crveni krst srbije institut druŠtvenih nauka starenje …

Click here to load reader

Post on 03-Oct-2021

0 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

POLAZNA STUDIJA SA PREPORUKAMA
A RE
N JE
I D
IG IT
A LN
A U
KL JU
E N
O ST
STARENJE I DIGITALNA UKLJUENOST POLAZNA STUDIJA SA PREPORUKAMA
Nataša Todorovi, Milutin Vraevi, Goran Baši, Nataša Miljkovi, Branka Matijevi
Septembar 2019
Izdava: Crveni krst Srbije, Simina 19, 11000 Beograd Tel/fax 011/30-32-125 e-mail:[email protected] www.redcross.org.rs
Autori: Nataša Todorovi, Milutin Vraevi, Goran Baši, Nataša Miljkovi i Branka Matijevi
Lektura i korektura: Draško Vuksanovi
Štampa: grafoIN Tira: 300
316.66-053.88(497.11) 159.922.63(497.11) 316.66-053.88:316.776(497.11)
STARENJE i digitalna ukljuenost : polazna studija s preporukama / Nataša Todorovi ... [et a al.]. - Beograd : Crveni krst Srbije, 2019 ([Beograd] : GrafoIN). - 74 str. : tabele ; 24 cm Tira 300. - Renik skraenica: . 62. - .
ISBN 978-86-80205-75-5
1. , , 1968- [] ) -- -- ) -- --
COBISS.SR-ID 280456204
Ovaj projekat finansirao je Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA). U knjizi su iskazani samo stavovi autora koji nisu nuno i stavovi UNFPA.
3
SADRAJ
2. DIGITALIZACIJA I STARIJE OSOBE U SRBIJI ............................................................... 13
2.1 Digitalizacija i javna uprava u Srbiji .................................................................. 15
2.1.1. Usluge iz oblasti zdravlja ............................................................................. 17
2.1.2. Lina dokumenta ........................................................................................... 19
3.1 Metodološki okvir ....................................................................................................... 28
3.1.1. Pristup starijih osoba informacionim i komunikacionim tehnologijama – analiza podataka ................................................................... 30
3.1.2. U kojoj su meri starije osobe opremljene osnovnim oblicima IKT .................................................................................................................... 33
3.1.3. U kojoj meri i zarad kojih potreba starije osobe koriste internet ............................................................................................................. 40
3.1.4. U kojoj meri starije osobe poseduju digitalne veštine i znanje .............................................................................................................................. 48
3.2. Fokus grupe sa starijim osobama ..................................................................... 53
3.2.1. Koliko esto starije osobe koriste internet i u koje svrhe ....... 53
3.2.2. Da li su starije osobe upoznate sa Portalom e-Uprava i onlajn uslugama u privatnom sektoru i da li ih koriste ....................... 54
3.2.3. Naješe prepreke u korišenju onlajn usluga u javnom i privatnom sektoru ................................................................................................... 55
3.2.4. U koje svrhe bi stariji eleli da koriste internet ............................. 55
4. ZAKLJUCI I PREPORUKE ................................................................................................... 57
RENIK SKRAENICA ................................................................................................................. 62
DIGITALIZACIJA I STARIJE OSOBE U GLOBALNOM
OKRUENJU Poslednjih decenija jedna od najznaajnijih karakteristika savremenog društva jeste brzo širenje i, u mnogim sluajevima, ekstenzivan prodor in- formacionih i komunikacionih tehnologija (IKT), što sa jedne strane pred- stavlja vrlo vanu komponentu razvoja koja e unaprediti kvalitet ivota u mnogim oblastima. Sa druge strane, prodor digitalnih tehnologija pred- stavlja rizik, koji moe rezultirati time da e informacione i komunikacione tehnologije, odnosno digitalizacija i robotika još više poveati nejednakosti koje ve postoje i time stvoriti još vei jaz u društvu. Ukoliko ne budemo vodili rauna o oba ova aspekta digitalizacije, moe se desiti da znatan deo stanovništva ostane „digitalno iskljuen“. Vlade širom sveta trebalo bi da razmisle ne samo o prednostima tih tehnologija ve i o rizicima koje one sa sobom nose, kako bi mogle da izgrade informaciono društvo usmereno na ljude, koje e biti inkluzivno i razvojno orijentisano.1
Informacione i komunikacione tehnologije postaju sve zastupljenije u sva- kodnevnom ivotu, zbog rastue tendencije korišenja interneta i mobilnih ureaja kao što su pametni telefoni i tablet raunari, koji, zahvaljujui svojoj prenosivosti, omoguuju pristup informacijama i uslugama bilo kada i bilo gde. Svedoci smo i toga da kada nešto ne znamo ili nismo sigurni, odgovor traimo na internetu ( „Google sve zna“ ili „Pitajmo Google“ ).
1 Later life in a digital world, Age UK, 2015: https://www.ageuk.org.uk/globalassets/age-uk/documents/ reports-and-publications/reports-and-briefings/active-communities/later_life_in_a_digital_world.pdf
6
Pripadnici razliitih naraštaja u razlii- toj meri i na razliite naine koriste informacione i komunikacione teh- nologije. Kada govorimo o kategorija- ma stanovništva koje se esto navode kao grupa pod rizikom, starije osobe (65+) spadaju u jednu od kategorija pod najveim rizikom od digitalne iskl- juenosti. Ukoliko se uz razvoj digitalne tehnologije ne bude vodilo rauna i o pravu starijih osoba da budu digitalno informisane, digitalno edukovane i dig- italno ukljuene, ova grupa ostae bez mnogih prava koja im pripadaju.
Moemo rei da godine nisu prepreka upotrebi digitalnih tehnologija, te iako se starije osobe suoavaju sa drugim preprekama u pristupu, kao što su troškovi, veštine ili invaliditet, istraivanja sugerišu da mnogi jednostavno ne shvataju relevantnost ovih tehnologija i injenicu da su one postale vrsta javnog prostora koji nudi ogromne po- tencijalne koristi za starije ene i muškarce. Pre svega mogunosti korišenja usluga iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, obrazovanja, finansija i druge.
Štaviše, ova uzrasna grupa pokazala je veliko interesovanje da naui da ko- risti informacione i komunikacione tehnologije kako bi ostala društveno povezana i imala pristup najnovijim informacijama iz razliitih oblasti kao što su kupovina i putovanja, bankarske usluge, ali i zabava. Meutim, dig- italne veštine pripadnika ove populacije su minimalne jer nisu ukljueni u nova interaktivna okruenja povezana sa trenutnim tehnološkim napretkom. Tempo razvoja digitalne tehnologije toliko je brz i postavlja sve vee zahteve za uenje novih veština i ponašanja te upravo sa takvim kontinuiranim i brzim razvojem, ukoliko ga ne prati kontinuirano uenje i usvajanje novih
... starije osobe (65+) spadaju u jednu od kategorija pod najveim rizikom od digitalne iskljuenosti...
7
veština, moemo doi u situaciju da starije osobe budu zaboravljene. ak i oni što su iveli i radili u digitalnom svetu suoavae se sa novim izazovima u brzom razvoju, pa e i oni morati kontinuirano da se edukuju za upotre- bu novijih tehnologija. Stalna evolucija u IKT-u dovodi do potrebe da ljudi stiu sve viši nivo digitalne pismenosti kako bi zadrali oseaj ukljuenosti. Digitalna pismenost je skup veština povezanih s upotrebom informacione i komunikacione tehnologije koje svaki pojedinac treba da razvije kako bi bio u stanju da funkcioniše u kompjuteriziranom društvu.2
Prema Internet World Stats izveštaju (2017), od ukupno 3,6 milijardi ljudi širom sveta obuhvaenih statistikom, 48,3% stanovništva je digitalno isk- ljueno. Postoji širok spektar tehnologija koje kreiraju sve vei jaz izmeu digitalnih alata koje koristi mlada populacija i onih što ih koristi starija pop- ulacija, koja zaostaje u odnosu na ostale starosne grupe.
Te nejednakosti u vezi sa internetom i upotrebom IKT-a obino se nazi- vaju digitalnim jazom, što sugeriše da ljudi sa odreenim demografskim i socioekonomskim karakteristikama mogu biti u nepovoljnom poloaju za pristup internetu i njegovo korišenje u odnosu na druge grupe. Osobe koje nemaju pristupa IKT-u, ili nemaju interakciju s digitalnim uslugama, nazivaju se „digitalno iskljuene“. Digitalno iskljuivanje podrazumeva ne- jednak pristup i nesposobnost za korišenje IKT-a, a i jedno i drugo smatra se kljunim za potpuno uestvovanje u ivotu društva.
Moe se dakle rei da digitalna pismenost predstavlja osnovni element u razvoju svakog pojedinca, jer omoguava njegovo ukljuivanje u današnje društvo na participativniji nain. Iz tog razloga, neke zemlje su zaintereso- vane da poveaju digitalne kompetencije starijih osoba jer im one pruaju niz prednosti i koristi u linoj, socijalnoj i opštedruštvenoj ravni.
2 Ibid.
8
Iz godine u godinu sve je više ljudi koji koriste internet, u svim starosnim grupama. Meutim, starije osobe i dalje ine ubedljivu veinu populaci- je koja internet ne koristi ili ga ne koristi redovno. Prema istraivanju Centra za bolje starenje iz 2018. godine, osobe starije od 55 godina ine 91% pop- ulacije koja ne koristi internet.3 Sa poveanjem broja godina, smanjuje se i verovatnoa da e osoba koristiti informacionu tehnologiju i internet: tako u Evropskoj uniji, po podacima EuroSTAT-a iz 2016. godine, gotovo polovina sta- novništva starijeg od 65 godina (48%) ne koristi kompjuter ili internet (46%).
Naravno, pojam digitalne iskljuenosti ne treba shvatati kao puku injeni- cu da neko nema ili ne eli pristup internetu. Pristup internetu, kao i drugi vidovi društvene inkluzije, sve više utie na sadraj i kvalitet uestvovanja i iskustva koje osoba ima u svom okruenju. Mnoge znaajne usluge i in- formacije sve više se sele u digitalnu sferu i ekskluzivno na internet, zbog ega digitalnu iskljuenost starijih osoba treba posmatrati kao fenomen koji, i pored tehnikih mogunosti što su starijima na raspolaganju, moe znaajno i negativno uticati na kvalitet njihovog ivota. Pozitivni efekti koje tehnologija sa sobom nosi su brojni i, kao što smo pokazali, zalaze u sferu svakodnevnih potreba svih starosnih kategorija.
Stoga je bitno razdvojiti pojam digitalne iskljuenosti od pitanja da li neko koristi ili ne koristi internet. Neke starije osobe donele su svesnu, informisanu odluku da ne koriste internet ili neke servise – na primer, veina starijih koji su prošli obuku korišenja kompjutera i digitalnih servisa organizacije Do- brotvorna fondacija Srpske pravoslavne crkve „ovekoljublje“ u 2018. godini, a u okviru projekta „Inicijativa za socijalno ukljuivanje starijih osoba“, koji je vodio Crveni krst Srbije, izjavila je da e i dalje svoje mesene raune plaati lino, na pošti ili u banci jer za njih to predstavlja vid druenja, dok e internet koristiti za druge stvari. Sa druge strane, neke starije osobe ne moraju nuno imati kapacitet da samostalno koriste internet – moda zbog slabijeg vida ili nieg nivoa pismenosti – ali ga mogu koristiti uz pomo rodbine ili prijatelja.
