Универзитет у КрагујевцуФАКУЛТЕТ ИНЖЕЊЕРСКИХ

НАУКА

University of Kragujevac FACULTY OF ENGINEERING

Семинарски рад

из предмета:

САОБРАЋАЈ И ОКРУЖЕЊЕ

Тема рада:

РЕЦИКЛИНГ У АУТОМОБИЛСКОЈ ИНДУСТРИЈИ

Предметни наставник: Студент:

Проф. др Радивоје Пешић Перић Стефан 303/2011

Крагујевац, 2012.

РЕЗИМЕ

Динамични раст броја аутомобила и осталих превозних средстава, у свим развијеним земљама доводи до константног повећања броја возила која су доживела свој животни век. Рециклажа аутомобилских материјала је веома сложен посао, због разноврсности материјала који улазе у састав једног аутомобила. Данас најважнија тема постаје смањење коришћења и штедња сировина са једне стране и редукција отпадних материјала са друге стране. Зато је управо еколошка директива увођење рециклаже у процес производње возила.

САДРЖАЈ СТР

1. УВОД 12. ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА 22.1 ДИРЕКТИВА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЗА ELV

(END OF LIFE VEHICLE)2

2.2 ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА У НЕМАЧКОЈ 52.3 ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА У СРБИЈИ 53. ПРИКУПЉАЊЕ СТАРИХ ВОЗИЛА И

ДЕМОНТАЖА10

3.1 МЕТОДА ОПТИЧКЕ СЕПАРАЦИЈЕ 103.2 КОМБИНОВАНА МЕТОДА СЕПАРАЦИЈЕ 113.3 ПРИМЕР ЛИНИЈЕ ЗА ДЕМОНТАЖУ

НЕМАЧКЕ КОМПАНИЈЕ DE MOSSELAAR13

4. РЕЦИКЛИНГ МЕТАЛА И КОРИШЋЕНИХ ГУМА

14

4.1 РЕЦИКЛИНГ МЕТАЛА 144.2 РЕЦИКЛИНГ КОРИШЋЕНИХ ГУМА 164.2.1 РЕЦИКЛАЖА ПНЕУМАТИКА

КРИОГЕНИМ ДРОБЉЕЊЕМ17

4.2.2 РЕЦИКЛАЖА ПНЕУМАТИКА МЕХАНИЧКИМ ДРОБЉЕЊЕМ

18

4.2.3 ПРЕРАДА ПНЕУМАТИКА ПОСТУПКОМ ПИРОЛИЗЕ

19

4.2.4 МОГУЋНОСТ ПРИМЕНЕ РЕЦИКЛИРАНИХ ПНЕУМАТИКА

21

ЗАКЉУЧАК 22ЛИТЕРАТУРА 23

УВОД

Загађења животне средине је један од основних ограничавајућих фактора даљег развоја човечанства. Значај заштите животне средине постаје све актуелнији у свим сферама људског друштва [2]. Природни ресурси, формирани стотинама милиона година убрзано се троше. Циљ еколошке политике је остварење минимизације отпада кроз рециклажу, уштеду природних ресурса и смањење утицаја на животну средину. Три главне категорије утицаја на животну средину су:

исцрпљивање ресурса,

утицај на људско здравље,

еколошки утицај.

Свака човекова активност, и у процесу производње и у процесу потрошње, доводи до настанка отпада. Укупна количина отпада који се генерише и у развијеном и у неразвијеном делу света је све већа. На количину отпада у једној држави утиче: број становника, обим и природа индустријских и привредних активности, величина бруто националног дохотка, као и одговарајући ниво развијених поступака управљања отпадом [3]. Показало се да готово нема отпада који се не може на неки начин прерадити и претворити у секундарну сировину или алтернативни извор енергије.

У развијеним земљама, главне активности су усмерене на проналажењу најпогоднијих поступака рециклаже за разноврсне материјале који потичу из истрошених возила, и као резултат се добија очување природног ресурса. Аутомобил је производ високе сложености. Делови аутомобила се производе од различитих материјала, али је доминатна заступљеност ливеног гвожђа и челика. У садашњим постројењима за рециклажу, могуће је рециклирати око 80% од масе аутомобила. Процес рециклаже је сложен због великог броја различитих материјала који улазе у састав аутомобила. Развијени су многи поступци за рециклажу свих врста материјала, а управљање отпадом постаје све значајније. Рециклажа аутомобилских материјала је веома успешан посао. Рециклирање доноси како економске добити, тако и добит у смањењу загађења. Употребом рециклата штеде се природни ресурси и штеди енергија. Рециклажа ствара мање загађења ваздуха и воде него примарна производња сировина. Рециклирањем се штеди простор за депоновање, стварају се нова радна места у предузећима која се баве прикупљањем, производњом и дистрибуцијом секундарних сировина, штеди се новац и чувају биљна и животињска станишта[4].

2. ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА

Аутомобил је веома сложен производ који садржи око 15 000 делова израђених одразличитих материјала применом различитих технологија. У земљама ЕУ је закључено да се возни паркови повећавају из године у годину, а сходно томе повећана је и количина отпадног материјала који настаје као последица дотрајалих и неупотребљивих возила.

Разговори о начину отклањања проблема са дотрајалим аутомобилима у ЕУ су се водили десетак година. Овако дуги разговори су објашњавани тиме што су проблеми били веома сложени и хетерогени, као и веома великим инвестицијама за њену реализацију.

Политика ЕУ по питању рециклаже аутомобиле се огледа у томе да се постигну и остваре зацртани циљеви, што подразумева економичан и ефикасан систем за рециклажу, са тим да власник аутомобила не сноси трошкове рециклаже.

Релевантни законски оквири који се баве проблематиком рециклаже су:

ELV Директива Европске Уније (End of Life Vehicles 2000/53/EC) Европски каталог отпада (European Waste Catalog – EWC). Листа опасних отпада (Hazardous Waste List –HWL) са својим ближим

допунама

2.1 ДИРЕКТИВА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЗА ELV (END OF LIFE VEHICLE)

Директива 2000/53/EEC, која се односи на ELV возила, произашла је из Директиве о отпаду (75/442/EEC) из 1975. године и Директиве о опасном отпаду (91/689/EEC) из 1991. године. Основни циљ ове директиве је, првенствено, доношење мера за превенцију стварања отпада који потиче од возила. Императив је побољшање утицаја на животну средину свих чиниоца укључених у животни циклус возила, а посебно оних који учествују у проблематици ELV возила. Рециклажа се у последње време користи као средство помоћи аутомобилској индустрији за превазилажење глобалне кризе и смањења штетне емисије од стране саобраћаја. Како би стимулисали куповину нових-еколошких возила и замену старих која имају велику емисију и битно загађују околину ЕУ је донела програм занављања флоте возила.Овај програм се спроводи у већини земаља [3].

Непосредни циљеви су: минимизирање количине отпада која иде на депоније; избегавање опасних материја у производњи аутомобила; повраћај материјала, у што је могуће већој мери, у процес производње возила, путем рециклаже.

Да би се ови циљеви постигли, неопходно је:

Да се забрани употреба олова, живе, кадмијума и шестовалентног хрома (важи од јула 2003.),

Да се примењује Пан-Европски систем означавања материјала који се користе за израду аутомобилских компоненти.

Да произвођачи фирмама за одлагање возила доставе приручнике о демонтажи возила.

Да за сва ELV, поновно искоришћење и повраћај (укључујући и повраћај енергије кроз спаљивање отпада) износи 85% просечне тежине по возилу. За возила произведена до 01.01.1980. године границе су: 75% за поновно искоришћење и повраћај и 70% за поновно коришћење и рециклажу.(закон важио до 01.01.2006. године)

Да најкасније до 01.01.2015. године за сва ЕЛВ, поновно искоришћење и повраћај (укључујући повраћај енергије кроз спаљивање отпада) износи 95% просечне тежине по возилу и години. У истом термину, доња граница за поновно коришћење и рециклажу је 85%.

Да се производе возила која ће у себи садржати материјале и делове који се могу поново искористити и/или рециклирати у износу од најмање 85%, односно поново искористити и/или повратити минимум 95%.(закон важи од 2005. године)

Да се за демонтажу и рециклирање возила морају добити посебне дозволе.

Да се последњем васнику аутомобила мора доставити сертификат о уништењу возила након његовог одлагања.

Слика 1. Развој Европске регулативе [3]

Увођење ЕЛВ

директиве 21. окт. 2000.

Амандмани на ЕЛВ директиве мин. рециклинг и захтеви за рециклабилност

Обележавање – кодирање компоненти и материјала 21.окт. 2000

Одговорност произвођача за прикупљање, обнављање и рециклинг нових возила 1. јул. 2002.Анекс 2, забрана

тешких метала 1.јул. 2003.

Усвајање амандмана за захтеве према рециклингу нових возила крај 2004. Ревизија Анекса 2

дозвољена примена

Комисија публиковала извештај о преиспитивању циљева рециклинга и обнављања 1.новембар 2005.

Укупно регенерација до 85%, а рециклинг до 80% 1.јануар 2006

ЕУ преиспитује циљеве 31.децембар 2008

Укупно регенерација до 95%, а рециклинг до 85% 1.јануар 2015

2.2 ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА У НЕМАЧКОЈ

У Немачком систему постоје три врсте дерегистрације возила и то:

Дерегистрација за отпад, Дерегистрација за извоз Привремена дерегистрација

Код дерегистрације за отпад, дозвола за одлагање отпада мора бити издата од надлежне организације.

У Немачкој прописи налажу сарадњу између овлашћених центара за преузимање возила и овлашћених демонтажера, како би се постигла одговарајућа ефикасност у самом систему функционисања.

