savremeno bibliotekarstvo - osnove

8/10/2019 Savremeno bibliotekarstvo - osnove

http://slidepdf.com/reader/full/savremeno-bibliotekarstvo-osnove 1/98

ОСНОВИ

БИБЛИОТЕКАРСТВА



Статус предмета: Обавезан

Број ЕСПБ: 6

Литература: 1.Брофи, П. (2005): Библиотека у 21. веку, CLIO,Београд

2.Вучковић, Ж. (2003): Јавне библиотеке и јавнознање, БМС, Нови Сад

3.Вучковић, Ж. (1997): Ка савременој библиотеци,БМС, Нови Сад

4. Уркхарт, Д. (1986): Начела библиотекарства, ИЦРијека, Ријека

Предавања: 2 часа

Вежбе: 2 часа

Методе извођења наставе: Предавања, дискусије,



ДЕФИНИЦИЈА И КЛАСИФИКАЦИЈА

БИБЛИОТЕКА Библиотеке - дуг историјски пут - од институција древних цивилизација

Блиског и Средњег истока до савремених библиотечко-информационих

центара

од статичних чувара знања, од музеја писане и штампане речи

библиотеке прерастају у библиотечко-информационе центре и њихова

основна функција - прикупљање, обрада, чување и коришћење разноврсне библиотечке грађе - све се више проширује и обогаћује

БИБЛИОТЕКА је установа која прикупља, истражује,обрађује, чува и

даје на коришћење књиге, периодику и други библиотечко-

информациони материјал и информације које он садржи

Библиотека обезбеђује доступност библиотечког материјала свим заинтересованим корисницима и представља своје фондове путем

формирања информационих инструмената - библиографија, каталога,

база података



Библиотека, такође, популарише библиотечки материјал и подстиче

интерес за књигу и читање, афирмише културно-просветну

делатност путем књижевних вечери, трибина, предавања, изложби и

других манифестација; унапређује свој рад и објављује резултате

научног и стручно-истраживачког рада у области библиотечко –

информационе делатности

Библиотека, трансформисана у библиотечко-информациони центар,

као основна компонента система, обавља многоструке и сложене

задатке у области информационе, образовне, научноистраживачке и

културно-просветне делатности Библиотечко-информациону делатност карактерише

интердисциплинарност и свеобухватност

Око истих области проучавања – књиге у најширем значењеу и у

свим њеним видовима, информације у најразличитијим појавним

облицима, читања као сложеног феномена, и корисника као кључне компоненте комуникационог процеса - окупљају се и прожимају:

библиотекарство, информатика, социологија, психологија,

палеографија, педагогија, комуникологија и документалистика



Организација рада библиотеке зависи од типа библиотеке,

профила корисника, структуре фонда, просторних могућности,

кадровског потенцијала.

С обзиром да је делатност сваке библиотеке детерминисана набавком, обрадом, чувањем и давањем на коришћење

библиотечког материјала, свака типологија(класификација)

библиотека је тешка.

Најпогодније одреднице за класификацију библиотека су:

А. структура библиотечког фонда

Б. профил корисника библиотеке



БИБЛИОТЕК РСТВО И

БИБЛИОТЕЧК ДЕЛ ТНОСТ

БИБЛИОТЕКАРСТВО је скуп научних дисциплина које се баве књигом и

њеним корисником, односно проблемом библиотекарске теорије и праксе.

Обухвата историју књиге и писма, штампарства, историју, организацију и

администрацију библиотека, библиографију, статистику итд.

Као посебна наука јавља се у другој половини 18. века, а нагли развој доживљава у 19. веку.

БИБЛИОТЕЧКА ДЕЛАТНОСТ је ужи појам од библиотекарства и

подразумева набавку, обраду, чување и пружање на коришћење

библиотечког материјала, уз превентивну и рестаураторско-конзерваторску

заштиту тога материјала. Она је дефинисана законом о библиотечкој делатности.

У библиотечку делатност спадају и разни облици популарисања књиге и

читања, као и стварање библиотечко-информационих система(БИС), с

којима се функционално обједињују фондови и рад свих библиотека

одређеног подручја.



Према УНЕСКО-овој подели библиотека може бити:

1. национална

2.народна (јавна, градска)

3. школска

4. високошколска 5. специјална

ПОЈАМ И ФУНКЦИЈЕ НАЦИОНАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ

Национална

библиотека

је централна, општенаучна и матична библиотека и носилац библиотечко-информационог система у

националним оквирима

Главни задатак националне библиотеке је да прикупља, обрађује, чува и

даје на коришћење библиотечку грађу коју је створио један народ, као и

библиотечку грађу која се односи на тај народ без обзира на место њеног

настанка. Тиме се остварује целовитост и комплетност националног фонда

као културног добра које се трајно чува.Такође, она набавља и значајне

публикације из области знања и уметности из светске продукције, путем

селекције.



Национална библиотека прима обавезни примерак и на тај начин чува

целокупну издавачку продукцију у земљи.

Осим ових задатака, послови и дужности националне библиотеке су:1.израђује текућу библиографију националне продукције

2.израђује националну ретроспективну библиографију 3.води централне каталоге књига и периодике

4.издаје необјављену библиотечку грађу, стручну и приручну литературу,

резултате стручног и научноистраживачког рада и друге публикације из

делокруга свога рада

5.спроводи заштиту библиотечког материјала

6. прати и проучава стање, потребе и услове рада у библиотечкој делатности и предлаже мере за њено унапређење

7.обавља рефералну делатност (упућује кориснике на изворе информација)

8.брине се о школовању и стручном усавршавању библиотечких радника

9.пружа стручну помоћ библиотекама и врши надзор над њиховим стручним

радом

10.ради каталошку обраду публикација(СIP) 11.води евиденцију библиотека

12.пројектује библиотечко-информациони систем(БИС)

13.обавља и друге послове од интереса за библиотеке и библиотечку

делатност



Функције и делатност националних библиотека регулисане су законом.

Корисници националних библиотека су пре свега научници, магистранти и

докторанти, истраживачи, студенти и средњошколци завршних разреда.

Библиотечки фонд се искључиво користи у читаоницама библиотеке.

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ

Основана 1832. године и најстарија је установа културе у Србији. Настала

је као својеврсни депозит књига, затим била библиотека у саставу

(Књажевско-типографијска библиотека, Библиотека Попечитељства просвештенија), након тога је окупила више библиотека јавних и државних

надлештава и откупила неколико приватних библиотека (Лукијана

Мушицког, Јосипа Шлезингера), да би временом израсла у националну

библиотеку.Године 1845. Библиотека је имала 1421 наслов у 2283 свеске и ауторски

каталог, који је израдио др Милован Спасић. Кнежевим указом из 1853.

године, уведено је звање државног библиотекара у рангу професора Велике

школе.Назив “Народна библиотека” озваничио је Ђура Даничић, који је

дефинисао националну концепцију набавне политике и започео израду текуће

националне библиографије. Стојан Новаковић био је први законодавац

Библиотеке. Његовом заслугом, Законом о штампи из 1870. године, установљен је обавезни примерак, а Библиотека је издвојена из Министарства



• До 1901. године донето је још неколико закона који се тичу Библиотеке. То су

Закон о Српској краљевској академији наука, који је надзор над радом

Библиотеке доделио овој установи, затим Закон о Народној библиотеци, који је

дефинисао основне задатке библиотеке, а то су:

а) да помаже неговању науке у Србији б) да олакша ширење народног образовања

в) да води рачуна о српској библиографији

• У овом периоду, Библиотека је добила и свој први Правилник о унутрашњем

уређењу и раду .

• Први светски рат донео је много несреће Библиотеци. У бомбардовању је

страдао део фонда, преостали фонд је пресељен на више места у Београду,Нишу и Косовској Митровици. Део фонда доспео и је и до Софије, али је после

рата враћен. Нестало је доста грађе, рукописа, књига и новина.

• Закон о штампи и нови Закон о Народној библиотеци из 1919. године, доносе

Библиотеци статус централне државне библиотеке и право на обавезни

примерак са читаве територије Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Текућа

библиографија Југославије почиње да се израђује 1928. Каталошки листић

међународног формата усвојен је у Библиотеци 1938. Часопис Гласник народне

библиотеке почиње да излази 1940. године.



• Почетком другог светског рата, у бомбардовању Београда, Библиотека је

изгорела до темеља. Тада је изгубљен велики део фонда, каталози и

инвентари. Обнова фонда почела је још за време рата да би након њега

била интензивирана.

