samonikle lekovite biljke stare planine, vodic za odrzivo sakupljanje

eninalp erats ekjlib etivokel elkinomas

STARE

PLA

NIN

E

Mr Danilo Stojanovi}Prof. dr Radi{a Jan~i}Dr Branislava Laku{i}Mr Violeta Slavkovska

STARE PLANINE

amonikle lekovite biljke

prirunik za odrzivo sakupljanje

REGIONAL ENVIRONMENTAL CENTER

[tampano zahvaljuju}i finansijskoj podr{ci vlade Kraljevine Norve{ke (NORAD) u okviru projekta IUCN - Svetske unije za za{titu prirode "Podizanjesvesti o biodiverzitetu i odrìvom razvoju lokalnih zajednica na podru~ju Stare planine" (Raising Awareness about Biodiversity and Sustainable Community Development in the Stara planina Area)

re urednika

uvod{ta je odrzivo sakupljanje lekovitih biljaka? ......................................6gde, kada i kako sakupljati biljke? .......................................................7pravila za odrìvo sakupljanje lekovitih biljaka ...............................9pakovanje, skladi{tenje i ~uvanje droga ............................................11prepoznavanje lekovitih biljaka ..............................................................12

samonikle lekovite biljke Stare planine ....................................25

izvod iz Uredbe o lekovitim biljkama ........................................97

kontakt ...........................................................................................................106literatura .......................................................................................................107indexlatinskih naziva .............................................................................................108narodnih imena ...........................................................................................110

legenda

izdava~iIUCN

Svetska unija zaza{titu prirode

Zavod za za{tituprirode Srbije

za izdava~aDr Jrg Lohmann

Prof. dr Lidija Amidì}

urednikDu{ka Dimovi}

autoriMr Danilo Stojanovi}Prof. dr Radi{a Jan~i}Dr Branislava Laku{i}Mr Violeta Slavkovska

fotografija nanaslovnoj straniSzilrd Kovcs

lekturaOlivera Kova~ev

korekturaOlga Mili~i}

dizajn, ilustracije, prelom ipriprema za {tampu

Dejan Brajovi}

{tampaHELETA d.o.o. Beograd

tira`500 primeraka

Beograd,2007. godine

"Biljke li~e na tvrdoglave ljude, od njih se sve moè dobiti ako se sa njima postupa na njihov na~in."

Gete

ve ljudske civilizacije, od davnina do dana{njih dana, koriste biljke kao lekove. I Sdanas se ve}ina svetskog stanovni{tva oslanja na lekovite biljke radi o~uvanja svoga zdravlja. Mnoge nekada brojne populacije biljaka su smanjene, a hiljade vrsta je ugroèno {irom sveta. Naj~e{}e opasnosti koje prete lekovim biljkama su: prekomerno sakupljanje, neadekvatno kori{}enje zemlji{ta, degradacija i uni{tavanje stani{ta. Dok se odre|en broj uzgaja, ve}ina vrsta su samonikle i sakupljaju se i dalje u prirodi. Zbog toga su za{tita prirodnih stani{ta i odrìvo sakupljanje medicinskih biljaka va`ni ne samo za o~uvanje biolo{ke raznovrsnosti, ve}i radi obezbe|ivanja prirodnih sirovina za proizvodnju lekova u budu}nosti.

Globalni principi za za{titu i odrìvu upotrebu prirodnih resursa razvijeni su i definisani u me|unarodnim sporazumima koji imaju direktan uticaj i na za{titu lekovitih biljaka, uklju~uju}i i Konvenciju o biolo{koj raznovrsnosti (CBD) i Konvenciju o me|unarodnoj trgovini ugroènim vrstama divlje faune i flore (CITES).

Me|u brojnim me|unarodnim organizacijama koje se bave za{titom prirode je i Svetska unija za za{titu prirode (IUCN). Od osnivanja 1948. godine, IUCN ima misiju da uti~e, podsti~e i pomaè dru{tvima {irom sveta da za{tite celovitost i bogatstvo prirode, obezbe|uju}i da svako kori{}enje prirodnih resursa bude pravi~no i ekolo{ki odrìvo. Jedna od inicijativa koju je pokrenula Svetska unija za za{titu prirode (IUCN) zajedno sa svojim partnerima je i Zeleni pojas Evrope (European Green Belt) u koju je aktivno uklju~en i Zavod za za{titu prirode Srbije.

Osnovni cilj inicijative Zeleni pojas Evrope je uspostavljanje ekolo{ke mreè koja se proteè ~itavom duìnom nekada{nje Gvozdene zavese izmedju isto~ne i zapadne Evrope.

Osim za{tite biodiverziteta, ova inicijativa predstavlja i instrument u pomo}i odrìvom razvoju lokalnih zajednica i unapre|enju prekograni~ne saradnje du` Zelenog pojasa. U okviru projekta Podizanje svesti o biodiverzitetu i odrìvom razvoju lokalnih zajednica na podru~ju Stare planine , koji se realizuje u okviru inicijative Zeleni pojas Evrope, objavljen je i Vodi za odrzivo sakupljanje - samonikle lekovite biljake Stare planine. Namena vodi~a, pripremljenog u formatu koji je pogodan za rad na terenu, je da pruì osnovne informacije o lekovitim biljkama Stare planine, kao i da pomogne sakuplja~ima prilikom njihove identifikacije. Na 70 crteà predstavljene su medicinske i aromati~ne biljke koje se naj~e{}e sakupljaju na ovom podru~ju. Nadamo se da }e vodi~ pomo}i da se spasu biljke koje spasavaju ` ivot.

Du{ka Dimovi}

ecenije istraìvanja pokazale su da Stara planina spada u floristi~ki najbogatije Ddelove Srbije, Balkana i Evrope. Specifi~an geografski poloàj, raznovrsnost geolo{ke i pedolo{ke podloge, nadmorska visina i istorijski razvoj flore i vegetacije uticali su na izuzetnu raznorodnost biljnog sveta ovog podru~ja. Na Staroj planini raste vi{e od hiljadu razli~itih vrsta biljaka, od kojih preko sto vrsta predstavlja endemite*. [ume, pa{njaci, lekovito i za~insko bilje sastavni su deo prirodnog blaga Stare planine koje treba sa~uvati i za budu}e nara{taje.

I{~ezavanje ma koje biljne vrste ili lokalne populacije biljaka nenadoknadiv je gubitak, jer one predstavljaju neponovljiv geneti~ki potencijal, jedinstvenu biohemijsku i farmaceutsku laboratoriju u malom.

Eksploatacija prirodnih bogatstava, me|utim, skoro neminovno podrazumeva i njihovo osiroma{enje, a ~esto i potpuno iz~ezavanje. U Srbiji, ali i u okolnim zemljama, usled nekontrolisanog i prekomernog branja postale su ugroène ~ak i donedavno {iroko rasprostranjene vrste.

Lekovite biljke su istovremeno lepe, blagotvorne i korisne. Zato u na{em narodu postoji izraz: "Koliko boljki, toliko i travki". Tradicija upotrebe biljaka za le~enje izuzetno je bogata i duga i predstavlja zna~ajno nasle|e. Sakupljanje "trava" za sopstvene potrebe obi~no ne ugroàva opstanak lekovitih biljaka.

Poslednjih godina potrebe farmaceutske, kozmeti~ke i prehrambene industrije za samoniklim lekovitim biljkama u stalnom su porastu. U apotekama ima sve vi{e preparata na bazi biljaka, ~ajeva i melema. Osim nekoliko vrsta koje se gaje planta`no, najve}a koli~ina biljne sirovine je poreklom iz prirode.

Samonikle biljke predstavljaju zna~ajan komercijalni proizvod (npr. sirovi i su{eni biljni materijal), ali one su prirodni resurs koji treba mudro i racionalno koristiti.

Dugogodi{nje sakupljanje biljaka je mogu}e, samo se mora voditi ra~una o jednom: briga o samoniklim biljakama ove godine ulaganje je u naredne godine. Kako u isto vreme omogu}iti sakupljanje lekovitih biljaka i njihov opstanak, glavno je pitanje na koje }emo poku{ati da odgovorimo u ovom priru~niku.

*endemit je vrsta ~ije je rasprostranjenje isklju~ivo ograni~eno na odre|eno podru~je

Priru~nik se sastoji iz tri dela. U prvom delu se nalaze op{ta uputstva za pravilno sakupljanje lekovitih biljaka, u drugom delu pregled lekovitih biljaka Stare planine, a u tre}em pravna regulativa za sakupljanje samoniklih biljaka i informacije o institucijama koje se bave lekovitim biljkama u Srbiji.

[ta je odrìvo sakupljanje lekovitih biljaka?

Odrìvo kori{}enje prirodnih resursa je umerena, racionalna eksploatacija prirodnih bogatstava, u ovom slu~aju lekovitih biljaka, na na~in koji ne ugroàva njihov opstanak.

@ivotnu sredinu karakteri{e skup promenljivih i sloènih uticaja na organizme, i upravo dinami~ka ravnoteà svih tih uticaja omogu}ava opstanak vrsta. Ova ravnoteà je krhka i ponekad izmena jednog jedinog faktora moè trajno da je naru{i. Bez uticaja ljudi, drasti~ne promene uslova u prirodi veoma su retke. Ljudske delatnosti, me|utim, ~esto,

brzo i trajno menjaju ` ivotnu sredinu. Pod za{titom ` ivotne sredine podrazumeva se briga o tome da se priroda {to manje naru{ava, da se o~uva biodiverzitet*, i spre~e aktivnosti koje mogu da poremete ravnoteù uslova na stani{tu**.

Opstanak neke biljne vrste na stani{tu podrazumeva njeno trajanje u vremenu, odnosno sposobnost da se iz godine u godinu na odre|enom prostoru javljaju populacije*** te biljne vrste. Bez obzira na prirodnu promenljivost populacija, ako se one ne naru{avaju, na stani{tu se svake godine javi pribli`no jednak broj biljaka. Ukoliko uberemo sve primerke iz jedne populacije, ne moèmo o~ekivati da }emo narednih godina na tom stani{tu prona}i tu vrstu. Ako ostavimo samo nekoliko najja~ih jedinki, nadaju}i se da }e njihovo potomstvo obnoviti populaciju, mnogo toga prepu{tamo slu~aju. Za prostor koji je ostavila ubrana jedinka nastaje prava jagma. Sve biljne vrste koje dele isto stani{te bore se za svoje par~e zemlje i mesto pod suncem.

Da bismo mogli o~ekivati da }emo i narednih godina na odre|enom stani{tu prona}i biljnu vrstu, moramo dobro da planiramo branje i da se staramo o populaciji. Pod odrìvim kori{}enjem lekovitih biljaka podrazumeva se branje biljaka koje omogu}ava opstanak populacija eksploatisane vrste.

Pod biodiverzitetom se podrazumeva ukupna raznovrsnost ` ivog sveta.Stani{te je prostor koji se odlikuje posebnim kompleksom ekolo{kih faktora (klima, zemlji{te, voda, vazduh, ` iva bi}a...).Populaciju ~ini grupa jedinki iste vrste koje naseljavaju odre|eni prostor a me|usobno su povezane odnosima razmnoàvanja.

***

***

Ukratko, odrìvo sakupljanje je sakupljanje s merom, razumno, bez preterivanja. Mislite na budu}nost! Ako èlite da i va{i potomci budu u prilici da koriste samonikle lekovite biljke, vodite ra~una o tome koliko ih berete i sa~uvajte prostor na kojem se one mogu na}i.

Gde, kada i kako sakupljati biljke

Pre svega, treba biti pa`ljiv i strpljiv. Osoba koja sakuplja biljke mora da poznaje vrstu koju bere i da je razlikuje od drugih sli~nih, kako bi se izbeglo sakupljanje biljaka potencijalno rizi~nih za zdravlje, ali i onih retkih i ugroènih. Da ne bi bilo zabune, pravilo je da jedno lice bere samo jednu vrstu, jer uvek postoji opasnost da se materijal zameni i pome{a. U drugom delu priru~nika, dati su opisi i crteì biljaka koji }e omogu}iti prepoznavanje vrsta.

Svaka vrsta za svoj ` ivot traì odre|ene uslove. Tamo gde su joj uslovi najpovoljniji, biljka }e biti najbujnija, najlep{a i najzdravija. Materijal dobijen od takvih biljaka najbolji je i najcenjeniji jer sadrì najvi{e aktivnih principa, to jest hemijskih materija zbog kojih je biljka i traèna. Lekovite biljke se ne beru u gradu, selu, pored puta, saobra}ajnica ili zaga|enih povr{ina. Prisustvo ne~isto}a u ogromnoj meri umanjuje kvalitet prikupljenog materijala.

Nikada se ne upaju cele biljke. Sakupljaju se samo delovi biljaka, odnosno oni biljni organi koji sadrè èljene materije. Kao sirovine za farmaceutsku, prehrambenu, kozmeti~ku, parfimerijsku i industriju alkoholnih i bezalkoholnih pi}a mogu se koristiti slede}i delovi biljaka, za koje se ~esto koristi i latinski naziv:

?

