rodna jednakost rad i starenje

UVODJENJE RODNE PERSPEKTIVE U DRUTVA KOJA STARE

Da bi se odgovorilo na demografske i drutvene promene, treba voditi rauna o efektima politika o mukarcima i enama i svim generacijama. Ugraivanje rodnog aspekta je proces procene implikacija svake planirane akcije za ene i mukarce, na primer, zakonodavstva, politika i programa, pre njihove primene. To omoguava razvoj strategija u kojima su potrebe i iskustva koja se iskljuivo tiu ena i mukaraca sastavna dimenzija kreiranja, primene, praenja i evaluacije politika i programa. Uvodjenje problematike starenja i rodnog aspekta meusobno su povezani. Rodna nejednakost u starosti rezultat je akumuliranih nepovoljnosti u toku ivotnog veka.

pprreevvoodd:: MMiinniissttaarrssttvvoo rraaddaa ii ssoocciijjaallnnee ppoolliittiikkee RReeppuubblliikkee SSrrbbiijjee

PPoolliittiikkaa ssttaarreennjjaa Izvod

Izvod iz Politike starenja UNECE br. 2 novembar, 2009.

Rodna jednakost, rad i starenje

Obaveza br. 8. Strategije UNECE o starenju: Uvodjenje rodnog

pristupa u drutvo koje stari

SADRAJ: Uvodjenje rodne

perspektive u drutva koja stare

Veza izmeu uea radne snage i socijalne sigurnosti

Rodna nejednakost u starost

Rodno procenjeni penzioni sistemi

Podrka za lanove porodice koji neguju starije osobe

Uee na tritu rada Fleksibilnost rada Dnevna briga o deci Standardi kvaliteta deje

zatite Elementi koji obeshrabruju

uee na tritu rada: oporezivanje

Odsustvo sa rada za oeve Implikacije politike Kontrolna lista Literatura

UNECE United Nations Economic Commission for Europe | Working Group on Ageing | www.unece.org/pau | [email protected]

Posledice starenja stanovnitva su znaajne i dalekosene za sve oblasti drutva. Pitanja koja se tiu starenja stanovnitva se stoga moraju uvesti u sve oblasti politike da bi se drutvo i ekonomija uskladili sa demografskim promenama. Ovaj izvod iz politike o starenju stanovnitva razmatra mogunost da Vlade to sprovedu u delo, i sadri primere dobre prakse. Osim toga, prikazani su i naini na koje sve starosne grupacije mogu ravnopravno da uestvuju u kreiranju, primeni i proceni politika i programa o pitanjima starenja stanovnitva.

2

UNECE Policy Brief on Ageing No

Uvodjenje rodne perspektive u drutva koja stare

Potreba da se usvoji pristup u kojem se u obzir uzima itav ivotni tok kada se sagledavaju meusobne veze izmeu starenja i roda proistie iz shvatanja da se sadanja situacija starijih osoba moe razumeti pozivanjem na prethodni ivotni tok. To zahteva povezivanje drutveno-ekonomskog poloaja, uloga i odnosa koji nastanu kasnije u toku ivota sa prethodnim ivotom mukaraca i ena. U mnogim zemljama je ugraivanje rodnog aspekta ve utvren koncept; druge zapoinju nacionalne strategije za iskorenjivanje rodnih neravnopravnosti u svim generacijama. Kako ovaj Izvod iz politike sledi ugraivanje pristupa (rodnog i onog koji se tie starenja), mogu se u njemu nai informacije za kreatore politike koji su nadleni za brojna pitanja, npr. ekonomske i politike rada, porodine politike kao i politike namenjene ostarelim graanima.

Albanija

U julu 2006. Ministarstvo rada, socijalnih pitanja i jednakih mogunosti zapoelo je razvoj Nacionalne strategije o rodnoj ravnopravnosti i spreavanju nasilja u porodici (2007-2013) zajedno sa njenim Akcionim planom. To je pokazalo da je Vlada reena na ostvarivanje rodne ravnopravnosti u svim generacijama, sa instrumentom politika sinhronizovanim sa inicijativama graanskog drutva. Nacionalna strategija o rodnoj ravnopravnosti je proizvod meusobno povezanog i inkluzivnog procesa u kojem su uestvovale razne institucije vlade na centralnom i lokalnom nivou, graansko drutvo, neprofitne organizacije, interesne grupe, predstavnici politikih snaga u zemlji, predstavnici iz akademske oblasti i meunarodni partneri. Dokument je pripremljen uz uee svih subjekata, manjih i veih, koji se bave pitanjima rodne ravnopravnosti. Ovako iroko uee trebalo je da obezbedi nastanak dobro utemeljenog instrumenta, kao i da obezbedi da su plan akcije i intervencije u saglasju sa stvarnim potrebama i kapacitetima institucija zemlje. Cilj strategije je:

