sastav i stuktura asembleje mollusca u reci jošanici · kopnene vode su međusobno izolovane i...

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO - MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

ANA MARKOVIĆ

Sastav i stuktura asembleje Mollusca u reci Jošanici

MASTER RAD

Niš, 2018.

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO - MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Sastav i stuktura asembleje Mollusca u reci Jošanici

MASTER RAD

Kandidat: Mentor:

Ana Marković 214 Dr Ana Savić

Niš, 2018.

UNIVERSITY OF NIŠ

FACULTY OF SCIENCE AND MATHEMATICS

DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY

Composition and structure of Mollusca assemblage at

Jošanica River

MASTER THESIS

Candidate: Menthor:

Ana Marković 214 PhD Ana Savić

Niš, 2018.

Biografija kandidata

Ana Marković rođena je 30. septembra 1992. godine u Nišu. Osnovnu školu „Učitelj

Tasa“ u Nišu završila je 2007. godine sa odličnim uspehom, kao nosilac Vukove diplome.

Gimnaziju „Svetozar Marković“ u Nišu završila je 2011. godine.

Prirodno - matematički fakultet, Univerziteta u Nišu, upisuje 2011. godine na Departmanu za

biologiju i ekologiju. Osnovne akademske studije završava 2015. godine i iste godine upisuje

master akademske studije, na smeru Ekologija i zaštita prirode.

Zahvalnica

Neizmernu zahvalnost dugujem svom mentoru, Dr Ani Savić, na ukazanom

znanju, saradnji i stručnom usmeravanju tokom godina studija, kao i tokom

izrade ovog master rada.

Zahvaljujem i koleginicama, a pre svega prijateljima Dijani Vidić, Maji

Jovanović i Tijani Živković na timskom radu u toku istraživanja, kao i

podršci tokom izrade samog rada.

Najveću zahvalnost dugujem svojoj porodici na neizmernoj podršci i ljubavi

koju mi pružate. A naročito se zahvaljujem mojoj majci koja me je motivisala i

dizala uvek kad bih pala.

Ovaj rad posvećujem mojoj dragoj baki Divni.

Hvala vam, bez vas danas ne bih bila to što jesam.

SAŽETAK

U ovom radu analizirana je sezonska dinamka makrozoobentosa reke Jošanice, koja se

nalazi u okolini Soko banje, u periodu od novembra 2016. godine do maja 2017. godine. Akcenat

je posebno stavljen na klasu Gastropoda i Bivalvia, odnosno na familije kojima su ove klase

predstavljene.

U toku tri perioda, jeseni, zime i proleća, konstatovan je vrlo sličan broj jedinki na

lokalitetima, što ukazuje na slabo izraženo sezonsku dinamiku makroinvertebrata u reci Jošanici,

čemu je verovatno uzrok konstantan uliv termalnih pritoka nešto iznad proučavanih lokaliteta.

Konstatovana je zajednica makroinvertebrata koja broji 4005 jedinki, koje spadaju u 14 redova

sa 30 familija. Takođe u okviru klase Gastropoda je konstatovano je prisustvo 4 familija iz 3 reda

ove klase, kao i jedna familija iz klase Bivalvia.

Analizirana je i sezonska dinamika diverziteta zajednice makroinvertebrata upotrebom

odgovarajućih indeksa: Shennon Viner-ovog i Simpson-ovog. Na osnovu Familijarnog biotičkog

indeksa (FBI) je određen kvalitet vode na istraživanim lokalitetima. Vrednosti FBI su: u toku

jeseni 3,67; u toku zime 3,87; 4,02 u toku proleća. Ove vrednosti ukazuju da je najbolji kvalitet

vode u toku jeseni, i tada voda spada u I klasu kvaliteta vode ili prirodno čiste vode. U toku zime

i proleća, kvalitet vode spada u II klasu, ili slabo organski zagađene vode.

Ključne reči: makrozoobentos, Mollusca, Gastropoda, Bivalvia, sezonska dinamika, Shennon

Viner-ov indeks, Simpson-ov indeks

ABSTRACT

In this paper we analysed the seasonal dynamics of the macrozoobenthos of the Jošanica

River, which is located in the surroundings of Soko Banja, in the period between November

2016 and May 2017. The emphasis is especially placed on the class of Gastropoda and Bivalvia,

or the families to whom these classes are presented.

During the three seasons, autumn, winter and spring, a very similar number of individuals

were found on the analyzed localities, which indicates a weakly expressed seasonal dynamics of

macroinvertebrates in the Jošanici River, which is probably the cause of the constant flow of

thermal tributaries just above the studied sites. A macrozooinvertebrate community has been

established, it contains 4005 individuals, placed in 14 order with total of 30 families. Also, in the

Gastropod class, the presence of 4 families from the 3 order of this class, as well as one family

from the Bivalvia class, was established.

The seasonal dynamics of diversity of the macroinvertebrate community were analyzed

using appropriate indexes: Shennon Winner and Simpson. On the basis of the Familial Biotic

Index (FBI), water quality at the researched locality was determined. The values of the FBI are:

during the fall of 3.67; during winter 3.87; 4,02 during the spring. These values indicate that the

best water quality is during the autumn, thus the water is in the first class of water quality or

naturally pure water. During winter and spring, water quality belong to second class, or poorly

organic contaminated water.

Key words: macrozoobenthos, Mollusca, Gastropoda, Bivalvia, seasonal dynamics,

Shennon Viner index, Simpson index

1

SADRŽAJ

I. UVOD ..................................................................................................................................................... 2

1. Tekuće vode – reke ........................................................................................................................... 3

2. Osnovne karakteristike filuma Mollusca ........................................................................................... 5

2.1. Osnovne karakteristike klase Gastropoda ................................................................................ 5

2.2. Osnovne karakteristike klase Bivalvia ....................................................................................... 8

3. Pregled dosadašnjih istraživanja ..................................................................................................... 10

II. MATERIJAL I METODE ......................................................................................................................... 11

2.1. Ciljevi istraživanja ........................................................................................................................ 11

2.2. Područje istraživanja ........................................................................................................................ 12

2.3. Uzorkovanje makroinvertebrata ...................................................................................................... 13

2.4. Identifikacija makroinvertebrata ................................................................................................ 16

2.5. Metode za analizu zajednica makroinvertebrata ....................................................................... 17

III. REZULTATI ....................................................................................................................................... 20

IV. DISKUSIJA ........................................................................................................................................ 42

V. ZAKLJUČAK .......................................................................................................................................... 45

VI. LITERATURA .................................................................................................................................... 46

2

I. UVOD

Voda predstavlja jednu od najrasprostranjenijih materija u prirodi, čije su fizičke i

hemijske osobine dobro poznate. Upravo zbog tih osobina, voda je neophodna za održavanje

života na Zemlji - život je u njoj nastao i ona čini 30-95% građe svake ćelije (Simić et al., 2009).

Voda zauzima gotovo ¾ Zemljine površine. Od toga 97.5% pripada velikim morskim

prostranstvima, 2% pripada glečerima, a samo 0.5% čine kopnene vode (jezera, reke, bare i

podzemne vode) (Savić, 2010) (Slika 1).

Prirodne vode na zemlji mogu biti;

1) morske ili slane,

2) kopnene brakične ili slano-slatke,

3) kopnene slatke (rečne, jezerske, podzemne, izvorske, mineralne),

4) meteorske (kišnica, sneg, led) (Savić, 2010).

Slika 1. Raspodela vode na Zemlji (www.vodovodnk.me/sdv.php)

3

Kopnene vode se dele na podzemne i površinske. Površinske vode nastale su od

atmosferskih padavina ili otapanjem lednika. Kopnene vode su međusobno izolovane i prolaznog

su karaktera, tako da se mogu pratiti promene koje se dešavaju u njima (Grginčević et al.,1998).

Podela i klasifikacije kopnenih voda može se vršiti prema kretanju. Prema tome da li se kreću ili

relativno miruju, možemo ih podeliti na tekuće (lotički ekosistemi) i stajaće (lentički ekosistemi)

(Simić et al, 2009).

1. Tekuće vode – reke

Reke su najznačajnije tekuće vode koje najčešće počinju izvorom, koji se zatim

transformiše u brzotekuće reke i završavaju kao sporotekuće nizijske reke. Napajaju se kopnenim

oticanjem, podvodnim curenjem i vodama koje nastaju otapanjem snega i glečera. Direktne

padavine donose samo neznatne količine vode. Većina reka nastala je u procesima koji su se

događali u poslednjem postglacijalu (Radulović i Teodorović, 2011).

Od izvora do ušća menja se brzina toka, tip dna, temperatura kao i hemijski sastav vode.

U rečnom toku od izvora nizvodno uglavnom razlikujemo: gornji, srednji i donji tok reke (Simić

et al, 2009).

Gornji tok – osnovne osobine ovog dela reke su velika brzina vode, dno je uglavnom

kamenito i stenovito, temperatura je niska i ujednačena tokom cele godine, voda je veoma

prozračna sa dosta rastvorenog kiseonika. U ovom delu reke najčešće živi zajednica

makroinvertebrata koju čine stenotermni organizmi sa dorzoventralno spljoštenim oblikom tela,

poseduju specifične organe za pričvršćavanje, kao i druge morfo-anatomske adaptacije uslova

sredine (Grinčević et al.,1998).

Srednji tok – osnovne osobine ovog dela reke su umerena brzina vode, peskovito i

šljunkovito dno, umerena temperatura sa većim godišnjim kolebanjem, prozračnost je manja i

manje kiseonika, a više ugljen dioksida. U ovom delu reke žive makrozoobentosni organizmi

(euritermni), koji mogu da se zarivaju u muljevitu podlogu i raspoređuju se po dnu prema prirodi

podloge (Grinčević et al.,1998).

