prvi vaqevski apotekar klaudije prikelmajer clanci 2007... · godilo,alise morao povinovatitome....

Milorad Radoj~i}

istori~ar, Vaqevo

PRVI VAQEVSKI APOTEKAR

KLAUDIJE PRIKELMAJER

APSTRAKT: Po{to se ove godine navr{ilo 170 godina od ro|ewa Klaudija

Prikelmajera, prvog apotekara u Vaqevu i 140 godina od osnivawa Vaqevske

bolnice, u ovom radu se na osnovu arhivskih izvora, {tampe i relevantne lite-

rature analizira wegov ‘ivotni put i rad. Svestrano obdaren i obrazovan

istovremeno je radio i druge poslove koji su bili vi{estruko korisni za ‘ite-

qe Vaqeva i okoline. Verujemo da bi na{a saznawa bila bogatija, a ocene i ko-

mentari realniji da smo imali priliku da pregledamo arhivske fondove sredina

gde je prethodno ‘iveo i {kolovao se.

Klaudije Prikelmajer rodio se 31. oktobra 1837. godine u Slavon-skoj Po‘egi, tada Austrija sada Republika Hrvatska. Majka Franci-ka i otac Josip ‘iveli su dugo godina u tom slavonskom gradu. Premapisawu dr Vojislava Marjanovi}a1 i dr Vidosave Stojan~evi}2 wego-vi su poreklom iz nema~ke pokrajine Vinterberg. Radi se o staroj gra-|anskoj porodici koja se sredinom 18. veka doselila u SlavonskuPo‘egu, koja je iznedrila vi{e poznatih li~nosti, me|u kojima je bi-lo trgovaca, mlinara, pivara, ali i intelektualaca.

Klaudijev otac, Josip Prikelmajer, od 1850. do 1859, bio je gradskipredsednik u Slavonskoj Po‘egi. Od tada do 1861. godine bio je grad-ski predstojbnik, a slede}i pet godina sudija. Potom se, kao poznatipravnik, bavio advokaturom3. Prema pisawu dr Milivoja M. Milen-kovi}a4 neko vreme bio je i senator grada. Govore}i o svom poreklu

5

UDK = 615.15:929 Prikelmajer K.

^LANCIARTICLES

1 Marjanovi} Vojislav, Farmacija u Vaqevu u XIX veku, Vaqevo, 1970, str. 173.2 Stojan~evi} Vidosava, Eti~ke, demografske i socijalno-ekonomske karakteris-

tike Vaqeva u XIX veku, Glasnik Me|uop{tinskog istorijskog arhiva Vaqevo(MIAV), br. 8, Vaqevo, 1973.

3 Kempf Julije, Po‘ega – zemqopisne biqe{ke iz okoline i prilozi za povest slob. ikr. grada Po‘ege i po‘e{ke ‘upanije, Po‘ega 1910, str. 385 i 412.

4 Milenkovi} M. Milivoje, Apotekar Klaudije Prikelmajer, u Zborniku neobjav-qenih radova saop{tenih u Sekciji za istoriju medicine i farmacije Srpskoglekarskog dru{tva, kwiga II, Beograd, 1965, str. 111.

Klaudijev sin, dr \ura Prikelmajer5, ispri~ao je kako je wegov dedapo ocu nasledio dosta imawa, ali se mnogo kockao i tako dobar deoimawa izgubio na raznim kockarskim igrama.

Osnovno obrazovawe Klaudije je sticao u Po‘egi kod fratara ka-tolika. Predavawa su bila na latinskom jeziku {to wemu li~no nijegodilo, ali se morao povinovati tome. Ina~e, sistem „latinskog” vas-pitawa bio je veoma strog, jezuitski, a deca su ka‘wavana za svaki po-ku{aj razgovora na materwem jeziku i za svaki mawi prestup. Mada muje po ne{to od toga te{ko padalo, predano je radio. Nije mu trebalomnogo vremena da uvidi da mu i znawe latinskog jezika mo‘e biti odvelike koristi. Sve to skupa, pomoglo mu je da rano sazri i da sve na-pore i te{ko}e lak{e podnosi.

U rodnom mestu zavr{io je i ~etiri razreda gimnazije, koja je tako-|e bila u rukama fratara. Re‘im {kolovawa i u toj {koli bio je veo-ma strog. Po zavr{enoj gimnaziji, otac je odlu~io da ga po{aqe u Be~na daqe {kolovawe u Vojno-medicinsku akademiju, kao dr‘avnog pi-tomca. Po{to se o~evoj ‘eqi nije smelo protivure~iti to je ve} 1856.godine bio upisani student medicine.

Be~ki student

Odmah na po~etku studija Klaudije je zapazio da vojni lekari nisumnogo ceweni u tamo{woj monarhiji i slabo pla}eni. Prema statutuAkademije svaki svr{eni pitomac bio je du‘an da slu‘i kao lekarbar 15 godina u vojsci, a da za to vreme nije mogao da posti}i ve}i ~inod kapetana6. Polaze}i od toga, i jo{ nekih saznawa, u wemu je brzo sa-zrela ideja da to nije poziv za wega i da bi trebao {to pre da napustistudije.

Mada je iz dana u dan u wemu sve vi{e sazrevala ta odluka, postav-qalo se pitawe: kako da to izvede. Tim povodom dr Milivoje Milen-kovi}7 pi{e da je izabrao metod sistematski organizovanog otporakoji se ispoqavao u nepolo‘enim ispitima, u stalnim neuspesima, paje to prirodno dovelo u pitawe i wegov daqi ostanak u Akademiji.Otac je koji je ‘arko ‘eleo da mu sin postane vojni lekar morao se po-miriti sa ~iwenicom da mu ta ‘eqa ne}e ostvariti. Zato je odlu~ioga {to pre izvadi iz Akademije i da mu pru‘i novu {ansu za koju se na-dao da }e imati vi{e qubavi i sklonosti.

Milorad Radoj~i}

6

5 Trajkovi} D. Qubica, Kazivawa o starom Vaqevu, Vaqevo 1980, str. 50.6 Marjanovi} V., n. d., str. 174.7 Milenkovi} M., n. d., str. 111.

Posle toga Klaudije Prikelmajer stupio je, kao pripravnik far-macije, na predstudijsku praksu u apoteku Karla îlaga u Be~u, koja jebila poznata ne samo u monarhiji, ve} i u Evropi, pa i Srbiji, po le-kovima, kozmeti~kim i higijenskim preparatima, koje je sama spra-vqala. Bio je zadovoqan prijemom i atmosferom koja je vladala u apo-teci, ali i svojim novim poslom, pa je uporno i sistematski radio itrudio se da {to vi{e sazna. Posle trogodi{we prakse îlag mu je iz-dao uverewe u kome se veoma pohvalno izra‘avao o wegovom radu idr‘awu. U wemu je pored ostalog pisalo, da nijedan dotada{wi wegovpripravnik nije stekao toliko znawa, niti wegove li~ne simpatijekao on. To, ne samo da mu je laskalo, ve} ga je oja~alo i pru‘ilo musna‘an podstrek da se potpuno posveti tom poslu. Sve se to de{avaloneposredno pred – Tirociniumom8 – bez kojeg se nije moglo stupiti naFarmaceutski fakultet u Be~u.

Dana 12. aprila 1859. polo‘io je Tirocinium i dobio diplomu ko-ju su potpisali ~etiri ~lana komisije za prijem, me|u kojima je bio imagistar farmacije îlag. Ispit mu je doneo i zvawe asistenta far-macije i mogao je da se upi{e na Farmaceutski fakultet u Be~u, ali tonije u~inio odmah, ve} tek slede}e, 1860. godine. Iz dostupnih izvoranije mogu}e ustanoviti ~ime se u me|uvremenu bavio. Pretpostavqamoda je nastavio da radi u apoteci Karla îlaga.

Sa velikom qubavqu, solidnim prakti~nim znawem i izuzetnompreporukom ozbiqno se zainteresovao za studije farmacije. Malo jere}i da je bio odu{evqen studijama i da su mu one i{le dosta lako.Studije farmacije zavr{io je 1863. godine i stekao zvawe magistrafarmacije. Pored stalnog u~ewa i ve‘bi nalazio je i vremena da u‘i-va u studentskom ‘ivotu, a posebno u raznovrsnim vidovima umetno-sti. Wegov sin dr \ura Prikelmajer9 tvrdi da je pored farmacije stu-dirao i muziku, kompozionisti~ki odsek i instrument orguqe.

Po zavr{enim studijama, u jesen 1863, vratio se u Slavonsku Po‘e-gu kao magistar farmacije. Ponosan na svoju diplomu i znawe koje jestekao u Be~u, jedva je ~ekao da po~ne da radi i poka‘e {ta zna. Me|u-tim, u mestu ro|ewa nije na{ao zaposlewe, pa se i ovog puta nije dugozadra‘ao.

Po{to mu je otac bio veoma imu}an, mladi magistar farmacije od-lu~io je da ostane jo{ ~etiri godine u Be~u radi daqeg stru~nog usa-vr{avawa. Prema dostupnim saznawima za to vreme radio je u tamo-

Prvi vaqevski apotekar Klaudije Prikelmajer

7

8 Nekom vrstom kvalifikacionog ispita za prijem na fakultet, ali izgleda i zasticawe zvawa apotekarskog pomo}nika.

9 Trajkovi} Q., n. d., str. 50.

{wim apotekama, anga‘uju}i se na pripremi lekova, jer je u to vremesvaki lek po lekarskim receptima izra|ivan u wihovim laboratori-jama. Me|utim, ne treba iskqu~iti mogu}nost da je studirao muziku,kao {to je tvrdio wegov sin, mada za to nismo na{li dokaza. No bilokako bilo, Klaudije Prikelmajer se tek 1867. godine kona~no vra}a urodni grad.

Poznanstvo sa [trosmajerom

U Po‘egi ni ovog puta nije na{ao zaposlewe, bio je primoran daprihvati upra‘weno mesto apotekara u \akovu, u centru biskupije i u[trosmajerovom sedi{tu. Iz dostupnih izvora vidi se da postoji vi-{e verzija o motivima wegovog odlaska. Dr Vojislav Marjanovi}10

pi{e da nije bilo slobodnog mesta u Po‘egi, te da se primio kondici-je u \akovu. Dr \ura Prikelmajer11 ka‘e da se „zbog stawa koje je tadavladalo u wihovoj porodici, a i zbog obaveza prema biskupu, on ode u\akovo. @eleo je da mu u katedrali pomogne svirawem i pesmom. Tu jeostao neko vreme”. Sa ove vremenske distance i oskudnu arhivsku gra-|u te{ko je precizirati o ~emu se radi.

Ipak, kako pi{e dr Milivoje Milenkovi}12 u \akovu se desila ijedna sre}na okolnost. U tamo{woj katedrali postojale su orguqe ko-je je, navodno, biskup [trosmajer poklonio crkvi. Katedrala je ima-la stalnog orguqistu. Me|utim, dogodilo se da uo~i sve~ane mise kojuje li~no trebao da odr‘i [trosmajer, a zatim i zakazanu „pridiku”,da se stalni orguqista razboli. Odgovorni crkveni velikodostojni-ci bili su zabrinuti, kako da na|i dostojnu zamenu. Prema tom izvo-ru, iz jednog slu~ajnog razgovora Prikelmajer je saznao za te te{ko}e,pa se bez okoli{awa ponudio da zameni odsutnog orguqistu jer je u Be-~u za vreme svojih studija stanovao kod orguqa{a crkve Svetog Stefa-na, od koga je nau~io da svira, koga je povremeno zamewivao na misamai drugim svetkovinama13.

Nadle‘ni jedva do~ekaju tu ponudu, ali je prime sa rezervom i di-lemom koliko }e tek pristigli apotekar uspeti dostojno da zameniobolelog muzi~ara. Pokazalo se da je povereni posao obavio na najbo-qi mogu}i na~in i svi su bili vi{e nego zadovoqni wegovim nastu-pom. Ubrzo se pro~uo kao odli~an muzi~ar i orguqista, stekav{i veli-ke simpatije katoli~kog sve{tenstva, ali i mnoga poznanstva u \akovu.

Milorad Radoj~i}

8

10 Marjanovi} V, n. d., str. 179.11 Trajkovi} Q., n. d., str. 50.12 Milenkovi} M., n. d., str. 109.13 Marjanovi} V., n. d., str. 71.

Navodno, od tog dana datira i wegovo bli‘e poznanstvo sa [trosmaje-rom, koji je bio neobi~no pa‘qiv prema mladom apotekaru.

Da ovo izgleda nije bez osnova pokazuje i ~iwenica da se wegova da-qa aktivnost u \akovu ne svodi samo na rad u struci. Pored svako-dnevnog rada u apoteci on se intenzivno ukqu~uje u muzi~ki i kultur-ni rad nove sredine. Posebno je bio anga‘ovan u radu Narodnog kaza-li{nog dru{tva dobrovoqaca, odnosno mlade‘i |akova~ke. Sa~uvanaje i objavqena jedna grupna fotografija ~lanova tog dru{tva iz1868/69. godine, na kojoj se vidi i Prikelmajer. Zna se da je bio ~lan ijedne peva~ke dru‘ine o ~emu tako|e postoje pisani tragovi.

I o motivima wegovog dolaska u Srbiju postoji vi{e verzija. Pre-ma pisawu dr Milenkovi}a i dr Marjanovi}a prevagnulo je wegovopoznanstvo i dru‘ewe sa nekoliko na{ih pitomaca sa Vojne akademi-je, koji su za vreme wegovog boravka u Be~u bili upu}eni tamo „radispecijalnih vi{ih vojnih studija”, odnosno stru~nog usavr{avawa.To su, pre svih, bili: Le{janin, Magdaleni} i Franasovi}. Navodno,bila su to i prva wegova poznanstva sa qudima iz Srbije. Ve} posleprvih susreta i upoznavawa sa wima usledilo je dru‘ewe i jo{ sa ne-kim na{im studentima medicine, koji su ga brzo osvojili svojom sr-da~no{}u. Mnogo veselih trenutaka proveo je u wihovom dru{tvu,slu‘e}i im kao prevodilac, ili, povremeno, vodi~ kroz blistavi Be~,koji je tada imao bogat i raznovrstan dru{tveni ‘ivot. Navodno narastanku sa drugovima iz nepoznate Srbije, koji su uspeli da ga osvojei od wega stvore budu}eg „Srbijanca”, dobio je, u znak prijateqstva idrugarstva, skroman poklon, jednu malu kesicu duvawaru, sa posvetom:„Drugu Slavoncu Klaudiju, na{em ~i~eronu kroz veseli Be~”.

Govore}i o motivima o~evog dolaska u Srbiju dr \ura Prikelma-jer je, pored ostalog, ispri~ao i ovo: „Jednom prilikom, posle neke ve-

like sve~anosti koja se obavila tu u katedrali, za vreme ru~ka, biskup

mu re~e: „Zna{, sinko, moja je ‘eqa da ti sada slu‘buje{ negde u

Kne‘evini Srbiji. Eto, tamo za sada imaju svega ~etiri apoteke, pa bi

svaka nova dobro do{la tom narodu”. Zatim je dodao i ovo: „Moj otac iz

obzira i velike obaveze prema ovom ~oveku, ne odbi predlog ve} odmah da-

de svoj pristanak. Ubrzo potom od strane [trosmajera bio je otpre-

mqen u Beograd”.

Da ovo nije bez osnova da se zakqu~iti i iz zapisa dr Milenkovi}a,koji pi{e da se posle onog neo~ekivanog uspeha sa orguqama, de{ava-lo da je Klaudije Prikelmajer vi{e puta sa drugim zvanicama odlaziokod biskupa [trosmajera, po pozivu, na ru~ak ili u posetu. Jednomprilikom bude pozvan da se javi u biskupiju radi nekog saop{tewa.


9

Mladi magistar odmah se prijavi, pun radoznalosti. Imao je {ta i da~uje. Kako je [trosmajer tih dana ~itaju}i „Serbske novine” nai{aona jedan oglas na{eg Ministarstva u kojem se tra‘e apotekari, i izda-ju koncesije za otvarawe apoteka u Srbiji, predlo‘io mu da po|e tamoi u Srbiji otvori apoteku. Ovo utoliko pre {to }e on kao kulturan~ovek imati {ta da radi u jednoj patrijarhalnoj sredini, kojoj su neo-phodno potrebni kulturni i prosve}eni qudi, kojih je Srbija u tovreme imala jako malo. Prikelmajeru koji je ve} ranije zavoleo Srbi-jance, nije trebalo dva puta re}i. Jo{ kada je taj savet dol{ao od jed-nog [trosmajera, nije bilo razloga da se previ{e razmi{qa.

I tako, 1868. sa preporukom Biskupa u xepu, on se javi ministru uBeogradu, koji ga je na prvi pogled razo~arao svojim suvi{e patrijar-halnim izgledom. No, kako su ga primili lepo i srda~no sve ostaleimpresije po~ele su da i{~ezavaju. Prema jednom izvoru predlo‘enomu je da izabere varo{ za otvarawe apoteke: Kragujevac, Vaqevo iliPo‘arevac14, dok po drugom15 obave{ten je o predstoje}em otvarawuapoteka u Negotinu i Vaqevu. Mada se izvori razlikuju u ponu|enimlokacijama, isto je da se Prikelmajeru dopalo {to je Vaqevo bli‘eBeogradu i {to se iz wega do glavnog grada mo‘e sti}i za jedan dan.Skloni smo da verujemo da je na wegovu odluku uticala i ~iwenica daje Vaqevo bli‘e wegovom zavi~aju, kao i da je narod ovog kraja bli‘iwihovom mentalitetu. Me|utim, o motivima Klaudija Prikelmajerada do|e u Vaqevo wegov sin dr \ura Prikelmajer16 je istakao: „Vaqevo

su mu svakako dali sa razloga {to je tamo bilo dosta vojske i {to je to

mesto bilo u perspektivi za razvoj.”

Kako je do{lo do otvarawe prve apoteke

Prikelmajer se odlu~io da do|e u Srbiju i da ovde postane jedan odprvih apotekara, za {ta trebalo je dosta hrabrosti i posebno ose}a-we, pa i simpatije za tako malu i slabo razvijenu zemqu, kakva je bilaSrbija. Dobro je poznato da u ve}ini mesta u Srbiji u prvoj poloviniXIX veka nije bilo razvijene zdravstvene slu‘be. Le~ewe bolesnihjo{ uvek su vr{ili turski he}imi, pojedini sve{tenici i koje kakvinadrilekari. Bolnica i, uop{te, zdravstvenih ustanova sa {kolova-nim kadrom bilo je veoma malo.

Prvi zdravstveni radnici u Vaqevu pojavquju se tek u tre}oj dece-niji XIX veka. I oni ovamo dolaze samo povremeno. Za prvog stalnog

Milorad Radoj~i}

10

14 Milenkovi} M., n. d., str. 109.15 Marjanovi} V., n. d., str. 72.16 Trajkovi} Q., n. d., str. 50.

lekara u ovom kraju postavqen je 1833. godine Anton Delini, Grk izSmirne. Prva privremena bolnica „{pitaq” u Vaqevu obrazovana jeu vreme epidemije kolere 1848. godine. Istina bilo je i kasnije poku-{aja osnivawa privremenih bolnica. Me|utim, tek 22. oktobra 1867.godine osnovana je Okru‘na bolnica u Vaqevu. Sme{tena je u ku}iAlekse Andonovi}a, na~elnika Sreza podgorskog u Vaqevu, u sada-{woj ulici Kneza Milo{a17.