- Postizanje rodne ravnopravnosti u Albaniji kroz ugraivanje rodne perspektive u sve aspekte formulisane i primenjene politike. To znai da ene i mukarci ravnopravno uestvuju u drutvenom, ekonomskom i politikom ivotu zemlje, sa jednakim mogunostima za sve u uivanju prava i stavljanje njihovih individualnih potencijala u slubu drutva;

- Poboljanje zatite, uinka sudskog sistema i podrke za rtve nasilja u porodici, i vee fokusiranje na prevenciju reavanjem uzroka u korenu nasilja porodici i zlostavljanja.

Izvor: Republika Albanija; National Strategy on Gender Equality and Domestic Violence 2007-2010, Ministarstvo rada, socijalnih pitanja i jednakih mogunosti http://www.osce.org/documents/pia/2008/07/32216_en.pdf.

3


Veza izmeu uea radne snage i socijalne sigurnosti

Broj starijih ena vei je nego broj starijih mukaraca u svim zemljama UNECE regiona. ene e sa vie verovatnoe iveti u siromatvu i bie pogoene invalidnou ili ogranienom mogunou kretanja. ene su vie zastupljene meu onima koji ive smeteni u institucijama i u veem su riziku od zlostavljanja ostarelih. Mnoge starije ene su udovice i u ekonomski nepovoljnom poloaju usled malih primanja. Da bi formulisali odgovarajue socijalne politike koje e odgovoriti na ove izazove u starenju drutva, vano je u obzir uzeti u obzir rodne razlike. Finansijska i socijalna sigurnost ena i mukaraca u starosti povezane su sa tekuim i prolim ueem na tritu rada. Rodne razlike u drutveno-ekonomskom statusu delimino su ukorenjene u tradicionalnoj rodnoj podeli rada, gde mukarci nose primarnu odgovornost za izdravanje porodice tj. za plaeni rad a ene za neplaeni rad u kui i zatitu dece. To ima uticaj na sposobnost mukaraca i ena da akumuliraju prava na socijalnu sigurnost za doba kada e ii u penziju. Bez obzira na obiaje i tradiciju, poeljno je da i mukarci i ene budu u mogunosti da oblikuju svoj porodini i radni ivot u toku radnog veka na nain koji najvie odgovara njihovim linim potrebama bez rizika za sigurnost u starosti. Za oblikovanje politikog okvira za potrebe rodne ravnopravnosti u toku ivota, od znaaja su tri strategije. Prva, koja e da omogui i podstakne ene, posebno majke, na uee na tritu rada i izgradnju karijere na isti nain kao to to rade mukarci. Ovo bi, izmeu ostalog, doprinelo njihovom pravu na socijalnu sigurnost u starosti kao i na tekui penzioni sistem u njihovim zemljama. Druga, ene koje odlue da naprave pauzu u karijeri zbog obaveze odgajanja dece ili staranja o ostarelom lanu porodice treba da imaju socijalnu sigurnost u starosti. Rodno procenjen penzijski sistem bi ovakav razlog morao da nadoknadi. Trea, trebalo bi priznati da podrka od najbliih, od lanova porodica, oduvek ima znaajnu ulogu u staranju o starijim osobama i esto je najpoeljniji oblik staranja za one na koje se odnosi. Stoga radno sposobni lanovi porodice moraju da imaju mogunost da im se prui pomo kada se staraju za ostale lanove porodice. U kontekstu UNECE Regionalne strategije sprovoenja Madridskog meunarodnog plana akcije o starenju, takve politike i programi tiu se i obaveze br. 5 (Omoguiti tritima rada da odgovore na ekonomske i socijalne posledice starenja stanovnitva) i br. 8 (Uvoditi rodni pristup u drutvo koje stari).

4


Rodna nejednakost u starosti

Dobro je poznato da starenje stanovnitva napinje resurse za pruanje socijalne sigurnosti u starosti. Istovremeno, dostupnost resursa enama jo uvek se u mnogome razlikuje od stepena njihove dostupnosti za mukarce, a sistemi socijalne zatite esto ne idu dovoljno daleko u razmatranju rodnih razlika u nainu ivota jednih i drugih. Postoje tri mogua reenja koja treba razmotriti da bi se oblikovala rodna ravnopravnost u starosti:

Rodno procenjen i izbalansiran penzioni sistem Potencijalna podrka lanova porodice i neformalnih mrea Uee i doprinos radne snage u penzionom sistemu

