari.
Kwaz Milo{ je prakti~no bio i prvi beo-gradski urbanista, koji je ba{ u Savamali `e-leo da izgradi novi srpski Beograd, sa svojimupravnim centrom i drugim zna~ajnim objek-tima, u kom je Abaxijska ~ar{ija trebalo dabude privredni centar.
Drugi veliki urbanisti~ki doprinos kne-za Milo{a bila je odluka da se uz Top~iderskidrum (danas Ulica kneza Milo{a), uz pomo}majstora Nikole @ivkovi}a, u to vreme pozna-
KESA, KULUK I VE[ALASve javne zgrade zidane su kulukom sta-
novni{tva, dok je kwaz Milo{ iz svoje �ke-se� pla}ao samo majstore. Dugo jo{ pri~alose da je kwaz uz svako gradili{te postav-qao ve{ala, da obesi majstora �ako ku}ar|avo ispadne�.
Ugao Balkanske i Nemawine ulice
Pop Lukina ulica i kafana �Crni kow�
tog kao Haxi-Neimar, koji je u`ivao wegovonajve}e poverewe, di`u dr`avne zgrade. Prvaod wih, zgrada Sovjeta, podignuta je 1836. go-dine kao jednospratnica na mestu dana{wegbioskopa �Odeon�, a ispod we Vaznesewskacrkva, Dr`avni savet, vojne kasarne, Mini-starstvo finansija sa Finansijskim parkom inajzad Dvor Mihaila Obrenovi}a.
Stara zgrada Sovjeta poru{ena je 1931. a odtih prvih zna~ajnih gra|evina danas je ostaosamo deo Velike kasarne (uz kompleks zgradastarog General{taba), kao i Amam kneza Mi-haila, u ulici Admirala Geprata broj 14 u komje danas sme{ten kafi} (?) �Monument�.
Na uglu dana{wih ulica Balkanske i Ad-mirala Geprata (Pivarski sokak) izgra|ena jei prva Velika pivara, sa kafanom i velikomsalom u kojoj su igrane prve pozori{ne pred-stave ali i odr`avana zasedawa skup{tine,
pa i ~uvena Svetoandrejska skup{tina 1858.godine. U to vreme u ovom delu Savamale ni-~u i prve privatne zgrade od kojih neke i da-nas postoje, poput one u Pivarskoj ulici (Ga-vrila Principa) broj 15.
Savamalska ~ar{ija je dugo onima uspe{-nijima slu`ila za po~etak, a kako bi se ko odwih obogatio selio bi se u neki od otmenijihkrajeva, dok bi na wegovo mesto dolazio dru-gi koji bi tu zapo~iwao svoj beogradski `ivot.Sve do Luke ]elovi}a � Trebiwca koji je, obo-gativ{i se, odlu~io da se ne seli u centar ne-go da centar grada dovede u Savamalu.
Amam kneza Mihaila
Ku}a iz 19. veka u ulici Gavrila Principa
MANAKOVA KU]ANa uglu ulice Kraqevi}a Marka i Gavri-
la Pricipa 30-ih godina 19. veka neki Tur-~in izgradio je ku}u u kojoj je stanovao sasvojim haremom. U vreme kada su wegovi su-narodnici po~eli postepeno da napu{ta-ju Beograd on je ku}u prodao makedonskomCincarinu Manojlu Manaku, koji se tu use-lio sa porodicom i u ku}i otvorio pekaru ikafanu. Dawu su kafanu uglavnom pose}i-vali brojni trgovci iz Savamale, dok je uve-~e u woj svirala muzika i tu se dolazilo naprovod.
Kafanu je nasledio wegov posrbqenipotomak Manak Mihailovi}, koji }e ostatiupam}en po tome {to je u kafanu, po prvi
put u Srbiji, doveo ~e{ki `enski orkestar,{to je za to vreme bila atrakcija koja je Ma-nakovu kafanu, koja je na taj na~in postalai svojevrsni varijete klub, tako|e prvi uSrbiji, punila svako ve~e. Posle wega kafa-nu je pod zakup uzeo izvesni Blagoje Micko-vi}, jedan od prvih poznatijih srpskih ka-fexija, jer do tada su kafane naj~e{}e dr-`ali Grci, Cincari i Makedonci.
Kao jedna od najstarijih u Beogradu Ma-nakova ku}a je odavno progla{ena za spo-menik kulture, a u wu se, posle konzerva-torskih radova od 1964. do 1968. kasnijesmestilo odeqewe Etnografskog muzeja, saetnografskom spomen-zbirkom, dok se u pre-ostalim prostorijama neguju stari umetni-
KRST ZA NEZNANOG JUNAKAU Savamali je, na mestu stubova dana{weg
Brankovog mosta, nekad postojala Liman xami-ja, namewena verskim potrebama Turaka kojisu `iveli tu, van gradskih zidina, zajedno sasvojim srpskim kom{ijama.
Nakon poznatog doga|aja kod ~ukur ~esme1862. godine, Turci su izazvali veliki revoltSrba, koji su tad re{ili da jednom zauvek izgrada isteraju vekovnog zavojeva~a. Upla{enirazmerama srpskog revolta, kojem mnogi nisuni znali razlog, Turci iz grada, pobegli su u ka-lemegdansku tvr|avu. Oni koji to nisu stigli,
ne ose}aju}i se ugro`enimaod svojih kom{ija iz Sava-male s kojima su do tada `i-veli u miru i slozi, videv-{i da je �|avo odneo {alu�,u posledwem trenutku spassu sa porodicama potra`i-li u Liman xamiji koja jeubrzo potom bila opkoqena.Kako su bitke u gradu traja-le, a u wima i mno{tvo Srbaizginulo, to je i revolt bi-vao sve ve}i, a time i `eqamnogih da zapale xamiju i uni{te sve koji suse u woj sklonili.
No} koja je u me|uvremenu pala pomogla jeda borbe utihnu, ali i da se uzavrela krv ma-lo smiri, tako da mudriji i trezveniji Srbi,prise}aju}i se mnogih lepih trenutaka pro-`ivqenih sa svojim kom{ijama i nemalih do-bro~instava koja su im ti qudi, mahom trgov-ci, ~inili, a posebno na ~iwenicu da su tu sawima u xamiji i wihove `ene i deca, uspeva-ju da ubede one najratobornije da odustanu odopsade i puste Erlije, kako su ih zvali, jer u ce-loj pri~i oni ni{ta nisu krivi.
Zahvaquju}i mirnom i qudskom zavr{et-ku ovog dela sukoba strani predstavnici, ko-jih je u gradu ve} tada bilo prili~no, uticalisu da se sklopi op{ti mir, nakon kog su ubrzoTurci i napustili Beograd.
Kad se sve smirilo, mrtvi sa-hraweni, a `ivot ponovo krenuosvojim uobi~ajenim tokom, jedanod u~esnika borbi oko Liman xa-mije, ugledni ~lan magazaxijskogesnafa, lon~ar ]ira Hristi}, za-dovoqan sre}nim zavr{etkom ovepri~e, re{io je da uspomenu naovaj doga|aj obele`i nekim traj-nijim spomenikom neznanom juna-ku, jedan od prvih takvih u svetu.Prvom prilikom kad je sa svojomgrn~arijom oti{ao u Pe{tu otud
se vratio sa velikim i lepim, od crvenog mra-mora izra|enim, krstom koji je postavio na ta-da{wem �Malom pijacu�, koji se nalazio namestu dana{we raskrsnice Kara|or|eve saulicom Kraqevi}a Marka. Na spomeniku je pi-salo �U slavu neznanog beogradskog junaka ko-ji oslobodi svoj rodni grad od Turaka.�
Mnogo kasnije, kad je taj kraj �regulisan�, aMali pijac uklowen, i ovaj spomenik je pre-me{ten u park kod hotela �Bristol�. Nagri`enzubom vremena i bez ikakve oznake, ovaj krsti danas tamo stoji, a da malo ko uop{te zna {tapredstavqa jedan od najstarijih spomenika una{em gradu. Cene}i zna~aj ovog spomenika,kao i doga|aja koji mu je prethodio, Op{tinaSavski venac re{ila je da ovaj spomenik re-staurira i dostojno ga obele`i.
I ta akcija je upravo u toku.
~ki zanati, dr`e {kole i sekcije, odr`a-vaju izlo`be i druge kulturne manifesta-cije te ova ku}a i danas `ivi svojevrsnimbogatim kulturnim `ivotom.
VAZNESEWSKA CRKVAUz vojni kompleks, koji je pored Velike kasarne i drugih namen-
skih zgrada imao i Vojnu akademiju, u Dudari, gde je bio rasadnik be-log duda (u kom su se gajile svilene bube) postojala je tzv. {ator-crkvakoja je zadovoqavala bogoslu`bene potrebe vojske, sve do 1861. godinekada je Knez Mihailo odobrio po~etak gradwe garnizonske Vaznesew-ske crkve, koja je zavr{ena 1862. Mitropolit Mihajlo osve{tao je crkvumarta 1863. a ikonostas koji je i danas u woj uradio je u to vreme pozna-ti slikar i ikonopisac Steva Todorovi} 1881. godine.
Prvo zvono, sa likom Arhan|ela Mihajla, do tada se nalazilo u Sa-bornoj crkvi, a zna~ajno je po tome {to je bilo prvo koje je zazvonilou ~ast sticawa autonomije, jo{ u vreme Kneza Milo{a, koji ga je i na-ru~io. Drugo je izliveno u livnici na Terazijama, a tre}e, sa likom Bo-gorodice 1869. godine bilo je dar porodice Dunavqevi}. ^etvrto jeliveno u ~uvenoj zvonoliva~koj firmi \or|a Bote i sinova, i postav-
qeno je radi harmonije 1893. godine na Cvete (zvuk mu je odredio ta-da poznati muzi~ar Vladislav Nikolajevi} [tirski) dok je peto, naj-ve}e, te{ko 1250 kilograma, crkva dobila na poklon od porodice Ro~,1931. godine. Pored Vaznesewske crkve 1865. godine izgra|ena je ku-}a koja je slu`ila za potrebe sve{tenika, a kasnije i za Statisti~koodeqewe Ministarstva finansija.
U wu se 1886. uselila beogradska Ni`a (polu)gimnazija, u kojoj jepredavao i ~uveni profesor Kosta Vuji}. Kasnije je tu do{la @enskau~iteqska {kola, koja je u ovoj zgradi bila sve do 1935. godine.
Vaznesewska crkva i wena porta stradale su u oba svetska rata.Prva generalna opravka ra|ena je 1937. godine, kada je restauracijustarog kao i novi `ivopis radio akademski slikar Andrej Bicenko, apod stru~nim nadzorom ~uvenog slikara Uro{a Predi}a. Druga je iz-vr{ena 1962. godine kad je `ivopis radio akademski slikar JaroslavKratina.
Vaznesewska crkva u kojoj se svake godine slu`i liturgija i iz ko-je kre}e litija povodom gradske i op{tinske slave Spasovdana, od1967. godine, zajedno sa portom i dve crkvene zgrade, pod za{titom jeZavoda za za{titu spomenika kulture.