KorenRizom

Rizom sa korenomKrtola

StabljikeSlamaDrvo KoraListCvet

Nadzemni deo biljke u cvetuPlod

Deo ploda Seme

Srpski nazivSrpski nazivRadixRhizomaRhizoma cum radixTuberStipesStramentumLignumCortexFoliumFlosHerbaFructusPericarpiumSemen

Latinski nazivLatinski naziv

Ne treba ~upati ili o{tetiti podzemni organ (koren, rizom i dr.) kod vrsta od kojih se koriste nadzemni organi, niti lomiti stabla i grane drve}a i `bunova kod sakupljanja ploda, cveta ili lista.

Osnovno pravilo je da se biljke sakupljaju po lepom vremenu, nikako za vreme i neposredno posle ki{e, nego tek kada se biljka osu{i od vode i rose, dakle u kasnim prepodnevnim i ranim poslepodnevnim satima. Mokar biljni materijal brzo se "upali" i ubu|a {to moè prouzrokovati kvarenje celokupne prikupljene mase.

U zavisnosti od toga koji se deo biljke koristi, ali i od hemijske prirode fiziolo{ki aktivnih sastojaka, sakupljanje se odvija u razli~itim fazama razvi}a biljke, drugim re~ima, kada u delovima koji se prikupljaju ima najvi{e hemijskih materija zbog kojih se biljke i koriste.

Optimalno vreme sakupljanja pojedinih biljnih organa

Jesenji meseciProle}ni meseci kada zapo~inje noviìvotni ciklus, re|e u jesenU po~etnim fazama cvetanja biljkeU po~etnim fazama cvetanja biljkeKada pupoljci po~inju da se otvaraju

Neposredno pred sazrevanjeKada su zreliKada su potpuno zrela

Kora

ListoviHerba

CvetoviPlodovi sso~ni

Semena

Podzemni organi

u{ni

Za vreme sakupljanja biljnih delova treba voditi ra~una o higijeni i zdravlju: sakuplja~i moraju da se za{tite od potencijalno alergenih i otrovnih biljaka no{enjem adekvatne za{titne ode}e. S druge strane, osobe koje imaju rane na rukama ili pate od crevne bolesti, ne bi smele da sakupljaju biljke koje }e se koristiti za lek.

Alat za berbu mora biti pripremljen - o~i{}en izme|u dve berbe. Ubran materijal se ne odlaè direktno na zemlju, ve} mora biti sakupljen i transportovan ~ist. Posude u koje }e se odlagati sakupljeni materijal moraju tako|e biti prethodno pripremljene.

Najbolje je da se koriste nove platnene vre}e. Biljke ne treba nabijati, vre}e sa sakupljenim materijalom ne smeju se pritiskati. Sveè ubran materijal mora {to pre da se transportuje u objekat za preradu kako ne bi do{lo do preteranog zagrevanja.

Pravila za odrìvo sakupljanje lekovitih biljaka

Pri sakupljanju treba voditi ra~una o opstanku populacije biljaka. Malobrojne populacije zeljastih biljaka treba potpuno isklju~iti iz eksploatacije.

Ako se sakupljaju podzemni organi, korenovi, rizomi ili lukovice, najmanje 80% jedinki ostavlja se netaknuto. Ukoliko je mogu}e, treba vratiti u zemlju glavni deo korena ili rizoma sa pupoljcima. Pri sakupljanju listova, na svakoj jedinki treba ostaviti minimum 70% listova. Kod sakupljanja herbe, nadzemnog dela biljke u cvetu, minimum 30% biljaka treba ostaviti netaknuto. Kad se sakupljaju cvetovi, 30% cvetova svake jedinke mora biti sa~uvano i netaknuto 20% populacije. Kada su u pitanju plodovi, najmanje 20% mora da se ostavi na svakoj jedinki radi regeneracije, a kod semena minimum je 30%. Za eksploataciju se koriste samo odrasle biljke. Herba i listovi ne smeju se kidati, ve} se odsecaju noèm ili makazama. Se~enje grana drvenastih vrsta zbog listova, cvetova ili plodova, najstroè je zabranjeno.

Obrada prikupljene sirovine

Posle sakupljanja, biljni materijal mora da se pre~isti. Odvajaju se svi delovi biljke koji se ne koriste kao droga, i odstranjuju se druge biljke, zemlja i kamenje. Zatim se odbacuju o{te}eni, oboleli ili truli delovi. Podzemni organi se peru u vodi, da bi se o~istili od zemlje i peska. Naj~e{}e se, pre su{enja, biljni delovi seku na odgovaraju}i na~in i do veli~ine uobi~ajene za datu sirovinu.

Su{enje

Su{enje je najbrì i najjednostavniji na~in konzervisanja sirove biljne mase, jer je voda jedan od glavnih uzroka kvarenja. Su{enjem dolazi i do umanjenja mase droge u odnosu na sirovo biljno tkivo. Po propisu farmakopeja, dozvoljena koli~ina vlage u drogama iznosi oko 10%. Izuzetno, ona mora biti manja,5-6% (Digitalis purpureae folium).

Proces su{enja biljne mase moè se obavljati prirodnim i ve{ta~kim putem. Prirodnim putem se biljke su{e u tankom, rastresitom sloju na odgovaraju}im podlogama na senovitom i promajnom mestu (cvet, list, herba) ili direktno izloène sun~evoj svetlosti (kora, koren, seme). Danas se mnogo ~e{}e primenjuju ve{ta~ke metode su{enja. Termi~ke su{are su razli~ito konstruisane, sa razli~itim oblikom i na~inom proizvodnje toplote. Op{te je pravilo da sirovina mora biti udaljena najmanje 15 cm od zagrejanih povr{ina, i da u unutra{njosti su{ara mora biti obezbe|ena cirkulacija toplog vazduha i odvo|enje vodene pare. Ne`niji biljni organi ili sirovina koja sadrì lako isparljive sastojke, su{e se na 35-40C, dok je za su{enje grubljih delova neophodna temperatura od 50 do 60C. Danas se za su{enje naj~e{}e koriste pokretne trake.

Cvetovi

Listovi

Herba

Plodovi

SemenaKoreKoren

Rizom

Tiliae flos, Pyrethri flos

Chamomillae flos

Sambuci flos

Rhoeados flos

Uvae ursi folium

Betulae folium, Salviae folium

Digitalis folium, Mentae piperitae folium

Belladonnae folium, Stramonii folium

Hyperici herba, Origani herba

Centaurii herba, Herniariae herba

Absinthii herba

Anisi fructus, Foeniculi fructus, Carvi fructus, Coriandri fructus

Crataegi fructus, Rosae caninae fructus, Juniperi fructus

Myrtilli fructus

Sinapis semen, Lini semen

Frangulae cortex, Quercus cortex

Althaeae radix, Gentianae radix

Valerianae radix

Filicis maris rhizoma, Tormentillae rhizoma

Rhei rhizoma

Calami rhizoma

4:15-6:16-7:19:1

3-4:14-5:15-6:16-7:1

3.5-4:14:1

1-5:11.2-1.5:1

3:16-7:1

1.2-1.5:13-4:13-4:14-5:13:1

3-4:14-5:1

Odnos sveèg biljnog materijala prema osu{enom

Pakovanje, skladi{tenje i ~uvanje droga

Naj~e{}i uzroci kvarenja droga i smanjenja njihovog kvaliteta jesu pove}ana vla`nost, temperatura, prisustvo kiseonika, insekata i mikroorganizama. Najbolji na~in da se spre~i kvarenje i smanjenje kvaliteta sirovina jeste da ona bude adekvatno zapakovana, skladi{tena i ~uvana pod odgovaraju}im uslovima.

Ambalaà za pakovanje droga je razli~ita: drveni sanduci, specijalna burad, jutane tkanine i vre}e, papirni ili dàkovi od plasti~nih vlakana, kartonske kutije i papirne kese razli~itih veli~ina. Etarska i masna ulja se pakuju u specijalnu aluminijumsku burad, balone ili fla{e. Prihvatljiva je i staklena ambalaà.

Velike koli~ine droge se skladi{te u specijalne prostorije, magacine ili skladi{ta. Svaki ulazak droge u magacin mora da bude dokumentovan svim podacima (nazivom droge, poreklom uzorka, datumom otkupa, datumom ulaska u magacin, podacima o analizi droge). Pravilo je da droga koja je prva u{la u magacin, bude prva i ekspedovana iz njega (ukoliko ne postoje specijalni zahtevi). Tako|e, u zavisnosti od strukture droge i hemijske prirode njenih sastojaka, postoje pravila o vremenskom periodu u kome se ona moè koristiti.

Najduì rok ~uvanja nekih droga

Droga Duìna ~uvanja(broj godina)Althaeae radix

Belladonnae foliumCalami rhizomaCarvi fructus

Centaurii herbaChamomillae flosEquiseti herbaFarfarae foliumFrangulae cortexGentianae radix 5

213322435

Droga Duìna ~uvanja(broj godina)

Glycyrrhizae radixMyrtillli fructusOrigani herbaQuercus cortexSalep tuberSambuci flosTiliae flos

Tormetillae rhizomaUrticae folium

Uvae ursi folium

10235631125

Pre nego {to se krene u berbu potrebno je znati nekoliko osnovnih ~injenica koje }e nam omogu}iti da ~itav posao zavr{imo uspe{no.

Raspitajte se na vreme kome ete prodati sakupljene biljke. Za{to? Ve}ina individualnih bera~a nema odgovaraju}e uslove za su{enje i ~uvanje biljnog materijala koji je prikupljen, pa on vrlo brzo neodgovaraju}im deponovanjem gubi na kvalitetu, odnosno na ceni!

Raspitajte se na vreme koje vrste se traze te sezone.Preduze}a koja rade na veliko dobro su obave{tena o tome koje vrste trì{te favorizuje odre|ene godine. Cene otkupa se menjaju u zavisnosti od potreba trì{ta pa se ne vredi oslanjati na informacije iz prethodne sezone, ina~e sakupljanje moè biti potpuno neisplativo.

Sakupljajte samo jednu vrstu u jednom danu. Ako sakupljate vi{e vrsta u isto vreme, moè do}i do me{anja materijala pa se kasnije, kada se biljke osu{e, javljaju problemi prilikom razdvajanja.

Nauite da sa sigurnou prepoznate vrstu koju sakupljate. êsto su sli~ne vrste biljaka sasvim razli~itog hemijskog sastava pa samim tim i dejstva. Retke i ugroène mogu biti sli~ne vrstama koje sakupljamo. U slede}em delu nalaze se detaljni opisi i ilustracije naj~e{}e traènih lekovitih biljaka kod nas.

Raspitajte se na vreme o svemu to moze da vam bude od koristi pre nego {to po|ete u berbu. Najgore pitanje je ono koje nije postavljeno. U poslednjem delu se nalaze korisne adrese i brojevi telefona, institucija koje se bave za{titom prirode i lekovitim biljem.

Prepoznavanje lekovitih biljaka

Kako da budemo sigurni da smo prona{li vrstu koju ` elimo, a ne neku srodnu ili sli~nu a sasvim drugih svojstava?

Vrsta se sastoji od izvesnog broja jedinki, zajedni~kih osobina koje ih izdvajaju od neke druge grupe jedinki - neke druge vrste.

Sve ove osobine, takozvani karakteri, pomaù nam da prepoznamo biljku. Tip,

oblik, veli~ina, broj, raspored, tekstura, boja (cveta, listova...) predstavljaju morfolo{ke karaktere. Zadrà}emo se kratko na terminima koji se koriste u opisima lekovitih biljaka.

Telo biljke je izgra|eno od organa, delova tela koji vr{e odre|enu funkciju. Jedni sluè uglavnom ishrani - vegetativni organi, a drugi razmnoàvanju - reproduktivni organi. Vegetativni organi grade dva sistema: sistem izdanaka ~iji je element izdanak i korenov sistem ~iji je element koren.

IZDANAK

Najve}i broj lekovitih biljnih vrsta pripada kopnenim biljkama ~iji je jedan deo u zemlji - koren, a drugi u vazdu{noj sredini - izdanak. Koren i izdanak su vegetativni organi.

Izdanak se sastoji od stabla, listova i pupoljaka.

Stablo je osovina izdanka, manje - vi{e valjkastog oblika.

Listovi su bo~ni, naj~e{}e spljo{teni delovi izdanka.

Pupoljak je mlad, jo{ nerazvijen izdanak za{ti}en listovima koji ga opkoljavaju.

Prisustvo listova na izdanku je glavna osobina ovog organa, i po tome se, izme|u ostalog, izdanak razlikuje od korena.

Mesto na stablu na kojem se nalazi list naziva se ~vor (nodus), a deo stabla izme|u dva ~vora je ~lanak (internodija). Obi~no se izdanak sastoji od nekoliko ili mnogo ~vorova i ~lanaka. ^ lanci su sve kra}i {to su bliè vrhu stabla, pa su tu i listovi zbijeniji. Na samom vrhu stabla ~lanci su tako kratki da se mladi listi}i prepokrivaju ~ine}i pupoljak. Rastenje stabla je, u stvari, izduìvanje ~lanaka.

