VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJALESKOVAC

SEMINARSKI RAD

Tema: RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U ZEMLJAMA U TRANZICIJI

Profesor: Student:Prof. Mr Predrag Ranisavljević Stefan Marković

Broj indeksa: 11206Menadžment u biznisu

Leskovac, 2013.

SADRŽAJ:

UVOD..................................................................................................................................1

1. MALA I SREDNJA PREDUZEĆA U ZEMLJAMA U TRANZICIJI.................2

2. REGISTRACIJA NOVIH PREDUZEĆA...............................................................6

3. PREPREKE U RAZVOJU MSP..............................................................................7

4. NIVOI RAZVOJA PREDUZETNIŠTVA I MSP SEKTORA U ZEMLJAMA U TRANZICIJI......................................................................................................................8

5. REALOKACIJA RESURSA..................................................................................10

6. FINANSIJSKA PODRŠKA RAZVOJU PREDUZETNIŠTVA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA.............................................................................................10

ZAKLJUČAK..................................................................................................................12

7. LITERATURA..........................................................................................................13

1

UVOD

Sektor mikro, malih i srednjih preduzeća u 27 zemalja u tranziciji uključuje 15,7

miliona samostalnih preduzetnika i 7,8 miliona malih preduzeća, koja bez preduzetnika

zapošljavaju 44 miliona ljudi. Razvoj sektora malih i srednjih preduzeća u zemljama u

tranziciji ima najviše rezultata kada se aktivnosti MSP i pomoć-podrška preduzetnicima

integrišu na tri nivoa

strateški nivo - kreiranje politike - kreatori,

institucionalni nivo institucije podrške,

nivo malog preduzeća.

U ovom kontekstu može se govoriti o makroekonomskoj politici Vlade prema

razvoju MSP i preduzetništva troškovima zakonodavne procedure koji mogu biti teški za

malog preduzetnika poreskoj politici, razvoju tržišnih institucija, uticaj vlade na sistem

vrednosti i preduzetništvo koje na dugi rok imaju uticaj na kurikulum i metode učenja i

sistema obrazovanja, stav vlade u odnosu na privatno vlasništvo, ponašanje vladinih

2

činovnika u radu sa privatnim firmama, i direktne intervencije vlade dizajnirane da

pomognu malom biznisu da prevaziđe probleme koji proizlaze iz njegove veličine.

1. MALA I SREDNJA PREDUZEĆA U ZEMLJAMA U TRANZICIJI

1Države, u kojima se sprovodi transformacija društva prema tržišnoj ekonomiji,

nazivaju se zemljama u tranziciji (CIT Countries in tranistion). U toj grupi nalazi se 27

zemalja: Albanija, Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Bugarska,

Hrvatska, Češka Republika, Estonija, Gruzija, Mađarska, Kazahstan, Kirgistan, Letonija,

Litvanija, Poljska, Moldavija, Rumunija, Ruska Federacija, Srbija, Crna Gora, Slovačka,

Slovenija, Tadžikistan, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Turkmenistan,

Ukrajina i Uzbekistan.

Jezgro političke i ekonomske transformacije bilo koje zemlje u tranziciji (CIT),

jeste kreiranje privatnog sektora, razvoj preduzetništva i kreiranje malih i srednjih

preduzeća. Ona se razmatraju kao glavna pokretačka sila ekonomskog razvoja. Sektor

MSP stimuliše transformaciju društvenog i državnog u privatno vlasništvo, budući da su

mala i srednja preduzeća u privatnom vlasništvu fleksibilnija i mogu se brže prilagoditi

1 Grozdanić, R., Đorđević, D. (1999): Osnove ekonomije, TF "Mihajlo Pupin" Zrenjanin

3

oscilatornim promenama na tržištu. Ona generišu zaposlenost, pomažu diverzifikaciju

ekonomske aktivnosti i utiču na razvoj i povećanje izvozne aktivnosti i trgovine. Takođe

MSP zauzimaju značajno mesto na polju inovacija, kao i poslova visokih tehnologija.