• Библиотека добија нове, уређене каталоге и то 1947. године Ауторски, а1948. године Предметни. Године 1953. оснива се Библиотечки центар, који

ће прерасти у Одељење за унапређење библиотечке делатности.

• Библиографско одељење основано је 1960. године са сврхом израде

српске ретроспективне библиографије, исте године и Археографско

одељење са циљем да описује и региструје јужнословенске ћирилске

рукописе, као и да реконстриуше рукописни фонд. У то време настала је иКонзерваторска лабораторија за заштиту библиотечког материјала и

научно-експериментална испитивања књиге и папира.

• Закон о библиотекама Србије из 1965. године, Народној библиотеци, као

централној матичној библиотеци у Србији, додељује посебно место и важне

функције.

•1974. године, формира се Стручни каталог по УДК, а затим и Централникаталог Србије и Центар за научне информације. Године 1976, Библиотека

усваја нова правила за каталогизацију грађе и прелази на нови,

међународни стандард за библиографски опис ISBD. Врше се припреме запрелазак на аутоматизовану обраду података.

•



• Године 1987. Библиотека започиње са каталогизацијом публикација пред

излазак из штампе, израђујући за монографије каталошки запис у

публикацији CIP – Cataloguing In Publication, обухватајући претежан број

издања у земљи.

• Електронски каталог Народне библиотеке Србије формиран је 1989.

године. Будући да је обухватао сву ново-прибављену грађу, довео је до

обуставе израде лисних каталога 1991. године.

• Локалну рачунарску мрежу библиотека је добила 1996. године, када је

омогућен и приступ Интернету и израђена прва wеб презентација.

• После 2000. године, Библиотека чини значајне кораке, у првом реду у

отварању према свету, при чему Центар за међународну сарадњу добија

интензивнију и значајнију улогу. Центар за научне информације иницира

оснивање Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку

(КОБСОН), који омогућава приступ великим електронским базама

часописа са преко 6000 наслова. Покреће се велики број нових пројеката.

Један од њих је и оснивање Центра Виртуелне библиотеке Србије (ВБС),

који повезује електронске каталоге библиотека у Србији у јединственузајамни електронски каталог.



Народна библиотека је централна, општенаучна и матична за све

јавне библиотеке у земљи, и носилац је БИС-а у националним

оквирима

САВРЕМЕНЕ ФУНКЦИЈЕ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ су:

1.прати и проучава стање, потребе и услове рада у библиотечкој делатности и предлаже мере за њено унапређење

2.истражује, прикупља и обрађује библиотечку грађу која се односи на Србију и

српски народ

3.израђује ретроспективну и текућу библиографију

4.води централни каталог

5.ради каталошку обраду публикација (СIP) од 1987. године 6.пружа стручну помоћ, врши надзор над стручним радом библиотека које

обављају матичне функције

7.координира и води бригу о БИС-у

8.обједињује рефералну делатност

9.прима обавезни примерак

10.остварује културну и међународну сарадњу

Ове функције су дефинисане општим интересом које регулише Закон обиблиотечкој делатности



БИБЛИОТЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ

Библиотека Матице српске је најстарија библиотека националног значаја и прва јавна

научна библиотека Срба. Настала је 1826.

године у Пешти, оснивањем Матице српске.Циљ оснивача на челу са Јованом Хаџићем

био је распрострањивање књижевности и

просвештење српског народа. Језгро

библиотеке су била прва издања књига,

Летопис Матице српске (покренут 1824.

године) и поклони добијени из Русије.

За јавност је отворена 26. августа 1838.



Књижевни и позоришни посленик Јован Ђорђевић, секретар Матице

српске између 1857. и 1859. године, први је сагледао и предложио

концепцију Библиотеке Матице српске као националне библиотеке.

Залагао се да се сакупљају све српске књиге и периодичне публикације,

словенске књиге и све публикације које говоре о српском народу.

Ђорђевић је истовремено предложио да се у Текелијануму заснује

универзитетска библиотека.

Историчар Јован Радонић, библиотекар од 1899. до 1905. године,

поставио је у Правилима Библиотеке принципе планског попуњавања,

заштите и коришћења књига и периодике и дао основну поставку каталога.Између два светска рата Библиотека Матице српске је наставила да делује

као јавна и научна библиотека: као јавна библиотека настојала је да књигу

учини што доступнијом читаоцу, као научна библиотека тежила је да

формира збирке које ће служити при истраживачком раду на проучавању

Војводине, јер је Матица српска своју делатност усмерила у том правцу.Током оба светска рата Библиотека је била затворена, а њене збирке су,

срећом, остале готово нетакнуте.



Од 1948. године постаје Централна (матична) библиотека Војводине

и почиње да прима обавезни примерак свих штампаних ствари из

Србије, а од 1965. године до данас из целе наше земље. Самостална

установа постаје 1958. године.Од оснивања Универзитета у Новом Саду (1960) доприноси развоју

научног рада на овом Универзитету практично обављајући и функције

универзитетске библиотеке. Према одредбама Закона о библиотечкој

делатности из 1994. године, Народна библиотека Србије у

остваривању општег интереса у библиотечкој делатности Републике

сарађује са Библиотеком Матице српске. Библиотека Матице српске обавља матичне функције и организује стручне испите за библиотеке

у Војводини. По фондовима она је претежно универзитетска и научна

библиотека.



САВРЕМЕНЕ ФУНКЦИЈЕ БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ су:

1.води регистар библиотека на територији Војводине

2.води каталог књига и периодичних публикација у библиотекама

Војводине 3.прима и чува обавезни примерак

4.израђује CIP за публикације објављене на територији Војводине

5.прима и чува један примерак одбрањених докторских дисертација и

магистарских радова на факултетима са територије Војводине 6.израђује библиографије (најзначајнија је израда и објављивање текуће

Библиографије књига у Војводини која је започета 1981. године. У

Библиотеци се израђују и персоналне и специјалне библиографије.

Компјутерски се обрађују текстови из периодичних публикација које издаје

Матица српска( Летопис , научни Зборници), Годишњака Библиотеке

Матице српске, као и из других часописа и листова. Значај аналитичке

обраде је вишеструк, како за пружање информација читаоцима, тако и уприпреми штампаних библиографија ових публикација. Редовно се

обрађују и књиге које садрже посвете и потписе аутора као и књиге са

различитим печатима и ex-librisima)



1.посредује у позајмици и размени библиотечког материјала између

библиотека

2.сарађује са библиотекама у набавци библиотечког материјала из

иностранства

3.обавља рефералну делатност 4.врши надзор над стручним радом библиотека које обављају матичне

функције на територији Војводине

Библиотека Матице српске има највећу базу записа у земљи која је

послужила као основ за Виртуелне библиотеке Србије тј. централну

републичку базу

Има 671 стару рукописну књигу, највећу збирку српских књига XV - XVIII

века и најбогатију збирку српских периодичних публикација XVIII и прве

половине XIX века.

Као посебне целине чува легате и библиотеке дародаваца и установа.

Размењује публикације са 350 библиотека и сродних установа изиностранства.

У савремено опремљеним лабораторијама обавља рестаурацију иконзервацију.



ПОЈАМ И ФУНКЦИЈЕ ЈАВНЕ (НАРОДНЕ) БИБЛИОТЕКЕ

Јавна (народна, градска) библиотека је библиотека која је

намењена становницима једне територије и формира се у

општинским центрима. По својој функцији она је опште-образовна

јер у подједнакој мери служи културним потребама, стручном

усавршавању, ширењу научних сазнања свим становницима

одређене територије, у складу са њиховим потребама.

Основни задатак народне библиотеке као културно-информационогцентра, сразмерно величини и специфичности појединих средина је

да осигура опште и специфичне културне и информационе потребе,

образовне потребе, потребе за научним информацијама и

подацима и то из свих области знања и уметности и податке о својој

средини (историјске и садашње) По функцији може бити матична библиотека за једну или више

општина. Свој рад општинска матична библиотека планира и

координира са библиотекама свих типова на територији општине. С

обзиром да је она основна јединица јединственог БИС-а, преко ње

постају доступни корисницима и фондови свих библиотека које су



Јавна библиотека којој се повери функција матичности, дужна је да:

1.обавља надзор над стручним радом библиотека

2.води централни каталог библиотечког материјала

3.води евиденције о библиотекама

4.пружа стручну помоћ

5.стара се о усавршавању кадрова

6.прати и проучава стање, потребе и услове рада

7.предлаже мере у циљу унапређења делатности

8.као библиотечко-информациони центар организује рефералну делатност

и сарађује са осталим члановима БИС-а Јавна библиотека је као матична, дужна да организује посебна одељења

намењена раду са децом, одраслим корисницима, читаоницу и завичајни

фонд

Библиотечки огранак је саставни део општинске јавне библиотеке и

формира се у насељима, месним заједницама, радним организацијама,болницама, домовима за старе и у другим институцијама. Може бити

стационирани или покретни библиотечки огранак, а услови коришћења

услуга су у складу са условима који важе за целу територију општине.



