1

Dr Dragana Vasilski, dia Fakultet za graditeljski menadzment, Univerzitet UNION, Beograd,

Prostor kao protagonist. Minimalizam u enterijeru Abstrakt Estetski trend koji poznajemo kao minimalizam je model za savremenu dekoraciju enterijera, gde je osnovna karakteristika jednostavnost prostora, tretiranje svetlosti, kombinacija bele sa intenzivnim bojama kao što su cma i crvena, upotreba prirodnih materijala ili haj-tek proizvoda. Novi kontekst je nametnuo jednostavnost i čistoću linije i u dizajnu nameštaja. Upotrebljavaju se i različite vrste drveta, kao elementi fine ekspresije, poklanja se naročita pažnja na prirodno vlakno. Ipak, uključeni su i industrijski elementi, kao što su plastika, čelik i hrom. Estetska koncepcija je prilagodjena funkciji prostora kao i odnosu izmedju objekata koji su unutra. U nažem materijalističkom društvu, u kome dominira tehnologija i koji se okreće oko informacija, najvažnija odluka uključuje odgonetanje šta je zaista suštinsko u životu i mogućnost uključivanja savremenog sa samo nekoliko pažljivo odabranih predmeta. Izneti primeri su povezani medjusobno minimalističkom koncepciom, isto tako i načinom na koji svetlost ističe prostor, pomoću senki koje se uobličavaju kako bi oblikovale unutrašnji prostor, preko dizajna i strukture, preko karakteristika upotrebljenih materijala. Ključne reči: minimalizam, dizajn, estetika, prostor, suština

Uvod Estetski trend, koji poznajemo kao minimalizam, je model za savremenu dekoraciju enterijera, gde je osnovna paradigma jednostavnost prostora. Svetlost se tretira kao materija i materijal, kombinuje se bela sa intenzivnim bojama kao što su cma i crvena. Upotrebljavaju se prirodni materijali ili haj-tek (hi-tech) proizvodi. Novi kontekst je nametnuo jednostavnost i čistoću linije i u dizajnu nameštaja. Upotrebljavaju se različite vrste drveta, kao elementi fine ekspresije, jer se naročita pažnja poklanja prirodnom vlaknu. Ipak, uključeni su i industrijski elementi, kao što su plastika, čelik i hrom. Estetska koncepcija je prilagodjena funkciji prostora kao i odnosu izmedju objekata koji su unutra. Prvi primer ovog stila su bili londonski restorani Ser Terence Conran, idealno oblikovani da služe masi. Zidovi su beli, oni odaju neutralnost kao i vrednost haj-teka. Metalni i stakleni nameštaj vizuelno čini obedovanje poslasticom. Prodavnice poznate kao Colette, inaugurisane u Parizu 1977. su drugi reprezentativni primer ovog stila. I ovde dominira bela boja, kao pozornica na kojoj se prikazuju objekti za prodaju. [3] Širenje kulture brend imena, učinilo je da se ekskluzivni dizajneri distanciraju od glavnih struja i okrenu minimalizmu, koji je postao dvostruko pogodan jer je njegova estetika

2

praznog inicirala da pogledi prolaznika budu česti i da, pošto su goli zidovi neinteresantni, ti pogledi skliznu na poredjanu robu. Takav sistem prikazivanja robe učinio je minimalizam dominantnom tendenciom u dizajnu butika firmirane robe u devedesetim godinama prožlog veka. Tako je na primer arhitekta Dzon Pouson (John Pawson) postao internacionalno ime preko realizacije butika za američkog modnog dizajnera Kelvina Klajna (Calvin Klein)), a od 1999. Klaudio Silvestrin (Claudio Silvestrin) je odgovoran za “svetsku arhitektonsku sliku” Dzordza Armania (Georgio Armani), tako što je dizajnirao butike Armani u 18 gradova širom sveta. Bilo kako, minimalizam je postao vodeća dizajnerska paradigma urbanih profesionalaca. Takva je bila i odluka kanadskog novinara Tajlera Blua (Tyler Brue), da upotrebi minimalizam kao atmosferu lait motiva u svome magazinu o stilu života Wallpaper, osnovanog 1997. Dozvolivši velike sheme figura minimalističkih prezentacija robe, on je prikazivao fotografije modela u trendu najnovije dizajnerske mode u atmosferi pozadine minimalističke arhitekture. Tako je arhitektura često silazila sa pasivne pozadine i sama postajala proizvod, odnosno njen duhovni značaj je prerastao u svakodnevni kulturni prikaz, čime je izvršena translacija minimalizma iz arhitektonskog stila u stil života.

