Ивана Калановић Матурски рад

Распрострањеност

Фамилија ружа (Rosaceae) је једна од врстама најбогатијих и географски најраспрострањенијих биљних фамилија. Постоји око 3000 - 4000 биљних врста које спадају о ову породицу. Услед великог економског значаја биљака ове фамилије, човек је раширио њихове ареале на целу планету. Ову фамилију чине по многим карактеристикама веома разноврсне биљке. Њихову разноликост можемо уочити почев од животне форме (присутне су зељасте једногодишње и вишегодишње биљке, жбунови и дрвеће).

Поред велике разноликости, скоро је немогуће дефинисати ову фамилију и њене разлике од других фамилија. Неке основне карактеристике које је одвајају су присуство залистака, често назубљени листови, велики број прашника, нектарије које су добро развијене у основи тучка и прашника, постојање 1-2 семена заметка по локули, присуство цијаногених гликозида код већег броја представника.

Распрострањеност биљака из фамилије ружа

1

Ивана Калановић Матурски рад

Морфоанатомске карактеристике

Обухвата жбунове, шибље или зељасте вишегодишње, ређе једногодишње биљке. Листови су наиyменични, ређе наспрамни, листопадни или зимзелени. Залисци увек постоје, понекад су срасли са лисном дршком, остају или отпадају.

Цветови су двополни или једнополни, актиноморфни, појединачни или граде цимозне, гроздасте, метличасте или главичасте цвасти. Цветни омотач је најчешће двострук, ретко крунични листићи недостају. Чашичних листића има пет, ређе мање или више, најчешће су једноставни, често са спољном чашицом, зелени, претежно остају. Листића крунице има колико и листића чашице, поређани су по ободу цветне ложе, бели или обојени.

Прашника обично има много, ретко само 1 – 5, налазе се на ободу цветне ложе. Прашнички конци су слободни, најчешће кончасти.

Семених заметака 1 – 2, анатропни.

Плод може бити орашица, ахенија, сува коштуница, збирна орашица, збирна коштуница.

Класификација фамилије ( сортимент )

Rosaceae су подељене на четири потфамилије –

Rosoideae , Spiraeoideae ,

Prunoideae i

2

Царство: Plantae

Раздео: Magnoliophyta

Класа: Magnoliopsida

Ред: Rosales

Породица: Rosaceae

Ивана Калановић Матурски рад

Maloideae .

Основни таксономски критеријум за ову поделу је тип плода. Тако, представници потфамилије Rosoideae имају плод орашицу (ахенију), у потфамилији Spiraeoideae налази се мешак, у Prunoideae коштуница, а у Maloideae јабука (помум). Код појединих аутора налазе се и додатни критеријуми за издвајање потфамилија (основни број хромозома, фитохемијски карактери). Оваква, традиционална, подела на потфамилије је претрпела знатне измене после биохемијских и молекуларних филогенетских и систематичарских истраживања.

Spiroideae

Обухвата дрвеће, грмље или зељасте форме, са наизменичним, простим или сложеним листовима. Цветови су двополни, полигами или једнополни. Чашичних и круничних листића има по 5, ретко 4 или 6. Прашнока је 10 до много, распоређених у више кругова. Прашнични конци често су при основи срасли. Плодних листића је углавном 5, понекад 1 или много, могу бити слободни или међусобно срасли. Плод је мешак са 2 до много семена.

Врсте: Quilia saponaria, Spirea media, Spirea ulmifolia, Aruncus silvester, Sibirea laevgata........

Spirea media

Жбун висок 1 – 2 m са правим јаким гранама. Гранчице су у почетку длакаве, округле, жућкасте до смеђе, касније сиве, са кором која се подужно љушти. Пупољци су 1,5 – 2 mm дуги, пљоснати са 6 – 8 љуспи. Лишће је широко елиптично, заокружено на врху са клинастом основом. Лишће са гранчица је без цветова. Цвасти су многоцветне беле гроње. Цвета маја – јуна. Плод је мешак. Код нас је распрострањена по високим каменитим брдима и планинама. Гаји се по парковима као декоративна врста.

