2. ORU@ARI Oktobar, 2010.

anga`uju u partijama zato {tonajboqe mogu sami da re{e svojeprobleme, a ne neko drugi ko jestotinama kilometara udaqen odwih.

Sindikati u Srbiji od na{egiskustva mogu puno da nau~e, i daprihvate ono {to je mogu}e da seprimeni i u Srbiji. Mo`da nijemogu}e sve uraditi sada, ali trebarazmi{qati da se za neku godinuprimene na{a pozitivna iskustva.

[to se ti~e onoga {to smo dosada realizovali u saradwi sa

sindikatima u Kragujevcu, sva na{ao~ekivawa su prevazi|ena, nismouop{te o~ekivali da }e biti takoveliko interesovawe ~lanovaSindikalnih organizacija uKragujevcu za poha|awe kurseva izinformatike i engleskog jezika.Ovaj projekat smo zapo~eli saodre|enom dozom skepse da }emo

Oru`ari: Kakva je veza izme|usocijaldemokratske partije isindikata u [vedskoj ?ARNE HASSELGREN: Najjednostavniji

odgovor na to pitawe je da suradnici da bi ispunili svojeciqeve stvarali partiju prekokoje su propagirali ideju da~ovek mo`e da brine sam o sebi.Veza izme|u sindikata isocijaldemokratske partije ~inida su oni zajedno ja~i, da lak{eostvaruju svoje interese. Kada suradnici do{li do tog nivoa danisu mogli samo sindikalnimpotezima da brane svojeinterese, shvatili su da je jedinina~in da ostvare svoja prva i`eqe da se anga`uju politi~kikroz stvarawe politi~ke partije.Sindikati i radnici su stvorili[vedsku radni~ku partiju, to jeSocijaldemokratska partija.

To su sve organizacije koje imaju svojusamostalnost, i sindikati i politi~kepartije. Oba partnera znaju da susindikati nezavisni od partije.Partije organizuju svoje izbore, i onitako|e imaju svoju nezavisnost. To jekao jedno drvo, i na wemu postoje dvegrane.

Osnova na{e Socijaldemokratskepartije kada smo je stvorili susindikati, koji su wena baza. Tuvidimo, u Srbiji u odnosu na [vedsku,da smo dostigli razli~iti nivo.Poslodavci su zbog ekonomskesituacije otpu{tali radnike,tim potezom je smawena ioslabqena snaga sindikata.Umawewem ~lanstva sindikatgubi polako snagu. Situacija uSocijaldemokratskoj partiji jedruga~ija u odnosu na to kakva jebila pre 20-30 godina.

U ~emu se sastoji ulogasindikata u [vedskoj i {tase od tog iskustva mo`eprimeniti u Srbiji?

U jednom dru{tvu sve mo`e dase napravi i novo da se nau~i.Do{li smo u Srbiju da ka`emo{ta smo mi uradili i kakva jesituacija kod nas, daprenesemo neka na{a iskustvakoja biste vi mogli daprimenite. Nismo do{li samoda prenosimo znawe, ve} i dami nau~imo kako je u Srbiji.

U [vedskoj smo imali sli~nusituaciju kao vi danas, kadanismo imali ideja i vizije. Me|utim,razmi{qali smo na koji na~in mo`emoda poboq{amo situaciju u na{oj zemqi.To smo postigli ukqu~ivawem uSocijaldemokratsku partiju, od kojetra`imo da sprovede na{e zahteve. I,ne samo da politi~ari sprovode tezahteve, ve} se i radnici li~no

SSAARRAADDWWAA SSAA SSIINNDDIIKKAATTOOMM IIFF MMEETTAALL IIZZ GGEETTEEBBOORRGGAA

uspeti da ispunimona{e planove. Imali

smo sre}u da smo sreli dobrepredstavnike sindikata uz ~ijupomo} smo realizovali ovajprojekat, i to je nama olak{alocelokupnu situaciju.

Najva`nije je da smo do sadauspeli da ostvarimo na{eplanove, a na{ ciq je da ukqu~imo{to vi{e polaznika. Do{li smodo zakqu~ka da je sve ovo {to smoprethodno uradili veoma va`nojer u srpskom dr{utvu dolazi dovelikih promena, do privati-zacije, dolaze strani ulaga~i kojitra`e sposobnost zaposlenih, dabudu kvalifikovani i da poznajuengleski jezik i rad na ra~unaru. Kada smo tek do{li u Srbiju,pri~ali smo i o tome da, kada seneko bavi sindikalnim poslom onmora da razmi{qa i o politi~kojsituaciji, jer ne treba dozvolitida neko drugi re{ava probleme uva{e ime. Radnici moraju sami dapreuzmu tu ulogu u svoje ruke.Kako}e jedno dru{tvo da funkcioni{e,to odre|uje sam pojedinac kojimora da u~estvuje u svimpromenama. Bez sopstvenoganga`ovawa nema ni ostvarewaciqeva. S obzirom na to da je dosada u Srbiji sve bilo udr`avnim rukama, svojina je bilasva~ija i ni~ija, sada sve ide uprivatizaciju. [to se ti~eprivatizacije, mi ho}emo dapomognemo na{im kolegama uSrbiji da budu spremni kada do|ustrani ulaga~i za pregovore sawima, da se izbore za svoja pravau kapitalisti~im uslovima rada.

Problem u Srbiji je {to nemasindikata u privatnim predu-ze}ima, ali se mi nadamo da }e sesituacija promeniti. Timsindikatima je potrebno pomo}i,da shvate zna~aj sindikalnogorganizovawa, naro~ito u timuslovima.

(nastavak na strani 4)

Jedan od vidova saradwe - odr`avaweseminara u ciqu uspe{nije borbe za prava

zaposlenih ~lanova Sindikata

GETEBORG - lokacija sindikataIF Metal

Oktobar, 2010. ORU@ARI 3.

FIAT automobila, Odbor Sindi-kalne organizacije je doneo odlukuda zauzme prostor sa ~lanstvom i daostane u wemu do iznala`eware{ewa za spornu nekretninu.Posle pet dana za{tite tog prosto-ra u Ministarstvu ekonomije jeodr`an sastanak sa dr`avnim sekre-tarom ]iri}em i zamenikom minis-tra odbrane Pilipovi}em, na komesu usagla{eni okviri za Sporazumkoji }e biti potpisan kako bi seiza{lo iz situacije koja je pretilada daqe eskalira, ukoliko se ne bitra`ilo re{ewe za pomenutu temu.Ubrzo je Sporazum usagla{en i pot-pisan izme|u Sindikata, Minista-rstva ekonomije, Ministarstvaodbrane i rukovodstva fabrike odefinisawu svih spornih imovin-skih pitawa. U razgovorima koji suvo|eni, ~elnici Ministarstva eko-nomije su iskazali podr{ku kako biu daqim re{avawima fabrikaiza{la iz postoje}e situacije.

a sastanku sa ministrom odbra-ne i zamenikom ministra, komesu prisustvovali predsednik

Sindikata i direktor fabrikeiskazana je puna podr{ka fabriciod strane Ministarstva, na na~in{to }e se tokom ove godine ugov-oriti zna~ajna koli~ina naoru`awaza potrebe Vojske Srbije u iznosu od200 miliona dinara. U slede}ojgodini ta ugovarawa }e biti jo{ve}a, {to }e u zna~ajnoj meriuposliti kapacitete preduze}a unedostatku izvoznih ugovora.

Daqe na{e inicijative su bileusmerene na obezbe|ivawu sredsta-va kako bi fabrika prevazi{laperiode nedostatka posla, a koji sukarakteristi~ni za ovu vrstu proi-zvodwe. Podr{ka Ministarstvaodbrane je bila zna~ajna i u deluzahteva za kredit od Fonda zarazvoj, gde smo sa predstavnicimaMinistarstva ekonomije dogovorilida u narednom periodu preduze}edobije kredit iz tih sredstava. Tomprilikom nije sagledana na{a real-na potreba za subvencijama u posto-je}oj situaciji, ali je i ono {to jeodobreno dragoceno, s obzirom nato da nema uposlenosti i priliva potom osnovu.

Na{e daqe aktivnosti do krajagodine bi}e usmerene na politikuuveravawa nadle`nih iz vlasti napotrebu podr{ke fabrici, kako bise deo sredstava usmerio u investi-cije sa ciqem obnavqawa zastareleopreme.

I s p o q e n a s n a g a S i n d i k a t aI s p o q e n a s n a g a S i n d i k a t a

Izdava~: Sindikalna organizacija Zastava oru`je. Za izdava~a: Dragan Ili}; glavni urednik: KatarinaJakovqevi}; pomo}nik urednika: Dragan Stamenovi}; saradnici: Dragoqub Mijailovi}, MarijaMilo{evi}, Aleksa Grkovi}; tehni~ka redakcija: Veroqub Jeci}, Neven Petrovi}; korice: Milo{Popovi}; fotografije: Radosav Miladinovi}, Dejan Marinkovi}; ilustracija: Zoran Ivanovi} str. 15.i 20. Adresa: Kosovska 4; tel./faks: 034/323-059;e-mail: sindikatzo@nadlanu.com WEB: www.oruzari.org

rvi kvartal ovegodine u poslo-vawu preduze}a

obele`en je uposle-no{}u koja je bila bazirana naproizvodwi PM-M-84 od ~ijeg jeizvoza fabrika ostvarivala devi-zni priliv kako pro{le, tako i ovegodine. To je omogu}avalo da sefinansira proizvodwa ~iji jerezultat vidqiv kroz kontinuitetisplate zarada, i pored toga {tood marta 2009. godine nije bilosubvencija koje bi bile kori{}eneza te potrebe. U takvim okolnosti-ma za taj period je izvezeno robe uvrednosti od 12.000.000 dolara,{to je na{e preduze}e svrstavalou vode}e izvoznike sa ovogpodru~ja koje je uspelo da plasiravojno naoru`awe i pored konkuren-cije jakih svetskih proizvo|a~a tevrste robe.

irovito tr`i{te za na{eartikle je i ovoga puta pokaza-lo svoju lo{u stranu. Ugovori

koje smo imali za PM su zavr{eni,a da kupac nije ni preuzeo svukoli~inu poru~ene i proizvedenerobe. U takvim trenucima se uvekpostavqa isto pitawe. Kako dafabrika sa takvom vrstom proi-zvodwe opstane kada nema ugova-rawa koja bi u najve}em delu upo-slila proizvodne kapacitete?U maju mesecu je realizovan soci-

jalni program i tom prilikom se435 radnika opredelilo za jedanod dobrovoqnih vidova napu{tawafabrike. Bez obzira {to Sindikatnije u~estvovao u finalnim razgov-orima, predlozi po tom osnovu kojeje Sindikat davao u ranijim dogov-orima su u potpunosti ispuweni odstrane Ministarstva odbrane iMinistarstva ekonomije. I poredpozitivnih efekata realizacijesocijalnog programa, lo{a stranaje {to je najve}i deo opredeqenih

HH

radnika iz pro-izvodnih struk-tura, {to je zna-~ajno ote`avaloi poskupqavalodaqu proizvo-dwu. Standardi ikriterijumi kojeje Sindikat Za-stava oru`je po-stavio, prime-wivani su i nasprovo|ewe so-cijalnih progra-ma u svim drugimpreduze}ima Od-brambene indus-trije Srbije.Sindikalna orga-

nizacija Zastavaoru`je je imalavisok nivo akti-

vnosti kada je bila u pitawuza{tita imovinskih interesafabrike. To je bilo neophodnokako bi se smawile {tetneposledice neodgovornosti ru-kovodstva fabrike u proteklimdecenijama kada su dozvolilida fabrika zakulisnim radwa-ma ostane bez zna~ajnog delakapitala i imovine koju sustvarale generacije Oru`ara.

oku{aj da se fabricinanese nova nepravdazbriwavawem dru{tva iz

Grupe Zastava vozila zahtevaoje anga`ovawe Sindikalneorganizacije. Tom prilikom jeblokirana i zakqu~ana kapija"Sivog doma", ~ime je spre~enouseqavawe preduze}a Zastavainpro u taj prostor zbog skan-daloznih klauzula potpisanogugovora i potpunog nerazume-vawa shvatawa pojma dru{tve-nog i dr`avnog kapitala odstrane dr`avnih zvani~nika."Socijalni dijalog" se tom pri-likom vodio preko medija, {toje uzrokovalo da kapije "Sivogdoma" budu vi{e mesecizakqu~ane.

otom, Sindikalna organi-zacija se na{la na novomispitu spre~avawa izba-

civawa zaposlenih Zastavaoru`ja iz prostora koji senalazi u Beogradu u zgradiZastava impeks. Na{i vi{ego-di{wi poku{aji da taj problemre{imo sa Agencijom za priva-tizaciju su nailazili na igno-risawe Vladinih zvani~nika.