Ni nakon wenog osnivawa nije bilo stru~ne, organizovane pri-preme, pa ni specijalizovane prodaje lekova u Vaqevu. Mada se upo-redo sa nastojawem da se suzbiju brojni oblici sujeverja i nadrile-karstva, ~ine i napori da se organizuje prodaja lekova po du}anima.I tamo gde je ~iweno radilo se uz visoke cene i sumwivu vrednost le-kova koji se prodaju. Kasnije su i okru‘ni fizikusi po~eli da kori-ste svoje priru~ne apoteke iz kojih su uz odre|enu taksu, izdavali le-kove bolesnicima koje su li~ili. Po{to nije bilo ni dovoqnih, niefikasnih lekova, a uz to su prodavani po nerealno visokim cenama,iz meseca u mesec, sve je postajala izra‘enija potreba da se i to pita-we adekvatnije re{i.

Tada je vlast u Srbiji bila veoma centralizovana, to op{tinskiorgani i Okru‘no na~elstvo u Vaqevu, kao i u drugim mestima, nisuimali ovla{}ewa da ne{to urade po tom pitawu bez dozvole Mini-starstva unutra{wih dela, odnosno bez wegovog Sanitetskog odeqe-wa. Zato je Okru‘no na~elstvo na zahtev vaqevske op{tine, jo{ po~et-kom 1868. godine, od resornog ministarstva zatra‘ilo dozvolu zaosnivawe prve apoteke u Vaqevu. Zbog ubistva kneza Mihaila Obreno-vi}a u Ko{utwaku, u koje su bili ume{ani i neki Vaqevci, odgovor jekasnio par meseci, a onda je stigao pozitivan odgovor sa detaqnimuputstvom kako da se postupi

Ve} 22. oktobra 1868. godine objavqen je oglas Vaqevske op{tine u„Srpskim novinama” za otvarawe javne apoteke i prijem u slu‘bu op-{tinskog lekara sa platom od 300 talira18. Kako je Srbija u to vremeoskudevala sa stru~nim kadrovima ~iweni su napori da se prona|e od-govaraju}e re{ewe. Zato je ponu|eno prvom doktoru hemije u Srbiji,mr Konstantinu Kosti Nikoli}u iz [apca da u gradu na Kolubariotvori apoteku. On se neko vreme kolebao, a zatim je odlu~io da tu po-nudu ipak ne prihvati jer je dobio dozvolu za osnivawe druge apotekeu rodnom gradu.


11

17 Ta zgrada i sada postoji.18 Rankovi} Zdravko: Vaqevska bolnica, Vaqevo, 2007, str. 10.

Tim povodom za otvarawe prve apoteke u Vaqevu veoma se zaintere-sovao dr Franc Ludvig19, vlasnik prve apoteke u [apcu. U strahu da}e mu se zbog otvarawa nove – Nikoli}eve apoteke u [apcu bitnijebiti u mawini prihodi po‘eleo je da ovde osnuje svoj ogranak apotekeiz [apca. Me|utim, op{tina je odugovla~ila sa dono{ewem re{ewapo{to joj je u me|uvremenu ponudio i dr Jovan Siber, patron hirurgi-je iz Gorweg Milanovca da do|e u Vaqevo za okru‘nog fizikusa i dasvojom priru~nom apotekom taj problem re{i. Ve}, 1869. godine on jei postavqen za okru‘nog fizikusa u Vaqevu, ali je odlu~eno da seostane pri opredeqewu za otvarawe javne apoteke.

Zbog odugovla~ewa oko dono{ewa tog re{ewa Franc Ludvig, vla-snik prve {aba~ke apoteke vi{e puta je intervenisao i protestovaokod ministra unutra{wih dela. Na kraju Ministarstvo je odlu~iloda mu se ne izda dozvola jer je na{lo da po Zakonu za apoteke i apoteka-re iz 1865. godine pi{e da jedno lice ne mo‘e da ima dve apoteke. O~i-gledno ovakvim re{ewem zakonodavac je hteo da jednog apotekara pot-puno anga‘uje za rad samo u jednoj apoteci.

Dolazak Prikelmajera u Vaqevo

Tako je koncesiju za otvarawe prve apoteke u Vaqevu dobio magi-star farmacije Klaudije Prikelmajer. Odmah potom krenuo je u budu-}e mesto svog boravka i radnog anga‘ovawa, interesuju}i se, usput, zauslove ‘ivota i za sve {to je moglo imati va‘nosti za wegovo daqebitisawe u novoj sredini. Tokom putovawa naro~ito mu se dopala gu-sta i stara hrastova {uma koja se protezala od Stublina do Vaqeva, saobe strane puta, a od koje ve} davno nema gotovo nikakvih tragova.

O prilikama koje su vladale u Vaqevu kada je u wega stigao Klaudi-je Prikelmajer, dr \ura Prikelmajer20 je ispri~ao: „Kada je moj otac

do{ao u Vaqevo, ono je bilo prava kasaba. Namesto trotoara bila je

kaldrma, a ulice blatwave i pune visokog kamewa. Sredinom ulice, uko-

liko je bilo kaldrme, ona je bila turska... Qudi koji su bili imu}niji no-

sili su turska odela (dimije, fermene), ‘ene na glavi obavezno tepelu-

ke, a u okolini kon|e. Narodna no{wa najboqe se mogla videti nedeqom

kada se i{lo u crkvu. Stariji qudi su nosili }ilibarske brojanice i {a-

putali molitvu. @ene su i{le u grupama, najmawe po pet-{est. Odredi

vojske i poneki razredi {kola obavezno su i{li u crkvu”.

^im je stigao u varo{, jula 1869. godine21, Klaudije Prikelmajerposlao je svoju vizit kartu Radovanu Lazi}u, tada{wem predsedniku

Milorad Radoj~i}

12

19 Kasnije prekr{eten u Mijaila Filipovi}a.20 Trajkovi} Q., n. d., str. 51.21 Marjanovi} V., n. d., str. 85.

op{tine, mole}i ga za prijem. Pretpostavqamo da je to bila i prvavizit karta koja se pojavila u Vaqevu. Kod sebe je imao pismo sekreta-ra ministarstva {to mu je ulivalo neku sigurnost, ali predstavqalonajboqu preporuku. Ve} samo nakon jednog ~asa, primio je poziv prekopandura Spasoja Puje Dragovi}a, da do|e u op{tinski sud22, istog da-na u 10 ~asova, radi prijema i predstavqawa gra|anima, koji su bili~asnici i odbornici u samoj Op{tini vaqevskoj.

Ve} nakon prvih susreta i razgovora dodeqena mu je deo zgrade, u kojojje na prvom spratu imao stan, a u prizemqu dva odeqewa za apoteku, natri godine besplatno. Pored toga, za opremawe svoje apoteke dobio jenov~anu pomo} u iznosu 20 dukata cesarskih23, jednog momka za sopstvenuposlugu, kao i dva ara zemqe u dvori{tu za ba{tu. Nema sumwe bio je topravi gest dobrodo{lice ali i akt velike poslovnosti onih koji su tadarukovodili vaqevskom op{tinom. U tim susretima i razgovorima uta-na~eni su mnogi detaqi oko obrazovawa i po~etka rada apoteke24.

U na{oj javnosti, pa i u lokalnoj istoriografiji dugo je bilo di-leme oko lokacije na kojoj je bila sme{tena prva vaqevska apoteka.Prema nekim podacima25 ona je najpre radila u ku}i Dragi{e Vukosa-vqevi}a, advokata iz Vaqeva. Po pisawu Radovana M. Dra{kovi}a26,ona se najpre nalazila u Ulici vojvode Mi{i}a br. 10, u ku}i Bo{kaTadi}a, koja je ve} odavno poru{ena. Me|utim, prema pisawu Bori-slava Bore Vuji}a27, hroni~ara starog Vaqeva, ta dilema je razre{enatek kada je pokojni Mihailo Jevti} Kajle, poznati advokat iz Vaqeva,ispri~ao da je 1910. godine wegov tada{wi klijent Klaudije Prikel-majer proslavio ~etrdeset godina rada svoje apoteke u Vaqevu. Navod-no, tada je svoje goste odveo na mesto gde je po~eo sa radom. Po Vuji}ubilo je to u zgradi koja je me|u starim Vaqevcima dugo bila poznatapod nazivom Stara op{tina, u Vaqevu u Ulici vojvode Mi{i}a br.12. Stari Prikelmajer tada je svojim gostima ispri~ao da je do uliceimao prodavnicu lekova – apoteku, a u produ‘etku, iz dvori{ta –oficinu, odnosno odeqewe za spravqawe lekova.

Sli~no tvrdi i Marjanovi}28 koji pi{e: „U staroj op{tinskoj

zgradi on je uredio apoteku u jednom lokalu partera. U lokalu je bilo


13

22 Kako se tada nazivala op{tinska administracija.23 „Jedinstvo”, Beograd, 9. avgust 1870. god, 1.24 Arhiv Srbije, Ministarstvo unutra{wih dela – Sanitet, F-I – 14/1889.25 Trajkovi} Q., n. d., str. 7.26 Radovan M. Dra{kovi}: Vaqevo u pro{losti, Vaqevo 1987, 244.27 Vuji} Borislav: 125 godina farmacije u Vaqevu: Klaudije Prikelmajer (I), „Na-

pred”, Vaqevo, br. 2439, 21. februar 1995.28 Marjanovi} V., n. d., str. 76.

svega tri odeqewa, dva normalna odeqewa i jedno malo odeqewe. Dakle,

ovaj lokal u potpunosti nije odgovarao za apoteku jer mu je nedostajalo

jo{ jedno odeqewe, ali je vlast to tolerisala, jer ni u drugim mestima

pri osnivawu apoteka, nije bilo sasvim odgovaraju}ih zgrada sa ba{ pro-

pisanim prostorijama za apoteku”.

Posle svega nama ipak nije sasvim jasno da li je to bila op{tinskaili Tadi}eva zgrada. Dilemu poja~ava i ~iwenica da se pomiwu dvaobjekta u Ulici vojvode Mi{i}a ozna~avani brojevima 10 i 12. Dakleradi se o dva susedna objekta. Ovu dilemu skoro je nemogu}e proveritijer oba objekta su ve} odavno poru{ena, a ni qudi iz tog perioda vi{enema me|u ‘ivima. S obzirom da je u toj zgradi Prikelmajer imao istan, a ispred zemqu za ba{tu, skloni smo da verujemo da je to ipak bi-la biv{a ku}a Bo{ka Tadi}a koju je op{tina otkupila posle wegovogodlaska za Beograd. Bez sumwe bio je to lokal do nekada{we kafane ibioskopa „Srbija”, koja se nalazila na mestu biv{eg Mle~nog resto-rana, a gde se sada nalazi Kafe „Bukva”. U to vreme, vaqevska prva apo-teka nosila naziv „Kod svete Trojice”, {to se vidi iz sa~uvanih{tampanih recepata.

Odmah potom Prikelmajer pristupa opremawu i organizaciji radaapoteke. Nabavqa inventar, trebuje lekove, ure|uje i oprema labora-toriju. Prema kazivawu dr \ure Prikelmajera29: „Kako nije imao nov-

ca da kupi inventar i materijal za apoteku, on se obrati jednoj firmi u

Pe{ti. Ona mu iza|e u susret i on ubrzo dobije sve {to mu je potrebno

za otvarawe apoteke. Tada nije bilo ‘eleznice od Beograda, te ih on

natovari na kola i zajedno sa inventarom i robom do|e u Vaqevo”.

Tih dana, da bi pribavio sva svoja li~na i druga dokumenta, naba-vio nedostaju}u opremu, doneo i druge svoje li~ne stvari odlazi uSlavonsku Po‘egu. Po nekima neo~ekivano, a ~ini nam se i sasvim lo-gi~no, tamo se o‘enio svojom dotada{wom devojkom. Ali umesto, dapo sada{wim obi~ajima sa wom krene na svadbeno putovawe, oni seupu}uju za Vaqevo.

Ve} u zimu 1869. apoteka je bila posve ure|ena, ali jo{ nije moglada po~ne sa radom. Pre svega jer nije dobio sve neophodne lekove po-{to je wihovo prispe}e omela jaka zima, koja je zaledila Dunav pa bro-dovi izme|u Be~a i Beograda nisu saobra}ali do prole}a. Kad je zimapro{la, lekovi su stigli i apotekar je tokom leta 1870. godine spre-mio apoteku za pregled30.

Milorad Radoj~i}

14

29 Trajkovi} Q., n. d., str. 50.30 Marjanovi} V., n. d., str. 76.

U dostupnim izvorima ima razli~itih podataka i o vremenu otva-rawa ove apoteke. Borislav Vuji} pi{e da je po~ela da radi, po va‘e-}em, pravoslavnom kalendaru, 27. marta 1870, {to po novom odgovara8. aprilu 1870. godine. To tvrdi i dr Milivoje Milenkovi}31 navode-}i da je po~ela da radi 27. marta 1870. godine. Tu wegovu tvrdwu izgle-da preuzimaju i autori ve} pomiwane kwige „Vaqevo grad ustanika” ijo{ neki. Me|utim, Zdravko Rankovi}32 pi{e da je ova apoteka po~elada radi tek u septembru 1870. godine.

Da ovo nije bez osnova potvr|uje sa~uvana dokumentacija o pregleduapoteke radi izdavawa dozvole za rad. Po nalogu ministra unutra-{wih poslova, del. br. 1555, od 28. avgusta 1870. godine, Pavle Ili}dr‘avni hemi~ar, dr‘avni apotekar i retakstator dobio je nare|eweda otputuje u Vaqevo i izvr{i pregled navedene apoteke. Odmah po pri-spe}u u Vaqevo obrazovao je komisiju za pregled (prijem) u kojoj su po-red wega bili okru‘ni fizikus i jedan predstavnik policijske vlasti.U dane 3, 4 i 5. septembra 1870. godine komisija je izvr{ila pregled.Iako apoteka nije ispuwavala sve zakonom propisane uslove, komisijaje dala saglasnost da se ona pusti „u javni saobra}aj”, jer se radilo ositnicama koje nisu mogle bitnije uticati na pravilnu izradu i pro-met lekova. Ipak, u svom izve{taju koji je podnela Okru‘nom na~elstvuu Vaqevu, komisija navodi te nedostatke, pa je ono o tome tre}eg danaizvestilo Ministarstvo. Dva meseca posle prispe}a tog izve{taja Mi-nistarstvo unutra{wih dela naredilo je Na~elstvu u Vaqevu da pozovePrikelmajera i da mu jo{ jednom saop{ti, ono {to mu je ve} komisijanaredila, da sve uo~ene nedostatke, popravi33.

Prema tome ne bi trebalo biti dileme da je ova apoteka zvani~nopo~ela sa radom 5. septembra 1870. godine. Me|utim, zabunu unosi zao-stav{tina Klaudija Prikelmajera koju je sa~uvao wegov sin i kolegaJosif Prikelmajer. Iz sa~uvanih zabele‘aka, vidi se wen rad i pazarprvih dana:

27. marta pazario je 5 gro{a

28. marta " 9 gro{a i 18 para



31. marta " 40 gro{a i 14 para.


15

31 Milenkovi} M., n. d., str. 108-113.32 Rankovi} Z., Vaqevski kraj u XX veku, IP Kolubara, Vaqevo 2002, str. 10; a u

kwizi „Vaqevska bolnica”, (Vaqevo, 2007, str 11), isti autor, precizira da je tobilo 5 septembra 1870. godine.

33 Marjanovi} V., n. d., str. 76. i 77.

Prema tome, izgleda da je apoteka ipak nezvani~no po~ela sa radom27. marta 1870. godine, jer nije imala dozvolu nadle‘nih organa i dasu u pravu oni koji zagovaraju prvu varijantu. Period od 27. marta do5. septembra 1870. godine mo‘e smatrati nekom vrstom wenog probnograda. Da ovo nije bez osnova, pokazuje i pisawe onovremene {tampe34,da je apoteka jo{ po~etkom avgusta dobro radila, a da je samo zvani~nopo~ela sa radom 5. septembra 1870. godine.

Prve godine rada

Malo je pisanih podataka o opremqenosti i po~etku rada prve va-qevske apoteke. Postoji jedan izve{taj o receptima izdatim na lekovekoji su utro{eni u vaqevskoj bolnici. Izve{taj je upu}en Ministar-stvu unutra{wih poslova, s molbom da se odobri wihova isplata.Tako|e, ima podataka o vra}awu apotekarskih teglica i bo~ica odstrane bolnice apoteci, da se ne bi pravio nepotreban tro{ak u to-me u svakoj prilici kada su lekovi izdavani bolnici. Me|utim, onimalo govore o prakti~nim aktivnostima, prisutnim problemima idrugim su{tinskim pitawima, ali nesumwivo svedo~e o doma}in-skom poslovawu.

O uslovima u kojima je radila prva vaqevska apoteka, dr \ura Pri-kelmajer35, je kazivao: „U ono vreme u Vaqevu nije bilo lekara, ve} je tu

du‘nost obavqao neki turski e}im (bajalica), Po{to nije imalo leka-

ra qudi u mestu nisu imali predstavu kako lekar treba da izgleda i

{ta je wegova du‘nost. Prema tome nisu ni znali {ta je apoteka ni-

ti su ose}ali potrebu za wim. Kako je u apoteci bilo dosta fla{ica,

de{avalo se da upadne po neko dete i tra‘i gasa ili ne{to drugo po-

trebno za ku}u. Nije imao uop{te mu{terije niti su qudi uop{te zna-

li {ta }e on u wihovoj sredini”. Ovo kazivawe slikovito opisuje tovreme ali wega, kao i neka druga, treba prihvatiti s izvesnom rezer-vom jer u nekim pojedinostima nije ta~no. Pre svega zna se da je Vaqe-vo imalo ne samo lekara ve} i da je bila otvorena bolnica. Po wego-vom kazivawu ovo je bila peta apoteka u Srbiji, a obavqenim is-tra‘ivawima ustanovqeno da je ona tek 12 itd.

Od samog po~etka rada Klaudije Prikelmajer je u svojoj apoteciprevashodno prodavao lekove koje je sam spravqao od uvoznih sirovi-na. Naravno, bilo je tu i medikamenata i drugih artikala koje je naba-vqao po veledrogerijama i apotekama na strani. Na prvi pogled sti~ese utisak da op{tina nije mnogo marila za postojawe i rad ove zdrav-

Milorad Radoj~i}

16

34 „Jedinstvo”, Beograd, 9. avgust 1870. god. 1.35 Trajkovi} Q., n. d., str. 50. i 51.

stvene ustanove. Me|utim, to ne odgovara stvarnosti, {to se vidi izpodataka koje smo ve} naveli, kao i ~iwenice da je op{tinski pandurbio du‘an, u toku prve godine, da svakog pazarnog dana objavquje napijaci, da je otvorena prva apoteka u Vaqevu i da se u woj mogu dobitisvi lekovi, „kako za stoku tako i za qude”36.

Svi su izgledi da je prvih meseci, pa mo‘da i godina prva vaqev-ska apoteka ‘ivotarila jer je na{ narod nije bio dovoqno zdravstve-no prosve}en. Pored toga gra|ani nisu imali naviku da kupuju i ko-riste lekove, ali se prvi vaqevski apotekar nije kolebao i predavao.