Стручне комисијие ,једном годишње ,проверавају да ли овлашћене организације поштују и примењују прописане стандарде.

2.3 ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА У СРБИЈИ

У Србији начин управљања моторним возилима на крају животног циклуса још увек није систематски потпуно решен мада је данас на њеној територији регистровано 1.690.000 возила. Непостојање интегрисаног системског приступа у рециклажи моторних возила за Србију представља значајан губитак ресурса (материјали, енергија, нова радна места), а на другој страни су негативне еколошке последице. Приближавање Србије Европској Унији је наметнуло потребу да се овом проблему приступи знатно озбиљније него што се то чинило до сада [3].

Најважнији закони и подзаконска акта, релевантни за рециклажу искоришћених аутомобила у Србији су:

члан 1.Оператер који обавља рециклажу отпадних возила мора да поседује[10]

Записник републичке инспекције за поступање са опасним и осталим отпадом којим се утврђује испуњеност услова оператера за обављање рециклаже отпадних возила. Републички инспектор утврђује поштовање мера заштите животне средине утврђене студијом утицаја на животну средину ( да ли је обезбеђена заштита од загађења ваздуха, вода, земљишта) у складу са утврђеном чек листом која је саставни део овог документа).

Решење о давању сагласности на Студију о процени утицаја на животну средину или Решење о ослобађању од израде Студије о процени утицаја на животну средину, сагласно Закону о процени утицаја на животну средину (“Сл. гл. РС“ 135/04) и Уредби о Листи пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевити процена утицаја на животну средину (“Сл. гл. РС“ 114/08), или Решење о сагласности на Детаљну анализу утицаја објеката односно радова на животну средину, прибављену до доношења Закона о процени утицаја на животну средину – издато до 28.12.2004. године.

Оператер мора обавезно да поседује опрему за пресовање или уситњавање возила[10].

члан 2.Локација на којој се врши рециклажа отпадних возила, поред општих одредби дефинисаних Правилником о условима и начину разврставања, паковања и чувања секундарних сировина ( „Сл.гл.РС“ бр. 55/01), треба да:

Поседује место где се врши расклапање возила , мора да поседује непропусну подлогу као и да буде снабдевен опремом за сакупљање просутих течности, сепаратором уља и масти и средствима за одмашћивање.

Поседује затворено складиште за одстрањене резервне делове, укључујући складиште са непропусном подлогом за замашћене делове, које омогућује заштиту од спољашњих утицаја.

обезбеди одговарајуће наменске контејнере за чување акумулатора. обезбеди одговарајуће посуде максималне запремине 200 литара, или

резервоаре са танкванама за одвојено чување испуштених течности и то:

горива, моторног уља, уља из трансмисионих склопова, хидрауличног уља, течности из хладњака, уља из система за кочење, као и све друге течности и опасне материје које су садржане у отпадном возилу.

има одговарајући простор за складиштење отпадних гума на ком су гуме уредно сложене на начин да се омогући несметан приступ у случају пожара

посуде и резервоаре обележи у складу са прописима издвојене делове разврста и уредно сложи

Постројење за третман отпадних возила мора да испуњава и друге услове утврђене законом и другим прописима, а нарочито у погледу мера за спречавање, смањење и отклањање могућих штетних утицаја на животну средину.[10]

члан 3.Оператер је дужан да одмах по преузимању отпадног возила уклони акумулатор, потенцијално експлозивне делове и резервоар течног гаса ако је уграђен у возило.

Лице из става 1. овог члана дужно је да из отпадног моторног возила издвоји неоштећене делове отпадног возила који се могу поновно употребити (половни делови)[10].

Из отпадног возила мора се издвојити и одвојено сакупити:1) гориво,2) моторно уље,3) уље у трансмисионом систему (мењач и диференцијал)4) хидраулично уље, укључујући и уље из амортизера5) течност за хлађење,6) течност из система за кочење,7) друге течности и опасне материје, уколико их отпадно возило има

члан 4.

Пре третмана отпадног возила на хидрауличној преси или машини за

уситњавање, из расклопљеног отпадног возила морају се издвојити делови, које након уситњавања није могуће издвојити ради даљег третмана, и то:

1) катализатор,2) метални делови који садрже бакар, алуминијум и магнезијум,3) гуме и делови од пластичних материјала (браници, инструмент табле, резервоар за течности и др.),4) стакла.

члан 5.

Оператер који врши рециклирање отпадних возила је дужан да:

1) раздвојене компоненте доставља оператерима који су овлашћени за прераду и сакупљање такве врсте отпада.

2) води уредну документацију о преузимању и разврставању, у складу са Правилником о условима и начину разврставања, паковања и чувања секундарних сировина ( „Сл.гл.РС“ бр. 55/01)

члан 6.

