resursi u turizmu

8/9/2019 Resursi u Turizmu

1/105

ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ –

РЕСУРСИ У ТУРИЗМУ ПРИРОДНЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ –

ГЕОМОРФОЛОГИЈА (РЕЉЕФ) И КЛИМА

др Александра Вујко


2/105

Туристичке потребе се формирају у месту сталног

боравка.


3/105

Туристичка потреба људи постоји независно од туристичких вредности.

Она је основни покретач туристичких токова, али се може задовољити само

уз постојање и понуду одговарајућих

природних и антропогених туристичких вредности појединих предеоних

целина.


4/105

Туристичке вредности (ресурси утуризму) могу бити природне и

антропогене, са бројним

међусобним комбинацијама,


5/105

Природне туристичке вредности (ресурси

у туризму) су старије и по облику појављивања разноврсније од антропогених.

Омогућују задовољење више врста туристичких потреба. То значи да су основа развоја више врста туризма

(рекреативни, купалишни, зимско-спортски, наутички, ловни, планински,бањски).


6/105

Tуристичке вредности (ресурси утуризму) су објекти, појаве, процеси и догађаји у животној средини, који

привлаче пажњу туриста.

Као такви имају наглашена својства привлачности, која се

заснивају на различитим особеностима природе иантропогених објеката у њој.


7/105


8/105

СРБИЈА


9/105

Grand Canyon је национални парк Сједињених

Америчких Држава који се налази у Америчкојсавезној држави Аризона. Grand Canyon је

кањон веома стрмих литица који је милионимагодина дубила и издубила река Колорадо. Дуг

је нешто више од 446 км, а дубина на

појединим местима достиже невероватних1800 метара.

Grand Canyon


10/105


11/105

Анђелови Водопади (Angel Falls)

су највећи (највиши) водопади на

земљи, високи као 3 Ајфеловекуле. Овај водопад није био

познат западном свету све док гаамерички авијатичар James

Crawford Angel није посетио1935. Вода пада са “Ђавоље

планине", која се налази у делу

познатом као Ла Гран Сабана.

Водопад је висок 979 метра инајвећи је водпад на свету.

Анђелови водопади се налазе у

југоистоцном делу Венецуеле.

СРБИЈА – Јеловарник на Копаонику


12/105

Велики корални гребен (се налази на

јужној хемисфери, и окружује велики део

обале источног дела Аустралије,

силазећи са севера од Торесовог

пролаза према југу до рта Санди.Његова дужина износи 2300

километара. Широк је око 2 км насеверу, те понегде 150 км на југу.

Управо је он највећи, најдужи и

најмасивнији живи организам на целојпланети. Постоји једна занимљивост

која је својствена само овако великом

организму, а то је да сам гребен чинипреко 400 врста корала, а у његовој

околини обитава око 1500 различитихврста риба. Поред тога, у зони у којој се

протеже гребен живе и неке јако ретке и

занимљиве животињске врсте као нпрморска крава и велика зелена корњача.

УНЕСЦО је 1981.г. уврстио 'Велики

корални гребен' у листу светског


13/105

AНТРОПОГЕНИ...


14/105


15/105

Big Ben

Висок 95 метара, сат-

кула је заврсен 1858.-59.

Име је добио

највероватније по СирБенџамину Холу. Тежак

је преко 13 тона.

Само механизам сата

тези преко 5 тона.


16/105

Изграђен је у славу Француске

револуције, поводом Светскеизложбе одржане у Паризу

1889. године (на 1оо-годишњицу револуције).

Ајфелов торањ је једна однајвећих светских туристичких

атракција, раме уз раме

пирамидама у Гизи или

Великом кинеском зиду.

Пројектовао га је Густав Ајфел(а отворио Принц од Велса(будући краљ Едвард VII од

Енглеске).

Висина: 300 метара


17/105

Према Херодоту, чувене пирамиде из

Гизе - Кеопсова, Кефренова иМикеринова, грађене су измедју 2650. и

2550. године пре нове ере и служиле су

као гробнице египатских фараона из

четврте династије.