Sam termin minimalizam nije uvek upotrebljavan korektno, pa čak i danas se nastavlja konfuzija kada se isti upotrebljava kako bi se definisali trendovi, škole mišljenja ili kreativni pokreti. Termin je počeo da se upotrebljava oko šezdesetih godina prošlog veka, kada su se u javnosti pojavili umetnici Donald Dzad (Donald Judd) i Robert Moris (Robert Morris). Kasnije, 1996. John Pawson je izdao svoju knjigu Minimum, koja je imala ogroman uticaj na svet dizajna. Smatran za gurua minimalne arhitekture zagovarao je zen budističku filosofiju razdvajanja od pripadanja i odbacivanje akumulacije materijalnih objekata, isto kao i koncept jednostavnosti kao put prema samo oslobadjanju. Osećao je da minimalizam kao arhitektonska škola mišljenja može da bude elitni, zahvajujući isticanju dragocenog komoditeta u prostoru. Kroz studiju slučaja, organizovano je putovanje kroz prostore koji na najbolji način definišu estetiku minimalizma. Izneti primeri su povezani medjusobno minimalističkom koncepciom, isto tako i načinom na koji svetlost ističe prostor, pomoću senki koje se uobličavaju kako bi oblikovale unutrašnji prostor, preko dizajna i strukture, preko karakteristika upotrebljenih materijala. [1] MINIMALISTIČKI ENTERIJER kreira identitet kao amalgam funkcionalnosti, čistih linija i geometrijskih formi. Upotreba ekstremne jednostavnosti i formalne čistoće ne leži jedino u kreaciji ili dizajnu jednostavnih prostora, i ne treba da iziskuje primenu Robert Venturievog epiteta "manje je dosadno". U nažem materijalističkom društvu, u kome dominira tehnologija i koji se okreće oko informacija, najvažnija odluka uključuje odgonetanje šta je zaista suštinsko u životu i mogućnost uključivanja savremenog sa samo nekoliko pažljivo odabranih predmeta.

3

Studija slučaja: Javni objekti Marko Savoreli Bar, Breša, Italija Ovaj minimalistički lokal, na severu Italije, karakterišu miran dizajn i osvetljenje koje je u prednosti pred limitiranom upotrebom boja upotrebljenih za dekor. Prostor čini otvorena ravan na kojoj preovladavaju horizontalne linije, dok kožni nameštaj i sofisticirani sistem halogenog osvetljenja doprinose izazivačkom efektu. Ogledala na zidovima dramatično pojačavaju pravu dimenziju prostora kao i čistoću i ozbiljnost dekora. Dizajner je odabrao blagu svetlost, koja može da bude jasno vidljiva izmedju linija i strukture. Rezultat je relaksirajuća i ugodna atmosfera, idealno mesto za odmor.

Marko Savoreli (Marko Savoreli) Bar, Breša, Italija

4

Antoni Esteva, Rafael Balager, Hotel Convent de la Missio, Palma de Majorka, Španija Klijent je tražio jednostavan ali ipak elegantan hotel koji će odgovarati njegovim potrebama kao i njegovoj strasti prema zen filosofiji, koja bazira na razmišljanju i meditaciji. Arhitekti su radili prema ovom zahtevu - dajući prednost istinski izvanrednoj lokaciji - projektujući uzdržan enterijer, čije blage boje kombinuju sa diskretno elegantnim, glatkim nameštajem. Prostor je racionalno podeljen tako da pogled klizi sa jedne grupacije na drugu. U enterijeru perfektna kombinacija materijala i tekstura zauzima specijalnu važnost, rezultirajući delikatnom, mirnom atmosferom. Neutralni tonovi u enterijeru, koji uglavnom izbegava tamne boje, su drugi ključni detalj ovog prostora.

Antoni Esteva (Antoni Esteva), Rafael Balager (Rafael Balaguer) Hotel Convent de la Missio, Palma de Majorka, Španija

5

CL3 Arhitekte, Spa Evian, Šangaj, Kina Spa centar se nalazi na drugom i trećem spratu zgrade koja je locirana u centru Šangaja. Cilj je bio da se materijalizuje čednost udružena sa Evian brendom, isto tako i da se pojačaju koncepti kao što su transparentnost i mirnoća. Projekat obuhvata integraciju sa postojećim ulaznim holom, koji je sjedinjen kao bašta. Atmosfera u različitim sobama je dostignuta preko upotrebe delikatnih, mekih tekstura na zidovima i blage svetlosti, koja uliva u spa prostor traženu tišinu i mirnoću. Prostorni integritet i besprekorni detalji pružaju specijalnu zavodljivost svakoj prostoriji. U središtu centralnog hola, locirano je stepenište sa staklenom ogradom koje se proteže do drugog sprata. Odavde, gazišta stepenica reflektuju geometrijsku čistoću karakterističnu za ceo projekat.