Републички инспектори за поступање са опасним и осталим отпадом су обавезни да оператере који врше рециклажу отпадних возила обавесте о оператерима који испуњавају прописане услове за обављање рециклаже ( сакупљање, прерада, извоз) поступање са издвојеним појединих врстама отпадака и остатака које се јављају при рециклажи отпадних возила[10].

члан 7.

Министар одређује списак оператера који испуњавају услове за рециклажу отпадних возила и његових делова.[10]

члан 8.

Саставни део овог Упутства је:

Чек листа за утврђивање испуњености услова за рециклажу отпадних возила

Списак оператера који испуњавају услове за рециклажу отпадних возила

Списак оператера који испуњавају услове за рециклажу делова отпадих возила

Упутство се доноси на основу важећих прописа који регулишу област поступања са отпадним материјама:

Закона о заштити животне средине(„ Сл.гл.РС“ бр. 135/04)

Закона о процени утицаја на животну средину („ Сл.гл.РС“ бр. 135/04)

Закона о поступању са отпадним материјама( „Сл.гл.РС“ бр. 25/96,26/96,101/05)

Уредбе о утврђивању листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и листа пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину(„Сл.гл.РС“ бр. 114/08)

Правилника о начину поступања са отпацима који имају својства опасних материја (“Сл.гл РС“ бр. 12/95)

Правилника о условима и начину разврставања, паковања и чувања секундарних сировина ( „ Сл.гл.РС“ 55/01)

Правилника о документацији која се подноси уз захтев за издавање дозволе за увоз, извоз и транзит отпада(„ Сл.лист СРЈ“ бр.69/99) [10]

3. ПРИКУПЉАЊЕ СТАРИХ ВОЗИЛА И ДЕМОНТАЖА

Тренутно се примењују две технологије рециклаже аутомобила, које се разликују у самом начину сортирања материјала који сачињавају аутомобил. Прва

технологија се заснива на оптичкој сепарацији, док друга технологија користи комбинацију више метода (уситњавање, гравитацијске и специјалне методе сепарације).

3.1 МЕТОДА ОПТИЧКЕ СЕПАРАЦИЈЕ

Ова технологија се заснива на томе да се оптичком методом, тј. ручно одвајају саставни делови аутомобила (гума, стакло,пластика, ...), а метални делови остају на крају. Затим метални делови одлазе у пресу ради смањења запремине и лакшег даљег транспорта.[2]Сви добијени делови представљају готове производе методе оптичке (ручне) сепарације, и као такви одлазе на даљу прераду. Аутомобили се транспортују до прихватног складишта (1), затим се транспортују до места (2) где се врши третман горива, гума и акумулатора. Гориво се складишти у резервоарима и даље налази примену као енергент, а акумулатори и гума иду на даљу прераду. Даље, аутомобил се транспортује до платформе (3) за истакање уља и осталих флуида, који се уз одговарајући опрез и смештај даље транспортују до постројења за прераду истих. Затим, аутомобил се транспортује до платформе (4) где се врши демонтажа корисних делова (делови који се користе као резервни делови), и који се складиште у хангару (5). Остатак аутомобила иде до платформе (6) на којој се врши демонтажа неметалних делова (пластика, стакло, кожа, текстил, дрво, .). Након напуштања ове платформе остатак аутомобила чини метал, који даље одлази у пресу ради смањења запремине и лакшег транспорта до постројења за прераду истог.[2]

Слика 2. Постројење за оптичку (ручну) сепарацију аутомобила[2]

3.2 КОМБИНОВАНА МЕТОДА СЕПАРАЦИЈЕ

Ова технологија се заснива на томе да се аутомобил цео уситњава у специјалним дробилицама, а затим се производ добијен уситњаваем даље третира неком од познатих метода сепарације (гравитацијске или специјалне методе).Добијени производи представљају готове производе комбиноване метода сепарације, и као такви одлазе на даљу прераду.[2]Аутомобил се допрема до места (1) где се врши испуштање свих флуида, и демонтажа акумулатора и гума пре дробљења. Процес се наставља у дробилици (2), где се врши дробљење целог аутомобила. Постројење за дробљење поседује и сyстем за отпрашивање (3). Издробљени материјал даље одлази у први степен сепарације (магнетни сепаратор поз. 4), из ког се као производ добија гвожђе (6). Остатак одлази на други степен сепарације (електрични сепаратор поз. 5), где се врши одвајање неметала (7) од остатка обојених матала (8).

Даље је могуће неметале и обојене метале разврстати у једнородне материјале. То се може постићи комбинацијом гравитацијских и специјалних (магнетне, електричне и оптичке) метода сепарације.