Стационирани библиотечки огранак формира се у насељима преко 1000

становника, већим радним организацијама, већим болницама итд.

Покретна библиотека (тј. огранак) је огранак општинске јавне библиотеке

и њен интегрални део. Формира се у оним подручјима где није могуће, или

није економично формирати сталне библиотеке. То је посебан обликбиблиотеке смештен у возилу (библиобус или сл.). Битна карактеристика је

покретљивост и могућност услуживања неколико подручја међусобно

удаљених у току једног дана. Развој покретне библиотеке креира матична

библиотека у складу са потребама и развојем целокупне мреже

библиотека одређеног подручја. Иначе то је самостална јединица која самаизграђује и уређује књижни фонд и своје активности, а набављене књиге и

остали библиотечки материјал добија обрађене у матичној библиотеци.

Њен библиотечки фонд састоји се од централног и покретног фонда.

Централни фонд је издвојен из фонда матичне библиотеке и обично је три

пута већи од фонда који возило може да превезе. За конципирање

садржаја фонда покретне библиотеке важе исти принципи као и за

матичну библиотеку.



ПОЈАМ И ФУНКЦИЈЕ ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ

Термин се односи на библиотеке основане при основним и средњим

школама. По својим основним задацима она је у служби целокупне

наставе и повезана је са свим наставним програмима. Уз одговарајућеоблике и методе рада, помаже својим корисницима - ученицима и

наставницима у стицању знања, перманентног стручног усавршавања и

унапређивању васпитних процеса. Активно се укључује у наставне и

васпитне делатности.

Функције школске библиотеке су:1.библиотечко-информациона

2.васпитно-образовна

3.културна

Фондови школске библиотеке садрже:

1.стручну литературу за поједине наставне предмете 2.основна дела из педагошке теорије и праксе

3.стручне приручнике за потребе наставника



Обим фондова зависи од броја ученика (минимум је 10-15 књига по

ученику, оптимално15-20)

Фондови у основној школи се деле на фонд за ученике и фонд за

наставнике.

Фонд за ученике садржи:

1. дела из програма за матерњи језик и све остале предмете

2.научно-популарну литературу

3.референсну литературу (енциклопедије, лексиконе, речнике итд.)

4.литературу на страним језицима

5.дечије листове и часописе 6.аудиовизуелни материјал

Фонд за наставнике садржи:

1.дела из педагогије и психологије

2.дидактичко-методичку литературу за све наставне предмете и разреде 3.педагошку документацију (огледни примерци текстова итд.)

4.уџбенике и приручнике



Структура фондова средњих школа зависи од профила саме школе и

заједнички је за ученике и наставнике. Фонд треба да садржи:

1.дела из програма за матерњи језик и књижевност за све разреде, као и

шири избор из савременог књижевног стваралаштва 2.стручну литературу за све стручне предмете

3.референсну литературу

4.уџбенике за све предмете и све разреде

5.дидактичко-методичку литературу за све предмете

6.стручне часописе и листове 7.часописе и листове за младе

8.педагошку документацију



ПОЈАМ И ФУНКЦИЈЕ ВИСОКОШКОЛСКИХ БИБЛИОТЕКА

Формирају се при универзитетима, високим и вишим школама и другим

институцијама при универзитету и учествују у образовању и

научноистраживачким процесима на универзитету. Високошколске библиотеке у оквиру једног универзитета граде властити

библиотечко-информациони систем тј. мрежу библиотека. Њу чине:

1.универзитетска библиотека (каоцентрална библиотека)

2.библиотеке при факултетима (катедрама и семинарима / департманима)

3.библиотеке при вишим школама 4.библиотеке при институтима и студентским домовима

Све ове библиотеке чине БИС универзитета и система научно-техничких

информација (НТИС). Њихов основни задатак је да омогуће студентима,

професорима, научним радницима и сарадницима који су укључени у

образовање и научно-истраживачке процесе, информације и публикацијепотребне за студирање, научни, стручни и истраживачки рад.



Библиотеке при факултетима, вишим школама и институтима су

специјализоване, док су библиотеке при студентским домовима

општеобразовне.

Фондови високошколских библиотека одговарају научним подручјима

факултета у чијем су саставу, а обимом и садржајем морају да омогућеодвијање образовних и научноистраживачких процеса.

Фондови ових библиотека морају да садрже:

1. фундаментална и специјализована дела одговарајућег научног подручја

2.специјализоване домаће и стране периодичне публикације

3.уџбенике, обавезну и допунску литературу прописану програмом наставе 4.све врсте библиотечког материјала у којима се налазе информације

потребне за стицање и продубљивање знања и које омогућавају

научноистраживачки рад

У својим фондовима оне садрже и све оно што настаје као резултат

научноистраживачког и образовног рада: научне радове, докторскедисертације, магистарске радове, сепарате, дипломске радове, пројекте

итд.



УНИВЕРЗИТЕТСКА БИБЛИОТЕКА “СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ”

•Универзитетска библиотека, једна од највећих научних библиотека на

Балкану чија функција јесте да служи наставним и научним потребама

академске популације - студената, универзитетских наставника и научних

радника уопште - води порекло од библиотеке Лицеја Кнежевине Србије.Ова највиша школска установа у Србији тога времена, основана 1838.

године, имала је Библиотеку коју су користили професори и ђаци Лицеја и

ученици Београдске гимназије. Њене фондове сачињавали су поклони

домаћих и страних дародаваца и обавезни примерак Кнежевине Србије.

По одредбама Устројенија Лицеја, библиотекар је морао бити један одлицејских професора, па је њен први библиотекар био др Јанко Шафарик

(1814-1876), филолог и професор историје. Библиотека је 1850. године

имала 927 свезака. • Лицеј Кнежевине Србије је, Законом од 24. септембра 1863. претворен у

Велику школу. У Библиотеци Велике школе задржане су само стручне

публикације, док су остале предате Народној библиотеци.

Када је 1905. године Велика школа прерасла у Универзитет, библиотека је

расформирана. Њен фонд је, према научним областима, подељен

семинарима одговарајућих факултета. Највреднији део библиотеке припао

је библиотеци Српског семинара.



Убрзо се увидело да је Универзитету потребна једна општа научна

библиотека, али, избијање Првог светског рата одлаже њено оснивање.

Део овог фонда добила је по свом оснивању Универзитетска библиотека.

После рата, због великог страдања српских библиотека, из иностранства

су у већем броју почеле да стижу књиге на адресу Универзитетске

библиотеке, иако је она основана тек јануара 1921. године. На иницијативу

нашег посланика у Вашингтону, др Славка Грујића, Карнегијева задужбина,

која је до тада већ изградила читав низ библиотека у свету, прихватила је

да одобри 100 000 долара као поклон српској влади за градњу и опремање

једне библиотеке у Београду. Професор др Слободан Јовановић, тадашњиректор Универзитета, успео је личним залагањем да та материјална

средства увећа државним кредитима, како би се изградила једна већа

библиотека, која би задовољила потребе Универзитета. Град Београд је

поклонио земљиште у центру града, а пројекат су урадили професори

универзитета, архитекти Драгутин Ђорђевић и Никола Нешторовић. Тако јеподигнута прва и тада једина зграда у Србији, наменски саграђена за

библиотеку.

Библиотека је у новој згради свечано отворена на дан св. Ћирила и

Методија, 24. маја 1926. године.

Главни задатак Библиотеке био је "да као самостална универзитетска



Главни задатак Библиотеке био је да као самостална универзитетска

установа помаже неговање науке и у својству научне библиотеке послужи

не само студентима и професорима Београдског универзитета, већ и

свима онима који се баве науком".

За време Другог светског рата, под немачком окупацијом, Библиотека није

радила са публиком, а део зграде заузела је немачка војска. Залагањемособља библиотеке, њени фондови су ипак сачувани. После ослобођења,

за управника Библиотеке постављена је Милица Продановић, дотадашњи

библиотекар Универзитетске библиотеке.

Поводом прославе стогодишњице рођења Светозара Марковића 1946.

године, Библиотека је добила данашњи назив: Универзитетска библиотека"Светозар Марковић".

Приликом пројектовања зграде Библиотеке, планирани су магацини за

300.000 свезака, а публикације су биле смештане по научним областима.