U zavisnosti od duìne ~lanaka izdanci mogu biti kratki i duga~ki. Kod prvih su listovi priblièni jedan drugom, a kod drugih udaljeni jedan od drugog. Kod nekih biljaka ~lanci stabla ostaju uvek kratki, te su i listovi zbijeni u takozvanu rozetu.

Izdanak je najplasti~niji biljni organ. Njegov osnovni oblik je nadzemno stablo sa zelenim listovima. Mnoge biljke pored takvog izdanka obrazuju i one koji

vr{e dopunske funkcije i koji su u vezi sa onim izmenjenog oblika i gra|e, dakle metamorfozirani. Podzemni izdanak veoma li~i na koren, ali se od njega razlikuje po tome {to ima pupoljke i bar ostatke zakr`ljalih listova, koje koren nikad ne poseduje. Listovi su na podzemnom stablu ~esto zakr`ljali - izgledaju kao ljuspe, a na starijem podzemnom stablu i te su ljuspe istrulile, pa se samo po njihovim oìljcima na stablu vidi da ih je bilo.

Najva`niji oblici podzemnih izdanaka su: rizom, krtola, lukovica.

Nadzemni izdanak moè biti metamorfoziran u stolone, ra{ljike, trnove i filokladije.

STABLO

Stablo je osovina izdanka. Naj~e{}e je valjkastog oblika. Njegova osnovna uloga je da postavi listove u najpovoljniji poloàj prema svetlosti. S obzirom na to da je stablo deo

osovine biljnog tela koja se na jednom kraju nastavlja u koren, a na drugom nosi listove, kroz njega se transportuju materije koje je apsorbovao koren, kao i one koje su fotosintezom nastale u listovima. Zavisno od toga koliko je stablo odrvenelo, razlikuju se dve velike grupe biljaka: drvenaste i zeljaste.

Drvenaste biljke se dele na: drve}e, ` bunove i polu`bunove.

Drve}e ima vi{egodi{nje razgranato ili nerazgranato stablo koje funkcioni{e tokom celog ` ivota biljke. Visina stabla moè biti razli~ita i kre}e se od dva do sto metara.

@bunovi se granaju skoro od same povr{ine zemlje, tako da nemaju jedno, glavno stablo, nego su sagra|eni od nekoliko ili mnogo stabljika manje-vi{e iste veli~ine. @bunovi su, na primer: ribizla, ruà, kupina.

Polu`bunovi se granaju kao i ` bunovi, ali su njihovi izdanci samo u donjem delu drvenasti i vi{egodi{nji. Jednogodi{nji izdanci se razvijaju na starim drvenim delovima, pred zimu izumiru i otpadaju. Polu`bunovi su, izme|u ostalih: maj~ina du{ica, kantarion, ` alfija.

Zeljaste biljke nemaju vi{egodi{nje nadzemne izdanke. To zna~i da nadzemni organi ovih biljaka izumiru na kraju vegetacionog perioda. Mogu biti jednogodi{nje, dvogodi{nje i vi{egodi{nje.

Jednogodi{nje zeljaste biljke po~inju i zavr{avaju svoj ìvotni ciklus u toku jedne vegetacione sezone. Takve biljke su ` ito, kukuruz, mi{jakinja.

Dvogodi{nje zeljaste biljke prve godine obrazuju nad zemljom samo rozetu listova, a druge godine biljka cveta i donosi plod, posle ~ega se osu{i. Poznate dvogodi{nje biljke su: mrkva, cvekla, divizma.

Vi{egodi{nje zeljaste biljke imaju vi{egodi{nje organe, a nadzemni izdanci su jednogodi{nji, su{e se i opadaju na kraju svake vegetacione sezone. Iz pupoljaka podzemnih organa po~etkom nove vegetacione sezone obrazuju se novi nadzemni izdanci. Na njima se razvijaju cvetovi, a zatim plodovi sa semenima. Poznate vi{egodi{nje zeljaste biljke (nazivaju se jo{ i perene) jesu masla~ak, lukovi, detelina.

LIST

List je deo izdanka. Kada se kaè list, obi~no se misli na krupne, zelene, pljosnate listove. Osnovne funkcije lista su fotosinteza (stvaranje hemijske energije od sun~eve svetlosti i ugljen-dioksida) i transpiracija (isparavanje vode sa povr{ine listova).

List se sastoji od pljosnatog dela - liske i lisne dr{ke. Kod ve}ine listova razlikujemo lice i nali~je, dok se kod nekih, recimo kod perunike, ne moè razlikovati lice od nali~ja.

Listovi na ~ijim se dr{kama nalazi samo po jedna liska jesu prosti listovi, a oni sa ~ijih dr{ki polazi ve}i broj liski nazivaju se slozeni. Razlikuju se prstasto sloèni i perasto sloèni listovi. Prstasto sloène listove ima, na primer, divlji kesten - kod njegovih listova listi}i polaze sa vrha lisne dr{ke. Kod perasto sloènih listova listi}i se nalaze na obe strane zajedni~ke dr{ke - rahisa. Takvi su listovi kod bagrema, oraha. Zavisno od toga da li se na vrhu rahisa nalazi jedan ili dva listi}a, mogu se razlikovati neparno i parno perasto sloèni listovi.

Nervatura lista je sistem sprovodnih snopi}a u liski. U listovima ve}ine ~etinara nalazi se jedan nerv ili svega nekoliko nerava. Kod listova monokotila nervi su manje - vi{e jednako razvijeni i pruàju se od osnove liske ka njenom vrhu. Takav list ima paralelnu nervaturu. Listovi ve}ine dikotila imaju srednji nerv znatno razvijeniji od ostalih. To je glavni nerv, a pruà se od osnove liske ka

njenom vrhu. S njega polaze bo~ni nervi. Takav tip grananja sprovodnih snopi}a naziva se perasta nervatura. Kod listova sa prstastom nervaturom od mesta gde se lisna dr{ka spaja sa liskom polazi nekoliko jako razvijenih nerava sa kojih polaze slabije razvijeni bo~ni nervi.

Lisna dr{ka je uski deo lista kojim je liska pri~vr{}ena za stablo. Lisna osnova je deo kojim je list pri~vr{}en za stablo. Iz lisne osnove se razvijaju zalisci i lisni rukavac. Zalisci mogu biti listoliki, trnoliki ili skoro neprimetni; kod nekih biljaka su kratkog veka i veoma brzo opadaju. Lisni rukavac je pro{irena lisna osnova koja potpuno ili delimi~no obavija ~lanak stabla, kao kod trava i {titono{a.

Listovi trava, perunika, ljiljana i dr. imaju listove potpuno druga~ijeg oblika od opisanih listova. Obi~no su vrlo duga~ki i za{iljeni. Nemaju lisne dr{ke ve} im je osnova pro{irena u lisni rukavac koji obuhvata stabljiku.

Oblik liske prostih listova i listi}a sloènih listova moè biti igli~ast (kod mnogih ~etinara), linearan, lancetast, lopati~ast, jajast, obrnutojajast, elipti~an, srcast, okrugao itd. Liska moè imati ceo obod ili biti urezana na razli~ite na~ine. Tako, u odnosu na oblik oboda, listovi mogu biti: nazubljeni, testerasto use~eni, re`njeviti, pli}e ili dublje prstatsto odnosno perasto deljeni (use~eni) itd. Nekada su liske use~ene skoro do glavnog nerva, pa takvi listovi podse}aju na sloène.

Sa istog ~vora stabla mogu polaziti jedan, dva i vi{e listova. Raspored listova moè biti: naizmeni~an (spiralan) i pr{ljenast (cikli~an). Kada sa istog ~vora polazi samo jedan list, listovi su spiralno raspore|eni (dud, hrast). Ako sa istog ~vora stabla polaze dva lista (klen, nana) ili vi{e njih (ivanjsko cve}e), tada su oni pr{ljenasto raspore|eni.

Trnovi - biljke ~ija su stabla zelena i so~na (sukulentna) mogu da imaju listove metamorfozirane u trnove. Kod mnogih mle~ika i kaktusa, na primer, ili kod doma}e {im{irike: listovi na dugim izdancima su izmenjeni u o{tre trnove. U pazuhu ovih trnova, uostalom kao uvek u pazuhu lista, nalazi se pupoljak iz koga se razvija kratak izdanak sa listovima i cvetovima.

Raljike - kod mnogih biljaka (pasulj, krastavac, gra{ak) ra{ljiku ~ine metamorfozirani listi}i sloènih listova ili ceo list. Ra{ljike, za razliku od listova, imaju neograni~en rast i imaju }elije koje reaguju na dodir sa drugim

predmetom. Kada ra{ljika dodirne neku ~vrstu materiju ona prestaje da raste tom stranom. Istovremeno, intenzivno raste suprotnom stranom i tako se obavija oko upori{ta. U pazuhu takvih ra{ljika nalaze se pupoljci.

Lekovite biljke kod kojih se koriste listovi su, na primer, nana (Mentha piperita), àlfija (Salvia officinalis), dature (Datura stramonium).

Aromati~ne (za~inske) i lekovite biljke u listovima sadrè jedinjenja koja odre|uju njihovu upotrebu. Ve}ina tih supstanci {tite biljku. Neke deluju baktericidno, neke fungicidno, druge odbijaju herbivore. Odbrana od herbivora se postiè o{trim, ljutim mirisom i ukusom (etarska ulja) ili, znatno drasti~nije, otrovima kao {to su to alkaloidi.

KOREN

Koren je osovinski organ kojim se biljka ukorenjuje u zemlji{te. Razlikuje se od izdanka po tome {to nikad ne nosi listove. Ima vi{e funkcija koje vr{i istovremeno. On u~vr{}uje - ukorenjuje biljku za podlogu, obavlja apsorpciju vode i mineralnih materija iz zemlji{ta, skladiti hranljive materije, sprovodi vodu sa rastvorenim mineralnim materijama iz zemlji{ta i uskladi{tenu hranu iz rezervi u izdanke.

Korenov sistem predstavlja skup svih korenova jedne biljke. Razlikuju se dva osnovna tipa korenovog sistema: osovinski i ` ili~ast.

Osovinski korenov sistem ima glavni koren jako razvijen i jasno se izdvaja po duìni i debljini od bo~nih i adventivnih korenova.

Ziliast korenov sistem je izgra|en od korenova me|usobno sli~nih dimenzija. Naj~e{}e je koren organ u kojem se skladi{te rezervne hranljive materije - to je repast koren (repa). Bo~ni korenovi tako|e mogu biti organi u kojima se skladi{te hranljive materije. Tada se nazivaju korenske krtole. Jedna od osnovnih funkcija korena, snabdevanje biljke vodom i mineralnim materijama moè biti dopunjena stvaranjem zajednice sa hifama gljiva - mikoriza. Zahvaljuju}i prisustvu gljiva mnogostruko se pove}ava apsorpciona povr{ina korena, a neki produkti metabolizma gljiva biljci sluè kao hrana. U korenovima nekih biljaka nastanjuju se bakterije koje imaju sposobnost da usvajaju elementarni azot iz vazduha uklju~uju}i ga u jedinjenja koja biljke mogu koristiti. Izme|u ostalih, kao lek se koriste korenovi lincure (Gentiana lutea), belog sleza (Althea officinalis) i debelotikve (Bryonia alba).

Reproduktivni organiNajve}i broj lekovitih i aromati~nih biljaka pripada cvetnicama, ~iji "reproduktivni organi", cvet, plod i seme imaju zna~ajno mesto u prepoznavanju grupa biljaka.

CVET

Cvet se uvek nalazi na kraju osovine izdanka, bilo bo~ne bilo glavne, i njime se zavr{ava rast biljke. Cvetovi se nikada ne obrazuju na listovima, ve} uvek u pazuhu listova. List iz ~ijeg se pazuha razvija cvet naziva se priperak i moè biti kao i ostali listovi na stablu ili je, ~e{}e, vrlo izmenjen.

Potpuno razvijen cvet sastoji se od ~etiri serije izmenjenih listova: 1. ~a{ice, 2. krunice,3. pra{nika, 4. oplodnih listi}a sraslih u tu~ak. Svi ovi delovi su pri~vr{}eni za kraj modifikovane osovine - cvetnu loù.

Cvetna loà je razli~itog oblika i veli~ine. Moè biti pro{irena, ravna, ispup~ena ili udubljena. Deo izdanka izme|u cveta i priperka je cvetna dr{ka. Cvetovi sa veoma kratkom dr{kom i oni bez nje nazivaju se sede}i cvetovi.

â{i~ni i kruni~ni listi}i zajedno ~ine cvetni omota~. Cvetni omota~ moè imati sve listi}e obojene jednako, kao kod lale, a moè biti i neugledan, kao kod oraha.U drugom slu~aju listi}i cvetnog omota~a su razli~iti. Oni u spolja{njem krugu obi~no su zeleni - to su ~a{i~ni listi}i, a listi}i unutra{njih krugova su ìvoobojeni - to su kruni~ni listi}i. Postoje cvetovi koji su bez cvetnog omota~a, kao na primer kod vrbe. Ti se cvetovi nazivaju goli cvetovi.