Слика 3. Шематски приказ комбиноване методе сепарације [2]

3.3 ПРИМЕР ЛИНИЈЕ ЗА ДЕМОНТАЖУ НЕМАЧКЕ КОМПАНИЈЕ - DE MOSSELAAR

Немачка компанија са називом „De Mosselaar BV“ је пројектовала линију за демонтажу коришћених аутомобила. На слици 4 је шематски приказана једна таква линија која је постављена у Холандији. На тој линији се види како се возило прогресивно демонтира. У фази 1 се испуштају разни флуиди из возила (гориво, мазиво, течности за хлађење, кочионе течности, итд.) и касније се враћају произвођачима на рециклажу. У фази 2 и 3 се демонтирају витални делови ентеријера и екстеријера. На даље се то возило искреће и са њега се демонтирају осовине, издувни систем, елементи вешања итд. у фази 4. У фази 5 се из возила изграђује погонски агрегат са мењачем. Преостали, труп се пресује у фази 6 и транспортује у челичане где се рециклира. Чак и ако се De Mosselaar-ове линије за демонтажу увек не користе у пуном капацитету, процењује се да таква линија може да обради 125 до 200 возила у радној недељи, уколико је особље обучено и са искуством у демонтажи возила. [1]

Слика 4. Линија за демонтажу возила према „De Mosselaar“[1]

Центар за демонтажу

4. РЕЦИКЛИНГ, МЕТАЛА И КОРИШЋЕНИХ ГУМА

4.1РЕЦИКЛИНГ МЕТАЛА

У садашњим постројењима за рециклажу аутомобила могуће је рециклирати око 80 % од масе аутомобила. Процес рециклаже аутомобила је сложен због великог броја различитих материјала који улазе у састав аутомобила.

Слика 5. Рециклирани материјали у односу на укупну масу возила

Добијање метала из рециклаже доводи до уштеда елекричне енергије и то за: челик 74%, алуминијум 95%, бакар 85%, олово 65%. Добијање метала рециклажом смањује се потрошња воде за 40%, смањује се загађење воде за 76% и ваздуха за 86%[2]. У развијеним земљама света 45% новог челика добија се рециклажом.Метални отпад представља врло значајан секундарни ресурс, чијим се сакупљањем и враћањем у процес поновне прераде значајно смањује потрошња примарних сировина, продужује век трајања њихових резерви и смањује загађење животне средине. Поновно коришћење метала из отпада, као и уопште поновно коришћење других материјала представља будућност која се може остварити једино интегралним приступом проблему и која у својој основи тежи ка одрживом развоју.2Процес рециклаже металних делова возила обавља се у великим машинама по имену „ Шредер“. Ова машина је висока 30, широка 150 метара и тешка 30 тона. По својим конструкцијама и снази мотора са којом располаже у стању је да прими цело возило са све погонског агрегата, и издржи експлозије и детонације које се могу јавити у поступку пресовања возила.

Пре стављања возила немењеног рециклажи у машину Шредер потребно је само уклонити стакло, течности из возила, гумене и пластичне делове.

Слика 6. Машина за рециклажу „Шредер“ и производи рециклаже[10]

4.2 РЕЦИКЛИНГ КОРИШЋЕНИХ ГУМА

Методе рециклирања пнеуматика се примењују у великом броју земаља. Процењује се да у земаља чланицама ЕУ сваке године настаје око 250.000.000 отпадних пнеуматика. Током година се додају нове количине пнеуматика милијардама ускладиштених или закопаних на депонијама, као и небројеним милионима нађеним на илеганим местима, магацинима и пољанама широм света.Отпадни пнеуматици су специфична врста отпада коју стварају сва возила. Истрошени пнеуматици се често одлажу на великим гомилама у животној средини. Животна средина је због тога изложена дугорочном утицају на њен изглед и потенцијалном ризику од неконтролисаног пожара. Отпадни пнеуматици се могу лако прикупити, обрадити и рециклирати. Пнеуматици могу да буду важан алтернативни материјал у производњи одређених производа од гуме, као и у добијању енергије. Недавна истраживања су допринела проналажењу мноштва нових производа и апликација који се добијају од рециклираних пнеуматика. Неконтролисаним спаљивањем пнеуматика може доћи до загађења ваздуха и издвајања уља која могу загадити земљиште, површинске и подземне воде. Овај уљни материал је такође високо запаљив. При неконтролисаном спаљивању у околини настаје густ дим, који може да садржи полутанте штетне по људско здравље, укључујући полицикличне ароматичне угљоводонике, бензен, стирен, феноле и бутадиен. Најчешће коришћени начини прераде пнеуматика су:

дробљење и пиролиза.

Први корак код рециклаже пнеуматика је дробљење, после којег следи издвајање материјала по врстама (гума, челик и текстил). Према примењеној технологији и температури процеса дробљења, разликујемо две основне методе дробљења:

криогено дробљење, и механичко дробљење.

Највећу примену у Европи и код нас има метода механичког дробљења.