Zahvaljujući njihovoj fleksibilnosti i inovativnosti mnoga od njih postaju velika

preduzeća. U ovom procesu akcenat treba staviti na stvaranje prijateljskog poslovnog

okruženja u kojem bi trebalo da transformacija društva prema tržišnoj ekonomiji

zauzme svoje mesto.

Strateška važnost MSP ogleda se u sledećem:

Razvoj MSP sektora pomaže u restrukturiranju velikih neefikasnih preduzeća.

MSP ublažavaju monopolski uticaj velikih preduzeća i kompanija nudeći

konkurentnu robu i usluge, u skladu sa promenama u modernim ekonomijama.

Osnovna karakteristika malih industrijskih preduzeća jeste da proizvode

prvenstveno za domaće tržište, koristeći uglavnom nacionalne resurse.

Razvoj preduzetništva u zemljama u tranziciji može se klasifikovati u tri glavne grupe:

1. Države brzog rasta, koje uključuju 8 zemalja koje su od 01.05.2004. članovi EU,

uključujući „višegradsku grupu” – Češku, Mađarsku, Poljsku i Slovačku,

Sloveniju i tri baltičke zemlje Estoniju, Litvaniju i Letoniju i Hrvatsku.

2. Države srednjeg nivoa tranzicije, koje uključuju dve nove članice EU:

Bugarsku i Rumuniju, kao i Kirgistan, Uzbekistan i Rusku Federaciju.

3. Države sporog razvoja, sa najmanjim delovanjem njihovih vlada na razvoj MSP

sektora i preduzetništva. Tu spadaju Albanija, Bosna i Hercegovina, Jermenija,

Azerbejdžan, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Srbija, Crna Gora i

većina zemalja ZND.

2Vlade mnogih ovih zemalja su se na početku i u procesu tranzicije suočile sa

socijalnim problemom rasta nezaposlenosti. Tranzicija je uključivala liberalizaciju

2 Grozdanić, R., Đorđević, D. (1999): Osnove ekonomije, TF "Mihajlo Pupin" Zrenjanin

4

ekonomije, restrukturiranje industrije i promenu vlasničke strukture. Mnoge zemlje u

traniziciji, pogotovu zemlje centralne Evrope, prepoznale su još u početnom periodu

tranzicije značaj MSP sektora za restrukturiranje industrije. Dosadašnja iskustva tih

zemalja pokazala su sledeće:

MSP su generator ekonomskog razvoja.

Razvoj MSP bio je krucijalan element industrijskog restrukturiranja, što se

potvrđuje već u početnoj fazi ekonomskih transformacija.

Iako mnoge ekonomije u tranziciji smatraju da je razvoj MSP važan element u

procesu reformi, vlade se radije bave pitanjima privatizacije u odnosu na

preduzetništvo i MSP. Postoji opasnost da se privatizacija vidi kao cilj ekonomske

transformacije, umesto da to samo bude instrument da bi ekonomija bila mnogo

efikasnija kroz privatnu inicijativu i vlasništvo.

Zemlje u tranziciji nemaju rešenu zakonsku regulativu, imaju ograničeno

razumevanje preduzetništva, manjak infrastrukturnih i finansijskih mogućnosti, što

predstavlja veliku prepreku u formulisanju prihvatljive politike za MSP.

Za razliku od većine zemalja u tranziciji u jugoistočnoj Evropi tek sledi da se

osmisli koherentna politika vezana za razvoj sektora MSP (Bosna i Hercegovina,

Bugarska, Hrvatska, Makedonija).

Pre skorijih političkih i ekonomskih promena, u centralnoj i istočnoj Evropi pojam

MSP nije skoro ni postojao. MSP su smatrana kolevkom kapitalizma.