Zgrada biv{e Ni`e (polu) gimnazije
Zna~ajne promene u Savamalu sti`u krajem19. veka s dolaskom `eleznice, kada je 1884.godine s prvom prugom izgra|ena @elezni~kastanica, a nedaleko od we i prvi `elezni~kimost na Savi.
Za potrebe `elezni~kog kompleksa pret-hodno je nasuta Bara Venecija i kompletno isu-{en ovaj do tada mo~varni prostor, kada se isve okolne ulice i naseqa spu{taju ka reci igranice Savamale pro{iruju sve do pomenutog
mosta. Dolazak `eleznice inicira i svakidrugi prosperitetni razvoj mlade dr`ave, pase tako krajem veka podi`u i nove dr`avnezgrade, poput Dr`avnog saveta, odnosno Narod-ne skup{tine koja je bila na uglu dana{wihulica Kneza Milo{a i Kraqice Natalije.
U to vreme kre}e i tramvajska pruga koja je@elezni~ku stanicu spojila sa Zapadnim Vra-~arom i Slavijom, a 1895. godine u savamal-skom Hotelu �Bosna� (koga tako|e tu vi{e nema)
otvorena je i odmah po~ela da radi beograd-ska berza, ~ime je savska ~ar{ija postala naj-va`niji ~inilac u trgovinskom svetu onda{-we Srbije.
Svekoliki privredni progres neumitno,od prvobitnih zanatlija, trgovaca i preduzi-ma~a, stvara i sloj bogatijih qudi, a sa wimase ra|a i ozbiqna ekonomija i bankarstvo. Zapri~u o Savamali u tom smislu veoma je bitno,ako ne i najbitnije, ime Luke ]elovi}a, koji jeod {egrta i kalfe u ovom nasequ, vredno ra-de}i i {tede}i, vizionarski kupovao slobod-ne placeve, a potom inicirao ili sam finan-sirao gradwu u to vreme velelepnih objekatau delu oko Kara|or|eve ulice koji je u wego-voj viziji trebalo da bude najelitniji i naj-lep{i centar grada � beogradski �Siti�.
U wegovo vreme, ruku na srce, on je to i bio.
ZELENI VENACJo{ po~etkom 20. veka Zeleni venac je bio poprili~no pusto i blatwavo zemqi{te na
koje se slivala voda sa Terazija. Na wemu su, na po~etku ve} prili~no razvijene Abaxijske(Kraqice Natalije) ulice bile sme{tene tezge na kojima su svoju robu prodavali trgovcikoji su je donosili sa savskog pristani{ta, a okolo je bilo sme{teno nekoliko kafanica,me|u kojima i jedna po kojoj je ceo trg dobio ime. Sliku su upotpuwavale brojne �parkirane�taqige sa kowima i balama sena, dok su wihove gazde prodavale robu ili sedeli u nekojod kafanica. Kasnije se tu stihijski razvijala jedna od najpoznatijih gradskih pijaca, zva-ni~no otvorena �tek� 1926. godine, sa pija~nom zgradom u stilu kineske pagode.
Sve je to nedavno rekonstruisano, uz po{tovawe onda{weg re{ewa i izgra|ena je jednaod namodernijih pijaca na Balkanu.
Zanimqivo, jo{ davne 1852. upravo ovo mesto bilo je odre|eno za gradwu Narodnogpozori{ta. Grupa najkulturnijih qudi u onda{woj Srbiji obratila se srpskoj vladi, a ovaodvojila 2000 dukata za po~etak gradwe po projektu italijanskohg arhitekte Kasana. No, ka-ko je teren bio muqevit i podvodan, bez ~vrste podloge, sve pare su potro{ene u temeq kojise graditeqima u~inio nesigurnim za gra|evinu koju je trebalo da nosi, tako da se od grad-we odustalo a Narodno pozori{te kasnije izgra|eno na dana{wem mestu. Tako je i Zelenivenac jo{ zadugo ostao zapu{ten i bez ozbiqnijih gra|evina, da bi vremenom umesto grad-skog kulturnog centra postao pijaca i jedno od najve}ih i najva`nijih gradskih ~vori{ta.
Luka ]elovi}, ro|en je 1854. godine u oko-lini Trebiwa. U Beograd na zanat prvi put sti-`e kao 18-godi{wak, da bi se ubrzo vratio uzavi~aj zbog Nevesiwske bune, posle koje u Beo-grad kona~no dolazi 1878. nakon Srpsko-tur-skog rata u kom je u~estvovao kao dobrovoqac.
Sa 24 godine i ~etiri razreda {kole, {toje za to vreme bilo pristojno obrazovawe, za-po{qava se u magazaxijskoj radwi �Bra}a Kr-smanovi} i Paranos�. Uz posao u~i i {tedi sva-ku paru da bi ubrzo otvorio svoju iznajmqenumagazu u ulici Kraqevi}a Marka, koju kasni-je kupuje, kao i dva placa pored we. Vide}i uovom mo~varnom i vla`nom kraju perspekti-vu, neumorno, kako mu se biznis razvija, kupu-je zemqi{te u Savamali i ula`e u objekte.
Najvi{e zahvaquju}i wemu ni~u u to vre-me velelepne gra|evine Hotela �Bristol� iBeogradske zadruge, prve velike srpske bankeotvorene 1907. godine, a nedaleko odatle i we-gova dvospratna palata u Kraqevi}a Markabroj 1. O~ito znaju}i sa poslom i sa novcem ]e-lovi} ubrzo postaje jedan od najbogatijih Sr-ba, gledaju}i na svaku rastro{nost kao na ka-rakternu slabost i ne {tede}i jedino kad suinvesticije u pitawu.
Pred po~etak Prvog svetskog rata imao jeza ono vreme basnoslovan kapital od preko stomiliona onda{wih dinara. Kao vredan i ra-cionalan ~ovek u`ivao je ogroman ugled i biopredsednik Upravnog odbora Beogradske za-
druge i ~lan mnogih drugih tela u kojima supored wega sedeli mnogo obrazovaniji qudiod wega. Kao ~oveku od najve}eg dr`avnog po-verewa, u vreme povla~ewa srpske vojske izBeograda i Srbije, bilo mu je povereno da bri-ne o trezoru Narodne banke i nacionalnomblagu, uz koje i sam prolazi ceo put, do Solu-na i Marseja, neokrwene ih vra}aju}i u Beo-grad, 1919. godine.
Umro je avgusta 1929. godine, a kako nijeimao potomstva, ceo svoj imetak ve} pre togaje, osnivawem Zadu`bine koju je, zabrawuju}idr`avi da se u wen rad me{a, zave{tao Beo-gradskom univerzitetu, budu}i kroz sve te go-dine fasciniran patriotizmon i hrabro{}una{e omladine i studenata.
Kapital wegove Zadu`bine bio je tolikida je preticao od univerzitetskih tro{kovai omogu}avao Beogradskom univerzitetu da ga
oplo|ava i bude jedan od najbogatijih univer-ziteta u Evropi pre po~etka Drugog svetskograta. Nova vlast posle rata nije imala dovoq-no sluha za ovu Zadu`binu, a duga je pri~a {tase sve de{avalo sa ]elovi}evim kapitalomi imenom u godinama koje su sledile.
Jedan od najve}ih dobrotvora u istorijiSrbije iz godine u godinu padao je u zaborav,tako da se wegovo ime nikad nije pojavilo niu jednoj enciklopediji, niti ga je dobila ne-ka ulica ili {kola u na{em gradu. Razlog zato treba tra`iti i u ~iwenici da je, kao ve-liki rodoqub, bio osniva~ ~etni~kog pokre-ta, finansirao ga i u~estvovao s wim u balkan-skim ratovima i osloba|awu ju`nih pokraji-na od Turaka. U wegovoj ku}i u ulici Kraqe-vi}a Marka odr`avali su se sastanci vo|a ~et-ni~kog pokreta, a ~etni~ke jedinice su iz we-govog vrta kretale u ratove.
Nekim ograni~enim birokratskim umovi-ma je to zasmetalo, pa su ga, iako je umro dav-no pre po~etka Drugog svetskog rata, identi-fikovali sa ~etnicima i svim onim {to imje u novoj Jugoslaviji stavqano na teret.
�Rehabilitacija� nikad zvani~no ukaqa-nog imena ovog velikog ~oveka, pomalo stid-qivo i prili~no trapavo, krenula je kad je we-govo ime dobila jedna ulica na Vra~aru (?),kao i trg ispred Ekonomskog fakulteta, kojigra|ani i daqe nazivaju wegovim pre|a{wimpogrdnim nazivom.
LUKA ]ELOVI] � VIZIONAR I DOBROTVOR
Razvoj `eleznice, gradwa pomo}nih `ele-zni~kih objekata i brojnih uxerica oko wih,u kojima su `iveli `elezni~ki radnici, ve}po~etkom 20. veka prouzrokovali su odvajawegrada od reke i provocirali jo{ tada ~itavniz urbanisti~kih planova koji su na ovom po-
tezu predvi|ali, izme|u ostalog, pristani-{te van korita reke, na prostoru Bare Vene-cije, kanale, mostove i brojne atraktivne sa-dr`aje kojima bi se Beograd spustio na Savu.@ivot je na`alost tekao stihijski i nijedanod tih ambicioznih planova koji su tu pred-
vi|ali �Varo{ na vodi� nije realizovan. Svivredni gra|evinski poduhvati i zgrade kojesu potom nicale u delu oko @elezni~ke stani-ce, vi{e su usamqeni primeri koji pokazujukako je i kako bi ovaj potencijalno najelit-niji deo grada mogao da izgleda.
Iako su se atraktivni planovi vezani zaSavamalu, inicirani i ra|eni od strane zva-ni~nih gradskih institucija, sporadi~no po-javqivali i u periodu nakon Drugog svetskograta, u vreme kad su u woj sve vi{e nicali ma-gacini i stovari{ta, autobuske stanice i sveono {to i danas tamo postoji, ni jedan od wihnije bio ni blizu realizacije
Gotovo sto godina stara ideja o izme{ta-wu Glavne `elezni~ke stanice, podgrejana jepo~ecima izgradwe stanice u Prokopu, ~imeje nanovo aktuelizovana i ideja o �Varo{i navodi� u tzv. Savskom amfitetru, dobrano pod-grejana projektima koji su u tom smislu kra-jem osamdesetih godina ra|eni na inicijati-vu SANU, da bi sumorne devedesete sve to gur-nule u drugi plan.
Inicijativu Op{tine Savski venac i tri-bine o �Varo{i na vodi� u tom smislu trebagledati kao apel i vapaj da se ovaj potenci-jalno najatraktivniji prostor u Evropi, kakavnema ni jedna prestonica, spasi od gra|evin-ske investitorske stihije, te urbanisti~ki re-{i i isplanira do trenutka sad ve} izvesnogodlaska `eleznice iz ovog dela Beograda.