3 The digital age: new approaches to supporting people in later life get online, Centre for Ageing Better, 2018: https://www.ageing-better.org.uk/publications/digital-age
9
¾ Digitalne veštine (sposobnost korišenja kompjutera, pametnih tele- fona i interneta)
¾ Pristup (pristup internetu putem širokopojasnih, beinih ili mobilnih veza)
¾ Pristupanost (usluge moraju biti kreirane tako da izau u susret po- trebama svih korisnika, ukljuujui one koji koriste pomagala
U skladu s tim, barijere u pogledu digitalne inkluzije obuhvataju:
¾ Onemoguen ili otean pristup
¾ Nedostatak veština
¾ Nedostatak samopouzdanja, strah od onlajn rizika ili neznanje odakle da se pone
¾ Nedostatak motivacije – neke osobe ne vide zašto bi im korišenje interneta bilo korisno.
Iza ovih barijera stoje druge barijere koje podrazumevaju:
¾ Dizajn – nisu svi digitalni servisi prilagoeni svim grupama korisnika
¾ Svesnost – nisu sve populacije svesne digitalnih usluga i naina pris- tupanja.
4 What we mean by digital inclusion: https://digital.nhs.uk/about-nhs-digital/our-work/digital-inclusion/ what-digital-inclusion-is
10
Druga studija iz Velike Britanije5 pokazuje da postoje etiri glavne grupe prepreka i barijera koji se navode kada se govori o nekorišenju interneta i digitalne tehnologije:
¾ „To nije za mene“: ovo govore osobe koje ne vide šta internet moe da im ponudi i smatraju da nemaju razloga da ga koriste
¾ „Potrebna mi je podrška ali nje nema“: ovo se moe odnositi na sam sadraj na internetu, ali i na korišenje sprava kojima se pristupa inter- netu – kompjutera, telefona itd.
¾ „Previše je komplikovano“: neke osobe smatraju da je internet previše sloen za njih, to jest da njihove veštine i znanja nisu na dovoljnom nivou. To ne podrazumeva samo prost pristup digitalnim sadraji- ma, ve i znanje kako da se bezbedno koriste sadraji i usluge, kako zaštititi identitet i vane podatke itd.
¾ „Cena je previsoka za mene“: ovo se tie cene potrebnih tehnoloških sprava, kao i tekuih troškova pristupa internetu.
Ista studija ukazuje na indikatore koji upuuju na verovatnou da osoba nee biti korisnik interneta:
¾ Nivo obrazovanja (nii nivo smanjuje verovatnou korišenja inter- neta)
¾ Broj dece (svako dete smanjuje verovatnou)
¾ Nivo poverenja u sopstvenu pismenost (što nii nivo poverenja, to nia verovatnoa)
¾ Prihodi (nii prihodi korespondiraju sa niom verovatnoom)
¾ Socijalni status
¾ ivotna dob.
11
U tom smislu, digitalnu iskljuenost treba posmatrati u svetlu prepreke ili nemogunost pristupa internetu i konkretnim uslugama i informacijama za osobe kojima bi to inae donelo merljivu korist i zadovoljilo njihove potrebe.
Faktori koji mogu uticati na to da stariji ne koriste internet ili ga ne koriste redovno razliiti su i obuhvataju:
¾ Lošiju materijalnu situaciju
¾ ivot u jednolanom domainstvu
¾ Zdravstvene probleme – slabiji vid ili pokretnost – probleme sa pamenjem ili koncentracijom itd.
Ovde treba imati na umu i to da starije osobe poseduju sopstvena intereso- vanja i prakse u korišenju interneta, tako da, recimo, veinski koriste ser- vise elektronske pošte ili programa za komuniciranje glasom preko interne- ta (VOIP), a mnogo su ree ukljuene u društvene mree.6 Iz ovoga proizlazi i da je motivacija jedan od znaajnih faktora koji odreuju da li i kako stariji koriste internet i usluge dostupne putem interneta. Na pitanje zašto ne ko- riste internet, mnogi odgovaraju da su suviše stari, ali veliki broj njih kae da ih to ne interesuje i da ne oseaju potrebu za internetom. Dalji razgovor sa njima esto pokazuje da oni moda nisu svesni postojanja mnogih usluga ili informacija koje ih zapravo interesuju, ili bi mogle zadovoljiti neke njihove potrebe.7 Drugi demotivišui faktori obuhvataju nedostatak znanja vezanog za potrebnu tehnologiju, ali i brigu o troškovima i bezbednosti podataka.
U pogledu dostupnosti usluga i sadraja na internetu vano je uzeti u obzir da je digitalna iskljuenost esto posledica toga da neke društvene grupe nisu dovoljno zastupljene u generalnim društvenim procesima, pa tako ni u onima koji odreuju ovu vrstu dostupnosti. U tom smislu, iskljuenost starijih osoba iz zajednice i društva moe da ima direktan ishod u tome što
6 Digital Inclusion Evidence Review 2018, Susan Davidson, Age UK, 2018: https://www.ageuk.org.uk/ globalassets/age-uk/documents/reports-and-publications/age_uk_digital_inclusion_evidence_re- view_2018.pdf
7 Ibid
12
su im i digitalne usluge – koje upravo treba da kompenzuju njihovu opštu iskljuenost – manje dostupne jer njihova iskustva, potrebe i interesovanja nisu u dovoljnoj meri uzimani u obzir kada su te usluge razvijane. To po- drazumeva da je neophodno napraviti svestan napor da se stariji ukljue u razvojni proces i uestvuju u svim njegovim fazama kako bi konana uslu- ga ili servis stvarno reflektovali njihove potrebe, kapacitete i interesovanja. Time bi umanjivanje digitalne iskljuenosti došlo kao prirodna posledica umanjivanja iskljuenosti na drugim nivoima, a digitalne usluge i servisi smisleno bi i efikasno uklanjali neke od prepreka sa kojima se stariji susreu u razliitim kontekstima.
Jedan od najznaajnijih elemenata borbe protiv digitalne iskljuenosti svakako je rad na edukaciji starijih. Naravno, ovde treba imati na umu da poduavanje starijih osoba osnovama korišenja informacione tehnologije – a što je naješa forma edukacije u pogledu digitalne tehnologije s ovom starosnom grupom – nije samo sebi cilj te da je neophodno analizirati nji- hove stvarne potrebe i interesovanja pa obuku njima prilagoditi i fokusirati se na to da im se prue znanja i veštine potrebni da zadovolje njihove po- trebe, ali im i pomoi da spoznaju na koje još naine internet i informacio- na tehnologija mogu unaprediti kvalitet njihovog ivota. Edukacija svakako predstavlja jaanje kompetencija starijih osoba za korišenje informacionih i komunikacionih tehnologija, ali takoe, pored digitalnih veština i znanja, mora da obuhvati i rizike koji postoje na internetu, jer samo tako moemo poveati motivaciju i samopouzdanje starijih za korišenje IKT.
Naravno, nikada ne treba zaboraviti da je edukacija ljudsko pravo i da se ljudska prava ne smanjuju sa godinama ivota. U tom smislu, edukacija je jednako znaajna za starije kao i za druge uzrasne grupe. Društvo ima obav- ezu i dunost da je obezbedi kako bi stariji ravnopravno sa drugima uest- vovali u svim aspektima društvenog ivota i ostvarivali svoja prava, zadovol- javali svoje potrebe i vodili ispunjenije, kvalitetnije ivote.
13
DIGITALIZACIJA I STARIJE
OSOBE U SRBIJI Informacione i komunikacione tehnologije promenile su nain ivota, uenja, rada, slobodno vreme, i svojim razvojem sve više utiu na svakod- nevan ivot. Prema Strategiji razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine,8 razvoj informacionog društva treba usmeriti ka is- korišavanju IKT potencijala za poveanje efikasnosti rada, ekonomski rast, veu zaposlenost i podizanje kvaliteta ivota graana Republike Srbije. Taj razvoj ine: otvoren, svima dostupan i kvalitetan pristup internetu i razvoj e-uprave, e-trgovine, e-pravosua, e-zdravlja i e-obrazovanja, a trebalo bi da bude praen ukljuivanjem svih graana Republike Srbije, pogotovo onih što su u stanju socijalnih potreba; razvoj znanja i veština povezanih sa infor- macionim i komunikacionim tehnologijama i jaanje uloge IKT u sistemu obrazovanja; stalna ulaganja u istraivanje i inovacije; kreiranje odgovora na izazove poput bezbednosti, ugroavanja privatnosti i tehnološke zavisnosti.
Za potrebe ovog istraivanja, naša panja bila je usmerena na razvoj e-up- rave, e-pravosua i e-zdravlja, kao i na privatan sektor u oblasti pruanja onlajn usluga i servisa koji mogu biti od koristi starijim osobama.
Opšti je utisak da starije osobe u Srbiji ne koriste nove tehnologije, pre sve- ga internet, u dovoljnoj meri. Ne postoje podaci o tome koliko je starijima oteano da ostvaruju svoja prava usled razvoja digitalizacije, i da li ih – i u ko- joj meri – nove tehnologije i razvoj onlajn usluga stavljaju u nejednak poloaj u odnosu na ostale graane sa veim stepenom digitalnog znanja i veština.
8 Slubeni glasnik RS broj 51/10
14
Prema podacima Republikog zavoda za statistiku,9 starije osobe u Srbiji IKT koriste veoma retko. Naime, tokom 12 meseci samo 17% stanovništva starosti 65 i više godina koristilo je raunar, što je znatno nia stopa od iste populacije u EU (52%); 18% osoba starijih od 65 godina koristilo je internet (54% u EU). Najpristupaniji ureaj za korišenje interneta, prema ovom is- traivanju, jesu pametni mobilni telefoni, ali starije osobe u Srbiji koriste ih znatno ree od svojih vršnjaka u EU. U 2017. godini, samo 3% osoba u Srbiji u dobi od 65 do 74 godine koristilo je internet na mobilnim telefonima, dok je u EU to inilo 16%.
Nesporno je da postoji potreba starije populacije za korišenjem informa- ciono-komunikacione tehnologije, ali smo isto tako svesni da je dostupnost novim tehnologijama oteana iz razliitih razloga: pristupa internetu, ne- dovoljnog poverenja, nedovoljne motivacije, sposobnosti, veština, znanja, finansijskih mogunosti i sl.
Digitalna inkluzija, izmeu ostalog, podrazumeva prihvatanje informa- cionog društva (spoznaju o prednostima korišenja kompjutera i drugih digitalnih ureaja radi pristupa internetu), lak i slobodan pristup internetu i digitalnu pismenost (razumevanje korišenja informaciono-komunik- acionih tehnologija i njihovo aktivno korišenje radi obavljanja svakod- nevnih aktivnosti, obrazovanja, informisanja, zabave i opšte komunikacije).
Osnaivanje starije populacije na polju korišenja digitalne tehnologije, a pre svega interneta, doprinelo bi i unapreivanju njihove društvene inklu- zije i samostalnom ostvarivanju prava i obaveza i u kasnijoj ivotnoj dobi. No ne treba izgubiti iz vida da uvoenje novih tehnologija moe dovesti do poveanja nejednakosti i da taj rizik treba svesti na najmanju moguu meru. U kontekstu ljudskih prava, vano je uoiti znaaj prava na obrazo- vanje i injenicu da se to pravo ne umanjuje sa godinama. Pravo na obra- zovanje podrazumeva koncept celoivotnog uenja kao jedan od njegovih
9 Socijalna ukljuenost starijih osoba (65+) u Srbiji, Marija Babovi, Katarina Velikovi, Stefan Stefanovi, Nataša Todorovi, Milutin Vraevi, Crveni krst Srbije 2018.
15
bitnih elemenata, što znai da je dunost društva da svakome osigura pris- tup obrazovanju i obukama tokom ivota, ukljuujui i starije osobe. Nave- deni koncept u skladu je i sa Agendom za odrivi razvoj do 2030. i etvr- tim ciljem odrivog razvoja – osigurati inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje uz promovisanje prilika za celoivotno uenje.