18/105

Својства туристичких

привлачности... Хидрографски објекти, планине,

клима, биљни и животињски свет,као туристичке вредности (ресурси

у туризму), имају наглашена рекреативна својства туристичких

привлачности.


19/105

Вулкани, гејзери, кањонске долине,водопади, пећине, археолошка

налазишта, музеји, приредбе, као и

бројни народни обичаји,представљени фолклором, музиком

и гастрономијом, препознају се по

куриозитетним својствима туристичке привлачности.


20/105

Знаменитошћу, као елементом препознавања на туристичком тржишту, одликују се бројне природне и антропогене вредности,какве су Алпи, Килиманџаро,Фуџијама, пирамиде у Египту,споменици античке Грчке и Рима,

градови Париз, Лондон, Петербург,плаже Копакабане, језеро Титикака,музеји Лувр , Прадо и други.


21/105

Уз све то, поједине природне и антропогене туристичке вредности (ресурси у туризму),

имају наглашена естетска својства туристичких привлачности.

Она се базирају на складу облика, димензија,

материјала, боја, начина и времена постанка.

По овом својству препознају се приморски пејзажи Далмације, Флориде, Хаваја,

планинских језера у Алпима, мозаици, витражи,фреске, слике и скулптуре, објекти сакралне архитектуре, као и бројна остварења савремених уметника.


22/105

Туристичке вредности (ресурси утуризму) могу имати једно, или више својстава привлачности.

Прве називамо моновалентним, а

друге поливалентним.


23/105

Према својствима привлачности,односно њиховом препознавању на

туристичком тржишту и величини

контрактивне зоне, туристичке вредности (ресурси у туризму) се

могу поделити на локалне,

регионалне, националне, државне, континенталне и

светске.


24/105

Туристичке вредности у простору дефинишемо као комплексне,

самосталне и комплементарне.


25/105

Комплексне туристичке вредности ( ресурси у туризму ) су оне које имају више различитих

својстава привлачности.

То значи да омогућавају развој више

врста туризма, које се одликују богатим садржајем.


26/105

Међу комплексним туристичким

вредностима истичу се поједини делови Алпа, поједине приморске регије и нека језера са окружењем.


27/105

Велика Америчка језера на граници САД и Канаде, као и бројна језера уШвајцарској, Италији, Аустрији иНемачкој, или на границама појединих

наведених земаља.

Чини се да су најбољи примери за то

Женевско (Лемански) језеро које припада Швајцарској и Француској иБоденско које припада Швајцарској,Немачкој и Аустрији.


28/105

Поред језерског, купалишног,наутичког и риболовног туризма, на

овим лимнолошким објектима

развијен је излетнички,стационирани, конгресни,

манифестациони, градски туризам и

туризам на селу.


29/105

Самосталне туристичке вредности ( ресурси у туризму ) имају мање својстава туристичких привлачности од комплексних, те условљавају мање врста туризма.

Мисли се на поједине планине,

језера, градове и предеоне целине,које саме по себи привлаче туристе из широке контрактивне зоне.


30/105

Природне самосталне туристичке вредности (ресурси у туризму)

омогућавају рекреативна туристичка

кретања, а антропогене, посебно градска насеља, културни иманифестациони туризам,

уважавајући ту и конгресне скупове,као и туризам пословних људи.


31/105

Комплементарне туристичке вредности ( ресурси у туризму ) имају скромна својства

туристичких привлачности и самим тим ужу контрактивну зону.

Овој групи припадају бројна језера, реке, водопади,острва, пећине, споменици, галерије, музеји,манифестације и друге вредности.

Због њих се на туристичке кретање не опредељује већи број људи, али их, као саставне делове

туристички атрактивних простора у којима бораве,посећују самостално или организовано.


32/105

Туристичке вредности (ресурси утуризму) у простору могу бити

размештене на различите начине. У

начелу разликујемо два начина.

Први називамо линеарни, а други

групни.


33/105

Линеарни размештај туристичких

вредности ( ресурса у туризму ) среће се у речним долинама, ледничк им таласима, обалама мора и језера, као ипоред саобраћајница.