STO GODINA BEOGRADSKE ZADRUGEZgrada Beogradske zadruge u Kara|or|evoj
ulici broj 48 zidana je od 1905. do 1907. godi-ne pod patronatom Luke ]elovi}a-Trebiwcakoji }e do smrti biti wen direktor i ve}in-ski vlasnik. Bila je to prva prava banka u ta-da{woj Srbiji, a za takvu namenu projektova-le su je ~uvene arhitekte Andra Stefanovi} iNikola Nestorovi}, koji su Beogradu podari-li jo{ ~itav niz zna~ajnih objekata.
Propadawe ovog gra|evinskog bisera i u osnovi jedne od najlep{ih zgrada u Srbiji po~e-lo je u posleratnom periodu, kada su u wu useqavane ustanove i delatnosti za koje nije gra-|ena, a kao �biser� pomra~ene socrealisti~ke svesti mo`e poslu`iti podatak da je prediv-nu sve~anu salu sa mermernim stubovima i zidove od ogromnih crvenih granitnih plo~a,pro{aranih belo-`utim tonovima, neko kompletno prefarbao u sivo.
Arhitekti Zoranu Jakovqevi}u iz Zavoda za za{titu spomenika, koji je po~etkom deve-desetih godina radio restauraciju enterijera, najve}i problem je bio kako da skine sivilosa mermernih zidova, a da ih pritom ne o{teti. Kao {to je, generalno gledano, vi{edecenij-ski generalni problem bio: kako skinuti sveukupno sivilo sa potencijalno prelepog delaSavamale i biv{eg �Malog pijaca� na kom se ova zgrada nalazi.
Iz biv{e Beogradske zadruge kona~no je iseqen dugogodi{wi �za{ti}eni podstanar� �Geolo{ki zavod, a zgrada je na stogodi{wicu postojawa u{la u Nacionalni investicioniplan za kompletnu restauraciju. Kakva }e joj potom biti namena jo{ nije odlu~eno.
TOP^IDER I TOP^IDERSKO BRDO
Sme{ten u uskoj re~noj dolini, izme|u Top-~iderskog brda i Ko{utwaka Top~ider je odcentra grada najudaqeniji deo Savskog venca.Za istoriju Beograda i na{e op{tine, opet,Top~ider je veoma va`an, jer nasuprot beo-
gradskoj tvr|avi i Savamali u wenom podno`-ju, od kojih je udaqen oko pet-{est kilometa-ra, predstavqa drugi kraj ose oko koje se, sti-cajem okolnosti, {irio grad.
Jo{ po~etkom 19. veka Top~ider je bio gu-sta, prete`no hrastova i bukova, {uma koju suKara|or|e i wegovi ustanici koristili kao
skloni{te iz kojeg su u Prvom srpskom ustankujuri{ali na Beograd. Otuda negde poti~e iturski naziv Top~i-dere, {to zna~i topxijskadolina (ili potok), a odnosi se na Top~ider-sku reku koja tom dolinom proti~e.
Sve vreme svoje vladavine knez Milo{ ̀ i-veo je u Konaku, u kom je i umro 1860. godine, ta-
MILO[EV KONAK I TOP^IDERSKA CRKVA[uma je bila najgu{}a upravo ispod Top~iderskog brda, na bez-
bednoj udaqenosti od Turaka i wihovih topova, tako da je knez Mi-lo{ re{io da ba{ na tom mestu, u senci starog platana podigne svojdom � Veliki konak, koji je bio ujedno i prvi dvor kne`evine Srbi-je, po nacrtima ~uvenog Haxi Nikole |or|evi}a. Uz konak, za to vre-me veliku gra|evinu na dva sprata, sa prostranim tremovima i �di-vanhanom�, svojevrsnim zastakqenim balkonom, odakle se, sa diva-na, mogla posmatrati okolina, kwaz je podigao i Top~idersku crkvu(Svetog Petra i Pavla), koja je zavr{ena iste 1834. godine, a potom i
sve{teni~ku ku}u. Sve je gra|eno pod budnim nadzorom Tome Vu~i-}a Peri{i}a i ko{talo je 76.664 zlatna gro{a, a kamen za gradwu do-preman je sa obli`weg majdana na Sewaku. Uz ovaj kompleks naravno,nikla je i kafana, koja je u prvo vreme slu`ila samo za potrebe kwa-za i wegovih gostiju. Dolaskom Obrenovi}a u ovaj kraj iz Top~iderakoji }e biti ure|en u park i obli`weg Ko{utwaka (koji je pretvorenu zatvoreno lovi{te dinastije Obrenovi}) raseqena su dotada{wasela koja su postojala na ovom prostoru: Top~ider, Megare, ^astrno,Stepa{inovac, Rudmanovo, Rvatsko selo i Doqani.
Top~iderska crkva � kad je ispred we bila Terazijska ~esma
Milo{ev konak po~etkom 20. veka
ko da je shvatqivo za{to se grad polako nase-qavao i {irio upravo oko ose koju je ~iniladana{wa Ulica kneza Milo{a, koja se tad zva-la Top~iderski drum. I jedna od prvih tram-vajskih linija u Beogradu proradila je 1894.
godine, upravo tom trasom, spajaju}i centargrada sa To~iderskim parkom koji je davno pretoga postao glavno gradsko izleti{te.
Top~iderski park je ina~e i pre pokreta-wa tramvajske linije bio najomiqenije grad-
sko izleti{te. Beogra|ani su tu kowskim ilivolovskim zapregama dolazili na celodnev-ne izlete, okupqali se u crkvenoj porti ilidaqe sve do obala bistre i ~iste Top~iderskereke, prostirali }ilime i jastuke i odmara-li se u hladovini stoletnih stabala, donose}isa sobom prasi}e i jagwi}e koje bi na ra`we-vima pekli. U blizini je bilo i nekoliko iz-vora hladne vode za koju se pri~alo da je le-kovita, a koju su odatle sakaxije u velikim bu-radima na to~kovima razvozile i prodavalepo gradu.
I u godinama koje su sledile i pored broj-nih sadr`aja koji su tu nicali (kovnica novca,kazneni zavod, rasadnici sa prvom staklenomba{tom i {kolom za ba{tovane, kafane, ka-snije i letwa pozornica...) Top~ider je zadr-`ao ekskluzivnost gradske zelene oaze i jed-nog od wegovih prvih i najlep{ih parkova.
PRVI VELIKI SKUP U BEOGRADUProslava 50-godi{wice Drugog srpskog ustanka odr`ana je 23. maja 1865. godine u Top-
~ideru i smatra se prvim organizovanim okupqawem gra|ana, na koje se �sjatio ceo Beo-grad�. Sve je na ovom �mitingu� bilo dobro pripremqeno: i scenografija i protokol i orga-nizacija. Prvi put gra|ani su mogli da vide tribine, dr`avne zastave na jarbolima, panoena kojima su oslikani istorijski prizori, kao i sve~ani umetni~ki program.
Knez Mihailo, koji je sve ovoorganizovao, kako zbog proslavezna~ajnog datuma i ponovnog bu-|ewa nacionalnog zanosa predkona~no proterivawe Turaka izBeograda, mo`da jo{ i vi{e zbogpomirewa izme|u obrenovi}eva-ca i kara|or|evi}evaca, uru~ioje tada starim ratnicima i wiho-vim porodicama Takovski krst,tek ustanovqeno najvi{e ratnoodlikovawe, izliveno od gvo`|aprvog topa kneza Milo{a. Nakonsve~anosti, Knez je za najugledni-
je zvanice organizovao sve~ani ru~ak u hladovini ispred konaka, a pored wega i knegiweJulije sedele su Kara|or|eve k}erke, do wih stari ratnici, ministri, savetnici, ugledniqudi iz naroda, poslanici i kmetovi. Posle ru~ka knez Mihailo se sa gostima ume{ao u na-rod koji je tako|e slavio i s knegiwom poveo kolo koje se vilo celim Top~iderskim parkom.
Sve~anost u Top~ideru 1865. godine na litografijiAnastasa Jovanovi}a, prvog srpskog fotografa
Novija istorija Top~idera po~ela je kra-jem 19. veka izgradwom prve `elezni~ke pru-ge i `elezni~ke stanice Top~ider, zbog kojihsu sru{eni neki stari objekti, a Top~iderskipark zauveki odse~en od reke po kojoj je do-bio ime.
O Top~ideru, wegovim znamenitostima idana{wem Top~iderskom parku moglo bi sepisati jo{ mnogo (cela ova publikacija bilabi za to premala), ali treba re}i da je redi-teq Srboqub Bo`inovi} 2005. godine, uz po-mo} Op{tine Savski venac, snimio sjajan do-kumentarni film o Top~ideru, upravo u `eqida se za{titi i za budu}nost sa~uva ova zele-na oaza i najvredniji kulturno-istorijski spo-menik, ~esto u pro{losti nazivan i Beograd-skim Versajem.
TOP^IDERSKO BRDOOsim sporadi~nih slu~ajeva Top~idersko
brdo je sve do 20-ih godina pro{log veka bi-lo gotovo nenaseqeno, sa tek ponekom vino-gradarskom ili ku}icom radnika koji su ra-dili na top~iderskoj stanici. Tek 30-ih go-dina po~iwe pravo takmi~ewe u zidawu {tolep{ih i rasko{nijih vila imu}nijih gra-|ana koji su ovde dizali svoje ku}e za odmor,da bi vremenom mnogi od wih po~eli tu i da`ive. Bili su to ministri u tada{wim vla-dama, kao i sloj bogatijih qudi, od kojih sumnogi nakon Drugog svetskog rata progla{e-ni dr`avnim neprijateqima i nepo{tenominteligencijom, a imovina im je oduzimanapo kratkom postupku. Mnoge su kwige o tomenapisane, a mi na ovom mestu nemamo pro-stora ni da nabrojimo sve znamenite li~no-sti koje su na Top~iderskom brdu `ivele ilisu i danas tu. Svaka ku}a podugnuta pre Dru-gog svetskog rata ima svoju zanimqivu pri~ui predstavqa deo na{e kulturne ba{tine.
Top~idersko brdo bilo je i pre Drugogsvetskog rata centar srpskog fudbala, jer sutu svoje stadione imali �Jugoslavija� i �BSK�koje su nasledili �Crvena zvezda� i �Parti-zan�, na{i najve}i klubovi.
U Top~ideru su odr`avane i prve �at-letske utakmice�, tu su bila i takmi~ewa zaizbor prvih u~esnika Srbije za Olimpijaduu Stokholmu 1912. U wemu je uvek bio ciqmaratonskih �pe{a~kih� i �velosipedskih�trka �od Beograda do Obrenovca i nazad�,a tu su igrani i prvi fudbalski me~evi iosnovan najstariji lopta~ki klub u Srbiji�Soko� (danas BASK).
Izme|u dva svetska rata Top~ider jebio stalno mesto okupqawa srpskih i jugo-slovenskih skauta, a u wemu je odr`an i ve-liki svetski skautski xembori (skup-kon-gres), sa nekoliko hiqada skauta sa svih kon-tinenata, koji su svoje {atore i paviqonepodigli u Top~iderskom parku.