Rodno procenjeni penzioni sistemi

U mnogim zemljama, penzioni sistem sastoji se od sistema tekuih penzija (tzv. PAYG sistem) i finansiranih sistema. Najuobiajeniji nain ureivanja penzija jeste sistem tekuih penzija, u kojem se sredstva za penzije pribavljaju kroz tekuu naplatu doprinosa a prava na penziju obino se akumuliraju tj. stiu kroz plaeni rad. Manje provedenog vremena na plaenom formalnom radu zbog neplaenog neformalnog staranja za lana porodice kod kue i tendencija da se radi sa nepunim radnim vremenom usled neodgovarajuih usluga deje zatite zajedno sa rodno raslojenim tritem rada doprinose da u ishodu ene imaju manje pregovarake moi i autonomije. Zbog toga ena ima sporadinu neodgovarajuu socijalnu zatitu, koja ih ostavlja bez dovoljno ili bez ikakve socijalne sigurnosti. Za sistem finansiranih penzija sredstva i usluge odreene su doprinosima. Rizik je u potpunosti ili veim delom (zavisi od sistema) na pojedincu, nasuprot PAYG sistemu, kod kojeg rizik snosi drava. Kao to nam postojea finansijska kriza pokazuje, sistemi finansiranih penzija mogu da budu nepovoljni za one koji zarauju malo ili proseno i za ljude koji pauziraju u karijeri. Da bi poveale ravnopravnost izmeu ostarelih ena i mukaraca neke Vlade moraju da procene svoje penzijske sisteme na osnovu inilaca kao to su trajanje radnog veka u toku ivotnog veka, rad sa punim ili nepunim radnim vremenom i radno okruenje, budui da ovi faktori ne moraju da budu isti za mukarce i za ene zbog obaveze staranja o lanu porodice. Javne politike treba da se pozabave ekonomskim efektima tradicionalnih uloga ostarelih ena na adekvatan nain i da garantuju da se vreme koje se provede u staranju o deci ili ostarelim roacima kojima treba nega jeste na adekvatan nain uzeto u obzir kada su u pitanju njihova prava na penziju. Meutim, i drugi faktori imaju ulogu u finansijskoj stabilnosti nacionalnih penzijskih sistema. Starosna granica za odlazak u penziju u Evropskoj uniji kree se od 57 godina u Italiji do 67 godina u Danskoj i na Islandu,1 to pokazuje kako su razliite finansijske obaveze sa kojima se suoavaju evropske drave u pogledu svojih starijih graana. Poto broj stanovnika koji su stariji od starosne granice za odlazak u penziju raste bre od onih koji su u radno

1 Eurostat: Statistische Bcher. Das Leben von Frauen und Mnnern in Europa. Ein statistische Portrt. Ausgabe 2008, p. 138. http://epp.eurostat. ec.europa.eu/cache/ITY_OFFPUB/KS-80-07-135/DE/KS-80-07-135-DE.PDF.

5


sposobnom dobu, javni resursi za penzije e opadati. U tom kontekstu, uee enske radne snage je od posebnog makro-ekonomskog znaaja.

U sistemu finansiranih penzija, nivo line penzije zavisi od iznosa koji se akumulira na linom penzijskom raunu, za koji se kupuje anuitet tj. iznos penzije. U mnogim zemljama koje imaju sistem finansiranih penzija, za mukarce i ene se koriste odvojene tablice za obraun anuiteta. Poto ene ive due, one mogu da imaju nie anuitete (manje mesene iznose) od mukaraca. Koje e se tabele koristiti kao i da li e se koristiti odvojene tabele za mukarce i ene odluuje ili privatna osiguravajua kua ili banke ili ovo pitanje regulie drava. U veini zemalja, zarade ena uvek su nie od zarada mukaraca, to stvara rodnu razliku u doprinosima koji se uplauju na line penzijske raune i rezultira manjim iznosima anuiteta ena nego mukaraca. Zakonima i propisima promovie se ravnopravnost plata da bi se smanjila neravnopravnost u ovom smislu. Meutim, manje zarade ena esto su rezultat njihovih eih pauza u karijeri u toku ivota. Pauze u karijeri ne samo da rezultiraju niim iznosima koji se isplauju, ve mogu da predstavljaju periode u kojima se uopte ne uplauju doprinosi u sistem finansiranih penzija. Dok ostaju kod kue da bi odgajale decu ili se brinule o lanu porodice kojem treba nega, drava moe da se postara da se doprinosi uplauju u sistem finansiranih penzija u ime osobe koja se stara o lanu porodice ili odgaja decu. Meutim, ovaj doprinos esto je utvren na minimalnom nivou. Zbog toga te osobe akumuliraju manje sredstava na svojim penzijskim raunima i primaju manje anuitete.

