UNIVERZITET U NOVOM SADU

POLJOPRIVREDNI FAKULTETDepartman za voarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzanu arhitekturu

Student: Ivana ulibrk 18/2004H

Mentor: prof.dr Vladislav Ognjanov

RUA KAO VONA VRSTA

Diplomski rad

Januar, 2013.

SADRAJ

1.UVOD................................................................................................................3

1.1. POREKLO DIVLJIH RUA I NJIHOVA ULOGA U STVARANJU GAJENIH RUA..........................................................................................4

1.2. Sistematsko mesto roda Rosa sp................................................................5

1.2.1. Divlje vrste roda Rosa sp............................................................................5

1.2.2. Gajene ukrasne rue ..................................................................................10

2. MATERIJAL I METODE RADA.........................................................................14

3. REZULTATI RADA I DISKUSIJA..................................................................... 15

3.1. Osobine biljke rue Rosa sp........................................................................15

3.1.1. Morfoloke karakteristike vegetativnih organa.............................................15

3.1.2. Morfoloke karakteristike generativnih organa ............................................16

3.2. HEMIJSKI SASTAV PLODA .........................................................................19

3.3. ETNO- BOTANIKI ZNAAJ RUE..............................................................20

3.3.1. Znaaj u kulinarstvu....................................................................................21

3.3.2. Znaaj u kozmetici .....................................................................................25

3.3.3 Znaaj u araniranju ..................................................................................26

3.3.4. Sorte rua sa kombinovanom upotrebom ...................................................27

3.4 PODIZANJE PROIZVODNOG ZASADA RUE ............................................. 28

3.4.1. Izbor vrste ili sorte .....................................................................................28

3.4.2. Nabavka setvenog ili sadnog materijala .....................................................29

3.4.3. Naini podizanja zasada ............................................................................29

3.4.4 Izbor uzgojnog oblika i gustine sadnje ........................................................29

3.4.5. Mere nege zasada .....................................................................................30

3.5 BERBA I PRERADA IPURKA ..................................................................... 31

4. ZAKLJUAK ...................................................................................................33

5. LITERATURA ..................................................................................................34

1. UVODRua je drvenasta bunasta biljka iz familije Rosaceae. Spada meu najstarije ukrasne cvetnice koje je prihvatio ovek. Rua se od davnina koristi u hortikulturi, prvenstveno zbog svojih lepih i mirisnih cvetova, raznolikog habitusa ili granica sa plodovima od sorti koje su namenjene araniranju. Zahvaljujui selekcionerima i zaljubljenicima ove vrste, prela je okeane i kontinente, sjedinjujui u novim sortama sve svoje najbolje osobine i kvalitete, tako da danas imamo na raspolaganju preko 3000 sorti, sa razliitim izgledom, bojom i mirisom, habitusom i postajanjem trnova.

Rue su se u prvo vreme razmnoavale iz semena, poloenicama i deljenjem bokora. Dolazilo je do meusobnih ukrtanja, ali pravog smiljenog rada na njihovom oplemenjivanju je bilo tek poetkom 17-og veka. Kao polazna taka u nastanku svih plemenitih-ukrasnih rua je divlja rua (Rosa canina L.), veoma polimorfna vrsta sa velikim brojem podvrsta, varijeteta i formi. Rosa canina je izuzetno vana kao podloga za kalemljenje u komercijalnoj proizvodnji hibridnih rua.

Kako se u novije vreme sve vie poveava svest o vanosti lekovitih biljaka i vre razna istraivanja o lekovitim sastojcima odreenih biljnih vrsta, moe se rei da rua zauzima jedno od vodeih mesta po lekovitosti sa podjednakim znaajem kako u ishrani, tako i u kozmetici i industriji. Iz daleke prolosti saznajemo, po nalazima uvajcarskim sojenicama da je ipak jo ukameno dobabio poznat i omiljen kao pekmez. Njegova lekovitost spominje se uVedama, kao i delima staroislandske knjievnosti i mitologije. Divlji ipak je od davnina poznat u medicini i u ishrani, pa je nekada sluio kao hrana siromanim slojevima. I danas ga narod koristi za leenje zubobolje, bolesti bubrega,dizenterijei nesvestice. Neki narodi od ipka spravljaju kompote, salate, kolae, supe i druga jela. Jo sustari Rimljaniverovali da ipak leibesnilo, pa odatle i potie naziv biljke:Rosa canina. Rua ima veliki etnobotaniki znaaj, kako u tradiciji naeg naroda tako i u kulturama drugih naroda.