Погодује развоју екскурзионог иизлетничког туризма, јер се на путовању може упознати већи број природних иантропогених вредности.

У овом погледу посебно се истичу Ђердапски сектор Дунава и овчарско-кабларски сектор Западне Мораве.


34/105

Ђердапски сектор Дунава представљен је великом реком, дугачком клисуроm, има две

бране и два вештачка језера, више насеља,неколико археолошких локалитета и објеката сакралне архитектуре, утврђене средњовековне градове, пристаништа,пограничне прелазе и део је националног парка

са више резервата.

Овчарско кабларске сектор Западне Мораве познат је по једној реци са три бране и три

вештачка језера, планинама Овчар и Каблар,неколико извора питке воде, пећина, окапина ивидиковаца, Овчар Бањи и групи од 10 законом заштићених манастира.


35/105

Групни размештај туристичких

вредности карактеристичан је за острва,планине и равничарске пределе.

У већини случајева на таквим просторима

формирају се мањи и већи туристички центри из којих се до оближњих туристичких вредности и локалитета организују посебна туристичка кретања.Реч је о просторима (регионима)

стационарног и манифестационог туризма, са одговарајућим зонама илокалитетима у окружењу.


36/105

На примеру Срема, као предеоне целине са групним размештајем туристичких вредности, јасно су диференциране зоне Фрушке горе и Сремских Карловаца, са

локалитетима какви су бање Врдник иСланкамен, тврђава Петроварадин,Сремска Каменица са Меморијалним музејом Змаја Јована Јовановића,излетишта Чортановци, Шидски предео,Тестера, Стражилово, бројни средњовековни манастири и спомен комплекс на Иришком венцу.


37/105

Из односа величине простора израженог у километрима квадратним и броја туристичких вредности на њему, може се израчунати густина туристичких вредности.

Шта је густина мотива већа, то су ипотенцијалне могућности туристичке посете повољније.

ПРИРОДНЕ ТУРИСТИЧКЕ


38/105

ПРИРОДНЕ ТУРИСТИЧКЕ

ВРЕДНОСТИ – РЕСУРСИ У

ТУРИЗМУ Природне туристичке вредности

(ресурси у туризму) су објекти ипојаве у простору настали радом унутрашњих и спољашњих сила Земље.

Имају једну или више врста

туристичких привлачности иусловљавају одговарајуће врсте туризма.


39/105

Природне туристичке вредности (ресурси у туризму) су основа развоја рекреативних врста туризма (купалишни, наутички, ловни, бањски,

планински, приморски, језерски,речни).

Не могу се у потпуности поистоветити са географским објектима, јер сва мора, сва језера, све реке, све планине, све пећине и слично, немају својства туристичких вредности.


40/105

Могу се поделити на следеће групе: - Геоморфолошке туристичке

вредности (ресурси у туризму),

- Клима као туристичка вредност, - Хидрографске туристичке

вредности (ресурси у туризму),

- Биљни и животињски свет као туристичка вредност.


41/105

Јављају се као комплексне,самосталне и комплементарне и

основа су развоја више врста

туризма.

Г ф


42/105

Геоморфолошке туристичке вредности ( ресурси у туризму )

Геоморфолошке туристичке вредности (ресурси у туризму) представљене су бројним макро, мезо и микро облицима површинског и подземног

рељефа на Земљи.

Облици рељефа деле се на

позитивне, који представљају узвишења на Земљи и негативне, који су представљени депресије иудубљењима на Земљи.


43/105

Од посебног значаја је вертикална дисекција рељефа, при чему се

терени до 200 m надморске висине

убрајају у низије, 200-500 m упобрђе, 500-1000 m у ниске

планине, 1000-2000 m у средње

планине и терени преко 2.000 m увисоке планине.


44/105

Геоморфолошке туристичке вредности

(ресурси у туризму) могу бити самосталне, комплексне икомплементарне.

Делују непосредно и посредно, утичући

на климу, хидрографске објекте и живи свет.

Имају наглашену рекреативну

компоненту туристичке привлачности иоснова су развоја више врста туризма ибогатог садржаја туристичког боравка.