Nekada{wi pogled na Beograd sa Top~iderskog brda
TOP^IDERSKA LETWA POZORNICA
Iako je, iz istorijske perspektive gledano,jo{ uvek mlada, Top~iderska letwa pozorni-ca predstavqa vredan kulturno-istorijskispomenik koji bi i u budu}im vremenima mo-gao imati svoju itekako zna~ajnu i atraktiv-nu upotrebnu vrednost, pre svega u kulturno-zabavnom pa i turisti~kom smislu.
Podignuta 1947. godine, na samim po~eci-ma komunisti~ke vlasti Top~iderska letwapozornica, ba{ zato, predstavqa vredan spo-menik, jer, ma {ta mi danas mislili o tomistorijskom periodu, gotovo neverovatno iz-gleda da je neko tada imao sluha za ideju da seizgradi tako grandiozan objekat, koji je tre-balo da slu`i da �radni~koj klasi� i �{iro-
kim narodnim masama� pru`i vrhunske kul-turne sadr`aje. Jer, tu nisu odr`avane estrad-ne, nego visoko estetizovane kulturne prired-be: koncerti ozbiqne muzike, operske, balet-ske i pozori{ne predstave.
Ra|ena prema projektu ~uvenog arhitekteRajka Tati}a, koji je ideju o woj imao jo{ preDrugog svetskog rata, Top~iderska letwa po-zornica povr{ine 800 kvadratnih metara, sagledali{tem od 1.800 mesta, prostorom za or-kestar i izvo|a~e, bila je samo deo celine ukojoj je kasnije trebalo izgraditi upravnuzgradu sa garderobama, galeriju sa jo{ 700 me-sta, hotel za gostuju}e umetnike i mnogo togajo{. No, kako je posle samo nekoliko sezona,iz banalnih razloga � prekidawa predstavausled letwih ki{a i notorne ~iwenice dasmo kao narod sposobni da izgradimo ne{toali ne i da ga ~uvamo i odr`avamo, letwa po-zornica je polako odumirala i zarastala u ko-rov, da bi sem sporadi~nih izuzetaka, u wojo(p)stao samo nekad znameniti restoran �Top-~iderska no}�.
Cene}i je kao izuzetan potencijal Op{ti-na Savski venac je pre nekoliko godina pokre-nula inicijativu, potkrepqenu idejnim pro-jektom, za revitalizaciju Top~iderske letwepozornice koja bi, u sada dvomilionskom gra-du, u kome prostora sli~nih ovome gotovo dai nema, udahnula ovom kulturnom biseru novi`ivot.
MANASTIR VAVEDEWEIako ne spada u najstarije, jedan od sva-
kako najzna~ajnijih objekata na Top~ider-skom brdu (Sewaku) je crkva � manastir Va-vedewe Presvete Bogorodice. Podignuta je1935. godine nedaleko od tada{we Gimna-
zije Kraqa Aleksandra, na zemqi{tu kojeje besplatno ustupila beogradska op{tina.Manastirski hram projektovao je arhitek-ta Petar Popovi}, a osve{tawe crkve iz-vr{io je tada{wi patrijah Varnava.
Da manastir nije slu~ajno podignut natom mestu govori predawe da je velika srp-ska ktitorka i zadu`binarka Persida Mi-lenkovi} tri puta usnila isti san � da tu,na Top~iderskom brdu, treba da podignecrkvu. Prilikom kopawa temeqa za novucrkvu prona|eni su kameni ostaci presto-la starog hrama, sa sve{teni~kom ode}om.
Kada je polovinom 19. veka Italijan Bar-tolomeo Kunibert podigao ku}u na brdu iznaddana{we Mostarske petqe, knez Milo{, ~ijije on bio lekar, upitao ga je {ta mu bi da di`edom u �toj pustiwi�. Ovaj mu je bez kolebawaodgovorio da }e tu jednoga dana biti centargrada.
�Doktorova kula� kako su je Beogra|ani na-zvali bi}e na neki na~in po~etak budu}eg bol-ni~kog, a dana{weg Klini~kog centra. Poredwe }e prvo biti podignuto nekoliko mawihzgrada u kojima }e biti sme{tena du{evnabolnica (i danas je tu bolnica �Dr Laza Laza-revi}�) kojom je upravqao izvesni dr Dani},pa su gra|ani u {ali za sve koji su se ~udnijepona{ali govorili �ovaj }e i}i kod doktora
Dani}a�. Ceo kraj dobio je novo ime kada je tukasnije otvorena kafana �Kod Lepog izgleda�,po kojoj danas nosi ime park pored Mostarskepetqe.
Uz Doktorovu kulu }e kasnije biti podignu-to Ministarstvo socijalne politike i narod-nog zdravqa (danas je u toj zgradi Ministar-stvo unutra{wih poslova), a jedna po jedna isve bolnice u sklopu dana{weg Klini~kog cen-tra Srbije, od kojih mnoge imaju svoju dugu isto-riju, ba{ kao i Medicinski, Stomatolo{ki iVeterinarski fakultet, brojni zdravstveni za-vodi i instituti koji svi zajedno tvore svoje-vrsni medicinski �grad u gradu�.
Na brdu o kome je re~ }e ni}i i kafana �Gu-berevac�, po kojoj }e tako|e ceo kraj, pa i du-{evna bolnica, decenijama potom biti nazi-vani.
S druge strane doline, tamo gde se put pe-wao ka Top~iderskom brdu, polovinom 19. ve-ka nalazilo se izleti{te Smutekovac, nazva-no po ~ehu Smuteku koji je tu podigao prvi par-ni mlin, a uz wega i kafanu u kojoj se slu`ilo~uveno plzensko pivo, uz ~e{ke i be~ke spe-cijalitete i pecivo koje je stari Smutek prvidoneo u Beograd. Celo imawe je kasnije od we-ga kupio dvadesetogodi{wi \or|e Vajfert ina wemu otvorio prvu parnu pivaru, jednu odnajve}ih u Evropi, koja se, modernizovana, i
daqe tamo nalazi i po kojoj ga i danas pamte.Taj kraj je, decenijama potom po wemu nazi-van Vajfertovac.
Zanimqivo, na Vajfertovcu se 1892. godi-ne okupilo nekoliko desetina hiqada Beogra-|ana (ceo Beograd imao imao je tada 70-ak hi-qada stanovnika) okupqenih u `eqi da po-zdrave ~uvenog zemqaka Nikolu Teslu, koji jetada prvi i jedini put bio u poseti Beogradu.
SMUTEKOVAC, VAJFERTOVAC, GUBEREVAC, MONOPOL I MOSTAR
�Doktorova kula� � ku}a doktora Kuniberta
Ceo ovaj kraj nosio je do po~etka Prvog svet-skog rata i ime Monopol, po velikoj fabriciduvana (Srpski dr`avni monopol) koja se tu na-lazila, a koja je poru{ena ve} prvog dana ra-ta, kada su na wu osuli paqbu i zapalili jeaustrijski topovi sa Be`anijske kose. Kako fa-brika vi{e nikad nije obnovqena to je i na-ziv trga vremenom padao u zaborav, a zamenioga je naziv Mostar, po kafani koja se tu nala-
zila. Kafana je, pak, dobila ime po mostu ko-ji je i{ao preko Mokrolu{ke reke da bi se ne-daleko odatle ulio u Baru Veneciju, odnosnoSavu. Trg Mostar bio je poznat po industriji,jer tu se nalazila i Vajfertova pivara, Smu-tekov parni mlin, fabrika gvo`|a bra}e Go-|evac, Gagarinov rezervoar petroleja s pri-stani{tem, fabrike hartije, {ibica {e}erai koje~ega jo{, ali i po jednoj od beogradskih
tro{arina, sli~noj carinama na dana{wimgrani~nim prelazima. Kao i druge tro{arinei ova je ukinuta posle Prvog svetskog rata, a itrg Mostar }e potom vi{e puta mewati izgled,prvo izgradwom auto puta, a potom i mosta Ga-zela i petqe kojom }e se sa tog mosta silazitii na wega pewati. Tako }e i ceo ovaj kraj dobi-ti naziv Mostarska petqa, a da malo ko od da-na{wih Beogra|ana zna poreklo ovog imena.
OD F[ETE^KOVE JARUGE DO PROKOPADo pred kraj 19. veka prostor izme|u dana{we Autokomande i Save bio je skoro nenase-
qen i nazivao se F{ete~kova jaruga, kroz koju je proticala Mokrolu{ka reka, koja se uliva-la u Savu na wenom mo~varnom delu nazvanom Bara Venecija. Sa prvim idejama i projekti-ma izgradwe `elezni~ke pruge i stanice na prostoru Bara Venecije, krenulo se i sa isu{i-vawem ovog prostora. Zemqa za ove potrebe iskopavana je i dovo`ena godinama iz F{e-te~kove jaruge koja je usled toga umesto dotada{weg imena koje je lomilo jezik jednostav-nije i logi~nije nazvana Prokop. I Male{ko brdo koje se uzdi`e iznad Prokopa u to vremeje bilo bla`a padina koja je tek s velikim iskopom �porasla�.
Kada je `eleznica proradila 1884. godine, a na mesto biv{e jaruge �do{ao� Prokop, sare~icom koja je tuda tekla i nivelisanom plodnom zemqom, kraj je postao mnogo lep{i ipo~eo je da se naseqava. Kasnijom igradwom auto-puta zatrpana je re~ica koja je tuda tekla(a koja i danas postoji � samo ispod zemqe).
Stalna razmi{qawa o preseqewu `elezni~ke stanice koja je sve vi{e spre~avala po-vezivawe grada sa rekom, potvr|ena su odlukom Skup{tine grada iz 1971. godine o gradwinove stanice u Prokopu. Gradwa je po~ela 1976. godine i trebalo je da ve} 1978. bude za-vr{ena. Za potrebu gradwe iz Prokopa je raseqeno oko 500 stanova, 43 privredna i vi{epomo}nih objekata, da bi posle prve faze sve stalo... Izvesno je da se grad u me|uvremenuvi{estruko uve}ao i da mu je nova `elezni~ka stanica potrebnija nego ikad, kao i da budu-}a stanica u Prokopu ne}e biti glavna, ve} samo jedna od gradskih `elezni~kih stanica.
SLAVIJA I ZAPADNI VRA^AR
Jo{ pre samo 150 godina Slavija je bila ne-naseqeno zemqi{te obraslo {evarom, gde seiz grada odlazilo u lov na divqe patke, gde je[kotlan|anin Frensis Mekenzi, pretposta-viv{i {irewe grada, kupio veliko imawe odbra}e Simi}, isparcelisao ga i kasnije pro-davao zaradiv{i velike pare.
Tu je, 1887. godine ~e{ki arhitekta Fran-ti{ek Nekvasil podigao dvospratni hotel idao mu ime �Slavija� po ~emu je potom i ceoovaj kraj dobio svoje ime. Ispred hotela (koji
je stradao u bombardovawu 1941.) tada je na-sred ledine bio otvoreni bunar iz kog se vo-da potokom, preko kog je bio mosti}, slivaladana{wom Nemawinom ka `elezni~koj stani-ci. No, izgradwa ovog hotela, kao i kafana, odkojih su naj~uvenije: �Zadruga� i �Kod tri seqa-ka�, na teritoriji dana{weg Savskog venca, ukojoj su seqaci i rabaxije, dovezav{i robu izunutra{wosti, sme{tali kowe i kola, inici-rala je razvoj ovog, tada periferijskog, kraja.
