197

BEOGRAD - BOGORODI^IN GRAD (BESEDA NA USPEWE)

Sabrali smo se na dan wenog Uspewa, upravo na onaj dan koji je vekovima tor`estveno proslavqan sa druge strane Dunava i Save i po kome je Beograd i nazvan Bogorodi~inim gradom. Na{i preci su, od samih po~etaka upravqawa Beogradom, u wemu negovali i razvijali kult Presvete Bogorodice. Znamo da je, me|u crkvenim sredi{tima u pograni~nim predelima srpske dr`ave, najve}i uspon svojevremeno do`ivela upravo Beogradska Mitropolija. Sa-bornu crkvu u woj izgradio je kraq Stefan Dragutin, koji je do svoje smrti upravqao Beogradom. U woj se ~uvala ~udotvorna ikona Svete Bogorodice, kao najve}a svetiwa Belog Grada. Po~etkom 15. veka, despot Stefan Laza-revi} je obnovio mitropolijsku crkvu svog novog stolnog mesta, posve}enu Uspewu Bogorodi~inom - prizidao joj je pevnice i bogato je ukrasio. Hram se nalazio u Dowem gradu, u podno`ju kalemegdanskog brega. ... Kada su Turci osvojili Beograd (1521), Saborna crkva je me|u prvima pretvorena u xami-ju. ... Mitropolijska crkva je kona~no uni{tena tokom 18. veka. Austrijska vojska je, posle osvajawa grada (1717), potpuno promenila lik Doweg grada - poru{eni su i ostaci civilnog naseqa i velika xamija, u stvari, beogradska Saborna crkva. ... Crkva Hristova praznuje Wegovu Presvetu Majku na razli~ite na~ine i razli~itim povodima. Sva tri bogoslu`bena kruga kojima se molimo - dnevni, sedmi~ni i godi{wi, ispuwena su pesmama, molitvama i slu`bama Bogorodici. ... Woj su posve}eni i posebni praznici koji obele`avaju uspo-menu na doga|aje iz `ivota Presvete Bogorodice, kao i na sve ono {to se vezuje za weno ime - pokrov, polagawe pojasa, wene ~udotvorne ikone u ce-lom Pravoslavnom svetu. .. Praznik Uspewa - Usnu}a Presvete Bogorodice praznuje se od IV veka, u sklopu kolektivnog praznika Sabora Presvete Bo-gorodice, da bi kao samostalni praznik po~eo da se proslavqa u Jerusalimu, tokom VI veka. ... Postoji jedan ritam koji damara u tkivu Beograda, te{ko uhvat-qiv za nenaviklo oko i sluh. Ritam hramovski, molitveni - ritam svetosti. Prvi taktovi tog ritma otpo~iwu u samom imenu na{eg grada. Wegova be-lina neumitno asocira na bele haqine blagodati Bo`ije u koje se odevaju novokr{tenici. U tu svetu i veliku hri{}ansku belinu odenuo se i na{ Grad,

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 26. AVGUST 2018, GODINA 19, BR. 50

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

198

kada je u svoja nedra primio blagovest Hristovu i kada je, iz tog susreta Grada i Jevan|eqa, procvetao grozd hramova i manastira. Taj ritam, ta muzika, ta pesma nova govore mnogo o biv{im Beogra|anima - onima koji sada `ive u wemu. Oni ne samo {to kazuju wihova imena (jer su samo neka ostala poznata i zapam}ena u qudskom umu), ve} pre i iznad svega saop{tavaju wihove namere i `eqe, wihovo razumevawe vrednog i bitnog, i govore o wihovim nebeskim uzorima, prijateqima i pomo}-