Listi}i ~a{ice se nalaze najniè na cvetnoj loì. Oni obavijaju cvetni pupoljak. â{i~ni listi}i {tite ne`ne unutra{nje delove cveta. Obi~no su ~vrsti, zelene boje. Svi listi}i ~a{ice jednog cveta ~ine njegovu ~a{icu.

Iznad listi}a ~a{ice, na cvetnoj loì, bliè unutra{njosti cveta, nalaze se kruni~ni listi}i koji, svi zajedno, grade krunicu. Listi}i krunice su ` ivo obojeni, tanki, vrlo ne`ni. Svaka vrsta biljke ima cvetove prili~no strogo odre|enih osobina (veli~ina, oblik, boja i raspored).

Kruni~ni listi}i mogu biti slobodni ili manje-vi{e srasli me|usobno. Uzajamni odnos kruni~nih listi}a ili njihova povezanost, kod nekih biljaka je takva da oblik cveta sluì kao va`na odlika za njihovo grupisanje u taksonomske grupe.

Takvi su, na primer: leptirasti cvetovi (leptirnja~e - Fabaceae), usnati cvetovi (usnatice - Lamiaceae), cevasti i jezi~asti cvetovi (glavo~ike - Asteraceae ).

Kod nekih biljaka cvet je bez kruni~nih listi}a i tada njihovu funkciju preuzimaju ~a{i~ni listi}i, kao kod kukureka, recimo, ili priperak, kao kod kozlaca.

Zavisno od toga koliko se ravni simetrije moè postaviti kroz sredinu cveta, razlikuju se aktinomorfni i zigomorfni cvetovi. U aktinomorfne ubrajamo one kroz ~ije se sredi{te moè postaviti mnogo ravni simetrije, dok se kroz sredi{te zigomorfnih moè postaviti samo jedna.

Cvetovi koji su bez pra{nika jesu jednopolni ` enski cvetovi, a cvetovi u kojima se nalaze samo pra{nici jesu jednopolni mu{ki cvetovi. Pra{nika koji grade andreceum moè biti od jednog, kao kod orhideja, pa do vi{e stotina - kao kod mimoza. Za najve}i broj cvetnica karakteristi~no je prisustvo tri, ~etiri, pet, {est ili deset pra{nika. Oni su obi~no raspore|eni u jedan do dva kruga. Svaki pra{nik se sastoji od pra{ni~kog konca i pra{nice. U pra{nicama nastaju polenova zrna.

Tu~ak je deo cveta u kome se nalaze semeni zameci. Skrivenosemenice su dobile ime upravo po tome {to imaju cvetove sa tu~kovima u kojima su skriveni semeni zameci. Na tu~ku se u ve}ini slu~ajeva mogu razlikovati tri dela: ìg, stubi}i plodnik.

@ig je na vrhu tu~ka i naniè se suàva u stubi}. Plodnik je donji, loptasto pro{ireni deo tu~ka u kome se nalaze semeni zameci. Kod nekih biljaka tu~ak je bez stubi}a tako da se ìg nalazi direktno na plodniku - to je sede}i ìg, kod maka na primer. U zavisnosti od poloàja plodnika prema ostalim cvetnim delovima, mogu}e je razlikovati cvetove sa natcvetnim, sredcvetnim i podcvetnim plodnikom. Semeni zametak se razvija u plodniku. Iz njega nastaje seme.

Cvetovi na biljci mogu biti pojedina~ni - usamljeni ili sakupljeni u grupe na zajedni~koj osovini - vretenu. Kada su sakupljeni u grupe, onda obrazuju cvasti. Postoji vi{e tipova cvasti od kojih su naj~e{}e:

Grozd - na duga~kom vretenu nalaze se cvetovi na dr{kama iste duìne (bagrem, ho}u-ne}u).

Klas - na duga~kom vretenu nalaze se sede}i cvetovi (bokvica, ka}un).

tit - vreteno je sasvim kratko, te sa njegovog vrha polaze zrakasto mnogobrojni cvetovi na dr{kama iste duìne (luk, jagor~evina).

Glavica - vreteno je kratko, pro{ireno i debelo; na njemu se nalaze sede}i cvetovi (suncokret, masla~ak).

Gronja - to je, u stvari, grozd, ali su cvetne dr{ke razli~ite duìne. Najstariji cvetovi -donji, imaju duè dr{ke od mla|ih - gornjih. Duìna cvetnih dr{ki je takva da se svi cvetovi nalaze pribli`no na istoj ravni (jabuka, vi{nja).

Klip - isto {to i klas, samo {to je vreteno zadebljalo, valjkasto (kukuruz, kozlac).

Resa - to je klas ~ije je vreteno tanko, vitko i visi (leska, orah).

Slozen klas - na vretenu se umesto cvetova nalaze klasovi (trave).

Slozen tit - sa veoma kratkog vretena polaze umesto cvetova {titovi (ve}ina predstavnika familije {titara).

Metlica - sastavljena je od vi{e grozdova ili klasova. Glavno vreteno na raznim visinama nosi bo~ne grane koje se dalje granaju i zavr{avaju se sa grozdom ili nekom drugom cvasti (vinova loza, mnoge trave).

Ravica - vr{ni pupoljak se prvi otvara, a par bo~nih pupoljaka kasnije (pucavac).

Uvojak - cvetovi se razvijaju uvek sa iste strane grane, te se cvast uvija kao pu` (gavez).

Cvetovi i cvasti se re|e koriste u lekovite svrhe. Ipak, tu su divizma, neven...

PLOD

Plod je organ biljke koji se posle oplo|enja razvija iz cveta, pre svega od plodnika, u kome se nalazi seme.

Delovi ploda su plodov omota~ i seme ili semena. Plodov omota~ {titi seme i obezbe|uje njegovo rasejavanje i klijanje. Postoji mnogo razli~itih tipova plodova.

Meak je su{ni plod od jednog oplodnog listi}a koji se otvara na jednom {avu.

Takav plod imaju boùr, kukurek, ljuti}. Mahuna puca na dve polovine du` {ava i glavnog nerva. Mahunu imaju, na primer, pasulj i gra{ak.

Ljuska je plod iz dva oplodna listi}a koji su razdvojeni pregradom. Puca odvajanjem listi}a od pregrade, na kojoj je seme. Ljuica je duga~ka koliko i {iroka. Ljuska i lju{~ica su plodovi karakteristi~ni za biljke iz familije krsta{ica, recimo {eboj, kupus. aura se moè otvarati na razli~ite na~ine - {avovima (tatula), porama (mak), poklopcem (bunika). Oraica je plod ~ija je oplodnica tvrda, odrvenela, kao kod le{nika ili hrasta. Posebni oblici ora{ice su ahenija i krupa. Krupa je plod kod koga je seme semenja~om sraslo za oplodnicu. Krupu imaju p{enica, kukuruz i uop{te sve trave. Ahenija je plod u kome seme nije sraslo sa plodom. To je slu~aj kod suncokreta, masla~ka i jasena. Ponekad su dve ora{ice srasle pa se, kad su zrele, razdvajaju cepanjem. Takav plod imaju {titono{e, na primer mrkva, kim (izokarpijum). Kod biljaka iz familije usnatica plod je nastao od dva oplodna listi}a, ali kada sazri raspada se na ~etiri ora{ice (merikarpijum).

Bobica je plod ~ija su sva tri sloja oplodnice so~na. Bobicu imaju vinova loza, ribizla, patlidàn. Tikva, dinja i lubenica su tvrde bobice. Kotunica sem so~nog dela ima i ko{ticu u kojoj je seme. Ko{tunicu imaju {ljiva, tre{nja itd. Poseban oblik ko{tunice imaju jabuka, kru{ka i dunja. Kod ovih plodova so~na i razrasla cvetna loà oblaè plod i sa njim srasta u jedinstvenu tvorevinu.

Zbirni plodovi nastaju od jednog cveta, ali takvog koji ima vi{e tu~aka. Od svakog tu~ka nastaje po jedan plod koji ne opada posebno, ve} zajedno sa ostalima sa kojima je povezan nekim delom cveta. Kod jagode plodi}i, ora{ice ne opadaju svaki za sebe, nego su povezani so~nom, ispup~enom cvetnom loòm. Kod kupine i maline ko{tunice povezuje su{na cvetna loà, a kod ruè se ora{ice nalaze u peharastoj, izdubljenoj cvetnoj loì ({ipak). Slozeni plodovi nastaju iz cvasti, kao kod duda na primer, gde sitne ora{ice povezuje osovina cvasti i me|usobno srasli so~ni listi}i cvetnog omota~a.

SEME

Seme se razvija iz semenog zametka, obi~no posle oplo|enja. Sastoji se od semenja~e i jezgra. Semenja~a je opna koja obavija jezgro i ima za{titnu ulogu. Jezgro sadrì klicu okruènu hranljivim tkivom. Zrela semena mogu biti razli~itog oblika, veli~ine, strukture i boje semenja~e. Oblik semena moè biti loptast, elipsoidan, valjkast, nitast itd.

Povr{ina semena mo`e biti glatka, izbrazdana, rebrasta, obrasla dlakama, lepljiva. Boja semenja~e je tako|e veoma raznovrsna.

Prisustvo sekundarnih metabolita, hranljivih materija, vitamina i celuloze odre|uje i lekovita svojstva semena i plodova. Poznato je kori{}enje semena lana, bundeve, badema, oraha u lekovite svrhe; ili plodova kima, mora~a, limuna, jabuke...

Kao za~ini koriste se semena sla~ice (ljuta), maka (aromati~an) i plodovi kima, mora~a, miro|ije (aromati~ni).

25

SAM

ONIKLE LEKO

VITE BILJKE

STARE PLA

NIN

E

i{egodi{nja zeljasta biljka sa ~lankovitim sna`nim rizomom. Na V svakom ~lanku nalaze se listi}i srasli u rukavac. S prole}a, prvo se javljaju bledomrki sporonosni izdanci visoki 10-30 cm, sa ljuspastim pr{ljenasto raspore|enim listovima i klasolikom tvorevinom sa sporama na vrhu. Zeleni, sterilni izdanci, koji se koriste, visoki su od 10 do 80 cm, ~lankoviti, rebrasti, {uplji, pr{ljenasto razgranati.Napomena: Lekovita je samo ova vrsta rastavi}a, ostale sli~ne vrste "velikih rastavi}a" se ne koriste, opasne su i mogu dovesti do trovanja. Ovi rastavi}i imaju listi}e koji su vodoravni i vise. Razlike kod izmrvljene droge se mogu uo~iti tek pod mikroskopom.

Gde se moze nai: Raste na vla`nim livadama, pored potoka ili reka.

Sakuplja se: zeleni razgranati izdanak (Equiseti herba).

Metod sakupljanja i obrada: Makazama se odsecaju vr{ni delovi izdanaka (od 15 do 20 cm), leti, kada su potpuno razvijeni, tokom sun~anog vremena. Najmanje 30% biljaka mora ostati netaknuto u populaciji. Izdanci se su{e u tankom sloju na promajnom mestu i ~uvaju u ~istim vre}ama. Vrsta je zatiena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine.

Primena: Herba rastavi}a se koristi za izlu~ivanje vi{ka te~nosti iz organizma, ~esto zajedno sa biljnim drogama sli~nog dejstva (list breze, list medve|eg gro`|a, herba sitnice i sl.). Povoljno deluje i kod bla`ih infekcija mokra}nih puteva. Usitnjena herba rastavi}a prelije se klju~alom vodom, ostavi preko no}i, procedi i pije vi{e putana dan.

Equisetum arvense L.rastavi, preslicaFam. Equisetaceae

26

SAM

ONIK

LE L

EKO

VITE

BILJK

E

STARE

PLA

NIN

E

imzelen `bun, re|e nisko drvo sa kupastom kro{njom. Po tri Z ~etine raspore|ene su u pr{ljenu, igli~aste, krute, bodu. Na licu ~etine vidi se bela pruga stoma, a presek ~etine je trapeznog oblika. @enske {i{arice su mesnate, bobi~aste, sastavljene od tri

ljuspe, zelene, okrugle, so~ne, na krutoj dr{ci. Zrele {i{arice su crnoljubi~aste sa sivom vo{tanom prevlakom. U predelu gornje {umske

granice raste polegla, niska kleka (Juniperus communis L. ssp. nana Syme).Sline vrste koje se ne koriste jesu: J.oxycedrus, sa trouglastim ~etinama i crvenosme|im bobi~astim {i{aricama, i J. sabina, sa ljuspastim tupim ~etinama i karakteristi~no neprijatnog mirisa. [i{arice - "plodovi" ovih "kleka" ne sadr`e iste delotvorne sastojke kao prava kleka; mogu da budu ~ak veoma opasne i ne treba ih sakupljati.

Gde se moze nai: Kleka je vrsta sa izrazito {irokom ekolo{kom amplitudom, raste na livadama, pa{njacima i goletima.

Sakuplja se: Zrele bobi~aste {i{arice - "plodovi" (Juniperi pseudofructus).