Daqi razvoj Slavije i kraja oko we inici-ran je 1892. godine, pokretawem prve tramvaj-ske linije sa kowskom zapregom u tada{wem
Beogradu. Samo dve godine kasnije proradioje elektri~ni tramvaj koji je narod najozbiq-nije zvao varo{ka `eleznica.
JATAGAN MALASme{teno na padini izme|u Mostara i Bu-
levara oslobo|ewa, ispod Op{te dr`avne bol-nice (dana{wi Klini~ki centar) ovo je pre-te~a svih beogradskih divqih naseqa. Po~evod 20-ih godina pro{log veka ku}ice su u we-mu nicale gotovo preko no}i. Nekad je u wima`ivelo i vi{e porodica, uglavnom nekvali-fikovanih radnika i najsiroma{nijih stanov-nika Beograda, me|u kojima je bilo i dosta Ro-ma. Uz brojne zanatlije, ali i vra~are, prodav-ce starih stvari i nadrilekare, `iteqi Ja-tagan male bili su i muzikanti tako da je ovobilo najveselije beogradsko naseqe iz kog jeuvek dopirala pesma. Po{to se oskudevalo saogrevom to su se stanovnici zimi, na radost de-
ce, dogovorali i zagrevali samo pojedine ku-}e, gde bi se preko dana i uve~e svi sakupqalioko vatre.
Iako je bilo �divqe� i siroma{no, i madasu u wemu ~esto izbijale tu~e i sva|e, pa je i
policija tu ~esto zalazila, ovo je bilo prili-~no ~isto naseqe, sa malim dvori{tima i ba-{ticama punim cve}a. Po{to je bilo na padi-ni otpadne vode su iz wega oticale u Mokro-lu{ku reku.
Bez obzira na karakter naseqa gradskevlasti su se trudile da ne dozvole da ono bu-de zapu{teno, pa je u Jatagan malu uvedeno ielektri~no osvetqewe, vodovod, a delom ikanalizacija.
[irewem i urbanizacijom Prokopa, Mo-stara, Zapadnog Vra~ara i pre svega bolni~kogkompleksa KCS nestajala je i Jatagan mala, ta-ko da od we gotovo ni{ta nije ostalo, osim pri-~a koje svedo~e o vremenu kada se o ovakvimnaseqima vodilo vi{e ra~una.
Slavija: s leve strane kafana �Tri seqaka� ,s desne strane kafana �Rudni~anin�
(snimak s po~etka 20. veka)
Dana{wi, umnogome nepromeweni, izgledTrga Slavija datira od 1923. godine, kada jekru`no ostrvo u wegovom centru projektovaoarhitekta \or|e Kovaqevski. Spomenik Dimi-triju Tucovi}u, delo vajara Stevana Bodnaro-va tu je postavqen 1949. godine, zajedno sa no-vim nazivom trga, o ~ijoj rekonstrukciji se de-cenijama ve} pri~a, organizuju idejni kon-kursi i rasprave, a da je malo od toga sprove-deno u delo.
Kraj izme|u Savamale i Slavije bio je po-stepeno naseqavan, prvo sa dowe strane, odTop~iderskog druma (kasnije Ulica Kneza Mi-lo{a) i postepeno je nastajalo lepo naseqe sapristojnim, ne mnogo luksuznim ali urednim,
ozelewenim i ogra|enim ku}ama. Izgradwom�Slavije� naseqe po~iwe da se {iri i odozgo-re, a sve se intenzivira prolaskom druge grad-ske tramvajske pruge, od Kara|or|eve ulice(koja se pre ovog naziva u raznim svojim delo-vima nazivala Savska, Majdanska i Moravska),Nemawinom (Spomeni~kom) do Slavije 1894.godine, nakon izgradwe `elezni~ke stanice,kad je ve} bila izvesna lepa perspektiva ovogkraja. No, da to ni izbliza nije i{lo tako brzokao danas svedo~i i podatak da je tih godinaPisarska (danas Deligradska) ulica imala ku-}e samo sa jedne strane dok je na neparnoj stra-ni bila ledina na kojoj je 1898. godine Hugo Bu-li podigao prvo fudbalsko igrali{te i ogra-dio ga drvenim tarabama, koje su lopovi, za-jedno sa stativama, preko no}i odneli, da bi i
Buli, jedan od osniva~a �Soko�-la,{vajcarski student koji je dve go-dine pre toga doneo prvu fubal-sku loptu u Beograd, od svega di-gao ruke.
Ba{ na tom mestu }e, igromsudbine, 1936. godine ni}i zgradaSokolskog doma � Matica, kasni-je poznata kao Stari DIF (danasGradski centar za fizi~ku kultu-ru). Iako na Zapadnom Vra~aruima i starijih, ali mawih, pri-vatnih ku}a, kao i mla|ih ali mo-numentalnijih objekata, ova zgra-
da-muzej ima nemerqiv zna~aj u istoriji ju-goslovenskog i srpskog sporta i za wu su veza-na wegova najlep{a poglavqa.
Stari DIF u Deligradskoj ulici
SEWAK
Ovo elitno beogradsko naseqe sve do pred kraj 19. veka bilo je go-tovo potpuno nenaseqeno, s tek ponekim letwikovcem. Tada su se tu jo{uvek nalazila vojna skladi{ta sena, po ~emu je kraj i dobio ime. Raz-vojem industrije i dizawem brojnih fabrika na obli`wem Mostaruovaj kraj, po{to je vojska odatle iselila skladi{ta sena, a ime ostalo,po~eli su da naseqavaju siroma{ni radnici koji su radili u tim fa-brikama ili na `eleznici. No, kad je s po~etkom Prvog svetskog ratasru{ena fabrika duvana u kojoj je najvi{e wih radilo mnogi su se pre-selili u naseqa bli`a gradu, Prokop ili Jatagan malu. Umesto wih Se-wak su po~ele da naseqavaju uspe{nije zanatlije, di`u}i tu ve}e,ali, iako bogatije od radni~kih, jo{ uvek prili~no skromne ku}e. Luk-suznije vile zidane su izme|u dva rata u �varo{i�, mada sve ~e{}e ina Dediwu i Top~iderskom brdu.
ASTRONOMI I METEOROLOZITa~no pre 120 godina, 1887. godine u Kraqevini Srbiji osnovana
je prva Astronomska i meteorolo{ka opservatorija, {to je za to vre-me imalo veliki prosvetni, nau~ni i kulturni zna~aj. Ova Central-na opservatorija, kako je jo{ nazivana, delovala je u okviru Velike{kole, odnosno Univerziteta.
Opservatorija je osnovana naporima Dr Milana Nedeqkovi}akoji je osam godina pre toga poslat u Pariz da tamo specijaliziraastronomiju i meteorologiju, da bi po povratku u Beograd stalnoube|ivao Ministarstvo prosvete za osnivawe opservatorije, koja
je zvani~no i otvorena uprizemnoj zgradi preduzi-ma~a Ernesta Gajslera, nauglu dana{wih ulica Voj-vode Milenka i SvetozaraMarkovi}a, a pod upravomNedeqkovi}a koji je tadbio i profesor na Velikoj{koli. Opservatorija se1891. godine seli u sopstve-nu, u me|uvremenu izgra-|enu, zgradu u Kara|or|e-
vom parku, koju }e narod nazvati Zvezdara. Tridesetih godina pro{-log veka na brdu Veliki Vra~ar izgra|ena je nova Astronomska op-servatorija, koju }e narod potom nazvati Zvezdarnica, pa Zvezda-ra, po ~emu }e i celo brdo, pa i ova op{tina, kasnije dobiti ime.Na Savskom vencu, odnosno Zapadnom Vra~aru osta}e do dana{wegdana, u sklopu Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda, obe prvo-bitne zgrade opservatorije, prva, ~iji istorijsko-muzeolo{ki ka-rakter malo ko zna, a druga zadr`avaju}i meteorolo{ku funkciju.
Nekada{wi Sewak: biv{a kafana �Oplenac�na uglu Kablarske i ulice Vase Pelagi}a
KU]A � MUZEJ KRAQA PETRA PRVOGIstorijski gledano jedna od najzna~ajni-
jih gra|evina na Sewaku je vila-letwikovacu ulici Vase Pelagi}a broj 40, koju je podigaopoznati beogradski trgovac @ivko Pavlovi},1896. godine.
Ku}a, gra|ena u stilu eklekticizma, kao niostale na Sewaku toga doba, nije bila ni po-sebno luksuzna, a sa svojih 350 kvadratnih me-tara (podrum, prizemqe, sprat i potkrovqe)ni preterano velika, sa klasicisti~kim por-talom na glavnoj fasadi i nenametqivim ar-hitektonskim ukrasima.
U ovu ku}u, za koju je Vlada Kraqevine SHSvlasniku pla}ala �kiriju�, uselio se 1919. go-dine voqeni kraq Petar Prvi Kara|or|evi}� Veliki Osloboditeq (kako su ga u wegovovreme zvali), od milo{te u narodu prozvan i^ika Pera.
Popularnost u narodu kraq Petar je do`i-veo budu}i na ~elu Srbije i srpskog naroda,pro{av{i sa vojskom i narodom i golgotu ivaskrs kroz oslobodila~ke ratove od 1912 do1918. godine.
U dr`avno-pravnom smislu Kraq Petar Pr-vi, koji je u ovom zdawu, skromno i asketski,pro`iveo dve posledwe godine svoga `ivota,da bi u wemu i umro, 16. avgusta 1921, osta}eupam}en kao utemeqiva~ evropske demokra-tije u Srbiji, obra}aju}i se svojim ministri-ma �sa prstom na Ustavu�.
Tri godine nakon wegove smrti Ministar-stvo prosvete od vlasnika otkupquje ovu vilus namerom da je proglasi za spomen-ku}u, ma-da je malo toga u woj u muzeolo{kom smisluura|eno. Imovina kraqa koji je sam `iveo ve-oma skromno i nije imao bog zna kakvo poku}-stvo, kao i retka umetni~ka dela, vremenomsu iz we nestajali. U ku}u se 1941. godine use-qavaju Nemci, koji tu sme{taju svoju komandu.Osim {to su ispod ku}e prokopali dubok trap,skloni{twe ili tunel (mo`da ga i povezalisa ostalim sewa~kim i dediwskim lagumima� {to jo{ nije istra`eno) Nemci, naravno, nehaju za spomeni~ki karakter ku}e, ba{ kao nikomunisti~ke vlasti koje je po zavr{etku ra-
ta preuzimaju i u woj bez imalo pijeteta sme-{taju za{ti}ene stanare.