U proteklom periodu, u projektnim aktivnostima udruenja koja se bave unapreenjem poloaja starijih uvoene su razliite usluge koje za cilj ima- ju da im olakšaju svakodnevni ivot i prue im podršku, ponajpre u oblas- ti zdravstva i usluga socijalne zaštite (poput teleasistencije, programa koji omoguava starijim sugraanima da danonono, pritiskom na dugme, os- tvare kontakt sa servisom podrške i zatrae pomo; ili da besplatnim tele- fonskim pozivom dobiju informacije o nainu ostvarivanja prava u oblasti zdravstvene ili socijalne zaštite, penzijsko-invalidskog osiguranja i sl.) Takve aktivnosti dokazuju da postoji svest da se korišenjem novih tehnologija znatno moe ubrzati i unaprediti i sistem podrške starijim osobama.
2.1 Digitalizacija i javna uprava u Srbiji
Razvoj upotrebe informacionih tehnologija, interneta, mobilnih telefona i sl. odrazio se i na funkcionisanje i organizovanje javne uprave u Republici Srbiji. Veina organa javne vlasti imaju veb-stranice preko kojih informišu jav- nost i graane o poslovima iz svoje nadlenosti i svom radu, formiraju svoje digitalne baze podataka i odreen broj usluga poinju da pruaju onlajn.
Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u sistemu javne uprave trebalo bi prvenstveno da povea delotvornost, efikasnost i ekonominost u pruanju javnih usluga graanima i pravnim licima.
16
Donošenjem Zakona o elektronskoj upravi10 ureena je upotreba informa- ciono-komunikacionih tehnologija u obavljanju poslova uprave dravnih organa i organa jedinica lokalne samouprave, ustanova, javnih preduzea i drugih organa kojima su poverena javna ovlašenja, odnosno ureeni su uslovi za uspostavljanje, odravanje i korišenje informaciono-komunika- cionih tehnologija u radu dravnih organa, što se saima u sintagmi elek- tronska uprava. Prema tom zakonu, organi su duni da poslove elektronske uprave obavljaju preko Jedinstvene informaciono-komunikacione mree elektronske uprave.
Portal e-Uprava11 nalazi se upravo na Jedinstvenoj informaciono-komunik- acionoj mrei organa. Organi preko Portala objavljuju elektronske usluge, pouavaju korisnike usluga o nainu ostvarivanja njihovih prava, primaju elektronske podneske, obaveštavaju korisnike o preduzetim radnjama i donetim pravnim aktima, odnosno o statusu predmeta, te omoguavaju plaanje taksi, naknada i drugih troškova. Na taj nain, javna uprava us- postavlja i kvalitetnije vodi evidenciju, postoji vea pouzdanost i aurnost podataka i njihova meusobna razmena.
Da sve što je propisano nije u celosti sprovedeno i u praksi, ukazuju i sami nadleni organi. U prvom izveštaju o izradi Programa razvoja e-uprave za period 2019–2022 godina,12 navodi se da graani istiu kako im u re- alizaciji usluga elektronskim putem esto nedostaju adekvatne i potpune informacije, ali i direktna pomo i kontakt sa osobama koje su nadlene za odreenu proceduru. Kako se navodi u Izveštaju, graani naroito istiu da im je vano da postoje pojednostavljene i poznate procedure, da budu jasno formulisani svi koraci u procesu korišenja usluge, te da rokovi za nji- hovo izvršenje budu jasno definisani, kao i da se procedure i rokovi poštuju u praksi.
10 Sl. glasnik RS br. 27/18 11 https://www.euprava.gov.rs/ 12 http://mduls.gov.rs/wp-content/uploads/Izvestaj-o-izradi-Programa-razvoja-elektronske-uprave-za-
period-od-2019.-do-2022.-godine..pdf
17
Portal e-Uprava sadri tri osnovne kategorije podataka o kojima se vode registri. To su podaci o graanima, pravnim licima i imovini. Svi ostali ser- visi i baze podataka izvedeni su iz njih. S obzirom na brojnost usluga koje se mogu pruiti putem te tri kategoriji, u ovoj studiji koncentrisaemo se samo na one koje su se u istraivanju pokazale kao relevantne za starije osobe.
Korišenje e-usluga dostupno je samo korisnicima koji imaju kreiran ko- risniki nalog.
2.1.1. Usluge iz oblasti zdravlja
Zdravstvene knjiice/kartice
¾ Podnošenje elektronskog zahteva za izdavanje zdravstvene kartice i zamenu zdravstvene knjiice zdravstvenom karticom. Zahtev se pod- nosi elektronskim putem nadlenoj filijali/ispostavi (nadlena filijala/ ispostava navedena je na prvoj strani zdravstvene knjiice), a uko- liko se ne podnese nadlenoj filijali, korisnik e dobiti sledee obav- eštenje: „Morate se javiti matinog filijali radi zamene zdravstvene legitimacije“. Stoga je radi uspešnog podnošenja zahteva potrebno prethodno sa sigurnošu utvrditi koja je filijala nadlena. Osim pod- nošenja elektronskog zahteva, omogueno je i da, ukoliko korisnik to eli, zdravstvena kartica bude dostavljena na njegovu kunu adresu, što je potrebno naznaiti u obrascu zahteva. U tom sluaju troškovi izrade kartice uveavaju se za iznos troškova isporuke i snosi ih ko- risnik, koji plaanje vrši na osnovu parametara za uplatu troškova što ih dobija elektronskim putem.
¾ Kada se iznos uplati, nakon proknjiene uplate, na Portalu e biti oznaeno da je taj zahtev u statusu „Plaeno“, i tek nakon toga RFZO pristupa obradi zahteva. Zahtev se takoe moe podneti i za lanove porodice koji su osigurani preko korisnika kao nosioca osiguranja. Zahtev se pak ne moe podneti preko linog korisnikog naloga na e-Upravi za lica koja nisu osigurana preko korisnika.
18
¾ Vano je napomenuti da uvoenjem mogunosti podnošenja elek- tronskog zahteva nije ukinuta mogunost izdavanja zdravstvenih kartica, odnosno zamena postojeih zdravstvenih knjiica, neposred- no u nadlenoj filijali/ispostavi RFZO. To se moe obaviti podnošen- jem popunjenog i potpisanog obrasca KZO-P1. Takoe je i u ovom sluaju omogueno dostavljanje izraene kartice na kunu adresu, uz uplatu troškova isporuke.
¾ Za podnošenje zahteva, u oba sluaja, korisnik mora imati LBO (lini broj osiguranika), koji je naznaen na prednjoj strani zdravstvene kn- jiice.
¾ Na Portalu se takoe nalaze uputstva na koji nain popunjavate zahtev za jedno lice i uputstvo kada zahtev podnosite za više lica.
Pretraivanje lekova
¾ E-usluga koja se tie lekova za upotrebu u humanoj medicini dostup- na je preko aplikacije Pretraivanje lekova, gde je omoguena pretra- ga u bazi lekova koja se nalazi na sajtu Agencije za lekove i medicins- ka sredstva Srbije.
¾ Pretraivanje baze lekova omogueno je po razliitim kriterijumima: po nazivu leka, po generikom nazivu leka, po proizvoau leka, po nosiocu dozvole za lek, datumu i broju rešenja, po reimu izdavanja leka, po ATC šifri i po vrsti leka. Pretraiva funkcioniše na taj nain što u polju za pretragu izaberete kriterijum koji elite (naziv leka, ATC šif- ru, vrstu leka, reim izdavanja leka i dr.) i klikom na dugme „Pretraga“ pojavie se svi lekovi shodno postavljenom kriterijumu pretrage.
¾ Na isti nain omoguena je i pretraga medicinskih sredstava koja je dostupna preko aplikacije Pretraivanje medicinskih sredstava, gde je omoguena pretraga u bazi medicinskih sredstava koja se nalazi na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva. Pretraivanje baze medicinskih sredstava omogueno je po razliitim kriterijumima: po predlagau, po nazivu, po generikom nazivu, po proizvoau, kate- goriji ili broju rešenja.
19
2.1.2. Lina dokumenta
Biometrijska lina karta
¾ Zakazivanje termina za podnošenje zahteva za izdavanje biometrijske line karte omogueno je preko Portala e-Uprave, a graani zahtev mogu podneti prema mestu prebivališta ili boravišta, nadlenoj policijskoj upravi ili stanici iji se spisak nalazi na Portalu. Termin se moe zakazati samo u stanici koja je u sastavu Policijske uprave gde je dokument izdat.
¾ Prilikom zakazivanja termina korisnici su obavešteni o dokumentima potrebnim za izdavanje nove biometrijske line karte, kao i o visini taksi koje se uplauju. Na Portalu se takoe nalaze i brojevi tekuih rauna za uplatu administrativnih taksi. Sam termin korisnici biraju meu slobodnim terminima u ponuenoj tabeli, nakon ega dobija- ju potvrdu da je zahtev predat, te pod kojim je brojem zaveden.
¾ Zakazivanje se moe izvršiti pojedinano ili za lanove ue porodice (4 lana maksimalno).
¾ Prilikom dolaska u policijsku upravu/stanicu u zakazano vreme, po- trebno je sa sobom poneti sva neophodna dokumenta i dokaze o uplati taksi.
Biometrijski pasoš
¾ Postupak zakazivanja termina za podnošenje zahteva za izdavanje biometrijskog pasoša isti je kao i postupak za linu kartu. Korisnici takoe dobijaju informacije o dokumentima koja su potrebna, kao i o visini administrativnih taksi. Termin takoe biraju meu slobodnim terminima iz ponuene tabele.
¾ Zakazivanje se moe izvršiti pojedinano ili za lanove ue porodice (4 lana maksimalno).
¾ Prilikom dolaska u policijsku upravu/stanicu u zakazano vreme, po- trebno je sa sobom poneti sva neophodna dokumenta i dokaze o uplati taksi.
20
Istovremeno podnošenje zahteva za linu kartu i pasoš
¾ Korisnicima je takoe omogueno da zakau termin za istovremeno izdavanje line karte i pasoša, pri emu to treba navesti u obrascu prilikom popunjavanja elektronskog zahteva.
Opšta pravila zakazivanja
¾ Zakazivanje termina mogue je 60 dana unapred. Radi lakšeg pregle- da slobodnih termina, prilikom zakazivanja se koristi kalendar u kome bela polja oznaavaju slobodne termine.
¾ Kada uspešno zakaete termin, dobijate potvrdu o uspešno zaka- zanom terminu na svoju elektronsku adresu ili putem SMS-a, ukoliko ste za prijem obaveštenja izabrali opciju „Prijem obaveštenja putem SMS“. Potvrda sadri podatke o uspešno zakazanom terminu, broju zahteva i datumu i asu termina.
¾ Zakazivanje na Portalu e-Uprave je besplatno. Zakazani termin moete otkazati pratei uputstva na Portalu.
¾ Vano je napomenuti da uvoenjem elektronskog zakazivanja termi- na za izdavanje biometrijskih dokumenata nije ukinuta mogunost neposrednog podnošenja zahteva nadlenoj policijskoj upravi ili stanici.
Registracija vozila
¾ Na Portalu e-Uprava, fizikim licima – vlasnicima vozila omogueno je zakazivanje usluge „Produenje registracije vozila kod ovlašenog pravnog lica za vršenje tehnikog pregleda vozila“. Cilj te usluge jeste da se produi registracija vozila bez odlaska u nadlenu policijsku stanicu. Izdavanje registracione nalepnice (dokaz da je registracija produena) na ovlašenim tehnikim pregledima mogua je samo za vozila koja se nalaze u jedinstvenom registru vozila. To znai da registracionu nalepnicu nije mogue izdati u sluaju prve registracije, u sluaju promene vlasnika i sl. Naravno, pored ovog uslova, za regis- traciju vozila potrebno je da budu ispunjeni i svi drugi zakonom pred-
21
vieni uslovi (tehniki ispravno vozilo, polisa osiguranja, namireni troškovi izdavanja na- lepnice i dr.)