Da bi spre~ili izbacivawena{ih radnika i useqavawe

PP Dragan Ili}predsednik Sindikalne

organizacije

PP

PP

NN

4. ORU@ARI Oktobar, 2010.

Kako biste oceniliprojekat koji se ve}nekoliko godina rea-lizuje sa sindikatimau Kragujevcu?LENNART ALVERA:Naj-va`nije od svega je dasmo zajedno ostvarilijednu dobru saradwu sasindikatima. Od svegatoga je najboqe da va{isindikati imaju povere-we u nas, kao {to miverujemo vama. Da bi~ovek uspeo u `ivotu, onmora da ima poverewe uqude sa kojima sara|uje.Stekli smo utisak, kroz

na{e susrete, na kojima smo diskutovali o svemu {to je uvezi sa sindikatima, da su sindikati u Srbiji shvatilikako mi radimo i da ve} poku{avaju da prenesu nekedelove tog rada i na Srbiju.

Na koji na~in ste predstavili u [vedskoj ovajprojekat koji se realizuje u Kragujevcu?

Mi informi{emo na{e gra|ane, kao i vi imamo na{enovine u kojima obave{tavamo kakve smo rezultatepostigli i {ta sve jo{ planiramo da uradimo, o na{ojsaradwi koju imamo sa sindikatima u Kragujevcu, cela{vedska javnost je upoznata sa tim kakvi se projektirealizuju u Srbiji. Imamo `equ da pomognemo gra|animaSrbije da `ive boqe. Na{a ocena je da na{e anga`ovawetreba da bude i ve}e, da jo{ uvek nismo dovoqnozastupqeni u svim onim zemqama kojima bi na{a pomo}bila dragocena, i da treba da unapredimo me|unarodnusaradwu.

Da li se mogu o~ekivati neki novi projekti uKragujevcu?

[to se ti~e budu}ih projekata, imamo razli~iteplanove. Jedan od projekata koji je va`an za ovu zemqu, toje projekat `ena, gde bi `ene bile anga`ovane, tajprojekat bi trajao tri godine. Sa na{om {vedskomVladom razgovaramo o budu}im projektima, poku{a}emoda pove}amo {to vi{e mo`emo broj projekata. SaSavezom sindikata [vedske razgovara}emo na iste teme.Tako|e, poku{a}emo da ukqu~imo i udru`ewaposlodavaca , da ih anga`ujemo da zajedno u Srbijinapravimo jedan projekat. Na{im poslodavcima u[vedskoj smo postavili zahtev da se organizuju i da po|usa nama u Srbiju, kako bi pomogli poslodavcima u Srbijii preneli svoja iskustva. Nikada taj projekat nije biobli`i nego sada, skoro smo sigurni da }emo realizovatida {vedski kapitalisti do|u u Srbiju. Ostaje jo{ samo dase dobije odobrewe Vlade [vedske.

Kako biste ocenili saradwu sa Sindikalnomorganizacijom Zastava oru`je?

Po svim pitawima imali smo fantasti~nu i jednu odnajboqih saradwi. Svaki put kada do|emo diskutujemo onovim stvarima, i ta saradwa je neo~ekivano dobra.Spremni smo da pomognemo Sindikatu Zastava oru`je u

svakom pogledu. I mi se u~imo odvas, na{ ciq je da sa vamarazmewujemo iskustva.

Kakav je zna~aj ~iwenice da jepredstavnik Sindikata izGeteborga izabran za ~lanaEvropskog parlamenta?

OLLE LUDVIGSSON: To je veomava`an doga|aj jer je od zna~aja da uParlamentu ne budu samopoliti~ari, ve} i radnici sasvojim iskustvom koji mogu dapomognu Evropi. Poslanici koji suu Parlamentu nemaju ista `ivotnaiskustva kao mi koji smo radili uproizvodwi, kao i sindikalna, i nataj na~in se problemi efikasnijere{avaju. @ivotna {kola jenajva`nija {kola, i ja to poku{avamda primenim u Briselu.

Koja su to pitawa kojase re{avaju u Evrop-skom parlamentu a kojamogu uticati napoboq{awe polo`ajaradnika?

U [vedskoj smo imaliproblem sa Kolektivnimugovorom, poslodavci suimali nameru da namzabrane pravo na {trajk.Tako|e, re{avali smopitawe radnog vremenajer u nekim zemqamazaposleni rade po 10 ivi{e ~asova dnevno.Nezaposlenost je jednaod tema o kojoj seraspravqa u Parlamen-tu, ciq je da se smawinezaposlenost i pove}abroj zaposlenih u Evropi.Kako ocewujete procese koji se sprovode u Srbiji

u ciqu pribli`avawa Srbije Evropskoj uniji?Pratim de{avawa u Srbiji, i, koliko znam, a i

predsednik Tadi} je rekao da je ciq Srbije 2015.godina, taj proces pribli`avawa se odvija dobrimtokom.

[ta mislite o saradwi sindikata iz [vedske isindikata iz Srbije, i kakav to uticaj mo`e imatina srpsko dru{tvo?

Sigurno da ta saradwa uti~e, i da }e uticati, jer jebavqewe sindikatom jedan deo Srbije. Na{a namera jeda prenesemo iskustvo koje imamo i da pomognemo, bezobzira na razlike koje postoje izme|u {vedskog isrpskog dru{tva. Nama je trebalo preko 150 godina dasteknemo to iskustvo i da dostignemo ovaj nivo, a navama je sada da to samo primenite. Ali, sve to {to smomi ostvarili u [vedskoj vi ne morate na isti na~in,mo`ete prilagoditi onome {to vi smatratenajpotrebnijim za srpske uslove. Ova saradwa zna~irazmenu `ivotnih iskustava, saradwa se odvija u obasmera, i mi smo dosta nau~ili od vas. Bez obzira nato {to sam [ve|anin, voleo bih da imam deo ovogpoleta i `eqe koju imate vi u Srbiji da izvedetedru{tvo iz krize.

Kakvi su utisci sa prvog sastanka koji je uKragujevcu odr`an povodom najave po~etka projektasa sindikalnim aktivistkiwama?

INGA-LILL SAMUELSON: Utisci su jako pozitvni,anga`ovawe `ena je veliko kada je u pitawu ovajprojekat i ova tema rada za ravnopravnost `ena.Stvorila sam sliku o tome kakva je ovde situacija iverujem u budu}nost i uspe{nost ovog projekta. Periodod ~etiri godine je veomakratak kada je u pitawuravnopravnost polova.Uverena sam da }emoposti}i ciqeve, me|utim,to ne sme biti kraj togputa, ve} mora da senastavi i kada ovajprojekat bude zavr{en,mora da `ivi i daqe.Proces mewawa mi{qe-wa je duga~ak, potrebno jemnogo godina. Stekla sam utisak da `eneimaju vi{e ravnoprav-nosti na poslovnom, mno-go vi{e nego u privatnomdelu `ivota. Veliki jeuspeh posti}i ravnopravnost na privatnom planu, dabi se `ena mogla ostvariti i na poslovnom delu. Ovajprojekat je po~etak mewawa ne~ega {to treba da ostanei posle projekta. To je pomo} vama, a i vi treba kasnijesame da nastavite, bez nas.

Katarina Jakovqevi}

Oktobar, 2010. ORU@ARI 5.

Kako ocewujete rad preduze}a u prvih devet meseci2010.godine?

Mislim da mo`emo biti zadovoqni ostvarenimrezultatima. Ukupan obim plasmana je na nivou 1,4milijarde dinara {to je 89% u odnosu na idealan Plan.Dobro je {to je taj plasman ve}i u odnosu na isti periodpro{le godine, i ve} ~etvrtu godinu za redom dr`imo tajtrend rasta plasmana.Kqu~ je da ~etvrti kvartalodradimo u najboqoj meri, kako bismo ovu godinuzavr{ili boqe nego prethodnu.

Posle uspe{nog po~etka godine u pogledu proiz-vodwe i plasmana, uo~qivo je da zadwih mesecidolazi do pada proizvodwe. Koji je razlog za to?

Treba podsetiti da preduze}e Zastava oru`je ve} od2008. godine ima kontinuitet na svetskom tr`i{tu, biloje tu zna~ajnih ugovora koji su realizovani koji sudoprineli da imamo stabilnost u pogledu obezbe|ewaprocesa proizvodwe. Evidentno je da posle 2, 5 godinedolazi do pada, pre svega u plasmanu, jer je do{lo dozati{ja na svetskom tr`i{tu.

Mi ~inimo sve da se obezbede novi ugovori. Protekledve godine realizovali smo sve ugovorena vreme, kvalitet je na visokom nivou,imali smo vrlo probirqive i zahtevnekupce, poput kupaca na ameri~komtr`i{tu . Sve su to preduslovi nakojima smo intenzivno radili kakobismo kroz takav odnos prema kupcimastekli wihovo poverewe, reputacijupouzdanog dobavqa~a, kako bi se oni unekim budu}im poslovima opredeliliza Zastava oru`je.

Ono {to treba da nas raduje je da smo,posle nekoliko godina, zakqu~iliugovor sa Vojskom Srbije, za isporukudalekometnih pu{aka "crna strela" nanivou 86 miliona, i taj ugovor }e namdobro do}i kada je blaga oseka poslova za potrebe inokupaca. Tako|e, trenutno su u toku zavr{na ispitivawe"nulte" serije podcevnog baca~a granata u kalibru 40mm,i posle zavr{etka verifikacije "nulte" serija ~ekaju nasobezbe|ena finansijska sredstva Ministarstva odbraneza ugovarawe prve serije podcevnog baca~a u visini od92 miliona dinara. [to pre zavr{imo verifikaciju"nulte" serije, pre }emo do}i do mogu}nosti danapravimo ugovor koji bi nam dobro do{ao u ovomposledwem kvartalu 2010. godine.

Bilo je re~i o prijemu novih radnika. Kakav je Va{stav o tome?

Imaju}i u vidu kadrovski problem koji se ogledu kroznepovoqnu starosnu strukturu, prosek godina je skoro 50,a prose~an sta` je 27 godina, prijem mladih radnika jeneophodan kako bismo "zanovili" radnu snaguprevashodno u proizvodwi gde imamo evidentan mawak. Uslu`bi i re`iji jo{ uvek postoji vi{ak, tako da u ovomtrenutku, osim nekih specijalisti~kih zanimawa, nemapotrebe za nekim zna~ajnijim prijemom. Stav poslovodstva je da }emo u}i u prijem onog trenutka

kada obezbedimo malo ozbiqnije poslove. Sada, kadaimamo mawak ugovora, bilo bi nesvrsishodno daoptere}uju}u sliku fabrike u ovom trenutku dodatnooptere}ujemo prijemom mladih. Za razliku od prethodnihprijema, ovaj }e biti prilago|en situaciji. Ne}e bitiprijema na neodre|eno vreme, zdravstveni pregledi }ebiti rigorozniji, i izvr{i}e se selekcija kadrova.Vodi}e se ra~una da primimo kadrove koji su namneophodni, a razmatra}e se i socijalni aspekt kada sebude vr{io izbor me|u kandidatima. Ciq nam je daprimimo najboqe, one koji }e predano raditi, ~iji }eodnos prema radu biti adekvatan.

Ove godine je realizovan socijalni program. Da lipostoje naznake da bi u narednom periodu mogao bitirealizovan nov socijalni program?

U martu je realizovan socijalni program i tada je 425zaposlenih na dobrovoqnoj osnovi raskinulo radniodnos uz odre|enu nadoknadu. Ali, fabrika i daqe imakadrovski problem koji mora biti sveobuhvatno re{en.Sigurno da je neobi~no kada se, s jedne strane ka`e daimate vi{ak zaposlenih, a da sa druge strane imatepotrebu za prijemom. "Zahvaqu}i" svim do sadarealizovanim socijalnim programima od 2001. godine, a

Intervju - Rade Gromovi}, direktor preduze}a Zastava oru`je Intervju - Rade Gromovi}, direktor preduze}a Zastava oru`je

bilo ih je pet, negde oko 3.200 zaposlenih je ukupnozbrinuto. Princip dobrovoqnosti je uticao na to dakadrovska struktura u fabrici ostane takva kakva jeste imi o tome sada moramo da vodimo ra~una i kroz prijemmla|ih kadrova, da primimo one koji }e nam u kadrovskomsmislu ubla`iti taj problem.

Fabrika je ve} pripremila zahtev ka Ministarstvuodbrane i Ministarstvu regionalnog razvoja za obez-be|ewe sredstava za socijalni program koji planiramo dabude u 2011. godini. Jedan od glavnih argumenata je~iwenica da sa prese~nim datumom 28. februar 2011.godine 494 zaposlena ulaze u kategoriju do 5 godina dosticawa jednog od uslova za penziju. Odobrewe jednogtakvog socijalnog programa od strane Vlade RepublikeSrbije dodatno bi omogu}ilo da smawimo taj ukupantro{ak koji ~ine zarade, i da kroz podmla|ivawefabrike, jednim delom i visokostru~nog kadra,obezbedimo da se taj transfer znawa desi u jednomkontinuitetu kako ne bismo napravili prekide.

Po Va{em mi{qenu, koji su koraci delovawa neop-hodni da bi preduze}e bilo uspe{nije i efikasnije?

U dokumentu "Mere i aktivnostiza sprovo|ewe poslovno-finansijske konsolidacije upreduze}u Zastava oru`je" smoukazali na najva`nije elemente uposlovawu koje treba re{itikako bi se stvorili preduslovida kona~no fabrika stane nazdrave noge, da od jednog hroni~-nog gubita{a '90-ih preraste uzdravo preduze}e.