Etnobotanika = Etnos (gr. narod) + Logos (gr. znanost) = etnologija (nauka o ljudskim kulturama) + botanika (nauka o biljkama) = povezanost ljudi i biljaka Cilj ovoga rada je izuavanje genetike divergentnost vrsta roda Rosa sp. kao samonikle vone vrste. Poseban znaaj je dat etnobotanikom znaaju svih vegetativnih i generativnih delova biljke rue sauvan u tradiciji naih naroda i u kulturama drugih naroda. Iskonski nain povezivanja ljudi i biljaka rue kao visoko vredne samonikle vone vrste prikazan je i kroz....... farmakologiju, drvnu industriju i narodnu radinost. Krajnji cilj je ouvanje tradicije naroda sa naih prostora koja znai nerazdvojnu povezanost ljudi i rue. 1.1 POREKLO DIVLJIH RUA I NJIHOVA ULOGA U STVARANJU KULTURNIH RUA

Rua je nazvana kraljicom cvea jos od davnina. Prvi javni vrt sa ruama u Atini je osnovan 306. godine pre nove ere od strane Epikura. Krupan doprinos u gajenju i stvaranju novih sorti, dala je carica ozefina, Napoleonova ena, osnivanjem uvenog ruinjaka 1804. god nedaleko od Pariza u dvorcu Malmezan, gde je napravljena izuzetna kolekcija rua, iz svih krajeva sveta.

Divlje rue su se irile uglavnom iz dva pravca, iz Centralne Azije i iz Srednje Evrope. Iz Azije potiu: Rosa chinensis, Rosa multiflora, Rosa odorata, Rosa foetida, iz Srednje Evrope su bitne: Rosa canina, Rosa gallica, Rosa centifolia. Ukrtanjem tih vrsta poelo je stvaranje dananjih kulturnih rua. Znaajna vrsta dananjice je Rosa damascena - Damask rua, koja je nastala ukrtanjem vrsta Srednje Evrope 1780. god., iz njenih latica se dobija skupoceno ruino ulje. Rosa chinensis je imala veliku ulogu u stvaranju dananjih ajevki.

ema 1. ematski prikaz postanka dananjih kulturnih i modernih rua1.2. Sistematsko mesto roda Rosa sp.CARSTVO: Plantae

RAZDEO: Magnoliophyta

KLASA: Magnoliopsida

RED: Rosales

FAMILIJA: Rosaceae

PODFAMILIJA: Rosoideae

ROD: Rosa

SINONIMI: ipurak, ipak, divlja rua, pasja rua, epurika

Ime roda Rosa ovoj biljci dali su stari Rimljani, a ime vrste potie od latinskog caninus = pasji, jer se smatralo da je ipak delotvoran lek u borbi protiv besnila.1.2.1. Divlje vrste roda Rosa sp.Kod nas su najrasprostranjenije rue iz grupe Canina, kojih ima vie formi. Znaaj divljih rua je velik, pored njihovog znaaja u ishrani i medicini, divlja rua ima veliku ulogu u proizvodnji hibridnih- gajenih rua kao podloga. Vrlo je bitno koju emo divlju ruu odabrati kao podlogu na koju emo kalemiti. Podloga je ta koja treba da nam iznese, hrani plemenitu ruu u odreenim, ne uvek povoljnim zemljinim i klimatskim uslovima.

Postoji vie vrsta divlje rue:

Rosa canina

Rosa pollmeriana

Rosa inermis

Rosa pimpinellifolia

Rosa laxa

Rosa rugosa

Rosa multiflora

Rosa rubiginosa

Rosa pendulina

Rosa arvensis

Rosa sempervirens

Rosa canina i njeni varijeteti, najprilagoeniji naim klimatskim uslovima. Bujna, uspravna, obilno cveta od maja i donosi plod u septembru.

Sl.1 Rosa canina-cvet Sl.2 Rosa canina-plod

Rosa pollmeriana- snana i otporna, jak korenov sistem, pogodan za vreme sue. Otporna na bolesti, malo osetljiva na aavost.

Sl.3 Rosa pollmeriana-cvet

Rosa inermis- skoro bez trnja, dobra podloga. Skoro da nema lisnih bolesti. Nedostatak tendencija izbijanja neobuzdanih izbojaka.