Metod sakupljanja i obrada: Bobice se beru kada su crnoljubi~aste, u jesen. Klekinje se mogu brati ru~no, ali se ispod kleke razastre jutana prostirka pa se pa`ljivo otresu samo zrele klekinje. 20% klekinja mora ostati na stablu radi regeneracije biljke. Nikako ne sei stablo radi klekinja. Klekinje se su{e na promajnom mestu, u tankom sloju, uz povremeno okretanje. Nakon su{enja odstranjuju se sve eventualne ne~isto}e i klekinje pa`ljivo pakuju u kartonske kutije ili jutane vre}e. Odnos sve`ih i osu{enih klekinja je 1,5 kg : 1 kg. Kleka i niska kleka su vrste zatiene Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine.

Primena: Osu{ene klekinje se koriste same ili kao deo ~ajnih me{avina za pobolj{anje izlu~ivanja mokra}e, kod infekcija mokra}nih puteva, pobolj{avaju varenje i smanjuju nadutost. Najve}a koli~ina klekinja koristi se za dobijanje etarskog ulja koje nalazi {iroku primenu u parfimerijskoj, prehrambenoj i industriji alkoholnih pi}a.

Juniperus communis L.kleka, klekinja

Fam. Cupressaceae

27

SAM

ONIKLE LEKO

VITE BILJKE

STARE PLA

NIN

E

ela je zimzeleno drvo cilindri~ne kro{nje, visoko do 65 m; dostiè preko 500 godina starosti. Kora odraslog stabla je siva, ispucala na uglaste ljuspe. Pupoljci J

su bez smole. êtine su ra{~e{ljane, pljosnate, duga~ke 17 do 30 mm, a 2,5 mm {iroke. Na licu su tamnozelene, sjajne a na nali~ju sa dve bele pruge. ^ etine su pri osnovi suène u okruglu osnovu kojom su vezane za gran~icu. Na granama sa {i{aricama na vrhu su za{iljene, a na onim bez {i{arica na vrhu su use~ene. Oìljci posle opadanja ~etina su okrugli. Mu{ke {i{arice su ` ute, resolike, u pazuhu ~etina, a ènske su uspravne, valjkastog oblika. Seme je sa duga~kim krilom.

Gde se moze nai: Raste zajedno sa bukvom grade}i planinske {ume.

Sakuplja se: ~etine koje se koriste za ekstrakciju etarskog ulja.

Metod sakupljanja i obrada: Iglice se sakupljaju sa vr{nih delova bo~nih grana, tako da najmanje 70% iglica ostane neoteeno. Najbolje bi bilo da se nakon sakupljanja iglice odmah destili{u. Koru i pupoljke ne bi trebalo sakupljati jer se tako brzo osu{i drvo. Preporuka je da se navedeni delovi sakupljaju isklju~ivo pri sanitarnoj {umskoj se~i.

Primena: Iglice se koriste zbog prisustva etarskog ulja i vitamina C. Sli~anpostupak sakupljanja i primena vaè i za druge ~etinare. Napominjemo da su drvenaste vrste klju~ne za {umske ekosisteme i da ih treba posebno ~uvati.

Abies alba Mill.jelaFam. Pinaceae

28

SAM

ONIK

LE L

EKO

VITE

BILJK

E

STARE

PLA

NIN

E

i{egodi{nja zeljasta biljka sa puze}im ~lankovitim rizomom. Rizom V intenzivno miri{e na biber. Stabljika vrlo kratka, sa tri do pet listova. Listovi na duga~kim lisnim dr{kama sa bubreàstom ili srcastom liskom. Lice liske je sjajno, tamnozeleno, nali~je znatno svetlije i pri osnovi prljavoljubi~asto. Cvetovi su pojedina~ni, nalaze se u stelji ispod listova, zvonastog su oblika, sa 3-4 u{iljena re`nja, spolja su sme|ezelenkasti, iznutra mrkocrveni. Pra{nika ima 12, a tu~ak je sa kratkim debelim stubi}em i {estore`njevitim ` igom. Plod je ~aura obrasla dlakama. Cveta od maja do jula.

Gde se moze nai: Raste na vla`nim zasen~enim mestima u listopadnim, ~etinarskim i me{ovitim {umama, uvek na vrlo humusnom zemlji{tu.

Sakuplja se: rizom (Rhizoma asari).

Metod sakupljanja i obrada: Preko leta bere se cela biljka i su{i u hladu. 80% populacije biljaka ostavlja se netaknuto. Osu{en materijal se pakuje u vre}e bez nabijanja. Kopitnjak je zatien Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine.

Primena: Koren i listovi kopitnjaka se danas retko koriste, naj~e{}e kao sredstvo koje potpomaè iska{ljavanje. Moè dovesti do povra}anja, pa i do ozbiljnijih simptoma trovanja. U nekim na{im krajevima koren kopitnjaka stavljaju u mleko, pa sir ima specifi~an ukus i miris.

Asarum europaeum L.kopitnjak

Fam. Aristolochiaceae

29

SAM

ONIKLE LEKO

VITE BILJKE

STARE PLA

NIN

E

i{egodi{nja zeljasta biljka sa razgranatim korenom mrke V boje. Stabljika uspravna, granata, ovalna, sa o{trim {tr~e}im dlakama. Svi delovi biljke sa otrovnim narandàstoùtim mle~nim sokom. Listovi su veliki, neparno perasti, donji sa dr{kom, gornji sede}i. Nali~je listova sivozeleno, dlakavo. Cvetovi hermafroditni, aktinomorfne simetrije, sakupljeni u vr{ne {titaste cvasti sa ljuspastom braktejom pri osnovi. â{ica od dva ùtozelena listi}a koji lako opadaju. Krunica od ~etiri listi}a ùte boje, jajastog oblika, koji lako otpadaju. Plodnik natcvetan, sa kratkim stubi}em i dvore`njevitim ` igom. Plod je ~ahura u obliku mahune, duga~ka oko 4-5 cm. Seme crno, sitno. Cveta od aprila do oktobra.

Gde se moze nai: U {ibljacima, pored puteva, na zapu{tenim mestima.

Sakuplja se: nadzemni zeljasti deo biljke u cvetu (Chelidonii herba).

Metod sakupljanja i obrada: Makazama se se~e vr{nih 20 cm stabljike sa listovima i cvetovima. Su{i se u hladu na promajnom mestu i skladi{ti u ~istim platnenim vre}ama ili kutijama. Najmanje 30% biljaka iz populacije treba ostaviti netaknuto. Vrsta je zatiena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine.

Primena: U obliku tinkture ili kao sastojak ~ajnih sme{a, herba ruse deluje na poja~ano lu~enja ` u~i i ublaàva gr~eve u organima za varenje. Potvr|eno je i njeno umiruju}e delovanje, uglavnom kod "nervoze" organa za varenje. Narandàsti mle~ni sok iz sveè biljke upotrebljava se za uklanjanje bradavica, ` uljeva i u terapiji nekih ko`nih oboljenja. Lekovite masti i paste se prave od biljaka samlevenih u prah.

Napomena: Interna upotreba preparata ruse treba da bude dozirana i kratkotrajna, jer njeni sastojci imaju intenzivno fiziolo{ko delovanje i mogu dovesti do poreme}aja i do trovanja.

Chelidonium majus L.rusaFam. Papaveraceae

30

SAM

ONIK

LE L

EKO

VITE

BILJK

E

STARE

PLA

NIN

E

i{egodi{nja biljka sa àrnim dlakama, visoka do 150 V cm, sa puze}im rizomom. Stablo uspravno, ~etvrtasto. Listovi jajasti, grubo testerastog oboda. Lisne dr{ke kra}e od liske. Cvasti sa mu{kim cvetovima uspravne, a sa ènskim vise}e, raspore|ene u pazuhu listova. Plod ora{ica. Cveta od

juna do septembra.

Gde se moze nai: Na ivici {ume, na vla`nim mestima, u blizini ku}a.

Sakuplja se: list (Urticae folium), koren (Urticae radix) re|e seme ili herba.

Metod sakupljanja i obrada: Listovi ili herba (vr{nih 20 cm stabljike sa listovima) odsecaju se makazama kada je kopriva u cvetu, beru se samo zdravi, potpuno razvijeni, krupni listovi i su{e brzo, na promaji na tamnom mestu. Osu{eni listovi ili herba pakuju se u jutane vre}e. Pri sakupljanju listova najmanje 30% biljaka treba da ostane neobrano. Koren se vadi u jesen, po{to se odseku vise}e cvasti sa semenima. Posle pranja, koren se brzo su{i. Deblji delovi korenova se isecaju uzdu`no a duì na komade duìne 4 do 5 cm. Kada se vadi koren, najmanje 80% biljaka treba ostaviti netaknuto. Ne treba sakupljati koprivu u blizini naselja, sa povr{ina pod usevima koji se prskaju i sl. Upotreba rukavica je obavezna. Vrsta je zatiena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine.

Primena: Listovi koprive bogati su vitaminima i mineralima, sterolima. Koriste se u vidu odvra (prokuvani u vodi) kao blaga sredstva za "teranje" mokra}e, protiv proliva. Smatra se da je kopriva dobar lek protiv malokrvnosti i uop{te za bolje funkcionisanje organizma (povoljno uti~e na metaboli~ke procese). Seme i koren koprive se ~esto koriste za izradu lekova naj~e{}e alkoholnih ekstrakata (tinktura). Primenjuju se kod oboljenja, prostate; njihova delotvornost je potvr|ena i koriste se uporedo sa terapijom lekovima.

Urtica dioica L.kopriva

Fam. Urticaceae

31

SAM

ONIKLE LEKO

VITE BILJKE

STARE PLA

NIN

E

istopadno drvo visoko do 30 m, kora je bela, lju{ti se u L horizontalnim trakama. Mlade gran~ice su gole, vise. Pupoljci nose ` lezdane dlake koje lu~e lepljiva etarska ulja. Listovi su trouglasto jajasti, nazubljeni. Mladi listovi su lepljivi, bez dlaka. Mu{ke rese vise, sme|e su. @enske rese su uspravne. Plod je sitna (2mm), krilata ora{ica. Cveta od aprila do maja.

Gde se moze nai: Rasprostranjena je na se~inama i po`ari{tima.

Sakuplja se: listovi (Betulae folium), re|e pupoljci (Betulae turones), kora (Betulae cortex) ili sok (Betulae succus).

Metod sakupljanja i obrada: Pupoljci lista beru se ru~no u prole}e, pre otvaranja, a listovi tokom maja i juna, dok su lepljivi. Su{e se u tankom sloju na promajnom mestu. Ne treba se}i grane radi listova. Na granama sa kojih se uzimaju listovi mora da ostane najmanje 70% neubranih. Listovi i pupoljci se pakuju u platnene ili papirne vre}e. Ne preporu~ujemo skidanje kore ili uzimanje soka da ne bi do{lo do su{enja drveta. Vrsta je zatiena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine.

Srodna obi~noj je i maljava breza (B. pubescens), nisko drvo sa dlakavim mladim gran~icama i listovima. Ova vrsta je zatiena kao prirodna retkost i ne sme se brati.

Primena: Osu{eni listovi i mladi pupoljci breze (pupoljci imaju lep{i miris i prijatniji ukus) "najbolji su biljni lekovi za le~enje mokra}nih puteva". Koriste se prokuvani u vodi i pospe{uju izlu~ivanje mokra}e, ali deluju i kao antiseptici kod blagih infekcija i upala. Za ovakve svrhe list breze se ~esto kombinuje sa herbom sipanice. Pored ovog osnovnog delovanja, napitak pripremljen od brezovog lista dovodi i do poja~anog znojenja, pa se koristi kod prehlada, gripa i sl.

Betula pendula Roth.obina brezaFam. Betulaceae

32

SAM

ONIK

LE L

EKO

VITE

BILJK

E

STARE

PLA

NIN

E

ednogodi{nja biljka sa slabim, ali razgranatim korenom. Stabljika je duga~ka do 15 cm, so~na i lako lomljiva na ~vorovima. Listovi su perasto J

deljeni, sa obe strane obrasli dlakama. Cvetovi su na duga~kim dr{kama, aktinomorfni. ^a{i~ni listi}i su dlakavi, uspravni. Kruni~ni listi}i su crveni. Cela biljka je obrasla `lezdanim dlakama, jakog je i neprijatnog mirisa. Plod je {izokarpijum, raspada se na pet jednosemenih plodi}a od kojih svaki ima kljun. Cveta od maja do avgusta.

Gde se moze nai: U me{ovitim {umama , na stenama.

Sakuplja se: nadzemni zeljasti izdanak (Herba Geranii robertiani).

Metod sakupljanja i obrada: Nadzemni deo u cvetu odseca se makazama. Najmanje polovina biljaka u populaciji mora da se ostavi za regeneraciju. Herba se su{i u hladu na provetrenom i suvom mestu. Vrsta je zatiena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine.

Primena: U narodnoj medicini u vidu ~aja protiv proliva, gastritisa, ili spolja, kao melem za rane.

Geranium robertianum L.crveni zdravac

Fam. Geraniaceae

33

SAM

ONIKLE LEKO

VITE BILJKE

STARE PLA

NIN

E

rvenasta puzavica sa adventivnim korenovima koji se D pri~vr{}uju za zidove ili drugo drve}e. Listovi su uvek zeleni, koàsti, na cvetnim izdancima jajoliki, u{iljeni, celog oboda, na vegetativnim izdancima srcasti i re`njeviti. Cvetovi su hermafroditni, mirisni, sakupljeni u {titove. â{ica je slabo razvijena. Kruni~ni listi}i su debeli, so~ni, spolja mrki, a unutra zeleni. Pra{nici su kra}i od kruni~nih listi}a. Plod je loptasta bobica, plavocrne boje, sa najvi{e pet semena. Cveta od septembra do oktobra.