Међутим, већ шездесетих година постало је јасно да и поред адаптација

нових просторија за магацине, у згради ускоро неће бити довољнопростора за смештај књига. Стога се 1963. године прешло на смештај

публикација по формату, како би се најрационалније искористио простор..



Универзитетска библиотека " Светозар



Универзитетска библиотека " Светозар

Марковић”је библиотечки,

информационо-документациони иреферални центар Универзитета у

Београду. Оснивач Библиотеке је

Универзитет у Београду. Универзитетска библиотека је матична за

универзитетске библиотеке и библиотеке

факултета у саставу Универзитета уБеограду, Нишу и Крагујевцу, и за

специјалне библиотеке у саставу научних

установа према Решењу о одређивању



• комплетира раније набављене значајне серије, као и појединачне

публикације, збирке рукописа, старих и ретких књига и часописа;

• као депозитна библиотека, прима рукописне и штампане докторске

дисертације одбрањене на универзитетима у Србији, стране докторске

дисертације и представља реферални центар за докторске дисертације; • размењује публикације са библиотекама и другим институцијама у земљи

и иностранству у циљу комплетирања фондова и ширења знања о нашој

култури и науци;

• даје на коришћење библиотечку грађу;

• обрађује библиотечку грађу, израђује јавне каталоге и формира базеподатака о својим фондовима;

• чува целокупну библиотечку грађу и предузима мере њене заштите;

• посебно чува и заштићује библиотечку грађу са својствима културног

добра, сходно одредбама Закона о заштити културних добара;

• обавља рефералну делатност и функцију центра за научне и технолошкеинформације Универзитета у Београду;

• прикупља и омогућава коришћења домаћих и страних база података и

пружа научне информације;

• обавља истраживања у области библиотечке информационе делатности;



• израђује библиографију радова наставника и сарадника Универзитета у

Београду;

• израђује библиографију докторских дисертација одбрањених у Србији;

• израђује библиографије, билтене приновљених публикација и друге

публикације информативног карактера; • издаје штампане каталоге појединих делова библиотечких грађа;

• објављује рукописе и другу библиотечку грађу ради упознавања јавности

са својим фондовима;

• објављује фототипска издања публикација;

• објављује научно-истраживачке и стручне радове из областибиблиотекарства, информатике и других научних области;

• организује научне и стручне скупове, изложбе, академске вечери и

сличне манифестације у складу са програмима посебних образовних,

научних и културних активности Библиотеке;

• одржава и развија сарадњу са библиотекама, универзитетима и другиминституцијама у земљи и иностранству, преко размене и позајмице

публикација, пружања научних информација и других видова сарадње;

• одржава и развија међународну сарадњу у складу са међународним

уговорима;

• обавља и друге послове предвиђене законом.



У оквиру матичне делатности, Библиотека:

• прати и проучава стање, потребе и услове рада у библиотечкој

делатности и предлаже мере за њихово унапређење;

• пружа стручну помоћ у обављању библиотечке делатности;

• одржава базу података о организацијама које обављају

библиотечку делатност;

• организује стално стручно усавршавање кадрова за обављање

библиотечких делатности;

• координира набавку публикација на Универзитету у Београду; • води централни, односно узајамни каталог и базу података о

фондовима високошколских библиотека у Србији;

• врши надзор над стручним радом организација које обављају

библиотечку делатност;

• координира рад и обавља стручне послове библиотека за које јематична;

• учествује у уређивању и дистрибуцији часописа Инфотека.



Библиотека учествује у реализацији наставног плана и програма високог

образовања. У Библиотеци се обавља практична настава за студенте

Филолошког факултета у Београду – смер за библиотекарство. Практичну

наставу изводе стручњаци Библиотеке према наставном плану и програму.

Библиотека спроводи обуку студената завршних година студија ипоследипломаца путем курсева који обухватају предавања и вежбе ради

увођења у коришћење извора научних информација.

У Библиотеци се обавља и стручна обука библиотечких радника.

Библиотека обавља издавачку, репрографску, штампарску, књиговезачку и

друге техничке делатности.



ПОЈАМ И ФУНКЦИЈЕ СПЕЦИЈАЛНИХ БИБЛИОТЕКА

Специјална библиотека је информациони и документациони центар који

пружа услуге одређеној групи корисника, у зависности од делатности

организације у чијем је саставу. По међународној класификацији у специјалне библиотеке увршћавају се

библиотеке :

1.истраживачких института

2.појединих државних органа

3.радних организација 4. јавних служби, стручних удружења и сл.

Специјалне библиотеке се разликују од других библиотека по врсти

библиотечке грађе тј.информација (из одређене стручне области и техници

коју користи у раду (специјалне технике за прикупљање, обраду, смештај,

проналажење, дисеминацију грађе) Унапред обавештавају корисника о новим, актуелним информацијама(први

увели аутоматизацију, сарадња са другим библиотекама у земљи и

иностранству успостављањем on-line претраживачких служби)



Библиотечка грађа се организује на једном месту као целина. Величина,

ширина и дубина предметног садржаја фондова специјалних библиотека,

као и врста библиотечког материјала, зависи од специфичних потреба

организације у чијем је саставу. У већини специјалних библиотека главни

део фонда чине периодичне публикације. Појам специјалних библиотека односи се и на врсте колекција, односно

материјала које сакупљају и поседују поједине библиотеке (нпр. посебне

збирке грамафонских плоча, манускрипта, графика и сличног материјала,

старе и ретке књиге итд.)



ЗАКОН О БИБЛИОТЕЧКОЈ ДЕЛАТНОСТИ

ЗАКОН О КУЛТУРНИМ ДОБРИМА

СТРУЧНА ЗВАЊА У БИБЛИОТЕКАРСТВУ

Погледати на сајту : Народне библиотеке СрбијеБиблиотекарског друштва СрбијеЗаједнице матичних библиотека Србије



БИБЛИОТЕЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОД НАС И У СВЕТУ

IFLA – International Federation of Library Associations =Међународна федерација библиотечких удружења

Циљ: унапређење сарадње на подручју библиотекарства ибиблиографије

Основана 1927. године, самостална организација од 1929. године

Има секције за поједине типове библиотека и комисије за решавањепојединих питања(јединствена правила каталогизације,

међународна позајмица и сл.) Најзначајнија улога IFLA -e је у доношењу међународних стандардаза поједине типове библиотека и библиографску обраду библиотечкеграђе (ISBD стандарди) Окупља библиотечке асоцијације, библиотеке итд.

Покреће светске пројекте: УБК- Универзална библиотечкаконтрола, Универзална заштита публикација, Универзалнадоступност публикација(UAP- Universal Availability of Publication)



ALA - American Library Association = Америчкабиблиотечка заједница

EBLIDA -European Bureau of Library, Informationand Documentation Associations = Европски бироза библиотекарство, информације идокументацију.Независна асоцијација за библиотекарство,информације,документацију и архиве у Европи

Предмет на који је EBLIDA концентрисана су употреба информација у друштву, укључујућииздаваштво и лиценце, културу и образовање

Промовише отворен приступ информацијама удигитално доба и правила архивирања ибиблиотекарства у постизању тих циљева



АЛЕКСАНДРИЈСКА БИБЛИОТЕКА

Александар Македонски највећи војсковођа Старогсвета је био Аристотелов ученик, обдарен војном иполитичком генијалношћу, а у исто време запамћен каочовек широке културе и образовања. Александар Велики је оснивао колоније које супроносиле хеленску мисао и културу, а 332. године прен.е. у Египту, западно од делте Нила, на обалиСредоземног мора оснива град који ће убрзо постати новаметропола света.

Највећа библиотека античког света основана јепочетком III века пре.н.е. Александров наследник, Птоломеј II Сотер одлучује даод Александрије направи нову Атину.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0





По пројекту овог образованог египатског владара"рођена" је надалеко чувена Александријска библиотека

у коме је сигурно место нашло све до тада сакупљено

људско знање, целокупно научно и литерарно благо Гркаи источних народа. Управници библиотеке били су веома учени људи икњижевници, као приређивач класичних епова Зенодотиз Ефеса, песник и граматик Ликофрон из Халкиса и

критичар и филолог Аристарх из Самотраке.Песник Калимах из Кирене начинио је каталогбиблиотеке у 120 књига.Процене броја књига у Александријској библиотеци седоста разликују и крећу до 700 хиљада. Учени људи су по позиву Птоломеја I и Деметрија

долазили са свих страна света да изводе дедуктичкеопсервације на пољу астрономије, медицине, геометријеи математике. Наредних пола века већина открићазападног света су била забележена и проучавана у

Александрији.