CL3 Arhitekte (CL3 Architects) Spa Evian, Šangaj, Kina

6

Vinčenco De Cotis Hotel Straf, Milano, Italija Pri projektovanju ovog hotela, arhitekta je težio vazdušastom i kosmopolitskom enterijeru. Obzirom da je odabrao materijale kao što su: gvoždje, beton, oštro obradjena ogledala, uglačani mesing, on je pribegao njihovoj kombinaciji sa staklenim panelima kako bi postigao efekat transparentnosti. Rezultat je neponovljiv. Ovaj smeli projekat, baziran na intrigantnom jeziku kontrasta i tekstura, otkriva se u prostoru sagradjenim pod budnim okom arhitekte. Racionalan i zadati enterijer postignut je pažljivim odabirom detalja i rafiniranim ukusom pri selekciji strukturnih materijala. U sobama, opremljenim toplim minimalizmom, materijali preuzimaju prednost prema detaljima. Kada se sagledava masa kao celina, nekoliko ozbiljnih komponenti vraća u klasičnu prošlost koja još uvek nije u potpunosti izčezla.

Vinčenco De Kotis (Vincenco De Cottis) Hotel Straf, Milano, Italija

7

Šigeru Učida Dr Baeltz, prodavnica, Katazava, Tokio, Japan U procesu analize, broj komponenti u prodavnici je redukovan na minimum, što je rezultiralo čitavim dizajnom u kome se estetika spaja sa funkciom. Brend kozmetike Dr Baeltz bazira na prirodnim osobinama proizvoda, tako da je zahtevan sasvim drugačiji pristup, u poredjenju sa prodavnicama gde izbor proizvoda zavisi od imidza ili mode. Svakom kupcu, konsultant će individualno preporučiti koji mu proizvod odgovara. Krucijalan faktor leži u naglašavanju vrlina produkata preko lične pažnje na potrošača, umesto u isticanju boje teksture proizvoda.

Šigeru Učida (Shigeru Uchida) Dr Baeltz, prodavnica, Tokio, Japan

8

Dzon Pouson Calvin Klein butik, Madison Avenija, Njujork, USA Otvaranjem ovog butika, u jednoj od najpoznatijih svetskih luksuznih trgovačkih zona, Kelvin Klain (Calvin Klein) je objedinio u jednom prostoru sve aspekte svoga rada kao dizajnera. Njegova glavna pažnja je bila usmerena na kreiranje prostora, ne samo kako bi se prikazali proizvodi, već i za iznošenje i komunikaciju njegovih ideja i pogleda na modu. Sličnost izmedju ovog butika i umetničke galerije je promišljena i očigledna. Uobičajene prodajne tehnike ovde nema. Naprotiv, posetilac je pozvan da luta kroz prostor u kome su iznete lične ideje o eleganciji i luksuzu. Prostor, nameštaj, osvetljenje i predmeti, sve je objedinjeno istim duhom, ličnom idejom lepote i luksuza.