Za mnoge ekonomiste i eksperte MSP su sinonim za privatni sektor i u

figurativnom smislu za preduzetništvo. Kako se ekonomije u tranziciji kreću iz centralno

planske u tržišnu ekonomiju, potrebno je znati sledeće: Većina preduzeća u državnom

vlasništvu, koja su stvorena u vreme centralno - planskih ekonomija, posluju u veštačkom

ekonomskom okruženju, zaklonjena i zaštićena, simulirajući tržište multilateralnim i

bilateralnim državnim aranžmanima, u mnogim slučajevima zasnovanim na barter

trgovini i veštačkim finansijskim sredstvima.

Većina zemalja u tranziciji prihvatila je Evropsku povelju o malim i srednjim

preduzećima. Ova povelja veoma je bitna iz aspekta razvoja preduzetništva i MSP

sektora i usklađivanja sa EU-standardima, pa samim tim i neophodna za priključivanje

5

Uniji. U osnovi povelje nalazi se definisanje MSP za svaku zemlju kojoj je namenjena.

Ovo je bitno iz razloga što mehaničko kopiranje kriterijuma za klasifikovanje preduzeća

(broj zaposlenih, bilansne pozicije i godišnji promet) nije prihvatljivo u svim

slučajevima, zbog različitosti nacionalnih ekonomija. Iz ovog razloga je Povelja EU

prilagođen ekonomiji te zemlje. U Povelji EU naglašava se deset područja značajnim za

poboljšanje poslovnog okruženja za vlade zemalja u tranziciji, koja treba da se razvijaju,

prilagođavaju i unapređuju u cilju stimulisanja razvoja preduzetništva. To su:

stručno obrazovanje i obuka preduzetnika,

povoljniji i brži “start-up”, tj. započinjanje biznisa,

efikasnije zakonodavstvo i propisi,

raspoložive sposobnosti,

poreski sistem i finansijska pitanja,

jačanje tehnoloških kapaciteta u malim preduzećima,

modeli uspešnog elektronskog poslovanja i prvoklasne podrške malom biznisu,

razvoj jačeg i efikasnijeg predstavljanja interesa MSP na strukovnom i

nacionalnom nivou.

Kako bi mogli da vrše evaluaciju razvoja MSP sektora u zemljama u tranziciji

UNECE je uveo Indeks MSP razvoja koji je kompleks ekonomskih indikatora koji

inkorporiraju udeo MSP sektora u ukupnim performansama nacionalne ekonomije,

zasnovan na tri ekonomska indikatora. To su:

udeo privatnog vlasništva,

udeo MSP u BDP,

udeo radne snage u MSP sektoru u odnosu na radnu snagu cele države.

2. REGISTRACIJA NOVIH PREDUZEĆA

Administrativna procedura pri registraciji novih preduzeća je složena, skupa i traje

dugo u većini zemalja jugoistočne Evrope, što predstavlja osnov za korupciju.

Neophodno je kreirati tzv. “one-stop-shops” za preduzetnike koji otpočinju biznis.

Infrastruktura za MSP podršku u većini zemalja u tranziciji je kreirana, razvijena i

stabilizovana. To su uglavnom nacionalne agencije za razvoj MSP (SMEDA - SME

6

Development Agencies) koje pomažu u kreiranju malih i srednjih preduzeća i iniciraju

razvoj i rast postojećih i novoosnovanih preduzeća. One koordiniraju svim aktivnostima

koje su usmerene ka pružanju podrške preduzećima. Snažne agencije deluju u Albaniji

(National SME Development Agency), Češkoj Republici (Business Development

Agency), Letoniji (Latvian Development Agency), Litvaniji (Lithuanian SMEDA),

Poljskoj (Polish Agency for Enterprise Development), Slovačkoj (National Agency for

Development of SMEs) i Sloveniji (Small Business Development Centre), SMEDA u

Azerbejdžanu, Bulgarian Agency for SMEs i National Agency for SME u Bugarskoj.