Археолози нису открили локацију темеља Музеја, иакосу ископали делове «ћерке библиотеке», у оближњемхраму Серапис. По неким изворима био је смештен уБрукијуму – североисточном делу града, вероватно ублизини палате.Књиге су се налазиле у импозантном комплексу зграда,

укључујући две главне: Музеј (Museion)и Серапис(Serapion).Саме полице Библиотеке су можда биле смештене у

једном од амфитеатара, у башти, или можда чак и углавној сали.По Аристеју, Птоломеј I је задужио Деметрија да сакупљакњиге и свитке и да надгледа огроман пројекатпревођења дела других култура на грчки језик.Пројекат је започет преводом Септуагинта, СтарогЗавета, на грчки. За овај подухват је по Деметријевомпредлогу Птоломеј I ангажовао 72 рабина.



Методе којима су Птоломејеви наследнициприбављали књигe су оригиналне. Птоломеј III је написао писма светскимвладарима у којима је тражио да позајме књигекако би направио копије. Када је из Атине добио дела Еурипида, Есхила иСофокла дао је да се израде копије, вратио копије

у Атину и задржао оригинале. Сви бродови који би пристали у александријскулуку су били претресани у потрази за књигама ите књиге би биле копиране (власници би добили

копије). Отуд израз ’бродска библиотека’ за колекцијукоја је чувана у Музеју.



Судбина библиотеке Уништење највеће библиотеке старога света. Ни данас није сигурно ко је одговоран за уништењенајвеће збирке књига, рукописа и пергамената старогасвета.По једној претпоставци, Јулије Цезар се 48. године п.н.е.обрео у Александрији, где се нашао у вихору грађанскограта Клеопатре и Птоломеја Диониса. У општем метежу Цезар је запалио бродове, бојећи се дафлота не падне у руке побуњеницима. У пожару који сехаотично ширио изгорео је и један део Александријскебиблиотеке.Преко 40.000 томова је било похрањено у силосима

близу луке коју су наводно изгорели када је Јулије Цезарзапалио флоту свог највећег ривала - Клеопатриногбрата.



б



Библиотеке у новом веку

БИБЛИОТЕКЕ У ФРАНЦУСКОЈ

Декретом од 2. новембра 1789. г. францускареволуција је национализовала црквене иманастирске библиотеке, а касније библиотеке

племића-емиграната. Тако се у поседу државе

нашло око 12 милиона књига, а однационализованих библиотека створени су тзв.књижни депои који су доживели различите

судбине. Један део је доспео у градске и школскебиблиотеке, а највећи део у Краљевскубиблиотеку у Паризу, која је 1792. г. проглашенаНационалном библиотеком Француске

П ф Б б ј



Порасту фондова ове Библиотеке знатно је допринело и увођење обавезног достављања Библиотеци једногпримерка сваке штампане књиге у земљи.

Овде је, а касније и у другим земљама, обавезни примеракимао двоструку функцију: служио је за потребе цензуре и за повећање библиотечкогфонда „у библиотеци земаљског господара који је дао за тодозволу издавачу. Од 1821. године у њој се издаје француска библиографија игодишњи попис француских докторских дисертација.Од 1882. године је уведена размена докторскихдисертација са осталим европским библиотекама, што јепрви случај на европском континенту

Благодарећи револуцији и остале научне париске



Благодарећи револуцији и остале научне парискебиблиотеке знатно обогаћују своје фондове: библиотека

Арсенала, св. Женевјеве, Мазарина и друге.Библиотека Мазарина, прва јавна библиотека Француске,

радила је свакодневно са публиком од 1643. г., а учитаоници Библиотеке посетиоци су имали нарасполагању - столове, столице, мастило, папир и пера.И даље су веома значајне манастирске библиотеке савредним колекцијама књига. Библиотека опатије св.Женевјеве сматрана је у 18. веку једном од најлепшихбиблиотека у Паризу, а библиотека манастира св. Жерменде Пре у 18. веку, била је отворена за публику сваки данчетири сата, иако није постала јавна библиотека.

Б б В ј 8



Библиотека манастира св. Виктора представљала је у 18.веку значајну јавну библиотеку у којој је читаоница зимизагрејавана, што је била ретка пракса у библиотекама тог

доба Библиотека колеџа Сорбоне, као и библиотека Париског

универзитета, основана 1770. године била је три путанедељно отворена за јавност и из које су се развиледанашње факултетске библиотеке у Паризу

БИБЛИОТЕКЕ У НЕМАЧКОЈ



БИБЛИОТЕКЕ У НЕМАЧКОЈ

И у немачком библиотекарству Француска револуција је изазвалазначајне промене.

Немачка је била састављена од низа држава и државица и није биломогуће стварати једну централну државну библиотеку, као што је тобио случај у другим земљама. Од постојећих великих библиотеканајвише се развија дворска библиотека у Минхену која постаје највећанаучна библиотека у Немачкој Јохан Шмелер и Мартин Шретингер, нарочито овај други, заслужан је

по томе што је 1819. г. израдио, поред ауторско-именског каталога ипредметни каталог целокупног фонда Библиотеке, која је у његово добаимала светски ранг. Његов предметни каталог је после предметног каталога ФранцузаБајеа, најстарији европски предметни каталог.

У време када је води Уго Блотије правник крајем 16 века



У време када је води Уго Блотије, правник, крајем 16 века,саставио је ауторско-именски каталог у две свеске. Блотије језахтевао од библиотекара да имају високошколскообразовање, знање више језика, општу научну спрему иприврженост послу. Још средином 17. века у библиотецизапочиње рад на штампаном каталогу књига, који је каснијеизашао у 10 свезака.Године 1825. Библиотека добија назив Дворске библиотеке, анакон 50-их година објављен је штампани каталог рукописнихкњига у 15 свезака.Библиотека је значајна по томе што има вредне рукописе икњиге а међу њима и неколико наших издања (Брижинскиспоменици из 10. века у рукопису, донесени овамо из

манастира Фрајзинг у горњој Баварској - најстарији текстписан латиницом – каролиншком минускулом, затим чувенисрпски псалтир из 14. века, један примерак трећег издања„Јудите Марка Марулића из 1522. г., као и велики број издањахрватских и словеначких протестантских дела из 16. века).

Дворска библиотека у Берлину настала је још око 1526



Дворска библиотека у Берлину, настала је још око 1526.године, а нагло се развија почетком 18. века. Тада добијакасно барокну дворану а право обавезног примерка стиче

1808. године.Ова библиотека је језгро данашње Немачке државнебиблиотеке у Берлину, која је настала од дворскебиблиотеке Фридриха ВилхелмаОтварањем универзитета у Берлину, Краљевска

библиотека постаје универзитетска, знатно увећава својкњижни фонд и ускоро као државна библиотека имазадатак да сакупља сву немачку књижну продукцију.Као централна библиотека Немачке израћује централне

каталоге инкунабула и централни пруски каталог



У 18 веку је значајна научна библиотека у Дрездену у којој



У 18. веку је значајна научна библиотека у Дрездену, у којојради познати библиотечки стручњак Фридрих Еберт, 1791-1834, који је објавио радове:

„О јавним библиотекама» из 1811. године и„Образовање библиотекара" из 1820. године. У периоду револуције из 1848. године јавља се идејаоснивања националне библиотеке, а 1912. г. се осниваНемачка национална библиотека у Лајпцигу.После пада фашизма развој библиотекарства је у складу саподелом Немачке на два дела - у Савезној републициНемачкој према западној пракси организације иделатности библиотечке струке, а у тадашњој Демократској

републици Немачкој у складу са социјалистичкимпринципима.

Данас после пада Берлинског зида у Немачкој имамо две



Данас после пада Берлинског зида у Немачкој имамо двенајвеће библиотеке - Државну библиотеку у Берлину иНемачку универзитетску библиотеку у Лајпцигу. Ова друга

је основана 1913. г., иницијативом удружења немачкихкњижара (ово проверити).

БИБЛИОТЕКЕ У ИТАЛИЈИ



БИБЛИОТЕКЕ У ИТАЛИЈИ

Централна национална библиотека у Риму, основана је после уједињења 1873. год. на бази фондова 69 римских манастира.

Националне библиотеке, којих у Италији има тридесетак, развијале сусе у градовима - Напуљу, Торину, Риму и другим центрима појединихпровинција.Од црквених библиотека и даље је била водећа Ватикана, која је 1888.године отворена јавности.

