SA FORUMA O SORTAMA

Zita se dele na prava tj. strna, i prosolika zita. Ovde ce biti reci o pravim zitima.Prava tj. strna zita pripadaju familiji Poaceae-trave, subfam. Pooideae. U njih spadaju Psenica, jecam, ovas, raz, i tritikale (psenicno-razani hibrid).Prava zita se razlikuju od prosolikih (npr. kukuruz, proso, riza, sirak,...) i po klimatu- To su biljke umereno-kontinentalnih klimatskih podrucja. Gaje se kao ozime, i kao prolecne, ali u gustoj setvi. Dok prosolika zita vise vole topliji klimat, i gaje se kao usevi prolecne setve, i vecina ih se seje sirokoredo.Prava zita klijaju sa nekoliko primarnih korencica, a prosolika samo sa jednim. Stablo pravih zita ima manji broj clanaka i suplje je u sredisnjem delu, dok prosolika imaju znatno vise clanaka, i ispunjena su u sredisnjem delu osnovnim tkivom-parenhimom.Prava zita imaju roscice-aurikule (sem ovsa), a prosolika nemaju.Cvast pravih zita je klas (osim ovsa-tu je metlica) a u prosolikih je klip, metlica, kalsolika metlica.Plodovi pravih zita imaju brazdicu po sredini s trbusne strane, a prosolika to nemaju.Prava zita imaju vece potrebe u vodi, a manje u toploti, a prosolika obratno (sem rize). Po fotoperiodskoj reakciji biljke dugog dana su prava zita, a biljke kratkog dana su prosolika zita.Psenica je samooplodna vrsta.Dve najznacajnije nama su Triticum durum-tvrda i Triticum vulgare-obicna (meka) psenica.Psenica ima dve forme-aristatum tj. osate i muticum-tj. bezoosne, a postoji I prelazna forma –semiaristatum.

Naziv psenice koju mi koristimo najcesce, je :

Triticum aestivum ssp. Vulgare forma muticum var. lutescens-meka (obicna) psenica.

Triticum durum-tvrda psenica:

Triticum dicocum-Dvozrnac:

Triticum spelta-Krupnik:

Triticum compactum:

Triticum polonicum:

Ozima pšenica za svoj razvoj zahteva blage uslove, umerene zime. Stoga se ona najbolje gaji u umerenompojasu, i to izmeĎu 30-500 severne geografske širine. To je optimalni rejon za uspevanje ove biljke. Severno i južnood ove granice nalazi se njezin anektički rejon. To znači da se ona može gajiti nešto severnije (do 600 severnegeografske širine i južnije do 160 severne geografske širine severne polulopte) ali sa slabijim uspehom.Jara pšenica je malo zastupljena u optimalnim rejonima gajenja ozime pšenice. Ona se gaji uglavnom usurovim ekološkim uslovima. Razlog je u tome, što jara pšenica ima kratak vegetacioni period i što bolje podnosisušu i visoke temperature od ozime pšenice. Zbog toga se ona gaji u većoj meri na severu zemljine kugle i u suvimkontinentalnim oblastima. Krajnja granica gajenja jare pšenice je na 670 severne geografske širine (Norveška), a najužnoj zemljinoj polulopti se gaji do krajnjih granica Australije, Južne Amerike i Afrike.U pogledu nadmorske visine, gaji se i do 4.000 m (Azija), a kod nas i u Evropi uspeva na 1.100 m n.v.Da bi smo bolje razumeli zašto pored ostalog postoje razlike u rasprostranjenosti izmeĎu ozime i jareforme pšenice, dat ćemo kratki opis njihovih morfoloških, bioloških razlika i razlika u načinu gajenja.Ozima pšenica daje veće prosečne prinose od jare pšenice od čega proizlazi njezin opšti značaj. Pored toga,ozima pšenica daje i stabilnije prinose.