45/105

Туристичка атрактивност планина последица је њихових рекреативних, куриозитетних,естетских и знаменитих својстава.

То зависи од величине, висине и разноврсности сваке планине посебно, али не условљава аутоматски и већи туристички промет, јер су за то неопходни и други услови.

Сасвим је сигурно да међу геоморфолошким туристичким вредностима, посебно планинама,Хималаји стоје далеко испред свих осталих,али је чињеница да су Алпи много посећенији итуристички боље валоризовани.


46/105

Међу геоморфолошким туристичким вредностима истичу се планине,

вулкани, клисуре и кањони, обале

мора и океана, острва и пећине.

П д


47/105

Планине као туристичка вредност

Хоризонталним или тангенцијалним и

вертикалним или радијалним покретима површинских и унутрашњих делова Земљине коре настају веначне или набране и громадне или раседне планине.

Прве се одликују одређеним правцем пружања и низовима међусобно паралелних планинских венаца и гребена,док друге немају строго одређен правац пружања и подударност са унутрашњом структуром слојева.


48/105

Међу веначним планинама на Земљи истичу се Алпи, Динариди,

Карпати, Хималаји, Анди и

Кордиљери, а међу громаднимЦентрални масив у Француској,Мезета у Шпанији, Рила, Витоша и

Пирин у Бугарској, Алигени,

планине у сливу реке Колорадо у

САД и друге .


49/105

Од наведених планина ипланинских група, геолошки,

геоморфолошки и туристички,

најбоље су проучени Алпи.

Туристичка вредност ових планина

условљена је бројним елементима,појавама и процесима, међу којима

се истичу следећи:


50/105

Дуга туристичка традиција, Повољан географски положај и

одлична саобраћајна повезаност,

Изворна пејзажна и морфолошка разноврсност,

Тектонски, крашки, флувијални,

глацијални облици рељефа,


51/105

Реке, језера, водопади,термоминерални извори, ледници,

Пећине, јаме, клисуре, кањонске долине, превоји,

Куриозитет највишег врха Европе, Мон Блан (4.807 m),

Целогодишње туристички промет,

Разноврсно археолошко, споменичко иетничко наслеђе,

Комбинација више врста туризма,


52/105

Близина Средоземног мора и Панонске низије,

Богат и разноврстан садржај туристичког боравка,

Максимална инфраструктурна опремљеност,

Припадност већем броју високо развијених земаља,

Висок степен организованости прихвата

туриста, Изграђеност различитих врста смештајних

капацитета.


53/105

Слично Алпима, великом туристичком вредношћу ивисоким степеном туристичке валоризаиије,одликују се и Стеновите планине у САД.

Имају првобитно очувану природу, бројне скијашке терене, центре летњег и зимског туризма, врхове преко 4.000 m висине, наглашену хоризонталну ивертикалну дисекцију рељефа, истакнути врх

Елберт (4.395 m), кањонску долину реке Колорадо (најдубља на Земљи), Јелоустонски национални парк ( најстарији на свету, проглашен 1872. године),разноврсне смештајне капацитете, целогодишње туризам, добру саобраћајну повезаност и друге

погодности.


54/105

Искуства афирмисаних центара из Алпа треба користити, јер су

Швајцарска и Аустрија, као

изразито континенталне - планинске земље, по развијености туризма и

приходима, далеко испред многих

земаља које су се определиле за

приморски туризам.

Вулкани као туристичка


55/105

Вулкани као туристичка вредност

Вулкани су специфичне морфолошке

творевине. Настају изливањем усијане

лаве, пепела и гасова из унутрашњости

на површину Земље.


56/105

Најактивније вулканске области на Земљиној површини налазе се дуж обода басена Тихог

океана. Њему припада највећи број данашњих активних вулкана. Од укупно 624 активна вулкана на Земљиној површини, ватреном појасу Пацифика припада 418, односно, скоро 70%.

Друга вулканска област обухвата упореднички појас од Средоземног мора до Сундских острва. То је Средоземна вулканска област.

Трећа вулканска област пружа се у правцу

меридијанска, средишним делом Атлантског океана, од острва Јан Мајен до јужног Атлантика ипоклапа се са пружањем Централног атлантског прага.