У 20. веку на челу јој стоји кардинал коме помажу два стручњакабиблиотекара.Данас у Италији делује неколико типова библиотека -државне,масовне, градске, библиотеке предузећа и школа и друге. У земљи непостоји јединствена централизовано руковођење мрежом библиотека.Иначе, градске-муниципалне библиотеке и народне библиотеке -комуна, још увек немају оно место које би требало да имају у развојубиблиотекарства данас.

Карактеристика библиотечког система у Италији јесте



Карактеристика библиотечког система у Италији јестепостојање мреже националних библиотека које се налазе уразним деловима земље. (Национална библиотека у

Фиренци са 3.700.000 свезака, Национална библиотека уМилану са 780.000 свезака, Национална библиотека уНапуљу са 1.500.000 свезака, Национална библиотека уРиму са 2.500.000 свезака и Национална библиотека уВенецији са 620.000 свезака). 3а разлику од западноевропских земаља, ниједна од њихније државни центар за сву штампану продукцију у земљи.Међутим, две од њих имају водеће место – Националнабиблиотека у Фиренци и Национална библиотека у Риму

БИБЛИОТЕКЕ У ЕНГЛЕСКОЈ



БИБЛИОТЕКЕ У ЕНГЛЕСКОЈ

Оснивањем Британског музеја у Лондону у новом векуЕнглеска добија своју праву националну библиотеку. Систоријом ове библиотеке уско је везано име лекара иботаничара Слоуна (Сир Ханс Слоане, 1660-1741) којисвојим завештањем оставља енглеској нацији уникатнузбирку из ботанике, зоологије и минералогије (3.516

рукописа и више од 40.000 књига). Парламент издаје 1753. године закон о оснивањуБританског музеја у чији састав улази Слоунова збирка.Данас се у центру здања налази читаоница која је 1857.

саграђена према пројекту А. Паниција

Библиотека Британског музеја има данас 12 одељења



Библиотека Британског музеја има данас 12 одељења. Прво издање каталога штампано је 1888-1905. у 393 свеске(95 томова). Велика драгоценост Библиотеке је богата

колекција инкунабула и ретких књига (око 10.000 наслова).Величина књижног фонда Библиотеке износи 6.000.000свезака. Друга важна библиотека која је у 19. веку знатнопроширена куповином читавих колекција књига, јесте

Библиотека Бодлеана у ОксфордуОсновну групу научних библиотека у Енглеској данаспредстављају библиотеке универзитета, којих има око 20.Сваки универзитет има централну библиотеку ибиблиотеку појединих факултета, катедри и колеџа. Уз Оксфордску, међу највеће универзитетске библиотекедолази и Кембриџска библиотека.

У развоју библиотечке струке значајно је име Џемса



У развоју библиотечке струке значајно је име ЏемсаБрауна који 1906. године ствара систем Предметнекласификације и Хенрија Евелина Блиса, аутораБиблиографске класификације из 1910. г. У јавним библиотекама се данас широко примењујесистем децималне класификације који је утемељио МелвилДјуи, затим УДК, а научне библиотеке примењују системкласификације Конгресне библиотеке у Вашингтону, или

УДК систем. Енглеска је прва земља која је увела системслободног приступа књижним фондовима, сређенимсистематски по гранама знања.

БИБЛИОТЕКЕ У С А Д-у



БИБЛИОТЕКЕ У С А Д- у

Крајем 18. века јавља се нови тип библиотека, тзв. јавнебиблиотеке (Public Libraries).Прве јавне библиотеке основане су у Питерсброу у Њу

Хемпширу 1833. г. на основу закона из 1821. г. који једопуштао да се један део пореза може употребити за тесврхе.

Тридесетих година 20. века нагло су се развиле јавнебиблиотеке које су средишта библиотечког услуживања уземљи.Ове библиотеке много су унапредиле и дотације разних

корпорација, на пример Карнеџијева корпорација која је наразвој ових библиотека утрошила више од 65 милионадолара.

У 20 веку посебно су се развиле универзитетске



У 20. веку посебно су се развиле универзитетскебиблиотеке као последица великог броја уписанихстудената.

Данас више од 20 америчких универзитетских библиотекаимају велике колекције књига, а највећа је библиотека универзитета у Харварду која има преко 6 милиона књига и у њој ради 170 службеника. Типична америчка универзитетска библиотека има ова

обележја: магацин са compactus полицама, општучитаоницу, просторије за уџбенике и приручнике саслободним приступом полицама, читаоницу за реткекњиге и читаоницу за забавну и сличну литературу.

У одвојеним библиотекама, филијалама, књиге су сређенепо научним дисциплинама. Веома су развијене испецијалне библиотеке, често велике као универзитетске ислуже за специјална изучавања и потребе егзактних ихуманитарних наука

У 19. веку започела је рад највећа библиотека у САД,



У 19. веку започела је рад највећа библиотека у САД,Конгресна библиотека у Вашингтону. Основана је 1800.године, на предлог председника Џеферсона. Конгрес даје

5000 долара за куповину књига и организовањеБиблиотеке. Средином нашег века имала је око 1500службеника и годишњи буџет од 10 милиона долара. САД немају уведен систем обавезног примерка већКонгресна библиотека добија два издања америчких

издања које аутори по закону о ауторском праву морајудоставити Библиотеци.

Прва правила за каталогизацију изашла су 1890., а 1908.



Прва правила за каталогизацију изашла су 1890., а 1908.године излази Англоамерички правилник закаталогизацију

У области класификације највише је у применидецимална класификација Мелвила Дјуија која сепримењује у 80% америчких библиотека. Други познатисистем библиотечке класификације је класификацијаКонгресне библиотеке од 1879. г., који се употребљава у око

13% америчких, најчешће великих научних библиотека.

БИБЛИОТЕКЕ У СССР-у, РУСИЈИ



БИБЛИОТЕКЕ У СССР у, РУСИЈИ

Руске библиотеке имају традицију још од 10. в. које сеналазе у неким манастирима, тада главним расадницимакњига

Прву манастирску библиотеку основао је кијевски кнез Јарослав Мудри (1037.) при катедрали у Кијеву.Штампање књига почело је у Русији средином 16. века

Реформе Петра II из области културе значајне су и заразвој библиотека тог временаВек просвећености имао је у Русији снажан одјек, па је товреме оснивања руских универзитета и академија наука са

библиотекама у свом саставу. Царска јавна библиотекаоснована је 1828. у Петрограду (данас Санкт-Петербург), а1861. г. пренесена је у Москву.

Московски универзитет основан је 1755. године, а годину



у р ј 755 д , д удана касније Универзитетска библиотека. После победе Октобарске револуције 1917.,библиотекарство се развијало у складу са организацијом народног просвећивања. У овом захтевномпослу велики значај је имао В.И. Лењин, који је одиграопресудну улогу у развоју совјетског библиотекарства угодинама иза револуције.

БИБЛИОТЕКЕ У СРБИЈИ



У српској средњовековној држави су постојалебиблиотеке на двору Стефана Немање (1114-1200), док су

његови синови Стефан (1196-1227.г.) и Сава (1174-1235.г.)нарочиту пажњу посвећивали књигама. Српско средњовековно рукописно наслеђе (бројнисачувани рукописи, преписи и верзије старих текстова)

потврђује претпоставку да су манастирске библиотеке,почев од 12. века, биле значајна средишта културногживота.

Формирање библиотеке било је могуће већ приликом



Формирање библиотеке било је могуће већ приликомоснивања манастира.О томе сведоче записани подаци у типицима св. Саве. УКарејском типику (1199) прописан је посебан режим за

књиге у манастиру и проглашено начело неотуђивостиманастирских књига.И у Хиландарском типику Св. Саве, упоредо са другимлитургијским предметима, помиње се прилагање књигаприликом оснивања манастира. Манастирска библиотека је својим садржајем моралазадовољити најнужније литургијске потребе, па је збиркаобухватала најмање дванаест књига.Било је и богатијих библиотека, од којих су неке

делимично сачуване до данас: у манастирима Хиландар,Дечани, Жича, Пећка патријаршија и другим.

ф



Сачувани извори сведоче да је у Расу, на двору СтефанаНемање (12. век), постојала библиотека. Биографи св.Саве (1175-1235), Доментијан и Теодосије забележили су да

су се на том двору рано почели бавити књигама. После оснивања Хиландара и његове библиотеке, од 13.века надаље, осниване су библиотеке у манастиримаСтуденица,Жича, Сопоћани, Милешева, Дечани, Пећ,

Грачаница, Манасија, Морача, Пива, Св. Тројица крајПљеваља, те Ковин, Крушедол, Хопово и др.