Naveli smo dva bitnaproblema, prvi je problemkadrova, a druga stvar jeobezbe|ivawe investicionihulagawa. Ukazali smo da ovakva

fabrika ne mo`e da obezbedi normalno poslovawe ako sene obezbede neophodna sredstva za investirawe.

Sa ovom opremom koju trenutno imamo posti`emokvalitet koji svetsko tr`i{te tra`i, ali ~iwenica je daje taj kvalitet veoma skup. Neophodno je da krozmodernizaciju opreme kupovinom savremenijih iproduktivnijih ma{ina obezbedimo da kvalitet ostane ida ga poboq{amo, a da kroz ve}u produktivnostobezbedimo da taj tro{ak proizvodwe bude ni`i. Postojipotreba i za zanavqawem ambijentalnih uslova, a to jebilo i tema Sporazuma koji smo potpisali saMinistarstvom odbrane i Ministarstvom ekonomije,jer seveliki deo proizvodnih kapaciteta odr`ava u halama kojesu izgra|ene izme|u dva svetska rata i koje su potpunonefunkcionalne za dana{wi sistem poslovawa.Takviuslovi nisu adekvatni za dobar deo procesa koji seodvijaju u preduze}u. Jedan deo sredstava se morainvestirati u izgradwu novih hala, gde bismo imali boqeuslove, smawili bismo tro{kove i grejawa koji su uzimskim mesecima veliki. Konkurentske firme nasvetskom tr`i{tu ve} odavno primewuje neke sasvim novetehnologije koje su daleko br`e tehnologije, produktivnije,koje zahtevaju mawi broj zaposlenih, i prakti~no nema{karta. Proizvo|a~i koji imaju takve tehnologije mogudrasti~no da spuste cenu svojih proizvoda i da budukonkurentniji od nas koji takve tehnologije nemamo.

Trudi}emo se da poslovawe, i u uslovima kada nemaugovora, primerimo mogu}nostima i u~inimo da zaposlenine trpe, da plate budu uredne. Nekoliko posledwihisplata bile su u delovima, ali i zaposleni treba daimaju razumevawa da je te{ko ponekad obezbeditikontinuitet. I istra`ivawa u domenu lova~kog i sportskogoru`ja govore da, bez obzira na globalnu finansijskukrizu i na pad plasmana lova~kog i sportskog oru`ja,kupci ne kupuju nove modele karabina, ali zato nastavqajusa kupovinom municije u onoj meri u kojoj im je potrebna.Sve se to direktno odra`ava na proizvo|a~e lova~kog isportskog naoru`awa, a sve su to ~iwenice sa kojima jeupoznato i Ministarstvo odbrane, kao i ministar odbranekoji je na nedavno odr`anom sastanku potvrdio da jesvestan tog problema, i da }e posebna pa`wa u grupacijeOdbrambene industrije biti posve}ena na{oj fabrici, sobzirom na specifi~nost na{eg proizvodnog programa.

pripremio Dragoqub Mijailovi}

6. ORU@ARI Oktobar, 2010.

U svojoj borbi za ~istu i zdravu prirod-nu okolinu, socijaldemokratske partijesara|uju sa zelenim partijama, ekolo{kimpokretima i nevladinim organizacijama.

Ponekad se dogodi da u borbi protviindustrijskog zaga|ivawa soci-jaldemokrat moraju da se opredele izme|ute`we za punom zaposleno{}u i `eqe dase spre~i daqe zaga|ivawe zatvarawemneke ekolo{ki neprihvatqive fabrike. Utakvim slu~ajevima se opredequju poprincipu ve}e dru{tvene koristi: akotreba zatvoriti fabriku sa nekolikohiqada zaposlenih, a ekolo{ka {teta nijevelika ide se na opstanak proizvodwe uzuvo|ewe filtera ili drugih mera. Akofabrika nanosi veliku ekolo{ku {tetu, azapo{qava mali broj radnika ide se nazatvarawe da bi se posao za ove radniketra`io na drugom mestu. Bitno je da seuvek koristi princip ve}e/mawedru{tvene koristi/du{tvene {tete, a ne

princip koristi za vlasnike fabrike ili korumpiranihdr`avnih slu`benika

SS oo cc ii jj aa ll dd ee mm oo kk rr aa tt ii jj aaEE kk oo ll oo {{ kk aa oo dd rr `̀ ii vv oo ss tt ee kk oo nn oo mm ii jj ee

Za socijaldemokrate su privredni rasti kvalitet `ivota ve}ine gra|ana neod-vojivi pojmovi, jer se smatra da ekonom-ski rast koji donosi dobit samo ekonom-skoj ili politi~koj eliti nije prih-vatqiv. Da bi napori, koji predstvqajupreduslov privrednog rasta, bili prih-vatqiv ve}ini gra|ana oni moraju donetii poboq{awe `ivot ve}ini gra|ana.Tako je i sa tranzicijom. Tek ako tranzi-cija donosi poboq{awe `ivota ve}inigra|ana ona za wih i za soci-jaldemokrate postaje prihvatqiva `rtva.

S druge strane, jedan od najva`nijihelemenata kvaliteta `ivota jeste ~ista izdrava prirodna okolina u kojoj gra|ani`ive i rade. ^ista i zdrava okolina,tako|e, preventivno uti~e na smaweweradnih bolovawa, kao i na ukupnosmawewe tro{kova u zdravstvu.

Zbog svega ovoga, socijaldemokratskepartije u svetu (posebno tamo gde nemazelenih partija) preuzimaju na sebe, kao va`an elementsvog programa, permanentnu borbu za odr`avawe ~istei zdrave prirodne okoline kroz zakonske inicijative.

Nekoliko ~lanova na{eg Sindikata je formiraloSindikat "Nezavisnost" zbog ~ega su iskqu~eni izna{e Sindikalne organizacije. Jezgro tog Sindikata~ine radnici koji su kao na{i ~lanovi vi{e putau~estvovali na izborima koje smo sprovodili, kako zapoverenika, tako i za ~elne funkcije u Sindikatu. Tomprilikom nisu uspevali da dobiju ni pribli`an brojglasova potrebnih da bi mogli da zastupaju celineispred kojih su se kandidovali. Prilikom odr`avawaizbora pro{le godine na kojima su se kandidiovalisvoje kampawe su bazirali na la`ima o radu na{egSindikata. Ne mo`e se zaboraviti sve ono lo{e {tosu uradili pa ih zbog toga ~lanovi nisu ni birali naizborima koje smo mi organizovali.

U nedostatku ideja koje bi ih usmerile na bavqewesvojom organizacijom, koriste ve} prepoznatqivumatricu napadawa Samostalnog sindikata, gde neargu-mentovanim optu`bama poku{avaju da pridobijunaklonost radnika fabrike. U tome im poma`u i poje-dine politi~ke strukture, kao i deo rukovodstva fab-rike, kojima bi zarad ostvarivawa li~nih ambicijakoristilo razbijawe homogene strukture ~lanstvaSamostalnog sindikata. Wihovo gubitni~ko nezadovo-qstvo ho}e i drugi da iskoriste, a oni time, svesnoili nesvesno obavqaju prqav posao za sve koji bivoleli da fabrika nestane.

Ve} vi{e godina ispoqavaju nerad na svojim radnimmestima, i pored toga {to imaju visoke koeficijentekoji nisu primereni stepenu wihovog radnoganga`ovawa. Kod ve}ine radnika koji savesno i odgov-orno obavqaju posao to stvara utisak da rukovodstvofabrike nema iste ar{ine kada je u pitawu odnosprema poslu i da van svih pravnih normi dozvoqava-ju da se na posao do|e kada ho}e, gde ho}e, da se neizvr{avaju radni zadaci i da to ne budesankcionisano.

I pored svega, danas u Samostalni sindikat jeu~laweno 1.900 radnika od 2.150 zaposlenih. Do sadasu interesi fabrike i ~lanstva sa~uvani iskqu~ivo

na jedinstvu koje ima na{a organizacija, i koja je zazaposlene {irom Srbije davno postala simbol borberadnika, i ~iji su rezultati utvr|ivali standarde zaprava radnika u Srbiji.

I wima, kao i drugima, smeta {to su zaposleni krozinstituciju Sindikata zastupqeni u Upravnom odborufabrike. Ka`u da je to lo{e, to je sukob interesa.^lan Upravnog odbora ispred Sindikata je ve} neko-liko godina i zamenik predsednika Upravnog odbora,koji je u~estvovao i sada u~estvuje u dono{ewu najz-na~ajnijih odluka za za{titu interesa fabrike izaposlenih u woh. Na `alost, takav na~inrazmi{qawa je prepoznatqiv i za mnoge Sindikate uSrbiji uloga kroz rad Upravnog odbora je nedosti`anciq.

Kako raste stepen uspeha na{eg Sindikata, propor-cionalno raste i stepen wihovog nerazumevawa, papoku{avaju da zloupotrebe sve, ~ak i odredbePojedina~nog kolektivnog ugovora u ~ijoj je izradiu~estvovao i predsednik novoosnovanog Sindikata.Stalno zloupotrebqavawe podataka i iskazivawebrige o platama radnika u proizvodwi, prvih qudiSindikata i rukovodioca fabrike ima za ciq daskrene pa`wu fabri~ke javnosti od wihovog destruk-tivnog rada za interese drugih.

Prilikom postupka utvr|ivawa reprezentativnostihteli su da prostim brojawem pristupnica steknureprezentativnost ne dozvoqavaju}i poslodavcu daima uvod u pristupnice kako bi utvrdio dali su nawima potpisi radnika koji su jo{ uvek u fabrici. Tajpoku{aj prevare ovoga puta nije pro{ao.

Svesni da rad grupe od nekoliko qudi koja je uspelada okupi oko 50 ~lanova mo`e da nanese {tetu fabri-ci sa pa`wom }emo pratiti wihove aktivnosti inaredbodavne kanale i o tome obavestiti radnikena{e fabrike koji }e da daju kona~an sud o wima.

Sindikalna organizacija Zastava oru`jepredsednik Dragan Ili}

NA[A DU@NOST JE DA ZA[TITIMONA[A DU@NOST JE DA ZA[TITIMO

FABRIKU I ^LANOVE SINDIKATAFABRIKU I ^LANOVE SINDIKATA

Oktobar, 2010. ORU@ARI 7.

Pro{ao je jo{ jedan talas socijalnog programa u kome nas je napustilo 425 radnika i koji bi trebao dazna~i put ka svo|ewu zaposlenih na jedan optimum koji garantuje odr`ivi razvoj i opstanak na{eg preduze}ana tr`i{tu.

Na `alost u ovom tekstu i ovim socijalnim programom smo zaposlenog sveli samo na broj, na magi~ni broj1 ili 0 tj. ako si zaposlen - jedan, ako napu{ta{ preduze}e - nula.

Napustilo nas je 16,5% od ukupnog broja zaposlenih. Od preduze}a sa 2578 radnika sada imamo 2153. Iopet ka`u da nas ima mnogo.

S o c i j a l n i p r o g r a m u p r e d u z e } u

Z a s t a v a o r u ` j e

Nekad nas je bilo i osam-devet hiqada,pa {est, pa ~etiri i po, pa... Ako sagledamo tabelu koja je proiza{la

nakon realizacije socijalnog programa,uo~qivo je da je procenat napu{tawazaposlenih po vrsti rada izme|u pet-naest i dvadeset posto. Procentualno jenajvi{e oti{lo iz indirektnog rada (7) ito 21,03% ali direktan rad je ostao, bez144 qudi.

Problem fabrike je nepovoqna struk-tura i raspodela posla izme|u (6.0) -direktnog rada i ostalih zaposlenih.Nakon socijalnog programa taj odnos je843:1310 {to procentualno iznosi39,15%: 60,84%. Dok nam taj odnos ufabrici ne bude 50%:50% te{ko }emoiza}i iz krize.

Zakqu~ak je da je hitno neophodno podm-la|ivawe kadra naro~ito u direktnom radu ~ime bise zna~ajno promenio procentualni odnos izme|udireknog rada i ostalih zaposlenih.

I sintagma sa po~etka ove pri~e: u ovom tekstu

Starosna struktura u 6.0 Direktan rad

radnik je samo broj i ni{ta vi{e.Da li je?

Dragan Stamenovi}

Brojzaposlenih

pre soc. prog.

U pre-duze}uostali

Preduze}enapustili

% napu{tawau odnosu na

vrstu obrade

% napu{tawa uodnosu na ukupanbroj zaposlenih

Direktan rad (6.0) 987 843 144 14,59 33,87

Direktan rad (6.1) 494 408 86 17,41 20,23

Indirektan rad (7) 485 383 102 21,03 23,99

Obradainformacija (8)

612 519 93 15,20 21,88

UKUPNO: 2578 2153 425 16,49 100,00

Za razliku od velike ve}ine preduze}a koji se bore za kakav - takav socijalni program,realan vremenu u kome biti{emo, zaposleni u Telekomu Srbija koji odlu~e da prihvate soci-jalni program pre prodaje preduze}a dobi}e naknadu od 950 evra po godini sta`a!? Blagozaposlenima u Telekomu, ~ak i kada ih ~eka otkaz! Zaposleni koji se odlu~e da prihvate soci-jalni program za po~etak }e dobiti otpremninu od po 950 evra po godini sta`a, mada ne moguda se po`ale na ovu sumu, sindikalci Telekoma, ipak, nisu zadovoqni.