4

Donji tok – osnovne osobine ovog dela reke su mala brzina mutne vode, peskovito i

muljevito dno sa puno detritusa, visoka temperatura (zimi se spušta), velika kolebanja

temperature, mala prozračnost, leti uglavnom veoma malo kiseonika. Zbog male brzine vode

ovde žive organizmi koji su karakteristični za stajaće vode, makrozoobentosni organizmi ovog

područja poseduju posebne adaptacije (Grginčević et al.,1998).

Kopnene vode se odlikuju velikim diverzitetom akvatičnih biocenoza. Akvatične

biocenoze nisu slučajne skupine vrsta u biotopu, već su integrisane celine čiju dinamiku regulišu

posebne zakonitosti. Struktura ovih biocenoza zavisi od svih uticaja koji vladaju u datoj vodenoj

sredini, ali i od opštih klimatskih prilika. Promenom ovih uticaja menja se i struktura biocenoza,

a posebno su izražene promene koje se dešavaju pod uticajem antropogenog faktora. Promene

antropogenog karaktera, naravno, negativno utiču na živi svet u vodi. Kako se pogoršavaju

uslovi životne sredine zagađivanjem, iz zajednice se isključuju najosetljiviji članovi, pa se na taj

način heterogene zajednice zamenjuju homogenim, sa malim brojem članova ali sa velikom

abundancom. Na osnovu ovakvih promena može se određivati kvalitet životne sredine.

Živi organizmi koji izgrađuju akvatične biocenoze označavaju se kao hidrobionti. U

ovu grupu organizama spadaju akvatični mikroorganizmi, akvatične biljke (hidrofita) i akvatične

životinje (Savić, 2010).

Od akvatičnih životinja svakako treba spomenuti slatkovodne beskičmenjake, koji se često u

literaturi diferenciraju na osnovu njihovih dimenzija na mikroinvertebrate (beskičmenjaci

mikroskopskih dimenzija) i makroivertebrate (beskičmenjaci makroskopskih dimenzija). U

osnovi, ovi organizmi učestvuju u izgradnji četiri tipa akvatičnih životnih zajednica (Savić,

2010). Organizmi koji žive na granici vode i vazduha, u zoni površinskog napona, čine neuston.

Posebnu zajednicu u vodenim ekosistemima predstavljaju organizmi koji lebde u vodi, i nemaju

sposobnost aktivnog plivanja - plankton. Nekton predstavljaju organizmi koji naseljavaju

slobodnu vodu i imaju sposobnost aktivnog plivanja. Nekton uglavnom grade različite vrste

akvatičnih kičmenjaka (ribe), ali postoje i neke vrste beskičmenjaka koje pripadaju ovoj

zajednici. Organizmi koji naseljavaju dno vodenih ekosistema predstavljaju bentos (Simić et al,

2009). U naselju dna se javljaju školjke, puževi, neke vrste rakova, larve insekata

(Ephemeroptera, Plecoptera, Odonata, Hemiptera, Trichoptera, Diptera i Coleoptera) (Savić,

2010).

5

2. Osnovne karakteristike filuma Mollusca

Grupa Mollusca (mekušci) je veoma raznovrsna i brojna u kopnenim vodama, sa oko 130

000 recentnih i oko 45 000 fosilnih organizama (Simić et al, 2009; Brajković, 2001). Najveći

broj pripada morskim vrstama, manji broj je kopnenih, a samo 6 000 pripada slatkovodnim

vrstama (Bouchet, 2007). Mekušci čine važnu komponentu makrozoobentosa, a promene u

njihovoj strukturi i sastavu se mogu koristiti kao indikatori vodenog stanja. Slatkovodni mekušci

veoma su osetljivi na promene izazvane antropogenim uticajem i zbog toga se ovi organizmi

koriste za procenu kvaliteta i stepena degradacije vodenih staništa. Životni ciklus mekušaca

kreće se od 1 do 4 godine za puževe, odnosno 1 do 15 godina za školjke, što nam može

omogućiti i detektovanje negativnih promena u vodenom ekosistemu niskog inteziteta, ali

dugoročnog dejstva (Simić et al, 2009).

Predstavnici filuma Mollusca svrstani su u sedam klasa: Cephalopoda, Scaphopoda,

Polyplacophora, Monoplacophora, Aplacophora, Gastropoda i Bivalvia. Dve najveće klase

iz filuma Mollusca, Gastropoda i Bivalvia, su veoma uspešno naselile kopnene vode. (Dillon,

2004).

2.1. Osnovne karakteristike klase Gastropoda

Puževi (Gastropoda) su jedna od faunistički najraznovrsnijih grupa životinja i ujedno

predstavljaju najbrojniju klasu unutar filuma Mollusca (Žikić et al, 2012). Nastanjuju širok

spektar staništa i ekoloških niša, a samo neke vrste Prosobranchia i Pulmonata su uspele da se

prilagode na kopneni način života (Brajković, 2001), dok su neke ostale akvatične (Slika 2, 3, 4).

U slatkovodnim ekosistemima nastanili su se u plitkim vodama jezera, reka, potoka i močvara.

Gastropoda ima u znatno manjem broju u velikim rekama i dubokim jezerima, a prava je retkost

da se veća populacija nađe na dubinama većim od 4m (Pfleger i Chatfield, 1988).

6

Slika 2. Planorbidae (Izvor: http://mkohl1.net/Planorbidae.html )

Slika 3. Hydrobiidae (Izvor: Ana Marković)

Slika 4. Lymnaeidae (Izvor: www.conchology.be)

U okviru klase se izdvajaju tri potklase: Prosobranchia, Opistobranchia i Pulmonata. Većina

vrsta puževa pripadaju podklasi Prosobranchia. Pulmonata su izgubile škrge i sada dišu preko

unutrašnje površine plašta, praktično putem pluća. Četiri glavnih familija slatkovodnih

Pulmonata pripadaju redu Basommatophora, tako nazvanih jer im se oči nalaze u bazi pipaka.

Većina slatkovodnih Pulmonata poseduje vazdušni mehur u šupljini svog omotača, koji se

koriste za regulisanje njihove plovnosti. Ovo omogućava mnogim vrstama da naseljavaju topla,

http://mkohl1.net/Planorbidae.html

http://www.conchology.be/

7

eutrofna staništa gde bi količina rastvorenog kiseonika mogla biti prilično niska. Pulmonata

obično imaju dosta lakše kućice u odnosu na Prosobranchia i nedostaje im operkulum. Druge

velike, mada manje očigledne, pulmonatske razlike uključuju radule sa puno malih, prostih zuba

u redu i reproduktivni hermafroditizam (Dillon, 2004).

Telo puževa je asimetrično, diferencirano na glavu, stopalo i trup. Asimetrija tela je

posledica torzije i spiralnog uvijanja viscelarne mase. Ljuštura puževa može biti različitih oblika,

a kod većine je spiralno uvijena (Brajković, 2001). Ušće kućice zatvara operkulum, tj. poklopac

kojeg izlučuje zadnji deo stopala, a služi kao zaštita od predatora i isušivanja. Plašt (pallium)

obavija celo telo, osim glave i stopala, a budući da izlučuje kućicu prirastao je uz rub kućice

poput nabora. Između plašta i tela smeštena je plaštana šupljina u kojoj se kod vodenih vrsta

nalaze peraste škrge za disanje ili ktenidije. S ventralne strane tela, puževi imaju dobro razvijeno

mišićno stopalo koji im služi za kretanje.

Puževi imaju organ koji se naziva radula, koji im služu za struganje i sečenje hrane. Na

raduli su zubići čiji broj i raspored je veoma varijabilan (Žikić et al, 2012). Krvni sistem je

otvorenog tipa, ekskretorni sistem je građen od metanefridija. Nervni sistem je ganglionaran i

sastoji se od 5 pari ganglija. Čulni organi su veoma dobro razvijeni, kao hemijska čula javljaju se

osfradije koje su smeštene u osnovi škrga (Brajković, 2001) (Slika 5).

Prosobranhia su većinom odvojenih polova, dok su Opistobranchia i Pulmonata

hermafroditi. Oplodnja je spoljašnja ili unutrašnja. Nakon gastrulacije se razvija plivajuća larva

trohofora, koja sazrevanjem prelazi u veliger larvu (Habdija et al., 2011).

8

Slika 5.Unutrašnja građa puža: 1. usni otvor, 2. radula, 3. taktilni pipak, 4. oko, 5. cerebralna

ganglija, 6. pljuvačne žlezde, 7. pluća, 8. kućica, 9. analni otvor, 10. srce, 11. gonda, 12. jetra,

13. crevo, 14. viscelarna ganglija, 15. stopalo, 16. uvlačni mišić, 17. pleuralna ganglija, 18.

pedalna ganglija (Izvor: www.enciklopedija.hr )

2.2. Osnovne karakteristike klase Bivalvia

Klasa Bivalvia obuhvata oko 25 000 recentnih vrsta. Školjke su akvatični organizmi, pre

svega stanovnici tropskih i subtropskih mora, ali i slatkovodnih ekosistema. Sve vrste su

bentosni organizmi, uglavnom su slabo pokretne, a neke su i sesilne. Nedostatak pokretljivosti

nadomestili su visokim fertilitetom. Adaptirale su se na mikrofagnu ishranu, zbog čega im je

glava i svi organi karakteristični za nju redukovani, dok na oblik ostatka tela i ljušture veliki

uticaj ima način života. Neke vrste su se prilagodile životu u pesku i mulju, dok neke mogu da

buše čvrste podloge (npr. drvo, kamen). (Brajković, 2001, Žikić et al, 2012).