¾ Na Portalu se nalazi spisak ovlašenih teh- nikih pregleda kod kojih moete zakaza- ti uslugu registracije vozila.
¾ Odreen broj policijskih stanica/uprava (iji se spisak nalazi na Por- talu) omoguava da se elektronskim putem zakae termin za pod- nošenje zahteva za registraciju vozila. Korisnici su duni da prilikom dolaska u zakazano vreme sa sobom ponesu sve dokaze potrebne za izdavanje registracione nalepnice koja je dokaz da je vozilo registro- vano.
¾ Vano je napomenuti da uvoenjem elektronskog zakazivanja ter- mina za podnošenje zahteva za registraciju vozila nije ukinuta mo- gunost neposrednog podnošenja zahteva nadlenoj policijskoj up- ravi ili stanici.
Matine evidencije
¾ Pojedine gradske i opštinske uprave omoguile su graanima da putem Portala e-Uprava dopune podatke u matinim knjigama roenih, venanih i umrlih. Spisak uprava nalazi se na Portalu. Na njemu, naalost, nisu sve lokalne samouprave.
¾ Korisnici putem Portala mogu elektronskim putem da podnesu zahtev za dopunu podataka uz koji istovremeno prilau potrebnu dokumentaciju. Korisnici ne prilau dokumenta koja izdaje uprava kojoj se obraaju. Nakon uspešno popunjene prijave, korisnik e do- biti podatke za uplatu takse i naknade.
22
Izdavanje izvoda i uverenja
¾ Pojedine gradske i opštinske uprave omoguile su graanima da putem Portala e-Uprava podnesu zahteve za izdavanje izvoda iz matinih knjiga i uverenja o dravljanstvu. Spisak uprava nalazi se na Portalu, ali na njemu nisu sve jedinice lokalne samouprave u Srbiji.
¾ Elektronski zahtev moe podneti iskljuivo lice na koje se ti podaci odnose, odnosno lan njegove ue porodice, usvojitelj ili staratelj, a druga lica to mogu uiniti samo na osnovu overenog punomoja.
¾ Nakon popunjavanja zahteva korisnik e dobiti parametre za up- latu neophodnih taksi. Plaanje administrativnih taksi preko Portala mogue je obaviti platnim karticama, kao i kanalima elektronskog bankarstva ili opštom uplatnicom. Informacija o proknjienoj uplati odmah se pojavljuje na Portalu.
Katastar nepokretnosti
¾ Katastar nepokretnosti je javna knjiga koja predstavlja evidenciju o nepokretnostima i pravima na njima i kao takav sadri podatke o zemljištu, zgradama, stanovima i poslovnim prostorijama, o drugim graevinskim objektima, kao i o pravima na njima i nosiocima tih pra- va, teretima i ogranienjima.
¾ E-katastar omoguava pretraivanje baze podataka katastra nepokret- nosti preko broja parcele u okviru konkretne opštine i katastarske opštine, ili preko adrese nepokretnosti. U navedenom pretraivanju baze mogue je doi do podataka o imaocu prava, podacima o even- tualnom postojanju hipoteke na nepokretnosti i sl.
¾ Cilj ove usluge jeste da se graanima i pravnim subjektima omogui da izvrše uvid u podatke o nepokretnostima o kojima se vodi evi- dencija.
23
¾ Katastar nepokretnosti instalirao je i E-servis za podnošenje zahteva. Korisnik elektronskim putem moe da podnese zahtev i obavi svu potrebnu korespondenciju. Za korišenje servisa neophodno je imati otvoren korisniki nalog.
¾ Zahtevi se podnose putem linka:
http://katastar.rgz.gov.rs/zahtevi/Account/LogOn?ReturnUrl=%2fzahtevi
Portal Ministarstva zdravlja „Moj doktor“
¾ Portal „Moj doktor“ predstavlja integrisani zdravstveni informacioni sistem Republike Srbije u kome se uvaju i obrauju svi medicinski i zdravstveni podaci o pacijentima, o zdravstvenim radnicima i sarad- nicima, podaci o zdravstvenim ustanovama, o zdravstvenim inter- vencijama i uslugama izvršenim u zdravstvenim ustanovama, podaci o elektronskim uputima i elektronskim receptima, o zakazivanju za preglede, dijagnostike procedure i hirurške intervencije.
¾ Cilj Portala je da se olakša i poboljša planiranje u oblasti zdravstvene zaštite, te da se povea kvalitet pruanja usluga pacijentima lakšim pristupom ustanovama i smanjenjem vremena ekanja na zdravstve- nu uslugu ili tretman.
¾ Portal omoguava pretraivanje slobodnih termina putem imena le- kara ili aparata kao mogunost praenja toka uputa. Na Portalu se nalazi broj telefona kol centra za zakazivanje pregleda na primarnom nivou kod izabranog lekara. Pri pozivanju kol centra pacijent daje svo- je podatke (JMBG ili LBO), nakon ega mu operater nudi prvi slobod- ni termin, a pacijent po elji moe izabrati i drugi slobodan termin. Izabrani lekar duan je da pacijenta primi u zakazanom terminu.
Aplikacija „Izabrani doktor“
¾ Aplikacija „Izabrani doktor“ nudi uvid u kalendar aktivnosti izabra- nog lekara putem integrisanog informacionog sistema „Moj doktor“ i zakazivanje pregleda u slobodnim terminima. Pacijenti bez ekanja ili pozivanja mogu zakazati pregled kod izabranog lekara.
24
E-recepti
¾ Pomou e-Recepta pacijenti sa hroninom terapijom moi e da podiu mesenu terapiju bez odlaska kod lekara u periodu od dva do šest meseci, ukoliko je izabrani lekar procenio da pacijentu nisu neophodne kontrole u navedenom periodu. Apotekari na osnovu zdravstvene kartice pacijenta mogu potraiti recept u sistemu po JMBG, LBO ili po elektronskom broju recepta (bar-kodu), i nakon toga izdati prepisanu terapiju.
Portal sudova Srbije
¾ Portal sudova Srbije upoznaje Vas sa nadlenostima opštih i sudo- va posebnih nadlenosti, te nudi pregled njihovih organizacionih šema, adresa i kontakata, ali omoguava i jednu za graane moda najvaniju uslugu – „praenje toka predmeta“. Na ovom portalu mo- gue je izvršiti uvid u tok predmeta osnovnih i viših sudova koji su pokrenuti poev od 2010. godine. Za tanu pretragu neophodno je u oznaena polja uneti naziv suda, broj predmeta, godinu predmeta kao i „upisnik“ (slovne oznake predmeta koje klasifikuju predmet u odnosu na materiju), iji se spisak oznaka nalazi na Portalu.
Poreska administracija
¾ Portal e-Porezi predstavlja elektronski servis Poreske uprave na kojem poreski obveznici mogu da predaju elektronski potpisane obrasce poreskih prijava, da prate status poslatih prijava i dr. Cilj uspostavljan- ja elektronskog servisa jeste bre, lakše i jednostavnije ispunjavanje obaveza prema Poreskoj upravi. Za pristup servisu koristi se aplikacija e-Porezi, koja se moe preuzeti na linku http://www.poreskauprava. gov.rs/sr/e-porezi/portal.html
25
2.2 Digitalizacija i privatni sektor u Srbiji
¾ Mnoge domae i strane kompanije u Srbiji digitalizovale su poslovne procese koji se odnose na finansije, internet komunikaciju i pruanje usluga.
¾ Najznaajniji sektor svakako predstavlja bankarsko poslovanje i e-Tr- govina, kao i plaanje putem mobilnog telefona.
Bankarsko poslovanje
¾ E-banking je deo redovne ponude skoro svih banaka koje posluju u Srbiji. Re je o usluzi koja klijentima prua mogunost da na siguran i brz nain obave bankarske transakcije putem raunara, tableta ili mo- bilnog telefona u bilo koje doba dana i noi. Cilj uvoenja te usluge jeste da se klijentima uštedi vreme i olakša procedura plaanja, a bankama smanje troškovi poslovanja, u smislu manjeg angaovan- ja zaposlenih na šalterima i manje papirologije. E-banking, izmeu ostalog, omoguava pristup i uvid u raune, u promet po raunu, raspoloivo stanje, nudi pregled i štampanje izvoda, uvid u menjake poslove, transfer novca, plaanje rauna, mogunost apliciranja za kredit i dr.
27
OSNOVNE INFORMACIJE O ISTRAIVANJU I
REZULTATI Istraivanje „Pristup starijih osoba informacionim i komunikacionim teh- nologijama“ realizovano je u periodu april–septembar 2019. godine. Real- izatori istraivanja bili su Crveni krst Srbije i Institut društvenih nauka, iji su strunjaci Nataša Todorovi, dr Milutin Vraevi, dr Goran Baši, Nataša Miljkovi i Branka Matijevi sproveli istraivanje, a terenski deo istraivanja realizovan je uz podršku volontera Crvenog krsta Srbije.
Istraivanje je sprovedeno u dve faze:
I faza
¾ mapiranje onlajn usluga u javnom i privatnom sektoru koje olakšava- ju svakodnevni ivot starijim osobama, ostvarivanje prava i obaveza i doprinose njihovoj društvenoj ukljuenosti
¾ identifikacija društvenih mrea, portala i aplikacija koji olakšavaju ko- munikaciju i omoguavaju bri protok informacija.
II faza
¾ kreiranje upitnika namenjenih starijoj populaciji radi prikupljanja podataka: u kojoj su meri starije osobe upoznate sa razliitim onlajn servisima, uslugama; da li ih i u kojoj meri (za koju svrhu) koriste, i o osnovnim preprekama u korišenju ovih usluga
¾ obrada i analiza prikupljenih podataka
28
¾ izrada vodia za volontere i zaposlene u klubovima za starije
¾ obuka starijih osoba (korisnika klubova, grupa samopomoi) u ko- rišenju novih tehnologija radi poboljšanja digitalnih veština
¾ izrada studije.
3.1 Metodološki okvir
Istraivanje „Pristup starijih osoba informacionim i komunikacionim teh- nologijama“ sprovedeno je sa ciljem da se utvrdi u kojoj su meri starije os- obe upoznate sa razliitim onlajn servisima i uslugama; da li ih i u kojoj meri (u koju svrhu) koriste, o osnovnim preprekama u korišenju ovih usluga; cilj je bio i obuka starijih lica u korišenju novih tehnologija radi poboljšanja digitalnih veština. Takoe, projekta treba da osnai starije osobe i pobol- jša njihov pristupa pravima putem digitalne inkluzije i podizanja stepena digitalnih veština i znanja, s obzirom na to da se polazi od pretpostavke da nejednaka upotreba informacionih i komunikacionih tehnologija formira digitalnu podelu inei osobe koje ne koriste IKT (kompjuter, internet i sl.) digitalno iskljuenim.
Da bi digitalna inkluzija bila mogua, potrebno je da budu zadovoljena tri uslova:
¾ opremljenost osnovnim oblicima IKT
¾ mogunost pristupa internetu i njegove upotrebe
¾ posedovanje odgovarajuih digitalnih veština i znanja.