Nove nacionalne agencije za razvoje MSP sektora i preduzetništva otvorene su u

Jermeniji (SME Development National Center of Armenia), Hrvatskoj (Croatian Agency

for Small Business), Gruziji (Center for Small Enterprise Development and Assistance),

Srbiji i Crnoj Gori (National Agency for Development of SMEs in Montenegro and the

Serbian Agency for Development of SMEs and Entrepreneurship), Bivšoj Jugoslovenskoj

Republici Makedoniji (National Enterprise Promotion Agency).

Poslovni inkubatori, organizacije koje pružaju podršku osnivanju i razvoju

preduzetništva, dobijaju sve značajniju ulogu u razvoju MSP sektora u zemljama

u tranziciji, pa je njihov broj svake godine u porastu.

3. PREPREKE U RAZVOJU MSP

3Finansiranje MSP sektora u zemljama u tranziciji je jedno od glavnih ograničenja

razvoju preduzetništva naročito za otpočinjanje biznisa i poslovanje preduzeća u

početnim periodima. Za sada su najvažniji izvori “start-up” kapitala porodična

ušteđevina, prijatelji i sl. Vlade su ohrabrene da uspostave odgovarajuće finansijske

šeme, kao što su garantovane kreditne linije, lizing, kreditne linije za “star-up” i druge

finansijske linije sa raznim olakšicama, kao što su deo bespovratnih, sredstava, grejs

period, niske kamatne stope i sl. Evidentno je da raste uloga mikrofinasiranja u zemljama

u tranziciji.

Kao jednu od najznačajnijih prepreka za poslovanje i uspeh malih i srednjih

preduzeća, u većini zemalja u tranziciji, preduzetnici obično identifikuju visoka poreska

3 Đorđević, D., Anđelković, M., Bogetić S. (2001): Upravljanje MSP, KAS -Jugoslavija, Beograd, www.politikas.org

7

opterećenja. Iz tih razloga većina preduzetnika delimično prelazi u sivu ekonomiju, koja

je u zemljama u tranziciji zastupljena sa 20% do 40% u BDP. Vlade zemalja bi trebalo da

razviju stabilan, predvidiv i transparentan poreski sistem i da merama poreske politike

stvaraju povoljnije uslove poslovanja, kako bi stimulisali preduzetnike da legalizuju svoje

poslovanje i na taj način obezbede dodatne prihode u vidu poreza. MSP sektor konstituiše

životnu krivu svih tržišnih ekonomija. Uprkos neznatnom napretku, MSP kultura je još

uvek na inicijalnom, početnom nivou u zemljama u tranziciji. Treba razviti koherentne

nacionalne obrazovne programe u kojima se individualna inicijativa i kreativnost

promoviše od samog početka i kasnije se prati u narednom stručnom obrazovanju

preduzetnika.

Osnovne prepreke bržeg razvoja MSP sektora razvrstavaju se u šest glavnih

oblasti:

finansijske prepreke,

institucionalne prepreke (uključujući regulativni okvir i režim

oporezivanja), prepreke konkurentnog tržišta,

prepreke vezane za unutrašnju organizaciju i resurse,

društvene prepreke (uključujući podršku od državnih agencija) i

stepen poverenja među preduzećima.

Osnovna gledišta šta se smatra ključnom preprekom u razvoju MSP sektora

klasifikuju se u dva pristupa i to: pristup „najpre novac“ (nepovoljni uslovi pod kojima

banka pruža finansijsku podršku MSP) i „institucionalni“ pristup (nefinansijske prepreke

predstavljaju ključnu barijeru rastu).

Pristup „najpre novac“, koji je ključna prepreka razvoju MSP, može da se

prevaziđe davanjem subvencija ili jeftinim finansiranjem, formiranjem agencija za

garanciju kredita, preko mikrokreditnih programa, ili osnivanjem fondova za smeli

kapital. Ovakvo gledište po svoj prilici prihvataju međunarodne finansijske institucije

koje su angažovane u ekonomijama zemalja u tranziciji, kao što je Evropska banka za

obnovu i razvoj. Prema institucionalnom pristupu, nijedan iznos jeftinog kredita niti lak

pristup finansiranju početnog kapitala neće pomoći u prevazilaženju prepreka razvoju

MSP, ukoliko ne postoje institucije tržišne ekonomije, ako konkurencija nije fer i ukoliko

8

postoji nizak nivo poverenja i društvenog kapitala na kojima počivaju transakcije, kojima

se minimiziraju transakcioni troškovi poslovanja. Na ovakvom gledištu zasniva se

politika organizacija za bilateralnu i multilateralnu pomoć, recimo, program EU PHARE.

