savremena teorija evolucije, nemanja jovanovic i stefan gacic

Osnove savremene teorije revolucije postavljene su tridesetih i cetrdesetih godina dvadesetog veka. Principi moderne genetike kombinovani su sa Darvinovim tumacenjem evolucije putem prirodne selekcije a istrazivanje je usmereno na populaciju i njihovu geneticku strukturu.

Za savremenu teoriju evolucije se ne moze reci da ima jednog autora niti jednu godinu u kojoj je formulisana. Ona je rezultat rada velikog broja naucnika u razlicitim oblastima – od matematicke populacione genetike do molekularne biologije.

Stefan Gacic i Nemanja Jovanovic

Savremena teorija evolucije

1. Mutacije2. Geneticki drift (geneticka slucajnost)3. Protok gena4. Prirodna selekcija


Evolucioni mehanizmi

• Mutacije su veoma vazne za evoluciju kao glavni

izvor geneticke varijabilnosti u populacijama. Bez

toga se ne bi moglo govoriti o evolucionim

promenama , o prilagodjavanju ili postanku vrsta.

Mutacijama nastaju nove geneticke varijante i

time se obezbedjuje varijabilnost ,,sirov materijal”

na koji zatim moze da deluje prirodna selekcija.

• Npr. razlicite varijante boje tela mogu da

nastanu kao rezultat mutacija, a neka od njih ce u

odredjenoj sredini omoguciti bolje prezivljavanje

od ostalih.

• Mutacije se ne desavaju zato da bi organizam bio

prilagodjen odredjenoj sredini.Mutacije se

jednostavno desavaju a na osnovu efekta one

mogu biti korisne ili stetne – u zavisnosti od toga

kako uticu na prezviljavanje i reprodukciju. Ako

nemaju uticaja kazemo da su neutralne. Mutacija

na pojedinacnom genu je vrlo redak

dogadjaj.Ucestalost korisnih mutacija povecava se

jer njihovi nosioci mogu da ostave veci broj

potomaka. Stetne mutacije prirodna selekcija

eliminise iz populacije, mada se one ipak

odrzavaju,u malim ucestalostima, jer se proces

mutacije idalje odvija.

Mutacije


Razlicite varijante boje ljusture nastaju kao rezultat mutacija

• Promene ucestalosti genskih alela u

populacijama mogu biti i rezultat

slucajnosti. To se naziva geneticki drift.

• Kroz generacija dolazi do slucajnih,

nasumicnih promena u ucestalostima

alela. To moze da se zavrsi potpunim

gubitkom jednog od alela, odnostno

smanjenjem varijabilnosti. Ako neki redak

alel poseduje samo nekoliko jedinki u

populaciji, moze se desiti da on ne bude

prenet u sledecu generaciju.

• Te slucajne promene su izrazene u

populacijama male brojnosti. Npr.

populacije ugrozenih vrsta. Smanjenje

geneticke varijabilnosti cini ugrozene

vrste jos ugrozenijim. Mnoge populacije

prolaze kroz fazu naglog smanjenja

brojnosti sto moze da dovede do znatnih

promena njihove genetike.

Geneticki drift


Naglo I veliko smanjenje brojnosti populacije moze bitno da promeni njenu genetiku

• Kada geni predju iz jedne populacije

u drugu i postanu deo njenog

genskog fonda to se naziva protok

gena. On se ostvaruje kretanjem

jedinki ili prenosenjem polena i

semena kod biljaka. Razmenom gena

populacije postaju slicnije po

genetici. Ako nesto ometa protok

gena populacije ce biti sve razlicitije.

• Ovo je jedan od nacina da se u

populaciji pojave novi geni kojih

ranije nije bilo. Protok gena menja

postojece ucestalosti alela. Velicina

promene zavisi od toga koliki je

protok gena i kolike su geneticke

razlike izmedju dve populacije.

Protok gena


Protok gena moze se ostvariti i prenosenjem polena ili semena

• Predstavlja uspesnije prezivljavanje

i reprodukciju nekih genetickih

varijanata u odnosu na druge u

odredjenim uslovima. Prirodna

selekcija deluje kada postoje razlicite

geneticke varijante koje se razlikuju

po adaptivnoj vrednosti, tj. po tome

koliko preko svojih potomaka

doprinose genskom fondu genske

generacije.

• Na razlicito prezivljavanje uticu

mnoge osobine – otpornost prema

bolestima, sposobnost izbegavanja

predatora I tako dalje. Svaka

nasledna osobina koja svojim

nosiocima omogucuje da ostave veci

broj potomaka nego oni koji tu

osobinu nemaju naziva se adaptacija.

• Delovanjem prirodne selekcije

populacije se menjaju, ova pojava

naziva se industrijski melanizam.

Prirodna selekcija


Evolucione novine su slozene adaptacije, sistemi adaptacija – kljucne osobine koje bitno menjaju odnos organizma i sredine, npr. pojava jajeta. (Sto je kopnenim kicmenjacima omogucilo da se razmnozavaju van vodene sredine).

Evolucioni mehanizmi deluju zajedno u prirodi. Direkciona selekcija Stabilizaciona selekcija



THE END

savremena teorija evolucije, nemanja jovanovic i stefan gacic

Documents