Sl.4 Rosa inermis-cvet Sl.5 Rosa inermis-plod

Rosa pimpinellifolia (Burnet rose)- poreklom iz Centralne i Severne Evrope. Uspravnog stabla 20-140cm visine, moe da pokriva irok areal. Cvet krem-beo. Velika varijabilnost ploda u obliku od okruglog do izduenog, i u postojanju malja. Sl.6 Rosa pimpinellifolia-cvet Sl.7 Rosa pimpinellifolia-plod Sl.8 Rosa pimpinellifolia- maljav plod

Sl.9 Koncentrat Rosa pimpinellifolia i Rosa laxa Rosa laxa je bun visine do 2,5m. Cveta obino u julu, sazreva u avgustu-septembru. Sl.10 Rosa laxa-cvet Sl.11 Rosa laxa-plod

Rosa rugosa (japanska ruza) poreklom iz istone Azije, gde raste na obalama, ponekad na pecanim terenima. Interesantnog oblika lista i krupnih cvetova raznih boja. U jesen joj se lise oboji u uto. Plod krupan. Sl.12 Rosa rugosa-cvet Sl.13 Rosa rugosa-plod

Rosa multiflora- poreklo Japan i Kina. Penjaica, dobro podnosi kisela zemljita, ima moan korenov sistem. Dobra podloga, dekorativna.

Sl.14 Rosa multiflora-cvet

Rosa rubiginosa (rdjasta)- ima ruicaste cvetove i sloene listove, koji kada se rastrljaju miriu na jabuku.

Sl.15 Rosa rubiginosa- cvet Rosa pendulina (planinska)- dobro raste i u senci. Specifino izduenog ploda.

Sl.16 Rosa pendulina-cvet Sl.17 Rosa pendulina-plod

1.2.2. GAJENE UKRASNE RUE

Ukrasna rua se smatra najlepim darom prirode. Predstavlja nepresunu inspiraciju bojom, oblikom i mirisom. Mogu biti koriene kao elegantni bunovi, dodatak pergolama, kao rezan cvet, eminentni detalj u sredini svakog travnjaka. Predstavljaju svojevrsni ig svake bate.

ajevke ( Tea hybrida) Najveci broj sorti, najtraenije. Plemenite forme, pogodne za rezanje, najee mirisne. Visine do 1m, najee izmeu 60 i 80cm. Koriste se kao rezan cvet, za bate, parkove. Cvetaju od juna do jeseni. Veliki izbor boja, mirisa i oblika cvetova.

Sl.18 Rua ajevka, sorta- Black baccara

Mnogocvetne (R. Poliantha) Mnogo cvetaju tokom cele sezone u buketima, od juna do prvih mrazeva. Bokori su skroz pokriveni cvetovima i pogodne su za bate, javne povrine i terase. Obojeni snani utisci se postiu samo saenjem u masi jedne boje.

Sl.19 Mnogocvetna, sorta- Paganini

Penjaice (Climber rose) pogodne su za pergole, visoku cvetnu ivu ogradu, pokrivanje zidova.

Sl.20 Rua penjaica, sorta- Santana

Polegle (Cover rose) Razvijaju poleglo stablo puzave grane. Pogodne za pokrivanje tla na padinama, kamenim zidovima, u ardinjerama.

Sl.21 Polegla forma,sorta- Fairy

Grmolike (Shrub rose) Bujnog porasta, ne toliko visoke kao penjaice. bunastog oblika. Najjai estetski efekat se postie sadnjom u grupama kao ive ograde, ispred tamne pozadine etinara.

Sl.22 Grmolika forma, sorta- Rotelfe

Stablasice (R. cauliflora) Dobijene kalemljenjem na krunu, na visini od 1-1,2m. Kao plemka se mogu koristiti rue svih grupa, ak i puzavice. Dekorativnog, sveanog efekta. Primena za sadnju u saksije i ardinjere.

Sl.23 Rua stablasica, sorta- Fresia

Patuljaste (Mini)- Grupa najmlaih rua. Veoma niskog rasta, gust buni i sitni cvetovi. U toplijim predelima cvetaju i zimi. Koriste se za oiviavanje staza, cvetnih gredica, za sadnju na alpinetumima.

Sl.24 Patuljasta forma, sorta- Clementine

Nostalgine podseaju na starinske sorte i na engleske sorte. Imaju pun loptast cvet, izraenog mirisa, cvetaju obilno tokom cele godine.

Sl.25 Nostalgina, sorta- Walzertraumn2. MATERIJAL I METODE RADABiljni materijal za istraivanja sakupljen je u proizvodnom zasadu rue namenjen proizvodnji sveih plodova za preradu u mestu Sala Noajski, vlasnika Dostani Dragana i prirodnim populacijama R. laxa, brdo planinica kod Trstenika. Divlje vrste R. laxa, R. rugosa, R. pollmeriana i R. pimpinellifolia su prouavane na sejancima istih dobijeni iz semena sakupljenog u kolekcionom zasadu rasadnika Bek Antal, Borjad, Maarska. Pomoloki opis je raen na uzorku od 5 plodova iz cvasti, selekcija pomenutih diljih vrsta.Dimenzije ploda izraene su u milimetrima (mm), a merene su pominim merilom, odnosno ublerom, stepena tanosti 0,01mm.Masa ploda je izraena u gramima (g), a merenja su vrena na preciznoj automatskoj vagi TEHNICA, tanosti 0,01(g)

Boja pokoice i boja mesa je odreivana vizuelnom metodom.