3

Ивана Калановић Матурски рад

Rosoideae

Обухвата грмове или зељасте вишегодишње или једногодишње биљке. У цвету има 4 – 8 латица, Гинецеум је апокарпан. Тучак је полимеран до мономеран, већином састављен из слободних карпела. Плод је орашица или коштуница. Ту спадају јестиве биљке попут купине, малине, јагоде које човек гаји. Има и украсних а и лековитих биљака као што је шипурак. Врсте: Rosa canina, R. Alpina, R. Pendulina, Geum pens, Fragaria vesca, Alchemilla vulgaris..

Rosa canina

Жбун од 1,5 – 2,5 m висок чије су гране повијене или усправне. Бодље су јаке, српасто повијене. Листови су голи, ретко по главној оси кратко длакави. Залисци су већином узани, по ободу жлездасти. Цветови се налазе у цвастима 3 – 5 , ретко су појединачни. Чашични листићи са доње стране су длакави, са горње већином голи, широко ланцетасти са бројним перастим додацима, после цветања су повијени и припијени уз плод рано опадају. Крунични листићи су бледоружичасти и краћи од чашичних. Плод је велики, 1 – 2 mm дуг, широко овалан, без жлезда, црвен. Ово је веома распрострањена биљка. Има лековито својство, богата је витамином Ц и користи се против дијареје.

Fraдaria vesca

Вишегодишња биљка 5 – 20 cm висока, при основи са розетом од листова. Ризом је ваљкаст, водораван или кос. Надземни део ризома покривен је изумрлим остацима

4

Ивана Калановић Матурски рад

листова и залистака. Из средине розете јављају се надземни пузећи изданци који се укорењују на чворовима. Стабљика је усправна, у доњем делу са стрчећим маљавим длакама. Листови су трочлани са врло дугачким дршкама. Цветови су најчешће двополни, смештени у сиромашне цимозне цвасти. Плод је збирна орашица, сочан је и богат шећером, црвене је боје.

Rubus idaeus

Висока је 100 – 150 cm. Стабло је усправно, ваљкасто, пепељасто, често снадбевено многобројним трнићима. Изданци избијају из адвентивних пупољака корена. Лишће је обично перасто сложено, састоји се из 5 – 7 листића или је некад трочлано, одозго глатко, одоздо бело и длакаво. Цветови су двополни, неугледни, већином оборени наниже, скупљени у цимозне цвасти на врху изданка или у пазуху горњих листова. Плод је јестив, црвене је боје.

Prunoideae

Обухвата листопадно, ретко зимзелено дрвеће или грмове. Тучак је монокарпан, плодник са два семена заметка. Плод је коштуница.Врсте: Prunus domestica, P. Armeniaca, P. Persica, P.avium, P. Cerasus...

Prunus domestica

5

Ивана Калановић Матурски рад

Жбун или дрво до 12 м високо. Код гајених врста гранчице су голе или длакаве, без трнова. Крошња уско или широко јајаста, дебла у старости су испуцала са тамно сивом кором. Листови су дуги 3 – 5 cm, елиптични, тупо тестерасти, голи и тамно зелени на лицу, сиво зелени и длакави на наличју. Цветови се јављају заједно са листањем (април, мај), обично по два. Крунични листићи су бели са зеленом нијансом. Плод зри од јула до септембра, коштуница је 2 – 7 cm дуг, пљоснато округао до издужено елипсаст, са бочном браздом, љубичаст, жут, бледо зелен, зелен, кисео или сладак. Плодови се једу свежи или се прерађују у пекмез и ракију (шљивовицу). Сушена шљива се користи против опстипација