Ova vest je verovatno zapawila mnoge radnike koji strepe za svoju sudbinu, a mogla se na}i22. oktobra 2010. godine u dnevnim listovima.

Iz svega proizilazi da je dr`ava nekom majka a nekom ipak ma}eha.Dragan Stamenovi}

Socijalni program kod drugih...

8. ORU@ARI Oktobar, 2010.

ANKETA

KAKO BISTE OCENILI REZULTATE POSTIGNUTE SPORAZUMOM KOJIJE SINDIKALNA ORGANIZACIJA POTPISALA SA MINISTARSTVOM

EKONOMIJE I MINISTARSTVOM ODBRANE?

1. Milenko Juri{evi} 66196/3103. Dobro je {to jeSindikat pokrenuo aktivnostikojima su se na zadovoqavaju-}i na~in re{ili problemi uimovinskim odnosima, naro-~ito kada je re~ o izdavawuprostora Sivi dom koji smomi napravili, kao i za pro-stor u Beogradu, koji tek trebatrajno da bude re{en u na{ukorist. Ostaje da se vidi ukojoj meri }e biti pomo}dr`ave fabrici. Rukovodstvofabrike treba da se zala`eda se radnici boqe uposle, atreba obezbediti i noveugovore.

5. Radule Pantovi} 45459/1307. Pozitivno je zalagaweSindikata da se obezbedi po-mo} dr`ave fabrici, ostalisu nere{eni i stari dugovi.Potrebno nam je vi{e ugovora,jer ovi sada nisu dovoqni.Situacija u fabrici se mewa-la kroz vreme, mi smo dr`a-vna fabrika, i sve na{e akti-vnosti treba usmeriti kadr`avi. Na{ Sindikat radi ute{kim uslovima kako bi seza{titili radnici i obezbe-dila budu}nost fabrike.

9. Ivan Tomovi} 106600/1303. ^lan sam Sindikata odkako sam se zaposlio, znam daje prijem mladih zasluga iSindikata, kao i da su mnogiproblemi otkloweni tako {tose Sindikat ukqu~io u wihovore{avawe. Do sada sam bioaktivan samo u sportskimmanifestacijama, ali bih seuvek odazvao pozivu Sindi-kata kada bi bilo neophodnomoje prisustvo kada su u pita-wu sindikalne aktivnosti.

10. Nada Pavlovi} 61698/ 6294. Rad Sindikata u prote-klom periodu je rezultiraoostvarivawem uspeha na vi{enivoa, i to zaslu`uje svaku po-hvalu. I kada je re~ o prostoru"Sivi dom" i odbrana prosto-ra Zastave impeks u Beogradu.Kao dugogodi{wi radnik fa-brike uvek sam bila uz repre-zentativni Sindikat, i uveksam i{la u sindikalne borbe,jer smatram da ova sindikalnapostava svoj posao radi sa-vr{eno dobro, i ima mojupodr{ku.

11. Olivera Ne{i} 104450/ 6490. Ostalo je puno nere{e-nih imovinskih pitawa koji sunasle|e pro{losti i dobro jeda se oni re{avaju postepeno.Dobro je da smo uspeli u tomspa{avawu na{e imovine itreba tako i nastaviti.Sindikat je u~inio mnogo, tako{to nije dozvolio da se na-stavi sa otimawem na{e imo-vine. Postoje, naravno, i odr-e|ene stvari unutar fabrikekoje treba da se urade, i to jeono {to o~ekujem od Sindika-ta.

12. Milun Nestorovi} 106537/0490. Pratio samsve {to je Sindikat preduzi-mao u prethodnom periodu, ismatram da bi situacija bilalo{a za fabriku da se Sindi-kat nije ume{ao. Od martapro{le godine nismo imalisubvencije, tako da je sadaveoma pozitivno {to }emoimati pomo} bar do kraja2010. godina, a nadamo se da}emo u 2011. godina imati no-ve ugovore. Nedostatak ugovo-ra je veliki problem, i tutako|e o~ekujem pomo} dr`a-ve.

6. Zorica Milojevi} 72173/6294. U ovim te{kim vreme-nima je uspeh {to je potpisantakav Sporazum i {to je defi-nisan novi ugovor za "Sividom" i {to zaposleni izZastave impeks nisu izba~enina ulicu. Na{ poverenik po-dru`nice nas redovno obave-{tava o svim va`nim pitawi-ma, a Sindikat je institucijakojoj se radnici uvek obra}ajukada imaju neki problem kojine mogu sami da re{e, tako dasam li~no zadovoqna radomSindikata.

7. Zoran [ekularac 46063/ 4307. Zahvaquju}i Sindikatuza{titli smo imovinu koju smogodinama sticali, i Sindikat jeuspeo da je odbrani. I, ne samoda je za{ti}ena imovina, ve} suza{ti}eni i na{i zaposleni uZastavi impeks. Sindikat seuvek borio da se obezbedesubvencije preduze}u, da seza{tite radnici, u svakompogledu. Posledwa zarada je iispla}ena najve}im delom tako{to je Sindikat pregovarao saMinistarstvom odbrane iMinistarstvom finansija okonov~ane pomo}i fabrici, i danije bilo toga ne bismo niprimili li~ni dohodak.

8. Slavica Vasi} 76745/ 1090. Da nije bilo Sindi-kata, nijedan od tih problemaoko imovine ne bi bio re{en,da nije izvr{ena blokada"Sivog doma" i da nisu zauze-li poslovni prostor u Beogra-du. Sindikat je uvek imao ciqda se sa~uva fabrika, da za-posleni imaju posao, da pri-maju platu, i ja mislim da bisamo tako trebao i da nasta-vi. Potrebno je mo`da da semalo vi{e i mladi zaintere-suju, jer su oni budu}nost na-{e fabrike.

3. Dragan Xajevi} 43634/1307. Koliko sam upoznat,jedna od ta~ki Sporazuma je dase u krugu fabrike izgradi no-va hala povr{ine 4.000 m2, itada }e prostor "Sivi dom"pre}i u vlasni{tvo preduze}aZastava inpro, i to je dobro.Ostaje, me|utim, pitawe ko }eda radi u toj novoj hali. Inte-res fabrike da se nastavitradicija, i iz tih razloga jepotrebno zapo{qavati mlade,kako bi mi koji jo{ uvek radi-mo mogli da ih obu~imo i uve-demo u zanat.

4. Marina Radovanovi} 106672/1309. AktivnostiSindikata smo pratili puteminformacija, a tu su i starijekolege koji su boqe informi-sani pa su nas i oni obave{ta-vali o tome. Naravno, sve naszanimaju i pregovori koji sevode oko visine plate. Radimu fabrici ~etiri godine, ikao ~lan Sindikata sam bilaukqu~ena u projekat koji seodvijao u saradwi sa sindika-tom iz [vedske, i to je dobarna~in da se i mladi vi{eanga`uju u sindikalnim akti-vnostima i da nau~e ne{tovi{e.

2. Milanka Radosavqevi} 58598/3103. Zadovoqna samrezultatima koje je ostvarioSindikat u pro{lom periodu.Koliko sam upoznata, u toku sui razgovori kako bi se sle-de}e godine realizovao jo{jedan socijalni program, i jasam li~no zainteresovana, jer}u se uskoro na}i u kate-gorijido 5 godina do penzije, i u tomslu~aju bih se izjasni-la zadobrovoqni odlazak izfabrike. Sve zaposlene sigu-rno zanima i visina zarade,ali i stabilnost kada je re~ oposlovima.

Oktobar, 2010. ORU@ARI 9.

Drugi o nama - februar - oktobar 2010 !

Pohvale zagravirane pi{toqe

10. ORU@ARI Oktobar, 2010.

jednoglasno je potvrdila odluku Odbora Sindikata dapredlog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, pokome bi Zastava inpro, koja posluje u okviru preduze}aGrupe Zastava vozila AD Kragujevac, kao i invalidna licaiz Za{titne radionice koja posluje u okviru Zastava auto-mobili AD Kragujevac, bili sme{teni u poslovni prostor"Sivi dom" - @draqica, vlasni{tva Zastava oru`je AD,mo`e biti prihvatqiv samo u slu~aju da se sporna imovin-ska pitawa izme|u Zastava oru`je i Grupe Zastava vozilare{e u celosti.27. do 29. april 2010. god., Zlatibor

^lanovi sindikata Metal 36 iz Geteborga organizovalisu seminar kome su prisustvovale i ~lanice Skup{tineSindikalne organizacije Zastava oru`je. Na seminaru jedogovoren nastavak saradwe, kroz realizaciju novog pro-jekta koji za ciq ima poboq{awe polo`aja `ena u Srbiji.Edukacija ~lanica sindikata trebala bi da doprinese

uspostavqawu odnosapune ravnopravnostime|u polovima ianga`ovanijeg u~e{}a`ena u sindikatima."Ovaj projekat je veomava`an za `ene, on trebada vodi ka tome da oneostvare ista prava, i dasame preuzmu re{avawesvojih problema.Postoji velika `eqa`ena u Srbiji da seaktiviraju i ja sa punooptimizma o~ekujem ost-varivawe ovog projekta",izjavila je za list"Oru`ari" Inga-LillSamuelsson, ombudsmansindikata Metal 36 izGeteborga.1. maj 2010. god.,Kragujevac

Sindikalna organi-zacija Zastava oru`je u~estvovala je u obele`avawu 1. majakoje je u Kragujevcu organizovao Samostalni sindikat meta-laca Srbije. Radnici iz metalske industrije ukazali su nabrojne probleme koji pogor{avaju wihov polo`aj i odVlade Republike Srbije zatra`ili da preduzme sve merekako bi ova grana industrije iza{la iz krize. Na skupu jeistaknuto nezadovoqstvo negativnim posledicama priva-tizacije, gubitkom posla, visokim stepenom korupcije, kaoi nefunkcionisawem organa koji treba da pove}ajuza{titu zaposlenih u Srbiji.7., 10., 11., 17. i 19. maj 2010.god., Kragujevac

^lanovi Sindikalne organizacije Zastava oru`jepodr`ali su aktivnosti koje je preduzeo sindikat Zastavaautomobila u ciqu za{tite interesa zaposlenih te fab-rike. U Sindikatu Zastava oru`je naglasili su da }e idaqe pratiti doga|awa vezana za polo`aj radnika u met-alskom kompleksu i preduzimati sve akcije na ujedi-wavawu radni{tva, kako bi se za{titili od lo{ih nameraonih koji kreiraju privredni ambijent u Srbiji.

RAPORT1. februar 2010. god, Kragujevac

Sindikalnu organizaciju Zastava oru`je posetilisu gradona~elnik Kragujevca Veroqub Stevanovi} izamenik gradona~elnika Neboj{a Zdravkovi}, koji suse u razgovoru sa Odborom Sindikata upoznali saaktuelnim de{avawima koja optere}uju poslovawepreduze}a Zastava oru`je. Na sastanku je dogovorenoda ~elnici Skup{tine grada u narednom perioduposreduju u pronala`ewu re{ewa kako bi se u razgov-oru sa nadle`nim ministarstvima otklonili proble-mi koji se postavqaju kao prepreka stabilnijemfunkcionisawu fabrike.2. februar 2010. god. Kragujevac

U preduze}u Zastava oru`je po~elo je izja{wavawezaposlenih za socijalni program, a zaposlenima kojise opredele za dobrovoqno napu{tawe fabrikeponu|eno je nekoliko razli~itih opcija, u skladu saranijim zahtevima koje je Sindikalna organizacijaZastava oru`je uputila Ministarstvu ekonomije iregionalnog razvoja.17. februar 2010. god., Beograd

U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvojaodr`an je sastanak na kome su, pored dr`avnih sekretara,prisustvovali i predstavnici Sindikalne organizacijei direktor preduze}a. Na sastanku su razmatrani proble-mi koji optere}uju poslovawe preduze}a Zastava oru`je iistaknuta je potreba da se preduze}u obezbede neophodnafinansijska sredstva kako bi se odr`ala planiranaproizvodwa i na taj na~in omogu}ila redovnost isplatezarada.

Nastojawe predstavnika na{e fabrike da se re{ipitawe poslovnog prostora u Beogradu u zgradi Zastavaimpeks nije rezultirao pribli`avawem stavova vezanihza taj problem. Povodom namere da se prostor "Sividom" koji pripada preduze}u Zastava oru`je upotrebi zaformirawe Za{titne radionice, Odbor Sindikalneorganizacije doneo je odluku da se to pitawe mo`ere{avati samo u kontekstu sveukupnog ure|ewa imovin-skih odnosa na{e fabrike i grupe Zastava vozila.5. - 8. mart 2010. god.,Sarajevo

PredsednikSindikalne organizacijeZastava oru`je u~estvo-vao je na seminaru koji jeorganizovao Ulof Palmecentar iz Stokholma, nakome je razmatran nas-tavak daqih projekata ipro{irivawe saradwesa jednom od najuticajni-jih evropskih organi-zacija. Na susretu nosi-laca projekata koji serealizuju u zemqamabalkanskog regiona, raz-govarano je o budu}improjektima koji }e seodvijati sa Ulof Palmecentrom, na planusindikalne i politi~kesaradwe, kao i daqemrazvoju civilnogdru{tva.

