Prolećne alergije

Ne dozvolite da Vam alergije pokvare uživanje u proleću

Dok su alergije ranije bile redak zdravstveni poremećaj, danas epidemiološka istraživanja

pokazuju da oko 25% ukupne svetske populacije boluje od neke alergijske bolesti. Pojava alergija

se tokom poslednjih nekoliko decenija utrostručila i ima tendenciju daljeg rasta u svim starosnim

kategorijama, pogotovu u dečijoj populaciji. Uprkos razvoju farmakoterapije broj obolelih se

svake godine povećava za 5-10%. Imajući u vidu ove podatke i predviđanja ne čudi da se zbog

svoje velike učestalosti alergije nazivaju epidemijom 21. veka. U najčešće alergijske bolesti

spadaju: alergijski rinitis (alergijska kijavica), alergijska bronhijalna astma i atopijski

dermatitis, koje se vrlo često javljaju udruženo tako da 30% osoba sa alergijskim rinitisom oboli

od astme, dok 75% obolelih od astme ima alergijski rinitis. Pored toga, osobe koje pate od alergija

sklonije su prehladama zbog već postojeće upale disajnih puteva i oslabljenog imuniteta.

Alergija je posledica poremećaja funkcije imunološkog sistema do koje dolazi kada

organizam inače neškodljivu materiju iz prirodnog okruženja prepozna kao štetni agens.

Alergijska reakcija se ne manifestuje tokom prvog kontakta sa antigenom (alergenom), već nakon

svakog narednog. Za pojavu alergijske reakcije potrebno je istovremeno delovanje nekoliko

faktora, među kojima se najpre navode genetska predispozicija (atopijska konstitucija) i slabljenje

imuniteta. Ipak, dokazano je da najveći uticaj imaju spoljni faktori, pogotovu nečistoće iz vazduha

(aerozagađenje).

Alergijska oboljenja su prisutna tokom cele godine, ali su mnogo češća u proleće i jesen,

tokom cvetanja (polenacije) biljaka. Sezonski alergijski rinitis izazivaju alergeni iz spoljašnjeg

(vankućnog) okruženja u koje spadaju polen drveća, trava i korova. Polen se danas svrstava u

vodeće aerozagađivače, zbog čega se prati rasprostranjenost i koncentracija alergogenih biljaka

u vazduhu. U sezoni cvetanja prvo se pojavljuje polen drveća (lešnik, jova, breza, jasen, lipa,

četinari) i to u rano proleće, krajem februara do sredine maja. Polen trava (jaževica, livadarka,

pšenica, raž) se pojavljuje u kasno proleće i leto, početkom maja sve do sredine jula. Najznačajniju

grupu polena čini polen korova (ambrozija, crni pelin, bokvica, kiselica), koja je odgovorna za

simptome sezonskog rinitisa i/ili astme u kasno leto i jesen, u periodu od avgusta i septembra sve

do kraja novembra. Osoba može biti osetljiva na samo jednu grupu polena, ali neretko i na dve ili

čak sve tri kada je trajanje simptoma dugotrajno. Na alergijsku prirodu bolesti upućuje:

višegodišnja sezonska pravilnost u nastanku tegoba ili celogodišnja pojava simptoma sa

povremenim pogoršanjima; tegobe su dugotrajne, mada mogu biti varijabilnog karaktera u

zavisnosti od aktuelnih vremenskih uslova; svrab nosa i očiju; učestalo kijanje koje se ponavlja

nekoliko puta za redom; sekret iz nosa je obilan, vodenast i proziran.

Klinička manifestacija i trajanje alergijskih bolesti zavise od vrste i količine alergena

odgovornih za njihov nastanak, dok okidači mogu biti neka druga oboljenja, fizički napor, stres,

izlaganje hladnom, vlažnom vazduhu i duvanskom dimu.

Uobičajene alergijske reakcije spadaju u ranu preosetljivost tip I (anafilaksa), koje nastaju posle

kontakta već senzibilisane jedinke sa odgovarajućim antigenom. Antigeni koji podstiču neku od

ovih reakcija nazivaju se alergenima. Kada je osetljiva osoba izložena određenom alergenu,

organizam počinje da proizvodi veliku količinu tzv. anafilaktičnih antitela - imunoglobulina

klase E (IgE) koja senzibilišu organizam. Molekuli IgE su specifični za svaki alergen i nakon

njihovog stvaranja dolazi do vezivanja za ćelije mastocite i bazofilne granulocite. Ponovno

unošenje antigena u senzibilisan organizam praćeno je anafilaktičnom reakcijom, koja počinje

vezivanjem alergena za IgE na površini mastocita i bazofilnih granulocita što dalje predstavlja

signal za oslobađanje biološki aktivnih molekula tzv. medijatora anafilakse, pre svega histamina,

čiji efekat delovanja na različite delove organizma izaziva simptome alergijske reakcije.

Ako se alergija blagovremeno dijagnostikuje i adekvatno leči, značajno se smanjuje rizik razvoja

ozbiljnijih komplikacija. Za postavljanje dijagnoze alergija pored kliničkog pregleda sa

uzimanjem detaljne lične i porodične anamneze uobičajeno se sprovodi kožno testiranje, najčešće

test ubodom lancetom (prick) na unutrašnjoj strani podlaktice čime se testira osetljivost na

standardne alergene.

→ Osnovna laboratorijska dijagnostika alergija bazira na određivanju koncentracije ukupnog

imunoglobulina E (IgE) i specifičnih IgE na određene alergene pojedinačno ili u okviru tzv.

panela. Zbog značaja koji IgE ima u mehanizmu alergijskih reakcija, povišene koncentracije IgE

u krvi se javljaju kod alergijskih oboljenja. Međutim, do 50% pacijenata sa alergijskim rinitisom

ima normalne vrednosti ukupnog IgE, dok 20% ljudi ima povišene vrednosti IgE, a da uopšte nema

alergijsku bolest. Takođe, iako većina dece sa atopijom ima povećane vrednosti ukupnog IgE,

vrednosti unutar referentnih intervala moraju se oprezno tumačiti zbog starosnih i sezonskih

varijacija. Povećana koncentracija specifičnih IgE ukazuje da je osoba senzibilisana na određeni

alergen što još uvek ne mora značiti i dijagnozu alergijske bolesti i obratno, negativan nalaz nužno

ne isključuje alergijsku bolest, posebno kad je bolest u začetku.

→ Iako u alergijskim reakcijama učestvuje više tipova ćelija, u praksi se najčešće na hematološkim

brojačima određuje broj eozinofilnih granulocita u krvi i mikroskopski broj eozinofilnih

granulocita u nosnom sekretu. Povećan broj eozinofilnih leukocita (eozinofilija) obično

karakteriše hroničnu alergijsku upalnu reakciju zbog čega se u dijagnostici alergijskih bolesti

često određuje njihov broj. Činjenica da je eozinofilija izraženija u vreme izloženosti uzročnom

alergenu i da korelira sa težinom alergijske upale omogućava ne samo dijagnostiku, nego i

praćenje bolesnika.

→ Eozinofilni katjonski protein (eosinophilic cationic protein, ECP) se oslobađa iz eozinofilnih

granulocita tokom njihove degranulacije u tkivima. Povećana koncentracija ECP, kao i broj

eozinofilnih granulocita, ukazuje na akutnu izloženost alergenu zbog čega se određivanje ECP

primenjuje za procenu inteziteta alergijske reakcije. Kod pacijenata koji primaju antiinflamatornu

terapiju određivanje ECP može koristiti za praćenje stadijuma alergijske upale.

Talija Lab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com