Istraivanje je realizovano na uzorku od 303 osobe starije od 65 godina koje ive u Srbiji. Kada je u pitanju nain izbora uzorka, primenjen je metod sluajnog (probabilistikog) kontrolisanog izbora, pri emu je uzorak bio stratifikovan, uz komplementarnu upotrebu uzorka skupina. Stratifikovan uzorak predstavlja uniju prostih sluajnih uzoraka od kojih je svaki izabran iz
29
po jednog stratuma. S druge strane, skupine predstavljaju na odreen nain ve formirane celine unutar osnovnog skupa i po pravilu se meu sobom razlikuju po veliini. Sluajnim izborom izvesnog broja skupina formira se uzorak skupina. U ovom sluaju, izvršena je stratifikacija osnovnog skupa prema gradovima: Beograd, Subotica, Zrenjanin, Kikinda, Panevo, Sombor, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Šabac, Valjevo, Smederevo, Poarevac, Lesko- vac i Vranje (navedeni gradovi su sedišta upravnih okruga prema Uredbi o upravnim okruzima). Dodatno su uzeti gradovi iji je stepen razvijenosti is- pod 50% republikog proseka: Vladiin Han, Kuršumlija, Prijepolje, Surdulica i Tutin. Dalje, iz svakog grada (stratuma) izabran je po jedan prost sluajan uzorak – najmanje 10 osoba starijih od 65 godina, s tim što se vodilo rau- na o jednakoj zastupljenosti muškaraca i ena. Istraivanje je sprovedeno uz poštovanje principa koji štite ispitanike od narušavanja privatnosti i ot- krivanja linih podataka i koncipirano je u skladu s dobrovoljnosti ispitanika da uestvuje u istraivanju.
Kao sredstvo za prikupljanje podataka korišen je strukturirani upitnik, koji je popunjavao anketar na osnovu odgovora anketiranog lica, što je u pro- seku trajalo desetak minuta.
Podaci prikupljeni u anketi treba da prue odgovor na sledea istraivaka pitanja:
¾ U kojoj su meri starije osobe u Srbiji opremljene osnovnim oblicima informacione i komunikacione tehnologije
¾ U kojoj meri i zarad kojih potreba starije osobe u Srbiji koriste internet
¾ U kojoj meri starije osobe u Srbiji poseduju digitalne veštine i znanje
¾ Da li se opremljenost IKT, pristup internetu i posedovanje digitalnih veština razlikuju prema sociodemografskim obelejima?
¾ Da li je digitalna iskljuenost vea u gradovima iji je stepen razvi- jenosti ispod 50% republikog proseka?
30
Radi vee preglednosti, analizirani podaci grupisani su prema istraivakim pitanjima i prikazani grafiki.
3.1.1. Pristup starijih osoba informacionim i komunika- cionim tehnologijama – analiza podataka
Istraivanje Dalibora Petrovia iz 2013.13 godine na temu upotrebe inter- neta u Srbiji prua odgovor na pitanje ko u Srbiji koristi internet, kada se u obzir uzmu sociodemografske karakteristike ispitanika.14 Dobijeni rezultati pokazuju sledee:
¾ U odnosu na pol, ene u veoj meri upotrebljavaju internet (53,5%) nego muškarci (46,4%)
¾ Prema starosnoj kategoriji, mlai od 30 godina najviše koriste inter- net (54,9%), a sa svakom dodatnom godinom starosti ispitanika upo- treba interneta opada
¾ Prema radnoj aktivnosti, kategorija zaposlenih, iako relativno mlada, najviše upotrebljava internet
¾ Prema obrazovanju, u najveoj meri korisnici interneta su visokoobra- zovani ljudi
¾ Prema mestu boravka, u najveoj meri internet koriste stanovnici ur- bane sredine (milionskih gradova)
¾ Kada je re o materijalnom poloaju, osobe višeg materijalnog poloaja u najveoj meri upotrebljavaju internet.15
I podaci istraivanja RZS potvruju da je korišenje interneta u znaajnoj vezi sa sociodemografskim faktorima, što je zapravo karakteristino za ono što se danas naziva ranim razvojem upotrebe interneta. Konaan zakljuak koji bi se mogao izvesti na osnovu navedenih rezultata jeste da su nave- dene karakteristike sasvim uobiajene za zemlje u ranoj fazi širenja upotrebe interneta, pa se moe konstatovati da se ono u Srbiji u najveoj meri odvija 13 Društvenost u doba internet, Dalibor Petrovi, Akademska knjiga, Novi Sad, 2013. 14 Društvenost u doba internet, Dalibor Petrovi, Akademska knjiga, Novi Sad, 2013, strana 101 15 Ibid. Strana 102
31
po istom obrascu po kome se širilo u razvijenim zemljama Evrope i sveta.16
Pre odgovora na istraivaka pitanja, dat je tabelarni prikaz uestalosti ispi- tanika prema sociodemografskim obelejima.
Pol ispitanika (%)
muški 51%
enski 49%
Tabela 1. Procenat ispitanika prema polu
U strukturi ispitanika, uz voenje rauna o jednakoj zastupljenosti muška- raca i ena, od ukupnog broja (303 ispitanika) bilo je 51% muškaraca i 49% ena.
Nivo obrazovanja ispitanika (%)
srednja škola 46%
Tabela 2. Procenat ispitanika prema stepenu obrazovanja.
16 Ibid. Strana 96
32
Najvei broj ispitanika (46%) ima završenu srednju školu, dok je skoro jednak broj ispitanika sa završenim višim ili visokim obrazovanjem (26%) i završenom osnovnom školom ili niim obrazovanjem (28%). Istraivanjem je potvrena veza izmeu opremljenosti raunarom i nivoa obrazovanja (videti Tabelu 5.)
Mesto stanovanja ispitanika (%)
Tabela 3. Procenat ispitanika prema mestu stanovanja
Meu ispitanicima najviše je onih što ive u gradu (57%), u prigradskom naselju ivi 24%, a u seoskom 19%. Istraivanje je pokazalo opremljenost IKT ureajima zavisi od mesta stanovanja, ali je povezanost slabija od one sa obrazovanjem. Starije osobe koje ive u seoskom naselju u najmanjoj su meri opremljene raunarima (videti Tabelu 7.).
U zajednici ivim (%) ispitanika
i sa mlaim i sa starijim 3%
Tabela 4. Procenat ispitanika prema ivotu u zajednici.
33
Meu ispitanicima je najviše onih što ive sa licima starijim od 60 godina (38%), odnosno sa branim drugom ili partnerom, neznatno manje je onih što ive sami (30%) i onih što ive sa licima mlaim od 60 godina (29%), a najmanje ima onih što ive u višegeneracijskim domainstvima (3%).
3.1.2. U kojoj su meri starije osobe opremljene osnovnim oblicima IKT
Na poetku digitalne revolucije pristup internetu bio je rezervisan samo za one koji su posedovali raunar. Tehnološki razvoj je doneo veliki broj urea- ja preko kojih se takoe moe pristupiti internetu, što znai da je komp- juter prestao da bude neophodan za upotrebu globalne mree. Uprkos mogunostima da se za pristup internetu koriste razliiti ureaji, mnogi nastavljaju da se oslanjaju na ovaj ureaj kako bi obavljali širok spektar za- dataka i na poslu i kod kue.
Grafikon 1. Opremljenost pametnim telefonom i raunarom
0%
da
ne
48
53
52
47
34
Neznatno više od polovine starijih osoba u Srbiji (53%) koristi raunar, dok neznatno manje od polovine koristi pametni telefon (48%). Potvrena je veza izmeu upotrebe pametnog telefona i raunara (Phi= 0,423). ak 68% onih što imaju raunar imaju i mobilni, dok 32% starijih osoba koje imaju raunar nemaju mobilni. Takoe, 75% onih koji nemaju raunar nemaju ni mobilni telefon.
Kada je re o gradovima iji je stepen razvijenosti ispod 50% republikog proseka, izdvojeni rezultati za tih pet gradova pokazuju da ne postoji znat- nija razlika u pogledu opremljenosti raunarom (s obzirom na to da 49% njih ima raunar) ili pametnim telefonom (49% ispitanika ga poseduje).
Ne postoji povezanost izmeu pola ispitanika i opremljenosti bilo da je u pitanju raunar, bilo pametni telefon, dok je potvrena veza izmeu oprem- ljenosti i nivoa obrazovanja, mesta stanovanja i ivota u zajednici.
Primenom neparametarskog metoda, Hi-kvadrat testa (o nezavisnos- ti obeleja), najjaa povezanost utvrena je izmeu nivoa obrazovanja i opremljenosti raunarom (veza srednje jaine; Cramer`s V= 0,426).
„Ja sam završila kurs kompjutera i ja svoj ivot merim pre kompjutera i posle kompjutera“
ena od 83 godine
„Ja sam prvo molio decu da me naue. Nisu hteli jer sam ja star. Ali unuci su me nauili i sada sam zadovoljan. Znam sve sam, ponešto mi novo pokau.“
Muškarac od 75 godina
79% 47%
100% 28%
22% 12%
100% 26%
Tabela 5. Opremljenost raunarom prema nivou obrazovanja.
Na osnovu Tabele 1, moe se primetiti da najvei procenat visokoobrazo- vanih poseduje raunar (78%), dok ga gotovo isti procenat ispitanika sa najniim obrazovanjem (79%) ne poseduje. Više od polovine ispitanika sa srednjim nivoom obrazovanja ima raunar (58%). Moe se primetiti da vei- na onih što poseduju raunar (51%) pripada kategoriji sa srednjim stepen- om obrazovanja. To ujedno pokazuje da u uzorku preovlauje udeo ispitan- ika sa završenom srednjom školom (46%). Najmanji procenat ispitanika koji nema raunar jesu visokoobrazovani (12%), što upuuje na znaaj i ulogu obrazovanja za ispunjenje prvog uslova digitalne inkluzije.
Veza izmeu stepena obrazovanja i opremljenosti pametnim telefonom slina je vezi sa raunarom (Cramer`s V = 0,452).
36
86% 46%
100% 28%
26% 13%
100% 26%
Tabela 6. Opremljenost telefonom prema nivou obrazovanja
Svega 14% starijih osoba sa završenom osnovnom školom (i nie) poseduje pametni telefon, dok je 54% njih sa srednjom školom, a 74% ispitanika s vi- sokim obrazovanjem. I u ovom sluaju se usled vee zastupljenosti ispitan- ika sa srednjim obrazovanjem najvei procenat opremljenosti pametnim telefonom nalazi u ovoj obrazovnoj kategoriji (52%).
„Ja koristim i kompjuter i pametni telefon, ali kada sam bole- sna, pogodnije je koristiti pametni telefon, mogu da leim u krevetu, da itam i ostanem ukljuena i obaveštena o svemu.“
ena od 77 godina
Mesto stanovanja nešto je slabije povezano sa opremljenošu raunarom (Phi= 0,240) i pametnim telefonom (Phi= 0,266) nego što je nivo obrazo- vanja.
Mesto stanovanja Opremljenost raunarom
Tabela 7. Opremljenost raunarom prema mestu stanovanja
Najviši procenat onih što imaju raunar (63%) ivi u gradu, dok su starije osobe koje ive u seoskim naseljima u najmanjoj meri opremljene raun- arom (11%). Ukrštena tabela omoguava nam da sagledamo i podatak da 71% onih koji ne poseduju raunar ivi u seoskim naseljima. Kada je u pi- tanju opremljenost raunarom, interesantno je da ne postoji znatna razlika izmeu starijih osoba iz prigradskih naselja i onih što ive u gradu.
38
Tabela 8. Opremljenost telefonom prema mestu stanovanja
Opremljenost pametnim telefonom prua sline podatke kao i opreml- jenost raunarom, s tom razlikom što veina ispitanika iz prigradskih naselja ne poseduje pametni telefon (53%). I u sluaju mobilnog telefona, najvei procenat starijih osoba koji ga poseduje ivi u gradu (57%), manji proce- nat ivi u prigradskim naseljima (23%), dok 9% onih koji ga poseduju ivi u seoskim naseljima.
39
ivot u zajednici povezan je sa opremljenošu raunarom (srednja jaina veze; Phi= 0,391), što ne vai za opremljenost mobilnim telefonom.
U zajednici Opremljenost raunarom
48% 39%
100% 39%
22% 14%
100% 30%
Tabela 9. Opremljenost raunarom i ivot u zajednici
Najvei procenat onih što imaju raunar ivi u zajednici sa osobama mlaim od 60 godina (45%), nešto manji procenat je onih koji ive sa osobama star- ijim od 60 godina (39%), dok najmanji procenat, njih 16%, ive sami i imaju raunar.