Usled redukcije glavenog regiona, telo se sastoji od trupa, odnosno utrobne kese, u kojoj

su smešteni unutrašnji organi i stopalo na ventralnoj strani tela. Stopalo je mišićni lokomotorni

organ, uglavnom oblika sekire, dok kod sesilnih vrsta dolazi do njegove delimične ili potpune

redukcije. Sa dorzalne strane telo je prekriveno plaštom, mekanom tvorevinom čiji epitel luči

ljušturu od kalcijum karbonata, koja u potpunosti ili delimično prepokriva telo i ima zaštitnu

http://www.enciklopedija.hr/

9

ulogu. Ljušturu čine leva i desna valva, odnosno kapak, koje su obično simetrične. Na kapcima

ljušture uočava se najistaknutiji i najstariji deo ljušture – umbo, od koga se prema ivicama

longitudalno pružaju linije naraštajnih zona, koje kod većine vrsta ukazuju na periodičnu

aktivnost oboda plašta u formiranju ljušture (Brajković, 2001). Na dorzalnoj strani kapci ljušture

su spojeni ligamentom, elastičnom vezom koja deluje antagonistički u odnosu na mišić aduktor

(zatvarač) ljušture. Između plašta i ljušture nalazi se ekstraplaštana duplja, dok se između plašta i

tela nalazi plaštana duplja sa kompleksom plaštanih organa (stopalo, škrge, otvori polnog,

ekskretornog i crevnog sistema). Plaštana duplja je uvek zatvorena, a sa spoljašnjom sredinom

komunicira preko dva otvora/sifona.

Respiratorni sistem građen je od škrga. Krvni sistem je otvorenog tipa i građen od srca

koje je smešteno u perikardijumu. Ekskretorni sistem je građen od dve metanefridije, koje se

često označavaju kao Bojanusovi organi. Nervni sistem kod školjaka je ganglionaran, građen od

3 para ganglija. Čulni organi su smešteni po obodu plašta, u stopalu i u osnovi škrga. Polni

sistem je gonohoristički, a samo su neke hermafroditi. (Slika 6, 7).

Slika 6. Unutrašnja građa školjke (www.slideshare.net)

crevo srce

želudac

a usta

mišić zatvarač

stopalo

plašt škrge

sifon

analni otvor

http://www.slideshare.net/

10

Slika 7. Predstavnik familije Sphaeridae (www.biolib.cz )

3. Pregled dosadašnjih istraživanja

Podaci o dosadašnjim istraživanja klase Gastropoda na teritoriji Srbije postoje, ali se

uglavnom odnose na taksonomiju. Što se tiče podataka, koji su vezani za uticaj spoljašnjih

faktora na strukturu i rasprostranjenost ove klase u Srbiji, ima veoma malo (Savić et al., 2016).

Najobimnija istraživanja zajednice makrozoobentosa su sprovedena na reci Nišavi. Ovo

istraživanje makrozoobentosa reke Nišave na mesečnom nivou u svojoj doktorskoj disertaciji

sprovela je Savić (2012).

Živić i saradnici (2016) su u istrazivanju na reci Toplici i njenim pritokama otkrili da se

populacija makrozoobentosa u toplim vodama razlikuje od one u hladnim vodama. U toplim

delovima su dominantne Gastropoda, koje imaju veću biomasu i manji diverzitet u odnosu na

one u hladnoj vodi.

Studija koju su sprovodili Milenković i Gligorijević (2012) pokazala je da se na području Niške

banje u termalnom izvoru nalazi vrsta Melanoides tuberculata.

http://www.biolib.cz/

11

II. MATERIJAL I METODE

2.1. Ciljevi istraživanja

Cilj ovog istraživanja je da se odredi sastav i struktura asambleje Mollusca na

istraživanom lokalitetu, reci Jošanici.

Jedan od ciljeva je i komparacija asambleje istraživanih redova sa istim redovima u

drugima rekama radi utvrđivanja posebnosti reke Jošanice obzirom da se u nju ulivaju

termalne vode

Sagledavanje sezonske dinamike cele zajednice, dinamike diverziteta ali i dinamike

asambleje Mollusca su takođe ciljevi ovog rada

Cilj je takođe i određivanje kvaliteta vode, obzirom da ne postoje podaci o kvalitetu

vode ove reke.

12

2.2. Područje istraživanja

Reka Jošanica - Banja Jošanica

Banja Jošanica se nalazi u istoimenom selu, u severozapadnom delu sokobanjske kotline,

između planine Rtanj sa jedne strane, i Bukovika, sa druge strane. Udaljena je 16 km od

Sokobanje, a do Jošanice se stiže asfaltnim putem, koji se odvaja kod Trebičke česme. Glasine o

lekovitosti ove banje sežu još u daleku prošlost, smatra se da su za njene izvore znali još

Rimljani, a prvi pisani dokumenti potiču iz turskog perioda.

Termomineralni izvori u sektoru ove banje izbijaju na više mesta, ali su glavni locirani na

oko 50 m od leve obale Jošanicke reke, u čijoj dolini leži banja. Ovi izvori se ulivaju u reku

Jošanicu, tako da je teško odrediti pravu temperature same reke (Slika 8) (Slika 9).

Slika 8. Reka Jošanica – slika lokaliteta (Autor slike: Ana Marković)

https://www.soko-banja.org/planina-rtanj.html

13

Slika 9. Geografski položaj Banje Jošanice-reka Jošanica (Izvor: https://www.google.rs/maps/ )

2.3. Uzorkovanje makroinvertebrata

Uzorci makroinvertebrata su sakupljani na prethodno opisanoj lokaciji, 06. novembra

2016. godine, kao i 01. marta i 21. maja 2017. godine. Sakupljani su u tom periodu, kako bi nam

pokazali sastav i strukturu bentosa u različitim godišnjim dobima. U ovom istraživanju je

prikupljeno i analizirano ukupno devet uzoraka, po tri za svaki izlazak na teren.

https://www.google.rs/maps/

14

Uzorkovanje je vršeno “Kick net” mrežom sa promerom okaca 300 μm i dimenzijama

rama 35x35cm (Slika 10). Na svakom lokalitetu uzorkovanje je izvršeno tri puta, kako bi se

obuhvatili što raznovrsniji supstrati. Uzorkovanje se sprovodi tako što se ravni deo rama mreže

postavi normalno u odnosu na podlogu, tako da strujanje vode nosi konus mreže nizvodno. Zatim

se ispred rama nogom uzburkava supstrat, kako bi vodena struja unela sve prisutne jedinke u

mrežu. Nakon ovog postupka se sačeka dok se voda u potpunosti ne izbistri i onda se mreža

izvadi iz vode (Hauer et al., 2007).

Slika 10. Uzorkovanje makrozoobentosa Kick net mrežom

(Izvor:http://www.biodiversitymonitoring.ch/)

Slika 11. Uzorkovanje makrozoobentosa (Autor slike: Ana Marković)

http://www.biodiversitymonitoring.ch/

15

Sa svakog lokaliteta uzorkovani materijal iz mreže se pažljivo prebacuje u plastičnu kesu

i fiksira 70%-tnim etanolom. U svaku kesu se ubacuje papirić koji sadrži naziv lokaliteta, broj

lokaliteta i datum (Slika 11). Ovi uzorci se pažljivo prenose u laboratoriju, gde se zatim dalje

sređuju (trebe, sortiraju i identifikuju).

Materijal se u laboratoriji ispira pod mlazom vode, kroz sita (sa većim i manjim

promerom okaca), sve dok na dnu ne ostane samo detritus i fauna dna. U toku ispiranja treba

voditi računa da se posebno ispere svaka hifrofita, svaki kamen i svaki ostatak vegetacije, kao i

sama kesa u kojoj je čuvan uzorak.

Kada smo uzorak pažljivo isprali i pripremili, pristupamo trebljenju (odvajamo

makroinvertebrate od sitnih kamenčića, lišća, semena raznih kopnenih biljaka koja su dospela u

vodu, grančica) (Slika 12).

Slika 12. Trebljenje makrozoobentosa u laboratoriji (Autor slike: Ana Marković)

Za trebljenje koristimo pincetu uz pomoć koje izdvajamo makroinvertebrate i stavljamo

ih u bočicu sa 70%-tnim etanolom (koji služi za konzerviranje uzoraka) i zalepljenom etiketom.

16

Na etiketi je napisan datum uzorkovanja, kao i naziv i broj lokaliteta. Bočica sa

makroinvertebratama čuvana je sve do trenutka determinacije.

2.4. Identifikacija makroinvertebrata

Identifikaciji se pristupa tako što se svaka jedinka ponaosob, iz bočice prenosi na

petrijevu šolju i zatim posmatra na lupi ili mikroskopu (Slika 13). Petrijeva šolja sa jedinkom za

determinaciju se postavlja ispod lupe (ili mikroskopa) i zatim se vrši detaljno posmatranje sitnih

delova tela. (Lenat, 1988). Na osovnu toga i uz pomoć ključeva za determinaciju odredjuje se

taksonomska pripadnost jedinki. U našem istraživanju rađena je determinacija do nivoa familije.

Determinacija je vršena pomoću binokularne lupe Leica MZ-16A Stereomicroscope sa

kamaerom Leica DFC320 Digital Camera i mikroskopa Leica System Microscope DM2500 sa

digitalnom kamerom Leica DFC490 Digital Camera, na Prirodno-matematičkom fakultetu u

Nišu.

Makroinvertebrate su identifikovane upotrebom ključeva za identifikaciju.