3. REZULTATI RADA I DISKUSIJARua je drvenasta bunasta biljka, koja ima irok areal rasprostiranja u razliitim klimatskim uslovima. Sve rue, a ima ih vie stotina samoniklih divljih sorti, rastu u formi niskog ili visokog bunja od 20cm pa do 3m. Po nainu rasta razlikujemo uspravan i puzav, u zavisnosti sposobnosti izbojaka, da sami stoje ili im treba potpora.

U klimatskim uslovima nae zemlje ima nekoliko desetina formi samoniklih rua.Te samonikle rue rastu po umskim proplancima na ivicama ume, po livadama, kraj puteva, od niskih renih dolina pa do visokih planinskih regiona. Iz toga se moze videti da nije mnogo probirljiva na zemljite i da je prilagodjena razliitim klimama. Jedino ne voli jako zasenjena mesta i mrazne doline i u takvim uslovima ne uspeva.3. 1. Osobine biljke rue Rosa sp.3.1.1. Morfoloke karakteristike vegetativnih organaRosa canina L. ima oblik razgranatog grma. Maksimalne visine od 1-3m, izbojci su vitki, savijeni u obliku lukova, sa slabo izrazenim internodijama, goli, u poetku tamnozelene ili smee boje. Kratki izbojci su brojni na starijim granama. Stabljika sadri kukasto savijene trnove koji su pri dnu proireni. Kora glatka, tamnozelena esto i crvenkasta.

Listovi su naizmenini, neparno perasti, sastavljeni od pet, sedam ree devet, jajastih nazubljenih listova mreaste nervature. Lice lista je golo, a nalije sa retkim dlaicama. Lisna peteljka je bodljikava i sa zaliskom. Pupoljci su spiralno rasporeeni, sitni i smeteni malo iznad lisnih oiljaka. Oiljak opalog lista-uzak, koritast i ima tri sprovodna snopia.

Sl.26 Rosa canina Sl.27 Rosa canina-trn Sl.28 Rosa canina-list 3.1. 2. Morfoloke karakteristike generativnih organaKod vrste R. pollmeriana plod ipak je oraica eliptinog oblika, duine ploda 1,9-2,3cm, irine 1,2-1,5cm, svetlo crvene boje (Tab. 1), dok je kod vrste R. laxa duine 1-3cm, irine oko 1,5cm, izduenog oblika, u zrelom stanju narandaste boje i sjajne povrine, kod vrste R. pimpinellifolia, plod okrugao, plavo- crne boje, a kod vrste R. rugosa plod je okrugao, svetlo crven i prosene duine od 2-2,3cm, irine 1,8-2,2cm (Tab. 2). Na vrhu ploda se uoavaju ostaci tuka. Plod se javlja istovremeno sa cvetanjem kada je zelene boje, sazreva u septembru-oktobru i dugo se zadrava na granama, ponekad doeka i nove cvetove. Plod se nalazi na drci, opkoljen proirenom cvetnom loom. Unutar ploda se nalazi puno semenki, veoma su tvrde, svetlo ute boje i obrasle brojnim dlaicama.Unutranji zid ploda je isto obloen dlaicama, koje su vrste i iljatih vrhova, pa su neprijatne u dodiru sluzokoe usta. Mesnati deo ipurka je prijatno slatko-kiselog ukusa, veoma cenjen za spravljanje velikog broja ukusnih proizvoda, znaajne nutritivne vrednosti.Tab. 1. Morfoloke karakteristike ploda selekcija divlje vrste Rosa polmeriana

Tab. 2. Morfoloke karakteristike ploda selekcija divlje vrste Rosa laxa, R. rugosa i R. pimpinellifolia

Ovim radom izdvojeno je dve selekcije Rosa laxa i dve u okviru vrste P. pollmeriana.3.2. HEMIJSKI SASTAV PLODA

Plod-ipak sadri velike koliine vitamina C, askorbinske kiseline, koja je kao to je poznato moni antioksidans, koji ima veliki znaaj u prevenciji virusnih i bakterijskih infekcija, kardiovaskularnih oboljenja i dr. Po bogatstvu vitaminom C, ipurak zauzima vodee mesto kako meu vonim tako i meu povrtarskim biljkama. ipkov vitamina C sadri bioflavonoide i druge enzime koji pomau njegovo asimiliranje. Pored vitamina C, sadri i vone kiseline 3% (limunsku i jabunu), 2,5% tanina, 12-15% ecera (fruktoze i glukoze). Semenke sadre dosta vitamina E, vit C, eterina i masna ulja, nezasiene i zasiene masne kiseline. U 100g sveeg ipurka ima 73g vode, 1,3g belanevina,1,7g masti, 22g ugljenih hidrata, 4g celuloze.