Ozima pšenica se seje u jesen a prezimljuje u fazi od klijanaca do bokorenja, dok se jara seje rano uproleće. Ozima pšenica jače bokori i ima duži vegetacioni period od jare. Ozima je znatno otpornija na nisketemperature i ima duži stadijum jarovizacije. MeĎutim, jara pšenica je znatno otpornija na sušu kao i na visoketemperature a ima i kvalitetnije zrno i brašno.

Uveliko je vreme setve ozimih strnih zita. U jesen se seju culture koje podnose, ali I zahtevaju za svoj razvoj deo zivota u uslovima niskih temperature, kako bi prosle tzv. Kaljenje, I postale kasnije sposobne da iz vegetativne predju u generativnu fazu I donesu plod, odnosno zrno ili krupu. U jesen se vrsi setva ozime razi, ozime psenice, ozimog jecma, i ozimog ovsa. Rok setve zavisi od spoljnih temperatura zemljista i vazduha, a i od vlaznosti zemljista. Ako niste u mogucnosti da ispostujete rok setve, vec kasnite, onda se biraju sorte vece ozimosti.Na nasem podrucju ustaljeno je misljenje da je optimalni rok za setvu ozime psenice druga dekada oktobra meseca.U jesen se najranije setva vrsi kod ozime razi i ozimog ovsa, i to jos u septembru mesecu, a svako kasnjenje kod njihove setve za posledicu ima opasnost od izmrzavanja.Ozimu psenicu i ozimi jecam treba posejati tokom oktobra, a najdalje do 10-og novembra. Kasnija setva smanjuje prinos, a povecava troskove semena, jer deo semena propadne. Setva se izvodi kad je zemljiste umerene vlaznosti, jer po suvom zemljistu imamo losu klijavost, i redak usev kao posledicu toga, a po prevlazenom zemljistu otezava se rad traktora i prikljucnih masina, a i narusava se struktura zemljista.Pre setve seme obavezno treba zastititi od patogenih gljiva i prouzrokovaca bolesti.

Vecina zita ima nezno stablo. Usled vetra, kise, grada,...ono poleze po zemlji, usled cega se smanjuje prinos i kvalitet. Glavni uzrok poleganja je nedovoljna osvetljenost biljaka. Ona se obicno javlja u pregustom usevu, kada biljke jedna drugoj bivaju konkurencija. Donje internodije se izduzuju i postaju tanke i neotporne , pa stoga nisu u stanju da odrze biljku sa klasom. Takvom usevu dovoljan je i vetar da dovede do poleganja.Do poleganja cesto dolazi i usled jednostrane i preterane upotrebe azotnih djubriva. Biljke hranjene azotom bujno rastu, ali su neotporne na poleganje i prouzrokovace bolesti, jer su im celijski zidovi meki.Losa obrada je takodje jedan od uzroka poleganja. Na losijim zemljistima razvija se plici koren koji nije u stanju da drzi biljku.Sklonost ka poleganju imaju sva strna zita. Poleglo zito moze se delimicno i samo podici pomocu lisnog kolenca.Neki proizvodjaci koriste preparat na bazi CCC (hlor-holin-hlorid) koji dosta sprecava poleganje u psenice. Upotrebom CCC-a stablo se skracuje za 20-tak % , a time se povecava cvrstoca.

Nekada-pre drugog svetskog rata su se gajile stare populacije i primitivne sorte. One su koriscene za ekstenzivnu proizvodnju, i u intenzivnim uslovima ne bi se mogle odrzati. Tu treba pomenuti Banatku koja se gajila na podrucju Vojvodine. Medjutim lako je polegala. Prinosi su joj bili dosta niski, ali su bili stabilni, a kvalitet brasna jako dobar. Druga stara sorta koju treba pomenuti jeste Bankut. Takodje gajena u Vojvodini pre uvodjenja visokorodnih sorti.Obe sorte su ozime, a prinosi su im oko 1,5-2t/ha.Od starih treba pomenuti i Skoricevu (Osjecku) sisulju, Rumunska crvenka, Novosadska 1439/3, Krusevacka 22,...