S tim u vezi nije suvi{no podsetiti da je ova apoteka po~ela da ra-di samo tri godine posle osnivawa prve bolnice u ovom gradu, i tre-nutku, kada je u Srbiji ve} postojalo samo 11 apoteka37. Vaqevska je da-kle bila dvanaesta u Srbiji, a Vaqevo deveto okru`no mesto koje je do-bilo svoju apoteku. Prikelmajerova apoteka bila je 24 godine i jedinaapoteka u ovom gradu na Kolubari, a tek od 1894. godine konkurencijujoj je pravila apoteka Vaqevca Milorada Tadi}a.

Godinu dana posle osnivawa ove apoteke, sanitetske vlasti su de-taqnije kontrolisale rad ove apoteke. Tada se postavilo i pitawe dali je vaqevski apotekar, ina~e strani podanik Klaudije Prikelmajer,pre{ao u srpsko podanstvo, jer je po zakonu bio du‘an da to u~ini. Ka-ko to jo{ nije uradio izgleda da mu je to zamereno, pa je odmah pokre-nuo postupak za prelaz iz jednog u drugo dr‘avqanstvo.

Ba{ na prvu godi{wicu zvani~nog otvarawa svoje apoteke, 5. sep-tembra 1871. godine, Ministarstvu unutra{wih dela podneo je zahtevda bude primqen za podanika Kraqevine Srbije. Ubrzo zahtev mu jevra}en uz sugestiju da je neophodno da se prvo obrati Okru‘nom na-~elstvu {to je i u~inio 23. septembra iste godine. Dana 13. oktobra1871. godine Okru‘no na~elstvo iz Vaqeva zamolilo je ministra unu-tra{wih dela da od austrijskih vlasti zatra‘i wegov „odpust iz po-danstva onoma{weg”.


17

36 Milenkovi} M., n. d., str. 109.37 Prvu privatnu apoteku u Srbiji osnovao je u Beogradu 1830. godine, Matej Ivano-

vi}. Drugu, a ujedno i prvu dr‘avnu apoteku osnovao je u Kragujevcu 1836. godinePavle Ili}. Ona je 1841. godine preseqena u Beograd, a umesto we u Kragujevcu je\or|e Bogdanovi} osnovao novu apoteku dvanaest godina kasnije. AntonijeDelini osnovao je 1841. godine osnovao je apoteku u Beogradu, a \or|e Krsti}1852. godine u Jagodini. Apoteku u [apcu osnovao je Franc Ludvig 1856. godine,a u Po‘arevcu Jovan Pokorni 1857. godine. Smederevsku apoteku osnovao je JovanDilber 1859, a jo{ jednu apoteku u Beogradu Dimitrije Milutinovi} 1864.godine. Kru{evac je dobio apoteku 1866. godine, a wen osniva~ je bio DragoslavKedrovi}. Apoteku u Negotinu osnovao je Stevan Fricman 1870. godine.

U toj molbi nagla{ava se da je Kla-udije Prikelmajer o‘ewen, ali da ne-ma dece; da mu je ‘ena srpska podanicai sli~no. Tako|e, nagla{ava se da jesredweg imovnog stawa, da je vladawavrlo dobrog i „ustalac je u svome po-slu dobar”. Isti~e se da ima i mater,koja je od skora kod wega, no da ona ne‘eli biti srpska podanica, ve} samokod wega privremeno ‘ivi, jer }e opetu Austriju da ide38. U vezi sa ovim, tre-ba podsetiti da je Prikelmajerova pr-va supruga bila umrla i da se on tadave} bio o‘enio drugom, koja je zaistabila srpska dr‘avqanka.

Kako je tada zakonom bilo regulisa-no da stranac – podnosilac zahteva za

dobijawe srpskog dr‘avqanstva mora provesti u Srbiji bar sedam go-dina, to ministar nije mogao pozitivno da re{iti ovaj zahtev. Timpovodom uputio je zahtev Dr‘avnom savetu da mu se odobri da „izuzet-no od ~lana 44. Zakona gra|anskog bude primqen u srpsko sa‘ateq-stvo, po{to nabavi i podnese uredan otpust iz svog dosada{weg dr‘a-vqanstva”. Kne‘evski namesnici M. P. Blaznavac, Jov. Risti} i Jo-van Gavrilovi} u konsultaciji sa Dr‘avnim savetom odlu~ili su dase udovoqi tom zahtevu i izdali mu uverewe da }e biti primqen u na-{e dr‘avqanstvo po{to dostavi otpust iz austrijskog dr‘avqan-stva. ^im je 22. jula 1872. godine dobio otpusnicu odmah ju je prosle-dio nadle‘nim organima, ali onda je zatra‘eno da se javno zakune da}e po{tovati na{e zakone i propise, {to je i uradio uz uplatu odgo-varaju}e takse. Kona~no je primqen u srpsko dr‘avqanstvo. Proceswegovog prijema trajao punih 15 meseci39, {to zaista nije malo, i sve-do~i o velikom maltretirawu i izaziva dilemu: Ko bi to jo{ podneo?

Ima podataka da na po~etku rada prihodi apoteke nisu pokrivalini re‘ijske tro{kove, a o zaradi nije moglo biti ni re~i. U ovoj apo-teci, kao i drugim apotekama u Srbiji, bilo je svega, pored lekova ikozmetike, pozori{ne {minke, boja za kosu, ad hoc su se pripremalilepkovi za brade, brkove i kose, sredstva za demaskirawe i skidawe za-ostale {minke itd. Zbog toga je apoteka bila pravo steci{te putuju-

Milorad Radoj~i}

18

Prikelmajer sa tre}om `enom

Ankom

38 Marjanovi} V., n. d., str. 85.39 Marjanovi} V., n. d., str. 94.

}ih pozori{ta i raznih zabavnih trupa za uveseqavawe gra|ana. Mno-gi ~lanovi tih grupa svra}ali su ovde, jer su tu snabdevali potrebnimsredstvima za pripremawe i izvo|ewe svojih predstava. U apoteci suse pripremale i me{avine za bengalske vatre u raznim bojama koje subile potrebne trupama i pozori{tima, kao i za sve~ane prizore pri-likom pojedinih nacionalnih manifestacijama.

Po isteku roka od tri godine dobijawa pomenute zgrade na besplat-no kori{}ewe Klaudije Prikelmajer bio je prinu|en da svoju apotekuiseli i preseli u ku}u poznatog vaqevskog advokata Dragoquba Dra-gi{e Vukosavqevi}a, u Kara|or|evoj ulici br. 77. Ta zgrada nalazilase preko puta doskora{we Robne ku}e „Beograd”, otprilike na mestugde je trenutno zgrada Filijale Republi~kog zavoda za zdravstvenu za-{titu i poslovnica nekih banaka.

Osamdesetih godina 19. veka Prikelmajer je kupio imawe, kata-starsku parcelu broj 469/1, K.O. Vaqevo, u povr{ini od 478 kv. meta-ra40. Na imawu je 1883. i sagradio jednu od najlep{ih ku}a u gradu. Bi-la je to prizemna zgrada od tvrdog materijala (svodova na lukovima) isa drvenom tavanskom konstrukcijom u povr{ini od 359 kv. metara41, aimala je i svoj podrum. Ku}a se nalazila na uglu dana{wih ulica Ka-ra|or|eve i Vojvode Mi{i}a, preko puta Okru‘nog suda i Mati~nebiblioteke „Qubomir Nenadovi}”, tamo gde se sada nalazi stambenazgrada, sa bankama u prizemqu. Temeq wegove ku}e bio je ozidan od ka-mena, klozet je postavqen pod krov, pumpa sa klipom zamewivala jestarinski bunar sa vitlom i kofom42. Tada se vodila na adresi UlicaKara|or|eva br. 53, Vaqevo.

U to zdawe, koje je dugo slu‘ilo kao uzor za zidawe novih zgrada,pored wegovog, za one prilike, veoma konfornog i lepo opremqenogstana i dobro opremqene apoteke, u po~etku nalazili su se i lokali zaizdavawe zainteresovanim trgovcima i zanatlijama. Zna se da je u jed-nom od wih po~eo da radi i Filijal Zadruge {tamparskih radnika izBeograda, u Vaqevu43, ili prva vaqevska {tamparija. Na zidovimaapoteke bili su veliki stakleni izlozi u kojima su se nalazile statueEskulapa i Hige, simboli apotekarstva, po uzoru na apoteke u savre-menom svetu i izazivali su divqewe vaqevskog gra|anstva.

Ina~e, svaki zna~ajniji poslovni rezultat apoteke Prikelmajer jepraktikovao da obele‘i, a posebno jubilarne godi{wice. Ve} smo po-


19

40 MIAV, Fond: Skup{tina op{tine Vaqevo – Vaqevo (u daqem tekstu: SO Vaqe-vo), Povereni{tvo za narodno zdravqe 1949, K-174.

41 Isto, isto.42 Vuji} Jerotije i drugi: Vaqevo grad ustanika, Beograd 1967, str. 76.43 Rankovi} Z., Vek vaqevskog {tamparstva, Vaqevo, 1985, str. 28.

miwali obele‘avawe ~etiri decenija rada te apoteke. Onda{wa{tampa44. zabele‘ila je da 17. septembra 1900. godine sve~ano obe-le‘io trideset godina svog boravka u Srbiji i otvarawa prve apotekeu Vaqevu. Tako|e, vredna je pomena i ~iwenica da je Josif K. Prikel-majer 1949. godine ustupio Andri Mirkovi}u, „najrevnosnijem sabi-ra~u istorijske gra|e i starina” za budu}i Narodni muzej farmacije iistorije apotekarstva u Srbiji publikaciju „Kratki sastav farma-

kopeje za Srbiju” iz 1865. godine, gde se na prvoj unutra{woj straninalazi popis Klaudija Prikelmajera. U toj publikaciji nalaze se ibrojni recepti po kojima su spravqani mnogi lekovi. Pored toga po-klonio mu je i jo{ neke spise i predmete u vezi sa radom prve apoteke.

Stalna te‘wa ka progresu

Sudbina prve vaqevske apoteke bila je u potpunosti vezana zali~nost wenog vlasnika, koji je ostao privr‘en Srbiji do kraja ‘ivo-ta. Brzo se uklopio i s me{tanima Vaqeva na{ao zajedni~ki jezik.Mora se priznati da jednom {kolovanom, svestrano obdarenom i ot-menom ~oveku nije bilo lako opstati u jednoj palanci gde su jo{ uvekvidari, bajalice, travari i nadrilekari delovali u narodu. On je toznao, pa je sa prvim lekarima i drugim zdravstvenim radnicima, odlu-~io da se bori, kako bi se nametnuli u novoj sredini i zauzeli potreb-ne pozicije45. O~ekivalo se da i vreme u~ini svoje. @ivot je tekao mo-notono. Kulturni Slavonac to ve{to zapa‘a, ali mudro }uti. Vero-vatno je mislio kada Srbi, }ute, za{to bi da se on „istr~avao”, pa damu prigovore da se „pravi va‘an”. Me|utim, monotonija palanke ga je„davila i ubijala”. Po~iwe da razmi{qa {ta bi trebalo u~initinovo da bi se taj uspavani ‘ivot probudio.

Svestan je da je sam wegov dolazak,kao stranca, u Vaqevo predsta-vqao pravu senzaciju. U to se uverio kad je otvorena i po~ela da radiwegova, prva apoteka u gradu, jer ovaj narod nije znao za takvu vrstuustanova. Mnogi su bili radoznali da vide, ne samo kako ona izgleda,ve} i kako izgleda taj nau~ewak – profesionalni apotekar. I za weganova sredina predstavqala je izvesno iznena|ewe. Ku}e su bile male iniske, ve}inom bez ograde, bez bilo kakve udobnosti, bez kupatila. Saprimitivnim klozetima – „nu‘nicima” odavale su tu‘an utisak. Da-nima i mesecima sve je to pa‘qivo posmatrao, dosta zapa‘ao i i po-vremeno analizirao. U po~etku malo je o tome govorio i sa svojim uku-}anima a kamoli sa novim sugra|anima.

Milorad Radoj~i}

20

44 Beogradske novine, 12. septembra 1900. godine.45 Milenkovi} M., n. d., str. 110. i 111.

Jo{ na prvom koraku palo mu je u o~i, da pored wega u gradu ima jo{samo ~etiri ~oveka u evropskoj no{wi. Bili su to po pri~i: op{tin-ski lekar dr Bilik, kazna~aj (okru‘ni blagajnik) – sreski na~elnik,jedan sudija i jedan ~inovnik suda. Svi ostali, po~ev od predsednikaop{tine do Puje pandura, nosili su tursku ode}u: fes, fustan, ~ak{i-re sa ogromnim turom, kondure ili neku vrstu opanaka, ~ibuk, a stari-ji vi|eni qudi jo{ i brojanice. Jedini pravi Evropqanin u gradu,bio je Quba Nenadovi}, pesnik i kwi‘evnik, o kome se najvi{e govo-rilo, ali koji se trenutno nalazio na putu. Sa wim se upoznao kasnije,i ostali su do kraja ‘ivota veliki prijateqi. O kakvom se prijateq-stvu radilo verovatno najre~itiji dokaz je da su vremenom postali ku-movi i da mu je Prikelmajer poverio da mu i decu kr{tava.

Trebalo je mnogo vremena dr Biliku, Prikelmajeru i drugim {ko-lovanim qudima, da uvere i neke vi|enije gra|ane o va‘nosti lekara iapotekara za narodno zdravqe, i da treba da se klone vra~ara, gatara,i nadrilekarstva. Ta borba bila je naporna i veoma spora. Prema ne-kim podacima trebalo je vi{e od 10 godina da se stawe promeni. Sta-we komunalne i li~ne higijene u gradu pora‘avaju}e je delovalo naPrikelmajera, pa je poku{avao da kritikuje, savetuje... Svet je ostajaoapati~an na sve to, i smatrao ga za osobewaka, a ponekad je mogao i ~u-ti da mu iza le|a, ka‘u „[vaba se pravi va‘an”! Zbog toga je povreme-no postajao rezervisan i morao da deluje oprezno.

Wegova lepo ure|ena i bogato opremqena apoteka vremenom je postalajedan od najprijatnijih kutaka u gradu, koji je svojom ti{inom, prijat-nim mirisima raznih hemikalija i kozmeti~kih proizvoda i posebno du-hovnim vrednostima wenog vlasnika privla~io gradsku intelektualnuelitu. Prvo su se po~eli okupqati pojedinci a onda i mawe grupe, te jeapoteka postala istinsko steci{te kulturne elite. U woj su se sastajali:lekari, profesori, sudije, u~iteqi i ~inovnici iz ne samo iz ovog grada,ve} i iz Obrenovca, Uba i drugih sreskih mesta, pa i nekih sela u kojimasu radile osnovne {kole. Otuda je i razumqivo {to su se u woj za~ele ne-ke zna~ajne akcije i manifestacije, a posebno kulturne novotarije.

Na wegovu adresu u Vaqevu iz Be~a stizale su razne novine, ~asopi-si i kwige, preko kojih je dr‘ao korak sa evropskim stremqewima ikretawima u politici, kulturi i medicini. Tu, u prijatnom ambijen-tu mogla se pro~itati evropska {tampa, konsultovati po koja enci-klopedija i neki re~nik i nau~iti ne{to o zdravqu i estetici. Vreme-nom u woj se moglo u‘ivati u nekom od muzi~kih dela koje je Prikel-majer znao da izvede na violini, klaviru ili drugom instrumentu46.


21

46 Peri{i} Miroslav: Vaqevo grad u Srbiji krajem 19. veka, Vaqevo 1997, str. 151 i 152.

Iz apoteke Prikelmajera u Vaqevu, potekli su predlozi za podiza-we spomenika na{im velikanima iz oba ustanka: Kara|or|u, IlijiBir~aninu, Aleksi Nenadovi}u, Milo{u Obrenovi}u, proti MatejiNenadovi}u i drugim znamenitim li~nostima, ali se u tome nije uspe-lo. Naravno bilo je tu i drugih inicijativa i korisnih predloga. Na-slu{ao se u woj u~eni Prikelmajer i raznih narodnih umotvorina odnarodnih pametara do slepih guslara, koji bi svoje goste o slavama,svadbama i sve~anostima, prigodno zabavqali desetercem.

Tako istorija Prikelmajerove apoteke nije vi{e samo hronika jed-ne zdravstvene ustanove u provincijskom gradu 19. veka, ve} i istorijamalog grada, slika ‘ivota, ideja i modernizacijskih nastojawa grad-ske elite i jednog dela srpskog dru{tva. Svojim ukupnim uticajem nasredinu stvarala veliki ugled apotekarskom pozivu i kadru.

Klaudije Prikelmajer u~estvovao je u srpsko-turskim ratovima1876-1878. godine, kao jedini apotekar Vaqevske brigade, u ~inu kape-tana Narodne vojske. U toku rata Prikelmajer nije bio samo apotekarve} je vr{io i ulogu previja~a, po{to je bilo malo lekara47 i drugihzdravstvenih radnika. Znao je da }e on br‘e, lak{e i boqe obaviti tajposao nego kakav priu~eni bolni~ar.

Milorad Radoj~i}

22

Klaudije Prikelmajer u svojoj apoteci

47 Milenkovi} M., n. d., str. 111.

Dok je rat trajao u apoteci ga je zamewivao apotekarski pomo}nikKosta Ko~a Su{i}48. Istovremeno wegova apoteka bila je i ostalaglavni snabdeva~ vojne bolnice svim potrebnim lekovima49. Kada serat zavr{io vratio se u Vaqevo i apotekarskom poslu.

Daqa sudbina Prikelmajerove apoteke

Tokom balkanskih i Prvog svetskog rata apoteka je radila i pretr-pela je veliku materijalnu {tetu. U prilog ovoj tvrdwi ide i podatakda je po zavr{etku rata prijavqena {teta od 154.144 dinara. Dosu|enaod{teta iznosila je 120.144 dinara ili 82,77%50. Pored wegove apoteke,tada je radila i apoteka Tadi}a, koje su mogle samo da zadovoqe mirno-dopske potrebe. Problemi u snabdevawu medikamentima bili su posle-dica krajwe oskudice u opremi i lekovima sa kojima se stalno suo~avaona{ sanitet. Za vreme epidemije pegavog tifusa poseban hendikep pred-stavqalo je ne postojawe vakcine ili pak efikasnog antibiotika kakobi se spre~ilo daqe {irewe te te{ke infektivne bolesti51.

Mada su apoteku zajedni~ki nasledili Klaudijevi sinovi iz tre}egbraka – bra}a (Josif i \or|e – \ura) Prikelmajer, izme|u dva svetskarata wu je vodio magistar farmacije Josif Prikelmajer. On je pisme-no molio Ministarstvo zdravqa da se apoteka wegovog pokojnog ocaprenese na wegovo ime, kao koncesija, i da se pravo na „dr‘awe” apote-ke. Tim povodom podsetio je na rad svog oca, prilo‘io re{ewe damo‘e samostalno rukovoditi apotekom i da je ugovorom izme|u wega, sjedne strane, i wegovog brata i majke, s druge strane, izvr{en spora-zum o ustupawu sopstvenosti i koncesije52.

