Ozbiljnu tematizaciju pojma kulture, kao i procesa i modusa njenog razvoja u svetu nije mogue sprovesti bez osvrta na proces globalizacije i fenomen popularne kulture, pogotovo ukoliko se bavimo periodom od 50ih godina prolog veka pa do sad. Pre nego preemo na sam odnos globalizacije i pop-kulture, koji je i kljuan za nau temu, neophodno je osvrnuti se na sam pojam i pojavu globalizacije. Naime, globalizacija se kao termin susree upravo od sredine pedesetih godina prolog veka, da bi ve krajem osamdesetih godina postala neizostavan deo svih naunih i politikih razmatranja razliitih pojava unutar modernog drutva. Sam proces ujedinjavanja oveanstva putem globalizacije i uspostavljanje novog poretka i svetskog drutva nije bio propraen naunim istraivanjima, pa je i samo prouavanje tog procesa kasnilo, te stoga ne udi injenica da nam je obim globalizacionih procesa u periodu pre 50ih godina prolog veka sutinski nepoznanica.[footnoteRef:1] Jedna od opasnosti ali i na izvestan nain deo mitova o globalizaciji jeste opasnost niveliranja i potiranja nacionalnih obeleja, osobenosti, obiajnosti, i karakteristika pojedinanih naroda i kultura koje se shvata prvenstveno kao uspostavljanje kulturne i ekonomske dominacije amerikog i anglosaksonskog podruja nad ostatkom sveta. Brojni anti-globalistiki pokreti ipak ukazuju na to da svetska kretanja idu ka razdoblju sudara svetova ili sudara civilizacija, ali taj nadolazei period valja shvatiti kao sudar u kome e primarna legitimacija biti kulturna, a ne ideoloka. [1: Donoenje Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima 1948.god i njeno usvajanje na Generalnoj skuptini UN predstavlja, prema velikom broju sociologa, prvi nagovetaj svesnosti globalizacionih procesa kojima se svet kree ]

U istom tom periodu, dakle u 50im godinama prolog veka, i popularna kultura se poinje uspostavljati kao zaseban vid kulture, posebno u filmu i muzici. Ono to e uslediti u oblasti muzike, moze se rei da na neki nain dovodi Sartrov pojam angaovane umetnosti do ekstrema. U skladu sa brojnim istorijskim deavanjima u periodu pre 50ih (II svetski rat), kao i onima koja su usledila posle kao to je Rat u Vijetnamu, Hladni rat i sve njegove konsekvence (Berlinski zid), politika represija i cenzura na polju umetnosti u zemljama Istonog bloka, itd., sve skupa dovodi do ekspanzije rok muzike i zvuka kao primarnog konstituenta popularne kulture meu mladima, iji se identitet sve jasnije oitava na globalnom nivou. Od tada pa do danas svedoimo brojna kulturoloka raslojavanja u mladoj populaciji koja obrazuje razliite subkulturne grupe upravo prema muzikom ukusu i pravcima rok muzike. Ono na emu se elimo bazirati ovde jeste upravo odnos globalnog uticaja rok muzike i njene recepcije na lokalnom nivou od perioda 50ih i 60ih godina do sad, mada se moe rei da je globalni uticaj rok muzike proces koji jo uvek traje ne manjim intenzitetom i koji tek dolazi za odreene krajeve sveta. Britanski sociolog i muzikolog Keith Negus zagovornik je dijalokog pristupa istoriji popularne muzike kojim se upravo eli skrenuti panja na njenu dinaminu prirodu i koji popularnu muziku predstavlja upravo kao jedan konstantan proces u kom meusobno komuniciraju ono prolo i ono budue, spoljanje okolnosti i unutranja refleksija istih kao i globalni i lokalni uticaji i elementi, to nadalje rezultira obrazovanjem raznovrsnih muzikih pravaca koji su mogli svoje ostvarenje dostii iskljuivo u odreenom vremenu, na odreenom mestu. Ovaj pristup muzici takoe jako lepo dovodi u fokus i pitanje kulturnih dijaloga i muzike interakcije iz kojih izrastaju razliite tradicije bogatog sadraja, ije je korene i veze isprepletane u njemu teko prepoznati i izdvojiti. Ovaj pristup ne