57/105

Вулкани се деле на угашене и живе.

Обе врсте вулкана одликују се

куриозитетним својствима

туристичке привлачности, те их посећује велики број људи.


58/105


59/105

Оближњи извори топле сумпоровите воде (фумароле, солфатаре), као последица постојања вулкана Везув, користе се убалнеолошке сврхе.

Организоване посете Етни и боравак ублизини активних вулкана на Хавајск им острвима, успон на Теиде, највишу вулканску купу Канарских острва,разгледање разореног кратера вулкана Санторини и боравак у граду Тира,саграђеном на падинама вулканске купе,својеврстан су туристички доживљај.


60/105

Групи највиших вулкана на Земљи припадају Аконкагва у Аргентини (6.960 m), Лулајлако у Перуу (6.723 m),Чимбораса у Еквадору (6.272 m), Антофел у Аргентини (6.100 m),Котопакси у Еквадору (5.896 m),Килиманџаро у Африци ( 5.895 m),Руиз (5.700 m) и Толима (5.525 m) уЕквадору, Велики Арарат (5.156 m) и

Казбек (5.043 m) на Кавказу,Кључевскаја сопка (4.850 m) на Камчатки и други.


61/105

Уз велику висину својих купа, вулкани привлаче пажњу туриста и својим кратерима, који су различитих изгледа и димензија, а испољавају се као "срце вулкана".

Највећу ширину имају кратери вулкана Креницин на Курилским острвима (7кm), Тенгер на Јави (6,5 кm), Тамбор на Сумбави (6 кm), Килауеа на Хавајима (4 кm), Катмај на Аљасци (3кm), Кибо на Килиманџару и Мауна Лоа на Хавајима (по 2,5 кm).

У ј


62/105

У нашој земљи нема активних вулкана, али има терена који указују на палеовулканизам знатних размера. По томе се посебно истичу околина Бора, Брестовачк е Бање и Злота у источној Србији.

У рељефу доминирају палеовулканске купе релативне висине 80-180 m и апсолутне висине до 770 m. Познате су под називима Тилва Њагра (770 m), Кумастакан (730 m),Краку Илијон (660 m), Галоња (653 m), Тилва Мика ( 625m), Првулово брдо (600 m) и

друго.

Истичу се и вулкански узвишења око Врања, Косовске Митровице и у долини Ибра. То су Мркоњски вис,Велетин, Звечан са тврђавом из доба Немањића, Облик ,Грот и други. Степен туристичке валоризације ових

облика рељефа је незнатан.

Клисуре и кањони као туристичка


63/105

Клисуре и кањони као туристичка

вредност

Клисуре су речне долине стрмих, акањони готово вертикалних страна.

Само најдуже и најдубље сложене (композитне) клисуре и кањони,могу бити самосталне туристичке

вредности (ресурси у туризму).


64/105

Међу познатим клисурама Европе,великом туристичком вредношћу

одликује се Ђердап на Дунаву уграничном простору између Србије иРумуније.

Ђердапска клисура је дугачка око 100

km. Припада групи композитних клисура са четири сужења и три проширења, која су позната под називом Голубачка клисура,

Љубковска котлина, Госпођин вир (клисура), Доњемилановачка котлина, Казан (клисура), Оршавска котлина и Сипска клисура.


65/105

Од кањонских долина у нашој непосредној околини, посебном туристичком вредношћу одликује се кањон реке Таре у Црној Гори,

саставнице Дрине. На сектору од Мојковца до Шћепан

Поља, на дужини преко100 кm,

туристички је најатрактивнији. Дубина му је до 1.300 m, а најмања

ширина при дну 20-30 m.

Обале као туристичка вредност


66/105

Обале као туристичка вредност

Обале су производ унутрашњих испољашњих сила Земље и различитог распореда копна и воде на њој.

Проучава их геоморфологија и назива прибрежне или литоралном облицима.

Припадају абразионој серији која

обухвата клиф, таласну поткапине,

прибрежне терасу и континентални

одсек.


67/105

Клиф је стрм стеновити одсек изнад нивоа мора или језера.