Sa pocetkom intenzifikacije poljoprivrede uvezene su pojedine visokoproduktivne sorte.Jedna od tada naj- poznatijih sorti posle drugog svetskog rata bila je uvezena Italijanska sorta „San pastore”. Sorta bez osja visine oko 100-115cm. Otporna na mraz, a srednje otporna na poleganje, umereno otporna prema rdji, a dobro prema ubrzanom zrenju. Mana joj je sto se lako osipala. Ne treba zaboraviti ni Italijansku sortu „Leonardo”-kojoj je jedan od roditelja upravo bila prethodna sorta. Tako su se povrsine pod njom povecavale na racun smanjivanja povrsina pod sortom San pastore, jer je Leonardo davao veci prinos i bolji kvalitet.Od tadasnjih Italijanskih sorti koje smo gajili moze se spomenuti i sorta Libelula. To je sorta otporna na poleganje, jer je visine oko 80cm. Neke od Italijanskih sorti su i Est motin, Fortunanto,...

Poljoprivredni proizvodjaci su u to vreme dosta gajili i Francusku sortu « Etual d suazi » (Etoile de choisy). Srednje rana. Visoka 110-120cm. Vrlo je otporna prema mrazu i osipanju. Medjutim zbog osetljivosti na poleganje brzo je smanjena njena proizvodnja.

Sezdesetih godina iz Rusije su uvezene neke sorte medju kojima posebno treba istaci sortu Bezostaju. To je sorta koja je kasnije posluzila i nasim selekcionerima u stvaranju nasih visokorodnih sorata. Bezostaja je srednje visoka, srednje dugih belih klasova bez osja, a na samom vrhu nalaze se izrasline u vidu osja

duge oko 2,5cm. Zrno je krupno, crvene boje. Kvalitet A1-A2. Veoma otporna ka mrazu, rdji, poleganju i osipanju. Visokih i stabilnih je prinosa.

Od ostalih Sovjetskih sorti, tu su bile sorte „Lutescens 7”, « Mirinovska 808 »,…

Prva nasa sorta bila je « Hibrid 013 ». Stvorena je 1964god, a selekcioner je A. Djokic. Ona ima klas 7-9cm sa belim osjem. Visine je 90-100cm. Otporna ka negativnim temperaturama, i prema susi. Otpornost ka poleganju zadovoljavajuca. Kvalitetna grupa B1-B2.Iste godine priznata je i sorta Vuka, zatim Backa, Panonija, i Brkulja 4. Tako je zapocet ogroman rad na selekcionisanju novih visokorodnih sorti psenice.Vuku je stvorio J.Potocanec. Ona ima dug klas bele boje, bez osja. Zrno krupno, belo, ne osipa se. Kvalitet C1. Dosta otporna prema poleganju i niskim temperaturama. Dobro je uspevala u vlaznijim uslovima.Backa-sortu je stvorio S. Borojevic.Visoka oko 65-95cm. Klas dug oko 7-9cm, bez boje i bez osja. Zrno krupno, crveno. Kvalitetna grupa B2-B1. Vrlo je otporna na poleganje. Otporna ka negativnim temperaturama. Panonija je sorta koju je stvorio S. Borojevic. Visoka oko 70-105cm. Klas beo, dug oko 7cm. Zrno srednje krupno, crveno. Kvalitetna grupa B1-A2. Vrlo otporna ka negativnim temperaturama i poleganju. Brkulja 4 (Novosadska 4) je sorta koju je stvorio S. Borojevic. Ona je niskog stabla 70-95cm. Klas beo. Osje dugo 6-7cm. Zrno srednje krupno, crvene boje. Kvalitetna grupa C1-B1. Otpornost prema negativnim temperaturama i bolestima dobra, a ka poleganju vrlo dobra.

Selekcijom psenice u nasoj drzavi bave se danas brojne ustanove. Institut u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet u Zemunu (prvu sortu psenice selekcionisao-tj. Hibrid 013), Zajecarski institut, PKB, Kragujevacki institut.