treba shvatiti kao zagovaranje traenja poetaka ovih kulturnih razmena, ve ga treba razumeti upravo kao fokusiranje na sam proces tih dijaloga i razmena kako bi se ispratio vremensko-prostorni razvoj odreene tradicije kroz njih: dakle, ovde se lokalno i globalno ne postavljaju u ili-ili, niti u nadreeno-podreen odnos u kom ono globalno diktira kretanja a lokalni momenat ini pasivni odgovor na to, ve ih postavlja u i-i vezu u kojoj postoji obostrana interakcija i meusoban uticaj, a svi uesnici u procesu imaju izraeno dinamian, aktivan poloaj. Za velik broj muzikih kritiara globalni uticaj rok muzike postavlja se kao problematian zbog oprenih tumaenja rok muzike same. Naime, dok se rok muzika s jedne strane razume kao primarni eksponent kulturnog imperijalizma, kao forma kulture, koja je prvobitno povezana sa amerikom (SAD) kulturom i sa snanim komercijalnim interesima meunarodne muzike industrije[footnoteRef:2], s druge strane se razume kao snaga koja ima oslobaajui delatni karakter kojim se daju forma i smisao lokalnom kulturnom diverzitetu i originalnosti u pojedinanim dravama i nacijama. Prema nekim teoretiarima, reenje ovog konflikta u tumaenjima ogleda se u stvaranju specifine, lokalne rok muzike, koja na izvestan nain predstavlja upravo sintezu ova dva suprotstavljena stanovita kao i sintezu globalnog i lokalnog. Kako? Upravo kroz kulturoloki dijalog u oblasti muzike kojim se uspostavlja jedna svetska muzika kultura koja transcendira pojedinane nacionalne muzike kulture, iz koje nadalje svaka pojedinana grupacija, bilo na teritorijalnom, bilo na linom ili anrovskom nivou izvlai svoju osnovu, dodajui joj uvek neto od svoje sopstvene nacionalne kulture, linog iskustva, doivljaja, itd. jednom reju, dodajui joj eklektikim putem svoj vlastiti peat, znaenje i oblik. Na ovaj nain dolazi do uspostavljanja jedne refleksivne zajednice[footnoteRef:3], koja uveliko potire i nadilazi sve razlike bilo nacionalne, bilo verske, etnike ili lokalne, i koja ima sopstveni sistem vrednosti jednako potovan meu njenim pripadnicima u svim krajevima sveta! Na taj nain fenomen rok muzike postaje jedan vid ili ak skup naina delanja koji se modifikuju u odnosu na specifino vreme i mesto deavanja. [2: Kler Levi, Mladi i popularna muzika u Bugarskoj, itd] [3: Ibidem.]

Muzika anglosaksonskog podruja u vreme njene ekspanzije koja poinje blues i rokabili muzikom, pogotovo kroz lik i delo Elvisa Prislija (negde oko 1956.god to se uzima i za izvesnu godinu roenja rok muzike), pa nadalje kroz 60te godine sa vrhuncem u 1967-oj godini kada izlazi album Sgt. Peppers lonely hearts club band britanske grupe The Beatles predstavlja jedan talas bunta i osvajanja brojnih sloboda za omladinu tog podruja, osloboenje od konzervativizma i represije verskog i tradicionalnog vaspitanja, rasizma, osvajanje seksualnih sloboda, razvoj feministikog pokreta, itd. Jednom reju, predstavlja nain slobodnog izraavanja stavova, elja, potreba, iznoenja miljenja i menjanja svesti kako na individualnom tako i na kolektivnom nivou. Moda se samim vrhuncem rok muzike moe smatrati i Woodstock fesitval 1969-te godine, kao najposeeniji festival u istoriji muzike, koji je bio izraz bunta protiv rata u Vijetnamu i poziva na pacifizam i slobodu za sve. Dakle rok muzika u tom periodu postaje medijum kroz koji mladi ne samo da se identifikuju i grade svoju kulturu, ve grade i svoja individualna miljenja i stavove, i odgovaraju na aktuelne politike i ekonomske probleme svog doba. Slobodno se moe tvrditi da od tada rok muzika u svim svojim anrovima postaje ne samo odgovor na egzistencijalne uslove i egzistenciju samu, ve i sama postaje poseban vid egzistencije nain ivota! Dovoljna potvrda ovome moe biti sam osvrt