4. NIVOI RAZVOJA PREDUZETNIŠTVA I MSP SEKTORA U ZEMLJAMA U TRANZICIJI

Iskustva pokazuju da je najbolji način da se razviju preduzetništvo i MSP sektor u

zemljama u tranziciji kada se aktivnosti i pomoć integrišu i usmere na tri hijerarhijska

nivoa:

Slika 1. Piramida razvoja MSP sektora

Ovi nivoi kreiraju tzv. “piramidu razvoja MSP sektora” u kojoj je strateški nivo

najvećeg prioriteta i lociran je na vrhu piramide.

Institucionalni nivo nalazi se u sredini i on je međuzavisno povezan sa oba nivoa,

kreatorima strategije na vrhu i preduzetnicima na dnu kojima su strategije namenjene i

kojima se pruža podrška.

Treći nivo je osnova cele piramide, i glavni akter MSP sektora, čije performanse,

ponašanje, efikasnost i neefikasnost se refl ektuju u ogledalu ekonomske transformacije.

Cela struktura efektivno funkcioniše sama kada postoji uzajamni razvoj i kooperacija sva

tri nivoa.

9

U većini zemalja u tranziciji postoji nerazvijenost jednog ili više nivoa ili

nesaradnja i neusklađenost, pa se često susreće situacija da, iako je vlada postavila cilj

razvoja MSP sektora, podrška istom je još uvek slaba i u početničkoj fazi.4Do sada je zemljama u tranziciji nedostatak sveobuhvatnog zakonodavstva,

vezanog za razvoj preduzetništva i MSP – uglavnom sputavao njihov razvoj. Ključni

uslov za uspeh jeste pravljenje i usvajanje koherentnog i transparentnog programa

razvoja MSP, pomoć i promocija, kako bi se pravni, tehnički i finansijski uslovi

primenjivali sveobuhvatno i na komplementaran način. U mnogim slučajevima zemlje u

tranziciji mešaju ova dva termina, neki put se pojavljuje promotivni program za MSP pre

nego što je on detaljno obrađen i usvojen. Međunarodno kofinansiranje nacionalnih

programa za razvoj MSP je važno, jer smanjuje rizik da ovi programi ostanu bez

potrebnih sredstava za njihovu implementaciju, a takođe donosi i strani “know-how”.

Nije dovoljno samo preslikati iskustva zapadnih zemalja zbog različitosti nacionalnih

kultura. Razvojne programe za MSP ne treba da vode stranci. Zemlje u tranziciji moraju

da shvate da je ovo njihov problem i ako ne uspeju u tome, same su krive za to.

Razvoj nacionalnih institucija za podršku MSP i mreže institucija je sledeći važan

ključ za uspeh. Obezbeđivanje informacija o propisima, standardima, porezima, carinama

i marketinškim pitanjima, stvaranje inkubator centara koji će pomagati početnicima u

poslu i davati savete onima koji su već krenuli u posao, pomoć u nalaženju partnera,

takođe su izuzetno važni.