Ključ korišćen prilikom determinacije je ,,Priručnik za upoznavanje beskralješnjaka naših

potoka i rijeka” (Kerovec, 1986). Gastropoda su identifikovane na osnovu relevantnih

identifikacionih ključeva (Ložek, 1956; Macan & Douglas Cooper, 1994) i priručnika (Pfleger,

2000).

17

Slika 13. Identifikacija makroinvertebrata uz pomoć ključeva za identifikaciju (Autor slike: Ana

Marković)

2.5. Metode za analizu zajednica makroinvertebrata

Analiza zajednice makroinvertebrata rađena je primenom sledećih indeksa:

1. Šenon - Vinerov indeks (Shennon Vinerʼs index (Hʼ));

2. Simpsonov indeks (Simpsonʼs index (D));

3. Bodovni biotički indeks prema familijama (Family Biotic index (FBI)).

Shennon Vinerov indeks (Hʼ)

Korišćenjem ovog indeksa određujemo diverzitet zajednice. Ovaj indeks je najbolji za

poređenje jer je relativno nezavistan od veličine uzorka, podjednaku važnost daje i retkim

vrstama:

18

gde ρi predstavlja odnos broja jedinki taksona i, i ukipnog broja svih vrsta (Hʼ). Što je vrednost

indeksa veća to je i broj vrsta u odnosu na broj jedinki u zajednici veći (Karadžić et al., 2009).

Simpsonov indeks (D)

Ovaj indeks se takođe koristi za oređivanje diverziteta. Uključuje kako broj vrsta tako i

njihovu abudantnost.

gde n predstavlja broj jedinki datog taksona, a N predstavlja ukupan broj jedinki svih prisutnih

taksona na datom lokalitetu. Vrednost ovog indeksa ukazuje na verovatnoću da dve nasumično

uzorkovane individue pripadaju istoj vrsti (Karadžić et al.,2009). Što je veća vrednost indeksa

raznolikosti nekog biotopa, to su povoljniji uslovi u tom biotopu.

Family biotic indeks (FBI)

Bodovni biotički indeks prema familijama se koristi za procenu kvaliteta površinskih

voda, na osnovu prisutnih familija akvatičnih organizama. Ovaj indeks se izračunava na sledeći

način:

19

gde χi - predstavlja broj jedinki unutar taksona, a ti - tolerancija taksona na zagađenje, i n -

ukupan broj organizama u uzorku.

Vrednosti tolerancije prema zagađenjima za svaku familiju rangirane su od 0-10.

Vrednosti koje su date svakoj familiji, bazirane na vrednostima pojedinih vrsta unutar porodica.

(Tabela 1.). Veće vrednosti ukazuju na veći stepen organskog zagađenja (Hauer et al.,2007).

Tabela 1. Vrednosti familijarno biotičkog indeksa za odeđene kvalitete vode po

Hilsenhoff-u (1988).

FBI Kvalitet vode-klasa Stepen organsog

zagađenja

0,00-3,75 I Prirodne čiste vode

3,76-4,25 II Slabo organski zagađene

vode

4,26-5,00 II-III Umereno organski

zagađene vode

5,01-5,75 III Znatno organski zagađene

vode

5,76-6,50 III-IV Jako organski zagađene

vode

6,51-7,25 IV Vrlo jako organski

zagađene vode

7,26-10 V Izuzetno jako organski

zagađene vode

20

III. REZULTATI

Sezonskim istraživanjem reke Jošanice, u periodu od novembra 2016. godine do maja

2017. godine, konstatovani su predstavnici 14 redova iz 30 familija. Primećeno je da u uzorcima,

po broju taksona, dominira klasa Insecta. Redovi sa najvećim brojem familija su Diptera (7

familija) i Trichoptera (5 familija). Sa manjim brojem familija zastupljeni su redovi

Ephemeroptera, Coleoptera i Odonata (3 familije) i Heteroptera (1 familija). Što se tiče ostalih

makroinvertebrata iz klase Gastropoda, red Basommatophora je zastupljena sa 2 familije, redovi

Neotaeniglossa i Architaeniglossa sa po jednom familijom. Klasa Bivalvia je takođe zastupljena

sa jednom familijom. U uzorku su pronađene i pijavice iz reda Arhynchobdellidae (2 familije).

Redovi Amphipoda i Isopoda su prisutni sa po jednom familijom.

Tokom istraživanja kvalitativno-kvantitativnog sastava zajednice makroinvertebrata reke

Jošanice, ukupno je izdvojeno 4005 individua.

Slika 14. Prikaz abundantonosti između redova u reci Jošanici, na godišnjem nivou

21

Abundantnost je među grupama drugačije raspoređena od broja taksona (Slika 14).

Dominira red Amphipoda, koji je zastupljen familijom Gammaridae sa 2797 jedinki, a zatim red

Ephemeroptera sa familijom Beatidae sa 585 jedinki. Pošto je red Amphipoda zastupljen sa samo

jednom familijom a ima veliku brojnost, zaključujemo da je diverzitet mali. Najdiverzitetniji red

u ovom istraživanju je Diptera, sa sedam različitih familija. Ostali redovi su zastupljeni sa znatno

manjim brojem jedinki.

1246

1300

1459

1100

1150

1200

1250

1300

1350

1400

1450

1500

Jesen 2016 Zima 2017 Proleće 2017

Slika 15. Sezonska dinamika broja jedinki makrozoobentosa reke Jošanice

Na osnovu podataka iz tabela možemo konstruisati dijagram, koji nam prikazuje vrlo

slabo sezonsko varirenje diverziteta utvrđenih grupa. Broj jedinki je porastao od jeseni do

proleća, gde je bio i najveći u mesecu maju, ali su te razlike male u poređenju sa drugim rečnim

sistemima slične veličine (Slika 15).

U tabelama koje slede je prikazana zastupljenost makroinvertebrata za tri perioda: jesen (Tabela

2.), zimu (Tabela 3.) i proleće (Tabela 4.)

22

Tabela 2. Zajednica makrozoobentosa u reci Jošanici u jesenjem periodu.

Lokalitet Datum Godina Red Familija Broj jedinki

Uzorak 1 6.11. 2016 Basommatophora Lymnaeidae 13

Uzorak 1 6.11. 2016 Basommatophora Planorbidae 3

Uzorak 1 6.11. 2016 Veneroida Sphaeriidae 18

Uzorak 1 6.11. 2016 Arhynchobdellidae Hirudidae 2

Uzorak 1 6.11. 2016 Arhynchobdellidae Erpobdellidae 2

Uzorak 1 6.11. 2016 Amphipoda Gammaridae 484

Uzorak 1 6.11. 2016 Trichoptera Hydroptilidae 2

Uzorak 1 6.11. 2016 Trichoptera Hydropsychiidae 5

Uzorak 1 6.11. 2016 Odonata Coenagrionidae 3

Uzorak 1 6.11. 2016 Coleoptera Dytiscidae 5

Uzorak 1 6.11. 2016 Diptera Anthomyidae 1

Uzorak 2 6.11. 2016 Isopoda Asellidae 1



Uzorak 2 6.11. 2016 Arhynchobdellidae Erpobdellidae 2




Uzorak 2 6.11. 2016 Ephemeroptera Ephemeridae 1

Uzorak 2 6.11. 2016 Trichoptera Leptoceridae 2


Uzorak 2 6.11. 2016 Diptera Tabanidae 1

Uzorak 2 6.11. 2016 Diptera Anthomyidae 1

Uzorak 2 6.11. 2016 Diptera Stratiomydae 1







Uzorak 3 6.11. 2016 Trichoptera Kućica 8


Uzorak 3 6.11. 2016 Odonata Cordulegasteridae 1

Uzorak 3 6.11. 2016 Ephemeroptera Beatidae 8

Iz priložene tabele zaključujemo da je u jesenjem periodu, u novembru, izolovano

ukupno 1246 jedinki. Definitivno najveću abundantnost u ovom periodu ima red Amphipoda, sa

23

familijom Gamaridae od 82,10%. Dok red Diptera ima najveći broj familija u ovom periodu.

Prisutne su dve familije iz klase Gastropoda, kao i samo jedna familija iz klase Bivalvia.

Tabela 3. Zajednica makrozoobentosa u reci Jošanici u zimskom periodu.





Uzorak 1 01.03. 2017 Neotaenioglossa Hydrobiidae 1





Uzorak 1 01.03. 2017 Trichoptera Rhyacophilidae 1


Uzorak 1 01.03. 2017 Odonata Cordulegasteridae 1


Uzorak 1 01.03. 2017 Diptera Simuliidae 5

Uzorak 1 01.03. 2017 Diptera Chironomidae 1

Uzorak 1 01.03. 2017 Heteroptera Nepidae 1




Uzorak 2 01.03. 2017 Basommatophora Lymaeidae 1

Uzorak 2 01.03. 2017 Architaeniglossa Valvatidae 1



Uzorak 2 01.03. 2017 Diptera Tipulidae 1






Uzorak 2 01.03. 2017 Odonata Coenagrionidae 1

Uzorak 2 01.03. 2017 Coleoptera Elmidae 1





24


Uzorak 3 01.03. 2017 Architaeniglossa Valvatidae 1









Uzorak 3 01.03. 2017 Coleoptera Psephenidae 2

Na terenu, koji je sproveden u zimskom periodu, marta meseca, prikupljeno je ukupno

1300 jedinki. Što se tiče brojnosti, i u zimskom periodu dominira red Amphipoda, sa familijom

Gammaridae sa 61,61% u odnosu na ukupan broj jedinki. Red Diptera i u ovom periodu ima

najveći broj familija. Što se tiče klase Gastropoda, u zimskom periodu javljaju se još 2 familije,

tako da je ovde detektovano ukupno 4 familije. Zaključujemo da je u zimskom periodu veći

diverzitet Gastropoda, nego u jesenjem periodu. A klasa Bivalvia je zastupljena sa samo jednom

familijom Sphaeriidae

Tabela 4. Zajednica makrozoobentosa u reci Jošanici u prolećnom periodu.