na raanje i razvoj hipi pokreta kao i na biografije bendova i korene iz kojih izlaze novi pravci rok muzike heavy metal 70ih godina izlazi direktno iz sloja radnike klase industrijskih zona gradova, i ak i nosi naziv po tome teka industrija, kao i punk pokret koji izlazi iz iskustva omladine nie srednje klase i radnike klase, pretaui svoje egzistencijalno iskustvo u muziku na jedan sirov i ivotan nain. I dok se upravo pojava punk pokreta i benda Sex pistols uzima za kraj i smrt rok muzike u svetu, s obzirom na njenu komercijalizaciju uzrokovanu saradnjom sa muzikom industrijom, esto se previa injenica da se takvo miljenje bazira na promatranju zapadne, prvenstveno amerike i britanske muzike rok scene, a deavanja u rok muzici u ostatku sveta ostaju nesagledana. Iz tog razloga pojedini analitiari s punim pravom tvrde da je uzvik rock is dead sutinski preuranjen i neutemeljen zakljuak, i da rok i dalje itekako ivi i postoji i nakon 1976-te godine kroz razliite transformacije koje prolazi na svojim brojnim putevima irom sveta, i da kroz svaku novu situaciju u kojoj nastaje on dobija nov znaaj i smisao. Kako to Negus kae rok ne samo da je preiveo 1976-tu, nego je opstajui kroz iskustvo brojnih generacija od te godine na ovamo rok proao svoj period odrastanja i napustio svoje rodno mesto na anglosaksonskom podruju otiavi u svet. I dok je rok muzika prestala za zemlje anglosasksonskog podruja biti ono to je bila 50ih i 60ih, za centralno-evropske zemlje i zemlje Istonog bloka bila je itekako iv medij umetnikog izraavanja, ali i kritikog i revolucionarnog, buntovnog odnoenja prema aktuelnim problemima sadranim u to vreme na datom mestu, obrazujuci drutvene promene i utiui na kretanja u drutvu uopte. Lawrence Grossberg u jednoj od svojih kulturolokih studija govori o tome da rok nije umro ve je samo otiao drugde postajui deo nekih novih muzikih dijaloga, ali bi moda bilo bolje rei da je proirio polje svojih dijalokih odnosa i na ve postojee muzike dijaloge samo dodao i nadovezao nove.Naime, u 80im godinama prolog veka rok muzika intenzivno biva prisutna u svim zemljama centralne i istone Evrope u jednom moda mnogo revolucionarnijem obliku i sa mnogo veim opozicionim potencijalom od onog koji je imala u SAD-u i Britaniji. Period Hladnog rata koji traje od 1947. godine, pa ak do 1991. godine u kulturnom i umetnikom smislu biva obeleen jakom politikom i reimskom represijom, cenzurama, i ogranienim pristupom svime to ima veze sa zapadnom kulturom koja se u to vreme u zemljama Istonog bloka smatrala sredstvom revolucionarnog preobraenja postojee kulture i drutvenog poretka kojim se kroz ideoloku manipulaciju slue neprijateljske kapitalistike zemlje. Umetnost se, sa druge strane, smatra onim to treba biti, i u to vreme i jeste bila, produetak vladajue politike ideologije u zemlji. Represije i zabrane ove vrste ile su i dalje od umetnike sfere u SSSR-u robija je pretila ljudima koji su vercovali gramofonske ploe, a zabrane dodira sa zapadnjakom kulturom ile su dotle da je ak i noenje dzinsa predstavljalo prestup. Ovde se 80te godine na poetku pasusa navode iz razloga to je rok muzika u centralno-evropskim i istono-evropskim zemljama u tom periodu dosegla svoj vrhunac, ali je injenica da je rok muzika na te prostore prodrla ve 50ih godina u vidu originalnog rock n roll-a, a da je ve u 60tim meu omladinom ovih zemalja postojala jaka paradigma jedne alternativne kulture koja ima snagu da menja i oblikuje svet. Rok je uprkos svim reimskim zabranama nalazio svoj put do omladine i to uglavnom tako to su se gramofonske ploe sa rok muzikom vercovale, negde sporadino a negde jako organizovano, i tako to su se jednako u ilegali sluale zapadnjake radio stanice, na