U~esnicima skupa u Sarajevu obratio se i ambasador[vedske u Bosni i Hercegovini, g-din Bose Hedberg, kojije tom prilikom govorio o politi~kim procesima koji seodvijaju u BiH i drugim zemqama balkanskog regiona.[vedski ambasador izjavio je da [vedska ula`e naporekako bi se te zemqe prikqu~ile Evropskoj uniji, i da seprikqu~ivawe Srbije Evropskoj uniji o~ekuje od 2018. do2020. godine.26. mart 2010. god., Kragujevac

Na sednici Ve}a Saveza samostalnih sindikata gradaKragujevca predsednik Sindikalne organizacije Zastavaoru`je, Dragan Ili}, izabran je za ~lana Ve}a Savezasamostalnih sindikata Srbije, dok je zamenik predsedni-ka Sindikalne organizacije Zastava oru`je, DraganMilosavqevi}, izabran za zamenika predsednika Savezasamostalnih sindikata grada Kragujevca.13. april 2010. god. Kragujevac

Skup{tina Sindikalne organizacije Zastava oru`je

13. maj 2010. god., KragujevacOdr`an protestni skup na kome je u~estvovalo nekoliko

hiqada ~lanova Sindikalnih organizacija Zastava oru`jei Zastava automobili. Protest je odr`an ispredSkup{tine grada, a na protestu je istaknuto nezadovoqst-vo vo|ewem sada{we politike Vlade prema ovim fab-rikama.

27. maj 2010. god., Kragujevac^lanovi Sindikata izveli su akciju blokade prostora

"Sivi dom", ~ime su spre~ili po~etak realizacije {tetnopotpisanog ugovorapo fabriku o ustu-pawu tog prostorapreduze}u Zastavainpro. Akcija bloka-de prostora "Sividom" koji je u vlas-ni{tvu preduze}aZastava oru`je jeodgovor na akt nasi-qa, kako bi sespre~ila daqa te-`wa za prisvajawemimovine preduze}aZastava oru`je, jerse nebrigom ve}i-nskog vlasnika pre-duze}e svakog danadovodi u sve nepovo-qniji polo`aj, {todugoro~no ima nesa-gledive posledicepo budu}nost fab-rike i zaposlenih.18. jun 2010. godine, Kragujevac

Za ~lanove Sindikalnih organizacija Zastava oru`je iZastava automobili koji su zavr{ili obuku iz infor-matike i engleskog jezika, organizovana je sve~ana dodelasertifikata u Upravnoj zgradi preduze}a Zastavaoru`je. Dodeli sertifikata prisustvovali su ipredstavnici Sindikata Metal 36 iz Geteborga, uz~iju podr{ku se ovaj projekat edukacije ~lanovaSidnikata organizuje ve} nekoliko godina.28. jul 2010. god., Beograd

^lanovi Sindikalne organizacije izveli su akci-ju za{tite poslovnog prostora u zgradi Zastavaimpeks u Beogradu kako bi spre~ili nasilnoizbacivawe zaposlenih iz prostora koji jeizgra|en sredstvima Zastava oru`ja, i u kome radevi{e od 40 godina.3. avgust 2010.god., Beograd

Nakon {est dana blokade prostora u zgradiZastava impeks, Sindikat Zastava oru`je je sapredstavnicima Ministarstva ekonomije iMinistarstva odbrane postigao dogovor da sepotpi{e sporazum o re{avawu pitawa prostora"Sivi dom" i Zastava impeks u Beogradu. Na sas-tanku je dogovoreno da se postoje}i ugovor sa pre-duze}em Zastava inpro dopuni aneksom kojim }e sebli`e odrediti elementi zakupa prostora, dok }e

Oktobar, 2010. ORU@ARI 11.

za poslovni prostor u Beogradu u zgradi Zastava impeks,koji je sada pripao preduze}u FIAT automobili, bitiobezbe|en novi poslovni prostor u istoj zgradi do 30.juna 2011. godine, do kada po sporazumu mora bitiobezbe|en prostor na trajno kori{}ewe preduze}uZastava oru`je.27. avgust 2010.god., Kragujevac

Na osnovu postignutog dogovora, Sindikalna organi-zacija Zastava oru`je, kao i rukovodstvo fabrike, pot-pisali su Sporazum sa predstavnicima Ministarstvaekonomije i Ministarstva odbrane, po kome je re{enosporno pitawe vezano za davawe u zakup prostora "Sividom" preduze}u Zastava inpro, kao i problem nastaonamerom da se iz poslovnog prostora u Beogradu u zgra-di Zastava impeks izbace radnici Zastava oru`je AD. Dokraja godine }e se re{iti pitawe vlasni{tva zemqi{tafabrike u Novom Pazaru, a Ministarstvo ekonomije iMinistarstvo odbrane }e se ukqu~iti u re{avawespornih odnosa u Upravnoj zgradi Zastava oru`je uKragujevcu.15. septembar 2010. god., Beograd

Predsednik Sindikalne organizacije Zastava oru`jei direktor preduze}a razgovarali su sa ministromodbrane Draganom [utanovcem i pomo}nikom ministraIlijom Pilipovi}em o iznala`ewu na~ina da se pre-vazi|u postoje}e finansijske te{ko}e sa kojima sesuo~ava preduze}e Zastava oru`je. Ministarstvo odbrane }e u narednom periodu ugovoritiodre|enu koli~inu naoru`awa za potrebe Vojske Srbije,a ministar [utanovac }e pokrenuti inicijativu kaMinistarstvu ekonomije da se pru`i podr{ka preduze}uZastava oru`je u uslovima kada nedostaju ugovori koji biuposlili kapacitete preduze}a, {to je u Ministarstvu

ekonomije prihva}eno iodlu~eno da se pru`i pomo} pre-duze}u u ovom trenutku.12. do 14. oktobar 2010.god.,Kragujevac

U sklopu po~etka realizacijeprojekta koji za ciq imapoboq{awe polo`aja `ena udru{tvu i wihovo aktivnijeanga`ovawe u sindikatima,predstavnice sindikata IFMetal iz Geteborga boravile suu Kragujevcu gde su sasindikalnim aktivistkiwamaSaveza samostalnih sindikatagrada Kragujevca razgovarale oprojektu koji je odobren odstrane Vlade [vedske, ~iji jepo~etak planiran za 2011. god-inu. U razgovorima su iznetaiskustva o sindikalnom i poli-ti~kom anga`ovawu ̀ ena u [ved-skoj i razmatrana mogu}nost da

se kroz projekat izvr{i edukacija `ena kako bi ubudu}e`ene imale aktivniju ulogu u politi~kom i sindikalnom`ivotu u Srbiji. Go{}e iz [vedske posetile su iSkup{tinu grada Kragujevca, Muzej Stara livnica, kao ipreduze}a Zastava oru`je i FIAT Automobili Srbija.

^LANSTVU

Sitno narendani ren prelitivodom, ostavit da odstoji 36sati, zatim dodati 1 ka{ikumeda i sok od 1 limuna.Uzimati po jednu ka{iku 2 do 3puta dnevno na 1 sat pre ili 2sata posle jela.Protiv reumatizma:Narendati ren i staviti gazu, azatim priviti na bolno mesto,koje se prethodno nama`ebiqnim uqem.Protiv ~ira u `elucu:Uzeti 50g narendanog rena istaviti u litar belog vina, padr`ati 8 dana na toplom, uz ~e{}e mu}kawe, a zatimpiti dva puta dnevno po 120ml, ujutru na{te srca iuve~e. Protiv povi{ene temperature:Narendati ren i cveklu, pome{ati ih, za~initi povoqi i pojesti.Protiv gr~eva u stomaku:

Na stomak staviti obloge odnarendanog rena prelivenog vinomili vinskim sir}etom. Dr`ati 10-15 minuta.Protiv zastoja mokra}e imokra}nog kamena:Piti dnevno 2 do 3 {oqe te~nostikoja se dobije kuvawem narendanog

rena u pivu. Ren se mo`e skuvati i u vinu, pa ~ak i uvodi i koristiti u iste svrhe.Protiv ka{qa i bronhijalne astme:Uzeti jednake delove narendanog rena, meda imaslaca, pome{ati i uzimati po 1 ka{iku na pola sata(deca po 1 ka{i~icu).Za odvikavawe od pu{ewa:Sitno iseckati po ka{i~icu lista rena i bokvice,pome{ati i`vakati 6 dana,pre i posle podnepo 5 minuta, azatim ispqunuti iusta oprati -isprati vodom. Protiv umora ite{kog disawa:U toku 30 danasvakog jutra na{tesrca uzeti poka{iku narendanogrena pome{ati saka{ikom meda.Protivhroni~noggastritisa:6 ka{ika naren-danog rena staviti u pola litra vinskog sir}eta,zatvoriti u fla{u i dr`ati u toplom 5 dana, uz ~e{}emu}kawe, a zatim te~nost staviti, wome oblo`itipredeo `eluca i dr`ati po 1 sat ujutru i uve~e. Za ja~awe umne i fizi~ke sposobnosti:Uzeti 60g narendanog rena i po 10g semena komora~a,kima i mlevene nane, sve zajedno samleti, pome{atisa ~etvrtinom litra vina ili rakije i 1kg meda, pa odte me{avine jesti po 1 ka{iku dnevno.Tinktura protiv rana, bolova,otoka:Tinktura od rena je veomakorisna u le~ewu gnojnih rana,bolova, otoka. Pravi se naslede}i na~in: narendati koren

rena pa ga pome-{ati sa alkoholomi ostaviti natamnom mestu dastoji dve nedeqe.Tako se dobijaekstrakt koji sestavqa na bolnamesta, otoke.

RR EE NNRR EE NNRen je vi{egodi{wa zeqasta biqka koja vodi poreklo

sa Mediterana i zapadne Azije. Koren se vadi od juna donovembra, a list se bere od maja do oktobra. Raste povla`nim mestima, gotovo {irom celog sveta. Gaji se umnogim zemqama zbog korena koji slu`i za za~in. Bezmirisa je, ali ako se stru`e, razvija se poseban qutmiris koji izaziva jako suzewe. Upotrebqava se samosve` koren. Mo`e se dugo sa~uvati sve` u podrumuzakopan u vla`an pesak. Ostala narodna imena: hren

I koren i listrena posedujulekovita svojstva.Sadr`i vitamin C (usve`em korenu gaima vi{e od 100 mg,kao i u prole}nimlistovima), zatimglikozid, glikozu,{e}er, eteri~nauqa... Koren rena semo`e upotrebqavati

preko cele godine; sve`inu mu odr`ava vla`ni pesak upodrumu, ako se zakopa pravovremeno. Utvr|eno je dasastojci korena rena spre~avaju razmno`avawebakterija, kao lek se naj~e{}e uzima uz kisela jela,zatim u obliku sirupa, kuvan u belom vinu ili vodi, kao~aj. Protiv glavoboqe, migrene i kijavice:Udisati na nos narendani ren, ~ist ilipome{an sa vinskim sir}etom.Protiv plu}nih bolesti:Piti ~aj spremqen od 10g narendanogkorena rena prelivenog sa 200mlkqu~ale vode. Po{to se narendani renprelije kqu~alom vodom, pustiti daodstoji oko 5 minuta, zatim proceditii piti 2 do 3 puta na dan po 1 {oqicu.Protiv tuberkuloze plu}a:Piti sirup od rena 1 do 2 ka{ike

dnevno, pre jela. Sirup se sprematako {to se ren ise~e na tankekolutove i stavi preko zategnute gazeiznad odgovaraju}e posude i pospedebqim slojem kristalnog {e}eraili {e}era u prahu. [e}er }e posleizvesnog vremena uticati na ce|ewesoka iz rena i on }e kapati u posudu. Protiv upale sinusa:Na zagrejanu ringlu staviti {erpu sazagrejanim renom, prekriti glavupe{kirom i udisati isparewa pet dodeset minuta. Najboqe je postupaksprovesti neposredno pred spavawe. Protiv povi{enog krvnogpritiska:

12. ORU@ARI Oktobar, 2010.

ZDRAZDRAVSTVENIVSTVENIBILBILTEN:TEN:

REN - REN - QUTIQUTI

BORAC ZABORAC ZA

ZDRAZDRAVQE VQE

Ren je izuzetna biqka koja ~isti ceo organizam,ubrzava metabolizam i trebalo bi da bude ~e{}eu ishrani, naro~ito u zimskim mesecima. Ishranabogata renom posebno se preporu~uje u ishranidijabeti~ara, pa je korisno da ga konzumiraju {tovi{e. [iroko poznata i primewena je terapijapro~i{}avawa disajnih kanala pri prehladi ikijavici, kao i kod sinusa, reume, migrene, glavo-boqe, tuberkuloze plu}a, visoke temperature,smirivawa raznih bolova, gr~eva u stomaku, astme...