Познато је да су поједини српски владари имали својеб б



библиотеке.Сачувани су примерци књига из библиотека краљеваВладислава, Уроша и Милутина (добијали су књиге из

Хиландара, наручивали преписе, даривали књигамацркве и манастире и неговали преписивачку делатност насвојим дворовима). Почетком 15. века у Београду је, на двору Стефана

Лазаревића, постојала велика дворска библиотека.Доказа за то има у летописима и другим изворима, асачуване су и две књиге са записом да су припадаледеспоту Стефану. У манастиру Ресави (Манасија), његовој задужбини,радила је у то време велика скрипторија.Рукописи настали у њој вековима познати су по добромквалитету преписа.

С падом Смедерева и пропашћу деспотовине (1459)



д д р р у д ( 459)прекинут је плодан период у развоју српског народа.Османлије уништавају све световне институције, па ибиблиотеке.

Само су Црква и манастири наставили у скромнимоквирима да чувају традицију писмености и негујупреписивачку делатност. Извесне покушаје за оснивање библиотеке чинио је ицар Душан (1308-1355.г.), после своје посете Дубровнику.Има извесних доказа да је Стефан Лазаревић 1389-1427.г.који се и сам бринуо за преписивање књига, имао својубиблиотеку. Такође се зна за деспота Ђypђa Бранковића (око 1375-1456.г.) да је имао библиотеку коју су наследили његовисинови и други чланови породице Бранковића.

Чувени Минхенски псалтир припадао је ЂурђуБранковићу. Вероватно су и други српски феудалциимали своје библиотеке.

Н ј ј б б ј

http://www.spc.yu/Hilandar/Riznica/riznical.html




Најстарија црквена библиотека јесте она у манастиру Хиландар, у којој се осам векова без прекида сакупљанепроцењиво културно благо.Књиге и друге публикације стизале су као поклони, али

је фонд увећаван и преписивањем у самом манастиру. Данас фонд чине рукописи и штампане књиге,разврстани у неколико колекција. Најпознатији деофонда су збирке ћирилских рукописа од 12. до 19. века саоко 1000 јединица, као и збирке грчких рукописа са око 10

кодекса и "филада" од 11. до 19. века. Ту је збирка старесрпске штампане књиге од 15. до 17. века.Поред библиотеке у Хиландару и библиотеке Српскецрквене православне општине у Трсту, БиблиотекаСрпске православне епархије будимске у Сентандреји

спада у ред најзначајнијих српских културнихинституција изван граница наше земље.

Фонд сентандрејске библиотеке обухвата књиге настале у





р ј у ураздобљу од 15. до 20. века писане у многим скрипторијама

у Србији и Угарској и штампане у познатим старим

штампаријама у Венецији, Бечу, Кракову, Лајпцигу, Халеу,Паризу, Трсту, Москви, Будиму, Београду, Солуну, као иретка издања грађанске штампе 18. и 19. века, као и књигеиз свих области науке на страним језицима и лепекњижевности. На самом почетку 18. века постављени су темељиПатријаршијској библиотеци .Две збирке књига, једна српске митрополије у СремскимКарловцима, друга митрополија у Београду, спојене су у

једну библиотеку уједињењем двеју митрополија 1726.године.

О тој библиотеци сведоче потписи из 1726. године. Због



јаустроугарског рата Патријаршијска библиотека јепочетком 1737. године пренета из Београда у Сремске

Карловце.Ратови су изазвали често сељење Патријаршијскебиблиотеке: 1790. у Сентандреју, 1848-1849. (за време мајскереволуције) у Београд, а 1941. године у Загреб (усташе су језаплениле).После 1946. године сачуване књиге враћене су у Београд.Фондови Патријаршијске библиотеке данас обухватајупреко 120.000 књига и око 400.000 бројева часописа,велики број рукописних књига из раздобља 14-18. века,рукописе Јована Рајића, инкунабуле, старе карте ибиблиотеке Захарија Орфелина, Стефана Стратимировића,

Илариона Руварца, Богословског училишта, СтефанаИлкића и Стефана Ђурђевића.

Иако у доба Првог српског устанка није било услова за

http://www.spc.yu/Cyr/biblioteka.html





подизање просветних установа, ипак су тада учињенипочетни кораци.Осим основних школа, формирана је Велика школа којој

је Доситеј 1808. године поклонио своју библиотеку. То је прва школска библиотека у Србији. Међутим, прекретница у културном и просветномживоту Србије настала је тридесетих година 19. века, када

је, по добијању хатишерифа, створена могућност да сеоснивају установе за образовање и културу.Поред отварања школа покрећу се прве новине, оснивајусе Лицеј, Музеј, Друштво српске словесности и неколикобиблиотека. После прве државне библиотеке, основане 1815. годинепри Књажевској канцеларији, библиотека у

канцеларијама нахијских старешина (1826. и 1829. г.) искромних школских библиотека, оснива се библиотека уБеограду 1832. године зачетак будуће Народнебиблиотеке.

У раздобљу снажнијег културног успона, од 1832. до 1845.

http://www.nbs.bg.ac.yu/s0.htm



р у ј у ур у 3 45године, поред Народне библиотеке, настају сви типовибиблиотека школске, специјалне, научне и читалишта, каопретече јавних народних библиотека.

Основни фонд новоосноване Народне библиотеке чинилису поклони. Библиотека је у години оснивања одлуком кнезаМилоша добила и обавезни примерак, чиме су јој одређенистатус и функција државне националне библиотеке.Нарастала је постепено - у сталној борби за минималнерадне услове и одговарајући смештај.Пресељена је у Крагујевац (1833), затим враћена у Београд(1835), а онда по Београду сељена до 1853. године, када добијапрвог "правителственог" библиотекара Филипа Николића.

Тада почиње стручно уређивање Библиотеке и развој





Тада почиње стручно уређивање Библиотеке и развојсрпског библиотекарства.Николић је издвојио основне и посебне фондове,

израдио инвентаре, ауторски и предметни каталог и прваПравила за Библиотеку.Њега наслеђује Ђура Даничић, који је од 1853. до 1859.године обавио низ значајних послова, утврдиоконцепцију набавне политике, започео израду текућенационалне библиографије, проширио обавезни

примерак на периодику, утврдио карактер и имеБиблиотеке, увео заштиту књижног фонда и редовнообавештавање јавности публиковањем годишњегизвештаја о раду Библиотеке. У периоду од 1870. до 1900. године Народна библиотека

се развија у повољнијим друштвеним и културнимприликама и постаје једна од најзначајнијих културнихинституција у Србији.

Њоме руководе и развијају је истакнути јавни и научниј ј С ј Н ћ ( 86 8 )



радници, од којих је Стојан Новаковић (1869-1874) учинионајвише.Поред унутрашњег уређења Библиотеке и унапређења

стручних послова, Новаковић је успео да се законом 1870.године обезбеде за Библиотеку три обавезна примерка и дасе помогне развој школских и народних библиотека у

унутрашњости.Започео је издавачку делатност објављивањем серијештампаних каталога Народне библиотеке и наставио рад

на текућој библиографији.Његовом заслугом донет је 1881. године Закон о Народнојбиблиотеци и Музеју. После Новаковића на челу Народне библиотеке били су

Јован Бошковић, Нићифор Дучић, Милан Ђ. Милићевић,

Драгиша Станојевић, Стојан Протић и Љубомир Јовановић, који су обезбедили даљи развој Библиотеке.

Почетком 1901. године Библиотеком руководи Јован Томић.Ос зас а за а ређе е ра а за развој р



Осим заслуга за унапређење рада и за развој другихбиблиотека, њему је припала дужност да обновиБиблиотеку, која је тешко страдала у току Првог светског

рата(1914 - 1918) Уништен је већи део рукописа, књига, часописа, новина иархивске грађе; инвентарске књиге и каталози заувек суизгубљени, а зграда је делом разорена. У немачком бомбардовању Београда, 6. априла 1941. године,Народна библиотека је изгорела до темеља. Уништени су књижни фонд од око 500.000 свезака, збиркаод 1.424 ћирилска рукописа и повеља од 12. до 18. века,картографска и графичка збирка са 1.500 јединица, збиркеод 4.000 наслова часописа и 1.800 наслова новина, богатиархив турских докумената о Србији и српско-турска

преписка. У пламену су нестали и сви инвентари и каталозиБиблиотеке.