Uz vitamin C, ipak sadrzi i druge vitamine, od kojih su u najveim koliinama:A, B1, B2, K, P(bioflavonoidi) i vitamin E, kao i minerale: P, K, Ca, Mg, Fe, Zn, Cu, karotenoide i polifenole koji zajedno daju veliki antioksidativni kapacitet.Tab.3 Sadraj vitaminskog sastava, pektina i eera u ipurku i u plodu naih najeim vonim vrstamaBiljna vrstaVit. C mg/100g Vit. A mg/100g Vit. B2 mg/100g Vit. P mg/100g Vit. K mg/100g Pektin %eer %

ipurak1700 12-18 0,02 12 401012-15

Breskva13-20 0,5 0,05 - - -8-10

Jabuka2-30 53,2 0,02 12,5 981,28-11

ljiva10-17 211,3 0,04 - 113,5 -10-12

Vinja17-34 - 0,06 - - -10-12

Karakteristike kae

Slika

3.3. ETNO BOTANIKI ZNAAJ RUE3.3.1. Znaaj ploda u kulinarstvuDivlje vrste i hibridne ukrasne sorte rua, posebno sorte crvenih cvetova, pored svog estetskog znaaja, zatim uloge u ureenju vrtova, parkova i okunica, imaju i znaaj u kulinarstvu, kozmetici, i medicini.ipurak zbog svog bogatog vitaminsko-minerolokog sastava ima iroku upotrebu. Koristi se u domainstvu za spravljanje pekmeza, ajeva, sokova, kompota, likera, suenih plodova i dr. U industrijskoj preradi za pekmeze, marmelade, u smei sa preraevinama od raznog voa i sokova. Zbog velikog sadraja vitamina C i drugih vitamina, ima znaajnu upotrebu u farmaciji, medicini kao vitaminska droga sa osobinama diuretika, antiskorbutika, tonika, protiv bolesti zui i bubrega. Slui kao sirovina za ekstrakciju vit C, tablete sa vit C iz ipurka su kvalitetnije od tableta sa vit C dobijenim hemijskom sintezom.

Potrebno ga je brati odmah po pojavi crvene boje jer u toj fazi sadri najveu koliinu vitamina, posebno vit C. I seme ipurka ima svoju upotrebu, zbog velikog sadraja masnog ulja, tamno crvene boje, koje se koristi protiv opekotina, dermatitisa, ekcema. Nalo je primenu i kao blag diuretik i laksativ kod oboljenja bubrega, i u domainstvu u osuenom i samlevenom obliku kao dodatak kafi, radi popravljanja ukusa i mirisa.

Sl.33 Dem od ipuraka

Sl.34 aj od ipuraka3.3.2. Znaaj latica u kulinarstvuRuin cvet je taninska droga, antiseptik, sadri galusovu kiselinu, galusov tanin, glikozid kvercetin, etarsko ulje, vosak, ecer boju i mineralne soli, tako da su latice, posebno crvenih sorti, nale primenu u spravljanju aja od ruinih latica, ruinog soka, sirupa, slatkog od ruinih latica, ratluka i elea.

Sl.35 Sok od ruinih latica Sl.36 Slatko od ruinih latica

Sl.37 ele od ruinih laticaTab.4. Izbor sorti rua za proizvodnju soka od latica na osnovu boje latica, mirisa cveta i otpornosti biljke na parazite

Kao najbolje za proizvodnju soka izdvojile su se sorte: ajevka Alain Sauchon- jarko crvene boje latica, njihovog velikog broja, opijajueg mirisa i izuzetne otpornosti, penjaica Rosarium Vetersen, velikog broja latica, tamno ruiaste boje, jakog mirisa i izuzetne otpornosti i takoe penjaica, sorta Rosendorf S., tamno crvene boje, neto manjeg broja latica od prethodno pomenutih sorti, jakog mirisa i izuzetne otpornosti. UPOTREBA CVETA I PLODA RUE- RECEPTI RUIN SOK- SIRUP

Koriste se rue jakog mirisa i crvenih latica. Latice staviti u tegle od 5l, treba da budu vie od polovine tegle, skoro do vrha. Dodati dva limuntusa i naliti vodom. Tegle poklopiti tacnom ili folijom, da ima vazduha i ostaviti ih na sunanom mestu sedam do deset dana, dok voda ne postane ruiasta, a latice izgube potpuno svoju boju. Procediti, zatim koliko litara soka ima toliko kg eera dodati, a moe i manje, izmeati i ostaviti da se eer istopi. Kasnije razliti u flae. Moe se sluiti sa krikom limuna i ledom. SLATKO OD RUINIH LATICA