Prunus avium

Листопадна дрвенаста биљка чији се истоимени плодови користе у људској исхрани. Најчешће је високо 20 m, са широком купастом крошњом, добро израженим деблом, доста реким хоризонталним гранамаи срцастим корењем. Дебло је у старости са сјајном, сиво-смеђом кором која која се може љуштити у хоризонталним тракама. Гранчице су голе, жуте или црвенкасто смеђе. Пупољци су јајасти, покривени тамно смеђим љуспама. Лишће при развијању сјајно, јајасто, елиптично, зашиљено на врху, клинасто или округласто при основи, двоструко тестерасто дељено. Цветови су скупљени у штитасте цвасти са 2 – 6 цветова, цвета у априлу – мају. Цветови су бели, при прецветавању ружичасте боје. Плод коштуница, зри јуна – јула,округласт, црвен или црн са сочним слатким или горким месом.

6

Ивана Калановић Матурски рад

Prunus armeniaca

Континентална, коштуничава воћка. Расте као жбун или ниско дрво са стаблом пречника 40 cm. Облик крошње је округао, понекад пљоснат. Кора стабла је тамно сива, уздужно испуцала. Младе гране и лисне дршке су често црвенкасте боје.Листови су овални дуги 5 – 10 cm са штаоићастим врхом, заобљеном базом и назубљеном ивицом. Цветови имају кратку цветну дршку па често имају изглед седећих цветова. Развијају се усамљено или у паровима, најчешће пре листања. Крунични листићи су беле до белоружичасте боје. Опрашује се помоћу пчеле. Плод је коштуница, зри од маја до јуна.

Prunus persica

Ниско дрво, високо 3 – 5 m са раширеним гранама и широком, умерено ретком крошњом. Младе гранчице су голе, црвенкасте. Кора старих стабала се љуспа. Пупољци су тупо купасти, појединачни или по 2 – 3, средњи даје листове а остали цветове. Листови су наизменични, ланцетасти, дуги до 16 cm, ка врху дугачко зашиљени, при основи широко клинасти, на лицу тамно зелени, голи а на наличју светлији, понекад длакави. Цветови се јављају пре листова, марта-априла. Плод је коштуница, зри у јуну и знатно касније у зависности од сорте и станишта.

Maloideae

Обухвата дрвећа. Тучак је подцветан и састоји се од 5 – 12 карпела. Карпеле су леђном страном срасле са зидом издубљене ложе. Плоднок садржи два ређе више семених

7

Ивана Калановић Матурски рад

заметака. Овде спадају јестиве и лековите врсте. Врсте: Cydonia oblonga, Malus domestica, malus silvestris, Pirus domestica, pirus communis, Sorbus domestica, Mespilus germanica, Crateagus monogyna...

Malus domestica

Дрво високо до 14m, са пречником близу 1m и кором љуспасто испуцалом у старости. Гране су обично раширене, образују широко, разгранату крошњу. Гранчице су длакаве. Пупољци цу обично са три видљиве љуспе, са белим или сивим длакама. Листови су јајасти са зашиљеним врхом, округлом или срцастом основом, тестерастим ободом, често набораном лиском, длакаво са обе старане. Цвета од априла до маја. Цветови су бели или ружичасри, налазе се на дугим петељкама. Плодови варирају по облику, крупноћи, боји. Зре од августа до октобра. Веома је гајена врста код нас.

Pirus domestica

Дрво високо до 20м са кором испуцалом у старости. Гране на младом стаблу су усмерене на горе, а на старијем раширене. Гранчице су јаке, црвенкасто-смеђе боје. Оне брзо оголе и буду сјајне. Листови су јајасти или елиптични, зашиљени на врху, плитко назубљени, тестерасти до готово цели по ободу. Цвета априла – маја. Плодови су крушкастог или округлог облика, врло различитог укуса и боје. Код нас је широко гајена. Користи се за прављење ракије – крушковаче.