Uzorak 1 21.05. 2017 Arhynchobdellida Erpobdellidae 8


Uzorak 1 21.05. 2017 Ephemeroptera Baetidae 110

Uzorak 1 21.05. 2017 Ephemeroptera Heptageniidae 2

Uzorak 1 21.05. 2017 Ephemeroptera Ephemeridae 1


Uzorak 1 21.05. 2017 Diptera Tipulidae 1

Uzorak 1 21.05. 2017 Trichoptera Hydroptillidae 1



Uzorak 1 21.05. 2017 Diptera Psychodidae 1

Uzorak 1 21.05. 2017 Coleoptera

1

Uzorak 1 21.05. 2017 Oligochaeta

10



25

Uzorak 2 21.05. 2017 Odonata Libelluidae 2








Uzorak 2 21.05. 2017 Trichoptera Kućice 4

Uzorak 2 21.05. 2017 Trichoptera Hydropsychiida 5





Uzorak 3 21.05. 2017 Trichoptera Kućice 5

Uzorak 3 21.05. 2017 Trichoptera Hydropsychiida 5




Uzorak 3 21.05. 2017 Coleoptera

2




Uzorak 3 21.05. 2017 Heteroptera Nepidae 1

Tokom prolećne sezone, u mesecu maju, izdvojeno je ukupno 1459 individua, što znači

da je ovo najabundantniji period u godini. Takođe ovde, kao i u zimskom i jesenjem periodu

najveću abundantnost i u ovom periodu ima red Amphipoda sa familijom Gammaridae sa

66,69%. I u trećem, prolećnom istraživanom period, prednjači red Diptera po broju familija. Iz

klase Gastropoda u prolećnom periodu je identifikovano tri familije, a iz klase Bivalvia takođe

samo jedna familija.

U daljem tekstu mogu se videti slike na kojima je prikazana procentualna zastupljenost

jedinki iz klase Gastropoda u ukupnom broju jedinki (Slika 16, 17), kao i zastupljenost familija

iz klase Gastropoda u odnosu na ukupan broj svih familija, na godišnjem nivou. Slike, koje

26

prikazuju procentualnu zastupljenost klase Bivalvia, se takođe nalaze u daljem tekstu (Slika 18,

19).

Slika 16. Zastupljenost jedinki klase Gastropoda u ukupnom broju jedinki na godišnjem nivou

Slika 17. Zastupljenost familija iz klase Gastropoda u odnosu na ukupan broj svih familija na

godišnjem nivou

27

Slika 18. Zastupljenost jedinki Bivalvia u odnosu na ukupan broj jedinki na godišnjem nivo

Slika 19. Zastupljenost familija iz klase Bivalvia u odnosu na ukupan broj familija na godišnjem

nivou

28

Slika 20. Procentualna zastupljenost jedinki po familijama, u okviru klase Gastropoda.

Na osnovu (Slika 20) vidimo da je u klasi Gastropoda najbrojnija familija Planorbidae, sa

čak 103 jedinki, a odnah nakon nje familija Lymnaeidae sa 24 detektovanih jedinki.

Klasa Gastropoda, sa svojih četiri familija broji ukupno 133 jedinki. Ova klasa ima veći

diverzitet u odnosu na klasu Bivalvia kod koje je detektovano ukupno 118 jedinki, ali u okviru

samo jedne familije. Možemo zaključiti na osnovu ovih rezultata da je u reci Jošanici diverzitet

školjki mali.

29

U tabelama koje slede, računali smo Šenon – Vinerov i Simpsonov indeks diverziteta za jesen

2016., zima 2017., i proleće 2017. godine. Takođe smo u radu izračunali FBI indeks, i na osovu

njega odredili kvalitet vode reke Jošanice.

Tabela 5. Vrednost Shannon Viner-ovog indeksa za sezonu jesen 2016.

Sezona: Jesen 2016.

Familija Broj jedinki pi ln(pi) pi x ln(pi)

Lymnaeidae 13 0.010433387 -4.562744342 -0.047604877

Planorbidae 3 0.002407705 -6.029081411 -0.014516247

Sphaeriidae 18 0.014446228 -4.237321941 -0.061213319

Hirudidae 2 0.001605136 -6.434546519 -0.010328325

Erpobdellidae 2 0.001605136 -6.434546519 -0.010328325

Gammaridae 484 0.388443018 -0.945608793 -0.367315133

Hydroptilidae 2 0.001605136 -6.434546519 -0.010328325

Hydropsychiidae 5 0.004012841 -5.518255787 -0.022143884

Coenagrionidae 3 0.002407705 -6.029081411 -0.014516247

Dytiscidae 5 0.004012841 -5.518255787 -0.022143884

Anthomyidae 1 0.000802568 -7.127693699 -0.00572046

Asellidae 1 0.000802568 -7.127693699 -0.00572046

Gammaridae 192 0.154093098 -1.870198327 -0.288184654

Hirudidae 6 0.004815409 -5.33593423 -0.025694707

Erpobdellidae 2 0.001605136 -6.434546519 -0.010328325

Planorbidae 11 0.00882825 -4.729798427 -0.041755845

Lymnaeidae 2 0.001605136 -6.434546519 -0.010328325

Sphaeriidae 10 0.008025682 -4.825108606 -0.038724788

Ephemeridae 1 0.000802568 -7.127693699 -0.00572046

Leptoceridae 2 0.001605136 -6.434546519 -0.010328325

Dytiscidae 7 0.005617978 -5.18178355 -0.029111144

Tabanidae 1 0.000802568 -7.127693699 -0.00572046

Anthomyidae 1 0.000802568 -7.127693699 -0.00572046

Stratiomydae 1 0.000802568 -7.127693699 -0.00572046

Gammaridae 347 0.278491172 -1.278368919 -0.356014458

Hirudidae 18 0.014446228 -4.237321941 -0.061213319

Sphaeriidae 18 0.014446228 -4.237321941 -0.061213319

Planorbidae 49 0.039325843 -3.235873401 -0.127253448

Lymnaeidae 2 0.001605136 -6.434546519 -0.010328325

Leptoceridae 2 0.001605136 -6.434546519 -0.010328325

Kućica 8 0.006420546 -5.048252158 -0.032412534

30

Dytiscidae 18 0.014446228 -4.237321941 -0.061213319

Cordulegasteridae 1 0.000802568 -7.127693699 -0.00572046

Beatidae 8 0.006420546 -5.048252158 -0.032412534

UKUPNO: 1246 Šenon-Vinerov Indeks 1.827327482

Tabela 6. Vrednost Shannon Viner-ovog indeksa za sezonu zima 2017.

Sezona: Zima 2017.

Familija Broj

jedinki pi ln(pi) pi x ln(pi)

Gammaridae 520 0.4 -0.916290732 -0.366516293

Hirudidae 20 0.015384615 -4.17438727 -0.064221343

Sphaeriidae 5 0.003846154 -5.560681631 -0.021387237

Hydrobiidae 1 0.000769231 -7.170119543 -0.005515477

Planorbidae 3 0.002307692 -6.071507255 -0.014011171

Leptoceridae 1 0.000769231 -7.170119543 -0.005515477


Kućica 5 0.003846154 -5.560681631 -0.021387237

Rhyacophilidae 1 0.000769231 -7.170119543 -0.005515477

Beatidae 24 0.018461538 -3.992065713 -0.073699675

Cordulegasteridae 1 0.000769231 -7.170119543 -0.005515477

Tabanidae 3 0.002307692 -6.071507255 -0.014011171

Simuliidae 5 0.003846154 -5.560681631 -0.021387237

Chironomidae 1 0.000769231 -7.170119543 -0.005515477

Nepidae 1 0.000769231 -7.170119543 -0.005515477

Gammaridae 168 0.129230769 -2.046155564 -0.264426258

Beatidae 145 0.111538462 -2.193385801 -0.244646878

Planorbidae 19 0.014615385 -4.225680564 -0.061759947

Lymaeidae 1 0.000769231 -7.170119543 -0.005515477

Valvatidae 1 0.000769231 -7.170119543 -0.005515477

Hydrobiidae 1 0.000769231 -7.170119543 -0.005515477

Sphaeriidae 6 0.004615385 -5.378360074 -0.0248232

Tipulidae 1 0.000769231 -7.170119543 -0.005515477

Hirudidae 6 0.004615385 -5.378360074 -0.0248232


Leptoceridae 2 0.001538462 -6.476972363 -0.009964573

Kućica 5 0.003846154 -5.560681631 -0.021387237

Chironomidae 6 0.004615385 -5.378360074 -0.0248232

Coenagrionidae 1 0.000769231 -7.170119543 -0.005515477

Elmidae 1 0.000769231 -7.170119543 -0.005515477

31

Gammaridae 113 0.086923077 -2.442731725 -0.212329758

Beatidae 154 0.118461538 -2.133166941 -0.252698238

Planorbidae 4 0.003076923 -5.783825182 -0.017796385

Lymaeidae 2 0.001538462 -6.476972363 -0.009964573

Hydrobiidae 1 0.000769231 -7.170119543 -0.005515477

Valvatidae 1 0.000769231 -7.170119543 -0.005515477

Tabanidae 2 0.001538462 -6.476972363 -0.009964573

Simuliidae 16 0.012307692 -4.397530821 -0.054123456

Kućica 4 0.003076923 -5.783825182 -0.017796385

Leptoceridae 2 0.001538462 -6.476972363 -0.009964573


Hirudidae 9 0.006923077 -4.972894966 -0.034427734

Sphaeriidae 3 0.002307692 -6.071507255 -0.014011171

Chironomidae 8 0.006153846 -5.090678002 -0.031327249

Psephenidae 2 0.001538462 -6.476972363 -0.009964573

UKUPNO: 1300 Šenon-Vinerov indeks 2.121554702

Tabela 7. Vrednost Shannon Viner-ovog indeksa za sezonu proleće 2017.