40
3.1.3. U kojoj meri i zarad kojih potreba starije osobe koriste internet
Grafikon 2. Uestalost upotrebe interneta
Nema velike razlike izmeu onih koji pristupaju internetu samo sa raunara (22%) i onih što mu pristupaju sa mobilnog telefona (20%). Svega 1% ispi- tanika koristi internet sa tueg raunara (prijatelji/rodbina). Preostalih 14% pristupa mu i sa kunog raunara i sa mobilnog telefona, sa tableta i dr. Najvei procenat ispitanika trenutno ne koristi internet (43%).
nekoristi internet
sa raunara
43 22 20 14
41
Grafikon 3. Prosena uestalost upotrebe interneta u Srbiji i u gradovima ispod prosenog nivoa razvijenosti
Manje od polovine – ak 43% starijih osoba – nikada nije koristilo internet. Meutim, interesantno je da 39% onih koji koriste Internet ini to gotovo svakodnevno (24% njih doslovno svakodnevno).
„Ja svakog dana igram šah sa ljudima širom sveta koje ne poznajem, ali za mene je to jako vano, to je aktivnost koja me opušta.“
Muškarac od 82 godine
S druge strane, gradovi iji je stepen razvijenosti ispod 50% republikog proseka, ne odstupaju znatnije od proseka Srbije.
0%
manje od 1 meseno
lina karta 92
moj doktor 94
izabrani doktor 95
e - Sudovi 99
Interesantan je i podatak da veina ispitanika koja koristi internet ini to samostalno (84%), dok je manjem broju starijih ljudi potrebna pomo pri korišenju (16%).
Internet se moe upotrebljavati u razliite svrhe, te je vano razumeti zarad kojih potreba ga starije osobe koriste. U tabeli koja sledi, dat je prikaz e-uslu- ga i uestalost njihove upotrebe.
Grafikon 4. Upotreba elektronskih usluga
da ne
zdravstvene knjiice 93
baze lekova 94
registracija vozila 98
matina evidencija 95
e - Katastar 99
katastar nepokretnosti 97
e - Porezi 94
43
Grafikon 4. prikazuje da veliki broj ispitanika (preko 90%) ne koristi e-usluge.
Naelno, ispitanici veoma malo koriste e-usluge. Mali procenat onih (ispod 9%) što su koristili e-usluge imaju o tome podeljena mišljenja. Pozitivni komentari su: dobro je što tako nešto postoji (...) ne moraš da ekaš; sve funkcioniše u najboljem redu. Negativni komentari su: nije u pitanju znanje nego komplikovan sistem, ak neko ko dobro zna ne moe da se snae; nije uspelo pa sam morao po uslugu da idem u PU; vrlo se esto dogodi da portali ne reaguju na komande ili se sajt zamrzne; previše objašnjenja i uputstava i dr.
Budui da veliki broj ispitanika ne koristi navedene elektronske usluge, ispi- tivan je i razlog zbog ega je to tako.
Razlozi nekorišenja: odgovori (u %):
Nisam zainteresovan 19,6
44
Najvei procenat ispitanika po takvu vrstu usluga radije odlazi na šaltere nadlenih organa (25%), nešto njih manje navodi kao razlog nedovoljno veština i znanja da bi se e-usluga dobila (23%). Nije zanemarljiv podatak da 20% ispitanika nije zainteresovano za takvu vrstu usluge, a skoro 16% nije ni znalo da takva usluga postoji.
„Ne koristim kompjuter i internet za plaanje, koristim ga za zabavu, gledam modne revije, pratim trendove, ali i nauim neki recept.“
ena od 69 godina
Muškarac od 77 godina
Grafikon 5. Upotreba aplikacija
e - Uprava 84
45
27
16
45
Najvei broj ispitanika koristi aplikaciju Viber (45%), zatim Skype (27%) i Facebook (23%). Najmanje je onih što koriste onlajn kurseve (4%), e-bank- ing (16%) i e-Upravu (16%).
U odnosu na korišenje elektronskih usluga, upotreba digitalnih kanala komunikacije daleko je vea. Ispitanici najviše koriste aplikaciju Viber, njih 45%, zatim Skype (27%). Svega 4% ispitanika imalo je nekog dodira sa on- lajn kursevima, meu kojima su navedeni kurs norveškog jezika, kursevi za animaciju, za pisce i dr. Meu njima su i oni koji su samo pratili tutorijale na YouTube aplikaciji, u vezi s receptima, popravkama u kui i popravkom automobila…
Interesantno je da je procenat upotrebe aplikacije Viber u manje razvijenim gradovima neznatno vei (49% koristi Viber) u odnosu na prosek Srbije. Iako je slaba veza (Phi je 0,209) izmeu upotrebe aplikacije Viber i ivota u zajed- nici, pokazuje se da najvei procenat ispitanika koji koriste tu aplikaciju ivi u zajednici, dok samo njih 22% koji koriste Viber ive sami.
„Meni su Viber i Skype pomogli da se redovno ujem i ‘vidim’ sa svojom decom, a kompjuter mi je pomogao da ponem da pišem pesme i zdravice.“
Muškarac od 79 godina
„Skype mnogo znai, moja erka nije dolazila tri godine, kada se dogovorimo, mi priamo i vidim i unuke. Mnogo znai za nekog ko ivi sam kao ja.“
Muškarac od 79 godina
Ukupno: Da Ne
Sam 33% 22%
52% 39%
100% 39%
40% 22%
100% 30%
Tabela 11. Upotreba Viber aplikacije i ivot u zajednici
Utvreno je da postoji veza izmeu nivoa obrazovanja i korišenja interne- ta (Cramer`s V je 0,404).
Nivo obrazovanja Upotreba interneta
Ukupno: esto Retko Nikada
5% 20%
85% 86%
100% 28%
4% 15%
17% 11%
100% 26%
47
Veina ispitanika koja nikada nije koristila internet pripada najnioj obra- zovnoj kategoriji (56%). Najnii procenat onih što nikada nisu koristili in- ternet nalazi se meu visokoobrazovanima (11%). S druge strane, najviši procenat onih koji esto koriste internet pripada upravo najvišoj obrazov- noj kategoriji (41%), dok je najnii procenat este upotrebe meu najnie obrazovanima (5%).
Podaci nee biti prikazani kada je re o vezi izmeu mesta stanovanja i up- otrebe interneta, budui da je prekršena pretpostavka Hi-kvadrat testa u pogledu najmanje oekivane uestalosti.
Iako je slaba (Cramer`s V = 0,203), potrebno je pomenuti i vezu izmeu upotrebe interneta i ivota u zajednici. Internet naješe koriste osobe koje ive sa starijima od 60 godina (45%), nešto nii je procenat onih što ive sa osobama mlaim od 60 godina (34%), dok je esta upotreba globalne mree najmanje zastupljena kod osoba koje ive same (21%).
ivim u zajednici Upotreba interneta
Ukupno: esto Retko Nikada
3% 21%
38% 35%
100% 39%
13% 58%
29% 21%
100% 30%
48
3.1.4. U kojoj meri starije osobe poseduju digitalne veš- tine i znanje
Kada je re o proceni sopstvenih digitalnih veština i znanja, iskljuujui onih 44% koji ne upotrebljavaju ni raunar ni internet, etvrtina ispitanika (25%) smatra da poseduje osnovne veštine za upotrebu raunara i interneta. Da se dobro slui raunarom i internetom, ali da povremeno trai pomo, kae njih 13%. Isti procenat (13%) samostalno koristi i raunar i internet i zna tano koliko im je znanja potrebno. Svega 5% ispitanika smatra za sebe da se odlino slui raunarom i internetom.
Neznatno vei procenat ispitanika (48%) u odnosu na prosek Srbije (44%), koji ivi u gradovima sa niim stepenom razvijenosti, ne koristi ni raunar ni internet. Isti procenat tih ispitanika smatra za sebe da poseduje osnovne veštine za upotrebu raunara i interneta. Internet i raunar samostalno ko- risti 17% (od ega 4% procenjuje da ih odlino upotrebljava) u odnosu na 18% (od ega 5% smatra da ih odlino upotrebljava), što je procenat za celu Srbiju.
Iako svega 18% samostalno koristi internet, ak 74% ispitanika smatra da im se nikada nije desilo da nisu mogli ostvariti odreeno pravo/obavezu zbog pomanjkanja digitalnih znanja i veština.
„Meni je ao što znanje koje sam stekao na predavanjima ne mogu da uvebavam jer nemam kompjuter, pa stoga i zabo- ravljam. Potrebna je veba da bi se znanje zadralo.“
Muškarac od 69 godina
postojanju elektronskih usluga
Pored analize korišenja elektronskih usluga, u analizu je ukljueno i to ko- liko je ispitanicima poznato šta su odreene usluge. Više od polovine, 55% ispitanika, ne zna šta su e-banking i e-Uprava.
„Ja i moja supruga probali smo da zakaemo za pasoš, ali sistem nije funkcionisao, pa nismo uspeli, to nas je mnogo razoaralo.“
Muškarac od 69 godina
„Treba da se organizuju razliiti kursevi. Dok mi doemo do e-Uprave, kurs se ve završio.“
ena od 71 godinu
e - Uprava 55
e - Banking 55
45
45
50
Nivo obrazovanja povezan je sa posedovanjem digitalnih veština (srednja jaina, Gamma = 0,648). Malo više od treine ispitanika (36%) sa srednjim obrazovanjem izjasnilo se da ne upotrebljava ni raunar ni internet, dok neznatno manje njih (34%) procenjuje da poseduje osnovne veštine za rad na raunaru i internetu. Starijih osoba sa višim nivoom obrazovanja koje procenjuju da poseduju osnovne veštine ima 29%, dok njih 22% samostal- no koristi raunar i internet i smatra da zna onoliko koliko im je potrebno.
Nivo obrazovanja
Digitalne veštine
Tabela 14. Posedovanje digitalnih veština prema nivou obrazovanja
Posedovanje digitalnih veština razlikuje se u odnosu na mesto stanovanja (Cramer`s V je 0,251, što ukazuje na postojale veze srednje jaine.)
51
Tabela 15. Posedovanje digitalnih veština prema mestu stanovanja
ak 93% onih što odlino koriste internet ivi u gradu, dok nijedna oso- ba koja ivi u seoskom naselju ne procenjuje da odlino koristi internet. Podatak da 46% starijih lica koja ive u gradu ne upotrebljava ni raunar ni internet (46%) upuuje na to da je veliki procenat starijih osoba u Srbiji digitalno iskljuen.
52
Zajednica
36% 38%
34% 64%
14% 53%
13% 47%
2% 21%
100% 47%
16% 9%
29% 30%
18% 37%
22% 45%
14% 79%
100% 26%
(Cramer`s V = 0,229)
Od 45% ispitanika koji se ne slue ni internetom ni raunarom, 53% ivi samo, 38% sa osobama starijim od 60 godina, dok svega 9% ivi sa mlaima od 60 godina. Dodatno, nijedna osoba koja ivi sama ne smatra da odlino koristi internet i raunar. ak 79% ispitanika koji smatraju da odlino koriste internet i raunar ivi sa osobama mlaim od 60 godina.
53
3.2. FOKUS GRUPE SA STARIJIM OSOBAMA
U okviru istraivanja „Pristup starijih osoba informacionim i komunika- cionim tehnologijama“ odrane su ukupno 4 fokus grupne diskusije, jedna je u Beogradu, a tri u Kragujevcu. U tim fokus diskusijama uestvovale su 42 starije osobe, 31 ena i 11 muškaraca. Najstarija uesnica imala je 83 godine, a prosena starost uesnika bila je 77,28 godina. Na fokus grupama disku- tovalo se na temu pristupa digitalnim tehnologijama i njihovom korišenju, kao i o potrebama starijih u digitalnoj sferi, te o preprekama za korišenje.