Procena rodnog uticaja penzijske reforme u Velikoj Britaniji Velika Britanija je uvela dva nova Zakona o penzijama, jedan u 2007. i drugi 2008, koji donose znaajne promene u sistemu dravnih penzija koje e poeti da se primenjuju od 2010. i kojim se formira nova, jeftina ema privatnih penzija za koje e ljudi moi da tede od 2012. (planirani datum poetka). Procenom rodnog uticaja analizira se verovatni uticaj ovih reformi na ene i mukarce koji tede za penziju. Zakonom iz 2007. uvode se brojne mere koje su kljune iz perspektive ravnopravnosti da bi se obezbedila pravednost za oba roda. Ovi faktori tiu se faktora radne snage (ene ponekad rade za manje firme koje imaju manje kapaciteta da obezbede usluge socijalne sigurnosti), faktori na radnom mestu (ene ee rade sa nepunim radnim vremenom) i trajanje rada (ene esto imaju krae radno vreme zbog obaveze da odgajaju decu ili se staraju o ostarelom lanu porodice). Kljuni aspekt ovih reformi jeste daj to e ivot koji se provodi u neplaenim obavezama staranja o drugome biti nagraen u penziji (u dravnom penzijskom sistemu) na isti nain kao i ivot proveden na radu. Izvor : Velika Britanija: Ministarstvo rada i penzija: Gender Impact Assessment of Pension Reform, 2006 http://www.dwp.gov.uk/docs/genderimpactassessment.pdf.

6


Sve ovo pokazuje da se oni koji se staraju o deci ili drugom lanu porodice, od kojih su danas veina ene, suoavaju sa elementarnim nejednakostima u sistemu finansiranih penzija. Jasno je da izmene ovih penzijskih sistema nisu dovoljne da bi se problem reio. Politike moraju biti usmerene na bazine uzroke rodne neravnopravnosti.

Podrka za lanove porodice koji neguju starije osobe

Porodina mrea i dalje najvie doprinosi u aktivnostima nege u regionu UNECE. ene su uglavnom te koje se ovim bave. I zaista, istraivanja pokazuju da veina ostarelih osoba vie voli da se za njih neko stara u porodici kod kue nego u nekoj od ustanova. Mogu se izraditi politike kojima e se lanovima porodice pomoi u nezi, na primer u dnevnim centrima ili centrima za terminalno obolele da bi lanovi porodice mogli malo da predahnu od nege. Porodina nega mogla bi da se zaraunava u penziju a lanovi porodice koji pruaju negu mogli bi da se obuavaju kako na struniji nain da pruaju negu. Istovremeno, moraju postojati i dopunske mere tako da ona ostarela lica koja ne mogu da dobijaju negu u porodinom okruenju ili nemaju lanove porodice koji bi mogli da bi im prue mogu na drugom mestu da dobiju strune usluge ove vrste.

Nemaka: Savezno penzijsko osiguranje. Sta odgajanja dece i uveavanje penzijskih iznosa akumuliranih u toku staa roditeljstva Majke i oevi roeni posle 1921. u staroj Saveznoj dravi, i od 1927. u novoj Saveznoj dravi, imaju pravo na sta namenjen odgajanju dece koji se obraunava kao i obavezni doprinosi u sistemu saveznog penzijskog osiguranja, a kojim ispunjavaju uslov za penziju ili im se poveava iznos penzije. Ovaj sta za odgajanje dece zaraunava se na (dodaje se na) ve postojei sta osiguranja koji tee uporedo (tj. na ime staa koji tee iz plaenog radnog odnosa) do najveeg limita koji se godinje usklauje a koji se primenjuje na celokupni sistem saveznog penzijskog osiguranja. Da bi se ublaio uticaj malih primanja usled trogodinjeg trajanja staa u kojem se odgaja dete, akumulirana penzijska prava osoba koje odgajaju decu a koja, dok su u plaenom radnom odnosu u toku prvih deset godina ivota deteta (roditeljski sta), zarauju zaradu manju od proseka zato to rade sa nepunim radnim vremenom zbog obaveze podizanja deteta, se uveavaju za potrebe obraunavanja penzije. Od etvrte godine deteta pa nadalje, doprinosi za penzije lica koja se podiu trogodinjake uveavaju se za 50% do maksimalnih 100% prosenih primanja. Shodno tome, lica koja podiu decu sa primanjima u iznosu od 2/3 prosene zarade stiu ista penzijska prava kao i oni sa prosenom zaradom. Lica koja podiu dete sa dvoje ili vie dece mlae od 10 godina uvek primaju maksimalni iznos naknade, bez obzira da li su u plaenom radnom odnosu i do koje mere. Od 2002. podizanje dece odraava se i na dodatnu naknadu koja predstavlja dodatak na ono to lica koja podiu decu primaju. Izvor: www.detuche-rentenversicherung-bund.de