5. REALOKACIJA RESURSA

Interesovanje za ulogu MSP u procesu tranzicije naglo je poraslo poslednjih

godina i sada vlada opšta saglasnost da sektor MSP može da odigra ključnu ulogu u

procesu tranzicije. Blankard smatra da suštinu tranzicije čini realokacija resursa iz

državnog u privatni sektor, u kombinaciji sa restrukturiranjem preduzeća. Osnivanje

novih preduzeća predstavlja ključni mehanizam kroz koji proces realokacije može da

donese rezultate. Kad se ova preduzeća formiraju, njihovim razvojem utire se dalji put

kojim realokacija može da se nastavi. Proces tranzicije može da naiđe na prepreke, da se

4 Đorđević, D., Anđelković, M., Bogetić S. (2001): Upravljanje MSP, KAS -Jugoslavija, Beograd, www.politikas.org

10

uspori, ili, čak, u potpunosti obustavi, ukoliko se blokira realokacija resursa ka privatnom

sektoru. Do toga, između ostalog, može da dođe i ako postoje značajne prepreke za

ulazak malih preduzeća. Međutim, u najvećem broju ekonomija u tranziciji, ne samo da

do toga ne dolazi, već postoji i višak preduzeća koja ulaze na tržište. Ozbiljniji

potencijalni problem koji može da uspori tranziciju jeste postojanje prepreka razvoju

preduzeća, a naročito onih sa potencijalno dinamičnim i brzim rastom, koja će u

budućnosti u najvećoj meri obezbediti rast zaposlenosti i predstavljati začetke uspešnih

velikih preduzeća buduće ekonomije.

6. FINANSIJSKA PODRŠKA RAZVOJU PREDUZETNIŠTVA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA

Poseban značaj za razvoj MSP sektora i preduzetništva, kao i za ostvarenje

strateških ciljeva, predstavlja pristup kapitalu. Sa obezbeđivanjem efikasnih i povoljnih

mehanizama finansiranja MSP sektora, probleme imaju sve zemlje u tranziciji. To se

dešava, pre svega, zbog nedostataka privatnih investicionih sredstava, neadekvatnog

regulativnog i bankarskog sektora koji je na početnom stepenu razvoja i sticanja iskustva

u pogledu odobravanja pozajmica i donacija MSP sektoru, zatim neodgovarajućih

poslovnih informacija i računovodstvenih standarda koji bi olakšali donošenje

investicionih odluka.

Strategija bržeg zapošljvanja i privrednog rasta i razvoja oslanja se na ubrzan rast

i ekspanziju MSP sektora. Obezbeđenje potrebnog početnog kapitala, u što povoljnijem

obliku, predstavlja jednu od osnovnih pretpostavki za ostvarivanje strategije bržeg

razvoja MSP sektora. Procene stručnjaka su da je za zapošljavanje oko milion radnika u

MSP sektoru potrebno od 5 do 10 milijardi EUR. Njihovim zapošljavanjem znatno bi se

poboljšalo trenutno stanje.

11

ZAKLJUČAK

U savremenim uslovima poslovanja, preduzeća moraju svakodnevno da pronalaze

nova rešenja kako bi održala i povećala svoju konkurentnost, koja je osnova za uspeh ili

neuspeh svakog preduzeća. Ostvariti konkurentnost preduzeća, ali i razvoj sektora u

kojima ona deluju, moguće je projektima koji se temelje na novim znanjima, veštinama i

inovacijama. Sektor MSP jeste nosilac razvoja u oblasti inovativnog delovanja, a srednja

veličina organizacije polako postaje opredeljujuća za poslovni uspeh. Smanjivanje

prosečne veličine preduzeća uslovljava neophodnost različitih oblika povezivanja i

saradnje preduzeća koja nastupaju na međunarodnom tržištu u funkciji ostvarivanja

sinergetskog efekta.

12

7. LITERATURA

1) Grozdanić, R., Đorđević, D. (1999): Osnove ekonomije, TF "Mihajlo Pupin" Zrenjanin

2) Đorđević, D., Anđelković, M., Bogetić S. (2001): Upravljanje MSP, KAS -Jugoslavija,

Beograd, www.politikas.org

3) Drucker, P. (1996): Inovacije i preduzetništvo, PS Grmeč - Privredni pregled, Beograd

4) Milosavljević, M., Todorović, J. (1987): Planiranje i razvojna politika preduzeća,

Savremena administracija, Beograd

13