4.2.1 РЕЦИКЛАЖА ПНЕУМАТИКА КРИОГЕНИМ ДРОБЉЕЊЕМ

У процесу криогеног начина дробљења, пнеуматик се најпре замрзне течним азотом на температуру од -80°C до -100°C. На овој температури гума постаје толико крхка да се може релативно лако сећи постројењем за сечење. Још лакше се одвајају текстилни и метални делови од гумених. Недостатак овог процеса представљају високи енергетски захтеви, проблеми при манипулацији и углавном високи трошкови. Гумено зрно добијено криогеним дробљењем има већу површину у односу на зрно добијено класичним дробљењем. Излазни производ (гранулат) има високу производну цену, а поврх свега се мењају и основне особине гуме. За 1 kg пнеуматика утроши се око 0.6 kg течног азота

Слика7. Шематски приказ криогене рециклаже[11]

Шематски приказ криогене рециклаже пнеуматика је приказан на слици 7. При овом процесу пнеуматици се дробе у дробилици (А) до величине око 50 mm и транспортују до расхладног тунела (Б), где бивају охлађени течним азотом. У млину, нпр. млину чекићару (Ц), одређене материје, као нпр. челик и гума, се смањују на фракције величине од 0,4mm до 0,6mm. Овај релативно велик спектар величина фракција после процеса смањивања је типичан за криогено млевење. На излазу из млина се одстрањују челик, текстил и честице прашине (Д). Потом се гранулат суши (Е) и врши се сепарација (Ф) према величини зрна. Следи секундарно дробљење (Г) и складиштење гранулата (Х)[11].

4.2.2 РЕЦИКЛАЖА ПНЕУМАТИКА МЕХАНИЧКИМ ДРОБЉЕЊЕМ

Б Ц

Д Е

ФГ

Х

У процесу механичког дробљења при нормалној температури, пнеуматици се дробе на улазу у постројење тако да је обезбеђена хомогеност улазне сировине и квалитет производње. Постоји разлика између гранулата од пнеуматика са путничких и пнеуматика са теретних возила. Важно је да се издвоје старији пнеуматици, пошто после десет година они делимично губе своје особине и долази до немогућности искоришћења гранулата. Пошто код већих пнеуматика (за тракторе и теретна возила) челичне нити могу имати пречник до 8 mm и са обзиром на рок употребе ножева и целе линије за дробљење, ове нити се одстрањују. Челичне нити се одстрањују тако што се пнеуматици секу по дужини. Пнеуматици ослобођени челичних нити бацају се у дробилицу са озубљеним ваљцима на осовинама које се врте у супротним смеровима, где се дробе на комадиће димензија 4x5cm. За постизање ефективније производње, овај процес се понавља два до три пута. У следећем делу линије се, у дробилици са ваљцима на осовинама које се врте у супротним смеровима са уздужним озубљењем, крупни гранулат даље дроби на мање комадиће, при чему долази до раздвајања металних од гумених делова. На излазу се помоћу јаког магнета издвајају челични комадићи. Следећа операција је дробљење насталог материјала на жељену величину од 0,4 до 4 mm. Главни продукт механичке прераде је гумени гранулат разних величина фракција, гумени прах, исечена челична жица и сечени текстил. Фракције добијене класичном методом могу се упоредити са пахуљама снега због изгледа своје површине. За фракције веће површине погодна је хемијска прерада, нпр. за производњу регенерате шематски приказ механичке рециклаже пнеуматика је приказан на слици 8. Улазна дробилица (А) смањује материјал, који се помера по транспортној траци. Гранулатор (Б) смањује гумене комадиће и брине се о целокупном раздвајању измешаног материјала, тако да се текстил и челик усисавају помоћу аспиратора (Х), односно кроз магнетну линију (Ц). Следеће млевење (Д) доводи гранулат до жељене величине зрна.[11]

Слика 8. Систем механичке рециклаже пнеуматика[11]

Материјал се дроби при собној температури и није потребно додатно хлађење за његово стврдњавање. Висока температура трења, до које се рециклирани материјал загрева, се постиже трењем у млину.

4.2.3 ПРЕРАДА ПНЕУМАТИКА ПОСТУПКОМ ПИРОЛИЗЕ

Пиролиза се заснива на топлотном раздвајању макромолекула са очувањем веза између угљеника и водоника. Процеси се остварују на вишој температури у реактору без присуства кисеоника. Поједини састојци одвајају се кондензацијом и другим физичко-хемијским процесима. Квалиет и количина појединих производа зависи од примењене технологије и условима пиролизе. У неким случајевима се пиролитички прерађује смеша пнеуматика и отпадне пластике. Пиролизни гас који при том настаје се користи као извор топлотне, а у случају реализације когенерационе јединице, и електричне енергије. Постројење постаје независноод испоруке електричне енергије и може бити реализовано на, такорећи, произвољном месту. Још неки продукти пиролизе су и драгоцене сировине као што је пепео, пиролизно уље, тешка уља, уља са садржајем алкана. При пиролизи, под утицајем топлоте, долази до растварања гуме на ниже угљоводонике са једноставнијим везама и неорганске материје. Из реактора одлази угљенични гас, а остаје вишак без садржаја угљеника[11].