7


Uee na tritu rada

Dugorono, unapreenje uea enske radne snage u toku itavog ivotnog ciklusa jeste kljuna mera koja treba da se preduzme da bi se poveala sigurnost ena u starosti. Ako e ene moi da akumuliraju sredstva za starost tako to e to poeti rano da rade, Vlade e imati manju potrebu da poravnavaju nejednakosti u socijalnoj sigurnosti u starosti. Obim do kojeg ene uestvuju u radnoj snazi takoe ima direktnog uticaja na makro-eknoomski razvoj. Ima raznih mehanizama za poveanje uea ena na tritu rada, od ega bi drutvo u celini imalo koristi. Potrebu za radnom snagom mogle bi da zadovolje ene koje sada ne rade zbog obaveze da odgajaju dete ili neguju starijeg lana porodice. Mnoge zemlje su predvidele kako e poveati uee ena na tritu rada. Da bi se obezbedili pozitivni uslove za uee ena na tritu radne snage, potrebno je u voditi rauna o sledeim aspektima: razvijenoj i fleksibilnoj infrastrukturi za deju zatitu, standardima kvaliteta deje zatite, spreavanju diskriminacije na osnovu roda i uznemiravanja na radnom mestu, veem ueu mukaraca u izvravanju porodinih obaveza i staranju i rodno procenjenom sistemu oporezovanja.

Austrija: Odsustvo sa rada radi nege terminalno obolelog

ili teko obolelog deteta

Odsustvo sa rada radni nege terminalno obolelog ili teko obolelog deteta uvedeno je u 2002. Lica koja pruaju negu umiruim lanovima porodice ili teko oboleloj deci mogu da dobiju odsustvo sa rada u trajanju od est meseci (za teko obolelu decu do devet meseci), a da istovremeno u potpunosti imaju naknade po osnovu zakona o radu i socijalnoj zatiti (odsustvo sa rada radi nege terminalno obolelog). To ide u prilog usklaivanju rada i porodinog ivota. Da bi se porodicama sa malim primanjima omoguilo da koriste ovu mogunost, uvedena je ema naknada za odsustvo sa rada radi nege terminalno obolelog ili teko obolelog deteta. Kriterijumi na osnovu kojih moe da se koristi ova mogunost jesu mesena primanja domainstva (bez porodinog dodatka, naknade za domainstvo, dodatak za dugotrajnu negu i dodatka za negu deteta) ne sme da bude vei od 700 EUR. Maksimalni meseni iznos jednak je prihodu koji nije mogao da se zaradi zbog odsustva sa rada radi terminalno oblolelog ili nege teko obolelog deteta.

Izvor: Republik sterreich; Bundesministerium fr Arbeit, Soziales und Konsumentenschutz: ARBEITSVERTRAGSRECHTS-ANPASSUNGSGESETZ: Die arbeitsrechtliche Absicherung der Sterbebegleitung, 14 a und b. http://www.bmask.gv.at/cms/site/attachments/5/2/7/CH0651/ CMS1232539947760/arbeitsvertragsrechtsanpassungsgesetz.pdf.

Republik sterreich; Bundesministerium fr Wirtschaft, Familie und Jugend: Novellierung des Familienlastenausgleichsgesetzes mit 1. 7. 2002 zum Hrteausgleich fr Familienhospizkarenz. http://www.bmwfj.gv.at/BMWA/Schwerpunkte/Familie/Finanzielle_Unterstuetzungen/

default.htm.

8


Fleksibilnost rada

Nedovoljna fleksibilnost trita rada moe znatno da utie na pitanja koja se tiu usklaivanja rada i porodinog ivota. Razliiti modeli radnog vremena mogu da pomognu enama da obavljaju poslove i izvravaju porodine obaveze prema svojim potrebama. Drava moe da pomogne da se pobolja slika o alterantivnim modelima radnog vremena u privatnom sektoru, npr. tako to e ustanoviti nagradu za preduzea i firme koje su blagonaklone prema porodici, i mora da obezbedi da se ak i tokom rada sa nepunim radnim vremenom akumuliraju prava na penziju. Jo jedan razlog zbog ega se ene ne vraaju na rad mogao bi da bude strah od suoavanja sa raznim vidovima uznemiravanja ili diskriminacije zasnovane na rodu na radnom mestu. Stoga se kroz razvoj boljih reenja u zakonima o zabrani diskriminacije mora postii napredak u razvoju radne sredine koja je prijateljski raspoloena prema pitanju roda.