Nakon wegovog prelaska u Beograd apoteku je uglavnom vodio EdhemEdo Buzaqko (Stolac u Hercegovini, 1898 – ^apqina, 1982), koji jefarmaciju zavr{io u Zagrebu, a ovde proveo najve}i deo radnog veka.53


23

48 Iz porodice popa Su{i}a.49 Peri{i} M., n. d., str. 151.50 MIAV, Fond: Okru‘ni sud – Vaqevo , Gra|a Prvostepenog suda za ratnu {tetu Va-

qevo 1921. g.51 Lazarevi} – Ili} Dragana: Srpski sanitet u uslovima epidemije pegavog tifusa

u vaqevskom kraju 1914. i 1915. godine u Zborniku saop{tewa sa nau~nog skupa„Vaqevski kraj u Prvom svetskom ratu”, odr‘anom, 15. i 16. novembra 1999. godi-ne a objavqenog pod nazivom „Vaqevo: 1914-1918”, Vaqevo, 2000, str. 104.

52 Marjanovi} V., n. d., str. 139. i 140.53 Biografski leksikon Vaqevskog kraja, Vaqevo, 1996/97, 1. kw. 133. Bio je dugogodi-

{wi predsednik Crvenog krsta i nosilac niza priznawa za svoj rad. Bio jeo‘ewen Nadom, }erkom zna~ajnog srpskog slikara Milana Milovanovi}a i unu-kom, po majci Olge, vojvode Mi{i}a.

Wemu je po zavr{etku Drugog svetskog rata bila poverena organi-zacija rada apotekarske slu‘be. Sve apoteke u gradu, bolni~ka i pri-vatne, raspolagale su sa skromnim zalihama, a snabdevawe lekovima isanitetskim materijalom bilo je ote‘ano. Lekovi su izdavani na re-cept lekara Narodne ambulante. Za siroma{ne bolesnike lekovi subili besplatni, a tro{kove je pokrivao Narodni odbor54.

Josif Prikelmajer, direktno ili indirektno, rukovodio jeapotekom sve do 1949. godine kada je ona otkupqena re{ewem Mini-starstva narodnog zdravqa NR Srbije, br 1431/49, od 21. juna 1949. go-dine, na osnovu Zakona o otkupu privatnih apoteka (Slu‘beni listFNRJ br. 50/49).55

Sa~uvan je zapisnik o popisanom zate~enom inventaru apoteke. Le-kove, apotekarske ure|aj i pribor procenila je Uprava za apotekarskuslu‘bu Ministarstva narodnog zdravqa Narodne Republike Srbije, aname{taj Komisija koju je oformio Gradski narodni odbor Vaqeva.Celokupna vrednost otkupqene apoteke iznosila je 392.889,96 dinara.S tim u vezi, nije suvi{no podsetiti da su bra}a Josif i \or|e Pri-klemajer, 26 aprila 1951. godine, svoje nepokretno imawe prodaliAleksandru Markovi}u, abaxiju iz Vaqeva, po ceni od 800.000 dinara,Ugovorom o kupovini i prodaji br. 15 930/52, overenom kod nadle‘nogorgana, ali izgleda da nije realizovan.

Narodni odbor gradske op{tine Vaqevo, 6. aprila 1955. godine,re{avaju}i po predlogu Saveta za privredu, a na osnovu ~l. 39. i 57 Za-kona o narodnim odborima gradova i gradskih op{tina i ~l. 1, 2. i 4.Osnovnog zakona o eksproprijaciji doneo je i Re{ewe o eksproprija-ciji wihovih nepokretnosti. U korist FNRJ, a za potrebe Glavneuprave za izgradwu pruge Beograd – Bar, II Uprave za gra|ewe pruga uVaqevu, a u ciqu podizawa spratnih stambenih zgrada, eksproprisa-na je katastarska parcela br. 469/1, u povr{ini od 478 kv. met., k. ul.1861 K.O. Vaqevo, koja se nalazi na uglu Kara|or|eve i Vojvode Mi-{i}a ulica.

Sreska komisija za eksproprijaciju Narodnog odbora Sreza vaqev-skog, u Vaqevu, re{avaju}i po predmetu eksproprijacije wihovog ze-mqi{ta i zgrada, 21. juna 1956. godine, potvrdila je prethodno re{e-we i kao naknadu za eksproprisane vrednosti utvrdila iznos od1.632.030 dinara. Tako|e, precizirala je na~in isplate tog iznosa i

Milorad Radoj~i}

24

54 Radi} Sna‘ena: Razvoj zdravstvene slu`be i rad zdravstvenih ustanova u Vaqevui vaqevskom kraju, u Zborniku saop{tewa sa nau~nog skupa „Razvoj vaqevskogkraja 1945-1965.” odr‘anog 19. septembra 1996. godine u Vaqevu, a objavqenog podnazivom „Vaqevo: 1945-1965”, Vaqevo û Beograd, 1997, str. 53.

55 MIAV, Fond: SO Vaqevo, Povereni{tvo za narodno zdravqe 1949, K-174.

najavila da }e se po pravosna‘nosti re{ewa pokrenuti postupak zaukwi‘bu prva vlasni{tva na eksproprisanoj parceli u korist op-{tenarodne imovine.

Naslednici te imovine nisu bili zadovoqni ni na~inom ekspro-prijacije ni dobijenim sredstvima pa su se mnogima ‘alili i vodilipostupak za deeksproprijaciju. U me|uvremenu, od dono{ewa akta owenoj eksproprijaciji s obzirom na nedostatak materijalnih sredsta-va, Glavna uprava za izgradwu pruge Beograd – Bar odustala je od iz-gradwe planiranih stambenih objekata. Nakon toga Narodni odborop{tine u Vaqevo to zemqi{te ustupio je Preduze}u „Kru{ik” u Va-qevu za izgradwu stambenih zgrada. Povodom ‘albi upu}enih save-znim organima bilo je naznaka da }e se ta eksproprijacija preispita-ti. Me|utim, Dr‘avni sekretarijat za poslove finansija Narodne Re-publike Srbije dopisom br. 5063, od 5. maja 1957. godine obavestio jeSekretarijat za finansije Narodnog odbora Sreza Vaqevo da se eks-proprijacija wihove imovine „ima smatrati potpuno dovr{enom, jerje pre 27. marta 1957. t. j. pre stupawa na snagu novog Zakona o ekspro-prijaciji (Slu‘beni list FNRJ br. 12/57) doneto pravosna‘no re{e-we o nadoknadi”56.

Iznad glavnog ulaza u apoteku, na uglu Kara|or|eve i Vojvode Mi-{i}a ulice, stajala je velika tabla na kojoj je pisalo „Stara apote-ka”. Kasnije, zgrada je sru{ena i na wenom mestu podignuta je vi{e-spratnica.

^lan Kluba dvanaestorice

Ubrzo po dolasku u Vaqevo Prikelmajer je primetio okupqawe po-jedinih vi|enih qudi po nekim od ovda{wih kafana. Saznao je da ugradu postoji Klub (Sto) dvanaestorice, boqe re}i neformalna grupa– dru{tvo, organizacija, koja se ~esto sastaje i razgovara o aktuelnimproblemima. ^inili su ga najpreduzimqiviji i najuticajniji Vaqev-ci tog doba, koji su bili posve}eni svom poslu, ali i usredsre|eni naprivredni, kulturni, prosvetni i svekoliki razvoj i napredak grada.

Po{to bi se iz naziva kluba moglo zakqu~iti da ih je bilo samodvanaest, du‘ni smo naglasiti da se broj u~esnika tokom wegovih oku-pqawa, kao i personalni sastav, povremeno mewao. Ostalo je zapisanoda su osniva~i tog Kluba bili: Kosta Ivani}, Aleksa Stoj{i} i @iv-ko Tadi}, a me|u wegove najaktivnije ~lanove ubrajani su i: Pavle Ga-vrilovi} Kajmakam, Dimitrije Mitrovi}, Kosta i Kasijan Stoj{i},


25

56 Isto, Fond: Skup{tina sreza Vaqevo – Vaqevo 1944-1967, Komisija za ekspro-prijaciju, 1951-1962, K-308, pr. br. 51.

Radovan Lazi}, Jevrem Gavrilovi}, Aksentije Sre}kovi}, Marko Je-remi}, Vuk (Milivojevi}) Balinovac, Milo{ Nasti}, Gaja @ivano-vi}, Stevan Tomi} Butina, Lazar Gli{i}, Pavle Marinkovi}, VasaMarinovi}, Matija Ili} i Jeremija Karamarkovi}. Ne{to kasnijewima su se pridru‘ili i: advokat Mirko Radovanovi}, prota @ivo-jin Markovi}, in‘ewer Stevan \uri~i}, oficir Rista Ukropina ijo{ neki

Procewuju}i da i sam malo mo‘e da uti~e na promeni svesti i po-na{awa gra|ana odlu~io je da im se pridru‘i. Tra‘io je na~in i qudekoji }e mu pomo}i da ga prihvate. Znao je da se obi~no sastaju za spoje-nim (sastavqenim) stolovima u biv{oj kafani „Mostar”57 i raspra-vqaju o aktuelnim problemima grada i budu}im planovima. ^lano-vima Kluba se u zasluge pripisuje: pro{irewe grada na levu obalu Ko-lubare, osnivawe nekih javnih ustanova (apoteke, gimnazije, bolnice,{tedionice, ~itaonice, pozori{ta i hora), dono{ewe {tamparije ipokretawe novina. Zalagali su se i za osnivawe op{tinskih ko{evakoji bi obezbe|ivali ishranu sirotiwe, za razvoj trgovine i zanat-stva i za {to ve}e u~e{}e gra|ana u op{tinskim poslovima.

Sa ove vremenske distance i bez sa~uvanih pisanih dokumenata te-{ko je re}i {ta je od svega toga ta~no. Me|utim, ne bi trebalo imatidileme da su neki od tih poduhvata vezani za wih i dolazak me|u Va-qevce sposobnih qudi „iz preka”, koje su bar u po nekim slu~ajevima,na ovaj ili onaj na~in, podstakli pripadnici Kluba dvanaestorice,kao {to su: Jozef Ajhinger, ~uveni pivar iz Bavarske; Jovan Molnar,poznati {tampar iz Klu‘a58, Petar (Adolf) Lifka, prvi gimnazijskiprofesor muzike; Dragutin (Frawo) Pokorni, prvi kapelnik vojnemuzike i naravno \uro Kozarac, prvi vaqevski profesor59. Pojedin-ci smatraju da su neki ~lanovi Kluba posredovali i u dolasku Klau-dija Prikelmajera u Vaqevo, {to je te{ko potvrditi.

Prema nekim podacima ova dru‘ina, razumqivo u ne{to promewenomsastavu, okupqala se skoro ~etrdeset godina na dobrobit gra|ana Vaqeva.Ve}ina wih va‘ila je za pristalice dinastije Obrenovi}, a docnije jepri{li Liberalnoj stranci. Iz wihovih redova naj~e{}e su birani pred-sednici vaqevske op{tine, narodni poslanici i drugi zvani~nici.

Nemali broj autora koji se bavi zavi~ajnom pro{lo{}u ovog krajasmatra da se i ideja o osnivawu Vaqevske gimnazije za~ela u tom klu-

Milorad Radoj~i}

26

57 Kafana se nalazila u staroj gradskoj ~ar{iji Te{war, tamo gde je sada restoran„Jefimija”.

58 Po drugim izvorima iz Erdeqa u Rumuniji.59 Rankovi} Z., Od Kluba dvanaestorice do Kluba istra`iva~a, Dodatak revije

„Kolubara”, avgust 2002, III.

bu. O tome je naro~ito dosta pisao istori~ar starog Vaqeva RadovanM. Dra{kovi}. Prema wegovom pisawu60 kada je apotekar KlaudijePrikelmajer obavestio Klub dvanaestorice o dolasku \ure Kozarca uVaqevo, dogovoreno je da prota @ivojin Markovi}, okru‘ni in‘e-wer Stevan \uri~i}61, advokat Mirko Radovanovi}62 i major Kosta(Rista) Ukropina redovnim putem zatra‘e otvarawe gimnazije. Za iz-vo|ewe nastave u budu}oj gimnaziji ponudio je svoju ku}u u Vaqevu, uKara|or|evoj ulici br. 65, ovda{wi advokat Mirko Radovanovi}.Ku}a se nalazila preko puta sada{we zgrade Op{tinskog suda.Tako|e, predlo‘eno je da se za prvog profesora gimnazije anga‘uje\uro Kozarac, katoli~ki ‘upnik. Zavr{io je gimnaziju u Vinkov-cima, a na Liceju u Vinkovcima dve godine filozofije i ~etiri go-dine teologije u \akovu. Potom je radio kao profesor filozofije u\akova~kom Liceju, odnosno Bogoslovskom sjemeni{tu. Pored pose-dovawa visokog obrazovawa Kozarac je bio obdaren raznim ve{tina-ma i pravi poliglota63.

Za razliku od onih koji nekriti~ki smatraju da je Klub dvanaesto-rice bio autenti~na vaqevska institucija, dr Miroslav Peri{i}pi{e „Nezavisno od ambicija gradske elite, koja je uz ose}aj zna~aja gim-

nazije za grad i ‘equ da se ne zastane za ostalim okru‘nim varo{ima

bila motivisana i ekonomskim interesima u pogledu stvarawa uslova

za jevtiniji produ‘etak {kolovawa svoje dece, sam ~in osnivawa mogao

bi presudno da se ve‘e za jo{ dve li~nosti. Jedna je \uro Kozarac, kato-

li~ki ‘upnik i profesor teologije iz Slavonske Po‘ege, koji je u Vaqe-

vo do{ao 1869. godine, a druga je – Ministar prosvete i crkvenih dela

Dimitrije Mati}. Wihova podudarna prosvetiteqska razmi{qawa,

ispoqena u raznim prilikama, susrela su se na istom poslu – osnivawu

gimnazije u Vaqevu, u dvema razli~itim ulogama. Dimitrije Mati}, ko-

ga je Slobodan Jovanovi}64 opisao kao ~oveka do krajnosti mekog i krot-

kog, blizak idejama liberala, sa poloàja ministra prosvete u name-

sni~kom reìmu poru~ivao je: „Ve} je kao dan jasno da je znawe sve-

tlost, a neznawe mrak, da je prvo snaga a drugo nemo}, da prvo olak{ava


27

60 Dra{kovi} R., Iz starog Vaqeva, Vaqevo, 1970, str. 26.61 Stevan \uri~i} (Vr{ac, 1823 – Vaqevo, 1888), okru`ni inèwer u Vaqevu, is-

traìva~ i za~etnik savremene eksploatacije rudnog blaga u vaqevskom kraju iprojektant novih saobra}ajnica.

62 Mirko Radovanovi}, vodi poreklo iz ugledne porodice Radovanovi}a iz Dupqa-ja kod Vaqeva. Po jednim izvorima bio je sin Damwana Radovanovi}a trgovca iu~esnika svetoandrejske skup{tine a po drugima brat {to nam se ~ini verovat-nijim. Veoma imu}an i jako uticajan ~ovek u to doba.

63 Radoj~i}, Milorad: \uro Kozarac prvi vaqevski profesor, Vaqevo, 2004, str. 31 i 32.64 Jovanovi} S., Vlada Aleksandra Obrenovi}a, Beograd 1990, I kwiga, str. 102-103.

svakovrsan napredak a drugo prouzrokuje nepomi~nost, mno`i siroma-

{tvo i sprema propast”.65

Da ovo nije bez osnova vidi se i iz molbe \ure Kozarca koju je po-novo krajem septembra 1869. godine poslao ministru prosvete, tra‘e-}i da mu odobri „privatno podu~avawe mlade‘i”. Pored ostalog ontom prilikom pi{e: „Narod bez vaqanih u~iteqa i prosvetiteqa

ostaje u tmini neznawa, te postaje autonomatom, oru|em onih pojedi-

naca koji se wegovim neznawem poslu‘uju da svoje namere koje ~esto iz

mutnog izvora teku silom ugla|enog uma i znawem poo{trene previjeno-

sti postignu. Bez obuke nema prosvete, bez prosvete nema samosvoj-

stvenosti; a ko nije svoj, taj je sva~iji”. A zatim dodaje: „Gospodine

Ministre! Dok sam u Austriji ‘ivio, radio sam protiv tmine, odgaja-

ju}i i prosve}uju}i budu}e u~iteqe naroda, ucequju}i im zdrava na~ela

uma i srca. Sad sam u Srbiji i ostajem po{to sam od nadle‘nih vlasti

dobio sa‘iteqstvo i pre{ao u isto~nu crkvu. Isto znawe, naumio sam

i ovde da vr{im ne samo zato {to je ono najplemenitije na svetu i naj-

te‘e – du odere guem pedagogium fecere – nego i zato, {to drugoga za-

nimawa nau~io nisam, da zaslu‘im leba svagda{wega”.66

Imaju}i sve ovo u vidu zaista je te{ko precizno re}i kakva je i koli-ka uloga Kluba dvanaestorice u svemu tome, jer izvorne arhivske gra|e67

o wegovom postojawu i radu nema, pa samim tim ni preciznih podataka unastajawu ove {kole. Uz to, mnogi ~lanovi ovog Kluba bili su nosiocizna~ajnih javnih i dru{tvenih funkcija, pa je sa ove vremenske distancete{ko prosu|ivati gde su i kakav uticaj i po tom osnovu ostvarivali.

Postoji vi{e pri~a oko dolaska \ure Kozarca u Vaqevo prema ko-jima je Klaudije Prikelmajer imao kqu~nu ulogu.

Jedni smatraju da je apotekar Klaudije Prikelmajer, kao ~lan Klu-ba dvanaestorice, dobio zadatak da ga, kao svog {kolskog druga, dove-de u Vaqevo, kako bi ovde otvorio privatnu {kolu. Po na{em mi{qe-wu malo je verovatno da su bili {kolski drugovi po{to se Prikelma-jer {kolovao u Po‘egi i Be~u68, a Kozarac u Vinkovcima i \akovu.Me|utim, ~iwenica je da je Prikelmajer neko vreme „primao kondici-je u apoteci u \akovu”69 i da je tamo u~estvovao u kulturno-zabavnim

Milorad Radoj~i}

28

65 Peri{i} M., n. d., str. 113, prema S. Jovanovi}u: Vlada Aleksandra Obrenovi}a, Ikwiga, Beograd, 1990, str. 56.

66 Nedeqkovi} D., Osnivawe gimnazijske realke u vaqevu i prve godine wenog rada,Glasnik MIAV, br. 7, Vaqevo, 1972, str. 31-32.

67 O wemu su dosta pisali Qubomir Pavlovi}, Radovan Dra{kovi}, dr MarijaIsailovi}, mr Milan Tripkovi} i drugi.

68 Marjanovi} V., n. d., str. 174-179.69 Isto, isto, str. 179.

aktivnostima daje osnova da su se oni verovatno u \akovu sreli i upo-znali, pa mo‘da i dru‘ili.

Drugi smatraju da su se wih dvojica slu~ajno sreli u Beogradu, gdeje u to vreme Kozarac privremeno boravio kao izbeglica. Navodno,Kozarac mu se po‘alio da te{ko ‘ivi i zatra‘io pomo}, a ovaj znaju-}i {ta Vaqevci sve ~ine da otvore gimnaziju u svom gradu, odlu~io jeda ga pozove i dovede u Vaqevo i da mu pomogne da se zaposli. QubomirPavlovi}70 ~ak pi{e da je Kozarac „nai{ao na svoga druga iz {kole

Klaudija Prikelmajera apotekara iz Vaqeva. I wega i verenicu Prikel-

majer je na svojim kolima dovezao u Vaqevo. Verenicu preda wenom stri-

cu Stevanu Siberu, lekaru vaqevskom. A \uru odvede u svoj dom”. Ovapri~a ~ini se malo verovatnom ako se ima u vidu da je i Prikelmajer uVaqevo do{ao samo koji mesec ranije.