Gde se moze nai: Naj~e{}e u hrastovim {umama u prizemnom spratu, ili se uzdiè na stabla drve}a.

Sakuplja se: list (Hederae helix folium) i plod (Hederae helix fructus).

Metod sakupljanja i obrada: Li{}e se sakuplja preko cele godine, odseca se kada je suvo, a plod se sakuplja ru~no u toku zime. 70% listova i 20% plodova ostavlja se radi regeneracije. Materijal se su{i na temperaturi do 40C. Vrsta je zatiena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine.

Primena: Listovi br{ljana su bogati jedinjenjima koja intenziviraju metaboli~ke procese, pove}avaju prokrvljenost perifernih krvnih sudova i deluju antimikrobno. Od listova se izra|uju preparati za iska{ljavanje, ali i kozmeti~ki preparati za "skidanje" celulita.

Hedera helix L.brljanFam. Araliaceae

34

SAM

ONIK

LE L

EKO

VITE

BILJK

E

STARE

PLA

NIN

E

ednogodi{nja ili vi{egodi{nja zeljasta biljka sa poleglom stabljikom. Stabljike do 30 cm duga~ke, J

razgranate, oble, ~lankovite. Listovi mali, naspramno raspore|eni. Liske sede}e ili sa kratkim dr{kama,

objajaste, manje ili vi{e mesnate. Cvetovi sitni, sa vrlo kratkim dr{kama. Sakupljeni su u guste klup~asto klasaste cvasti koje

polaze iz pazuha listova. ^a{ica od pet listi}a koji su srasli svojom osnovom. Krunica od pet kon~astih, sitnih listi}a. Pra{nika pet sa kratkim filamentima. Plodnik sa dva kratka stubi}a. Plod jajasta ora{ica koja opada zajedno sa ~a{icom. Cveta maja do avgusta.

Gde se moze nai: Na osulinama pored puteva i na suvim peskovitim siroma{nim livadama.

Sakuplja se: nadzemni deo biljke u cvetu (Herniariae herba).

Metod sakupljanja i obrada: Makazama se odsecaju nadzemni delovi biljke u cvetu i odstranjuju ne~isto}e. Koren se mora sa~uvati! Najmanje polovinu biljaka u populaciji treba ostaviti netaknuto radi regeneracije. Herba se su{i na provetrenom mestu i ~uva u standardnim platnenim vre}ama. Vrsta je zatiena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine.Sl~ne vrste, dlakava (Herniaria hirsuta) i siva sipanica (Herniaria incana), tako|e su za{ti}ene Uredbom.

Primena: Osu{en nadzemni deo sitnice je ~est sastojak ~ajnih sme{a za pobolj{anje izlu~ivanja mokra}e iz organizma. Veoma ~esto se kombinuje sa listovima medve|eg uveta (Arctostafilos uva - ursi) ili breze. Sitnica ima i uroantisepti~ko dejstvo; upotrebljava se kod upala i ubla`ava infekcije mokra}nih puteva.

Herniaria glabra L.sipanica, sitnica

Fam. Caryophyllaceae

35

SAM

ONIKLE LEKO

VITE BILJKE

STARE PLA

NIN

E

i{egodi{nja zeljasta biljka sa debelim valjkastim rizomom. Stabljika visoka 30-V 90 cm, uspravna, u gornjoj polovini granata, obi~no bez dlaka. Listovi naspramno raspore|eni, izduèno jajasti, za{iljeni, sa kratkim dr{kama. Obod liske je ceo. Cvetovi krupni, mirisni, sakupljeni u dihazijalne cvasti, koje sve zajedno na jednom izdanku grade metli~aste tvorevine. â{ica cilindri~na sa pet zubaca, svetlozelena. Kruni~nih listi}a pet, mnogo duìh od ~a{ice, slobodni, beli ili svetloruì~asti. Pra{nika 10. Tu~ak sa duguljastim plodnikom sa dva kon~asta stubi}a. Plod je ~aura sa ~etiri ili pet zubaca. Semena mnogo, sitna. Cveta od juna do septembra.

Gde se moze nai: Na vla`nim mestima, pored puteva, jarka, reka, u vrbacima.

Sakuplja se: koren (Radix saponariae).

Metod sakupljanja i obrada: Rizom sa korenjem vadi se u rano prole}e ili u jesen. 80% biljaka mora ostati netaknuto u populaciji. Vrsta je zatiena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine.

Primena: Osu{eni koren se upotrebljava kod prehlada, ka{lja, za izbacivanje sluzi. Koren sapunja~e je i blag diuretik. Naj~e{}e se primenjuje u obliku ~aja, odvara ili pra{ka.

Saponaria officinalis L.sapunjaaFam. Caryophyllaceae

36

SAM

ONIK

LE L

EKO

VITE

BILJK

E

STARE

PLA

NIN

E

eljasta vi{egodi{nja biljka sa izuvijanim rizomom koji Z je na preseku krvavocrvene boje. Stabljika visoka do jednog metra, negranata, bez dlaka, valjkasta, na vrhu nosi cvet. Listovi naizmeni~no raspore|eni: donji 5-15 cm, jajasti, kopljasti, klinasto suène osnove ili im je osnova ravna sa duga~kom dr{kom, a gornji listovi lancetasti, za{iljeni, sede}i. Cvetovi su skupljeni u krupan, valjkast, ruì~ast klas na vrhu stabljike. Cvetni omota~ petodelan, ruì~aste boje. Plod je trostrana ora{ica koja jednim delom viri iz ostatka cvetnog omota~a. Cveta od maja do avgusta.

Gde se moze nai: Na vla`nim planinskim livadama.

Sakuplja se: rizom (Rhizoma Polygoni bistortae).

Metod sakupljanja i obrada: Rizom se vadi u jesen, o~isti se od korenova i delova stabljike, pere hladnom vodom i su{i na suncu. Ne sme se uzimati vie od 20 biljaka za eksploataciju u populaciji. Vrsta je zatiena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakonao zatiti zivotne sredine.

Koristi se: U obliku odvara koristi se za ispiranje sluzokoè usta i desni kod raznih upalnih procesa, zatim za suzbijanje proliva. Upotrebljava se i u obliku obloga spolja za rane.

Polygonum bistorta L.zeludnjak

Fam. Polygonaceae

37

SAM

ONIKLE LEKO

VITE BILJKE

STARE PLA

NIN

E

ednogodi{nja biljka sa poloènim ili delimi~no uspravljenim ~lankovitim stablom. Grane su do vrha pokrivene listovima razli~itog oblika. Ohreje J

opnaste. Cvetovi su u pazuhu listova, sitni, beli~asti. Ora{ice su trostrane, mrke. Cveta od maja do oktobra.

Gde se moze nai: ^ esta biljka na suvim mestima, oko kamenjara.

Sakuplja se: nadzemni izdanak u cvetu (Polygoni avicularis herba).

Metod sakupljanja i obrada: Makazama se odseca vr{ni deo stabljike u cvetu i su{i u hladu na promaji. Herba se pakuje u jutane vre}e. 30% biljaka se ostavlja za regeneraciju populacije. Vrsta je zatiena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine. Ne treba uzimati biljke sa stani{ta izloènih gaènju i u blizini naselja i obradivih povr{ina koje se prskaju.

Primena: Upotrebljava se u obliku ~aja, za iska{ljavanje i ublaàva upale sluzokoè, kao diuretik i spolja kod raznih krvarenja i ko`nih bolesti.

Polygonum aviculare L.troskotFam. Polygonaceae

38

SAM

ONIK

LE L

EKO

VITE

BILJK

E

STARE

PLA

NIN

E

i{egodi{nja zeljasta biljka sa vretenastim i jako razgranatim korenom. Stabljika V uspravna, 20-100 cm visoka, u gornjem delu razgranata, obla, sa dve istaknute uzdu`ne pruge, bez dlaka. Listovi naspramni, sede}i, jajasti, duguljasti, 5-30 cm dugi, sa mnogo prozirnih ta~aka po povr{ini (kao izbu{eni). Cvetovi sakupljeni u

{iroke {titolike cvasti. â{i~nih listi}a 5, jajasto lancetasti do linearni, sa {iljatim vrhom, bez dlaka, po povr{ini sa brojnim prozirnim i crnim ta~kama. Kruni~nih listi}a pet,

usko jajasti, zlatnoùti, po obodu sa crnim ta~kama. Pra{nika mnogo. Plod ~aura sa bradavi~avim uljanim rezervoarima. Cveta od juna do avgusta. U flori Srbije ima oko 19 vrsta kantariona, ali se samo za H.perforatum zna da je lekovit. Od ostalih vrsta pouzdano se razlikuje po tome {to stabljika ima dve uzdu`ne pruge i {to su svetlozeleni listovi sa mnogo prozirnih ta~aka.

Gde se moze nai: Po livadama, pa{njacima, u svetlim hrastovim {umama, poàri{tima.

Sakuplja se: vr{ni deo biljke u cvetu (Hyperici herba) ili cvet (Hyperici flos).

Metod sakupljanja i obrada: Makazama se odseca gornji deo biljke kada cvet nije potpuno otvoren, i odlaè rastresito u korpe. Ostavlja se za regeneraciju 30% cvetova svake biljke i 30% biljaka u populaciji. Herba se su{i u hladu u tankom sloju na promajnom mestu. Herba se pakuje u jutane vre}e, a cvetovi u papirne. Vrsta je zatiena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine.

Primena: Kantarion povoljno uti~e na zarastanje rana i deluje kao blag antiseptik kod upala i infekcija, a tako|e i "opu{ta" gr~eve u organima za varenje. Najvi{e se koristi kantarionovo ulje, spolja, za zarastanje posekotina, opekotina, hemoroida. Ulje se pije kod grizlica i ~ira na èlucu, kod nekih oboljenja jetre i gr~eva u organima za varenje. Istu primenu ima i ~aj od herbe kantariona. Za ovakvu primenu, kantarion se moè kombinovati sa listom bokvice, vranilovom travom, korom hrasta ili rizomom petoprsnice. U novije vreme kantarion se koristi i za le~enje lak{ih oblika depresija i nesanice. Pripremaju se me{avine sa listom nane i mati~njaka, korenom odoljena, cvetom kamilice. Postoje i gotovi preparati ekstrakta kantariona. U toku su istraìvanja i drugih samoniklih vrsta roda Hypericum. Za sada je dokazano da Hypericum barbatum sadrì dosta aktivnih principa.

Hypericum perforatum L.kantarion

Fam. Hypericaceae

39

SAM

ONIKLE LEKO

VITE BILJKE

STARE PLA

NIN

E

i{egodi{nja zeljasta biljka. Izdanak bez dlaka ili manje-V vi{e dlakav. Stabljika pri osnovi sa zbijenim kratkim ~lancima. Gornji deo stabljike izduèn, uspravan, visine 10-25 cm, ve}inom razgranat. Listovi naizmeni~no raspore|eni, jajasti ili lancetasti. Liska na duga~koj lisnoj dr{ci. Obod liske pli}e ili dublje krupno nazubljen. Zalisci zeljasti, duboko perasto re`njeviti. Cvetovi pojedina~ni, hermafroditni, zigomorfne simetrije. Cvetovi se nalaze na duga~kim dr{kama, duì od listova iz ~ijeg pazuha polaze. ^ a{i~nih listi}a pet, lancetastog oblika. Krunicu grade pet listi}a koji su dva puta duì od ~a{ice. Listi}i krunice {iroko objajasti, ùti ili ljubi~asti, donji ve}i od ostalih, sa jednom ` utom mrljom i ljubi~astom ostrugom. Pra{nika pet sa kratkim i {irokim filamentima. Tu~ak jedan sa loptastim plodnikom, kolenasto savijenim stubi}em sa glavi~astim ìgom. Plod je jajasta ~aura. Cveta od maja do avgusta.

Gde se moze nai: Na livadama, pa{njacima i njivama. Dopire do gornje granice {ume.

Sakuplja se: nadzemni deo biljke u cvetu (Violae tricoloris herba).

Metod sakupljanja i obrada: Koristi se samo divlja biljka. Zeljaste stabljike se odsecaju makazama tokom leta kada je biljka u punom cvetu. Su{i se u tankom sloju na senovitom i promajnom mestu. 30% biljaka mora ostati nedirnuto u populaciji. Vrsta je zatiena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine.

Primena: êsto se koristi u ~ajnim me{avinama koje olak{avaju iska{ljavanje sluzi, preznojavanje i daju se za izlu~ivanje mokra}e. Budu}i da sadrì derivate salicilne kiseline, dan i no} se koristi i kod reumati~nih oboljenja i upale zglobova. Spolja, vodeni odvari ove herbe, u obliku obloga, primenjuju se za le~enje razli~itih ko`nih oboljenja; da bi delovanje bilo potpuno, tokom le~enja treba piti i ~aj napravljen od ove trave.