Zakoni o zabrani diskriminacije u bivim socijalistikim zemljama Znaajni napredak ostvaren je kroz pripremu i usvajanje zakona o zabrani diskriminacije za koje se pretpostavlja da zabranjuju diskriminaciju na radnom mestu po osnovu roda. U Estoniji je, na primer, 2004. usvojen Zakon o rodnoj ravnopravnosti u kojem se definie direktna i indirektna diskriminacija kao i seksualno uznemiravanje; osim toga, zakonom se predvia da dravne institucije, lokalne vlasti i poslodavci imaju obavezu da unapreuju rodnu ravnopravnost. Zakon o rodnoj ravnopravnosti obavezuje organe i poslodavce da unapreuju ravnopravnost mukaraca i ena, ime se stvara dobra osnova za unapreivanje rodne ravnopravnosti. Sline odredbe predvia latvijski Zakon o radu (2001.). Napredak je ostvaren u Sloveniji, usvajanjem Zakona o radnom odnosu (2002.) i Bugarskoj usvajanjem Predloga zakona o zabrani diskriminacije (2003.). Cilj novih propisa jeste da se smanji diskriminacija zasnovana na rodu u svim oblastima ivota, ukljuujui na radnom mestu.

Izvor: Republika Bugarska, Ministarstvo rada i socijalne politike, Law on Protection against Discrimination 2003 www.mlsp.government.bg/equal/equalen/bglaw.asp.

Republika Estonija, Ministarstvo socijalnih pitanja, Sektor za rodnu ravnopravnost, 2004, Gender Equality Act (RT I 2004, 27, 181) https://www.riigiteataja.ee/ert/act.jsp?id=738642.

Latvian Labour Law, 2001,

http://unpan1.un.org/intradoc/groups/public/documents/UNTC/UNPAN018399.

9


Dnevna briga o deci Porodine politike i usluge dnevne brige o deci pruaju

mogunosti da mukarci i ene pronau posao na rodno-ravnopravnoj osnovi. Ekonomska i socijalna zatita i jednake mogunosti za oba roda da se zaposle i rade mogu imati znaajnu ulogu u odluci porodice koja se tie deteta. Razvoj visokokvalitetne infrastrukture deje zatite bitan je aspekt koji roditeljima omoguava da se dobro oseaju kada svoju decu ostave instituciji deje zatite.

Nemaka: Inicijativa za uspenije usklaivanje rada i porodinih obaveza u firmama: Audit Beruf und Familie (Revizija nad radom i porodicom) Nemaka vlada razvija mnogobrojne strategije za stvaranje podsticaja za firme i preduzea a kojima e se bolje uskladiti radne i porodine obaveze. Jedan od takvih programa je instrument za poslovodstvo Audit Beruf un Famile Revizija rada i porodice. Ova revizija, koju je inicirala i razvila jedna od najveih fondacija u Nemakoj, Herti Fondacija, u osnovi ima holistiki pristup u za porodicu pogodnim pravilima ponaanja prema zaposlenima. Revizija obezbeuje struno miljenje u vezi sa individualnim reenjima za firme i preduzea, i podrava i prati proces primene tih reenja. Reperi su na primer dobar dijalog izmeu poslovodstva i zaposlenih, pravo na mere pogodne za porodicu i korporativna kultura blagonaklona prema porodici. Firme i preduzea Vlada Nemake podstie tako to za takmienja u reviziji izdvaja sredstva. Osim toga, do 2009. sva savezna ministarstva e nastojati da dobiju sertifikat na osnovu repera revizije kao poslodavci koji imaju prijateljski stav prema porodici. Izvor: Savezno ministarstvo za porodina pitanja, starije graane, ene i mlade, http://www.bmfsfj.de.

10


Ostvarenje ciljeva iz Barselone o objektima i kapacitetima deje zatite za decu predkolskog uzrasta u EU. U martu 2002., Evropska unija je pozvala drave lanice da uklone prepreke za uee i tenje enske radne snage, uzimajui u obzir potrebu za kapacitetima deje zatite i u skladu sa nainima na koji se ona obezbeuje u svakoj zemlji lanici, obezbede do 2010. deju zatitu za najmanje 90% dece starosti od 3 godine do uzrasta kada poinje obavezno kolovanje kao i za najmanje 33% dece mlae od 3 godine. to se tie mlae starosne grupe (0-3), pet zemalja (Belgija, Danska, panija, Holandija, vedska) ostvarili su cilj iz Barselone od 33% obuhvaenosti, dok se jo pet (Francuska, Velika Britanija, Luksemburg, Portugalija, Slovenija) pribliavaju ovom zacrtanom cilju. U mnogim drugim zemljama treba jo mnogo toga uraditi da bi se ispunio ovaj zahtev vezan za kapacitete deje zatite. Dok je sedam zemalja (Kipar, Nemaka, Estonija, Finska, Irska, Italija, Latvija) doseglo srednji nivo obuhvaenosti (od 16 % do 26%), osam drava lanica (Austrija, eka, Grka, Maarska, Litvanija, Malta, Poljska, Slovaka) imaju stopu obuhvaenosti 10% i manje. to se tie dece od 3 godine do uzrasta kada poinje obavezno kolovanje, osam drava lanica (Belgija, Danska, Nemaka, panija, Francuska, Irska, Italija, vedska) premaile su cilj iz Barselone od 90% obuhvaenosti, dok se jo tri (Kipar, Velika Britanija, Holandija) pribliavaju tom cilju. Sedam drava lanica (Austrija, Estonija, Finska, Maarska, Portugal, Slovaka, Slovenija) imaju stopu obuhvaenosti koja je znatna ali jo uvek nije dosegla cilj, od 70% do 85%. Izvor: Komisija evropskih zajednica: Implementation of the Barcelona Objectives. Concerning Childcare Facilities for Pre- school-age Children, Brussels, COM(2008) 638. ec.europa.eu/social/BlobServlet?docId=604&langId=en.