Stvar se pomera sa mrtve ta~ke 2006. godi-ne, kada Op{tina Savski venac, kao korisnikobjekta u vlasni{tvu dr`ave, na ~elu sa zame-nicom na~elnika Op{tinske uprave Radmi-lom Stawevi}, kao inicijatorom i idejnimnosiocem cele akcije, kona~no iseqava stana-re iz spomeni~kog zdawa i ure|uje park okowega. Op{tina usput, prire|uju}i 28. avgusta2006. godine divan koncert Kraqevskih guda-~a Svetog \or|a u dvori{tu ovog lepog zdawa,tek da privu~e pa`wu javnosti, poka`e o ka-kvom se prostoru radi i {ta se sve tu mo`e do-ga|ati, pokre}e u gradu inicijativu da se zgra-da kona~no uredi i pretvori u kulturni cen-tar u sklopu kog }e biti i Muzej kraqa Petra.Jer, za postavku koja bi popunila celo zdawejednostavno nema dovoqno eksponata.
Na vrhu Sewaka, na granici sa Dediwem otvorena je izme|u dva ra-ta Gimnazija kraqa Aleksandra (u zgradi u kojoj je danas Vojna gimna-zija), pored koje je bio i Aleksandrov dom, internat za gimnazijalceiz unutra{wosti, koji je imao i bazen, {to je bilo svetsko ~udo za tovreme. No, gra|ani Sewaka i daqe su na kupawe i{li na Savu, na po-znato kupali{te kod restorana �[est topola�, gde je bio pravi malisportski centar sa �re~nim bazenom� u kom su igrane i prve vaterpo-lo utakmice u Srbiji, ali i fudbalskim igrali{tima na kojima jesvoje utakmice igralo nekoliko predratnih klubova sa Sewaka.
Pre Drugog svetskog rata Sewak je dobio i svoj Sokolski dom, u ko-jem je u posleratnom periodu jedno vreme bio i Dom kulture, sa bio-skopom, u zgradi koja i danas postoji, a da malo ko zna u koje se name-ne koristi. U ovom nasequ je radila i mala osnovna {kola, na mestudana{we ambulante, kao i tramvajska linija broj 13 koja je vozila do@elezni~ke bolnice na Dediwu.
Od brojnih znamenitih li~nosti koje su `ivele na Sewaku ovde}emo pomenuti samo Isidoru Sekuli}, najve}u srpsku kwi`evnicu, o~ijem kwi`evnom fondu brine Op{tina Savski venac, koja svake go-dine dodequje uglednu Kwi`evnu nagradu �Isidora Sekuli}�.
DEDIWE
Iako postoje brojne nedoumice i rasprave o tome gde po~iwu, gdese zavr{avaju i gde su nevidqive granice izme|u pojedinih delovasavskovena~ke op{tine (Sewak, Top~ider, Top~idersko brdo, Dediwei Bawica) geografski gledano Dediwe je me|u wima svakako najvi{i,a me|u urbanim naseqima i najudaqeniji deo Savskog venca od centragrada. Tom logikom treba tuma~iti i ~iwenicu da je ovo najelitnijebeogradsko naseqe, sem pojedina~nih vinogradarskih ku}ica, od ko-jih su vremenom neke prerastale u letwikovce, najkasnije po~elo dase naseqava.
Slo`imo li se da je Dediwe u su{tini najvi{i deo Top~iderskogbrda, na najvi{em bre`uqku Dediwa je kraq Aleksandar Kara|or|e-vi} � Ujediniteq, po projektu arhitekte @ivojina Nikoli}a i uz an-ga`ovawe na enterijeru ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova 1929. go-
dine podigao Stari dvor. Gra|en u srpsko-vizantijskom stilu na 3.300kvadratnih metara, sa bogatim i kultivisanim parkom, obiqem umet-ni~kih dela u eneterijeru i eksterijeru, sa dvorskom crkvom SvetogAndrije Prvozvanog i drugim detaqima, ovaj deo dvorskog kompleksana Dediwu predstavqa izuzetnu kulturno-istorijsku vrednost i turi-sti~ku atrakciju.
Sli~no va`i i za Beli dvor koji je, tako|e po ideji Kraqa Alek-sandra, a namewen wegovim sinovima, projektovao arhitekta ViktorLukomski. Za ovaj dvor je kraq Aleksandar polo`io i kamen temeqac1934. godine, pre nego {to je ubijen u atentatu u Marseju. Dvor je za-vr{en 1936. i tako|e je luksuzno ukra{en i ure|en.
Na ovom mestu ne}emo o tome {ta se sa dvorovima de{avalo zavreme komunisti~ke vladavine, daleko bi nas odvelo, me|utim, vaqare}i da su se potomci kraqevske porodice ponovo uselili u svoj vele-lepni dvorski kompleks veli~ine 100-tinak hektara, koji su wihovi
preci legitimno kupili i za `ivota za wega uredno pla}ali porez.Posebno raduje da je ovaj kompleks velike kulturno-istorijske vred-nosti, osim za prijeme i druga ceremonijalna de{avawa, posledwihgodina otvoren i za javnost, odnosno turisti~ke grupe koje ga u odre-|eno vreme mogu pose}ivati.
Za Dediwe kao naseqe izgradwa kraqevskog dvorskog kompleksabila je signal da na ovom brdu po~nu da se naseqavaju i svoje vile gra-de i drugi najimu}niji i najvi|eniji qudi predratne Srbije, kao ibrojna strana diplomatska predstavni{tva. Mno{tvo je prelepih gra-|evina na Dediwu niklo do po~etka Drugog svetskog rata i sve one ima-ju svoje zanimqive pri~e, ba{ kao {to su zanimqive, ali ne ba{ mno-go vesele, i sudbine wih i wihovih vlasnika u posleratnom periodu.
Naravno da je Dediwe, sa svojom istorijom, geografskim polo`a-jem i neobi~nom prirodnom lepotom i daqe privla~no, rekli bi jo{privla~nije za mnoge koji su se u me|uvremenu obogatili i svojim do-seqavawem u ovaj elitni kraj `ele i sami da postanu deo wegove isto-rije. [to prili~no iritira wegove starosedeoce, kao i druge Beogra-|ane. Ali to je ve} predmet za neke druge analize...
Dediwe sa dvorcem Kara|or|evi}a izme|u dva svetska rata
BAWICA
Mnogi ~itaoci ove publikacije, neupu}e-ni podrobnije u istoriju i geografiju Savskogvenca upita}e se, videv{i ovaj naslov �{ta}e Bawica u sklopu Savskog venca?�, jer prvaasocijacija na ovo naseqe, ruku na srce, jeste
op{tina Vo`dovac na kojoj se prostire wenve}i deo.
Uz opasnost od ponavqawa, kad je re~ o ne-postojawu jasnih granica izme|u pojedinihsavskovena~kih naseqa, treba re}i da se deoBawice koji se nalazi na Savskom vencu, pro-te`e od severoisto~ne padine Top~iderskogbrda i kraja oko Stadiona Crvene zvezde (u komse ina~e nalazi i ulica Bawi~ki venac), iz-me|u Bulevara oslobo|ewa (JNA) i Ulice ne-znanog junaka i oko we, sve negde do istoime-nog sportsko-rekreativnog centra.
Iako se radi o relativno mla|em nasequkoje je svojim najve}im delom, u vreme nasta-jawa Savamale i kasnije bio daleka perife-rija i mada na ovom potezu malo ima onih naj-starijih kulturno-istorijskih spomenika, ipaki savskovena~ki deo Bawice ima svoje va`nei interesantne zna~ajne gra|evine, od kojih jenajstarija bolnica �Dr Dragi{a Mi{ovi}�, anajmla|a i ujedno naj~uvenija Vojno-medicin-ska akademija. Negde izme|u wih sme{tena jeu zdravstvenom smislu tako|e veoma poznatai zna~ajna Ortopedska klinika.
Pored bolnica i klinika veliki deo Bawi-ce zauzimaju vojne kasarne i objekti sme{te-ni na lepim proplancima i {umovitim pre-delima, koji u nekoj budu}oj restrukturacijivojske mo`da mogu imati i drugu, sportsko-re-kreativnu i turisti~ku funkciju, tim pre {toi me|u wima ima starih i zna~ajnih zgrada.
BEOGRADSKI MOSTOVI NA SAVI
Na mestu nekada{wih ritova nastao je da-na{wi Novi Beograd. Davno, me|utim, od beo-gradske obale Save do Zemuna vijugao je mostpod imenom � Dugi, ili � Most preko mo~vare.Podigli su ga Austrijanci u vreme okupacijeBeograda 1688-1690. Tvr|ava je razorena u tekminulom ratu i trebalo je obnoviti i osposo-biti kao upori{te predstoje}eg austrijskognapredovawa prema Makedoniji. Naro~ito jebio va`an popravak pontonskog mosta na Saviod koga se daqe nastavqao Dugi Most koji jepostojao i ranije, ali je u ratu o{te}en.
Predstavnici austrijskog Dvorskog saveta,Dvorske komore i Generalnog komesarijata nasastanku u Beogradu zakqu~ili su da je jevti-nije popraviti postoje}i nego graditi novimost do Zemuna. Radovi su povereni iskusnommajstoru \or|evi}u iz Beograda. On je pristao,pod uslovom da se na gradili{te donese 2000
Savsko priobaqe po~etkom 20. veka
Muzej Bawi~kog logora
Stara kasarna na Bawici
stabala, 1100 drvenih stubova, 15500 snopovakoqa, 12000 palisadnih oblica i da se dnevnoobezbedi 400 radnika, od toga 200 zanatlija.Kao nagradu tra`io je 5250 zlatnih forinti,100 vre}a kukuruza, 30 kamenova soli i 10 vre-}a pasuqa. Udovoqeno mu je i Dugi most nadrvenim stubovima duga~ak nekoliko kilo-metara bio je gotov za samo mesec dana.
Stari `elezni~ki most(ovi)
Prvi stalni most Beograd je dobio 1884. go-dine da bi povezao novoizgra|enu prugu u Sr-biji sa onom u Austrougarskoj.
Radovi su zapo~eli 1. januara 1882. a za-vr{eni su 3. avgusta 1884. godine. Proba opte-re}ewa izvr{ena je dva puta, 18. i 19. avgusta,teretnim vozom sa devet lokomotiva i 24 va-gona natovarena {qunkom, a 20. avgusta iz-vr{en je dr`avni tehni~ki pregled. Toga da-na propu{ten je i prvi, dvorski voz kojim jekraq Milan otputovao u Be~.
Ovaj most imao je, potom, veoma burnu isto-riju, jer ga ni jedna ratna razarawa nisu mi-moi{la. Svaki put je ru{en i uvek bi kao Fe-niks ponovo vaskrsavao. Ve} u no}i objave Pr-vog svetskog rata, izme|u 28. i 29. jula 1914.sru{ili su ga Srbi, u ciqu spre~avawa austro-
ugarske ofanzive. Neprijateq je, kasnije, ipaku{ao u Beograd 2. decembra, da bi delimi~-no popravio `elezni~ki most koji mu je bioneophodan i postavio jo{ dva pontonska mo-sta. Sve to sru{eno je ve} 15. decembra, pri-likom austrougarskog povla~ewa. Most je to-kom 1916. ponovo obnovqen od strane Austro-ugarske.