Народна библиотека је дочекала ослобођење (1944) са



Народна библиотека је дочекала ослобођење (1944) саоко 5000 књига и других публикација.Од маја 1945. године почиње интензивно обнављање ипопуњавање фондова.Библиотеци су додељене Дворска библиотека,Библиотека Сената, део Библиотеке Народне скупштинеи Библиотека Друштва Св. Сава.Откупљене су многе приватне библиотеке, а стижу ипоклони из земље и иностранства.Након стручног сређивања и отварања за јавност (1947.године), Народна библиотека усмерава своју делатност ина формирање и развој мреже библиотека у Србији,преузимајући и старање о усавршавању библиотечкихстручњака.

У нову, модерну, зграду Народна библиотека се уселила 6.априла 1973 године



априла 1973. године. Унапређује се библиотечка делатност, обнавља сеиздаваштво објављивањем штампаних каталога, српскеретроспективне библиографије, описа ћирилскихрукописа, фототипских издања; уводе се нове технологије истандарди и ствара јединствени библиотечко-информациони систем.Народна библиотека данас поседује око пет милионабиблиотечких јединица.

Посебну вредност представљају рукописне књиге од 13. до18. века, инкунабуле и старе српске штампане књиге од 1494.до 1638. године, збирка отисака са старих српскихдрворезних плоча од 16. до 18. века, као и микрофилмови

јужнословенских ћирилских рукописа из земље ииностранства. Аутоматизовани каталог и базе података омогућавају брзоинформисање корисника.

Библиотека Матице српске



Библиотека Матице српске Срби у Угарској основали су 1826. године у Пешти Матицу

српску, чији је основни циљ био "распрострањенијекњижества и просвештенија народа србског, то јест да секњиге србске рукописне на свет издају и распрострањивају".Ради остваривања овог циља, 1838. године отворена је за

јавност Библиотека Матице српске. Библиотека је свој фонд стварала поклонима (најзначајнијису поклони личне библиотеке Платона Атанацковића и СавеТекелије) и, посебно, разменом Летописа Матице српске,покренутог 1825. године.

Библиотека се заједно са Матицом српском пресељава у

http://www.maticasrpska.com/

http://www.maticasrpska.com/



Библиотека се, заједно са Матицом српском, пресељава уНови Сад 1864. године и нараста захваљујући широкоразвијеној размени, куповини, откупу и завештањем

приватних библиотека.Обавезни примерак прима од 1948. године, а 1976. годинепроглашена је за централну библиотеку Војводине.Носилац је библиотечко-информационог система.Библиотека Матице српске поседује највећу збирку

ћирилских рукописних књига, почев од 13. века, као изначајне рукописне и старе штампане руске, украјинске,грчке, француске, мађарске и румунске књиге.Фондови обухватају око 200.000 књига, 220.000 годиштановина и часописа (25.000 наслова) и преко 400.000 јединицадругог библиотечког материјала.Опремљена рачунарском техником, Библиотека преко свогРефералног центра обезбеђује све потребне информације закултурно-историјска истраживања.

Библиотека Српске академије наука и уметности

http://www.bib.sanu.ac.yu/

http://www.bib.sanu.ac.yu/



настала је из Библиотеке Друштва српске словесности 1842.године, као прва научна библиотека.Брзи раст фондова Библиотека бележи од 1846. године, спубликовањем Гласника Друштва српске словесности, којиразмењује за издања страних научних друштава и академија.Библиотека је настојала да прикупи и сачува старе српскекњиге и историјску грађу, као и савремене публикације из

земље и иностранства.После Другог светског рата Библиотеци Српске академијенаука и уметности обезбеђени су услови за систематски растфондова.

Рад с корисницима почео је 1952. године. Библиотека



д р ц ј 95 драсполаже фондом од преко милион књига, око 10.000хиљада наслова периодике и друге грађе.

Главни део фонда чине издања домаћих и странихакадемија наука, научних друштава и универзитета.Део фонда обухвата књиге о српском народу, а југославика

је заступљена најважнијим издањима.Фонд старе и ретке књиге садржи око 7.000 свезака, као и

мноштво старих и ретких часописа и новина.Значајне су и посебне библиотеке, легати истакнутихнаучника и јавних радника и богат фонд приручнелитературе.

Из првих школских библиотека, које се оснивају поварошима и селима, формирају се и Библиотека Богословије



варошима и селима, формирају се и Библиотека Богословије(1836.г.), Библиотека Лицеја (1838. односно 1844.г.),Библиотека Војне школе (1837.г.) и Библиотека

Артиљеријске школе (1850.г.).До средине века јављају се и стручне, специјалне,библиотеке: Музичка (1835.г.), Позоришна (1841.г.) ибиблиотеке при министарствима (1842, 1847. и 1850. године). Лицејска библиотека, "општа за све науке, за цео Лицеј",основана је 1844. године.

Основ библиотечких фондова чинили су поклони , иако јеБиблиотека одмах по оснивању добила право на обавезнипримерак.Приликом прерастања Лицеја у Велику школу, 1863. године,библиотека је предата Народној библиотеци на чување.Задржана је само стручна литература, која је каснијечинила основ Опште библиотеке Велике школе.



У послератним годинама Универзитетска библиотека"Светозар Марковић" обновила је рад попунила своје



Светозар Марковић обновила је рад, попунила својефондове и постепено израстала у једну од највећихбиблиотека и информационо-реферални центар

Универзитета у Београду. Поседује фонд од око 1,500.000 библиотечких јединица, сааутоматизованим каталогом и другом савременомопремом и могућностима за on-line i off-line претраживања.Библиотека располаже и вредним фондом старе и реткерукописне и штампане књиге и архивском грађом.



ЧИТАЛИШТА Почев од четрдесетих година 19. века иницијативом

грађана оснивају се читалишта, чији су циљ билизаједничка набавка новина и књига, читање и састајање. Убрзо су читалишта постала културни центри заобразовање и просвећивање народа и неговањенационалне свести.

Читалишта се ангажују у оснивању позоришта,покретању новина и сакупљању народног и музејскогблага. Прво читалиште, Србско читалиште, основано је у

Београду 1846. године, а затим се читалиста оснивају уСмедереву , Крагујевцу, Пожаревцу, Ужицу и Неготину .

До краја осамдесетих година основано је 79 читалишта,која су допринела просветном и културном напретку

http://www.biblioteke.org.yu/smederevo/index.html

http://www.biblioteke.org.yu/negotin/index.html


http://www.biblioteke.org.yu/smederevo/index.html



која су допринела просветном и културном напреткународа.Крајем 19. века оснивање читалишта стагнира, те долази до

њиховог постепеног гашења.Оснивање већег броја школских и специјалнихбиблиотека, те већа доступност књиге и штампе, учинилису да читалишта изгубе основни смисао.

Иницијативу грађана замењује држава отварањем јавних,

народних, библиотека.Поред народних библиотека, осниваних уз сарадњу сгимназијама у Крагујевцу (1866) и Крушевцу (1868), држава иНародна библиотека у Београду настоје да се библиотекеоснују и у другим местима.Почетком 20. века отворено је више библиотека уградовима и варошима у којима су читалишта ранијеразвила свест о значају књиге и читања - у Нишу (1903),Свилајнцу (1905) и још 74 библиотеке до 1912. године.

У Балканским ратовима и Првом светском рату уништен је






У Балканским ратовима и Првом светском рату уништен јевелики број библиотека, које се обнављају после 1918.године.

Уз помоћ Министарства просвете и општинских власти до1928. године основано је више од хиљаду библиотека свихтипова, укључујући и библиотеке удружења, радничкихдруштава, као и певачких и других дружина.

У току Другог светског рата уништено је или опљачкано 177библиотека.Окупатор и усташе уништавали су српску ћирилску књигу,црквене библиотеке, а добар део факултетских библиотеканестао је у пожарима.

После рата библиотеке се обнављају и оснивају се нове



После рата библиотеке се обнављају и оснивају се новесвих типова, а највише је народних библиотека.Повољне услове за оснивање и рад обезбеђује Закон о

библиотекама (1960. и 1965), односно Закон о библиотечкојделатности (1994).Међу многим новооснованим библиотекама приминистарствима, установама, институтима, музејима,архивима, као и у свим градовима и општинама РепубликеСрбије, издваја се Народна и универзитетска библиотека уПриштини (1962). Њен књижни фонд, од око милион наслова, чинепревасходно књиге на српском језику, уз велики бројкњига на албанском и турском језику.Од краја деведесетих година прошлог века, њен фонд јеизмештен из Приштине.



Данас у Србији постојиоко четири хиљадебиблиотека повезаних у

јединствен библиотечко-

информациони системРепублике.http://www.biblioteke.org.y u/istorija/index.html

savremeno bibliotekarstvo - osnove

Documents