Б

Ц

ДД

Д

Ф

Г

Хлађењем насталог гаса кондензује се течност, такође названа "био уље", која има особине:

лаког уља које се може користити као лож уље или дизел гориво, средњег уља са особинама погодним за производњу мазива, и тешког уља погодног за производњу угљеничних влакана (кабонских

ламината).Био уље не садржи сумпор ни друга штетна једињења. Погодно је за погон дизел мотора или за спаљивање у нафтним горионицима свих врста. Представља и погодну сировину за производњу пластике, мазива и угљеничних композита.Некондензовани гас се углавном потроши у сопственој технологији. Угљенисан вишак након сепарације метала представља, такорећи, чист порозан угљеник, приближно истих особина као активни угаљ. Употребљава се као испуна филтера за воду или гас, или за даљу прераду у хемијској индустрији.

Слика 9. Поступак пиролизе [11]

Уситњени пнеуматици у кружним ротационим пећима прелазе у гасовито стање под дејством високе температуре и без присуства ваздуха. Овако добијен гас прелази у следећи део оперативног система, где се издвајају чврсте материје. Гас се постепено хлади, долази до промене притиска и прелази у течно стање, тако да се на излазу добијају следећи продукти [11]:

гас, уље, угљенични прах.

При погону постројења не настаје практично никакав отпад, само вишак челичних опиљака из пнеуматика и ситан пепео из нечисоћа. Остали губици су само топлотни.Сви поменути производи се добро продају, углавном као јефтино гориво или гориво за пољопривредна и грађевинска постројења. Гас који настаје се поново користи за загревање пећи и за спаљивање у когенерационој јединици која производи електричну енергију за погон прерађивачког постројења. Отпадна топлота се користи за загревање радних погона. Са енергетског гледишта линија за прераду за време погона је довољна, потребан јој је само константан прилив одговарајућег отпадног материјала.

4.2.4 МОГУЋНОСТ ПРИМЕНЕ РЕЦИКЛИРАНИХ ПНЕУМАТИКА

Физичке карактеристике пнеуматика, као што су нетоксичност, биодеградабилност, облик, маса и еластичност, их чине кандидатима за широк спектар апликација у свим облицима - целе, сечене, у облику гранулата или у облику праха. Током последњих десет година, разноврсност материјала произведених од отпадних пнеуматика се повећала. Грађевински инжењери користе веће количине материјала већих димензија, на пример целих пнеуматика, шреда и комадића за примену на звучним рампама, изолацијама, лаким испунама, потпорним стубовима мостова, између осталог подстицали су и развој новог начина примене у пројектовању депонија и еколошкој рехабилитацији. Индустријски произвођачи користе материјале мањих диманзија, произведене новим технологијама, и мешавине материјала за производе као што су аутомобилски делови, заптивне смесе, заштитни слој, пигменти, као и различити материјали за површине нових путева.Прерадом отпадних пнеуматика се добија дробљена гума или шред, гранулат, који може имати величину зрна од 0.5 до 10 mm, и прах. Најширу примену има,свакако, гранулат, затим шред, а примена прахова полако почиње да добија на значају[11].

ВЕЛИЧИНА МАТЕРИЈАЛА

НАЗИВ И НАЧИН ПРОИЗВОДЊЕ МАТЕРИЈАЛА

ПРИМЕНА

ЦЕЛИ ИЛИ СЕЧЕНИ

ПНЕУМАТИЦИ

ЦЕЛИ ПНЕУМАТИЦИ СЕ МОГУ РЕЦИКЛИРАТИ САМО СЕЧЕЊЕМ НА

ПОЛОВИНЕ, ЧЕТВРТИНЕ ИТД.