Sezona: Proleće 2017.

Familija Broj jedinki pi ln(pi) pi x ln(pi)

Erpobdellidae 8 0.005483208 -5.206065007 -0.028545936

Gammaridae 213 0.145990404 -1.924214383 -0.280916836

Baetidae 110 0.075394106 -2.585026183 -0.194895737

Heptageniidae 2 0.001370802 -6.592359368 -0.009036819

Ephemeridae 1 0.000685401 -7.285506549 -0.004993493

Tabanidae 2 0.001370802 -6.592359368 -0.009036819

Tipulidae 1 0.000685401 -7.285506549 -0.004993493

Hydroptellidae 1 0.000685401 -7.285506549 -0.004993493

Planorbidae 2 0.001370802 -6.592359368 -0.009036819

Sphaeriidae 4 0.002741604 -5.899212187 -0.016173303

Psychodidae 1 0.000685401 -7.285506549 -0.004993493

Gammaridae 361 0.247429746 -1.39662859 -0.345567458

Erpobdellidae 23 0.015764222 -4.150012333 -0.065421716

Libelluidae 2 0.001370802 -6.592359368 -0.009036819

Baetidae 73 0.05003427 -2.995047107 -0.149854996

Simuliidae 21 0.01439342 -4.240984111 -0.061042266

Tabanidae 5 0.003427005 -5.676068636 -0.019451914

Planorbidae 5 0.003427005 -5.676068636 -0.019451914

Lymaeidae 4 0.002741604 -5.899212187 -0.016173303

32

Sphaeriidae 33 0.022618232 -3.788998987 -0.085700457

Hydrobiidae 1 0.000685401 -7.285506549 -0.004993493

Kućice 4 0.002741604 -5.899212187 -0.016173303

Hydropsychiida 5 0.003427005 -5.676068636 -0.019451914

Hydroptilidae 1 0.000685401 -7.285506549 -0.004993493

Gammaridae 399 0.273474983 -1.296545132 -0.354572658

Baetidae 71 0.048663468 -3.022826671 -0.147101229

Erpobdellidae 12 0.008224812 -4.800599899 -0.039484029

Kućice 5 0.003427005 -5.676068636 -0.019451914

Hydropsychiida 5 0.003427005 -5.676068636 -0.019451914

Hydroptilidae 1 0.000685401 -7.285506549 -0.004993493

Tabanidae 1 0.000685401 -7.285506549 -0.004993493

Simuliidae 38 0.026045236 -3.647920389 -0.095010949

Planorbidae 7 0.004797807 -5.339596399 -0.025618351

Sphaeriidae 21 0.01439342 -4.240984111 -0.061042266

Hydrobiidae 2 0.001370802 -6.592359368 -0.009036819

Nepidae 1 0.000685401 -7.285506549 -0.004993493

UKUPNO: 1459 Šenon-Vinerov indeks 2.218863201

33

Tabela 8. Vrednosti Simposn-ovog indeksa za sezonu

jesen 2016.

Sezona: Jesen 2016.

Familija Broj jedinki pi2

Lymnaeidae 13 0.000108856

Planorbidae 3 5.79704E-06

Sphaeriidae 18 0.000208694

Hirudidae 2 2.57646E-06

Erpobdellidae 2 2.57646E-06

Gammaridae 484 0.150887978

Hydroptilidae 2 2.57646E-06

Hydropsychiidae 5 1.61029E-05

Coenagrionidae 3 5.79704E-06

Dytiscidae 5 1.61029E-05

Anthomyidae 1 6.44116E-07

Asellidae 1 6.44116E-07

Gammaridae 192 0.023744683




Lymnaeidae 2 2.57646E-06

Sphaeriidae 10 6.44116E-05

Ephemeridae 1 6.44116E-07

Leptoceridae 2 2.57646E-06

Dytiscidae 7 3.15617E-05

Tabanidae 1 6.44116E-07

Anthomyidae 1 6.44116E-07

Stratiomydae 1 6.44116E-07

Gammaridae 347 0.077557333

Hirudidae 18 0.000208694


Planorbidae 49 0.001546522

Lymnaeidae 2 2.57646E-06


Kućica 8 4.12234E-05

Dytiscidae 18 0.000208694

Cordulegasteridae 1 6.44116E-07

Beatidae 8 4.12234E-05

UKUPNO: 1246 Simsonov indeks D 0.255028612

34


zima 2017.

Sezona: Zima 2017.

Familija Broj

jedinki pi2

Gammaridae 520 0.16

Hirudidae 20 0.000236686


Hydrobiidae 1 5.91716E-07




Kućica 5 1.47929E-05

Rhyacophilidae 1 5.91716E-07

Beatidae 24 0.000340828

Cordulegasteridae 1 5.91716E-07


Simuliidae 5 1.47929E-05

Chironomidae 1 5.91716E-07

Nepidae 1 5.91716E-07

Gammaridae 168 0.016700592

Beatidae 145 0.012440828

Planorbidae 19 0.000213609

Lymaeidae 1 5.91716E-07

Valvatidae 1 5.91716E-07



Tipulidae 1 5.91716E-07




Kućica 5 1.47929E-05


Coenagrionidae 1 5.91716E-07

Elmidae 1 5.91716E-07

Gammaridae 113 0.007555621

Beatidae 154 0.014033136




Valvatidae 1 5.91716E-07

35


Simuliidae 16 0.000151479

Kućica 4 9.46746E-06






Psephenidae 2 2.36686E-06


36


proleće 2017.


Familija Broj jedinki pi2


Gammaridae 213 0.0213132

Baetidae 110 0.00568427

Heptageniidae 2 1.8791E-06

Ephemeridae 1 4.6977E-07


Tipulidae 1 4.6977E-07

Hydroptellidae 1 4.6977E-07



Psychodidae 1 4.6977E-07


Erpobdellidae 23 0.00024851

Libelluidae 2 1.8791E-06

Baetidae 73 0.00250343







Kućice 4 7.5164E-06

Hydropsychiida 5 1.1744E-05



Baetidae 71 0.00236813


Kućice 5 1.1744E-05

Hydropsychiida 5 1.1744E-05







Nepidae 1 4.6977E-07

37


38

Tabela 11. Vrednosti FBI za sezonu jesen 2016.

Sezona: Jesen 2016.

Familija Broj jedinki Tolerantnost Br. x Tol.

Lymnaeidae 13 0 0

Planorbidae 3 0 0

Sphaeriidae 18 8 144

Hirudidae 2 0 0

Erpobdellidae 2 0 0

Gammaridae 484 4 1936

Hydroptilidae 2 4 8

Hydropsychiidae 5 4 20

Coenagrionidae 3 9 27

Dytiscidae 5 0 0

Anthomyidae 1 0 0

Asellidae 1 8 8


Hirudidae 6 0 0

Erpobdellidae 2 0 0

Planorbidae 11 0 0

Lymnaeidae 2 0 0

Sphaeriidae 10 8 80

Ephemeridae 1 4 4

Leptoceridae 2 4 8

Dytiscidae 7 0 0

Tabanidae 1 6 6

Anthomyidae 1 0 0

Stratiomydae 1 0 0


Hirudidae 18 0 0


Planorbidae 49 0 0

Lymnaeidae 2 0 0

Leptoceridae 2 4 8

Kućica 8 0 0

Dytiscidae 18 0 0

Cordulegasteridae 1 3 3

Beatidae 8 4 32

UKUPNO: 1246 Suma tolerantnosti: 4584

FBI 3.678972713

39

Tabela 12. Vrednosti FBI za sezonu zima 2017.

Sezona: Zima 2017.



Hirudidae 20 0 0

Sphaeriidae 5 8 40

Hydrobiidae 1 0 0

Planorbidae 3 0 0

Leptoceridae 1 4 4


Kućica 5 0 0

Rhyacophilidae 1 0 0

Beatidae 24 4 96

Cordulegasteridae 1 3 3

Tabanidae 3 6 18

Simuliidae 5 6 30

Chironomidae 1 8 8

Nepidae 1 0 0


Beatidae 145 4 580

Planorbidae 19 0 0

Lymaeidae 1 0 0

Valvatidae 1 0 0

Hydrobiidae 1 0 0

Sphaeriidae 6 8 48

Tipulidae 1 3 3

Hirudidae 6 0 0


Leptoceridae 2 4 8

Kućica 5 0 0

Chironomidae 6 8 48

Coenagrionidae 1 9 9

Elmidae 1 4 4


Beatidae 154 4 616

Planorbidae 4 0 0

Lymaeidae 2 0 0

Hydrobiidae 1 0 0

Valvatidae 1 0 0

Tabanidae 2 6 12

Simuliidae 16 6 96

40

Kućica 4 0 0

Leptoceridae 2 4 8


Hirudidae 9 0 0

Sphaeriidae 3 8 24

Chironomidae 8 8 64

Psephenidae 2 4 8


FBI 3.87

Tabela 13. Vrednosti FBI za sezonu proleće 2017.