8

Ивана Калановић Матурски рад

Cydonia oblonдa

Листопадни жбун или ниско дрво, неправилне крошње. Висока је 2 – 8 m. гранчице су без трнова, сивозелене, густо маљаве, касније голе. Листови су прости, наизменични, јајасти до широко елиптични, целог обода, са клинастом до слабо срцастом основом. Цвета априла – маја. Цветови су најчешће појединачни, бели или бледоцрвенкасти. Цветни омотач је петочлан. Плод је округао или крушколик, у младости маљав, жуте боје, веома миришљив. Зри у октобру – новембру.

Sorbus domestica

Дрво до 14m високо са израженим јаким деблом, округластом крошњом и дубоким корењем. Кора је у младости глатка, сивкасто-смеђа, касније око 2cm дебела, тамнија или уздужно пуца. Младе гранчице су сиве и длакаве, старије голе. Пупољци су јајасто купасти, затупасти, зеленкасти, смоласто лепљиви. Листови су непарно перасти. Цветови су бели у богатим вршним гроњама. Зрели плодови су меснати, крушколики или округли, жућкасто-зелени до црвенкасти. Зри у септембру-октобру.

9

Ивана Калановић Матурски рад

Malus silvestris

Обично ниско, ретко средње висине дрво са широко купастом, неправилном, светлом крошњом. Кора старих стабала је дебела до 1m, сива испуцала у танке љуспе. Вишегодишње гране су сиво-смеђе, а овогодишње маслинасто или тамно зелене, мало длакаве или голе, са трновима или без њих. Пупољци су ситни, готово голи, у почетку мало длакави. Листови су широко јајасти, елиптични или округласти, при основи широко клинасто или округласто до мало усечено, на врху кратко зашиљено, по ободу тестерасто назубљено, у младости длакаво, касније мање-више голо, на лицу светлозелено и сјајно а на наличју је блеђе и без сјаја. Цвасти су гроње са мало цветова. Плодови зре у августу-септембру,кисели су.

Mespilus дermanica

Листопадни жбун или ниско дрво које споро расте, до 6м високо. Кора је дебела, црвенкасто смеђа, у старости љуспасто испуцала. Гранчице сиво-длакаве, смеђе-сиве са трновима или без њих. Пупољци су тупо купасти, спирално распоређени. Листови су прости, издужени, широко ланцетасти са зашиљеним или тупим врхом и клинастом или заокругљеном основом. Цветови су појединачни на врховима гранчица, бели, крупни, цвета у мају. Плодови су округласто-крушкасти, мање-више купасти на основи жуто-смеђи, при сазревању меснати део угњили и постаје мекан и укусан.

10

Ивана Калановић Матурски рад

Crateдus monoдyna

Жбун или ниско дрво до 10m високо. Гранчице голе или мало длакаве, са трновима до око 1cm дугим. Пупољци су широко, јајасто-конични. Листови су врло варијабилни широко - јајасти,ромбично –јајасти или ромбично објајасти, са клинастом или равно сеченом основом. Цвасти су гроње, усправне, многоцветне, голе или расуте длакаве по основи, цветним дршкама и цветовима. Цвета у мају и јуну. Плод је широко јајаст или широко елипсоидан, тамно или светло црвен, по ободу са раширеним или повијеним чашичним листићима. Веома је распрострањена по шумама и живим оградама по селима.

Ендемизам

Постоје неки самоникли ендеми који се налазе на просторима бивше Југославије. Највише самониклих ружа има на Динарском кршу, где је познато близу стотину разних врста и подврста из рода Роса. Десетак њих су искључиви ендеми који се налазе искључиво на овом кршу, а то су углавном декоративне и отпорне биљке које успевају на сувим камењарима. Ендемичне врсте су: Rosa dinarica, R. dalmatica, R. malyi, R. portenschlagiana, R. liburnica, R. istriaca

11

Ивана Калановић Матурски рад

Literatura:

Flora SR Srbije IV Lečenje biljem – Dr Jovan Tucakov Sistematika I filogenija viših biljaka – Budislav Tatić, Vilotije Blečić

12