Настаје механичким радом таласа,

обурвавањем стена изнад таласне поткапине.

На клифовима се уређују видиковци

и граде сликовити туристички објекти са широким погледом ка

мору.


68/105

Пример за то је простор око италијанског града Сорента, у неким деловима острва Капри, на шпанском приморју северно и јужно од

Барселоне, на атлантској обали Португала, Француске и Велике Британије, појединим секторима црноморске обале код Јалте, као и код

Дубровника, Будве, на острву Крк уЈадранском мору, односно, Ница иМонак о на Средоземном мору.


69/105

Таласн а поткапин а је удубљење испод клифа у нивоу млата таласа,под чијим дејством и настаје.

По лепоти се истичу Плава пећина на острву Капри у Италији, Модра шпиља на острву Бишеву у Хрватској и Плава пећина недалеко од плаже Жањицa,са спољашње стране Бококоторског залива, недалеко од Херцег Новог уЦрној Гори.


70/105

Прибрежне тераса се ствара уназадном померањем таласне поткапине и клифа, у плитком

обалском појасу и благо је нагнута ка мору. На таквим местима море је

плитко и топло и од највећег је

значаја за туризам.


71/105

За разлику од наведених абразионих ерозивних облика

прибрежног рељефа, постоје и

акумулативни абразионом облици,од којих су неки значајни за туризам.

Истичу се литоралном кордон и

томболо (превлака).


72/105

Литоралном

кордон је пешчани спруд уплитком мору, поред ниских равничарских обала. Настаје акумулацијом песка ишљунка чија зрнца имају пречник 1-10 mm.Може бити праволинијски, лучно извијен

према пучини или благо удубљен према лагуни.

Има их у приобаљу Нове Земље,Тасманије, Беринговог мора, Азовског мора, мексиканског залива, Флориде, као

и наспрам Венеције у Јадранском мору,где је изграђен савремен туристички центар Лидо ди Јесоло.


73/105

Томболо или превлака је спруд од песка и шљунка у плитком мору,

између обале и острва, које

развојем процеса постаје полуострво.


74/105

Ту се најпре формира подводни спруд, који се временоm, услед акумулације

материјала, појављује изнад површине воде.

Овакви облици акумулативног абразиног

рељефа су веома ретки и због тога имају особености куриозитета, са одговарајућом туристичком привлачношћу.

Истичу се Монте Арђентарио у Италији,Киберон и Кеип Кенеди у САД и Свети Стефан у Црној Гори.


75/105

Изглед, коефицијент разуђености,приступачност са копна и мора, као итуристичка вредност обала, зависе од низа показатеља.

Међу њима се истичу постанак игенеза обале. Обале представљају предеоне-морфолошку целину,копнени обод океанских, морских и језерских басена, у којем се изграђује абразионом рељеф.

Острва као туристичка вредност


76/105

Острва као туристичка вредност

Острва су важан елемент рељефа

наше планете. Укупна површина им

достиже 9,9 милиона km2 . Има их

скоро у свим океанима, морима, на

многим језерима, као и на већим рекама.


77/105

Јављају се појединачно и у групама,када граде архипелаг.

Деле се на континентална исамостална.

Прва су непосредно уз обалу континената, од којих су настала

одвајањем мањих или већих делова копна.

Друга су далеко на пучини океана и

мора и различите су морфолошке структуре и геолошког састава уодносу на околно копно.


78/105

Највећу површину и распрострањење имају раседна и набрана острва . Она су постала одвајањем од континената услед раседања и убирања терена. Нижи делови копна (ровови, синклинале) су потопљени,

а виши (хорст, антиклинале) штрче изнад воде.

Овим групама припадају острва у Егејском мору (раседна) и Јадранском мору (набрана).

Мањих димензија, али разноврснија по начину постанка су континентална акумулативна острва.


79/105

Најбољи пример комплексне туристичке валоризације речног

острва је Маргет Сигет на Дунаву у

Будимпешти.


80/105

К оралск а острва се деле на спрудна и

атолска. Настају нарастањем иизумирањем коралских колонија утропском појасу Великог и Индијског океана. Обично су ниска, имају

сликовите плаже и специфичан приобални пејзаж, те су туристички привлачна.