U slo`enim spoqno-politi~kim odnosima, posle rev-olucionarne 1848. god., srpska vlada preuzimaozbiqnije korake da uporedo sa organizacijom vojskeobezbedi i weno naoru`awe. Tako je 1848. god. uBeogradu otvorena radionica za opravku oru`ja, koja jekasnije prerasla uTopolivnicu. Na sed-nici 1850. god. Savetodlu~uje da nova loka-cija bude Kragujevac,{to je potvr|eno odo-brewem i potpisomkneza Aleksandra Ka-ra|or|evi}a 1851.god. Kragujevac je imaosredi{wi polo`aj uSrbiji, po~etkom XXveka bio prestonicasa izgra|enim va`nimdr`avnim ustanovama.Podi`e se zgradaTopolivnice na desnojobali Lepenice, azalagawem Ilije Gara-{anina, prvi upravnikpostaje francuski str-u~wak [arl Lubri kojipotpisuje ugovor nagodinu dana. U Kraguje-vac dolaze i mnogidrugi inostrani stru~waci.

Pod Lubrijevim rukovodstvom, 15. oktobra 1853. god.izvr{eno je prvo uspe{no livewe "nijeprekovih"{upqikavih cevi i tada su proizvedena ~etiri topa od{est funti i dve kratke haubice. Ovom sve~anom ~inuprisustvovao je i sam knez Aleksandar koji je nagradioLubrija, cela Srbija je slavila ovaj doga|aj, a vest sepoput {tafete prenela do Beograda. Lubri je zaslu`anza osnivawe Zanatlijske {kole koja je slu`ila za obra-zovawe doma}eg stru~nog kadra kao i za osnivaweradni~ke bolesni~ke kase koja je bila prete~a radni~kogosigurawa u Srbiji.

Prva zna~ajna prepravka pu{aka se desila 60-tih god-ina i to sa sistema kremewa~a na kapislare, a glatkecevi su mewane na olu~ene pri ~emu su pu{ke zna~ajnobalisti~ki poboq{ane. 1856. god. je uvedena kontrola ipregled proizvedenih predmeta u fabrici i otpo~elo jewihovo `igosawe. 1860. god. donet je prvi pravni aktkoji se odnosio na Topolivnicu- uredba o dr`avnojoru`nici u Kragujevcu. Na Berlinskom kongresu 1878.god. Srbije je dobila nezavisnost i preduzimaju se mereza osavremewe naoru`awa, ure|ewe vojske i razvitakvojne industrije.

1880. godine zakqu~en je ugovor sa firmom Mauzer izOberndorfa koja je isporu~ila 100.000 pu{aka Srbiji.Na wima je na{ konstruktor Kosta Koka Milovanovi}izvr{io prepravke i to je poznata mauzer-kokina pu{ka,~uvena "kokinka" koja je bila najboqa pu{ka do kraja XIXveka. 1883. god. Artiqerijska uprava je promenila ime uuprava Vojno tehni~kih zavoda. 1887. godine pu{ten je usaobra}aj `elezni~ki krak Lapovo-Kragujevac kako bi seosiguralo snadbevawe fabrike sirovinama.

Prva elektri~na centrala u Srbiji podignuta je 1884.god. u Kragujevcu, u ~aurnici VTZ. Najve}a me|unarodnamanifestacija srpske privrede je bila svetska izlo`baprivrede u Parizu, gde je VTZ izlo`io 42 proizvoda,me|u kojima je bilo 5 ma{ina. VTZ je bio nagra|en sa~ak 6 medaqa- 5 srebrnih i 1 bronzanom. Najzaslu`nijiza pojavqivawe, konstrukciju i pripremu eksponata jebio fabri~ki in`ewer Todor To{a Seleskovi}.

Za vreme balkanskih ratova i po~etkom I svetskog rataorganizovana je forsirana proizvodwa. Ovde jeproizvedena prva avionska bomba, kao i prva podvodnamina 1915. god.-konstrukcije pukovnika MiodragaVasi}a. Kragujevac je bombardovan 1915. god. i odmah sepristupilo evakuaciji ma{ina, proizvoda i sirovina.Radnici VTZ-a koji se sa srpskom vojskom povla~e prekoAlbanije su preuzeti i poslati u francuske fabrike gde

Oktobar, 2010. ORU@ARI 13.

su pokazali visok stepen stru~nog obrazovawa i dobilipriznawa od francuskih stru~waka. Po zavr{etku rata,VTZ je bio o{te}en 70% od predratne vrednosti ipolako se krenulo sa obnovom.

1924. godine je potpisan ugovor sa belgijskom fab-rikom oru`ja o otkupqi-vawu licence zaproizvodwu pu{akaMauser M-24 i do kraja1929. wima je bionaoru`an stalni vojnikadar. 1926. god. krenulose sa gradwom Upravnezgrade VTZ-a, a zgradaVojno zanatlijske {kole jezavr{ena 1929. god. VTZje 1933. godine dobiotelefonsku centralu.1928. god. je zavr{enagradwa radni~ke kolonijeod novca koji je Srbijadobila na ime ratneod{tete, na zemqi{tu od21 na koje je ustupilaop{tina i time je bilore{eno stambeno pitaweoko 500 radni-~kih porod-ica. Nova radni~kakolonija je sagra|ena naMetinom brdu 1938. god.i brojala je 280 ku}a.

Veliki problem za grad je bilo pitawe snadbevawavodom i 1931. godine otpo~eli su radovi na izgradwive{ta~kog jezera u dolini Gro{nice. Ovaj poduhvat jefinansiran od strane op{tine i VTZ-a po pola ipu{ten u rad 1938. god.

Po~etkom 1940. god. krenulo se sa fabrikacijompu{komitraqeza po ~ehoslova~koj licenci " Zbrojovka",a ra|eni su i minobaca~i "Stock Brant", ru~ne ofanzi-vne i defanzivne bombe, nagazne mine, signalnipi{toqi, jaha}i i zapre`ni pribor.

Proizvodwa je poja~ana pred II svetski rat, aliKragujevac je pao 1941. god., a radnici i vojska upadaju uVTZ i uzimaju pu{ke i automatsko oru`je kako ne bi paliu ruke neprijateqa. Ipak, Nemci su uspeli da osposobeneke radionice za svoje potrebe. Po oslobo|ewu kre}ese sa ra{~i{}avawem i osposobqavawem fabrike kojaje pred rat imala 10 000 ma{ina i 12 000 radnika, aposle rata svega 82 ma{ine i to neispravne. Kre}eobnova i socijalisti~ka izgradwa zamqe.

Izrada prototipova raznog pe{adijskog i artiqeri-jskog naoru`awa je zapo~eta 1948. god. Bo{ko Stani-savqevi} sa saradnicima radi na projektu brdskog topakoji bi bio sposoban i za protivoklopnu borbu.Zapo~eta je i sprovedena decentralizacija vojno-pri-vrednih postrojewa. Otkupqena je licenca za PA topoveHispano i radilo se na wihovom usavr{avawu.

Bilo je potrebno prona}i proizvod koji }e obezbedi-ti akumulaciju na pro{irenu proizvodwu. Referendu-mom iz 1953. god. do{lo se do zakqu~ka da treba inve-stirati u automobilsku industriju. Otkupqena je licen-ca italijanske kompanije Fiat iz Torina.

1962. god. drasti~no je smawen broj radnika koji suoti{li u druge delove Zavoda, prvenstveno u fabrikuautomobila. Od 1957. do 1987. god. rekonstruisani su iizgra|eni mnogobrojni fabri~ki objekti.Zastava oru`je je godinama unazad razvijala program

naoru`awa i vojne opreme-pi{toqe, familije streqa-~kog oru`ja (automate, automatske pu{ke, pu{komi-traqeze), snajperske pu{ke, mitraqeze, baca~e granata,protivavionske i topove mawih kalibara. U posledwojdeceniji XX veka inteziviran je razvoj oru`ja za li~nuupotrebu, lov i sport-novi modeli revolvera, pi{toqa,malokalibarskih pu{aka i sa~marnog oru`ja. Zastavaoru`je prati trendove i bori se za prevlast na svet-skom tr`i{tu uspe{no grade}i svoj brend.

Marija Milo{evi},dipl. ist. umetnosti

DD oo gg aa || aa jj ii kk oo jj ii ss uu oo bb ee ll ee `̀ii ll ii

rr aa zz vv oo jj VV oo jj nn ee ff aa bb rr ii kk ee

Ova rubrika je osmi{qena tako da na{e legendepri~aju o svom `ivotu i radu u fabrici. Sada, ovupri~u pri~amo mi, wegoviprijateqi. Jer, na{eg Likana vi{enema. Ostale su nam starefotografije i dragocena se}awa.

Od 1969. godine, kada je kaoosamnaestogodi{wak, odmah poslezavr{ene {kole, do{ao u Zastavu,bio je u svemu posve}en poslu iqudima sa kojima je radio i sakojima se dru`io. Bravar pozanimawu, ceo svoj radni vekproveo je u RJ 13, koju oni starijiradnici jo{ uvek zovu P 59. Vredanradnik, bio je uz fabriku svimsvojim srcem, a wegova glavna idejavodiqa bila je da su qudi na prvommestu. Iz tih razloga je wegov`ivot i bio borba za ~oveka, da se za{tite slabiji.Pravi borac, uvek je bio u prvim redovima, ne samosindikalne borbe, ve} i borbe za opstanak fabrike.Nosilac je brojnih nagrada, a ka`u da je tih godina, kaoradnik na normi, imao ve}u platu i od direktorafabrike.

Jo{ uvek se prepri~avajudoga|aji u kojima jeu~estvovao, a mi }emo vampreneti neke od wih kojesmo ~uli od wegovihbliskih prijateqa.

Lisica je od 1994. do2001. godine bio ~lanOdbora Sindikata, bilo jeto vreme kada je bavqeweSindikatom bilo veomaopasan posao. Wegovacelina, RJ 13 imala je tadavi{e od 800 qudi, afabrika je brojala vi{ehiqada zaposlenih. Vreme-na su bila te{ka, i za fab-riku i za qude u woj. Poli-ti~ka vremena tako|e te{ka.

Prva velika akcijasindikata Namenske (posle duge, neuspe{ne borbe sarukovodstvom) po~ela je 19. avgusta 1996, naPreobra`ewe. Radnici Namenske predvo|eni OdboromSindikata, svakoga dana izlazili su na ulice svogagrada tra`e}i smene tada{weg rukovodstva. Zborovi,{etwe, demonstracije. U vreme naj`e{}eg protestaradnici i Odbor Sindikata zapo~eli su {trajk gla|u.[trajk gla|u zapo~elo je 96 radnika, a usled raznihzdravstvenih problema zavr{ilo ga 58. Glad je trajala11 dana i no}i. Na Sv. Petku 27. oktobra protesti suzavr{eni, zato {to je rukovodstvo bilo primorano daprihvati svih osam zahteva Sindikata. Lisica nije biopristalica {trajka gla|u, i taj wegov stav nije bioprihva}en. Ipak, ostao je dosledan. Po wegovommi{qewu, {trajk gla|u nije bio neophodan, smatrao jeda to mo`e da ostavi trajne posledice po zdravqequdi. I,zdravqe {trajka~a je zaista i bilo naru{eno.

14. ORU@ARI Oktobar, 2010.

LEGENDE NAMENSKE:LEGENDE NAMENSKE:ININ MEMORIAMMEMORIAM

Dragan Bankovi} -Dragan Bankovi} -Bane LisicaBane Lisica

Ro|en 1951. godine u Ra~i. Tehni~ku {kolu zaomladinu "\uro Salaj" zavr{io u Kragujevcu, Jula1969. godine zaposlio se u Zastava oru`je naposlovima bravara. ^lan Odbora Sindikata od1994. do 2001. godine. U Zastava oru`je radio domaja 2010. godine. Preminuo jula 2010. godine,nakon kra}e i te{ke bolesti..

Godinu dana kasnije, posle neuspe{nih pregovora sarukovodstvom radnici su morali ponovo na ulicu. Uleto 1997. godine Odbor Sindikata je odlu~io da sekrene pe{ice za prestonicu udaqenu oko 120 km. Storadnika na ~elu sa liderima Sindikata prepe{a~ilo jeput od Kragujevca do Beograda. Lisica je bio me|uwima, ceo put je pre{ao, izdr`ao i umor, `uqeve,hrabro i{ao u koloni onih koji su re{ili da istraju usvojoj borbi. I{lo se dva dana i dve no}i.Do~ekivanisu kao heroji, u Mladenovcu im je organizovan i do~ek,narod je bio uz "Oru`are". Borba radnika Namenskedo`ivqena je kao borba za boqi `ivot. U Beograd je togdana stiglo i nekoliko autobusa sa radnicima"Namenske". Postigli su se neki ustupci, ali se dokona~nog re{ewa nije stiglo.

Dragan Bankovi} je bio protivnik re`ima SlobodanaMilo{evi}a, tog apsolutnog vladara Srbije u to vreme.Opoziciono delovawe bilo je na vrhuncu, otpornedemokratskoj politici na{ao je ~vrsto upori{teme|u radnicima "Namenske", buntovnim i pravi~nimqudima koji su samo `eleli boqi `ivot. Sindikalna

organizacija Zastava oru`je jeoktobra 2000. godine aktivnou~estvovala vr{e}i danono}noblokade najva`nijih putnih pravaca,poma`u}i da se u Srbiji uspostavidemokratija i pravedno dru{tvo zasve. Podr{ka Oru`ara je bila oddragocene pomo}i, i Milo{evi}postaje pro{lost.