Tre}i, misle da se wegova budu}a supruga ve} bila sklonila kodsvog strica, koji je u to vreme ‘iveo i radio u Vaqevu, pa je Kozarac zawom stigao u grad na Kolubari.

No bilo kako bilo, nije lako tvrditi da je Klaudije Prikelmajerposredovao u dolasku \ure Kozarca u Vaqevu ali u wegovom zadr‘a-vawu i anga‘ovawu sigurno jeste. Mada autori kwige o Vaqevskojgimnaziji71 pored ostalog konstatuju: „^uveni vaqevski apotekar Kla-

udije Prikelmajer, ina~e i sam ~lan „Kluba dvanaestorice”, u~inio je

dobru uslugu Vaqevu kada je iz Beograda doveo izbeglicu \uru Kozarca,

svoga {kolskog druga, biv{eg katoli~kog ‘upnika i profesora teologi-

je iz Slavonske Po‘ege. Kao obrazovan a nezaposlen ~ovek, profesor Ko-

zarac je u Vaqevu 1869. godine podsticao ambicije Vaqevaca da osnuju za

svoju decu {kolu gimnazijskog tipa”. A dobro je poznato da je \uro Ko-zarac osnivawem i radom svoje privatne real~ice postao za~etnikgimnazijskog {kolovawa u ovom gradu i u svojoj privatnoj {koli pre-davao skoro sve predmete. Sa svojim u~enicima ostvarivao je izuzetnodobre rezultate, pa je iz we nastala dr‘avna realka u Vaqevu72. Vreme-nom wih dvojica su postali bliski prijateqi i dobri saradnici namnogim zna~ajnim poslovima, a uz ~ika Qubu Nenadovi}a i najistak-nutijih intelektualci u ovom gradu.

Neosetno, za nepunih deset godina od Prikelmajerovog dolaska, va-ro{ je bila kulturno u mnogome promewena. Osnivawem vi{e novihustanova i vojnog garnizona dolazi ve}i broj oficira, mnogistru~waci i ~inovni~ki kadar. Evropsko odelo i obi~aji postepeno


29

70 Pavlovi} Qubomir, O Vaqevu i [apcu, Vaqevo, 1990, str. 57.71 Nedeqkovi}, D., Tripkovi} M., Sto godina Vaqevske gimnazije, Vaqevo, 1970, str. 11.72 Radoj~i} M., \uro Kozarac prvi vaqevski profesor, Vaqevo, 2004, str. 34-63.

osvajaju gradsko stanovni{tvo. Lagano se napu{ta tursko odelo iprastari obi~aji i navike. Evropska kultura postepeno ali sigurnoprodire u biv{u Vaqevsku nahiju i wenu patrijarhalnu sredinu. Kul-turnog novatora Prikelmajera to neobi~no raduje, pa i sam veoma ‘i-vo u~estvuje u svim tim previrawima i preporodu. Evo jo{ nekih kon-kretnijih podataka o tom wegovom radu i dr‘awu.

Pokreta~ i organizator muzi~kih aktivnosti

Jo{ kao dete, kod svoje ku}e Klaudije Prikelmajer nau~io je svira-we na klaviru i violini, a imao je uro|en prijatan tenor. Takvo mu-zi~ko obrazovawe je i razumqivo ako se zna da je u to vreme u gradovi-ma austrijske dr‘ave muzika bila sastavni deo obaveznog op{tegobrazovawa pripadnika svih uglednijih porodica. Poznato je da ka-snije nau~io da svira i orguqe. S tim u vezi ne treba izgubiti iz vidani onu tvrdwu dr \ure Prikelmajera po kojoj je wegov otac za vremeboravka u Be~u studirao muziku. Tako|e, zna se da je tokom boravka uglavnom gradu Austrije, sa najve}im odu{evqewem pose}ivao be~kapozori{ta i razne kulturno-umetni~ke manifestacije, a naro~itomuzi~ke priredbe.

Taj interes za muziku i odu{evqewe sa kojim je pratio kultur-no-umetni~ke programe i druga zanimqiva zbivawa razvila su kodwega veliku naklonost ka umetnosti. Ve} smo ukazali da je u \akovubio ~lan jedne pozori{ne dru‘ine. Tako|e, zna se da je tokom 1866. po-stao ~lan, a ve} slede}e godine izabran je za i potpredsednika Hrvat-skog pjeva~kog dru{tva „Venac” u Po‘egi.73 Iskustvo ste~eno u radutog dru{tva bilo mu je dragoceno da postane pokreta~ i organizatorprve peva~ke i muzi~ke dru‘ine u Vaqevu. Sti~e se utisak da je ~ak ibio kum te muzi~ke skupine, po{to je ona dobila isto ili sli~no imekao i ve} pomiwano peva~ko dru{tvo u Po‘egi.

Tome je prethodila jedna zabava u jednoj ve}oj mehani u Vaqevu, nakoju ga je dr Bilik74 doveo u „fraku” i „{apoklaku”, a koja je na wegaostavila romanti~an i mu~an utisak. Cela ta kafanska atmosfera saobiqem dima od duvana i pare alkohola, sa ciganima koji su sviralina tri ‘ice na ra{timovanim instrumentima, delovala je zabavno,ali i komi~no. To {to je video i ~uo to ve~e podstaklo ga je da razmi-{qa {ta bi mogao i trebao u~initi da se postoje}e stawe radikalnije

Milorad Radoj~i}

30

73 Kempf J., Po`ega..., 1910, str. 648.74 Dr \or|e Bilik, ro|en u Frajburgu, u Moravskoj, bio je ranije lekar Vaqevskog

okruga, a umro je u Vaqevu „od zapalewa plu}a”, u 53 godini ‘ivota. Na pojedi-nim mestima pi{e da je on bio lekarski pomo}nik a ne lekar.

mewa. Imao je mnogo novih ideja ali ne „instrumenata”, qudi i sred-stava da to ostvari. Odlu~io je da ide korak po korak i da za svaki„projekat” anga‘uje grupu qudi koji mu mo‘e biti od koristi. Po~eoje od onog {ta bi trebalo preduzeti za oboga}ivawe i unapre|ewe za-bave mesnog stanovni{tva.

Ostalo je zabele‘eno da je Klaudije Prikelmajer u tek otvorenojgimnaziji tra‘io da dobije mesto u~iteqa notnog pevawa. U molbiupu}enoj 19. decembra 1870. godine, ministru prosvete i crkvenih de-la, pored ostalog, pisao je: „Premda nisam glazbenik po zanimawu nego

apotekar, to sam ipak od svoje mladosti kroz sve vreme u~eni~kog ‘ivo-

ta prazne ~asove muzici i pevawu posve}ivao, a po dovr{ewu te ve{tine

produ‘avao u peva~kim i svira~kim dru‘inama po varo{ima gde sam

kao apotekar slu‘io.” Tim povodom naglasio je da bude li postavqenza u~iteqa, da }e u apoteci anga‘ovati pomo}nika, kako se to ne bi ne-gativno odra‘avalo ni na jedan od ta dva posla75. ^iwenica da u ovojmolbi nagla{ava da nije glazbenik po zanimawu ozbiqno dovodi usumwu onu tvrdwu wegovog sina da je u Be~u studirao i muziku. S obzi-rom da mu je bilo stalo da dobije to mesto verujemo da bi u svojoj mol-bi upu}enoj ministru prosvete bar naglasio da je studirao muziku,~ak i pod uslovom da je iz bilo kojih razloga nije zavr{io.

Mada ova wegova molba nije prihva}ena, verovatno {to nije imaoformalnih kvalifikacija i ve} je obavqao jedan delikatan posao,ovaj wegov postupak zavre|uje pa‘wu i zbog motiva koji su ga navelida to u~ini. Dok jedni smatraju da se on na taj korak opredelio iz ma-terijalnih razloga, ~ini nam se da to nije ta~no jer bi ga anga‘ovaweapotekarskog pomo}nika vi{e ko{talo nego {to bi u gimnaziji zara-dio honorarno predaju}i „notno pevawe”. Skloni smo da verujemo daje pre u pitawu wegova ‘eqa da poka‘e svoje ume}e i novoj sredini po-mogne da intenzivira svoj kulturno-prosvetni ‘ivot kroz prire|iva-we prigodnih programa i ukqu~ivawe gimnazijskog kadra u wih.

Da ovo nije bez osnova pokazuje i ~iwenica pa se potom svojim su-gra|anima predstavio nizom kulturnih novotarija. Najpre, doneo je uVaqevo prvi harmonijum, koji mu je potom dobro poslu‘io u radu sahorom. Potom, uvi|aju}i nedostatak kulturno-zabavnih programa, uzsvesrdnu pomo} i saradwu Qube Nenadovi}a, dr Biliga, kwi‘araMolnara i malog broja kulturnijih qudi, uspeva da osnuje Peva~kodru{tvo „Zeleni venac” i muzi~ku kapelu.

U tek osnovanom peva~kom dru{tvu on je i horovo|a i kapelmaj-stor; neki ~ika Vesa bio je „~uveni flautista” dok je prvi violinista


31

75 Marjanovi} V., n. d., str. 94. i 95.

ipak bio Mihajlo Markovi}, zvani Gajger76 itd. Peva~ka dru‘ina, zakratko vreme, uspela je da okupi 28 ~lanova, dok je orkestar bio sasta-vqen od osam muzi~ara. U tom orkestru, po potrebi, Klaudije Prikel-majer bio je violinista, violon~elista, harmonista i klavirista.Prepisivao je note, transponovao kompozicije i prera|ivao ih zasvoj mali instrumentalni sastav. Pone{to je i komponovao. Marjano-vi}77 je zapisao da je Prikelmajer svoju mazurku „Mila mala”, sa~uva-na je u wegovoj porodici, „litografisao”78 i da su je do nedavno naklaviru svirale Prikelmajerove unuke Zorica i Vawa.

Ve} prvi zajedni~ki nastupi hora i orkestra na zabavama i koncer-tima nai{ao je na dobar prijem publike i odu{evqavali ustajalu iapati~nu palanku. A kako i ne bi kad se zna da su oni predstavqali pr-ve prave priredbe ove vrste u Vaqevu, a hor i orkestar bili prvi ve-snici moderne kulture. Pored nesporne uloge Prikelmajera pripre-mi tih programa istori~ar vaqevskog kraja Radovan M. Dra{kovi}nagla{ava da je on bio i „strasni peva~”79.

Tom naju‘em krugu osniva~a ovog vaqevskog peva~kog dru{tva i za-~etnika razvoja muzi~ke kulture u Vaqevu pripadali su i kwi‘evnikQubomir P. Nenadovi}, kwi‘ar i izdava~ Jovan Molnar, lekar ililekarski pomo}nik \or|e Bilak, te u~iteqi Stanko Ubavki} i VasaJankovi}. I profesor \uro Kozarac, ne samo da je u~estvovao u osni-vawu prvog vaqevskog hora – Peva~kog dru{tva „Zeleni venac”80, ve}je imao i va‘nu funkciju. Po pisanoj izjavi datoj izaslaniku mini-stra prosvete i crkvenih dela, bio je izvesno vreme i u~iteq te prvepeva~ke dru‘ine u Vaqevu, odnosno horovo|a.

O osnivawu ovog peva~kog dru{tva svedo~i i tekst objavqen u beo-gradskom listu „Jedinstvo”81 u kome se ka‘e da je na besedi, koju je 30.januara 1871. godine priredila „pozori{no-peva~ka” dru‘ina iz Va-

qeva koja iako „skora{wa” pravilno je i dobro otpevala svoj reperto-ar. „Na ovome – javqa „Jedinstvu” V. M. – imamo najvi{e odati hvale g.

g. Kozarcu i Prikelmajeru, {to su oni bili ustaonici za ustanovu ovog

mladog dru{tva, koje kod nas nije postojalo”. Prema pisawu ZdravkaRankovi}a82 iz ove vesti pouzdano saznajemo da su osniva~i tog prvog

Milorad Radoj~i}

32

76 Vuji} J., i dr., Vaqevo grad ustanika, Beograd 1967, str. 76.77 Marjanovi} V., n. d., str. 120.78 [tampao je na kamenoj plo~i.79 Dra{kovi} R., Vaqevo u pro{losti, Vaqevo, 1987, str. 324.80 U mnogim zapisima ovo peva~ko dru{tvo se pomiwe pod imenom „Venac”.81 „Jedinstvo”, Beograd, 11. februar 1871.82 Rankovi} Z., Prvi vaqevski hor, „Napred”, Vaqevo, br. 2104, 19. 05. 1989, str. 11.

vaqevskog hora zapravo bili \uro83 Kozarac i Klaudije Prikelmajerdoseqenici iz Slavonije.

Od samog po~etka ovaj hor imao je veoma dinami~nu i raznovrsnuaktivnost. Tako je 13. juna 1871. godine u istom listu zabele‘ena vestda je navedena peva~ka dru‘ina u {etali{tu „Pe}ina” u Vaqevu, kad jeu wemu bilo mnogo gra|ana, pevala „na jednom uzvi{enom bre‘uqku ce-

lo posle podne pesme koje je ve} nau~ila”. Na ‘alost svi izvori ukazujuda je ovaj hor bio kratkog veka.

Dr Miroslav Peri{i} smatra da je po~etak Srpsko-turskog rata1876. godine omeo rad tek osnovanog dru{tva i izvesno vreme preki-nuo zapo~eti muzi~ki ‘ivot u Vaqevu. Me|utim, Branko Javorini} ulistu „Ujediwewe”, u jesen 1872. godine, pi{e da je jo{ lawske godineprestala sa radom ta dru‘ina. Svi su izgledi da je wegova aktivnostpo~ela da jewava u vreme sukoba \ure Kozarca sa vaqevskim mo}nici-ma, pa pojedinci ne bez razloga smatraju da je wegovo ga{ewe bilo udirektnoj vezi sa objediwavawem sa ~itaonicom za{to je okrivqenupravo \ura Kozarac84.

Osamdesetih godina 19. veka obnovqen je rad peva~kog dru{tva uVaqevu, ali sada pod imenom „Venac”. Za wegovo obnavqawe i rad na-vodno je bio najzaslu‘niji sudski pisar Mita Tasi}. O nastupima Va-qevske peva~ke dru‘ine „Venac” vi{e puta pohvalno je pisano u pr-vom vaqevskom listu „Glasono{i”. Tako je najavqen nastup tog hora uvaqevskoj crkvi na Cveti, 17. marta 1885. godine, pa izme|u ostalogpi{e: „Mi smo nekoliko puta imali priliku da u‘ivamo u milozvu~nom

harmonskom pevawu, koje u crkvi, koje na zabavama ove dru‘ine pa i ovoga

nam se puta evo pru‘a ta lepa prilika. „Venac” je sa onako malim bro-

jem (14) peva~a, doskora{wim svojim svojskim zauzimawem pored svih

prepreka i pretpostavaka da se u Vaqevu nikad ne mo‘e odr‘ati pe-

va~ko dru{tvo – dokazao da se sve mo‘e u~initi samo kad se ho}e i da

samo ~vrsta voqa kamen mrvi. „Venac” je samo dakle ~vrstom voqom ~la-

nova peva~a i energijom svoga vrednog horovo|e g. Tasi}a, koji ve} devet

meseci svoje peva~e bez ikakve materijalne nagrade u~i – do ovoga sjajnog

rezultata u pevawu dostigao"85. Iz vi{e drugih izvora vidi se da su to

dru{tvo tada vodili apotekar Klaudije Prikelmajer i u~iteqi Stan-

ko Ubavki} i Vasa Jovanovi}.

Prema pisawu novinara i istori~ara vaqevske kulture ZdravkaRankovi}a, po~etkom 1907. godine, obnovqeno je Peva~ko dru{tvo


33

83 Gre{kom pi{e Josip.84 Radoj~i} M., \uro Kozarac prvi vaqevski profesor, Vaqevo, 2004, str. 67-83.85 „Glasono{a”, Vaqevo, od 17. februara 1885. godine.

„îka Quba”, a u wenu upravu je izabran, tada ve} stari, KlaudijePrikelmajer. Sama konstatacija da je obnovqeno dru{tvo sa tim ime-nom pokazuje da je ono i ranije postojalo i da je i u wemu verovatno bioanga‘ovan neumorni i talentovani muzi~ar Klaudije Prikelmajer.

Vaqevski amateri su znali da cene i po{tuju to wegovo anga‘ova-we. O tome svedo~i i podatak da je u novembru 1907. Vaqevska peva~kadru‘ina „îka Quba”, koja je i po novinskoj vesti86 osnovana pret-hodne godine, „priredila je sve~ani banket u ~ast svoga ~lana g. Klau-

dija Prikelmajera koji je nedavno proslavio sedamdesetogodi{wicu

‘ivota i pedesetogodi{wicu apotekarskog rada”. Tom prilikomPrikelmajeru je uru~ena diploma – zahvalnica koju je „ve{to izradioveoma inteligentni” vaqevski trgovac Svetolik F. Vasi}, predsed-nik „îka Qubinog” Nadzornog odbora. To dru{tvo imalo je pedese-tak ~lanova a wegov predsednik bio je gimnazijski profesor @ivkoM. Romanovi}, a potpredsednik @ivko R. Jovanovi} kwi‘ar i {tam-par. Horovo|a je bio Jovan Urban, „kapelnik i poznati kompozitor”.Potvrdu da je ova dru‘ina osnovana 1906. godine nalazimo i kwizi„Vaqevo 1900-1941”87.

Prema dostupnim izvorima kasnije ovo dru{tvo nije imalo nekuzapa‘eniju aktivnost pa je krajem 1910, ili po~etkom 1911. godine do-{lo do wegovog spajawa sa zanatskim peva~kim dru{tvom88. Za pred-sednika novoobrazovanog peva~kog dru{tva izabran je u~iteq Miha-ilo Mika Maksimovi}89, dok je za horovo|u bio anga‘ovan Markoânkovi} iz [aba~kog peva~kog dru{tva.

Kao osniva~ prvog peva~kog dru{tva i prvog orkestra i zna~ajnogdoprinosa wihovom radu, zna se da je neposredno u~estvovao i na vi{ejavnih priredbi, obi~no za vreme ve}ih dr‘avnih i crkvenih prazni-ka. Za vreme vojnih praznika, Klaudije Prikelmajer je prire|ivao va-tromete na mestu gde su bile sve~anosti, a na zajedni~kim sastancimapeva~kog dru{tva i orkestra povremeno je izvodio i ma|ioni~arskepredstave i ~arobnom lampom prikazivao ‘ive slike90.

Prvi fotograf

Za to vreme, pa i docnije kada je radio kao apotekar, desilo se ne-{to {to se nije dalo unapred predvideti. Naime, dolaze}i u Vaqevo,

Milorad Radoj~i}

34

86 Rankovi} Z., Vaqevski kraj u XX veku, IP Kolubara, Vaqevo 2002, str. 42-44.87 Tripkovi} M., Vaqevo 1900-1941, Vaqevo, 1980, str. 73.88 „[tampa”, Beograd, 5. mart 1911. i „Mali ùrnal”, Beograd, 21. decembar 1911.

godine.89 Otac poznate pesnikiwe Desanke Maksimovi}.90 Trajkovi} Q., n. d., str. 52.