nicima. Taj govor, ta pesma, taj ritam, ta poruka i to kazivawe skriveni su u crkvama, hramovima, bogomoqama i svetili{tima Beograda. ... Dva najuglednija doma u Beogradu imaju svoje crkve. Naravno, re~ je o dva dvora i wihovim dvorskim kapelama - o Dvoru patrijarha srpskog i starom Dvoru kraqevske porodice. Nad patrijar{ijskom kapelom molitveno bdi istinski otac srpskog naciona, Sveti Simeon Miroto~ivi, a kraqevs-ki dom je preporu~en molitvama Svetog apostola Andreja Prvozvanog. Dok se nalazimo u zgradi Srpske Patrijar{ije, s prozora wenog isto~nog kri-la posmatramo glavni, zapadni ulaz prvoprestonog hrama grada Beograda, katedrale arhiepiskopa pe}kog, mitropolita beogradskog i karlova~kog i patrijarha srpskog, posve}ene Svetom arhangelu Mihailu. Staklo zamagqeno na{im dahom, stvara, na trenutak, sliku iz pro{losti - vra}amo se 166 go-dina unazad i vidimo kneza Milo{a i mitropolita Mihaila kako zapo~iwu podizawe te velelepne gra|evine. ... Na teritoriji sve{tene beogradsko-karlova~ke Arhiepiskopije postoji i nemali broj manastira. Pet svetih obiteqi - mu{kih i `enskih manastira - molitveno bdi nad nama. Dva ar-hangelska manastira, kao dva duhovna krila, {tite na{ grad: jedan - Svetog arhangela Gavrila - nalazi se u Zemunu, a drugi - Svetog arhangela Mihaila - u Rakovici. ... Posebno mesto me|u beogradskim manastirima zauzima metoh Srpske carske Lavre Hilandara - mu{ki op{te`iteqni manastir Svetog arhi|akona Stefana u Slancima. ... Dva posledwa manastira u nizu, ali ni-kako ne i po zna~ewu, posve}ena su Presvetoj Bogomajci, toj, po svetogorskom predawu, omiqenoj za{titnici monaha i monahiwa, a po vekovnom iskustvu Beogra|ana, i wihovog Grada. To su manastir Ro|ewa Presvete Bogorodice u Rajinovcu... i manastir Vavedewa Presvete Bogorodice u samom Gradu. ... Praznicima Presvete Bogorodice posve}eno je sedam hramova. ... Postoji, kako rekosmo, jedan ritam koji damara u tkivu Beograda, te{ko uhvatqiv za nenaviklo oko i sluh. Ritam hramovski, molitveni - ri-tam svetosti. I, taj ritam, ta muzika, ta pesma nova, govore mnogo o biv{im Beogra|anima - onima koji sada `ive u wemu. Taj govor skriven u crkvama, hramovima, bogomoqama i svetili{tima Beograda, sada, kada se spustilo ve~e i kada dolazi no}, privremeno napu{tamo. Iako ne vidimo sve beograd-ske crkve, ~ujemo zvuk zvona sa wihovih torweva i znamo da one postoje. I mi - zahvaquju}i wima... U integralnoj verziji teksta (na na{em sajtu u rubrici “Besede i duhovne pouke”), prota dr Vladimir Vuka{inovi} je obradio sve beogradske hramove)

199

ZDAWA OKO SABORNE CRKVE (24)

SRPSKA KRUNA 2

U ovogodi{wem Saborniku br. 33 pisali smo o prvobitnom zdawu sa ovim nazivom, koje se nalazilo na po~etku Uzun-Mirkove ulice, preko puta Realne gimnazije, a koje je podigao knez Aleksandar Kara|or|evi}, Vo`dov sin, kao jedno od najlep{ih zdawa starog Beograda. Posle ubistva kneza Mihaila i optu`bi na ra~un kneza Aleksandra za ume{anost u ovaj zlo~in, prvobitno zdawe Srpske krune je prodato Beogradskoj op{tini; u wemu je kasnije osnovano i Srpsko dru{tvo Crvenog krsta, a u novije doba, godinama se u wemu nalazila Kinoteka. Godine 1870, 15. novembra, na novoj lokaciji, otvoren je prvorazred-ni hotel, koji su hroni~ari nazvali Srpska kruna 2, a vremenom se odoma}ilo i samo: Kruna. Nalazio se na po~etku Knez-Mihailove ulice, na mestu gde je danas Biblioteka grada Beograda. Vlasnik je bio trgovac Milija Pavlovi}, koji je otkupio i pravo na firmu (ime), {to je obrenovi}evskim vlastima i odgovaralo, kako bi se prekinula veza imena nekada{weg zdawa sa knezom Aleksandrom. Dve godine kasnije, Pavlovi} prodaje ovaj hotel pan~eva~kom trgovcu Konstantinu Jagodi}u, a deceniju kasnije, hotel su kupila bra}a Krs-manovi}, ~uveni beogradski trgovci, od kojih je i kraqica Natalija Obre-novi} kupila ku}u, posle razvoda od kraqa Milana. Sve do nacionalizacije 1958, hotel Srpska kruna je bila deo zadu`binske imovine porodice Krsma-novi}. U wemu su odsedali stranci i doma}i imu}ni gosti. Imao je 17 soba na spratu - najboqih 5 je gledalo na Knez-Mihailovu ulicu. U prizemqu se na-lazila gostionica, bilijarska soba, ~itaonica i trpezarija. Bila je ~uvena i terasa u prizemqu, koja je imala divan pogled na Kalemegdan i bila omiqeno mesto za strance - za wu se redovno tra`ila “karta vi{e”. Jedan od vlasnika, Jevrejin Jovan Vuger, ovde je organizovao priredbe i nastupe stranih grupa, zbog okupqawa najvi|enijih Beogra|ana i stranaca. Po izbijawu Srpsko-turskog rata 1876, hotel je privremeno pret-voren u ratnu vojnu bolnicu, u kojoj je predano pomagala i radila na zbri-wavawu rawenika kraqica Natalija, sa ~lanicama @enskog dru{tva (prete~e Kola srpskih sestara), ~iji je bila pokroviteq. Tokom rata, ovde su odsedali i strani novinari, a 1902. je tu odr`an Novinarski kongres. Tokom Velikog rata, hotel je o{te}en, kao i tokom Drugog svetskog rata i {estoaprilskog bombardovawa. Zaposele su ga nema~ke okupacione snage, a docnije i jedinice Crvene armije. Posle rata, zgrada je ustupqena Narodnoj biblioteci Srbije, koja se ovde nalazila do 1967. Potom su je koristili Akademija za pozori{te, film, radio i TV, kao i Filozofski fakultet. Od 1975, po~eli su konzerva-torski radovi i adaptacija prostora za potrebe Biblioteke grada Beograda, koja se i danas nalazi u ovom zdawu. Zgrada je najve}im delom zadr`ala svoj prvobitni izgled i veli~inu. (Nastavak na slede}oj strani...)