Viola tricolor L.dan i noFam. Violaceae

40

SAM

ONIK

LE L

EKO

VITE

BILJK

E

STARE

PLA

NIN

E

i{egodi{nja, jednodoma zeljasta biljka sa repasto V zadebljanim korenom, svetloùte boje, neprijatnog mirisa kada se ozledi. Iz korena izrasta vi{e duga~kih granatih

stabljika koje puze ili se, hvataju}i se ra{ljikama, penju uz druge biljke. Stabljika je 2 do 4 m duga~ka, granata, obrasla sivim, o{trim ~ekinjama.

Listovi su na kratkim dr{kama. Osnova liske je srcasta. Liska je prstasto izdeljena na pet jajastih, za{iljenih re`njeva ~iji je obod nepravilno nazubljen. Lice i nali~je lista je posuto o{trim dlakama. Cvetovi su jednopolni, aktinomorfni. Mu{ki cvetovi su sakupljeni u duga~ke grozdove, zelenkastobeli, a ` enski sloèni u kratak grozd i zelenkasti su. â{ica je zvonasta, petore`njevita. Krunica tanjirasta, petore`njevita. U mu{kim cvetovima pet pra{nika kratkih filamenata. @enski cvet ima jedan tu~ak sa potcvetnim plodnikom. Plod je crna loptasta bobica. Cveta od juna do jula.

Gde se moze nai: Po {ibljacima, po vla`nim {umama, po me|ama, kao korov u vinogradima.

Sakuplja se: koren (Brioniae radix).

Metod sakupljanja i obradaBerba: Koren, kao repa, vadi se u jesen, popre~no ise~e na kri{ke i kratko su{i na suncu. Sve` koren je aktivniji od suvog. 80% biljaka mora ostati ukorenjeno.

Koristi se: Koren debelotikve sadrì smolu sa izuzetno fiziolo{ki aktivnim sastojcima, kukurbitacinima. I male koli~ine mogu da dovedu do trovanja; prvi simptomi su bolovi u stomaku i bubrezima, gr~evi, jak proliv. Koristila se spolja protiv raznih otoka, hroni~nog reumatizma, kod zatvora, kao jak purgativ. Danas, specijalne sorte bundeve daju semena bogata fitosterolima, vitaminom E, selenom i malom koli~inom kukurbitacina. Koriste se za izradu preparata za le~enje smetnji pri mokrenju usled poreme}aja funkcije prostate.

Brionia alba L.bljutac, debelotikva

Fam. Cucurbitaceae

41

SAM

ONIKLE LEKO

VITE BILJKE

STARE PLA

NIN

E

istopadno drvo, visoko do 30 m, sa {irokom kro{njom. Kora sme|e-siva, L izbrazdana. Vrhovi grana savijeni su prema dole. Listovi lancetasti sa za{iljenim vrhom i usko klinasto suèni u kratku dr{ku. Lice liske tamnozeleno i glatko, nali~je belo od sitnih poleglih dlaka. Dvodome biljke. Mu{ki i ` enski cvetovi u cvastima, resama. Plod je ~aura. Cveta od marta do aprila.

Gde se moze nai: U dolinama reka, na plavnim podru~jima, ritovima i sl.

Sakuplja se: kora (Salici cortex).

Metod sakupljanja i obrada: Kora se guli sa grana starih 2-3 godine, u rano prole}e, se~e na komade duìne 5 10 cm i su{i brzo, u tankom sloju, na promajnom mestu. Pakuje se u jutane vre}e. Maksimalno se skida do 30% kore sa jednog stabla. Mora se saekati najmanje tri godine do sledeeg sakupljanja. Treba voditi rauna da se skidanjem ne ogoli deblo i izlozi suenju. Visokoplaninske polegle vrbe (Salix rosmarinifolius) zabranjene su za eksploataciju.

Primena: Kora vrbe sadrì derivate salicilne kiseline pa sniàva povi{enu telesnu temperaturu, dovodi do preznojavanja i umanjuje ose}aj bola. êsto se kombinuje sa cvetom lipe i zove. Spolja se kora vrbe upotrebljava kod upala i infekcija koè.

-

Salix alba L.vrba, bela vrbaFam. Salicaceae

42

SAM

ONIK

LE L

EKO

VITE

BILJK

E

STARE

PLA

NIN

E

imzeleni, polegli `bun, ~ije se gran~ice Z zakorenjuju. Kora na granama tamnosme|a, ljuspa se. Listovi naizmeni~ni, sa dr{kom ili sede}i, obrnuto jajasti, na vrhu zaobljeni, osnova se klinasto suàva u dr{ku. Liska koàsta, bez dlaka. Obod ceo, ka nali~ju povijen. Lice liske tamnozeleno, sjajno. Nali~je svetlije. Cvetovi sitni, vise u grozdovima na krajevima gran~ica. Krunica zvonasta sa 4-5 re`njeva povijenih u stranu, ruì~asto-beli~asta. Plod okrugla, crvena, bra{njava ko{tunica. Cveta od maja do jula.

Gde se moze nai: Na suvim kamenitim mestima, grebenima visokih planina.

Sakuplja se: list (Uvae ursi folium).

Metod sakupljanja i obrada: U vreme cvetanja biljke, makazama se odsecaju mlade gran~ice, su{e brzo, u tankom sloju na promaji, a potom se skidaju listovi. Listovi posle su{enja moraju biti zeleni. Pakuju se u papirne vre}e ili kutije. Ne sme se kidati biljka. Najvie 30% listova se sme uzimati sa biljaka. 20% biljaka u populaciji mora ostati netaknuto. Medve|e gro`|e je veoma retka i ugroèna biljka i treba je eksploatisati krajnje obazrivo. Vrsta je zatiena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine.

Primena: List medve|eg gro`|a je poznati uvin ~aj. Pobolj{ava izlu~ivanje mokra}e. Koristi se kod infekcija i upala bubrega, be{ike i mokra}nih puteva; deluje kao uroantiseptik i diuretik. êsto se primenjuje u me{avini sa herbom sitnice i rastavi}a ili listom breze.

Arctostaphylos uva-ursi L.medvee groze

Fam. Ericaceae

43

SAM

ONIKLE LEKO

VITE BILJKE

STARE PLA

NIN

E

orovnica je nizak listopadni grm, visok do 50 cm, sa B uglastim gran~icama. Listovi su tanki, jajasti, mekani, sitno nazubljeni, naizmeni~no raspore|eni, peraste nervature, opadaju. Cvetovi su pojedina~ni, zvonasti, bledoru`i~aste boje, okrenuti nadole. Plod je tamnoplava do crna mnogosemena bobica, slatko-kiselog ukusa. Sazreva tokom leta.

Gde se moze nai: U planinskim {umama i na ~istinama, iznad gornje {umske granice.

Sakuplja se: list (Myrtylii folium) i plod (Myrtylii fructus).

Metod sakupljanja i obrada: List se odseca makazama u prole}e u vreme cvetanja a plod se bere ru~no kada je zreo. 70% listova mora ostati na biljci, a ako se sakupljaju plodovi, najmanje 20% mora da se sauva radi regeneracije. Takoe najmanje 20% biljaka u populaciji treba ostaviti netaknuto. Listovi se su{e u tankom sloju u senci ili u su{arama na oko 40C a plod na 65C do 70C. ^e{ljanje borovnice radi sakupljanja plodova o{te}uje listove pa ga treba izbegavati. Vrsta je zatiena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine.

Primena: List deluje sli~no listu medve}eg gro`|a, kao diuretik, a plod se koristi u vidu soka, ekstrakta i vina. Blagotvorno deluje na sistem za varenje, pobolj{ava op{te stanje organizma.

Vaccinium myrtillus L.borovnicaFam. Ericaceae

44

SAM

ONIK

LE L

EKO

VITE

BILJK

E

STARE

PLA

NIN

E

ednogodi{nja biljka sa puze}im stablom. Listovi su naspramni, sede}i, jajasti, celog oboda. ^ a{i~ni listi}i su vrlo uzani. Krunica to~kasta, duboko J

podeljena na pet re`njeva, crvena ili plava. Plod je ~aura. Cveta od maja do oktobra.

Gde se moze nai: Pored puteva, na njivama, ugarima.

Sakuplja se: zeljasti delovi (Herba Anagallisi).

Metod sakupljanja i obrada: Nadzemni delovi se beru tokom celog leta za vreme cvetanja. Minimum 50% populacije se ostavlja za regeneraciju.

Primenjuje se spolja, u vidu melema, za le~enje rana. U narodnoj medicini se o~i peru vodom u kojoj je stajala vidov~ica. Napomena: biljka je otrovna!

Anagallis arvensis L.vidova trava, vidovica

Fam. Primulaceae

45

SAM

ONIKLE LEKO

VITE BILJKE

STARE PLA

NIN

E

i{egodi{nja zeljasta biljka sa kratkim valjkastim korenom. V Nadzemni delovi biljke pokriveni vi{e}elijskim i `lezdanim dlakama sa crvenim glavicama. Listovi u prizemnim rozetama, ve}inom jajasti, postepeno ili naglo prelaze u lisnu dr{ku, na nali~ju dlakavi, pa zato beli~asti. Cvetovi u {titastoj cvasti na vrhu stabljike. â{ica je petore`njevita, {iroko zvonasta. Krunica levkasta. Grade je pet listi}a koji su srasli u kruni~nu cev. Vrhovi su slobodni, stoga petore`njevita. Krunica ùta na `drelu cevi sa pet crvenkastih pega. Plod ovalna ~aura, 6 -10 mm duga~ka. Cveta od aprila do maja. Srodna i sli~ne vrsta je Primula elatior.

Gde se moze nai: Na sun~anim livadama na ve}im nadmorskim visinama.

Sakuplja se: rizom sa korenovima (Primulae radix et rhizoma), cvet (Primulae flos).

Metod sakupljanja i obrada: Koren se sakuplja u prole}e, kada biljka cveta, ~isti se, pere i su{i brzo, na suncu. Cvet se su{i pa`ljivo, u tankom sloju na senovitom i promajnom mestu. Ako se eksploatie koren, 80% biljaka mora ostati netaknuto u populaciji, a ako se sakupljaju cvetovi minimum 30% biljaka se ne dira. Na{a preporuka je da se jagor~evina gaji radi korena a da se iz samoniklih populacija ubire samo cvet. Vrsta je zatiena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine.

Primena: Koren i cvet jagor~evine deluju tako {to poja~avaju lu~enje sluzi, manjeg viskoziteta i tako olak{avaju njeno iska{ljavanje. Koriste se kod raznih vrsta produktivnog ka{lja, bronhitisa i drugih oboljenja gornjih disajnih puteva. Naj~e{}e se primenjuju u obliku ~ajnog napitka dobijenog kratkotrajnim kuvanjem. Koren i cvet jagor~evine se ~esto koriste za izradu raznih prsnih ~ajeva. Velike doze korena mogu da izazovu povra}anje i proliv. Kod nekih osoba javlja se preosetljivost na "prah" koji prekriva list i cvet jagor~evine; naj~e{}e se ta preosetljivost manifestuje osipom na koì.

Primula veris L.jagorevinaFam. Primulaceae

46

SAM

ONIK

LE L

EKO

VITE

BILJK

E

STARE

PLA

NIN

E

istopadno drvo visoko do 30 m, sa ispucalom korom. L Listovi sitni, okruglasti, sa srcastom osnovom, nazubljenog oboda. Lice lista zeleno, golo, nali~je svetlije sa

sme|im dla~icama u pazuhu nerava. Cvetovi ` uti, mirisni, po 3 do 11, sakupljeni u cvast ~ija je osovina delom srasla sa braktejom koja je na dr{ci. Ora{ice sitne, glatke. Cveta od juna do jula.

Gde se moze nai: Listopadne {ume sa kitnjakom i grabom, na nadmorskoj visini do 1000 m.

Sakuplja se: cvetovi sa priperkom (Tiliae flos cum bracteae).

Metod sakupljanja i obrada: Cvasti sa priperkom beru se ru~no ili seku makazama. Ne smeju se lomiti i se}i grane radi cvetova. Najmanje 30% cvetova mora ostati na granama radi regeneracije. Cvasti se su{e u tankom sloju, na promajnom mestu bez direktnog uticaja sun~evog svetla. Vrsta je zatiena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine. Tilia platyphyllos - krupnolisna, rana lipa, koja se od prethodne razlikuje golim nali~jem listova sa belim dla~icama u pazuhu nerava i cvastima sa 2-3 cveta tako|e se koristi. Ostale vrste lipe retko se koriste.

Primena: âj od lipovog cveta pobolj{ava znojenje, smanjuje nadraàj na ka{alj i opu{ta mi{i}e i sluzokoù disajnih puteva. Deluje blago diureti~no (uti~e na izlu~ivanje mokra}e iz organizma). âj od lipe se pije kod nazeba, gripa, groznice, ka{lja i sl. Pripisuje mu se i blago umiruju}e dejstvo, pa se ~esto pije uve~e pred spavanje.