Lisicina borba nije prestajala,iako je wegov mandat u OdboruSindikata bio zavr{en 2001.godine. Ideja sindikalizmaobele`ila je wegov `ivot.Decembar 2006. godine osta}eupam}en kao mesec u kome jepreokrenuta sudbina fabrike. I

tada, Lisica je bio "glavni lik". Prvi, vo|a kolone, bioje najslikanija li~nost tih dana. Bio je poseban, usvemu, jedini hrabar da razgoli}en do pojasa sa znakomOru`ara na grudima pro{eta ulicama grada. Sve

novinske agencije prenelevest o protestu Oru`arazbog neizdavawa izvoznihdozvola, ~ime je bilougro`eno poslovawefabrike i isplata zaradazaposlenih. Kao i tolikoputa do tada, rezultat jedo{ao, isplatilo se bitihrabar.

Od 2002. godine, od kadaje bio ~lan Skup{tinepreduze}a, bio je prisutankada su se donosile mnogeva`ne odluke, wegovzadatak je bio da sefabrika sa~uva, daopstane. U trenucima kadaje trebalo podi}i ruku iopredeliti sudbinufabrike, op{te dobro je

uvek bilo iznad pojedina~nog. Svi znamo koliko sezalagao da radnici uvek imaju odgovaraju}u HTZ opremu,da se stepen za{tite zdravqa podigne na vi{i nivo.Bio je veoma uporan u tom zalagawu, nespreman daodustane. Pri~a o Lisici ne bi bila potpuna, a da se ne spomene

i wegov sportski duh koji ga je krasio. Plivawe za^asni krst koji se odr`ava na Bogojavqawe, 19. januara,nije moglo da pro|e bez wega. Ni temperatura ispodnule nije ga nikada pokolebala, a sa obala jezera u[umaricama bodrila ga je wegova publika, wegoviprijateqi koji su navijali. ^asni krst nije osvojio, alikao najstariji takmi~ar bio je pravi primer mladima sakojim je plivao "rame uz rame". Hladno}u je podnosiodostojanstveno, na isti na~in na koji je savla|ivao isve druge `ivotne neda}e. Sa ponosom }emo ~uvati uspomenu na na{eg prijateqa.

Oktobar, 2010. ORU@ARI 15

"Mobing ili psiholo{ki teror uposlovnom `ivotu odnosi se naneprijateqsku i neeti~kukomunikaciju koja je usmerena nasistemati~an na~in od strane jednogili vi{e pojedinaca, uglavnom premajednom pojedincu, koji je zbog mobingastavqen u poziciju u kojoj jebespomo}an i u nemogu}nosti da seodbrani i dr`an u woj pomo}u stalnihmaltretiraju}ih aktivnosti. One seodvijaju s visokom u~estalo{}u(najmawe jednom nedeqno) i u du`emperiodu (najmawe 6 meseci). Zbogvisoke u~estalosti i dugog trajawaneprijateqskog pona{awa, tomaltretirawe dovodi do zna~ajne mentalne,psihosomatske i socijalne patwe (Leymann).

Pitawe mobinga ili zlostavqawa na radu,posledica je svega onoga kroz {ta smo prolaziliproteklih godina. Postali smo dru{tvo u kome nemali~nog, samim tim ni me|usobnog po{tovawa.Tranzicija je u~inila svoje, ogroman broj qudi je bezposla, pojava zloupotrebe radne snage izuzetno jeprisutna i {irok je spektar onoga {to se zovekr{ewe prava, pre svega, prava na `ivot i rad. Re~ mobing kao zamena za re~ "{ikanirawe" na poslu,bila ja donedavno nepoznanica, a dokazivost takvepojave gotovo je bila nemogu}a. Sve vi{e qudi je naivici egzistencije i u strahu da ne izgube dohodakkoji im ionako nije dovoqan za `ivot, }ute i trpe sveod reda.

Su{tina Zakona o spre~avawu zlostavqawa na raduje da se poslodavci obave`u da sproveduzabranu mobinga. U suprotnom, ko{ta}eih dosta para. Da li }e ovaj zakonzaista za{titi zaposlenog uturbulencijama na{e privrede?Poslodavac je du`an da u roku od trimeseca edukuje poverenikaza mobing, koji }e sebrinuti za sprovo|ewezakona. Ko }e bitiizabran za takvu ulogu,veoma zavisi odsindikalnog organizo-vawa u preduze}u.Poslodavac }e bitiodgovoran ako u slu~ajuprijave za mobing neudaqi mobera od `rtve do

kraja sprovo|ewa postupka kojipodrazumeva prvenstvenomedijaciju, odnosno izmirewe.Ceo postupak mo`e da vodizadu`eno lice.Tuma~e}i novi zakon o~igledno

je prvi korak je da se popri~a satakozvanim moberom, a u roku odtri dana poslodavac iliovla{}eno lice odre|ujumedijatora koji predla`ere{ewa. Tek ako medijacija neuspe ili se prekine, po ovomzakonu, sledi sudski postupak.Ukoliko sud presudi u koristzaposlenog koji tvrdi da je

`rtva mobinga, odgovorni poslodavac cele firmenadokna|uje kompletnu {tetu, bez obzira na to ko jemober u preduze}u. Nakon toga mo`e da tra`inadoknadu od glavnog krivca.

Ciq mobinga je povreda dostojanstva, ugleda,li~nosti i integriteta, kao i zdravqa ili polo`ajazaposlenog. Pona{awe koje izaziva strah i stvaraneprijateqstvo, poni`avaju}e ili uvredqivookru`ewe, pogubne uslove za rad, a ciq je da da seizoluje zaposleni i navede da sam da otkaz.

Idealno tle mobinga je i poreme}aj u me|uqudskimodnosima.

Iako sve velike firme imaju sektore za qudskeresurse, qudski resurs se u ovoj zemqi najmawepo{tuje. Zato zaposleni moraju da znaju da kona~noimaju mogu}nost i pravo da se sami za sebe bore. U tojborbi sindikati imaju veliku ulogu zbog ~ega je vrlo

va`no da ta~no po ovom zakonu znaju svoj zadatak ikako moraju i mogu da pomognu svom ~lanstvu napravi na~in.Kada je pojava mobinga u pitawu,generalno, menaxment preduze}a ima najve}uodgovornost i u tom smislu mora predupreditiovu, definitivno najnegativniju pojavu u radu irazvoju preduze}a.Ove negativne posledice mogu

da se preduprede samo kvalitetnomkomunikacijom, dobrim upravqawem qudskimresursima u preduze}u i primenomnajsavremenijih menaxment principa istandarda koji se koriste u savremenom svetu.Najbitnija je motivacija zaposlenih u ciquboqih poslovnih rezultata i konkurentnostipreduze}a na tr`i{tu.

Dragan Stamenovi} - Frca

NA^IN SPRE^AVAWA MOBINGA

Ako imate ose}aj da ste `rtva mobinga, diskriminacije ili da se navama sprovodi bilo koji na~in zlostavqawa, poku{ajte da u~inite

slede}e: 1. Odlu~no recite osobi da weno pona{awe nije za Vas prihvatqivo i da smestaprestane. To je najboqe u~initi u prisustvu drugih osoba ili PREDSTAVNIKASINDIKATA.2. Vodite dnevnik: Bele`ite datum, vreme i doga|aj sa {to je mogu}e vi{e detaqa,imena svedoka, kako se to dogodilo (opis doga|aja) jer se mobingom smatra ne samoincident ve} i broj, u~estalost i naro~ito namera zlostavqawa.3. ^uvajte kopije pisama, e-maila, faksova, poruka, re{ewa, zahteva koje {aqete ilidobijate od osobe koja Vas maltretira.

4. Ne vra}ajte istom merom jer }ete te{ko dokazati da Vi niste zlostavqa~, ve}zlostavqena osoba, te }ete dovesti u nedoumicu osobe kojima ste se obratile za pomo}.

5. Obratite se za pomo} psihologu ili sociologu, predstavniku sindikata, osobi koja je zadu`ena zakadrovske poslove u skladu sa kolektivnim ugovorom i zakonom, Odboru za zdravqe i bezbednost na radu6. Obavestite najbli`e udru`ewe ili savetovali{te za mobing.7. Zatra`ite od nadle`nog lekara da utvrdi da li je pogor{awe zdravstvenog stawa posledica mobinga-stresa na radnom mestu.

Dragan Stamenovi} - Frca

K a k o s p r e ~ i t i , k a k o l e ~ i t i ? M O B I N G n a p o s l uK a k o s p r e ~ i t i , k a k o l e ~ i t i ? M O B I N G n a p o s l uD a l i } e z a k o n o s p r e ~ a v a w u z l o s t a v q a w a n a r a d uD a l i } e z a k o n o s p r e ~ a v a w u z l o s t a v q a w a n a r a d u

z a { t i t i t i z a p o s l e n o g , z a v i s i o d n a sz a { t i t i t i z a p o s l e n o g , z a v i s i o d n a s s a m i h !s a m i h !

16. ORU@ARI Oktobar, 2010.

Demokratija je zahtevan oblik vladavine.Demokratija je zahtevan oblik vladavine.

Ona zahteva po{tovawe drugih qudi. Niko ne mo`enaterati zemqu da spoqa usvoji odre|en oblikvladavine. Qudi moraju imati pravo da oblikuju svojubudu}nost prema vlastitom izboru. Pravo nanacionalno samoodre|ewe je uslov za demokratiju.

Demokratija zahteva pravdu. Ne mo`e se pridobitinarod tako {to se pune xepovi onih koji su ve}situirani, a siroma{ni teraju u jo{ ve}u bedu. Nemo`e se tra`iti socijalna pravda pomo}u nasiqa iupotrebom vojne sile. Dru{tveno oslobo|ewe je uslovza demokratiju.

Demokratija nikada ne mo`e bitipostignuta tla~ewem. Ne mo`e sespasavati selo wegovim uni{tewem,paqewem poqa, demolirawem ku}a,zatvarawem qudi ili ubijawem.

* * * * * * * * *Za nas, demokratija je pitawe qudskog

digniteta (dostojanstva).I qudski dignitet - koji ukqu~uje

politi~ke slobode, pravo na slobodnoizra`avawe mi{qewa, pravo nakritikovawe i uticaj na mi{qewe.

Qudski dignitet - to je pravo nazdravqe i rad, obrazovawe i socijalnusigurnost.

Qudski dignitet - to je pravo i prakti~na mogu}nostda se radi zajedno s drugima na oblikovawubudu}nosti.

Ova prava, ova demokratska prava, ne mogu bitirezervisana za odre|eni deo dru{tva. Ona morajupripadati svim qudima.

Socijaldemokratija je uvek nagla{avala politi~kudemokratiju kao ne{to {to je vrednost sama po sebi.

Dr`ava blagostawaGlavni zakqu~ak je: kako bi se `ivelo i pre`ivqavalo,dru{tvo mora udisati vazduh solidarnosti kojuprihvataju svi wegovi ~lanovi, imati sposobnost zaempatiju, brigu za `ivote drugih, ose}aj zajedni~keodgovornosti i u~e{}a. U suprotnom, ono }e se pre ilikasnije raspasti zbog egoizma. Ne postoje "oni" i "mi".Postojimo samo "mi". Solidarnost i pravda sunedeqivi. To je osnovni ciq demokratske reforme utra`ewu socijalne pravde i individualne slobode.

Pravo na radBorba protiv nezaposlenosti mora, kada se sagleda

iz ugla vrednosti u koje ja verujem, ostati osnovni ciqekonomske politike. Kao prvo, nezaposlenost je

stra{an gubitak.P r o i z v o d n iresursi u~itavom svetu ostaju uveliko neiskori{}eni. Razlog zato sigurno nije pomisao da su sve qudske potrebezadovoqene. Upravo suprotno. U mnogim delovima sveta,~ak ni osnovne potrebe qudi ne mogu biti zadovoqene.Svako dru{tvo ima brojne potrebe koje nisuzadovoqene. A qudska radna snaga je neophodna da bione bile ispuwene.

U isto vreme, ogromna koli~ina proizvodnihkapaciteta stoji neiskori{}ena. Qudi koji bi najvi{e

voleli da imaju posao primorani su da budubesposleni, dan za danom, nedequ zanedeqom, mesec za mesecom. Zbog togabespotrebno opada proizvodwa. Zatonezaposlenost stvara gubitak.

Drugo, nezaposlenost podrazumeva patwuqudi. Surove statistike tr`i{ta rada krijunevoqu brojnih pojedinaca. Previ{e jejednostavno zaboraviti da je svako od tihmiliona nezaposlenih jedno qudsko bi}e.