Staviti 1l vode da provri i u nju staviti 60 dkg crvenih, mirisnih latica i kuvati 15 minuta. Voda e postati zelena, tada se doda oko 1kg eera i sok od jednog limuna. Zelena boja e se pretvoriti u boju rubina. Kuvati dok se ne zgusne, ali treba paziti da se ne prekuva. Izliti u tegle

RUIN SIRUP ZA PLUNE BOLESTI

Dve ake ne oteenih latica preliti sa 500ml vrele vode, ostaviti dva sata da se kuva na minimalnoj temperaturi, procediti i lagano zakuvati sa 0.5kg eera. Dobijeni sirup piti 2-4 supene kaike na dan. Lekovitost sirupa je izraenija ako se radi o divljim sortama rue. MARMELADA OD IPURKA

Uzeti 3kg ipka, oistiti vrhove, oprati ih i staviti u posudu sa vodom, i kuvati ih da dobro omekaju. Dok su topli, izpasirati ih, dodajui tople vode iz skuvanih ipuraka, da bi lake proli kroz presu. Kaastu masu dva puta procediti kroz sito zbog dlaica. Na 1l proceene kae dodati 500g eera i kuvati uz stalno meanje. Voditi rauna da se ne prekuva. Na ovu koliinu se dobiju tri tegle od 700g. LIKER OD IPURKA

Potrebno je 500g sveih ipuraka, 250g mirisnih, crvenih latica, 200g eera, 0,7l rakije.

ipurke iseckati i zajedno sa ostalim sastojcima sipati u teglu i dobro zatvoriti. Ostaviti est nedelja na toplom mestu uz svakodnevno mukanje. Filtrirati i sipati u flau. Pre upotrebe potrebno je da odstoji tri nedelje. MED SA IPURKOM

Potrebno je za 1kg smee: 900g meda, 100g ipurkove kae. Tean med, najbolje livadski, dobro izmeati sa ipurkovom kaom. Ovakva smea ipurka i meda zadovoljava u velikoj meri preporuene dnevne doze vitamina i minerala.

3.3.2. Znaaj u kozmeticiRuino eterino ulje je vrlo skupoceno ulje koje je sastavni deo parfema, krema i ampona.

Ruina vodica- nus produkt u sloenom procesu proizvodnje eterinog ulja. Najcenjenija ruina vodica se pravi od Damask rue- Rosa damascena, vrsta sa velikim brojem latica i intezivnim mirisom. Sl.38 Ruino eterino ulje

Sl.39 Ruina vodicaCvetovi koji se koriste u ove svrhe, se beru pre nego to se u potpunosti razviju, po suvom i toplom vremenu.

Vano je napomenuti da ne smeju biti hemijski tretirani cvetovi. I zbog toga su znaajne u primeni sorte otporne na bolesti, koje su priloene u tabeli br.4.3.3.3. Znaaj u araniranjuGranice sa plodovima- ipurcima divljih rua, su nale primenu u izradi vertikalnih i horizontalnih aranmana, venaca i mnogih drugih matovitih oblika. Za izradu aranmana najee se koriste granice sa plodovima od vrste Rosa multiflora jer obrazuje plodove na jednogodinjim granicama. Mogu se koristiti i granice drugih vrsta kao to je Rosa canina. Jedinstven proizvodni zasad ipurka za ovu namenu nalazi se u Boljevcu, a proizvod je potpuno izvozno orijentisan.

Sl.40 Granice sa ipurcima u aranmanima3.3.4. Sorte rua sa kombinovanom upotrebomModerne sorte batenskih rua, koje su poznate po svojoj izuzetnoj dekorativnoj primeni sa svojim habitusom i cvetovima, mogu da formiraju i plodove, ali je potrebno da imaju jednostavne ili polupune cvetove.

Plod- ipurak nastaje samo kod cvetova rua koje imaju pranike. Kod sorti koje imaju izrazito pune cvetove ne formira se pranik.

Meu ruama za leju koje obrazuju dekorativne plodove, istiu se Ballerina, Robin Hood i PiRo 3.

Ballerina- Mousna hibridna rua, u formi grma visine 90-120cm. Cvet beliasto-ruiast, intenzivnog mirisa. Dobro podnosi polusenku,otporna na bolesti.

Sl.41 Ballerina rose Sl.42 Ballerina rose- plodovi

Robin Hood- Mousna, mirisna rua, u formi grma visine 120-150cm. Cvet crvenkaste boje, prijatnog mirisa. Cveta neprestano est meseci.