Klaudije Prikelmajer doneo je i svoj fotografski aparat. @eleo je daga koristi za svoje potrebe i kao amater. Izgleda da je to bio prvi fo-toaparat koji se pojavio u gradu, i Vaqevci kada su videli „slike” ko-je Prikelmajer izra|uje navaqivali su na wega da i wih slika. I nesamo to, ‘eleli su da ovekove~e za wih neki posebno zna~ajan doga|aj:svadbu, slavu, okupqawe porodice i sli~no. Tako je neplanirano ispontano, postao i prvi vaqevski fotograf. Neki autori koji su pi-sali o wemu tvrde da mu je taj zanat u po~etku obezbe|ivao ve}i i si-gurniji prihod nego sama apoteka.

Koliko je to ta~no ne mo‘emo pouzdano re}i, ali je nesumwivo je daje sa svojim fotoaparatom, u du‘em vremenskom periodu, obezbe|ivaodopunske prihode91 za sebe i svoju porodicu. Bio je „prvi i dugo godi-na jedini fotograf u Vaqevu” – tvrdi Dragoqub Divqanovi}, naji-staknutiji istra‘iva~ zdravstvene kulture u pro{losti vaqevskogkraja92.

Ne{to vi{e o Prikelmajeru kao fotografu napisao je VojislavMarjanovi}: „Budu}i da je bio amater fotografije, izvr{io je foto-

grafisawe nekih prijateqa i predela u Vaqevu. To je zainteresovalo

gra|ane, a kasnije i seqake za fotografisawe, pa su pazarnim danom op-

sedali apoteku – fotografisawa radi, a ne lekova radi. Kao fotograf

on se brzo pro~uo i vi{e prihoda imao je od tog posla nego od lekova i ko-

zmetike, koju je u laboratoriji svoje apoteke spravqao. Razume se da to

nije dugo trajalo ve} samo dotle dok nije apoteka po~ela da mu pokriva

re‘ijske i ‘ivotne tro{kove”.

Wegov sin \ura Prikelmajer93 tvrdi: „U po~etku da bi se finansij-

ski odr‘ao, moj otac pored apoteke otvori fotografski ateqe. Foto-

grafisao je na bakarnim plo~ama premazanom ‘ivom, koje je sam pravio.

Fotografije su izlazile u prirodnim bojama, ali je taj proces snimawa

trajao po ~itav sat. Te fotografije nisu bile postojane ve} su i{~eza-

vale posle godinu dana.” Do pisanih dokaza o postojawu posebnog foto-grafskog ateqea Klaudije Prikelmajera u Vaqevu nismo uspeli do}i.

Miroslav Peri{i}94 pi{e: „Mada o wegovoj fotografskoj delat-

nosti ne postoje ni pisani ni fotografski tragovi iz tih godina

mo‘e se pretpostaviti, budu}i da je posedovao retku i za vaqevsku sre-

dinu neobi~nu spravu, da se on u Vaqevu tokom osme decenije zaista ba-

vio fotografijom i to ne samo za porodi~ne potrebe”.


35

91 Dodatak za kulturu „Napreda”, Vaqevo, 7. jula 1989. godine.92 Divqanovi} D., Prvi zdravsteni radnici u Vaqevu u XIX veku, Glasnik MIAV br.

1, Vaqevo, 1966, br. str. 141.93 Trajkovi} Q., n. d., str. 51.94 Peri{i} M. n. d., str. 280.

Niko od istra‘iva~a zavi~ajne pro{losti ne pomiwe bilo kojuwegovu sa~uvanu fotografiju, {to je najverovatnije posledica tehni-ke kojom se slu‘io. ^ini nam se da je to neprocewiva {teta jer da suone sa~uvane bile bi dragocena svedo~anstva o mnogim qudima, doga-|ajima i obi~ajima toga doba.

Zdravko Rankovi} nagla{ava da, me|u desetak fotografija obja-vqenih u kwizi Marjanovi}a o vaqevskoj farmaciji, posebnu pa‘wuzavre|uju dve. Na jednoj je Prikelmajerov portret iz 1896. godine,rad Stevana L. Jovanovi}a, dugogodi{weg fotografa iz Vaqeva, jed-nog od 40-tak fotografa koji su prema evidenciji Branimira Debeq-kovi}a, ovaj posao radili u Srbiji krajem pro{log veka. Taj portretje najstariji podatak i o Stevanu L. Jovanovi}u, kao fotografu.Druga fotografija prikazuje porodicu Prikelmajer sa muzi~kiminstrumentima; Klaudije sedi za harmonijumom, a sinovi imaju fla-utu i tamburicu95.

Osniva~ drugog velesipedskog dru{tva u Srbiji

Ostalo je zabele‘eno da je Priklemajer doterao u Vaqevo i prvibicikl ili velosiped, kako se onda govorilo i pisalo. Wegova pojavana ovda{wim ulicama izazvala je veliko interesovawe i razli~itekomentare. A kako i ne bi ako se zna da je to bio bicikl koji se sastojaood jednog velikog to~ka napred i jednog sasvim malog pozadi. Predwito~ak imao je pre~nik od metar i po, tako da na toj visini nije bilolako voziti ga, a pogotovo po xombastoj vaqevskoj kaldrmi. Neki au-tori pi{u da je pojava tog prevoznog sredstva izazvala veliku senza-ciju, pa su deca jurila za wim kao u ~udu96.

Prema nekim neproverenim podacima osamdesetih godina XIX ve-ka Klaudije Prikelmajer prvi put doveo je u Vaqevo dvojicu velosi-pedista. Oni ne samo da su svojom pojavom privla~ili znati‘equ ve}su na svojim vozilima izvodili razne ve{tine. Vaqevski list „Gla-sono{a”, prema pisawu Radovana M. Dra{kovi}a97, ovako je opisaotaj doga|aj:

”Drugi dan Duhova prispeli su amo iz Beograda na velesipedima g.

Milorad Terziba{i}98, predsednik velesipedskog dru{tva i g. Tirk,

Milorad Radoj~i}

36

95 Rankovi}, Z.: Apotekar – prvi fotograf u Vaqevu, „Napred”, Vaqevo, od 9. febru-ara 1979, str. 4.

96 Trajkovi} Q., n. d., str. 52.97 Dra{kovi} R., Vaqevo u pro{losti, Vaqevo, 1987, str. 259.98 Milorad Terziba{i}, trgovac, bio je pokreta~, odgovorni urednik i finansijer

prvog sportskog lista u Srbiji „Velesipedski list” koji je po~eo izlaziti od 1.januara 1887. godine u Beogradu.

in‘ewer. Wima na susret iza{li su do Lukavca nekolicina ovda{wih

mladih qudi. Ovi gosti svojim putovawem zadivili su svakoga kuda su

pro{li, tako da su postali predmet razgovora, i ovde u varo{i i po se-

lima. Sutradan pre podne kada su i{li do Pe}ine, gde je bilo dosta sve-

ta, imali smo priliku da vidimo razne ve{tine na velosipedu. Posle

podne u 4 sata krenuli su na{i gosti natrag za Beograd. Pri polasku

wihovom otpratili su ih opet do Lukavca oni isti koji su ih do~ekali,

a sveta be{e toliko da je ulica bila zagu{ena. Wihov dolazak osta}e

nam dugo lepa uspomena”.

Po{to je ovaj doga|aj pobudio veliko interesovawe Klaudije Pri-kelmajer na{ao se u grupi onih koji su inicirali organizovawe prvogVelosipedskog dru{tva u Vaqevu. Na‘alost malo je pisanih podatakao prvim za~ecima i daqem razvoju biciklizma u Srbiji. Prema onome{to za sada znamo, prvo velosipedsko dru{tvo u Srbiji formirano jenovembra 1884. godine u Beogradu. Profesor Saveta Maleti}99 u svomradu ôRazvoj modernog sporta u Srbiji do 1914. godine” pi{e da je doformirawa Velosipedskog dru{tva u Vaqevu do{lo veoma brzo.„...Te, 1885. godine osnovano je, kao drugo u Srbiji Vaqevsko velosipedsko

dru{tvo u Vaqevu, gde je iste godine odr‘an i prvi biciklisti~ki su-

sret izme|u beogradskih i vaqevskih biciklista. Mada je bila zastu-

pqena sa samo dva velosipedska dru{tva, Srbija je ve} 1885. godine pri-

mqena u dru{tvo Me|unarodne biciklisti~ke organizacije „Cyclist To-

uring Club”, sa sedi{tem u Londonu” – napisala je ona.Ostalo je zabele‘eno da je iste godine u Vaqevo na velosipedu do-

lazio i Kosta Popovi}100, sekretar Velosipedskog dru{tva iz Beogra-da, pre{av{i 150 kilometara. Na ‘alost, osim ovih gostovawa Beo-gra|ana i osnivawa dru{tva, nismo uspeli do}i do drugih podataka oradu prvog ovda{weg velosipedskog dru{tva.

Organizator omladinskog pozori{ta

Prvo gostovawe Kragujeva~kog pozori{ta u Vaqevu, po pri~i, da-lo je povoda i wemu i drugima da se zainteresuju i porade na osnivawuprvog amaterskog pozori{ta u Vaqevu. Prema drugim izvorima101 pr-vo pozori{te u Vaqevu bilo je osnovano u okviru Gra|anske ~itaoni-ce, koja se prvi put pomiwe 1857. godine. Navodno nastalo je kad i ~i-taonica ali nema konkretnijih podataka o wegovoj aktivnosti, sem


37

99 Maleti}, Saveta: Razvoj sportova u Srbiji do 1914. godine, referat na Savetovawu„Po~eci modernog sportskog pokreta u na{im krajevima do 1914. godine”, Beo-grad, 8. i 9. decembra 1972. godine.

100 Tripkovi}, Zoran: Vaqevski sport (1870-1990), Vaqevo, 1995, str. 13.101 Vuji} J. i dr., Vaqevo grad ustanika, Beograd 1967, str. 76.

{to se u produ‘etku te tvrdwe navodi da su wemu docnije igrali mla-di trgovci i u~enici: Jovan Go|evac, Miloje Tadi}, Lazar Lazarevi},Radomir Tadi}, Kosta Martinovi}, Dragi} Stoj{i}, Tasa Stojano-vi}, Milan Maksimovi}, slikar Dragomir Gli{i}, lekar Mi{a Mi-hailovi} i drugi. Glavni nosioci aktivnosti ovog pozori{ta bilisu u~iteqi Stanko Ubavki} i Vasa Jovanovi}. Ubavki} je bio uprav-nik, rediteq i glavni intendant.

Zanimqivo je da autori iste kwige na drugom mestu, opet isti~u da jePrikelmajer bio osniva~, upravnik, re‘iser i glumac prvog vaqevskogamaterskog pozori{ta102. Ima i podataka je Vaqevsko dobrovoqa~ko po-zori{no dru{tvo, sastavqeno od omladine vaqevske, osnovano krajem1869. godine, jer je ve} 5. januara 1870. godine Na~elstvu okruga vaqev-skog podnelo zahtev za odobrewe svog statuta. Na~elstvo je tekst wiho-vog statuta prosledilo ministru unutra{wih dela, a ovoj ga je vratioNa~elstvu, 12. istog meseca, uz naglasak da je ono nadle‘no za odobreweza takvu dru‘inu po{to se wena aktivnost ograni~ava samo na okrug103.

Kada je Klaudiju Prikelmajeru umrla prva ‘ena o‘enio se Mari-jom, jednom od k}erki Atanasija Nikoli}a104, kwi‘evnika, koji je nawega „presudno uticao” da se anga‘uje i na tom poqu. Prema istom iz-voru on ne samo da mu je pomagao pri osnivawu pozori{ta, ve} i biomu glavni savetodavac pri izboru pozori{nih komada, koji }e seigrati i bili su ve}inom patriotske sadr‘ine ili koji su ilustrova-li narodni ‘ivot. Ti po~eci bili su vi{e nego uspe{ni.

Me|u prvim pridobijenim glumcima – amaterima najslavniji jebio izvesni Vlajko zv. „Bekon”. Dobio je taj nadimak zbog velikesli~nosti sa Bekonom koji je pio ne iz ~a{e ve} iz tulumine. I wegovagluma bila je izuzetna po slobodi nastupa i raznih improvizacija. Zato je bio kriv Bahus, a ne re‘iser. Ipak, svet je bio odu{evqen tom no-vinom i sa nestrpqewem je o~ekivao nove predstave.

Ostale aktivnosti

Od uloge horovo|e i re‘isera, Prikelmajer je docnije pre{ao i na ulo-gu u~iteqa igara, osnivaju}i prvu [kolu igara „Tanc {ule”. Zahvaquju}i

Milorad Radoj~i}

38

102 Isto, isto, str. 82.103 Peruni~i}, Branko: Grad Vaqevo i wegovo upravno podru~je 1815-1915, Vaqevo,

1973, str. 952 i 953.104 Atanasije Nikoli} (Brestovo, Ba~ka 1803-1882 prosvetni i kwi‘evni radnik,

saradnik i poverqiva li~nost kneza Mihaila Obrenovi}a i Ilije Gara{anina;bio je u policijskoj, prosvetnoj i drugim slu‘bama; zaslu‘an za ure|ivawe gradaBeograda. Pisao drame, poqoprivredne pouke, uxbenike, kwi‘evne prikaze i dr;sakupqao je i narodne pripovetke a bio je i rediteq, glumac. Isticao se kaoveliki reformator i dobar organizator.

tom wegovom anga‘manu kadrili, mazurke, polke i valceri po~eli su dazabavqaju palana~ke dame i gra|ane. Oko toga ~ula su se opre~na mi{qe-wa. U prvo vreme samo su ih ‘ene mogle igrati, devojkama je to bilo zabra-weno, zbog bliskih kontakata partnera. Ipak, okretne igre dobijale su svevi{e pristalica i postajale zarazne, mada je jo{ uvek bilo onih koji sutvrdili da su neprihvatqive za onda{wa dru{tvena moralna shvatawa.Kako je u me|uvremenu ovaj grad pristigao ve}i broj oficira i ~inovnikasa svojim porodicama, to je uspeh ove {kole bio unapred obezbe|en.

Najve}u nezahvalnost i ismevawe Klaudije Prikelmajer do‘iveo jekada je ovde hteo da probudi svest o pomo}i u nevoqi za vreme po‘ara.Kao {to se zna u to vreme ku}e su bile tro{ne i stare, tako da su po‘a-ri ~esto izbijali i nanosili ogromne materijalne {tete. Organizo-vane protivpo‘arne za{tite nije bilo, a ni qudska solidarnost nijebila naro~ito razvijena.

Mada me{tani nisu imali razumevawe za organizovanu borbu protivvatrene stihije, on je nose}i svoj li~ni protivpo‘arni aparat na le|imai u odelu od azbesta, tr~ao ulicama kao lud da bi pomogao kada se negdepojavi po‘ar. Prisutni ne samo da nisu hitali da mu u tome pomognu, ve}su mu se obi~no smejali, dok su gledali kako tr~i vaqevskim ulicama isokacima i vikali za wim: „U-a! U-a!” Neki qudi nisu mogli da razumejuwegov takav postupak, pa su kad kad i javno pitali: „[ta se wega ti~e,

ako kod drugog gori ku}a?” – kazivao je wegov sin dr \ura Prikelmajer.

Vremenom svojim radom i strpqewem, a posebno ostvarenim rezul-tatima uspeo je kod qudi da probudi interesovawe za tu aktivnost iovu vrstu pomo}i. Za vreme predsednikovawa Mate Nenadovi}a, kodkoga je nai{ao na razumevawe, uspeo je da osnuje i prvo Vatrogasnodru{tvo u Vaqevu. Na po~etku dru{tvo je bele‘ilo solidne rezultateu radu. Me|utim, ono se odr‘alo samo dok je Mata Nenadovi} biopredsednik. Nakon wegovog odlaska sa te funkcije ~lanovi odbora surazvukli konopce i upotrebili ih za su{ewe ve{a, a merdevine za su-{ewe boranije, luka i drugih ba{tovanskih proizvoda105.

Uni{tewe velelepnih {uma kraj puta od Stublina do Vaqeva iza-zvalo je u wemu tugu i razo~arewe, pa je docnije, kada je u samom Vaqevui neposrednoj okolini po~ela da pusto{i gorose~a, svojski podupi-rao akciju tada{weg naprednog predsednika vaqevske op{tine Rado-vana Lazi}a, da se zasa|uje mlado drve}e i podi‘u mlade {ume. Zahva-quju}i, pre svega predsedniku Lazi}u, ali i wemu li~no, @ivku Roma-novi}u i jo{ nekima, podignut je mali park sa drvoredima nazvan


39

105 Trajkovi} Q., n. d., str. 52.

„Pe}ina” na periferiji Vaqeva. Ve} decenijama u pravom smislu re~ion predstavqa istinska plu}a ovog grada.

Klaudije Prikelmajer ne samo da je inicirao obrazovawe i aktivi-rawe niza novih institucija ve} se i svojski trudio da li~nim prime-rom uti~e na svoje susede i poznanike i tako doprinese mewawuru‘nih obi~aja i navika. Istovremeno, poku{avao je da u ovu sredinudonese i uvode nova pravila pona{awa. Kako je to ~inio mo‘da najbo-qe ilustruju ovi primeri. Kada se prvi put pojavio sa ki{obranom navaqevskim ulicama, ~itave grupe dece pratile su ga do kafane, gde jejedino i{ao. Isti slu~aj je bio i kada se pojavio sa svojim karo have-lokom koji se sastojao od dve pelerine i kapuqa~e. Po kroju ovaj have-lok li~io je na kasnije no{ene oficirske kabanice106.

Wegove dru{tvene aktivnosti za vaqevsku nerazvijenu i nedovoq-no prosve}enu sredinu bile su noviteti koji su ne samo davali poziti-van primer gra|anima kako treba savremenije ‘iveti, raditi i postu-pati, ve} ih je i vreme kao takve potvrdilo. Wegovi kreativni podu-hvati su kod jednih, jo{ tada, izazivali odobravawe i podr{ku, a kodve}ine izazivali su ignoranciju, pakosne primedbe i nekorektne ko-mentare. U tom i takvom vremenu Klaudije Prikelmajer je bio upornipromoter naprednih tekovina kulture. On je postepeno „kalemio nana{ patrijarhalni ‘ivot sve {to se moglo primiti na to sirovo i ne-kultivisano stablo”. Pored lekarskog pomo}nika \or|a Bilika, Qu-be Nenadovi}a, \ure Kozarca, Stevana \uri~i}a i jo{ nekolicine,bio je istinski nosilac progresa u ovom kraju. Zanimqivo je da se po-litikom nije bavio. Pi{u da to nije radio samo zato {to nije imaovremena, ve} i {to je sam smatrao, da domoroci treba i mora da se bavepolitikom, a ne on kao do|o{ i doskora{wi stranac.

Uz sve to, Klaudije Prikelmajer umeo je da za sebe odabere dru{tvo.Pored porodice i onih sa kojima se vi|ao u Klubu dvanaestorice, naj-~e{}e je bivao u dru{tvu sa kwi‘evnikom Qubomirom Nenadovi}em,popularnim ^ika Qubom, sa kojim }e vremenom postati li~ni prija-teq. Navodno, oni su satima na nema~kom jeziku prebirali „pri~e izbe~kih dana i se}awa na velika imena nau~nog i umetni~kog sveta”, za-pisao je Marjanovi}107. Rado se vi|ao i sa dr Svetozarom Atanasijevi-}em, koji mu je postao i ven~ani kum. Neposredno po dolasku u Vaqevo~esto se dru‘io sa dr Bilikom, profesorom \urom Kozarcem, a kasni-je i sa okru‘nim in‘ewerom i istra‘iva~em rudnih blaga u ovom kra-ju Stevanom \uri~i}em, koji mu je bio i pa{enog, po{ta su oba bili

Milorad Radoj~i}

40

106 Isto, isto, str. 52.107 Marjanovi} V., n. d., str. 124.

o‘eweni k}erkama ve} pomiwanog Atanasija Nikoli}a. Dakle, me|uwegovim prijateqima bila je ve}ina onda{wih vaqevskih intelektu-alaca. Mada je imao poznanika i saradnika i u drugim strukturamagra|anstva, intelektualci su mu bili bli‘i.