ГРАЂЕВИНСКЕ БАЛЕ, ВЕШТАЧКИ ГРЕБЕНИО,

ЗВУЧНЕ РАМПЕ ....50 ДО 300 mm ШРЕД СЕ ПРАВИ ОД МЕХАНИЧКИ

РАСКОМАДАНИХ ПНЕУМАТИКА, КОЈИ СЕ ЦЕПАЈУ НА НЕЈЕДНАКЕ ДЕЛОВЕ

ВЕЛИЧИНЕ ±5 ДО ±300mm БИЛО КОЈЕ РАЗМЕРЕ

ЛАКЕ ИСПУНЕ ЗА ОСНОВЕ ПУТЕВА, НАСИПИ, ДРЕНАЖЕ,

ТОПЛОТНА ИЗОЛАЦИЈА У ПУТЕВИМА И ЗГРАДАМА

10 ДО 50 mm КОМАДИЋИ СУ МЕХАНИЧКИ РАСКОМАДАНИ ПНЕУМАТИЦИ, КОЈИ СЕ

ЦЕПАЈУ НА НЕЈЕДНАКЕ ДЕЛОВЕ ВЕЛИЧИНЕ ±10 ДО ± 50 mm

ЛАКЕ ИСПУНЕ ЗА ОПШТЕ ГРАЂЕВИНАРСТВО,

ДРЕНАЖА, ИЗГРАДЊА ПЛОЧНИКА, ГРАЂЕЊЕ И

ОДРЖАВАЊЕ ДЕПОНИЈА, ПОТПОРНИ СТУБОВИ

МОСТОВА1 ДО 10mm ГРАНУЛАТ ЈЕ РЕЗУЛТАТ ПРЕРАДЕ

ПНЕУМАТИКА У ФИНЕ ЧЕСТИЦЕ ВЕЛИЧИНЕ ОД ±1 ДО 10mm

ПОДЛОГА ЗА СТОКУ, ПЛОЧИЦЕ ЗА ПОДОВЕ, КРОВНИ МАТЕРИЈАЛИ,

ОБЛОГЕ НА СПОРТСКИМ ТЕРЕНИМА, ГУМЕНИ АСФАЛТ,

ЗАШТИТНЕ ОГРАДЕ ПОРЕД ПУТА...

0 ДО 0,5mm ПРАХ ЈЕ РЕЗУЛТАТ ПРЕРАДЕ ГУМЕ КОЈИМ СЕ ПОСТИЖЕ ВЕЛИЧИНА

ЧЕСТИЦЕ ДО 1mm

ЂОНОВИ ЗА ЦИПЕЛЕ, СПОРТСКА ОПРЕМА,

ИЗОЛАЦИОНИ МАТЕРИЈАЛИ ЗА ОБЛАГАЊЕ КАБЛОВА,

АУТОМОБИЛСКИ ДЕЛОВИ, МАСТИЛА...

Табела 1. Употреба рециклираних пнеуматика[11]

ЗАКЉУЧАК

Аутомобил је сложен производ и његов животни циклус би требало да буде у складу са циклусом кружења сировина.Успешна рециклажа отпадних возила могућа је само уз одговарајући третман свих саставних компоненти које сачињавају аутомобил. Све оштрији захтеви који се постављају пред произвођаче од стране потрошача са једне стране и законске регулативе са друге стране приморавају произвођаче да производе возила која у све већој мери морају бити рециклабилна како би могла да постану еколошки прихватљиви производи[3]. Гума је постала незаобилазни материјал у производњи аутомобила и у области еколошких технологија. Проблем отпадних гума је светски проблем. Разградња једне гуме у земљи траје чак и до 100 година. Отпадне гуме су високо вредна секундарна сировина те се због тога могу користити као енергент и поновним рециклирањем.

ЛИТЕРАТУРА

[1] Р. Пешић, С. Петковић, С. Веиновић, Моторна возила и мотори – опрема, Поглавље Рециклинг у аутомобилској индустрији, стране 102-112 Машински факултет у Крагујевцу и Машински факултет у Бања Луци 2008

[2] Д. Стојановић, Д. Стојановић, М. Трумић, Технологије рециклаже аутомобила, Универзитет у Београду и Технички факултет Бор [3] Р. Пешић, С. Бабић, Б. Милосављевић Рециклажа у аутомобилској индустрији , Зборник радова, Фестивал квалитета 2007, 4. Национална конференција о квалитету живота, Крагујевац, 20-22 мај 2009., стране од 21 до 27.

[4] мр С. Врекић, Прилог рециклирању материјала у ауто индустрији и угрожавање животне средине, висока техничка школа струковних студија Крагујевац, стране А-290- А-292

[5] Р. Пешић, Д. Ђокић, С. Петковић, С. Веиновић, Заштита околине - кључни циљ аутомобилске индустрије, Фестивал квалитета 2006, 1.Национална конференција о квалитету живота, Крагујевац, 10-12мај 2006., стране Б-68 – Б-72

[6] Д. Медић, Анализа економских потенцијала тржишта искоришћених аутомобила у Србији, Универзитет у Новом Саду, Технички факултет Михајло Пупин, Зрењанин 2011. године

[7] Проф. др М. Павловић Правци развоја система за рециклажу искоришћених аутомобила у Србији

[8] Милан Трумић, Маја Трумић, Улога припреме у рециклажи отпада и одрживом развоју Србије, Технички факултет Бор

[9] ] А. Козић, Д. Сударевић, Приступ рециклирању моторног возила, Фестивал квалитета 2005. , 32. Национална конференција о квалитету, Крагујевац 19 – 21 мај 2005. [10] Topvita http://www.topvita.info/ekologija/ministarstvo-objavilo-uputstvo-za-reciklazu-otpadnih-vozila-i-spisak-ovlascenih-firmi/ , Приступљено 20.11.2012 године [11] Ј. Ходолич, М. Стевић, Ђ. Вукелић, А. Зајац, Рециклажа и прерада оптпадних пнеуматика, Фестивал квалитета 2008, Трећа конференција о квалитету живота, 13- 15 мај 2008 Крагујевац