Овој групи припадају Малдивска,Лакадивска, Андаманска, Кокос идруга острва у Индијском океану.


81/105

Потпуно различита од ових су вулканска острва. Она настају

издизањем вулканских купа изнад

површине мора и океана.

Вулкани на оваквим острвима могу

бити активни (Хаваји) и угашени (Јабука, Брусник у Јадранском

мору).


82/105

Вулканска острва су веома бројна.

У Атлантском океану то су: Азорска, Јан Мајен, Тристан да Куња, Дијего Алварез,Буве, Св. Јелене и друга.

У Индијском океану то су: Сен Пол, Н. Амстердам, Кергелен, Принц Едуард,

Маскаренска и друга. У Тихом океану вулканских острва има

преко 2.000. Туристички су најбоље валоризована следећа вулканска острва:

Хаваји, Канарска острва, Азорска острва,Санторини, Липарска острва и неки делови Јапанског архипелага.

Пећине и јаме као туристичка вредност


83/105

вредност

У кречњачким теренима, који

захватају знатна пространства

Земље, јављају се специфични

подземни облици рељефа, пећине и

јаме. Предмет су проучавања

геоморфолошке научне дисциплине

- спелеологије.


84/105

Пећине су подземни облик крашког рељефа. Састоје се из мање и

више хоризонталних канала и

дворана, често богатих разноврсним пећинским накитом.


85/105

Највећи пећински систем канала идворана на Земљи чине Мамутске

пећине и Флинт Риџ у САД, дугачак

oko 300 km и туристички најбоље уређен и посећен.

Најдужа пећина у Европи је Хелох уШвајцарској (115 кm).


86/105

За разлику од пећина, крашке јаме,

које се одликују доминацијом

вертикалних канала, мање су

туристички атрактивне ивалоризоване.

Због специфичне морфологије, тешко

их је опремити за безбедне и бројније

туристичке посете, иако често имају наглашена куриозитетна својства

привлачности.

Клима као туристичка вредност


87/105

ур р

Клима је вишегодишњи режим времена на одређеној територији Земље, односно,законита наизменичност метеоролошких процеса, који су под јаким утицајем физичко-географских услова животне средине.

Изучава је климатологија, која је уско повезана са метеорологијоm, науком оатмосфери, чије резултате користи за

различита научна истраживања ипрактичне потребе, те се дели на општу ипримењену.

Сунчева радијација и инсолација


88/105

у р ј ц ј ц ј

Низ појава и процеса у природи

зависи од сунчеве енергије: ваздушне - радијације. Она се испољава ултраљубичастим, видљивим иинфрацрвеним зрацима.

У летњим месецима у умереним ширинама, први излазак на сунчање у јутарњим сатима не сме бити дужи од

15 минута, у подневним 6-8 минута ипоподневним 12 минута. Наредних дана сунчање се продужава за 15 пута у односу на први излазак на сунчање.


89/105

Инсолација представља дужину трајања Сунца.

Мери се хелиографом, а изражава у

часовима на дан, месец или годину. Од значаја је за хелиотерапију,

изглед пејзажа, дужину купалишне

сезоне, трајање снежног покривача и друго.


90/105

На картама се представља изохелама, чија је вредност највећа

у пустињским и степским

пространствима Африке, где је годишња инсолација преко 4.000

часова.

И 4 000


91/105

Изохела од 4.000 часова годишње синоним је сувих и готово увек добро

осунчаних пустињских пространстава,која не представљају простор погодан за стално настањивање, а самим тим и за туристичка кретања.

Највећи део Сахаре, доњи Судан и јужни Египат су најсунчанији предели Африке. Слично стање је и са пустињом Атаками, као и са простором око ушћа реке Колорадо уКалифорнијски залив Тихог океана.


92/105

У умереним и суптропским ширинама северне хемисфере

годишња инсолација је 2000-3000

часова.

Температура ваздуха


93/105

р ур у

Дневни, месечни и годишњи ток

температуре ваздуха нису исти усвим местима на Земљи.