Sl.43 Robin Hood rose

PiRo 3- Naziva se jos vitaminskom ruom, zbog velikog sadraja vitamina C u svojim sitnim plodovima. Sadrzi 1150mg vitamina C na 100g plodova. bun visine 100-150cm, cveta od maja do septembra. Cvet svetlo-ruiast.

Sl.44 PiRo 3 rose3.4. PODIZANJE ZASADA DIVLJE RUE

Kao sto je pomenuto, radi se o biljnoj vrsti koja je veoma adaptivna na mnoge uslove gajenja, tako da se rua moze uspeno gajiti i na loijim zemljitima uz odgovarajuu agrotehniku. Moe da uspeva na zemljitima na kojima jabuka, breskva i dr. vone vrste ne bi nikako ili vrlo slabo uspevale. Poeljna je sunana ekspozicija.Proizvoa posle opredeljenja o povrini zemljita pod zasadom, treba da odlui o sledeem:

1. Izboru vrste ili sorte2. Nabavci setveno- sadnog materijala3. Nainu podizanja zasada4. Izbor uzgojnog oblika i gustine sadnje3.4.1. IZBOR VRSTE ILI SORTE Za proizvodnju ipuraka za preradu u pekmeze najpogodnija je Rosa pollmeriana, za sokove od latica sorte Alain Sauchon- ajevka i penjaice Roarium Vetersen i Rosendorf S., a kao granica za araniranje Rosa multiflora.3.4.2. NABAVKA SETVENOG I SADNOG MATERIJALA

Podizanje zasada je mogue na dva naina: setvom semena divlje rue i sadnjom jednogodinjih sadnica. Setva semena se ree primenjuje, ali ako se na to odlui ,seme treba da je odreene istoe, 95% klijavosti, da nije starije od godinu dana i sa neophodnim atestom. ei nain je sadnjom jednogodinjih sadnica. Sadnica mora da poseduje dobro razvijen korenov sistem, visine 1m, debljine olovke, bez ozleda i oboljenja. Obavezan je dokaz o sortnoj pripadnosti. Cena sadnica je od 50-100din po komadu.

3.4.3. NAINI PODIZANJA ZASADA

PODIZANJE ZASADA SEMENOM

Obavlja se na pripremljenoj parceli, uzoranoj na dubini 30-40cm, naubrenoj stajnjakom 20-50 t/ha i mineralnim ubrivom 500kg/ha. Postavljaju se dve semenke na dubinu od 4-5cm, zatim se zagre zemlja na postavljeno seme u visini nivoa zemljita. Vreme setve je obavezno u jesen, zbog neophodnosti da seme proe stadijum jarovizacije. Niu tokom aprila-maja.

PODIZANJE ZASADA SADNICAMA

Obavlja se na parceli pripremljenoj na isti nain kao i za setvu semenom. Sadne jame treba da su dubine i irine 40cm. Pre postavljanja sadnica na mesto sadnje, vri se njihova priprema, koja obuhvata orezivanje jednogodinjih sadnica odsecanjem izdanaka do glave korena, kao i skraivanje korenovih ila na 15-20cm. Priprema se obavlja isti dan sa sadnjom.Sadnja se obavlja u jesen oktobra-novembra. Krajem marta, tokom aprila se javlja vei broj izdanaka. Na jednom broju se u maju javljaju cvetovi sa zaeem plodova. Prvi plod sazreva krajem avgusta poetkom septembra, kada se obavlja i berba. Berba se obavlja odsecanjem izdanaka sa rodom do glave korena, a ostavlja se pet, est ili sedam ne rodnih izdanaka, koji ce doneti rod u sledeoj godini. Divlja rua je u treoj godini u punoj rodnosti.3.4.4. IZBOR UZGOJNOG OBLIKA I GUSTINE SADNJEKod sadnje Rosa laxa preporueni razmak sadnje je 3,5m x 2m x 2 m, u dvoredu. Isti sistem dvoreda se preporuuje kod Rosa pollmeriana ali sa razmakom sadnje 4m x 2,5m x 2,5m zbog vee bujnosti biljaka.3.4.5. MERE NEGE ZASADA

Mere nege obuhvataju sledee agrotehnike zahteve:

1. Unitavanje korova

2. Svoenje broja izniklih biljaka na jedan izdanak, kod podizanja zasada setvom semena

3. Zatita od biljnih bolesti i tetoina

4. Prihranjivanje zasada

5. Navodnjavanje Unitavanje korovaObavezna mera, izvodi se po potrebi, vie puta godinje. Izvodi se mainski izmeu redova, a runo u redu izmeu biljaka.