* * * * * * * * *Uslovi se razlikuju od dr`ave do dr`ave,

a ti uslovi odre|uju i vrednosti qudi ipolitiku u praksi. Zbog toga treba bitipa`qiv u pore|ewima. Snaga sindikata

zavisi od politi~kih odnosa, kao i od obimasindikalnog ~lanstva. Neke zemqe sa visokim nivoomsindikalnog delovawa iskusile su velikunezaposlenost. Ali, mo`e se smatrati utemeqenim da uzemqama sa jakim sindikatima, koji se mogu osloniti napodr{ku socijaldemokratskih vlada, postoje politike~iji je ciq postizawe pune zaposlenosti iravnopravnije raspodele prihoda. ^esto ovakvepolitike stvaraju i stabilnije tr`i{te rada.

U mnogim dr`avama danas vidimo da je sindikalnipokret izlo`en velikim napadima. Ove kampawe nastajukao posledica neokonzervativne ili neoliberalnetendencije da se vi{e prostora da tr`i{nim snagama.

Moje je ube|ewe da sindikati, ja~aju}i glas obi~nihqudi i imaju va`nu ulogu u ja~awu demokratije. Wihovisu koreni u masovnim demokratskim organizacijama, gdesu se qudi udru`ili da bi izneli zahteve za koje subili previ{e slabi kao pojedinci. Delovawe usindikatu je samo po sebi demokratsko iskustvozasnovano na jednakim pravima. U zemqama kao {to jemoja, ovo je od temeqne va`nosti. To je jednostavnove`ba demokratije. Sindikati predstavqaju protivte`uposlodavcima i vladama te kao takvi imaju o~iglednuulogu u demokratskom procesu.

O l o f P a l m eO d e m o k r a t i j i , d r ` a v i

b l a g o s t a w a , p r a v u n a r a d . . .

Privremeno povu~ene izmene Zakonao penzijsko-invalidskom osigurawu

Najave ~elnika Vlade Srbije da }e do kraja godine biti usvojena nova re{ewa u penzionom sistemu zabrinule suzaposlene. O kojim se to ta~nim izmenama radi?

I za mu{karce i za `ene predvi|eno je postepeno pove}awe starosne granice (kod tzv. uslova sa punim sta`om),po~ev od 2011. do 2023 godine i to sa sada{wih 53 na 58 godina `ivota. Pored toga za `ene je predvi|eno postepenopove}awe sta`a za tri godine, sa 35 na 38 godina sta`a osiguranika i to za po 4 meseca godi{we u periodu 2011.-2019. godina.

Penzioni sistem ve} je u ovoj deceniji pretrpeo mnogobrojne izmene i restrikcije, pa se sada starosna granicasvake godine pomera za {est meseci. Tako `ene sada odlaze u penziju sa 59,5 godina, a mu{karci sa 64,5 godine. Do2012. godine ta granica }e se pomeriti, pa }e `ene i}i u penziju sa 60 godina, a mu{karci sa 65 godina.

Pored penzionog sta`a i starosti osiguranika, mewa se i formula za obra~un i uskla|ivawe penzije koja veomanepovoqno uti~e na ukupnu visinu penzije. Pove}ava se i uslov za sticawe porodi~ne penzije (53 udove, 58 udovcia u periodu do 2017.), novine se odnose i za osiguranike koji rade na poslovima sa uve}anim trajawem i dr.

Upravo zbog nepovoqnosti jednog ovakvog zakonskog re{ewa sindikati su se udru`ili, organizovan je niz protestau Kru{evcu, Boru i Novom Sadu, a SSSS poveo je akciju za potpisivawe peticije za povla~ewe predloga Zakona oizmenama i dopunama zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu iz skup{tinske procedure. Za sada, ovopovla~ewe je privremenog karaktera, a Sindikati }e pa`qivo pratiti daqi razvoj situacije.

Oktobar, 2010. ORU@ARI 17.

Pored mnogobrojnihaktivnosti u pru`awupomo}i drugim qudimana{a Podru`nica iove godine,povodomDana na{e fabrike ,organizuje zajedni~kuakciju za davaoce krvi30.10.2010 kako bi sena jednom mestuokupili qudi iz ~ijihvena su istekledesetine litara krvi,razmenili svojaiskustva, dru`ili se.U~esnici su kao isvake godine, poredna{e organizacije"Tutunski kombinat"Prilep- Makedonija"Kablovi"Jagodina,O p { t i n s k eorganizacije Crvenogkrsta Lapovo i Ra~e

"Tigar" Pirot, "Ko~na Tehnika" Trstenik, " Sloboda" i"Fabrika reznog alata" ^a~ak "Kru{ik"Vaqevo,"Trajal" Kru{evac "Galenika" Zemun i biv{eZastavine fabrike Karoserija i Odr`avawe "

Kragujevac. Naakciji koja jeodr`ana u kruguna{e fabrike14.10.10 prikup-qeno je 66 jedi-nica krvi ,{toje jo{ jedandokaz da na{idavaoci neposustaju u `eqida spasu ne~iji`ivot

Vi{estrukimdavaocima krviiz Kragujevcauru~ene su pla-kete gradskeo r g a n i z a c i j e

Crvenog krsta i nov~ane nagrada lokalne samoupraveu iznosu od deset do 15.000 dinara.

Priznawa humanistima uru~io je ~lan gradskog ve}aza zdravstvo Aleksandar @ivanovi} koji je rekao da

se na taj na~in lokalna samoupravazahvaquje qudima koji svojuplemenitost pokazuju u kontinuitetu.

Odlukom gradskog ve}a sa po10.000 dinara nagra|eni suhumanisti koji su krv dali 50 puta,dok oni koji su to u~inili 75 putanagra|eni su sa po 12.000 dinara. Wih~etvoro, koji su krv dali 100 puta nagra|enisu sa 15.000 dinara. Prilikom uru~ewa nagrada re~enoje i da je Kragujevac sa 4,8 odsto davalaca krvi u odnosuna broj stanovnika, me|u prvima u Srbiji, i ispred jeBeograda, Ni{a i Subotice, a o ~emu svedo~i izahvalnica predsednika Srbije Borisa Tadi}a.

Predsednik Crvenog krsta Kragujevca dr StevanKitanovi} uru~io je nagrade i najhumanijim

podru`nicama u Kragujevcu koje su najvi{e dale krv, ame|u wima je i fabrika "Zastava oru`je.

Milanka Pavlovi}

Aktivnosti Crvenog krsta u prAktivnosti Crvenog krsta u preduze}u,eduze}u,priznawe za najhumaniju podru`nicu ! priznawe za najhumaniju podru`nicu !

Gost iz Makedonije na na{oj akciji

1. Pu{ewe skra}uje cigaretu.

2. Jedni piju od radosti, drugi iz `alosti, a tre}i od jutra!

3. Ro|endani su korisni! [to ih vi{e ima{ du`e `ivi{!

4. Ne sva|ajte se s budalama. Posmatra~i ne}e primetitirazliku.

5. Kada se sretnu radnici igraju fudbal. Kadase sretnu {efovi, igraju tenis. Kada sesretnu menaxeri, igraju golf. [to je funkcijave}a, loptice su mawe!

6. Neki {efovi su kao oblaci. Kad oni odudani su prelepi!

7. Alkohol ne re{ava probleme. S druge strane, ni mleko, tako|e! Pripremio Dragan Stamenovi} - Frca

7 MUDRIH JUTARWIH 7 MUDRIH JUTARWIH

Dobrovoqni davaoci podru`niceZastava oru`jeNa{i davaoci krvi na

akciji u Jagodini

18. ORU@ARI Oktobar, 2010.

Sportski bilten: “Oru`ari 2010” !I ove, kao i predhodnih godina, na{a Sindikalna

organizacija je uzela u~e{}e na Letwoj sportskojolimpijadi u ^awu. Od 12 disciplina takmi~ari koji subranili boje Zastava oru`ja su uzeli u~e{}e u 7disciplina i na kraju ekipno bili drugi od {esnaestprisutnih ekipa. Bitno je napomenuti da smo u tridiscipline ekipno zauzeli prvo mesto: mali fudbal,pikado i nadvla~ewe konopca, u dve discipline smobili drugi: odbojka na pesku i {ah; a u stonom tenisuekipa je u{la u polufinale ali je zauzela ~etvrtomesto jer je ekipa od koje je izgubila bila i pobednikturnira. Skoro u svakoj disciplini u kojoj smou~estvovali bili smo na pobedni~kom postoqu. Uzdru`ewe i veseqe sa ostalim takmi~arima iz Ni{a,Smedereva, Ba~ke Palanke, Mojkovca, Sevojna,Podgorice, Priboja, ^a~ka i Kragujevca vreme trajawaletwe sportske olimpijade od ~etiri dana je brzopro{lo. Vladawe i predstavqawe na{e sindikalneorganizacije i na{eg preduze}a Zastava oru`ja je biloza svaku pohvalu i primer. Radosni zbog mno{tvapehara i priznawa, sa puta smo se vratili puni utisakada je ovo bila ~eta mala ali odabrana!

Radni~ko sportske igre Regiona Centralna Srbija- Kru{evac, septembar 2010:

Kuglawe - mu{karci, 1. mesto Kuglawe - `ene 3. mestoOdbojka na pesku - 3. mesto

Radni~ko sportske igre Ve}a Saveza SamostalnihSindikata Srbije, Sokobawa oktobar 2010:

Pikado `ene, 1. mestoKo{arka mu{karci, 3. mestoMali fudbal, 3. mesto

Pripremio Dragan Stamenovi} - Frca

Pobedni~ke ekipe turnira ufudbalu, pikadu i nadvla~ewu

konopca - Zlatni Oru`ari

Druga mesta u odbojci na pesku i {ahu.Srebrni Oru`ari !

Oktobar, 2010. ORU@ARI 19.

PrPredstavqamo poveredstavqamo poverenikeenikeSindikalnih podru`nicaSindikalnih podru`nica

Od po~etka svogradnog sta`a ~lan samSindikalne organi-zacije, tojest jedinogr e p r e z e n t a t i v n o gSindikata na{e, nemale fabrike. Oduveksam podr`avao i u~es-tvovao u svimradikalnim, humanim isvim drugim aktiv-nostima koje jesprovodio Sindikatkako bi osiguraoopstanak fabrike. Udva mandata sam bio~lan Skup{tine Sindi-kata, u periodu kada suse donosile najva`nijeodluke i kada je budu}-nost fabrike bilaugro`ena. Moje oprede-

qewe je oduvek bilo da jeneophodno li~no anga`o-v a w euc i q u

postizawa zacrtanih ciqeva, tako dasam rado prihvatio kandidaturukolega za mesto poverenikaSindikalne podru`nice RJ 21.

Ranije sam uz Sindikat biosamo punim srcem, a sada i sa mnogove}om odgovorno{}u, s obzirom na to

pregovara~ku poziciju u odnosima sadr`avom.

Kao ~lan Pregovara~kog timaSindikata, aktivno u~estvujem u svimrazgovorima koji se vode sa poslovodstvom,a koji imaju za ciq da prose~na zarada una{oj Fabrici bude na nivou prose~nezarada u privredi Republike Srbije, {tosmo i ostvarili. Nadam se da }emo unarednom periodu poboq{ati na{eposlovawe i da }emo stvoriti uslove zaeventualno pove}awe li~nih dohodaka, kao iza redovnu isplatu istih.

U okviru svojih redovnih sindikalnihaktivnosti, u stalnom sam kontaktu sa~lanovima moje Sindikalne podru`nice, gdezajedno poku{avamo da re{imo eventualneprobleme, kao i da pru`im pomo} u okvirusvojih mogu}nosti kao poverenika.

da sam ~lan Odbora Sindikata, jednogva`nog tela na kome je velika odgovornost dau svim segmentima sprovede za{titu svojih~lanova. U skladu sa tim, kao ~lan komisijeza `ivotne i radne uslove u~estvujem i usvakodnevnim analizama uslova u kojimarade na{i zaposleni, a od nedavno sam ipredsednik Odbora za bezbednost i zdravqana radu. Zadatak Odbora je da se podignenivo bezbedonosnih uslova i obezbede svielementi propisani Zakonom o bezbednostii zdravqu na radu i drugim proceduramakoje se odnose na ovaj va`an segment.

Smatram da svi moramo da poka`emo punuodgovornost, da budemo mudri i donesemoprave odluke kako bi na{a fabrika zauzelamesto koje joj pripada, i kako bi sepopravili i uslovi u kojima poslujemo, asamim tim obezbedila i sigurnostzaposlenih.

Za ~lana OdboraSindikalne organi-zacije Zastavaoru`je izabran sam2009. godine. Kadasam prihvatio kan-didaturu za pove-renika moje radnejedinice, moj glavniciq bio je, kao {toje i sada, pre svegaza{tita interesazaposlenih, kroz

ja~awe uloge Sindikata u dru{tvu, {to se pokazaloneophodnim naro~ito u ovim kriznim vremenima.

Jak Sindikat, uz sveobuhvatnu podr{ku ~lanstva,ima zna~ajnu ulogu u dono{ewu ispravnih odluka uinteresu zaposlenih i same Fabrike, kao i dobru

PERICA LAZOVI],poverenik podru`nice

PRJ 21

Dragoqub Mijailovi} -QUBE poverenik PJ Razvoj

tehnologije

Sindikalna organizacija Zastava oru`jesvim zaposlenima ~estita jubilej, 157

godina rada i postojawa najstarijegpreduze}a na Balkanu.