11


Ne samo da samo postojanje kapaciteta za deju zatitu doprinose roditeljskoj odluci da ostave dete u dnevnom centru ili ak da imaju dete. Da bi se roditelji dobro oseali kada ostave veoma malo dete na staranje u vrtiu, ta institucija mora da ispuni standarde u pogledu odnosa izmeu broja zaposlenih i broja dece, nastavnog plana, zdravlja i bezbednosti i obuenosti personala. Davanje bebe ili male dece na uvanje i staranje u nekoj ustanovi deje zatite ne treba da bude opcija samo za one roditelje koji nemaju drugi izbor. Kapaciteti treba da budu takvog kvaliteta da pozitivno doprinose optoj dobrobiti deteta, prema standardima koji roditelji mogu da prue svojoj deci kod kue.

Elementi koji obeshrabruju uee na tritu rada: oporezivanje

Da bi se stvorili podsticaji da udate ene steknu pun radni sta ili se vrate na rad poto dobiju decu, nad nacionalnim poreskim sistemima mogla bi da se sprovede rodna procena. U mnogim zemljama se drugi lan porodice koji zarauje efektivno vie oporezuje nego jedini lan. Samo se u nekim zemljama (Finska, Grka, Maarska, vedska) drugi lan porodice koji zarauje i jedini lan se oporezuju jednako. U nekim zemljama razlika u oporezivanju vea je za one koji imaju nia primanja. Visoki porezi udatih ena tradicionalno su se obrazlagali postojanjem sistema oporezivanja zajednikog domainstva, u kojem prihodi drugog lana porodice koji zarauje podleu veim poreskim stopama zato to se prihodi prvog lana koji zarauje dodaju na prihode drugog lana koji zarauje. Udate ene se i dalje vie oporezuju uprkos prelazu ka odvojenom oporezivanju zbog toga to jo u mnogim sistemima postoje dodatak za izdravanog suprunika a na koji se gubi pravo ako oba suprunika rade, kao i zbog toga to su u nekim zemljama uvedene brojne mere porodinog oporezivanja.

12


Odsustvo sa rada za oeve

Na kraju, poeljno je ne samo da majke ve i oevi uestvuju u podizanju dece. Odsustvo za rada za oeve jeste bitno zakonsko sredstvo na raspolaganju dravama lanicama kojima se mukarci podstiu da odsustvuju sa rada da bi se starali za izdravanu decu i druge lanove porodice. Veim ueem mukaraca u podizanju dece smanjila bi se napetost koju mnoge ene oseaju u naporima da usklade radne i porodine obaveze, i doprinelo bi se tome da staranje o deci ili drugim lanovima porodice bude zajednika aktivnost.

Zemlje u regionu kojim se bavi UNECE imaju razliite zakonodavne okvire za odsustvo sa rada za oeve ili porodino odsustvo, a poeljno je da drave lanice mukarcima ponude ista prava i sigurnost koje proistiu iz porodinog odsustva kako i enama. Osim toga, drave lanice mogu da promoviu inicijative kojima se formira javno mnjenje u pravcu vee ravnopravnosti izmeu rodova, posebno u pogledu uea mukaraca u obavezama staranja.

Implikacije politike

Ukratko reeno, politike za dobrobit ena u starosti treba da budu usmerene na sve starosne grupe. Da bi se spreila pojava nejednakosti socijalne sigurnosti u starosti, vano je da drutva stvaraju poboljane uslove za usklaivanje rada i porodinog ivota. Meutim, ne odgovara potrebama svih porodica i enama da oba roditelja rade puno radno vreme i svoju decu vode u ustanovu deje zatite. Stoga je vano da drave lanice nau reenja za posledice nejednake akumulacije penzijskih prava, ako ene (ili mukarci) odlue da naprave pauzu u karijeri zbog starateljskog (neplaenog) rada. Da bi se ovaj cilj uspeno ostvario, preporuuje se uspostavljanje koordinacije meu svim oblastima politike i vladinih agencija koje se bave razliitim starosnim grupama i rade u razliitim oblastima politike.