Dzon Pouson (John Pawson) Calvin Klein butik, Madison Avenija, Njujork, USA

9

Hotel PUERTA AMERICA, Madrid, Španija, 2005. Dvanaest spratova novog hotela Puerta America uzdiže se duž autoputa koji povezuje Barajas – internacionalni aerodrom sa centrom Madrida. U odlučnosti koja transformiše ambiciju i kompleksnost projekta, projektant Silken Group je odlučio da poveri projektovanje ovog hotela različitim autorima i to na taj način što je serija različitih i odvojenih prostora objedinjena u neraskidivu celinu, kao geološki slojevi. Zadatak je poveren eminentnim svetskim dizajnerima i arhitektima, kao što su: Zaha Hadid, Norman Foster, Jean Nouvel, David Clipperfield, Arata Isozaki, Ron Arad, Marc Newson, Kathryn Finday, Javier Mariscal, Fernando Salas, Victorio&Lucchino, Teresa Sapey, Christian Liaigre, Gluckman Mayner, Plasma Studio, osvetljenje je radio Arnold Chan i pejsaž BBUK-a. U projekat je uključena i skulptura Oskara Nimajera (Oscar Niemeyer). U kreiranju poslednjeg sprata u hotelu, Žan Nuvel (Jean Nouvel) je takodje preuzeo odgovornost za eksterijer objekta, oblikujući celu strukturu u egzotično perje jasnih boja i nadrealističke poezije. Predvorje (foaje) je glavna teritorija preko koje se pristupa u hotel. Pre bilo kog drugog iskustva, predvorje pleni svakim svojim detaljem - funkcionalnim i estetskim – i ono je kvalitet svih kasnijih iskustava u doživljavanju prostora. Njegova primarna funkcija je naravno, da pruži gracioznost samom činu dolaska i odlaska, ali neosporno to je takodje i teritorija sa jakim osećajem prostora koji postaje destinacija sam po sebi. Postoji zbog toga i izvesna suprotnost uneta u program: želja da se omogući pokret ali isto tako i da se omogući mir. Prizemlje je originalno u ovom projektu, kao da je to jedini nivo koji dovodi u direktni vizuelni kontakt delo više od jednog dizajnerskog tima. Dolazak na vrata hotela predstavlja kraj jednog putovanja i početak drugog. Kako hotel Puerta America nudi i nameće jedinstvena sledeća putovanja, uloga koju predvorje treba da ispuni je da obezbedi mirni i opuštajući prostor. Gosti prolaze direktno iz konfuzije grada u zakrivljeni zatvoreni prostor – prostor koji je uokviren pedantno obradjenim tankim pločama od bledog drveta koje se šire na beli štuko. Jedna eliptična pregrada - vertikalna kompozicija od finih jasenih letvica i linija svetlosti – čini unutrašnju krivu.

Hotel PUERTA AMERICA, predvorje - Madrid, Španija, 2005

10

Studija slučaja: Privatne kuće Boneti - Kozerski Studio Apartman, Njujork, USA Ovaj prostran apartman, sa pogledom na Central park koji oduzima dah svojom lepotom, sastoji se od spavaće sobe dopunjene garderobom i kupatilom, ogromnom dnevnom sobom, kuhinjom, trpezarijom i velikom terasom koja se kao kamena platforma proteže celom dužinom apartmana. Tu su i soba za meditaciju, sauna i kancelarija. Stan je opremljen nameštajem koji je projektovalo studio Boneti / Kozerski. Zidovi su obradjeni u venecijanskom štuku boje slonove kosti, što se skladno uklapa sa kućnim toplim dekorom, kao što je na primer neobradjena tikovina u trpezariji i u spavaćoj sobi. Osvetljenje je dizajnirao Arnold Čan, londonski Izometriks studio.

Boneti - Kozerski Studio (Bonetti – Kozerski) Apartman, Njujork, USA

11

Kaudio Silvestrin Canal Building Apartman, London, Velika Britanija, 2001. Ovo je potkrovlje od 120 kvadratnih metara, apartman koji gleda na Regent kanal. Originalno, to je bila betonska školjka od 100 kvadratnih metara sa dve terase, na krovu skladišta podignutog dvadesetih godina prošlog veka. Intervencija je podrazumevala da se sačuvaju postojeći pogledi i omogući puno prirodne svetlosti. Kroz vrata visine 3 metara ulazi se u dnevni boravak gde se susrećemo sa zidom koji je nasuprot plakara dužine 12 metara, koji skriva sve funkcije dnevnog života, od trpezarije do knjiga. Iza golog zida su skrivene dečije sobe, prostor za domaćinstvo i stepenice koje vode do mezanina gde su smeštene spavaće sobe. Monolitni prostor je sagradjen i namešten sa minimalnim brojem elemenata - komada nameštaja i uz primenu prirodnih materijala: kamen za podove, oblaganje kupatila i kuhinjskog dela, kruškovo drvo za izradu trpezarijskog stola i stepenica. Mat belo su obojeni plakari, kao i zidovi i tavanica. Sofa, sto, sanitarije i osvetljenje su Silvestrinovi prototip elementi, koje sada proizvodi nekoliko proizvodjača.

Kaudio Silvestrin (Claudio Silvestrin) Canal Building Apartman, London, Velika Britanija

12

Klaudio Silvestrin Đirombeli apartman (Girombeli Apartment), Milano, Italija, 1999. Zid dužine 14 metara od stakla razdvaja dnevnu i noćnu zonu. Sunčeva svetlost putuje neprekinuta i sa istoka i sa zapada kroz ovaj zid koji spaja i razdvaja. Pod je uradjen od belih kamenih ploča kao i klupe i sanitarije u kupatilu.