Erpobdellidae 8 0 0


Baetidae 110 4 440

Heptageniidae 2 4 8

Ephemeridae 1 4 4

Tabanidae 2 6 12

Tipulidae 1 3 3

Hydroptellidae 1 4 4

Planorbidae 2 0 0

Sphaeriidae 4 8 32

Psychodidae 1 10 10


Erpobdellidae 23 0 0

Libelluidae 2 9 18

Baetidae 73 4 292

Simuliidae 21 6 126

Tabanidae 5 6 30

Planorbidae 5 0 0

Lymaeidae 4 0 0


Hydrobiidae 1 0 0

Kućice 4 0 0


Hydroptilidae 1 4 4


Baetidae 71 4 284

41

Erpobdellidae 12 0 0

Kućice 5 0 0


Hydroptilidae 1 4 4

Tabanidae 1 6 6

Simuliidae 38 6 228

Planorbidae 7 0 0


Hydrobiidae 2 0 0

Nepidae 1 0 0


FBI 4.022618232

Prilikom računanja Familijarno biotičkog indeksa dobili smo rezultate iz kojih

zaključujemo da je u jesenjem periodu ovaj indeks najmanji i iznosi 3.67, što znači da je upravo

u ovom periodu kvalitet vode najbolji i spada u prirodne čiste vode. U zimskom periodu indeks

je 3.87, a u prolećnom 4.02, iz čega možemo zaključiti da je kvalitet vode nešto slabiji u ovim

periodima i spada u slabo organski zagađene vode. Svakako na osnovu dobijenih rezultata

možemo konstatovati da je kvalitet vode u reci Jošanici odličnog i vrlo dobrog kvaliteta i da

spada u I i II klasu čistoće vode.

42

IV. DISKUSIJA

Klasa Gastropoda, sa svojih četiri familije broji ukupno 133 jedinki. Ova klasa ima veći

diverzitet u odnosu na klasu Bivalvia kod koje je detektovano ukupno 118 jedinki, ali u okviru

samo jedne familije. Ukupan broj konstatovanih mekušaca u reci Jošanici je 251 jedinka.

Kada se porede asambleje Mollusca u reci Jošanici i u drugim istraživanjima, u reci Jošanici

je konstatovano je 4 familije Gastropoda, dok je u radu Ekološka analiza zajednice

makrozoobentosa sliva Gaberske reke (Dimitrov, 2016) primećeno prisustvo 5 familija. Bivalvia

su u Gaberskoj reci prisutne sa 2 familije, dok u Jošanici nađena samo jedna familija klase

Bivalvia. Tako da možemo reći da se ove reke ne razlikuju umnogome po broju familija.

Sistematično istraživanje makrozoobentosa reke Nišave na mesečnom nivou sprovedeno je

od strane Ane Savić 2012. godine. Tokom istraživanja konstatovano je 4 familije Gastropoda,

isto kao i u ovom radu. Što se tiče brojnosti, familija Lymnaeidae je najzastupljenija sa čak

90,72%, dok je na reci Jošanici prisutna sa samo 18%. Međutim familija Planorbidae je u reci

Nišavi prisutna sa samo 1,54%, dok je u reci Jošanici baš ova familija najbrojnija sa čak 77% od

ukupnog broja Gastropoda. Na osnovu toga možemo reći da su predstavnici familije Lymnaeidae

pre prilagođeni sezonskom variranju fizičko-hemijskih uslova (pre svega temperature) nego

predstavnici familije Planorbidae. Ova pretpostavka je posledica činjenice da je temperatura reke

Jošanice daleko stabilnija u toku godine zbog toga što se u nju ulivaju termalne vode. Ovo

naravno treba produbiti daljim istraživanjima koja bi trebala da imaju višu taksonomsku

rezoluciju od nivoa familije, koja je ovde korišćena.

U ovom radu sprovedenom od strane Novakovića, klasa Gastropoda obuhvata 6 taksona, dok

je u ovom radu u reci Jošanici prisutna sa 4 taksona. Ali ako gledamo brojnost u okviru taksona,

brojnost Gastropoda na reci Nišavi mnogo je veća nego u reci Jošanici. To se može objasniti

činjenicom da je istraživanje (Novaković, 2016) izvršeno na reci Nišavi, koja ima više

mikrohabitata obzirom da predstavlja veću reku od reke Jošanice.

U rekama Ribnici i Lepenici (Jović et al., 2006), koje su slične veličine kao i u ovom radu

istraživana reka Jošanica, detektovano je 5 familija sa ukupno 5 vrsta Gastropoda, što je za jednu

43

familiju više nego u Jošanici. Familije u ovim rekama su drugačije nego u reci Jošanici, samo im

je familija Planorbidae zajednička. Ova činjenica ističe posebnost reke Jošanice kao specifičnog

staništa za predstavnike Gastropoda. Posebnost je pretpostavlja se, posledica potpuno drugačijeg

termalnog režima ove reke u odnosu na ostale. Takođe pretpostavljamo da termalni režim

intenzivno utiče na druge abiotičke parametre koji indirektno takođe utiču na specifičnost

asambleje Gastropoda.

U radu koji je sprovela Savić (2016) na reci Nišavi, gde je pratila samo vrste i familije

Gastropoda, primećeno je prisustvo 4 familije i 11 vrsta. Reka Nišava je veća reka od Jošanice,

ali su u istom okruženju. Kada uporedimo sa našim istraživanjem na reci Jošanici primetićemo

da je broj familija isto 4, ali se dve familije razlikuju. Takođe, familija Lymnaeidae je najbrojnija

od svih familija sa čak 90,15%, dok je u ovom radu na reci Jošanici taj procenat samo 18%.

Prisutna je i familija Planorbidae, ali sa samo 1, 65%, što je znatno manje nego u radu na reci

Jošanici, gde je taj broj 77%.

U radu koji je sproveo Marković (2013) su predstavljeni rezultati istraživanja reke Korane, u

Hrvatskoj. U periodu od 2009. do 2012. godine proučavane su zajednice mekušaca ove reke.

Nađeno je ukupno 33 vrste vodenih mekušaca. U odnosu na reku Jošanicu možemo primetiti da

je ova reka bogatija familijama. Ukupno je konstatovano 11 familija puževa, od kojih su 4 iste

kao u reci Jošanici. Takođe se u oba rada mogu zapaziti predstavnici iz familije školjki

Sphaeridae. Tako da možemo konstatovati da postoji dosta sličnosti, što se tiče familija, u ova

dva rada.

Istraživanje koje je sprovedeno u Bugarskoj u Parku prirode pokazalo nam je dosta sličnosti

u familijama puževa i školjki ovog rada i našeg rada na reci Jošanici. U ovom istraživanju

kostatovano je 13 vrsta Mollusca, i to 11 vrsta Gastropoda i 2 vrste Bivalvia (Georgiev, 2016).

Vrste koje su prisutne u ovom istraživanju spadaju u 6 familija puževa, i jednoj familiji školjki.

Od tih 6 familija, 4 familije se nalaze i u reci Jošanici (Valvatidae, Planorbidae, Lymnaeidae,

Hydrobiidae). A takođe je ista familija školjki Sphaeridae. Tako da možemo zaključiti da postoji

velika sličnost u makrozoobentosu ovih lokaliteta. Na osnovu toga, ali i prethodno navedenog

možemo zaključiti da su sličniji lokaliteti koji su geografski udaljeniji (Jošanica i lokalitet u

Parku prirode) od onih koji su bliži (Jošanica u odnosu na Ribnicu i Lepenicu).

44

Shanon- ov indeks diverziteta je najveći u proleće, pa za njim slede zima i jesen. Ipak, razlike

po sezonama su prilično male, tako da možemo tvrditi da izražena sezonska dinamika ne postoji.

Ona nije izražena ni ako pogledamo ukupan broj familija u celoj zajednici makroinvertebrata,

niti ako posmatramo samo predstavnike Gastropoda. Sezonska dinamika kvaliteta vode (na

osnovu FBI) takodje nije izražena. Razlike po sezonama su vrlo male, ali ipak dovoljne da u toku

jeseni i zime voda pripada I klasi kvaliteta, a u proleće II klasi kvaliteta.

45

V. ZAKLJUČAK

U celokupnoj zajednici makroinvertebrata, sezonskim istraživanjem reke Jošanice u periodu

od novembra 2016. godine do maja 2017. godine konstatovani su predstavnici 14 redova sa 30

familija. Po broju taksona najbrojnija je klasa Insecta. Redovi sa najvećim brojem familija su

Diptera (7 familija) i Trichoptera (5 familija). Sa manjim brojem familija zastupljeni su redovi

Ephemeroptera, Coleoptera i Odonata (3 familije) i Heteroptera (1 familija). Ostali redovi

makroinvertebrata, koji ne spadaju u insekte imaju sledeću zastupljenost: Basommatophora,

Aryncobdellidae (2 familije) i sa po jednom familijom Architaeniglossa, Neotaeniglossa

Veneroida, Amphipoda, Isopoda i Oligocheta.

Klasa Gastropoda zastupljena sa 4 familije, a klasa Bivalvia sa jednom familijom, što znači

da su mekušci predstavljeni sa 5 familija. Mollusca su u ukupnom broju vrsta zastupljeni sa 6%,

odnosno 251 individuom.

Upoređivanjem sa rekama slične veličine, koje su geografski bliske reci Jošanici,

konstatovana je samo jedna zajednička familija (Planorbidae) što ističe posebnost ove reke u

taksonomskom smislu.

Najveći diverzitet u ovoj reci je konstatovan u zimskom period, a najveća abundanca u

prolećnom periodu.

Nije izražena sezonska dinamika broja individua, broja familija niti diverziteta. To je,

pretpostavljamo uticaj uliva toplih izvora iz okoline.

Na osnovu dobijenih rezultata FBI utvrđeno je da ova reka ima vodu koji spada u klasu

odličnog i vrlo dobrog kvaliteta, kako na sezonskom, tako i na godišnjem nivou.