13


Kontrolna lista: rodna ravnopravnost i starost

Glavne oblasti

Oblasti primene Kljuni elementii

Prilagoavanja radu sa nepunim radnim vremenom

Prilagoavanja pauzama u karijeri zbog obaveza staranja

Rodno procenjen penzijski sistem

Penzije

Prilagoavanja zaradama

Novani transferi

Penzioneri podupiru porodicu u radno sposobnom dobu

Deja zatita Zakonodavni okvir u propisima

o radu Finansijska pomo

Podrka preko lanova porodice

lanovi porodice u radno sposobnom dobu podupiru

stare lanove

Obuka

14


Zakoni i propisi o radu

Podsticaji privatnom sektoru za uvoenje fleksibilnih modela

rada

Fleksibilnost rada

Javno mnjenje

Jaslice

Obdanite

Infrastruktura dnevne deje zatite

kola

Odnos izmeu broja dece i

vaspitaa

Osposobljavanje za nastavnike,

vaspitae

Standardi kvaliteta deje zatite

Unapreenje nastavnih planova

Porezi

Naknade

Usklaivanje rada i porodinog ivota

Eliminacija elemenata kojima se obeshrabruje uee na

tritu rada

Socijalna sigurnost

15


Literatura

Albanija: National Strategy on Gender Equality and Domestic Violence 2007-2010, Ministarstvo rada, socijalnih pitanja i jednakih mogunosti. http://www.osce.org/documents/pia/2008/07/32216_en.pdf ; www.mpcs.gov.al/dpshb/.

Komisija evoprskih zajednica: Implementation of the Barcelona Objectives. Concerning Childcare Facilities for Pre- school-age Children, Brussels, COM(2008) 638. ec.europa.eu/social/BlobServlet?docId=604&langId=en.

Eurostat: Statistische Bcher. Das Leben von Frauen und Mnnern in Europa. Ein statistische Portrt. Ausgabe 2008. http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_OFFPUB/KS-80-07-135/DE/KS-80-07-135-DE.PDF .

Organizacija za eknomsku saradnju i razvoj (OECD): Babies and Bosses: A Synthesis of Findings for OECD countries. 2007. www.oecd.org/els/social/family .

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD): Female Labour Force Participation. Past Trends and Main Determinants in OECD Countries. 2004.

http://www.oecd.org/dataoecd/25/5/31743836.pdf.

Bugarska, Ministarstvo rada i socijlane politike, Law on Protection against

Discrimination 2003. www.mlsp.government.bg/equal/equalen/bglaw.asp.

Estonija, Ministarstvo socijalnih pitanja, Sektor za rodnu ravnopravnost, 2004, Gender Equality Act (RT I 2004, 27, 181) https://www.riigiteataja.ee/ert/act.jsp?id=738642.

Finska: Finland Family Policy: Brochures of the Ministry of Social Affairs and Health, 2006. http://www.stm.fi/c/document_library/get_file?folderId=39503&name=DLFE-7155.pdf.

Holandija: Ministarstvo zdravlja, zatite i sporta.2007. http://www.minvws.nl/en/themes/social-support-act.

Republik sterreich; Bundesministerium fr Arbeit, Soziales und Konsumentenschutz:

ARBEITSVERTRAGSRECHTS- ANPASSUNGSGESETZ : Die arbeitsrechtliche Absicherung der Sterbebegleitung, 14 a und b. http://www.bmask.gv.at/cms/site/attachments/5/2/7/CH0651/CMS1232539947760/arbeitsvertragsrechtsanpassungsge

setz.pdf. Republik sterreich; Bundesministerium fr Wirtschaft, Familie und Jugend: Novellierung des

Familienlastenausgleichsgesetzes mit 1. 7. 2002 zum Hrteausgleich fr Familienhospizkarenz. http://www.bmwfj.gv.at/BMWA/Schwerpunkte/Familie/Finanzielle_Unterstuetzungen/defa

ult.htm.

Velika Britanija: Ministarstvo za rad i penzije: Gender Assessment of Pension Reform.

2007. http://www.dwp.gov.uk/pensionsreform/pdfs/GenderImpactAssessment-5-Dec2007.pdf .

Ujedinjene nacije. Generations & Gender Programme: concepts and guidelines. New York & Geneva, 2007.

rodna jednakost rad i starenje

Documents