У годишњем току температуре

ваздуха на нашој планети издваја се

неколико карактеристичних типова:


94/105

Екваторијални се одликује стално високим температурама инезнатним променама током године.Средња годишња температура

ваздуха је 25-27°C.

Тропски је познат по средњој

годишњој температури ваздуха око 24°C и постојању слабо израженог топлијег и хладнијег дела године.


95/105

Умерени има највише средње месечне температуре ваздуха у јулу

и августу, а најниже у јануару и

фебруару (северна хемисфера),односно, највише у јануару и

фебруару и најниже у јулу и августу

( јужна хемисфера). Средња

годишња температура ваздуха је између 7°C и 20°C.


96/105

Поларни тип годишњег тока температуре ваздуха се одликује ниским средњим годишњим температурама ваздуха (-6 до -

16°C) и доста великим амплитудама између најтоплијег и најхладнијег месеца (20-65°C), те је аклиматизација тешка, јер је то клима прехлађивања , која нема никакву туристичку вредност.

Ваздушни притисак и ветар


97/105

Тежина ваздушног стуба од површине Земље до горње границе

атмосфере назива се ваздушни притисак .

Одређен је 1643. године (Торичели).

Вредности су најпре изражаване умилиметрима, а затим умилибарима. Нормалан ваздушни притисак има вредност од 760 gat

висине живиног стуба у барометру,односно, 1013 милибара.


98/105

Ветар представља хоризонтално кретање ваздуха у атмосфери изазвано разликама у ваздушном притиску.

По времену дувања, начину постанка,територији где се јављају и другим показатељима, ветрови се деле на сталне, периодичне и локалне.

Познавање истих од значаја је за низ делатности људи, а самим тим за саобраћај и туризам.


99/105

Туристичка вредност ветра огледа се у

снижавању температуре ваздуха уприобаљу мора и језера (даник или ветар с мора), који уз то доноси благотворне честице јода, хлора,

брома и других састојака мора. Освежавајући значај има и ветар са

копна, посебно, приморских планина,који се ноћу спушта ка мору и

језерима, доносећи пријатну свежину летњим ноћима.

П адавине


100/105

Најраширенији вид падавина је

киша. Излучује се из облака дебљих од 700 m. Кише могу бити

фронталне (на додиру топлог и

хладног ваздуха), конвективне (услед великог испаравања) и

орографске (услед кондензовања и

сублимације водене паре при

успону на планине).

Највише падавина на Земљи прима


101/105

Највише падавина на Земљи прима екваторијална област, а најмање

поларна. Северно и јужно од тропског појаса су

суптропска и пустињска пространства са мало падавина.

Даље ка северу и југу су умерени исубполарни климатски појасеви укојима више падавина имају приокеанске, приморске и планинске

регије у односу на континенталне иравничарске.


102/105

Посебан значај за туризам има снег.Он се јавља у умереним,

субполарним и поларним

пространствима, као и на високим планинама осталих климатских

појасева.

У Петербургу снежни покривач траје 120дана годишње


103/105

дана годишње.

У највишим деловима Урала 140-160, аоко Бајкалског језера 180-200 дана угодини.

У Београду се одржава 44, а у Љубљани 58 дана годишње.

У највишим деловима Алпа има га преко

120 дана у години, а око Великих језера на граници САД и Канаде 100-160 дана годишње.

Са повећањем надморске висине од 100m, снежни покривач се продужава 3-4

дана, при чему су од посебног значаја нагиб и експозиција планинских падина.


104/105

Посебну туристичку вредност има средоземна клима која је

карактеристична у приморским

крајевима око Средоземног мора, у југозападној Аустралији, Јужној

Африци, средњем Чилеу и уКалифорнији.


105/105

Општа одлика овог климата је сезонска расподела падавина уз жарка и топла лета. Средња температура најтоплијег месеца је

између 18:29°C, најхладнијег 2-15°C, аколичина падавина током године између 500 и 1.500 mm.

Туристички центри у овом климату

имају и до 150 дана конфора и исто толику, а често и дужу купалишну сезону

resursi u turizmu

Documents