46

VI. LITERATURA

Aleksić, M., (2016). Ekološka analiza zajednice makroinvertebrata termalnog izvora Soko Banje.

Master thesis, Prirodno matematički fakultet, Univerzitet u Nišu.

Bošković, M. (2014). Raznolikost i struktura zajednice puževa (Mollusca, Gastropoda) rijeke

Rude. Zagreb: Sveučilište u Zagrebu, Prirodoslovno-matematički fakultet, Biološki odsjek.

Diplomski rad.

Bouchet P. (2007). Inventorying the molluscan fauna of the world: How far to go? U: Jordaens

K., van Houtte N., van Goethem J., Backeljau T. (ur.) Abstracts of the World Congress of

Malacology, Antwerp, Belgium.

Cvijan, Mirko. (2000). Ekologija zagađenih sredina, bioindikatori i monitoring sistema.Beograd.

Dillon Jr., R. T. (2004). In The ecology of freshwater Molluscs, Cambridge, UK: Cambridge

University Press.

Đorđević, A. (2017). Komparacija asambleje Mollusca u barama različitog tipa. Niš: Master rad;

Univerzitet u Nišu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju.

Grginčević Mihaela & Pujin Vlasta. (1998). Hidrobiologija, Priručnik za studente i

poslediplomce. Ekološki pokret grada Novog Sada.

Habdija I., Primc Habdija B., Radanović I., Špoljar M., Matoničkin Kepčija R., Vujčić Karlo S.,

Miliša M., Ostojić A., Sertić Perić M. (2011). Protista – Protozoa i Metazoa- Invertebrata.

Strukture i funkcije. Alfa, Zagreb.

Habdija I., Primc Habdija B., Radanović I., Vidaković J., Kučinić M., Špoljar M., Matoničkin R.,

Miliša M. (2004). Protista - Protozoa i Metazoa- Invertebrata. Funkcionalna građa i praktikum,

knjiga 3, prvo izdanje, Meridijani, Samobor.

Holandriana holandrii (C. Pfeiffer, 1828) (Mollusca: Gastropoda) u Hrvatskoj. Zagreb.

47

Karadžić, B., Marinković, S., (2009). Kvantitativna ekologija. Institut za biološka istraživanja

“Siniša Stanković”, Beograd.

Kerovec Mladen. (1986). Priručnik za upoznavanje beskralješnjaka naših potoka i rijeka. Zagreb.

Lenat, D. R. (1988). Water quality assessment of streams using a qualitative collection method

for benthic macroinvertebrate.

Lovrenčić, L (2015). Molekularno-filogenetička i filogeografska analiza populacija vrste

Pfleger, V., & Chatfield, J. (1988). A guide to snails of Britain and Europe. Hamlyn.

Radulović Snežana & Ivana Teodorović. (2011). Ekologija i Monitoring kopnenih voda.

Metodološki priručnik. Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu. Novi Sad.

Raković, J. Maja. (2015). Diverzitet mekušaca Dunava (1260 - 863,5 km) i taksonomska analiza

rodova Planorbarius, Radix, Physsela i Ferrissia (Pulmonata: Basommatophora), Beograd.

Savić, A. (2010). Priručnik za hidrobiološka istraživanja u okviru terenske nastave na

Vlasinskom jezeru, Niš.

Savić, A. (2012). Ekološka analiza makrozoobentosa reke Nišave. PhD. Beograd: Biološki

fakultet, Univerzitet u Beogradu.

Savić, A., Ranđelović, V., Đorđević, M., & Pešić, V. (2016). Assemblages of Freshwater Snails

(Mollusca: Gastropoda) from the Nišava River, Serbia.

Simić, Snežana & Simić Vladica. (2009). Ekologija kopnenih voda (Hidrobiologija I). Beograd,

Kragujevac.

Stojiljković, A. (2017). Sastav i struktura zajednice makroinvertebrata u barskim eskosistemima

sa posebnim osvrtom na grupe Ephemeroptera, Plecoptera, Trichoptera i Odonata. Niš: Master

rad; Univerzitet u Nišu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju.

Vidić, D. (2018). Sastav i struktura asambleje insekatskih grupa: Diptera, Coleoptera i Odonata u

reci Jošanici. Niš: Master rad; Univerzitet u Nišu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za

biologiju i ekologiju.

48

http://google-maps.pro/satellite

https://www.google.rs/maps

https://www.google.rs/search)

www.biolib.cz

www.conchology.be

http://google-maps.pro/satellite

https://www.google.rs/maps

https://www.google.rs/search)

http://www.biolib.cz/

http://www.conchology.be/

49

Прилог 5/1

ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: монографска

Тип записа, ТЗ: текстуални / графички

Врста рада, ВР: мастер рад

Аутор, АУ: Ана Марковић

Ментор, МН: Ана Савић

Наслов рада, НР: Састав и структура асемблеје Mollusca у реци Јошаници

Језик публикације, ЈП: српски

Језик извода, ЈИ: енглески

Земља публиковања, ЗП: Р. Србија

Уже географско подручје, УГП: Р. Србија

Година, ГО: 2018.

Издавач, ИЗ: ауторски репринт

Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33.

Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)

52 стр., 20 слика, 13 табела

Научна област, НО: Екологија и заштита природе

Научна дисциплина, НД: Хидробиологија

Предметна одредница/Кључне речи, ПО: Макрозообентос, Mollusca, Gastropoda, Bivalvia, сезонска

динамика, Shennon Viner-ov индекс Simpson-ov индекс

УДК 591:594+536.53(497.11)

Чува се, ЧУ: библиотека

Важна напомена, ВН:

50

Извод, ИЗ: У овом раду анализирана је сезонска динамка макрозообентоса реке

Јошанице, која се налази у околини Соко бање, у периоду од новембра

2016. године до маја 2017. године. Акценат је посебно стављен на класу

Gastropoda и Bivalvia, односно на фамилије којима су ове класе

представљене. У току три периода, јесени, зиме и пролећа, констатован

је врло сличан број јединки на локалитетима, што указује на слабо

изражено сезонску динамику макроинвертебрата у реци Јошаници, чему

је вероватно узрок константан улив термалних притока нешто изнад

проучаваних локалитета. Констатована је заједница макроинвертебрата

која броји 4005 јединки, које спадају у 14 редова са 30 фамилија. Такође

у оквиру класе Gastropoda је констатовано је присуство 4 фамилија из 3

реда ове класе, као и једна фамилија из класе Bivalvia. Анализирана је и

сезонска динамика диверзитета заједнице макроинвертебрата

употребом одговарајућих индекса: Шенон Винер-овог и Симпсон-овог.

На основу Фамилијарног биотичког индекса (ФБИ) је одређен квалитет

воде на истраживаним локалитетима. Вредности ФБИ су: у току јесени

3,67; у току зиме 3,87; 4,02 у току пролећа. Ове вредности указују да је

најбољи квалитет воде у току јесени, и тада вода спада у I класу

квалитета воде или природно чисте воде. У току зиме и пролећа,

квалитет воде спада у II класу, или слабо органски загађене воде.

Датум прихватања теме, ДП: 08.10.2018.

Датум одбране, ДО:

Чланови комисије

КО:

Председник: Др Маријана Илић-Милошевић

Члан: Др Ђурађ Милошевић

Члан, ментор: Др Ана Савић

51

Прилог 5/2

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT: monograph

Type of record, TR: textual / graphic

Contents code, CC:

Master thesis

Author, AU: Ana Marković

Mentor, MN: Ana Savić

Title, TI: Composition and structure of Mollusca assemblage at

Jošanica River

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: English

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: Serbia

Publication year, PY: 2018.

Publisher, PB: author’s reprint

Publication place, PP: Niš, Višegradska 33.

Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

52 p., 20 pictures, 13 tables

Scientific field, SF: Ecology

Scientific discipline, SD: Hidrobiology

Subject/Key words, S/KW: macrozoobenthos, Mollusca, Gastropoda, Bivalvia, seasonal

dynamics, Shennon Viner index, Simpson index

UC 591:594+536.53(497.11)

Holding data, HD: Library

Note, N:

52

Abstract, AB: In this paper we analysed the seasonal dynamics of the macrozoobenthos of the Jošanica River, which is located in the surroundings of Soko Banja, in the period between November 2016 and May 2017. The emphasis is especially placed on the class of Gastropoda and Bivalvia, or the families to whom these classes are presented.During the three seasons, autumn, winter and spring, a very similar number of individuals were found on the analyzed localities, which indicates a weakly expressed seasonal dynamics of macroinvertebrates in the Jošanici River, which is probably the cause of the constant flow of thermal tributaries just above the studied sites. A macrozooinvertebrate community has been established, it contains 4005 individuals, placed in 14 order with total of 30 families. Also, in the Gastropod class, the presence of 4 families from the 3 order of this class, as well as one family from the Bivalvia class, was established. The seasonal dynamics of diversity of the macroinvertebrate community were analyzed using appropriate indexes: Shennon Winner and Simpson. On the basis of the Familial Biotic Index (FBI), water quality at the researched locality was determined. The values of the FBI are: during the fall of 3.67; during winter 3.87; 4,02 during the spring. These values indicate that the best water quality is during the autumn, thus the water is in the first class of water quality or naturally pure water. During winter and spring, water quality belong to second class, or poorly organic contaminated water.

Accepted by the Scientific Board on, ASB: 08.10.2018.

Defended on, DE:

Defended Board,

DB:

President: Dr Marijana Ilić-Milošević

Member: Dr Đurađ Milošević

Member,

Mentor: Dr Ana Savić

sastav i stuktura asembleje mollusca u reci jošanici · kopnene vode su međusobno izolovane i...

Documents