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

200

U NEDEQI 13. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 26.(13) Sveti mu~enik Ipolit (Odanije Preobra`ewa)27.(14) Sveti prorok Mihej (Pretprazni{tvo Uspenija)28.(15) Uspenije Presvete Bogorodice - Velika Gospojina29.(16) Nerukot.Obraz G.I.Hrista; Sv.Jevstatije; Prep.Roman; Prep.Rafailo Banat.30.(17) Sveti mu~enik Patroklo; Sveti mu~enik Miron31.(18) Sveti mu~enik Flor; Prepodobni Jovan Rilski01.(19) Sveti mu~enik Andrej Stratilat

(Nastavak sa prethodne strane) Za ovo zdawe se vezuje i jedan od najneverovat-nijih doga|aja u istoriji Beograda. Naime, u rano prole}e 1896, popravqan je krov na Srpskoj kruni, a tih dana je u prestonici duvala i izuzetno jaka ko{ava. Kada je nai{la i ki{a, majstori su prekrili krov velikom ceradom. U kwizi Spomenar o starom Beogradu, kwi`evnik Nikola Trajkovi} je pisao o ovom, u svoje vreme ~uvenom, doga|aju. U trenutku kada se na krovu zatekao samo jedan ~ovek, majstor Stojan, ko{ava je udarila tako sna`no da je podigla u vazduh i ceradu i Stojana. Ko{ava je nosila zaprepa{}enog majstor-Stojana na ceradi kao na ~arobnom }ilimu, prenela ga preko Save i spustila ga na podru~je tada druge dr`ave, a dana{weg Novog Beograda, negde kod To{inog bunara. ^udom Bo`ijim, majstor-Stojan je ostao nepovre|en, ali toliko pre-stravqen da nije mogao da se povrati od {oka. Austrougarski grani~ari, koji nisu trpeli nelegalne prelaske granice, i sami zate~eni ovakvim doga|ajem, pustili su unezverenog majstor-Stojana da se vrati ku}i, zajedno sa spakova-nom ceradom...

U utorak, na

Uspenije Presvete

Bogorodice, Sveta

Liturgija po~iwe u 9:00.

Jedan duhovni zapis kazuje da, u manastiru Visoki De~ani, postoji freska Majke Bo`ije, sa prelepim natpisom i

`ivotnim putokazom svima nama. Presveta Bogorodica se obra}a Hristu re~ima:

“Sine, pomiluj qude Svoje”. Natpis je ispisan dvema bojama: Bogorodi~ine re~i su

ispisane tamnijim slovima, a Hristove re~i, na svitku, crvenom bojom. On odgovara Majci: “Zgre{ili su”.

Ona moli: “Ali, Ti ih pomiluj...” Hristos odgovara: “Ne kaju se...”

Majka Bo`ija moli: “Mene radi, Ti ih pomiluj!” Hristos ka`e:

“ZBOG TVOJIH MOLITAVA, POMILOVA]U IH...”