Svoenje broja izniklih biljaka na jedan kod podizanja zasada setvom semenaObavlja se tako sto se ostavlja samo jedna, po pravilu najnaprednija biljka. Vreme uklanjanja suvinih biljaka je kad biljke dostignu visinu u porastu od 15-20cm. Mere zatite od biljnih bolesti i tetoinaObavezna mera narocito u prvoj godini. Simptomi oboljenja ili napada tetoine se obicno manifestuju na listu. Najea oboljenja su Ra lista, prouzrokova: Phragmidum mucronatum, Ruina lisna va- Macrosiphum rosae. Divlja rua se pokazala u velikoj meri otporna na veinu bolesti i tetoina. Prihranjivanje zasadaIzvodi se po potrebi, azotnim ubrivom 250-300kg/ha. NavodnjavanjeU prve dve godine, nije potrebno redovno navodnjavanje, ve po potrebi u uslovima vecih sua. U zasadima u punom rodu, isto po potrebi. Najefikasniji nain navodnjavanja je kap po kap.3.5. BERBA I PRERADA IPURKAipurak je za upotrebu u vreme punog zrenja. U uslovima umerene klime to je poetak septembra, pa sve do prvih mrazeva. ipurak je potrebno brati odmah po pojavi crvene boje ploda. Razlog je u tome sto ipurak u toj fazi sadri najveu koliinu vitamina, posebno vitamina C, koji se kasnijom berbom znatno gubi. Berba moe biti runa i mainska. Mogu se brati pojedinani plodovi, ali se berba znatno ubrzava seenjem rodnih granica pre skidanja plodova (Slika 45.)

Sl.45 Berba seenjem rodnih granica

Sl.46 Runa berba ipuraka Sl.47 Mainska berba ipuraka

Plod ipurka u naturalnom obliku je gotovo neupotrebljiv, zbog velike koliine iglica koje se nalaze u unutranjosti ploda, izmeu i na semenkama. Zbog toga plod treba da se podvrgne odreenoj primarnoj preradi, koja se uglavnom svodi na odstranjivanje semenki i iglica od mesnatog dela. Rezultat prerade je kaasti deo koji je pogodan materijal za razliite kvalitetne proizvode, kao sto su dzemovi, marmelade, sokovi, u poslednje vreme je interesovanje za ipurkov kau kao dodatak medu. Za kune potrebe prerada se uglavnom svodi na runo drobljenje i pasiranje. Industrijska prerada se obavlja pomou specijalnih maina za odvajanje semenki i iglica. Za korienje ipurka kao prehrambenog artikla u suenom stanju i za spravljanje ajeva, mora da se podvrgne suenju, koje se za manje koliine obavlja na zasenenom i promajnom mestu, u sloju ne debljem od 1cm, ili u posebnim suarama za potrebe prehrambene industrije.

Sl.48 ipurci u suari4. ZAKLJUAK

Rua - gajena, kao sinonim za lepotu i prefinjen peat u batama, vrtovima, parkovima i unutranjim prostorima ili u slubi lepote kao bitan sastojak kozmetikih preparata, zatim u drvnoj industriji za izradu predmeta razliitih namena, do ploda kod divljih sorti u kulinarstvu i farmakologiji u obliku vitaminskih suplemenata, ukazuje nam na njenu veliku vrednost koja u naoj zemlji ima duboke etno-botanike korene ali je danas dosta zanemarena.

U naim trgovinama se retko moe nai osueno meso ipka, a sirovina u proizvodima kao sto su marmelade, ajevi je uglavnom uvozna.Zanimljiva svojstva ploda, meu kojima se istiu profilaktika i prehrambena vrednost, otpornost na bolesti, tetoine i niske temperature, zatim iroko podruje mogueg uzgoja, svrstavaju divlju ruu u jednu od poeljnih kultura za uzgoj u buduim vonjacima.5. LITERATURA

[1] Jani, R. : Botanika farmaceutika, Slubeni list SCG, Beograd, 2004.

[2] Jani, R. : Sto naih najpoznatijih lekovitih biljaka, Nauna knjiga, Beograd, 1988.

[3] Proizvodnja rue na otvorenom polju i zatienom prostoru, asopis Povrtarski Glasnik, 2011.[4] Tucakov, J. : Leenje biljem, Rad, Beograd 1984.

[5] Svirev, B. : ipurak vama, Deo drugi: Gajenje divlje rue, Ruma, 2011.

[6] Svirev, B. : ipurak vama, Deo trei: Recepture, Ruma, 2011.

[7] Katalog, Rasadnik Topalovi, Lipolist-1955, Jesen 2012- prolee 2013.[8] indrak, Z., Jeremi, T., Barievi, L., Han Dovedan, I. : Frit quality of dog rose seedlings ( Rosa canina L)- Journal of Central European Agriculture, 2012.[9] http://www.hedgerowmobile.com/dogrose.html[10] http://www.biosan.rs/katalog/ruze.html | 3