U voenom razgovoru prikupljeni su podaci u vezi sa korišenjem infor- maciono-komunikacionih tehnologija, te s dobrim i lošim stranama digita- lizacije, sa posebnim osvrtom na upotrebu e-usluga u javnom i privatnom sektoru; prikupljeni su i stavovi, mišljenja i iskustva starijih osoba koje se slue internetom.
Teme razgovora bile su grupisane na sledei nain:
¾ Koliko esto koriste internet i u koje namene
¾ Identifikovanje šta je uesnicima poznato od e-usluga
¾ Koje e-usluge koriste, a koje ne i zašto
¾ Koje su naješe prepreke u korišenju
¾ Preporuke za unapreenje korišenja.
3.2.1. Koliko esto starije osobe koriste internet i u koje svrhe
¾ Podaci su prikupljeni od uesnika etiri fokus grupe (ukupno 42 os- obe) koje su odrane u GO Zvezdara, tri su odrane u Kragujevcu, jed- na u prostorijama Dobrotvorne fondacije Srpske pravoslavne crkve „ovekoljublje“ takoe u Kragujevcu, a dve u prostorijama Crvenog
54
krsta Kragujevac. Svi uesnici raspolagali su osnovnim veštinama i znanjem upotrebe interneta putem raunara i smart telefona, te proi- zlazi da veina ispitanika internet koristi svakodnevno, i to naješe:
¾ radi komunikacije putem vajbera ili skajpa (naroito izraeno kod starijih osoba ija deca i unuci ive u inostranstvu)
¾ radi zabave (igranje šaha, poseivanje razliitih YouTube kanala sa praktinim savetima o kuvanju, šivenju, pletenju, ribolovu, za gledan- je filmova i sl.)
¾ radi novih saznanja i informacija (portali sa vestima, korisnim saveti- ma za svakodnevni ivot i sl.)
¾ kako bi rezervisali hotel u inostranstvu
¾ radi pisanja literarnih radova i uestvovanja na razliitim takmienji- ma za najbolji rad.
3.2.2. Da li su starije osobe upoznate sa Portalom e-Up- rava i onlajn uslugama u privatnom sektoru i da li ih ko- riste
Veini ispitanika nije poznato da postoji Portal e-Uprava niti odreene on- lajn usluge iz privatnog sektora (usluge banaka, apoteka i dr.). Samo neko- licini je bilo poznato da zakazivanje termina za zamenu linih dokumenata mogu obaviti putem e-Uprave, ali su taj servis koristila samo tri ispitanika. Svi ispitanici bili su upoznati s mogunošu zakazivanja pregleda kod iza- branog lekara putem telefona i veina je ovu uslugu koristila, dok aplikaciju „Moj doktor“ nije koristio nijedan ispitanik. Nekoliko starijih osoba upotre- bljavalo je internet za pretraivanje baze lekova, jedan uesnik fokus grupe iz Kragujevca uspeo je da pronae lek u Šapcu i da ga narui. Takoe, ni- jedan ispitanik nije samostalno koristio e-banking uslugu i veina njih ne zna da postoji mogunost uvida u raune i raspolaganja novanim sredst- vima putem interneta.
55
3.2.3. Naješe prepreke u korišenju onlajn usluga u jav- nom i privatnom sektoru
Brojni su razlozi za nekorišenje e-Uprave, kao i drugih onlajn usluga i servi- sa kod starije populacije. Iz podataka prikupljenih u razgovorima sa starijim sugraanima proizlazi da su najvee prepreke sledee:
¾ nedovoljno saznanja da takvi servisi postoje i na koji nain mogu da ih koriste
¾ strah da nee umeti da koriste i isprate sve instrukcije prilikom upo- trebe razliitih aplikacija i portala, naroito kada je re o „obavezama prema dravi“, usled ega se radije odluuju da svoje obaveze i prava ostvaruju neposredno na šalterima nadlenih organa
¾ ne poseduju dovoljno digitalnih veština i znanja
¾ loši materijalni uslovi oteavaju pribavljanje PC raunara, a mišljenja su da na „pametnim telefonima“, koje veina ima, nije lako pristupiti e-Upravi i slinim onlajn servisima
¾ elja da svoje obaveze izvršavaju neposredno na šalterima jer na taj nain imaju priliku da ostvare društveni kontakt, porazgovaraju meusobno ili sa slubenicima te da na taj nain ispune svoje slo- bodno vreme
¾ nezainteresovanost.
3.2.4 U koje svrhe bi stariji eleli da koriste internet
¾ da sami naue da kupuju avionske karte
¾ za nabavku namirnica kada je previše hladno ili previše toplo vreme.
57
ZAKLJUCI I PREPORUKE
Najznaajniji podatak iz istraivanja jeste da 43% ispitanika ne koristi inter- net, a da od 57% njih koji se njime slue više od 90% ne koristi e-usluge.
Polazei od te injenice, moemo zakljuiti da e prenošenje javnih usluga na internet bez pruanja adekvatne podrške znaiti da e delu populacije koji ne koristi globalnu mreu pristup ovim uslugama biti otean, odnosno da e one biti tee dostupne nego ranije. Takoe, to moe da obeshrabri pripadnike ove populacije u traenju pomoi i da uvea njihovu zavisnost.
Razvoj digitalizacije i upotreba IKT u sistemu javne uprave trebalo bi pr- venstveno da poveaju delotvornost, efikasnost i ekonominost u pruanju javnih usluga graanima i pravnim licima. Ukoliko se izgubi iz vida da starija populacija mora da se, uz razliite vidove podrške, posebno osnai za ko- rišenje digitalne tehnologije i e-usluga, dalji razvoj digitalizacije doprinee njihovoj društvenoj iskljuenosti, oteati pristup pravima, a delotvornost u pruanju javnih usluga starijim graanima e se smanjiti, a ne poveati, kako razvoj digitalizacije podrazumeva.
Statistika daje odreene podatke o tome koliki deo populacije koristi ili ne koristi IKT tehnologiju i onlajn usluge, ali veoma je znaajno ostvariti i kval- itativan uvid u to kako ive osobe koje ne upotrebljavaju internet i onlajn usluge: postoji veliki spektar socioekonomskih i drugih faktora koji utiu na neije prisustvo i kvalitet uestvovanja u digitalnoj sferi.
58
Osobe koje ne koriste internet susreu se s razliitim vrstama barijera na razliitim nivoima i istovremeno ne moraju imati dobar uvid u to koje su potencijalne koristi i prednosti onlajn usluga.
Digitalna inkluzija podrazumeva opremljenost IKT ureajima, pristup inter- netu i posedovanje digitalnih veština i znanja. Podaci do kojih smo došli tokom istraivanja ukazuju na to da skoro polovina ispitanika ne poseduje telefon, raunar ili tablet, a da 43% njih nikada nije koristilo internet, što znatno oteava korišenje e-usluga i ostvarivanje prava putem e-Uprave. Ispitanici koji u najvišoj meri upotrebljavaju internet i raspolau IKT ureaji- ma jesu stariji sugraani s visokim stepenom obrazovanja, dok su raunari- ma u najmanjoj meri opremljeni oni što ive u selima. Dobar pokazatelj je injenica da 84% ispitanika koji koriste internet ine to samostalno. Na- ješe se njime slue radi komunikacije i zabave, a u najmanjoj meri ko- riste e-usluge. Naješi razlozi za nekorišenje e-usluga putem interneta su: strah, nedovoljno znanja o postojanju e-usluga i nezainteresovanost.
Takvo stanje nesumnjivo moe dovesti do digitalne podele, to jest do toga da dobrobit inovacija bude neravnomerno rasporeena. Nedostatak zastu- pljenosti starijih u tehnološkoj industriji neminovno dovodi do toga da se potrebe i perspektive starijih osoba zanemaruju u procesima oblikovanja i kreiranja novih tehnologija. Digitalizacija moe dovesti do marginalizacije pojedinca isto koliko ga moe i osnaiti.
59
PREPORUKE: Ove preporuke, pored podataka dobijenih za Srbiju, uzimaju u obzir i pre- poruke iz deklaracije Meunarodne ekspertske konferencije o ljudskim pravima starijih osoba odrane novembra 2018. godine u Beu.17
¾ Kako bi se osiguralo da oni što ne koriste internet ne budu dovedeni u nepovoljan poloaj s prelaskom usluga u digitalnu i onlajn sferu, neophodno je da se razviju tri komplementarna pristupa: pojaana podrška kako bi se uveala digitalna inkluzija, konstrukcija ureaja i tehnologije lake i intuitivne za korišenje („user-friendly design“), kao i odgovarajui alternativni nain pristupa za one što ne mogu ili ne znaju kako da ostvare pristup onlajn uslugama.
¾ Potrebni su sistemski napori ne samo da bi starije osobe poele ko- ristiti internet i onlajn usluge ve i da bi nastavile da to rade. Za to je neophodno adekvatno i odrivo finansiranje i prikupljanje i dis- tribucija primera dobre prakse. Neophodno je zainteresovati starije, dati im adekvatnu obuku, obezbediti da imaju trajnu podršku, kao i predvideti i adekvatno odgovoriti na njihova pitanja vezana za bez- bednost i finansijske troškove upotrebe interneta. Ne manje vano, potrebni su tehnologija i usluge koji su ekonomski pristupani i ob- likovani tako da su laki i intuitivni za upotrebu.
¾ Neophodno je takoe imati na umu da nepristupanost ili neadekvat- na dostupnost informacione i komunikacione tehnologije naješe nastaju kao rezultat neravnopravnosti ili barijera u drugim oblasti- ma ivota sa kojima se starije osobe suoavaju. Zbog toga je vano obezbediti starijim osobama pristup znanju i celoivotnom uenju, podršku u informisanju u adekvatnoj formi i preko medija koji su im dostupni, kao i odgovarajue prihode za dostojanstven ivot koji e doprineti i njihovoj boljoj socijalnoj ukljuenosti.
17 http://www.ageing.at/document/conference-declaration
60
¾ Ne treba izgubiti iz vida da stariji sugraani nisu naroito motivisani da koriste internet u svrhu ostvarivanja nekog prava ili izvršenja obav- eze te da još uvek radije biraju odlazak na šaltere nadlenih organa nego korišenje e-usluga. Posebne obuke i programi moraju biti us- mereni i na aktiviranje starijih sugraana koji pruaju otpor novim tehnologijama i digitalizaciji. Nove tehnologije treba da olakšaju sva- kodnevne obaveze, da uštede vreme i novac, i da tako slue osobama koje poseduju digitalne veštine i znanja. Meutim, kada je re o star- ijim sugraanima, dalji razvoj digitalizacije doprinee sve veoj iskl- juenosti ukoliko se ne posveti ozbiljna panja i ne kreiraju se meha- nizmi osnaivanja starijih da koriste internet i e-usluge. Od suštinske vanosti je da se osmisle strategije i programi koji olakšavaju ueše starijih osoba u korišenju usluga zasnovanih na internetu.
¾ Istovremeno se mora imati na umu da e uvek ostati jedan deo sta- novništva, pogotovo meu starijima koji iz razliitih razloga nee hte- ti ili nee moi da koriste digitalne i onlajn usluge. Neophodno je da se to ima u vidu te da se za njih obezbede adekvatni alternativni naini pristupa ovim uslugama koji e osigurati da „niko ne bude zab- oravljen“ i da niija ljudska prava ne budu ugroena.
¾ Starije osobe, kao i sve druge, imaju pravo na prednosti koje obez- beuju informacione i komunikacione tehnologije i koje im mogu zadovoljiti potrebe i unaprediti kvalitet ivota. Neophodno je imati na umu da se ljudska prava starijih moraju prepoznati i štititi imajui na umu da su ona neotuiva i da se sa godinama ne umanjuju.