prvom mestu Radio Luxemburg i BBC. Postepeno, ve u 60im godinama prolog veka, dolazi do stvaranja velikog broja uglavnom amaterskih bendova koji sviraju muziku sa zapada, najee pesme grupa The Beatles, The Rolling Stones, The Shadows itd., stvarajui uporedo i dodavajui na taj repertoar svoje sopstvene kompozicije. Na taj nain markirana je izvesna teritorija koja u granicama popularne muzike pripada mladima, i tako se, posredstvom upravo tih lokalnih bendova, postepeno gradio i uspostavljao itav jedan sistem kako muzikih tako i socijalnih vrednosti, u vidu oblikovanja ukusa, stila, stavova, pa ak i ponaanja; muzika je ovde, kao i na zapadu, takoe predstavljala simbol nezavisnosti, jake individualnosti i slobode, sa jednom jedinom razlikom nezavisnost, individualnost i sloboda osvajale su se u odnosu na druge i drugaije spoljanje okolnosti, i odgovarale su na jednu prilino drugaiju drutvenu problematiku od one na zapadu. Dok je rok muzika na zapadu prvenstveno oznaavala osvajanje individualne slobode, pa onda zahtev za slobodnim svetom i mirom, rok muzika na istoku zahtevala je individualno osloboenje ali i teila slobodi za umetnost samu. Sutina, meutim, ostaje ista ona biva tenja za slobodom. * * *Zakljuak celog izlaganja mogao bi biti to da se bez obzira na pristup fenomenu popularne kulture i muzike, dolazi do toga da je muzika u svom trajanju jedan beskonaan proces. Naime, bilo da joj se okrenemo dijaloki i fokusiramo upravo na dijalog sam, kako to Negus predlae, ili da krenemo unazad traiti sam poetak tog dijaloga, otkriemo samo slojevitost i beskrajnu sadrajnost muzike, gde se svaka prethodna forma nje na neki nain nalazi u onoj trenutnoj. Muzika ne pravi rezove, ve predstavlja jedan kontinuiran dijalog u koji se uvek ukljuuje neki nov sagovornik, a neki od prethodnih ostaju sa onim ve reenim, kao osnova i slualac. Time muzika jeste uvek globalna u svojoj osnovi i izvornosti, i ta njena globalna strana postvaruje se i ogleda na razliite naine s obzirom na lokalno tle i kulturu sa kojom komunicira, a sa svakim lokalnim momentom ima specifinu i originalnu komunikaciju i odnos. Na taj nain, svaka pesma i kompozicija jednako pripada kako odreenoj lokalnoj, tako i globalnoj rok zajednici, upravo kroz tu refleksivnu komunikaciju. Kroz odgovaranje na istorijsko-drutvene situacije i vremensko-prostorno lociranje ona jeste povesna, ali po svojoj prirodi ona je prosto vremenita uvek je u trajanju!Rok muzika sa svojom prirodom oslobodioca, medija komunikacije sa drutvenim poretkom, i otrim kritikim stavom i neslaganjem prema sputavanjima i negativnim tokovima lokalnih podruja moda jeste svoj vrhunac u centralnoj i istonoj evropi doivela u 80im, a onda zamrla zajedno sa ruenjem berlinskog zida, kako to smatraju odreeni analitiari i muzikolozi, ali, time nije prestala da postoji na tim podrujima kao to nije prestala da postoji ni na anglosaksonskom podruju, samo je dobila neke nove vrste izazova i deavanja za odgovriti na njih.Kao ono to je bila u Britaniji i SAD-u 50ih i 60ih, i kao ono to je bila za centralnu i istonu Evropu 70ih i 80ih rok muzika postoji u zemljama bliskog Istoka, Indije i Indonezije gde se neke nove generacije susreu sa nekim novim vrstama ogranienja i represije u cilju ouvanja tradicije i iste lokalne kulture, sa nekim novim egzistencijalnim problemima, nekim novim ratovima. U tom smislu, rok je opet otiao drugde, a rei da je rok za centralno i istono-evropske zemlje stigao kasnije u odnosu na Britaniju i SAD, ili rei da je rok stigao kasno na bliski Istok u odnosu na Evropu jedna je pogrena tvrdnja; rok muzika nije nigde stigla kasno, stigla je onda kada je bila potrebna mladima odreenog podruja i kada su bili spremni za nju.