Tilia cordatasitnolisna, pozna lipa

Fam. Tiliaceae

47

SAM

ONIKLE LEKO

VITE BILJKE

STARE PLA

NIN

E

i{egodi{nja zeljasta biljka, sa debelim duga~kim i V razgranatim korenom, gusto pokrivena sivkastim mekanim zvezdastim dlakama. Stabljika visoka (50-120 cm), obi~no nerazgranata. Listovi naizmeni~no postavljeni, sa dr{kama, trouglasto jajasti, za{iljeni, po obodu nazubljeni ili deljeni na plitke re`njeve, sivozeleni sa svilastim sjajem. Cvetovi sa kratkim dr{kama u terminalnim ili pazu{nim cvastima. Pri osnovi cveta nalazi se spolja{nja ~a{ica koju sa~injava 8 do 10 linearnih, dlakavih listi}a. Cvetovi svetloruì~asti ili beli. Plod u obliku diska raspada se na brojne okrugle, plo~aste plodi}e. Cveta od juna do septembra.

Gde se moze nai: Pored obala reka, bara, u vla`nim {ibljacima i na vla`nim livadama.

Sakuplja se: koren (Althaeae radix), list (Althaeae folium) i cvet (Altheae flos).

Metod sakupljanja i obradaBerba: koren biljaka ne starijih od dve godine vadi se kasno u jesen ili u rano prole}e, guli se, se~e na komade veli~ine nokta i su{i u hladu ili u su{arama do 50C, da ostane beo. Listovi se beru za vreme cvetanja biljke, a cvetovi pre nego {to se potpuno otvore, su{e se polako na senovitom i promajnom mestu. 80% korenova, 30% cvetova i 70% listova mora biti sauvano na biljkama u populaciji koja se eksploatie. Vrsta je zatiena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine. Za dobijanje biljne sirovine uglavnom se koriste gajene biljke.

Primena: Osu{en iseckan koren koristi se u vidu hladnog ~aja kao sredstvo za ublaàvanje nadraàja na ka{alj, za ispiranje kod zapaljenja sluznica gornjih delova disajnih organa. Napitak spremati uvek sve`. List i cvet su ~esti sastojci lekovitih sme{a koje ublaàvaju tegobe nastale ka{ljom (prsni ~ajevi). Ovakvi sluzavi napici belog sleza koriste se i za ispiranje sluzokoè nosa i grla i kod raznih upala sluzokoè organa za varenje. Spolja se primenjuje kod povreda i infekcija koè.

Althaea officinalis L.beli slezFam. Malvaceae

48

SAM

ONIK

LE L

EKO

VITE

BILJK

E

STARE

PLA

NIN

E

vogodi{nja ili vi{egodi{nja zeljasta biljka sa vretenastim, mesnatim D korenom. Stabljike polegle, u donjem delu odrvenele i ispunjene sa srì. Pokrivene retkim dlakama. Listovi su bubreàstog oblika ili prstasto deljeni, sa duga~kim dr{kama. U pazuhu listova nalaze se dva do {est cvetova. â{ica od pet listi}a obrasla zvezdastim dlakama, a krunica od pet krupnijih listova, tamno ruì~aste boje, urezanih na vrhu, sa karakteristi~nom {arom. Plod je koturasti {izokarpijum.

Gde se moze nai: Rasprostranjena biljka u blizini naselja.

Sakuplja se: cvet (Malvae flos), list (Malvae folium), re|e herba ili koren.

Metod sakupljanja i obrada: Listovi i cvetovi se u vreme cvetanja beru bez dr{ke. Najmanje 30% cvetova i 20% biljaka treba ostaviti netaknuto. Sakupljeni materijal se su{i u tankom sloju u hladu na promajnom mestu. Pakuju se odvojeno u jutane vre}e. Vrsta je zatiena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine.

Primena: Droga je bogata sluzima i smanjuje nadraàj sluznice. Koristi se protiv suvog ka{lja.

Malva silvestris L.crni slez

Fam. Malvaceae

49

SAM

ONIKLE LEKO

VITE BILJKE

STARE PLA

NIN

E

bun visine do 12 m. Grane povijene ili uspravne. Trnovi jaki srpasto povijeni. Listovi neparno perasto sloèni od sedam ili devet elipti~nih, testerasto urezanih @

listi}a. Zalisci uzani, uvasti. Cvasti gronje sa tri do pet cvetova, re|e cvetovi pojedina~ni. Kruni~ni listi}i bledoruì~asti, kra}i od ~a{i~nih. Plod {ipak (zbirna ora{ica) 1-2 cm dug, {iroko ovalan, crven. Cveta u maju.

Gde se moze nai: Proplanci, svetle {ume, poàri{ta, livade.

Sakuplja se: plod (Rosae fructus).

Metod sakupljanja i obrada: Krajem leta, kada je {ipak ({ipurak) sjajno crven, pre nego {to potpuno sazri. Odseca se vrh i baza ploda, pa se su{i brzo na suncu ili u su{arama za vo}e. Potpuno zreli plodovi se mogu koristiti za preradu, sirovi. Minimum 20% plodova se ostavlja na jedinkama koje se eksploatiu. Vrsta je zatiena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine.

Primena: Sveì i suvi plodovi se upotrebljavaju kao blago sredstvo protiv proliva. Od {ipka se izra|uje i vitaminski ~ajni napitak koji je prijatno, osveàvaju}e i okrepljuju}e sredstvo, ali i izvor vitamina C. Moè se izme{ati sa drugim suvim divljim ili gajenim plodovima (vo}ni ~ajevi) i kuvati zimi, kao kompot.

Rosa canina L.divlja ruza, ipurakFam. Rosaceae

50

SAM

ONIK

LE L

EKO

VITE

BILJK

E

STARE

PLA

NIN

E

i{egodi{nja zeljasta biljka, visoka do 100 cm. Naj~e{}e sa kratkim V rizomom. Stabljika uspravna, obi~no negranata, sa str{e}im dlakama. Donji listovi obrazuju rozetu. Listovi ko`asti, perasto use~eni. Listi}i elipti~ni, grubo nazubljenog oboda, s lica tamnozeleni, s nali~ja svetliji, gusto svilenkasto dlakavi. Cvetovi u gustim klasolikim grozdovima, `uti. Ispod ~a{ice se nalazi venac prvo mekanih, kasnije ~vrstih bodlji. Plod sa kukastim bodljama. Cveta od juna do avgusta.

Gde se moze nai: Su{ne livade, po obroncima, na kamenjarima.

Sakuplja se: vr{ni deo biljke u cvetu (Agrimoniae herba).

Metod sakupljanja i obrada: Vr{ni deo se odseca makazama u vreme cvetanja biljke i odstrane se o{te}eni delovi. Najmanje 30% biljaka u populaciji treba ostaviti netaknuto. Herba se su{i na senovitom i promajnom mestu u tankom sloju, pakuje u bale i ~uva u suvim, provetrenim prostorima. Vrsta je zatiena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine.

Primena: Koristi se u vidu ~ajeva kod proliva i tegoba mokra}nih puteva ili u vidu obloga za zarastanje rana.

Agrimonia eupatoria L.petrovac

Fam. Rosaceae

51

SAM

ONIKLE LEKO

VITE BILJKE

STARE PLA

NIN

E

i{egodi{nja biljka 10-30 cm visoka, sa odrvenelim rizomom V koji je na preseku crven kao krv. Stabljika polegla, dlakava. Listovi sa zaliscima, prstasto deljeni, prizemni na tri re`nja sa duga~kim i tankim dr{kama. Listovi na stabljici sa kratkim dr{kama ili sede}i, trore`njeviti. Re`njevi, listi}i, klinasto objajasti, naj~e{}e u gornjoj polovini sa testerasto use~enim obodom. Obi~no bez dlaka, a retko manje-vi{e dlakavi i onda svetlozeleni. Cvetovi sakupljeni u vr{ne cimozne cvasti. ^a{i~nih listi}a ~etiri (!), {iroko lancetasti. Kruni~nih listi}a ~etiri, objajasti, `uti. Tu~aka osam. Od svakog ostaje po jedna ora{ica. Cveta od maja do avgusta.

Gde se moze nai: Po livadama, tresavama, {umama.

Sakuplja se: rizom (Tormentillae rhizoma).

Metod sakupljanja i obradaBerba: Rizom sa korenovima vadi se tokom leta, kada je biljka u cvetu, su{i se i tada se odstranjuju koren~i}i. Najmanje 80% biljaka treba da ostane ukorenjeno za regeneraciju. Vrsta je zatiena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine.

Primena: Rizom sr~enjaka je sastojak raznih ~ajnih sme{a koje se prokuvaju u vodi i tako dobijeni napitak se upotrebljava kao sredstvo protiv proliva i raznih nespecifi~nih upalnih oboljenja creva. Koristi se i za ispiranje usta i grla. Primenjuje se i u obliku tinkture (alkoholnog ekstrakta), naj~e{}e za utrljavanje kod oboljenja desni.

Potentilla erecta (L.) RauschsrenjakFam. Rosaceae

52

SAM

ONIK

LE L

EKO

VITE

BILJK

E

STARE

PLA

NIN

E

bun sa vitkim izdancima koji su obrasli trnovima. Prve godine sa izdanaka izrastaju listovi, druge @

cvetaju, a potom izumru. Stabljike su sa uzdu`nim `lebovima. Listovi su prstasto sloèni, izgra|eni od tri do pet listi}a koji su po obodu nazubljeni, na licu goli, a na nali~ju maljavi ili beli~asto dlakavi. Cvetovi se javljaju na izdanku starom godinu dana, sakupljeni u grozdove. â{ica je po cvetanju savijena nadole, maljava i dlakava. Kruni~ni listi}i su beli ili crveni. Plod je zbirni, sastavljen od sitnih crnih ko{tunica. Cveta juna meseca. Postoji vi{e sli~nih vrsta samoniklih kupina (R. candicans i R. ulmifolius npr.) koje se mogu sakupljati.

Gde se moze nai: Na rubovima {uma, u kamenjarima, {ibljacima.

Sakuplja se: listovi (Rubi fruticosii folium) i plodovi (Rubi fruticosii fructus).

Metod sakupljanja i obrada: Listovi se sakupljaju, u rukavicama zbog trnova, leti kada su sasvim razvijeni, odsecaju se makazama ili noèm i odlaù rastresito u korpe i su{e u tankom sloju. 30% listova se maksimalno ubira sa jedne biljke, a 30% biljaka u populaciji se ostavlja netaknuto. Osu{eni listovi se pakuju u platnene vre}e i ~uvaju za{ti}eni od vlage, svetla i ne~isto}a. Plodovi se sakupljaju kad su zreli. 20% plodova se ostavlja na biljkama. Vrsta je zatiena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine.

Primena: Listovi se koriste u vidu ~aja, naj~e{}e u me{avinama, protiv proliva, i za ispiranje usne duplje.

Rubus fruticosus L.kupina

Fam. Rosaceae

53

SAM

ONIKLE LEKO

VITE BILJKE

STARE PLA

NIN

E

istopadni `bun sa uspravnim, pepeljastim stabljikama. Listovi su perasto L sloèni od pet do sedam listi}a, na licu glatki, na nali~ju pokriveni belim dlakama. Cvetovi su sakupljeni u grozdove. â{i~ni listi}i su uzani, obrnuto jajasti. Kruni~ni listi}i su beli. Plod je zbirni, sastoji se iz vi{e crvenih ili narandàstih ko{tunica. Cveta u maju.

Gde se moze nai: Rasprostranjena u {umama, na proplancima, izme|u stena, na ve}im nadmorskim visinama.

Sakuplja se: listovi (Rubi idaei folium) i plodovi (Rubi idaei fructus).

Metod sakupljanja i obrada: Listovi se sakupljaju, u rukavicama zbog trnova, leti kada su sasvim razvijeni, odsecaju se makazama ili noèm i odlaù rastresito u korpe i su{e u tankom sloju. 30% listova se maksimalno ubira sa jedne biljke, a 30% biljaka u populaciji se ostavlja netaknuto. Osu{eni listovi se pakuju u platnene vre}e i ~uvaju za{ti}eni od vlage, svetla i ne~isto}a. Plodovi se sakupljaju kad su zreli. 20% plodova se ostavlja na biljkama. Vrsta je zatiena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korienja i prometa na osnovu Zakona o zatiti zivotne sredine.

Primenjuje se isto kao list kupine ili u vidu sirupa koji se pravi od sveèg ploda.

Rubus idaeus L.malinaFam. Rosaceae

54

SAM

ONIK

LE L

EKO

VITE

BILJK

E

STARE

PLA

NIN

E

i{egodi{nja zeljasta biljka. Podzemni deo stabla je V valjkast, vodoravan ili kos i na njemu se nalaze ostaci gusto zbijenih listova. Sa njega polazi nadzemno

stablo, koje je uspravno i obraslo dlakama. Listovi pri osnovi stabljike obrazuju rozetu. Iz rozete se razvijaju i kon~asti, ~lankoviti stoloni. Listovi su sa duga~kim dr{kama, tro~lani, sa nazubljenim liskama. Cvetovi su na duga~kim dr{k

samonikle lekovite biljke stare planine, vodic za odrzivo sakupljanje

Documents