Sa wima je voleo da posedi i razgovara, razmeni mi{qewa o aktu-elnim temama. To je i razumqivo ako se ima u vidu da je u tim razgovo-rima mogao da ~uje po koju aktuelnu novost, da proveri neku svoju idejui ~uje suprotna mi{qewa. A on je i daqe odr‘avao intenzivne veza saBe~om, nekada istaknutim centrom tada{we Evrope – odakle je pri-mao dnevne listove, ilustracije i stru~ne ~asopise, dr‘e}i i tako ko-rak sa politi~kim, dru{tvenim i nau~nim zbivawem u medicinskoj ifarmaceutskoj nauci. Istovremeno, intelektualno dru{tvo bilo je idobro tlo da plasira po koji koristan predlog i pokrene neku novuakciju ili aktivnost. Zato je wegova apoteka vremenom postala i me-sto na kome su pokretana razna komunalna pitawa i davani korisnipredlozi za ure|ewe jo{ uvek neure|enog grada Vaqevo.

On nije bio ~ovek koji se bavio nau~nim istra‘iva~kim radom alije predstavqao savesnog i ispravnog stru~waka, vrednog i predanogorganizatora, po{tenog i dobronamernog gra|anina svoje varo{i.Tako je postao „‘ivi motor” koji je uporno, dinami~no i beskompro-misno funkcionisao kao kulturni promoter mnogih novosti na ra-znim poqima. To mu je donelo neprikosnoveno po{tovawe, pa i qubavod najve}eg gra|anina ovog grada, Qube Nenadovi}a, pa do najmaweg~oveka u wemu. Mnogi ne samo da su ga po{tovali, ve} su go i simpati-sali. U prilog tome ide i ~iwenica da je bio izabran za po~asnog ~la-na „Sloge vaqevskih radenika”108, organizacije osnovane sa ciqempru‘awa uzajamne pomo}i u slu~aju bolesti, iznemoglosti i smrti.

Posledwi dani

Zahvaquju}i pre svega svojoj genetici, ali i zdravom ‘ivotu, kva-litetnoj i raznovrsnoj ishrani, pa i izuzetno dinami~nom i veoma sa-dr‘ajnom radu do~ekao je, za ono vreme, i lepu starost. Umro je u svojoj76. godini, 30. decembra 1913. godine u Vaqevu, a po novom kalendaru12. januara 1914. godine.109 U kwizi umrlih vaqevske crkve zapisano jeda je po veri bio katolik, a po narodnosti Srbin. Nije nam sasvim ja-sno kako je mesni paroh do tog zakqu~ka do{ao. Od toga je vrednije daje u na{em gradu proveo preko ~etiri decenije i u svemu bio ne samoispravan, ve} i vi{estruko koristan gra|anin.


41

108 Peri{i} M., n. d., str. 70.109 Rankovi} Z., Vaqevski kraj u XX veku, IP Kolubara, Vaqevo 2002, str. 60.

Sutradan je sahrawen na starom vaqevskom grobqu na Bairu, tamogde se sada nalazi Spomenik borcima revolucije, u liku narodnog he-roja Stevana Filipovi}a pod ve{alima. Mada je bilo zimsko vremena ve~ni po~inak ispratio ga je veliki broj sugra|ana. Od wega se,kraj grobnice, dirqivim i biranim re~ima posledwi oprostio tada-{wi op{tinski lekar dr Vladimir Vlada Popovi}, potowi sanitet-ski pukovnik i jedan od osniva~a Dru{tva za o~uvawe narodnog zdra-vqa iz Vaqeva. Najve}i deo svog govora iskoristio je za evocirawemnogih zasluga ovog vrednog Slavonca koje su bile vezane za Vaqevo iwegov kraj110.

Vest o wegovoj smrti objavili su neki tada{wi listovi. Tako naprimer u jednom od wih111 objavqena je ~ituqa u kojoj stoji: „Klaudije

Prikelmajer, apotekar iz Vaqeva, preminuo je 30. decembra 1913. godine

u Vaqevu. Potpuno savestan u svome dugogodi{wem apotekarskom po-

slu, po{ten i ~estit kao gra|anin u‘ivao je po{tovawe svih onih koji

su ga poznavali. Bog da ga prosti”.

Ima dosta podataka koji pokazuju da je Klaudije Prikelmajer bio iveoma human ~ovek. Nesebi~no je pomagao svakoga ko bi mu se obratioza pomo}, a naro~ito varo{ku sirotiwu. Ne retko poklawao je lekove

Milorad Radoj~i}

42

Klaudije Prikelmaje u poznim godinama

110 Milenkovi} M., n. d., str. 113.111 „Novosti”, Beograd, od 4. januara 1914. godine, str. 3.

siroma{nima i nemo}nima ili im davao na veresiju, nagla{avaju}ida treba da plate kad budu imali. Povremeno je davao priloge za mnogehumane, prosvetne, kulturne i sportske akcije. Na primer Peva~kodru{tvo „Venac” 30. januara 1888. godine priredilo je zabavu s igran-kom i lutrijama u stvarima. Tom prilikom prikupqeno je 289 dinara,ra~unaju}i 50 dinara koje je ovda{wi apotekar Prikelmajer, „odli~ni

prijateq te dru‘ine podario istoj za weno sudelovawe iz po~asti na

pogrebu wegove supruge”112 Ostalo je zabele‘eno da je u akciji priku-

pqawa dobrovoqnih sredstava za nabavku gimnasti~kih sprava za tek

osnovanu Gimnaziju u Vaqevu dao pet dukata. Kolika je to bila pomo}

dovoqno pokazuje i podatak da je za te svrhe op{tina dala osam duka-

ta113. Ministarstvo prosvete i crkvenih dela se te godine preko stra-

nica „Srpskih novina” javno zahvalilo za poklon koji je u~inio ovda{woj

gimnaziji.

I pored svega toga danas se po Klaudiju Prikelmajeru, apotekaru,ni{ta u ovom gradu ne zove. Koliko znamo na wega vi{e ni{ta poseb-no ne podse}a. Ni naziv bilo kog dru{tva. Ni ulice. Ni apoteke114.Ni na prigodnoj plo~i, na postamentu prve fontane u Vaqevu, posta-vqene u ~ast stogodi{wice otvarawa prve apoteke u Vaqevu nije biloni wegovog imena. Na toj plo~i poodavno izvaqenoj pisao je samo po-vod i godine „1870-1970”.

Istorija zdravstva i kulture ovog grada ne mo‘e se sagledati bezpotpunijeg upoznavawa wegovog ‘ivota i dela. Sve {to je u Evropizna~ilo ulazak u novo, u 20. vek dolazilo je sa wim na ove prostore i tou onoj najosetqivijoj duhovnoj sferi – zdravstvu i kulturi. Pri~e oprvim vaqevskim horovima, orkestrima, prvom harmonijumu, fotoa-paratu, velosipedu kao {to se vidi tesno su vezane za wega. O tome suostale bele{ke i dokumenti, ali ne i odgovori na pitawe: Kako su ga

zvali savremenici? Da li je imao nekakav nadimak, kako bi izbeglilomqewe jezika wegovim prezimenom dok su opsedali wegovu apote-ku ili se sa wim sretali na mnogobrojnim dru{tveno-korisnim po-slovima.

Taj, po svemu sude}i, qubazni i vedri ~ovek velikih i pravih stra-sti nije mnogo gradio, pa nije imao ni veliki kapital. Sem porodi~neku}e sa apotekom, wegovom i prvom vaqevskom, na uglu ulica Kara-|or|eve i Vojvode Mi{i}a nije ni{ta drugo ostavio od nepokretno-sti. A i ona je po nalogu nadle‘nih slu‘bi poodavno sru{ena.


43

112 „Vaqevske novine” br. 10, Vaqevo, , od 3. februara 1888. godine.113 Nedeqkovi} D., Tripkovi}, M.: Sto godina Vaqevske gimnazije, Vaqevo, 1970, str. 23.114 Qiqak Qiqana: Prikelmajer, Revija „Kolubara”, Vaqevo, septembar 1995, str. 25.

Prikelmajer privatno

Dok se o Prikelmajerovom profesionalnom radu i dru{tvenom an-ga‘ovawu ipak dosta toga zna, o wegovom privatnom ‘ivotu, ostalo jejako malo podataka. Nesumwivo, tome su zna~ajno doprinosile ~iwe-nice da je wegova ku}a bila zatvorena za {iru javnost i nepozvane go-ste i da je u bra~nom ‘ivotu imao izvesnih stresova zbog preranih gu-bitka ‘ivotnih saputnica i pojedine dece. Oni koji su ga poznavalitvrde da je bio porodi~an i racionalan ~ovek. Nastojao je da budepa‘qiv i ne‘an suprug, bri‘an i savestan roditeq, agilan i korek-tan saradnik.

Ve} i prva preliminarna istra‘ivawa wegovog privatnog ‘ivotapokazuju da je i on izgleda bio veoma dinami~an i zanimqiv. Reklo bise da je davno prekidao sve veze sa rodnim krajem i da je tamo odlaziosamo dok su mu bili ‘ivi roditeqi i bliski srodnici. ^im su ga po-~ele stizati godine, a porodica se sve vi{e uve}avala, mawe je puto-vao iako je voleo prirodu i putovawa. Svoj mir i spokojstvo uglavnomje tra‘io u krugu porodice i najbli‘ih prijateqa.

Poznato je da se ‘enio tri puta. Tako|e, zna se da mu je prvi brak ve-oma kratko trajao. O wegovoj prvoj supruzi, koja se navodno zvala Pa-va – Pavka, ima veoma malo konkretnih podataka. Jedino {to se zna toje da ju je doveo iz rodnog kraja, prilikom svog prvog odlaska tamo, na-kon stalnog nastawivawa u Vaqevu. Svi su izgledi da je to bilo wego-va qubav iz mladosti. Navodno, ona je kao mlada i gravidna ‘ena u~e-stvuju}i na nekoj sve~anosti u Vaqevu po suncu i velikoj vru}ini do-bila je jaku sun~anicu, usled ~ega je nastupio prevremeni poro|aj. Prikome je ona zajedno sa bebom koju je nosila, izgubila ‘ivot. Prema pi-sawu dr mr. far. Marjanovi}a115 to je moglo da se desi prvih meseci le-ta 1870. godine. Ostalo je zabele‘eno da je ta mlada ‘ena sahrawena nastarom grobqu u Vaqevu, koje vi{e ne postoji. Me|utim, Radovan M.Dra{kovi}116 pi{e da se ona zvala Paulina i da je umrla u 24 godini,24. marta 1871. godine. Bi}e da je joj to bilo pravo ime, a da su joj Va-qevci iz milo{te zvali Pava i Pavka.

Kao {to smo zabele‘ili posle vi{e od godinu dana od otvarawa irada wegove apoteke u Vaqevu vlasti su od wega zatra‘ile da pre|e usrpsko podanstvo – dr‘avqanstvo da ne bi izgubio pravo (koncesiju)na dr‘awe apoteke. Tim povodom zabele‘eno je da je ve} bio o‘ewen

Milorad Radoj~i}

44

115 Marjanovi} V., n. d., str. 180.116 Dra{kovi} R., Iz starog Vaqeva – Kara|or|eva ulica, „Napred”, Vaqevo, 13. jula

1970. god.

srpskom podanicom. Prema na{im saznawima u me|uvremenu za svojunovu ‘ivotnu saputnicu odabrao je Sofiju, k}erku ve} pomiwanogAtanasija Nikoli}a, profesora Liceja. U braku su dobili k}eri Jev-|eniju i Jelenu, te sinove Josifa i Mihaila. Na ‘alost i wihova sre-}a nije bila dugove~na. Prvo im je preminuo sin Josif, ro|en 1872. go-dine, a potom je umrla i Sofija posle dugog i te{kog bolovawa 17. ja-nuara 1888. godine u Vaqevu117. Sahrawena je dva dana kasnije na onomistom starom vaqevskom grobqu.

Povodom wene smrti u listu „Vaqevske novine”, od 27. januara1888. godine na posledwoj strani iza{ao je tekst slede}i sadr‘ine:

„Blagodarnost

Smatram za du`nost ovim izjaviti toplu blagodarnost onima {to

su u bolesti moje ne preàqene supruge, a tako isto i svima onim {to su

svojim prisustvom na pogrebu, u~e{}e u mojoj velikoj àlosti pokazali, i

time unekoliko moju tugu ublaìli; a naro~ito blagodarim gospo|i Jo-

vanki Sre}kovi}; g.g. lekarima, g. k. Andrija{evi}u, u~itequ kao i svima

onima koji su imali dobrotu uêstvovati pri pratwi i pogrebu.

U Vaqevu Klaudije Prikelmajer

Apotekar”

Dr Mi{a Mihailovi}

Wihov sin prvenac bio je Mihial(o) – Mi{a Prikelmajer, ro|en17. septembra 1873. godine u Vaqevu.118 Osnovnu {kolu i ni‘u gimna-ziju svr{io je u mestu ro|ewa. Vi{e razrede gimnazije zavr{io je i ve-liku maturu polo‘io u Prvoj mu{koj gimnaziji u Beogradu. Jo{ kao|ak te ugledne vaspitno-obrazovne ustanove svoje dotada{we poro-di~no prezime Prikelmajer promenio je u Mihailovi}. U~inio je topo li~noj ‘eqi jer su ga navodno drugovi povremeno u {ali zadirki-vali i zvali „[vaba”. On se nije ose}ao ni austrijskim ni hrvatskimpodanikom, po{to je ro|en u Srbiji i od majke Srpkiwe. S tim uvezitreba imati na umu da je to bilo vreme kada su nacionalna ose}awa bi-la izuzetno sna‘na po{to Kosovo, pa ni ju‘na Srbija jo{ nisu bilioslobo|eni vi{evekovnog turskog ropstva. Kako je i sam pripadao ge-neraciji patriotski raspolo‘ene omladine i ovim ~inom ‘eleo je dapoka‘e da joj celokupnim bi}em pripada.


45

117 Vaqevske novine br. 6, Vaqevo, od 20. januara 1888. godine.118 MIAV, Fond: Crkva Pokrova Presvete Bogorodice u Vaqevu, Mati~na kwiga

kr{tenih za 1873. godinu.

Pod tim prezimenom upisao je studije medicine u Gracu, u Austri-ji, koje je uspe{no zavr{io, pa je 18. jula 1896. godine promovisan zalekara. Odmah se potom vratio u Srbiju i neko vreme radio kao ordi-narijus {aba~ke bolnice119. Ukazom, s kraja oktobra 1896, postavqenje za lekara Sreza kolubarskog i tamnavskog Okruga vaqevskog, sa se-di{tem u Ubu. Dana 11. marta 1897, unapre|en je u ~in rezervnog po-ru~nika. Po~etkom 1900. godine Kolubarski srez dobio je sopstvenoglekara a on je ostao da se stara o zdravqu stanovni{tva Tamnave. To-kom leta 1900. postavqen je za lekara Sreza posavskog, sa sedi{tem uObrenovcu, i na toj du‘nosti ostao je sve do svoje smrti. Lekarskudu‘nost vr{io je veoma po‘rtvovano. Bio je u narodu omiqen lekar.

Poznato je da se u mladosti bavio glumom. Od oca je nasledio muzi-kalnost i veliku qubav za kwi‘evnost i muziku. Po ugledu na wegasvirao je klavir i violinu, a u~io je i svoju decu da muziciraju. U slo-bodnom vremenu rado je u ku}i svirao na oba instrumenta. Povremenoje nastupao i na muzi~kim ve~erima, sa k}erkom Vericom, bilo da susvirali na klaviru „sa ~etiri ruke” ili da je on muzicirao na violi-ni uz wenu pratwu na klaviru120.

U~estvovao je u sva tri oslobodila~ka rata od 1912. do 1918. godi-ne. Za vreme srpsko-bugarskog rata bio je lekar u koleri~noj bolnicii proizveden je u ~in rezervnog majora. Tokom Prvog svetskog ratasmrt ga je zatekla na du‘nosti upravnika vojne bolnice u Novom Paza-ru, gde je neumorno le~io obolele i povre|ene ratnike, dok se i sam ni-je zarazio i podlegao trbu{nom tifusu121. Umro je 16. januara 1915. go-dine u Novom Pazaru122.

Bio je o‘ewen Marijom, k}erkom Jozefa Nosa apotekara iz Mari-bora, u Sloveniji. U braku su imali sedmoro dece: ^edomira, Sofiju,Zorku, Vericu, Milenu, Jelenu i Stanislava. Posle wegove smrtiostala mu je udovica i {estoro nezbrinute maloletne dece. Tako se po-rodica neo~ekivano na{la u veoma te{koj materijalnoj situaciji,ali su deca uz pomo} bri‘ne majke i srodnika, uspela da se {koluju iosposobe za ‘ivot.

Najstariji sin ^edomir Mihailovi} studirao je medicinu, ali jenije zavr{io. Kasnije se posvetio u~iteqskom pozivu i ostao mu veran

Milorad Radoj~i}

46

119 Ve~erwe novosti Beograd, 29. oktobra 1896. godine.120 Marjanovi} V., n. d., str. 182 i 183.121 Pomenik poginulih i pomrlih lekara i medicinara u ratovima 1912-1918, Beograd,

1922, str. 71 i 72. Ovaj podatak stoji u ~asopisu „Ratnik”, iz avgusta 1923. godine,str. 154.

122 Prema pisawu Marjanovi} V. u: Farmacija u Vaqevu u XIX veku, (Vaqevo, 1970, 182i 183.) umro je u Kragujevcu 13. januara 1915., kao upravnik armijske bolnice u 41godini.

do odlaska u penziju. Va‘io je za solidnog prosvetnog radnika i ~oveka,optere}enog brojnom porodicom i nepovoqnom materijalnom situaci-jom. Re{ewe svojih materijalnih problema tra‘io je u politi~kom an-ga‘manu. Za izbore odr‘ane 1927. godine u Vaqevskoj oblasti bio je no-silac kandidatske liste „Stranke gola}a” ili Sirotiwske stranke. Naizborima odr‘anim 1935. godine bio je poslani~ki kandidat na listiQoti}evog „Zbor”. Kao u~iteq u Drenu kod Obrenovca. poku{ao je i daobrazuje Ho|erine „borba{e”, ali zbog wihovog profa{isti~kogdr‘awa nije nai{ao na masovniju podr{ku. Aktivnost te stranke tra-jala je dok nisu potro{ene pare dobijene od vrha stranke123. Wegovihpotomaka i sada ima u Obrenovcu i po drugim mestima.

K}i Jelena bila je udata za Stevana Vasi}a, trgovca i politi~araiz Obrenovca, koji se tako|e 1935. godine kandidova za narodnog po-slanika Sreza posavskog, ali na listi Udru‘ene opozicije. Sa wim jeimala: Milana, in‘ewera, koji je umro 1903; Pavla doktora pravnihnauka i profesora Pravnog fakulteta u Beogradu i Veru, zv. Lilu, ma-gistra farmacije koja je umrla u Nema~koj.