Umesto zaključka - arhitektura u službi enterijera Pousonova kuća, London, Engleska,1999. Dzon Pousonova sopstvena kuća je studija kako arhitektura može biti ostvarena na bazi rituala svakodnevnog života. Ovo je kuća u kojoj je proces smanjivanja neskriven, i gde konvencionalna fasada daje samo letimičan pogled na novi život koji se brzo pokreće pod okvirom starog. Kuća je bila jedna u nizu kuća bez reda, u zapadnom Londonu, u delu grada gde su uglavnom zgrade sa tri sprata iznad podruma. Svaki sprat je imao dve sobe, sa izuzetkom poslednjeg sprata koji je imao tri. Na staroj fasadi je bio tradicionalan sirov material iz sredine devetnaestog veka. Ovo je bila konvencionalna kuća sa pogledom preko zajedničke bašte spreda i od pozadi. Novi projekat je stavio u prvi plan enterijer u svoj njegovoj potpunosti, uklanjajući stepenište i formirajuci L oblik osnove. Jednokrako stepenište sada izrasta od prizemlja do krova kuće, sa drugim jednokrakim koje se proteže od prizemlja do podruma. Nova organizacija prostora omogućila je formiranje pet metara širokog neometanog prostora na svakom spratu. Kako planska regulativa zabranjuje intervencije na fasadi, cela visina je u preseku otvorena sa staklenim zidom u podrumu i sa uvećanim otvorom na prvom spratu. Na vrhu kuće, zastakljen prorez se spušta kroz zgradu, dozvoljavajući tako dnevnoj svetlosti da se prospe naniže kroz prostor stepeništa kroz tri etaže. Prizemlje se koristi za sedenje i odmor, omogućavajući najbolju upotrebu terase i kamina. Kuhinja i trpezarija su locirane u podrumu. Kontinuitet u liniji organizacije od kuhinje i dalje preko bašte, pruža osećaj prostora na otvorenom čija je tavanica nebo.

Đirombeli apartman, (Girombeli Apartment ) Milano, Italija, 1999.

13

Glavna spavaća soba je na prvom spratu sa zadnjeg dela kuće, sa pogledom na drveće i zeleni prostor privatne i zajedničke bašte. Kupatilo je spreda, opremljeno monumentalnom stenom sa funkcijom tuša. Dodatni privatni prostori su locirani na gornjem spratu u formi para jednostavnih spavaćih ćelija lociranih sa jedne strane tuša na otvorenom. Krečnjak, u boji meda iz Leće u južnoj Italiji, je obilato upotrebljen u enterijeru: za podove unutar i spolja, za klupe, obradu kupatila i bazena, efektno udvostručavajući širinu kuće. [2] Enterijer pruža priliku za oplemenjivanjem našeg života. Čak i onda kada arhitektura nije zadovoljila naše potrebe i ambicije, enterijer je taj koji pruža velike mogućnosti za korekciju. Čovek živi u prostoru koji je odraz njegovog duha i shvatanja, naravno i materijalnog stanja koje ne mora uvek da bude izgovor za promašaj i ne angažovanje. Minimalizam nam neosporno pruža nove ideje pri adaptiranju prostora, ukazuje na nove mogućnosti za ostvarivanjem i izražavanjem prostora, iziskuje od nas da sagledamo i definičemo suštinu naših želja i potreba. Edukujući sebe čovek menja i

Pousonova (PAWSON) kuća, London, Velika Britanija, 1999.

14

svoju okolinu. Prostor u kome živimo i radimo svakako da u mnogome deluje na nas same kao individue. I samo od nas samih zavisi da li ćemo ga menjati ili ne. Minimalizam u enterijeru nam upravo priža šansu da se oslobodimo kiča i neukusa. Na poslednjem 30. Salonu arhitekture, održanom u Beogradu, (mart - april 2008.) priznanje u kategoriji “Enterijer” dodeljena su Djordju Gecu, Danieli Stanković i Neveni Stojović za noćni klub “The Tube” u Siminoj ulici 21 u Beogradu - za atmosferu i sveuku pnost dizajna. [4]To je jedan od najnovijih primera minimalističkog enterijera kod nas.

Literatura: [1] Cerver, Franscisco Asensio: The architectura of Minimalism, Hearst Books International, 1997. [2] John Pawson, 1995 - 2005. Croquis editorial, Madrid, Spain, 2005. [3] Minimalist Interiors, Taschen Gmbh, Koln, 2005. [4] 30 salon arhitekture, Muzej primenjene umetnosti, Beograd, 2008.

www.claudiosilvestrin.com www.johnpawson.com

Djordje Gec, Daniela Stanković, Nevena Stojović Noćni klub „The Tube“, Beograd, Srbija, 2006.