U svanu}e 1. novembra 1918. godine na uli-cama Beograda pojavile su se prve izvidnicesrpske vojske, dok su na mostu ve} bili austro-ugarski mineri koji su ga tog dana digli u vaz-duh i povukli se na levu obalu Save. Obnovamosta posle Prvog svetskog rata trajala je sko-ro godinu dana, da bi prvi saobra}aj prekoprovizorno popravqenog mosta krenuo 14. ok-tobra 1919. a radovi nastavqeni sve do polo-vine 1921. kada se saobra}aj na wemu ustalio.
Mirnim `ivotom most je `iveo �~itavih�20 godina da bi ga s po~etkom Drugog svetskograta, prilikom povla~ewa sru{ila ponovo
Stari `elezni~ki most
jugoslovenska vojska. Nemci su opravku po~e-li ve} 23. aprila 1941. i provizorno poprav-qen most proradio je 29. maja 1942. Kako jepropusna mo} ovog mosta bila mala Nemci suzapo~eli izgradwu jo{ jednog `elezni~kogmosta nizvodno od starog, ali nisu uspeli daje zavr{e, jer su u bombardovawu savezni~keavijacije oba mosta dosta o{te}ena, a ono {toje preostalo Nemci su dodatno razorili pri-likom povla~ewa, oktobra 1944.
Kako je `elezni~ki most bio neophodan inovoj dr`avi, uz procenu da je novi, nikad za-vr{eni, nizvodni most mawe o{te}en, u we-govu rekonstrukciju krenulo se ve} u novem-bru iste godine, da bi most za saobra}aj biootvoren 31. decembra 1945. a zavr{ni radovina wemu trajali i do sredine naredne godine.Tu je i danas, iako sve mawe u upotrebi, otka-ko je sedamdesetih godina nedaleko od wegaizgra|en novi `elezni~ki most.
U vreme otvarawa novog pojavile su se ide-je o pretvarawu starog `elezni~kog mosta upe{a~ko-biciklisti~ki, sa raznim atraktiv-nim kulturno-zabavnim, trgova~kim i turi-sti~kim sadr`ajima na wemu. ^ak je i, u tovreme veoma popularna, kulturolo{ka emisi-ja �Petkom u 22� snimana u scenografiji ura-|enoj kao da se de{ava ba{ na tom mestu. No,kako wegova upotreba prakti~no nikad nijeprestala to }e i sve ove zanimqive ideje mo-rati da sa~ekaju neka budu}a vremena.
Brankov most
Na mestu dana{weg Brankovog mosta, kojije vi{e puta mewao ime, dok se nije odoma}i-lo ono koje su mu sami gra|ani nadenuli, koli-ko po Brankovoj ulici (po pesniku Branku Ra-di~evi}u) koja je u wegovom nastavku, tolikoi po velikom piscu Branku ]opi}u, koji je sko-kom sa wega sebi prekratio `ivot, pre Drugogsvetskog rata stajao je wegov prelepi pret-hodnik, most kraqa Aleksandra Prvog Kara-|or|evi}a. U vreme kad je izgra|en bio je toprvi drumski most izme|u Beograda i Zemuna
u koji su gra|ani do tada i{li la|om, pa su gaotud nazvali Zemunski most.
Gradwa ovog mosta po~ela je 1931. godinei dobrim delom je finansirana iz ratnih re-paracija koje je Nema~ka morala da pla}a Sr-biji posle Prvog svetskog rata. Bio je to lan-~ani most raspona 261 metar ~ija su ~eli~nau`ad nosila celu konstrukciju izme|u dva ar-mirano-betonska stuba, za ~iji izgled je biozadu`en poznati vajar Ivan Me{trovi}.
Most je sve~ano otvoren 16. decembra 1934.a prvi tramvaj izme|u Beograda i Zemuna pro-{ao je wime 5. novembra 1935. godine, ba{ na
Most kraqa Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a
dan kada je i srpska vojska 1917. godine prviput pobedonosno u{la u tada oslobo|eni Ze-mun. Lepo osvetqen, most je bio dika Beogra-|ana koji su posebno voleli da {etaju wime uve~erwim ~asovima.
Za kratak `ivot ovog mosta zaslu`an jeDrugi svetski rat ~iji po~etak i pohod Nema-
ca na Kraqevinu Jugoslaviju su naterali jugo-slovensku vojsku da ga u no}i izme|u 10. i 11.aprila 1941. minira i sru{i, ostaviv{i kaosvedo~anstvo o svom postojawu prelepe stubo-ve koji su ostali gotovo neo{te}eni.
Na mestu starog mosta izgra|en je 1957. go-dine u ne{to skromnijem vizuelnom izdawunovi koji je nazvan Most bratstva i jedinstva,mada se ovaj naziv u narodu nikad nije �pri-mio�. Odlaskom u istoriju i same kovanice�bratstvo i jedinstvo� postepeno je u zaboravodlazio i wegov nekada{wi naziv, iako no-vo ime mosta zvani~no, do sada, nikad nijeprogla{eno.
Stari savski � tramvajski most
Kada je aprila 1941. godine sru{en Mostkraqa Aleksandra Kara|or|evi}a i kad suNemci potom u{li u Beograd hitno im je bioneophodan most za prebacivawe trupa i opre-me iz sredwe u jugoisto~nu Evropu, kao i siro-vina, ali i rawenika u obrnutom smeru. Kakoje opravka postoje}eg mosta bila krupniji za-logaj re{ewe je prona|eno u @abqu, gde je ne-posredno pre toga, s ciqem da premosti Tisu,iz Nema~ke u delovima dopremqen novi most.Po{to je most u Beogradu bio neophodniji toje nesu|eni `abaqski hitno preba~en u Beo-
grad, montiran, i tokom 1942. godine pu{tenu saobra}aj.
Most je u po~etku imao drveno gazi{te islu`io je samo za drumski saobra}aj, a na we-govoj sredini nalazila se granica izme|u Sr-bije i NDH. Drveno gazi{te vremenom je tru-lilo i kada je to, po~etkom {ezdesetih, po-stalo opasno, most je zatvoren za saobra}aj. Ume|uvremenu je otvoren Novi (kako su ga mno-gi i zvali) na mestu starog Mosta kraqa Alek-sandra, tako da se sa obnovom tzv. Starog mo-sta nije `urilo i ona je trajala od 1964. do1969. godine. Tramvaj je wime krenuo put No-vog Beograda tek osamdesetih godina pro{logveka kada je, pod parolom �Tramvajem u 20.vek�, tramvajska linija posle gotovo pola vekaponovo pre{la na levu obalu Save. Ovaj most,potom, me|u gra|anima dobija i naziv �tram-vajski�, tako da mu se pravo ime danas zapra-vo i ne zna.
Zanimqivo, i ovaj most je bio �vi|en� zaru{ewe krajem Drugog svetskog rata, kada suga Nemci kompletno minirali i pripremilida aktiviraju eksploziv ~im se prilikom po-vla~ewa, oktobra 1944, wihove posledwe je-dinice domognu zemunske obale. Od ru{ewaga je spasao u~iteq Miladin Zari} koji je `i-veo u Kara|or|evoj ulici i s prozora svog sta-na danima posmatrao minirawe, a potom ipovla~ewe nema~kih trupa. ^im su i posled-we jedinice zamakle, on je, rizikuju}i `ivot,
istr~ao i presekao kablove, spasiv{i od ru-{ewa tada jedini beogradski most na Savi.
Gazela
Posle Drugog svetskog rata, a posebno usledizgradwe auto-puta Bratstvo-jedinstvo, na-metnula se potreba izgradwe jo{ jednog drum-skog mosta na Savi u Beogradu. Planovi su du-go pripremani, a izgradwa je trajala od 1966.do 1970. godine. Ovaj ~eli~ni most je zbog svo-je siluete, koja se oslawa na kose stubove, na-zvan Gazela. Sa rasponom od 250 metara bio jeu to vreme tre}i most na svetu po ovom sistemugradwe. Glavni projektant bio je in`ewer Mi-
lan \uri}, a izvo|a~ radova preduze}e �Mo-stogradwa".
Na dan pu{tawa u saobra}aj novog mosta,5. decembra 1970. godine, novine su objavileda je �Gazela� polo`ila svoj prvi i najte`iispit. Vitka ~eli~na konstrukcija izdr`alaje ogromno optere}ewe od oko 1.100 tona, po-na{aju}i se upravo onako kako su konstrukto-ri prora~unali.
Saobra}ajni ~vor �Mostarska petqa� kojise nalazi u sastavu mosta izveden je u ~etirigra|evinska nivoa: najni`i nivo za savsku ma-gistralu , sredwi za tramvajski, kolski i pe-{a~ki saobra}aj, vi{i za auto-put i najvi{inivo za novu trasu ulice Kneza Milo{a.
Od otvarawa pa do dana{wih dana mostnije temeqnije restauiran, iako su i saobra-}aj na wemu kao i vr{na optere}ewa od tadavi{estruko uve}ani, daleko prevazilaze}iuslove iz vremena kad je most konstruisan.
Ozbiqniji radovi na wegovoj konstrukci-ji najavqeni su upravo za jesen 2007. godine,kada }e naizmeni~no morati da budu za sao-bra}aj zatvorene wegove pojedine trake ipravci, tako da taj posao ve} sada izaziva ka-
tastrofi~ne prognoze vezane za izvesnost sao-bra}ajnog haosa koji }e time biti izazvan, {tosamo govori o wegovoj ogromnoj ulozi u sao-bra}aju glavnog grada.
Novi `elezni~ki most
Sredinom 70-ih godina pro{log veka, uz-vodno od starog `elezni~kog mosta, koji je uratovima nekoliko puta ru{en pa opet dizan,izgra|en je novi `elezni~ki most, po mnogo~emu izuzetan.
Pouzdane, stru~ne kwige potvr|uju da ta-kav most jo{ nigde i nikada u svetu nije zidan.Beograd je u to vreme odlu~io da izgradi `e-lezni~ki most sa kosim zategama, koji se popu-larno naziva i vise}i most.
Mostovi sa kosim zategama su, dodu{e, gra-|eni i grade se u svetu, ali su to drumski mo-stovi, a i wih nema mnogo. Za konstruktore igraditeqe drumskih mostova je sve u toj idejibilo poznato, otkriveno i vi|eno. Nepoznatoi nevi|eno je da se most takve konstrukcije po-di`e za prelaz `elezni~kih kompozicija. Unizu problema koji su pri projektovawu mora-li biti re{eni, jedan je posebno interesantani za laike i za stru~wake. @eleznica ne pod-nosi veliko deformisawe konstrukcije priprolasku voza. Poznato je da ovakvi mostovi udrumskom saobra}aju, pri punom optere}ewu,ulegnu u sredini i do metar i po. Konstrukto-
ri novog `elezni~kog mosta uspeli su da ovoulegnu}e pod teretom svedu na razumnu meru� maksimalno do pola metra.