Mi{ina k}i Zora bila je udata za dr Vladimira Junga, lekara, po-reklom Rusa, sa kojim nije imala dece.

Najmla|i sin Stanislav zavr{io je farmaciju. Imao je svoju dro-geriju u Beogradu. Bavio se proizvodwom gotovih lekova laboratorij-ski, a najvi{e uspeha postigao je sa proizvodwom siri{ta kojim jesnabdevao ve}i deo Srbije i Makedonije do zavr{etka Drugog svet-skog rata. Po okon~awu tog rata istakao se velikim uspesima u apote-karstvu, kada je iz nagomilanih nov~anih rezervi apoteke u Ku~evukod Po‘arevca, koje je sam zaradio, podigao zgradu sa spratom za sa-vremenu apoteku, laboratoriju i stanove za apotekare. Ta zgrada jemnogima slu‘ila kao uzor, pa su je obilazile brojne farmaceutske istudentske ekskurzije koje je predvodio profesor dr Jovan Tucakov,dopisni ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti. Magistar Stani-slav Mihailovi} posle takvih uspeha oti{ao je u zaslu‘enu penziju.Iz prvog braka imao je dva sina i jednu k}er, ali ni jedno wegovo detenije postalo farmaceut. Jedini wegov sin iz drugog braka ‘eleo je dabude farmaceut, kao otac i pradeda, ali u tome nije uspeo.

Klaudijeva k}i, a Mihailova sestra Jelena Prikelmajer, ro|ena1876. godine u Vaqevu imala je samo 12 godina kada je ostala bez majke.Zahvaquju}i lepom stasu, prijatnom izgledu, dobrom porodi~nom vas-pitawu i {kolovawu u zavodu za ‘ensku mlade‘ postala je privla~na


47

123 Joksimovi} Z., Revolucionarni pokret u vaqevskom kraju 1918-1941, Vaqevo, 1981,str. 42, 131, 190 i 196.

devojka. Dana 30. januara 1894. godine u Sabornoj crkvi u Beograduven~ala se sa Aleksom An|elkovi}em, istra‘nim sudijom za Srez pod-gorski i varo{ Vaqevo124. Za drugu Sofijinu i Klaudijevu k}i Ev|e-niju, ro|enu 1875. godine, nismo uspeli ni{ta vi{e saznati, ali pret-postavqamo da je umrla kao beba, jer se ne pomiwe ~ak ni u ~ituqi ob-javqenoj povodom maj~ine smrti.

Tast generala i ministra Bogoquba s. Ili}a

Tre}i brak Klaudije Prikelmajer zasnovao je 2. februara 1889. go-dine u Vaqevu sa Ankom Uzelac, tada u~iteqicom u Bawi Koviqa~i.Ona je ro|ena 30. juna 1862. godine u Oto~cu, u Lici, od oca Josifa pu-{kara i majke Jelene doma}ice.125 Kum na wihovom ven~awu bio je drSvetozar Atanasijevi}126, tada upravnik Okru‘ne bolnice u Vaqevu.

Za Anku znamo da je posle zavr{enih {est razreda osnovne {kole umestu ro|ewa upisala i zavr{ila Srpsku u~iteqsku {kolu u Karlov-cu, u Hrvatskoj. Kao u~iteqica slu‘bovala je u [ibeniku, Bijeqinii Bawi Koviqa~i. Nakon udaje za Klaudija Prikelmajera jo{ kratkovreme radila je kao u~iteqica u Vaqevu.

Anka Uzelac – Prikelmajer bila je mla|a od svog mu‘a 25 godina.Skoro toliko ga je i nad‘ivela. Preminula je 1936. godine.

U braku su imali dve k}eri i dva sina. Najstarija im k}i Olga umr-la je 1890. godine u Zagrebu, gde je bila na le~ewu sa 12 godina. Wenamla|a sestra Qubica, ro|ena 18. januara 1891. godine, ve} 1911. godinesklopila je brak sa Bogoqubom Ili}em (Po‘arevac, 1981 – Beograd,1956), koji je kao mlad artiqerijski oficir od 1907. do 1911. godineradio kao komandir baterije u novoformiranom divizionu u Vaqevu.

Milorad Radoj~i}

48

124 An|elkovi} Aleksa, ro|en je 19, aprila 1867. godine u Beogradu, od Milana imajke Jele. Maturirao je u Prvoj beogradskoj gimnaziji 1886. Karijeru je zapo~eokao vojnosudski poru~nik u komandi Drinske divizijske oblasti sa sedi{tem uVaqevu (1892-1893). Potom je 1894. pre{ao u civilnu slu‘bu i bio sudija is-tra‘nog suda za Vaqevo i Podgorski srez. Otup{ten je iz dr‘avne slu‘be, pa je1895. otvorio advokatsku kancelariju u Vaqevu. U to vreme bio je i ~lan Vaqev-ske zadruge za pomagawe i {tedwu. ^im su se politi~ke prilike 1903. smirile,vratio se u sud i bio predsednik suda u ^a~ku (1905-1908), Po‘arevcu (1908-1909)i Prokupqu (1910-1911). Naimenovan je 1911. godine za inspektora Ministarstvapravde, prvi nakon {to je ustanovqeno ovo radno mesto. Obilazio je sudove po~itavoj zemqi i doprineo da funkcioni{u bez ve}eg zastoja. Uspe{nost u ovomposlu kandidovala ga je za mesto sudije Kasacionog suda u zemqi, na kojem je biodo izbijawa Prvog svetskog rata. U ratu je bio rezervni sudski oficir. Nakonrata vratio se na posao sudije Kasacionog suda, gde ga je i zatekla smrt. Umro je uBeogradu, 8. septembra 1930.

125 MIAV, Fond: Crkva Pokrova Presvete Bogorodice u Vaqevu, Mati~na kwigaven~anih za 1889. godinu.

126 Otac dr Ksenije Atanasijevi}, prevodioca klasi~nih filozofskih dela i filo-zofskog pisca.

Po ‘enidbi odlazi iz Vaqeva i slu‘buje u vi{e mesta, obavqaju}i ra-zne odgovorne du‘nosti.127

Bogoqub Ili} u~estvovao je u ratovima od 1912. do 1918. godine ipokazao veliku hrabrost. Za zasluge u ratu i miru dobio je vi{e odli-kovawa i proizveden u ~in armijskog generala. U me|uratnom periodubio je pored ostalog, komandant armije, pomo}nik na~elnika General-{taba i zamenik vrhovnog inspektora vojne sile, kneza Pavla. Poslemartovskog pu~a 1941. godine postao je ministar vojske i mornarice uvladi generala Du{ana Simovi}a.

Nakon kapitulacije Jugoslavije prebegao je na Bliski istok gde jebio na du‘nosti na~elnika Vrhovne komande. U Jugoslaviju se vrationa Uskrs 1953. godine i o dr‘avnom tro{ku ‘iveo u beogradskom hote-lu „Kasina”. Nosilac je vi{e doma}ih odlikovawa, me|u kojima sutri ordena Kara|or|eve zvezde, kao i vi{e francuskih, ~ehoslo-va~kih i italijanskih odli~ja128.

O~ev kolega

Josif Joca Prikelmajer, ro|en 1. oktobra 1893. godine u Vaqevu, odoca Klaudija apotekara i majke Anke, dev. Uzelac, u~iteqice. Wega jekrstio o~ev li~ni prijateq i poznati srpski kwi‘evnik QubomirQuba Nenadovi}. Zanimqivo je da je dobio ime po prvom o~evom dete-tu koje je rano preminulo.

Zavr{io je farmaciju u Lozani i kao dobrovoqac u~estvovao u Pr-vom svetskom ratu. Po demobilizaciji vratio se u Vaqevo, gde preuzi-ma vo|ewe o~eve apoteke, mada je ona bila zajedni~ko vlasni{tvo we-govo i wegovog brata dr \ure Prikelmajera, direktno ili indirekt-no wom je rukovodio sve do 1949. godine kada je ona otkupqena.129

Ostalo je zabele‘eno da je on bio me|u izabranim licima u Prvostepe-nom sudu za ratnu {tetu u gradu Vaqevu, koji je konstituisan 1. aprila1921. godine. Kasnije je biran i u Vi{i sud za ratnu {tetu, konstitui-san 14. aprila 1921. godine130.

Josif Prikelmajer bio je veoma poznat u svetu enigmatike. Autor jejedne od prvih srpskih enigmatskih kwiga, objavqene pod nazivom„Gordijev ~vor”, u izdawu Kwi‘arnice Gece Kona iz Beograda. Tukwigu potpisao je pseudonimom „Pjer Merakli”.


49

127 Arhiv Vojno-istorijskog instituta, Beograd, Fond: DPP, Dosije Bogoquba S.Ili}a.

128 Memoari armijskog generala Bogoquba S. Ili}a 1898-1942, Beograd, 1995.129 MIAV, Fond: SO Vaqevo, Povereni{tvo za narodno zdravqe 1949, K-174.130 Isto, Fond: Okru‘ni sud – Vaqevo, Gra|a Prvostepenog suda za ratnu {tetu

Vaqevo 1921. g.

Dana 27/14. jula 1919. godine u Vaqevu, sklopio je brak sa RadojkomPopovi}, ro|enom 24. juna 1895. godine u Vaqevu, od oca dr Vladimi-ra, lekara i majke Zorke. Kum na wihovom ven~awu bio je dr IlijaBir~anin131, kasnije poznati lekar u Beogradu, ina~e sin MarjanaBir~anina, ~uvenog trgovca i jednog od predsednika vaqevske op{ti-ne. Ilija Bir~anin mu je kasnije i decu kr{tavao.

Bavio se i nau~nim istra‘ivawima. Borave}i na Kosovu i Meto-hiji, u Jawevu, ~uo je da [iptari le~e sr~ane bolesti krvqu od korwa-~e. Dugo je izu~avao taj na~in le~ewa pa je tada{wa {tampa o tome do-sta pisala. Bilo je i onih koji su tvrdili da to uzalud radi. Me|utim,nakon wegove smrti {tampa je objavila da se u [vajcarskoj ispitujemogu}nost le~ewa nekih sr~anih bolesti krvqu korwa~e, {to zna~ida je on ipak bio u pravu kada je to radio132. Pored tih istra‘ivawa,istra‘ivao je i rudna bogatstva, ali na tom poqu nije ostvario za-pa‘enije rezultate. Me|utim, to ga je ko{talo ve}eg dela ranije ste~e-nog kapitala.

Tokom 1934. godine wegova porodica preseqava se u Beograd, a onjo{ izvesno vreme ostaje u Vaqevu, da vodi porodi~nu apoteku. Ka-snije je predaje na upravqawe ortaku Edhemu Edi Buzaqku. Vremeokupacije proveo je u glavnom gradu Srbije. Po zavr{etku Drugogsvetskog rata izvesno vreme bio je ~lan Izvr{nog saveta Skup{tinegrada Beograda, zadu‘en za sport. Posle prodaje apoteke, jo{ nekovreme radio je farmaceut – savetnik u Narodnom odboru grada Beo-grada a zatim se opredelio za penziju i ‘iveo je Ul. vojvode Milenka20 a/I, do 1961. godine133.

Radojka i Josif Prikelmajer imali su dve k}eri. Ivanka Prikel-majer, ro|ena 18. februara 1921. godine u Vaqevu, po~ela je da studiramedicinu ali ju je Drugi svetski rat omeo u redovnom {kolovawu. Po-sle oslobo|ewa zemqe zavr{ila je Akademiju likovnih umetnosti, anajve}i deo svog radnog veka provela je na radu u redakciji Velike en-ciklopedije.

Zorica Prikelmajer, ro|ena je 9. maja 1923. godine u Vaqevu, po~e-la je da studira Muzi~ku akademiju, a zavr{ila je Pravni fakultet uBeogradu. Doktorsku disertaciju „Socijalizam i demokratija u kon-cepcijama zapadnoevropskih komunisti~kih partija” odbranila je na

Milorad Radoj~i}

50

131 Isto, Fond: Crkva Pokrova Presvete Bogorodice u Vaqevu, Mati~na kwiga ven-~anih za 1919. godinu.

132 Vuji} B., 125 godina farmacije u Vaqevu: Klaudije Prikelmajer, „Napred” br. 2441(III), Vaqevo, 6. mart 1995.

133 MIAV, Fond: SO Vaqevo, Povereni{tvo za narodno zdravqe 1949, K-174.

Fakultetu politi~kih nauka Univerziteta u Beogradu, 27. juna 1972.godine, a promovisana je 14. decembra 1973. godine. Radila je u Insti-tutu za me|unarodnu politiku i privredu, pa u Institutu za za me|u-narodni radni~ki pokret u Beogradu. U braku sa Milutinom Tomovi-}em ima sinove Vuka i Uro{a. Sada je u penziji i ‘ivi u Beogradu.

Dr \ura Prikelmajer

Tre}i Klaudijev sin, \or|e, poznatiji kao \ura Prikelmajer, ro-dio se 1. aprila 1897. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu i gimnazijuu~io je u mestu ro|ewa. Povla~io se sa srpskom vojskom preko Albani-je do Krfa, odakle je preba~en u Francusku da nastavi zapo~eto gim-nazijsko {kolovawe. Studije medicine okon~ao je u Strazburu. Spe-cijalizirao je urologiju.

Izme|u dva svetska rata, najpre je radio kao lekar u @elezni~kojbolnici na Dediwu, a potom u Uredu za osigurawe radnika u Beogra-du. Bio je dobar stru~wak i veoma odgovoran ~ovek. Zbog dobrog po-znavawa struke i veoma korektnog odnosa prema radnicima bio je izu-zetno po{tovan, pa ~ak i vrlo popularan. Tokom okupacije neko vremeproveo je u zloglasnom logoru na Bawici. U leto 1944. godine stupioje u jedinice Narodnooslobodila~ke vojske, ali je ipak do oslobo|ewazemqe ostao u Beogradu. Po zavr{etku rata nastavio je svoj lekarskiposao i radio kao lekar Druge gradske bolnice u Beogradu. @iveo je uBeogradu, ul. Bra}e Jugovi}a br 2a/II134, gde je i umro 1964. godine.

Posebno je zanimqivo da li bio veliki obo‘avalac ma{ina. Imaoje jedan motocikl i automobil o ~ijoj se ispravnosti neprestano samstarao.

Sedmog oktobra 1920. godine u Vaqevu, sklopio je brak sa Naran-xom Male{evi}, ro|enom 27 oktobra 1898. godine u Vaqevu, od ocaVladimira i majke Katarine. Za wu znamo da je bila profesor i da jedo 1930. godine radila u Vaqevskoj gimnaziji. Stanovala je u Vaqevu,knez Milo{eva 24. Raspolagala je sa jednim du}anom do ulice i ku}omu dvori{tu na koje je imala dug Hipotekarnoj banci.

I oni su u braku imali dve k}eri. Starija Mira zavr{ila je Arhi-tektonski fakultet. Neko vreme ‘ivela je i radila u Zagrebu. Iz pr-vog braka ima sina Vukana Simonovi}a. Druga Qubica zavr{ila je


51

134 Isto, isto.

Akademiju primewenih umetnosti. Imala je sina \or|a, koji nosiodedino ime. Umrla je u Beogradu 1978. godine135.

Rezime

Klaudije Prikelmajer je, davne 1869. godine, do{ao je u Vaqevo da otvoriprvu apoteku i u~estvuje u le~ewu obolelih i unapre|ewu zdravstva vaqev-skog kraja. Mada mu je, naro~ito u po~etku, bilo veoma te{ko, na tome jeuporno istrajavao vi{e od ~etiri decenije. Pored rada u struci obavqao jei mnoge druge poslove koji su bili vi{estruko korisni za ‘iteqa ovog gra-da i celog kraja.

Rodio se 31. oktobra 1837. godine u Po‘egi, tada Austrija sada Hrvatska,u staroj gra|anskoj porodici. Studije farmacije zavr{io u Be~u i kra}evreme radio u \akovu. Po{to je dobio koncesiju 1970. godine otvorio je pr-vu apoteku u Vaqevu. Pored pripreme i prodaje lekova i drugih medikamena-ta obavqao je i druge korisne poslove. Organizovao je prve pozori{ne, hor-ske i druge muzi~ke dru‘ine, dobrovoqno vatrogasno i velesipedsko dru-{tvo, snimao je i prodavao prve fotografije, itd. Preminuo je u Vaqevu 30.decembra 1913/12. januara 1914. godine od „kapqe u mozgu”.

Vreme je pokazalo da je i u mnogima od tih aktivnosti Prikelmajer ne sa-mo predwa~io ve} i davao zna~ajan doprinos. Svojim znawem, visokom kul-turom, lepim manirima, odgovornim profesionalnim radom i ukupnim de-lovawem me|u Vaqevcima, mr farmacije Klaudije Prikelmajer, doprinosioje formirawu gra|anskog dru{tva u Srbiji i stvarawu moderne varo{i naobalama reke Kolubare. Posebno je dragocen wegov doprinos mewawu higi-jenskih i kulturnih navika gra|ana, organizovawu ovog grada i unapre|ewukvaliteta ‘ivota u wemu, kroz inicirawe mnogih akcije i aktivnosti.

Time je sebe svrstao me|u najistaknutije ‘iteqe ove varo{i u posledwemkvartalu 19. i po~etkom 20. veka i dosta zadu‘io Vaqevo.

ummary

The city company for brick and tile production "Ljubostinja" Valjevo, originaly

was "Manufactory of brick and tile by Ljubomir . Petkovic", and was confiscated

from him in the summer of 1946, by county authority.

Ljubomir . Petkovic, industrial from Valjevo founded the brick factory in 1940,

in the Valjevo suburb, by the river Ljubostinja. It had big, round "ringofen" furnace

with 14 chambers and massive, 1,5 meters chiminey. The capacity of the

manufactory was milion brick products.

Arrangements for upcoming season were made during winter, and seasonal

workers were coming from the south of erbia, mostly. It was seasonal work, and

Milorad Radoj~i}

52

135 Vuji} B., 125 godina farmacije u Vaqevu: Klaudije Prikelmajer, „Napred” br. 2441(III), Vaqevo, 6. mart 1995.

the soil for brick production was rented. The successful business was interrupted by

World War II, when production was reduced and was recovering slowly after war.

Business was running with a lot of difficulties due to lack of workers, raw mate-

rials and financial support. Although Petkovic was formaly owner, the factory was

run by city authorities that criticized him for being unable to ensure good working

conditions and for freely price forming.

In the summer of 1946, he was arrested for a "speculation and economic sabo-

tage", and then prosecuted by people authorities. The brick factory and all of the ma-

chinery was taken from him. The company became government property and strict

organizational rules were established. Later (1947 - 1948), the rest of Petkovic prop-

erty was confiscated and brick factory was expanding.

By city council act from April 1947, the company was given different name: the

City brick company "Ljubostinja" Valjevo. The financing of the company became

intensive. During first "5 year" plan, when the cult of hard work and working heroes

was introduced, difficulties in business showed up due to very ambitious plans and

low prices of work and products, which led to period of stagnation of the company.

Tardiness were usual thing and sometimes it took proportion of an epidemic. In

1949, new bulding was built and procedures of product standardization were estab-

lished. But, all of it was not enough to solve the problems of the production, because

the financing of the company, and then working power and production supplies were

withhold. In March 1950, the City brick company "Ljubostinja" was incorporated to

the City construction company "Gradjevinar" with all of its inventory and ended its

existance as an independent company.


53

prvi vaqevski apotekar klaudije prikelmajer clanci 2007... · godilo,alise morao povinovatitome....

Documents