¾ Neophodno je prepoznati da postoje specifine barijere i izazovi sa kojima se starije osobe suoavaju u raznim oblastima svog ivota, a da ovo obuhvata i pristup informacionim i komunikacionim teh- nologijama i njihovo korišenje: od pristupanosti, preko kršenja pra- va na privatnost, autonomiju i zaštitu linih podataka, pa do socijalne iskljuenosti i nemogunosti da se ostvare druga garantovana prava ili dobiju garantovane usluge zbog neadekvatne dostupnosti infor- macione i komunikacione tehnologije.
¾ Informacione i komunikacione tehnologije starijim osobama treba da pomognu da unaprede svoju samostalnost, pomognu im da is- pune svoje potencijale i zadovolje svoje potrebe, ali i da dalje ue
61
i izgrauju svoje kapacitete. Zbog toga društvo treba da prepozna na koji nain informacione i komunikacione tehnologije valja uiniti dostupnim starijima i koju vrstu podrške obezbediti kako bi ona dala svoj pun doprinos unapreenju njihove dobrobiti, da bi stariji bili u punom smislu ukljueni u društveni ivot i ivot zajednice – sa mo- gunošu da participiraju i u donošenju odluka koje ih se tiu – i kako bi bili adekvatno zaštieni od zloupotrebe ili zlostavljanja.
¾ Starije osobe zbog svega toga treba ukljuiti u sve stadijume razvo- ja tehnologija i na njima baziranih usluga: od samog dizajna, preko pruanja usluga, pa do monitoringa njihovog uinka. To je nain da se obezbedi da tehnologija i usluge zadovolje potrebe ne samo na- jstarijih korisnika ve i velikog broja drugih korisnika, od dece do oso- ba sa invaliditetom.
¾ Takoe, potrebna je vrsta regulativa koja e obezbediti kvalitetnu zaštitu privatnosti i linih podataka, a što e obuhvatiti adekvatno in- formisanje starijih o tome kojim se njihovim podacima pristupa, i u koje svrhe, kao i obezbeivanje njihovog informisanog pristanka da bi se ovo desilo.
¾ Prilikom izvoenja edukacija potrebno je posebnu panju posveti- ti rizicima koji postoje u korišenju interneta kako bi starije osobe bile zaštiene od zloupotreba i prevara na mrei. Time bi se poveali kapaciteti i samopouzdanje starijih osoba.
¾ Starije treba ukljuiti i u razvoj relevantnih programa celoivotnog uenja, kako bi se obezbedilo da ovi programi reflektuju njihove po- trebe, preference, kapacitete, motivacije i razliite identitete unutar populacije starijih. To obuhvata i programe vezane za korišenje novih tehnologija ili usluga. Ponueni programi edukacije moraju obuhvatiti razliite nivoe, jer nisu sve starije osobe podjednako digi- talno pismene.
62
IKT – Informacione i komunikacione tehnologije
JMBG – Jedinstveni matini broj graana
LBO – Lini broj osiguranika
RZS – Republiki zavod za statistiku
UNFPA – Populacioni fond Ujedinjenih nacija
63
Vodi za diskusiju fokus grupa Istraivanje pristupa digitalnim tehnologijama
Ciljevi
¾ Koje e-usluge koriste, a koje ne i zašto
¾ Koje su naješe prepreke u korišenju
¾ Preporuke za unapreenje korišenja
MATERIJAL: flipart papir i postolje (ili selotejp za lepljenje na zid), olovke, post-it stikeri, audio-rekorder i telefonski/video rekorder
UREENJE PROSTORIJE: Uesnici sede u krugu/u obliku slova U oko sto- la tako da svi vide jedni druge i flipart. Ako to nije mogue, obezbedite prazan zid za aktivnost mapiranja. Odaberite mesto bez spoljašnjih šumova.
AUDIO-REKORDER: Uverite se da je rekorder ukljuen i u funkciji i da se nalazi na mestu sa kojeg moe da snimi svaiji glas.
NAPOMENA: U grupi treba da bude maksimalno 10 uesnika (6–8 je ideal- no) ukljuujui kombinaciju ena i muškaraca razliite dobi.
UPUTSTVA ZA FACILITATORA NAPISANA SU VELIKIM CRNIM SLOVIMA
Uvod: (5 minuta)
PROITAJTE UESNICIMA OVAJ UVOD I OSNOVNA PRAVILA
Dobro došli i hvala vam što ste se dobrovoljno prijavili za ueše u ovoj fokus grupi. Zamolili smo vas da uestvujete jer nam je vano vaše mišljen- je. Hvala vam na vremenu koje ste odvojili.
Razgovaraemo o korišenju informacionih tehnologija i dobrim i lošim stranama digitalizacije, sa posebnim osvrtom na upotrebu e-usluga u jav- nom i privatnom sektoru. Razgovor e trajati oko sat i po.
Razgovor emo snimati i voditi beleške, ali uveravam vas da e diskusija biti anonimna i poverljiva. Informacije e se koristiti za informisano formiranje našeg shvatanja o upotrebi digitalnih tehnologija u svakodnevnom ivotu i dobrim i lošim stranama te upotrebe.
Osnovna pravila
¾ Najznaajnije pravilo je da samo jedna osoba govori u datom trenut- ku. Ako doete u iskušenje da nešto kaete dok ta osoba govori, mo- limo vas da saekate dok ona ne završi
¾ Nema tanih ili pogrešnih odgovora
¾ Ne morate da govorite odreenim redom
¾ Kad imate nešto da kaete, molim vas da to i uradite jer mi je vano da ujem mišljenje svakog od vas. Budite otvoreni i iskreni što je više mogue
¾ Ne morate da se slaete s mišljenjem drugih u grupi, ali budite ot- voreni za meusobno slušanje i deljenje mišljenja
¾ Ne morate da odgovorite na pitanje ako vam je neprijatno. Sve je dobrovoljno i moete da odete u bilo kom momentu. Ono što danas saopštite ovoj grupi je poverljivo
¾ Facilitator e usmeravati razgovor, što znai da e diskusija ponekad biti prekinuta da bi se obezbedilo da ostanemo pri temi.
¾ Ima li pitanja? Moemo li da nastavimo?
65
Zamolite svakog uesnika da se kratko predstavi grupi.
FACILITATOR SE PREDSTAVLJA PRVI DA PRUI PRIMER DRUGIMA. BUDITE KRATKI!
NAVESTI:
¾ Porodini status/ s kim ivite/gde ivite
¾ Ako su zaposleni, šta rade, a ako su u penziji, šta su radili pre penzion- isanja
¾ Recite grupi jednu stvar koju radite svakog dana i u kojoj uivate
2. deo: Razgovor o upotrebi digitalnih tehnologija (60 minuta)
¾ Šta mislite, koliko stariji koriste internet/raunare/pametne telefone?
¾ Da li su upoznati sa e-uslugama (mapiranje)?
1. zamena zdravstvenih knjiica zdravstvenom karticom
2. pretraivanje baze lekova
4. zakazivanje termina za registraciju vozila
5. izdavanje izvoda i uverenja iz matine evidencije
6. podnošenje zahteva putem e-Katastra
7. pretraga baze podataka katastra nepokretnosti
66
11. korišenje e-Recepta
13. korišenje e-bankinga.
¾ Ukoliko su koristili, kakvo je iskustvo?
¾ Ako nisu dovoljno upoznati, ko bi trebalo/mogao da ih edukuje i uk- ljui?
¾ Kome i gde starije osobe mogu da se obrate za pomo i podršku?
¾ Da li digitalizacija olakšava ili oteava ivot starijih ena i muškaraca? Zašto? Na koji nain? Kome najviše?
3 deo: Preporuke za starije, lokalne samouprave i sve zainteresovane (20 minuta)
Postoji li nešto o emu danas nismo razgovarali za šta vam se ini da je vano da to dodamo ili o tome prodiskutujemo?
ZAHVALITE UESNICIMA I ZAVRŠITE SESIJU
NE ZABORAVITE DA ISKLJUITE AUDIO-REKORDER I FOTOGRAFIŠETE
PRE NEGO ŠTO SE GRUPA RAZIE, PROVERITE DA LI SE SVI DOBRO OSEAJU U VEZI SA SVIM O EMU SE RAZGOVARALO I PROVERITE
DA LI IMAJU KONTAKTE ORGANIZACIJA KOJIMA SE U SLUAJU PO- TREBE MOGU OBRATITI ZBOG BUDUE POMOI I PODRŠKE.
67
PROJEKAT: „Pristup starijih osoba informacionim i komunikacionim tehnologijama“
Crveni krst Srbije i Institut društvenih nauka sprovode istraivanje o tome koliko starije osobe u Republici Srbiji koriste digitalne tehnologije u sva- kodnevnom ivotu; da li je uvoenje digitalnih usluga olakšalo ili otealo ostvarivanje njihovih prava; koliko je starijima omoguen pristup novim tehnologijama; koliko starije osobe u Srbiji imaju poverenja u internet, ko- liko su motivisane, a koliko sposobne i edukovane da prate digitalizaciju u Srbiji. Istraivanje je finansijsku podrano od strane Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA).
Cilj Projekta jeste osnaivanje starijih osoba i poboljšanje njihovog pristupa pravima putem digitalne inkluzije, te podizanje stepena digitalnih veština i znanja, kao i unapreenje postojeeg sistema digitalnih usluga (e-Uprava, e-Sudstvo, e-banking i dr.)
Istraivanje se sprovodi u sledeim gradovima: Beograd, Subotica, Zrenja- nin, Kikinda, Panevo, Sombor, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Šabac, Valjevo, Smederevo, Poarevac, Kragujevac, Jagodina, Zajear, Uice, aak, Kral- jevo, Kruševac, Niš, Prokuplje, Pirot, Leskovac, Vranje (navedeni gradovi su sedišta upravnih okruga prema Uredbi o upravnim okruzima), Vladiin Han, Kuršumlija, Prijepolje, Surdulica, Tutin (ovih pet gradova spadaju u gradove iji je stepen razvijenosti ispod 50% republikog proseka).
Odbirom navedenih gradova istraivanje e obuhvatiti sve okruge u Srbiji osim 5 okruga koja se nalaze na KiM, a pet gradova iji je stepen razvijenosti 50% od republikog proseka dodati su kako bi se moglo istraiti da li razvijenost grada u kome stariji ive utie na stepen korišenja digitalnih tehnologija.
68
U svakom gradu ispitae se najmanje 10 ljudi starijih od 65 godina, i vodie se rauna o podjednakom broju muškaraca i ena.
Ovaj upitnik je anoniman i individualan, a popunjava ga anketar na osnovu odgovora anketiranog lica. Pitanja je potrebno postavljati jasno i glasno, uzimajui u obzir da su ispitanici starije osobe koje mogu imati problema sa sluhom, vidom ili nerazumevanjem oblasti o kojoj se ispituju. Prilikom ispitivanja vano je pomoi ispitaniku da odgovori na pitanje, a da pri tom ne bude sugerisan odgovor.
69
Poštovana/poštovani,
Molimo Vas da uestvujete u istraivanju kojim elimo da utvrdimo u kojoj meri koristite nove digitalne tehnologije (raunare, mobilne tele- fone, tablete), da li Vam nove tehnologije olakšavaju ili oteavaju pristup odreenim pravima, i sa koliko znanja i veština raspolaete u ovoj oblasti.
1. Pol: (Napomena: pitanje o polu nije potrebno postavljati ve anketar sam popunjava)
1. muški
2. enski
2. srednja škola
3. Gde ivite?
1. ivim sam/sama
2. ivim u zajednici sa osobom/osobama starijim od 60 godina
3. ivim u zajednici sa osobom/osobama mlaim od 60 godina
5. U zajednici ivim:
1. samo sa partnerom
6. Da li imate raunar/tablet kod kue?
1. da
2. ne
1. da
2. ne
1. svakodnevno
5. ree od jednom meseno
6. nikada
1. ne koristim internet
2. sa kunog raunara
3. sa