Novi most je utemeqen na oko 250 metarauzvodno od starog `elezni~kog mosta prekoSave. ^itava konstrukcija mosta duga~ka je1.928 metara. Most je definitivno zavr{en umaju 1978. godine, a zatim su montirana i osta-la postrojewa i ure|aji za normalno funkci-onisawe `elezni~kog saobra}aja. Novi `ele-zni~ki most preko Save zajedni~ko je delo aka-demika prof. dr. in`. Nikole Hajdina i dipl.in`. Qubomira Jeftovi}a.
Lepo osvetqen reflektorima koji mewa-ju boju u vi{e nijansi ovaj most danas pred-stavqa jednu od beogradskih vizuelnih no}-nih atrakcija.
KULTURNA DOBRA OD IZUZETNOG ZNA^AJASpomenici kulture
1. Ilegalna partijska {tamparija, B. venac 122. Konak kneza Milo{a, Top~ider3. Muzej 4. jula, Bulevar mira 10
Prostorne kulturno istorijske celine4. Top~ider
KULTURNA DOBRA OD VELIKOG ZNA^AJASpomenici kulture
5. Beogradska zadruga, Kara|or|eva 486. Doktorova kula, Kneza Milo{a 103
7. Manakova ku}a, ugao G. Principa i K. Marka 8. Zgrada Oficirske zadruge, Masarikova 49. Zgrada Prve srpske opservatorije, Bul. JA 810. @elezni~ka stanica, Savski trg 1
KULTURNA DOBRASpomenici kulture
11. Abaxijske ku}e, Nar. fronta 8, 10 i 1212. Amam Kneza Milo{a, Adm. Geprata 1413. Crkveni konak u Top~ideru, V. Putnika 1114. Dom sirotne dece, S. Markovi}a 7215. Hotel �Bristol�, Kara|or|eva 5016. Kasarna VII puka, Nemawina 15
17. Krst sa Male pijace, Svetonikoqski trg18. Ku}a Branislava Nu{i}a, [ekspirova 119. Ku}a dr Aleksandra Beli}a, A. Cesarca 3020. Ku}a dr Ar~ibalda Rajsa, Bul. v. Mi{i}a 7321. Ku}a Dragoquba Go{i}a, Voj. Doj~ina 722. Ku}a Isidore Sekuli}, Vase Pelagi}a 7023. Ku}a kraqa Petra I, Vase Pelagi}a 40 24. Ku}a porodice Najdanovi}, G. Principa 3525. Ku}a por. Popovi}-Predi}, Pu{kinova 2126. Ku}a porodice Veqkovi}, Bir~aninova 2127. Muzej Tome Rosandi}a, Kozja~ka 30 28. Obelisk u Top~iderskom parku29. Oficirski dom, Kraqa Milana 48
NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA NA TERITORIJI OP[TINE SAVSKI VENAC
Bez obzira na ~udne kriterijume u izboru kulturnih dobara na Savskom vencu, posebno kad je re~ o onima od izuzetnog zna~aja, kao i oneuvr{}ivawu nekih zna~ajnih objekata, objavqujemo spisak Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda, preuzet sa veb-sajta oveinstitucije. Ovoga puta, u ovoj publikaciji nema mesta komentaru istog, ali ovaj spisak mo`e poslu`iti za neku budu}u temeqniju analizu.
2
8
14
30. Palata Min. finansija Kraqevine Jugoslavije, Kneza Milo{a 22
31. Palata Ministarstava {uma, ruda,poqoprivrede i voda, K. Milo{a 24-26
32. Parni mlin, Bulevar vojvode Mi{i}a 1533. Ku}a Nikole Nestorovi}a, K. Milo{a 4034. Skulptura @etelica, Top~iderski park35. Spomenik dr A. Rajsu, Top~iderski park36. Top~iderska crkva, Vojvode Putnika 1137. Univezitetska de~ja klinika, Tir{ova 10
38. Vaznesewska crkva, Admirala Geprata 19 39. Vila Du{ana Tomi}a, U`i~ka 840. Vila Olge Mos, Tolstojeva 2941. Vojna bolnica na Vra~aru, Pasterova 242. Vu~ina ku}a na Savi, Kara|or|eva 61-61a43. Zaostav{tina D. Gli{i}a, S. Bini~kog 444. Zgrada Dr. {tamparije, Bul. v. Mi{i}a 1745. Zgrada General{taba, Kneza Milo{a 3346. Zgrada Mawe`a, Kraqa Milana 5047. [karkina vila, Deligradska 13
DOBRA KOJA U@IVAJUSTATUS PRETHODNE ZA[TITE
Objekti gradske arhitekture48. Arhiv Jugoslavije, Vase Pelagi}a 3349. Zgrada Min. saobra}aja, Nemawina 650. Vila Stevke Mili}evi}, U`i~ka 5451. Vila trgovca Du{ana Lazi}a, Bul. mira 4752. Beogradski sajam, Bul. v. Mi{i}a 1453. Vojna akademija, Bir~aninova 5a54. Vapina fab. hartije, Bul. v. Mi{i}a 10-12
55. VMA, Crnotravska bb 56. Vila ind. D. [teri}a, Gen. [turma 457. DSNO, ugao Kneza Milo{a i Nemawine 58. Ministarstvo socijalne politike
i narodnog zdravqa, Kneza Milo{a 101 59. Zgrada Socijal. osigurawa, Nemawina 3060. Po{ta �BEOGRAD 2��, Savska 261. Hotel �PETROGRAD�, Savski trg 5-762. Vila Olge Moa~anin, U`i~ka 23 63. Vila Miomir, Vukovarska 2
16
15 30
29
31
64. Vila Olge Krsmanovi}, U`i~ka 33 65. Vila trg. M. Doj~ilovi}a, Bul. mira 25a66. Vila advokata M. Divjaka, Bul. mira 2767. Vila R. Marinkovi}a, Suvoborska 1668. Vila glumice M. Popovi}, Sewa~ka 3569. Vila na Sewaku, Temi{varska 270. Vila Rade Petrovi}, Simi}eva 671. Vila S. Karamate, Milovana Gli{i}a 172. Vila Lazi}a i Mitrovi}a, M. Gli{i}a 4
73. Ku}a slikara M. Josi}a, Pu{kinova 674. Ku}a Manojla-Ma{e Dimi}a, Pu{kinova 9
Objekti sakralne arhitekture75. Crkva sv. Arhan|ela Gavrila, Humska 2676. Manastir Vavedewe, Vasilija Ga}e{e 277. Kapela Sv. Trifuna, Top~idersko grobqe
Javni spomenici i spomen obele`ja78. Stoje}i `enski akt, park kod JDP79. Sede}a `enska figura, park kod JDP80. Rawenik, park kod JDP81. Spomenik Fran{e d�Epereu
CELINESTARI BEOGRAD (deo celine)
Granice: Dunavska, Cviji}eva, Takovska,Dra`e Pavlovi}a, Starine Novaka, 27. marta,Bulevar Kraqa Aleksandra, Golsvortijeva, Ba-ba Vi{wina, Katani}eva, Kru{edolska, Bule-var oslobo|ewa, Bulevar Fran{e d�Eperea,obalom Save, obalom Dunava, Tadeu{a Ko{-}u{kog do Dunavske.
SEWAK, TOP^IDERSKO BRDO I DEDIWEGranice: Bulevar vojvode Mi{i}a, grani-
com prostorne celine Top~ider, Bawi~kih`rtava, Pu{kinova, @upana ^aslava, MilaMilunovi}a, severnom granicom prostorneceline Top~ider do Teodora Drajzera, Teodo-ra Drajzera, Bulevar mira, Mihajla Avramo-
vi}a, Krupawska, [olina, Mladena Stojano-vi}a, preko ulice Neznanog junaka, granicomparcele u pravcu ulice Mladena Stojanovi}ado Heroja Milana Tepi}a, Heroja Milana Tepi-}a, Qutice Bogdana, Pukovnika Baci}a, SimeLuke Lazi}a, Ru`i}eva, Maglajska, Bulevarmira, trasa `elezni~ke pruge, Vase Pelagi}a,Sewa~ka, Vojislava Vu~kovi}a, Laze Simi}a,Ruska, Viktora Igoa, Bulevar vojvode Mi{i}a.
32
41
45
79
Izdava~: Gradska op{tina Savski venac, Odeqewe za dru{tvene delatnosti, informisawe i mesnu samoupravu � Odsek za informisawe
Uredio i pripremio: Du{ko Antoni}
Ure|iva~ki odbor: Smiqka Mijailovi}, Biqana Ba~anin, Radmila Stawevi}, Sne`ana Mikavica, Jelica Ili}-Bukilica, \or|o Vukoje i Du{ko Antoni}Urednik fotografije: \or|o Vukoje
Sekretar redakcije: Biqa [orakPriprema za {tampu: Velimir Brankovi}
U pripremi ovog izdawa pomoglo nam je i Udru`ewe za za{titu ambijentalne celine Savamale
U publikaciji su prete`no kori{}eni prilozi objavqivani u Listu �Savski venac� u periodu od 2001-2005. godine, ~iji su autori:Sne`ana Mikavica, Branka Mari}, Branka Rodi}, Mirjana Roter-Blagojevi}, Vitomir Stefanovi} i Du{ko Antoni}, kao i tekstovi iz kwiga:
Istorijskog odeqewa SANU �Istorija Beograda�, Feliksa Kanica �Srbija, zemqa i stanovni{tvo�, Milenka Todorovi}a �Beograd koga vi{e nema�,Nikole Trajkovi}a �Spomenar o starom Beogradu�, Koste Hristi}a �Zapisi starog Beogra|anina�, Dimitrija M. Kne`eva �Beograd na{e mladosti�,
Dr @ivadina Jovi~i}a �Beogradska op{tina Savski venac�, kao i niz brojnih drugih publikacija i novinskih tekstovao pojedina~nim ustanovama, objektima i institucijama.
U ovom izdawu su objavqene stare fotografije i razglednice iz foto-dokumentacije Op{tinskog informatora �Savski venac�,crte`i starog Beograda autora Luke Mladenovi}a, kao i fotografije \or|a Vukoja.
Posebno se zahvaqujemo istori~arima � kolekcionarima starih fotografija i razglednica:@ivoradu Krsti}u i Milo{u Juri{i}u, koji su nam pomogli u ilustrovawu pojedinih poglavqa ovog izdawa.
Adresa redakcije: Kneza Milo{a 69Telefoni redakcije: 2643-490, 2061-884, 2061-887
[tampa: [tamparija �Politika A. D.�Beograd, septembar 2007. godine
Ovu publikaciju posve}ujemo uspomeni na na{eg preminulog kolegu i prijateqa Sr|ana Debeqkovi}a, ~lana Op{tinskog ve}a koji se,budu}i iz stare i ugledne savskovena~ke porodice, u svom profesionalnom i dru{tvenom radu, posebno bavio za{titom kulturnih dobara
na na{oj op{tini. Jedna od wegovih inicijativa, da se dostojno obele`e svi objekti od kulturno-istorijske va`nosti, kao i ku}eu kojima su `ivele znamenite li~nosti na{e istorije, ostala je kao trajni amanet ovoj, ali i svim budu}im op{tinskim vlastima.
