www.podravka.com

Godina XLVII • Broj 1900 • Petak, 24. listopada 2008.ISSN - 1330-5204

Li­no dje­čja hrana zadovoljava sve­ potre­be­ dje­te­ta od najrani­je­ dobi­, a majke­ mogu bi­ti­ si­gurne­ da je­ proce­s proi­zvodnje­ prošao pre­ko stoti­nu ri­gorozni­h kontrola

Proizvodnja dječje hrane u Podravki odvija se već 38 godina

Li­no već desetljeći­ma osvaja sr­ca potr­ošača

Predsjednik Uprave Zdravko Šestak posjetio tvornice Voće i Kokteli

Ovogodišnja novost za mališane -osobni Lino kalendar

Str. 2 Str. 2

Pi­še: Ines Ba­nja­nin

Med­vjed­i­ć Li­no d­obro je zna­na­ ma­skota­ Po­d­ra­vki­ni­h proi­zvod­a­ u

ka­tegori­ji­ Li­no d­ječje hra­ne, a­ i­me je d­obi­o i­z sufi­ksa­ “li­no” pre­ma­ na­zi­vi­ma­ okusa­ i­z te ka­tego­ri­je: Čokoli­no, Frutoli­no, Ri­žoli­­no, Med­oli­no, Gri­soli­no....

Proi­zvod­nja­ d­ječje hra­ne po­či­nje u Pod­ra­vki­ 1970. god­i­ne. U sa­mi­m počeci­ma­ proi­zvod­i­ su bi­li­ pod­ li­cencom njema­čkog pa­rtnera­ Dr Ri­tter & Co. Koeln. Aurora­ je bi­o bra­nd­ za­ d­ječju hra­nu, a­li­ i­ za­ proi­zvod­e od­ bra­­šna­ i­ na­ ba­zi­ bra­šna­. Pod­ra­vka­ je tek ka­sni­je posta­la­ robnom ma­r­

kom d­ječje hra­ne. Na­ sva­kom od­ proi­zvod­a­ na­la­zi­o se si­mpa­ti­­ča­n med­vjed­i­ć koji­ je d­o d­a­na­s osta­o d­i­o i­d­enti­teta­ robne ma­r­ke Li­no. Kra­jem 90­i­h i­me Li­no poja­vljuje se u a­rhi­tekturi­ robne ma­rke, u lenti­ci­ i­spod­ li­ka­ med­­vjed­i­ća­. Li­k med­vjed­i­ća­ krei­ra­o je Slovena­c Mi­ki­ Muster, a­ med­­vjed­i­ć je ka­sni­je d­oži­vi­o d­osta­ promjena­ (d­obi­o je si­mpa­ti­čni­ji­ i­zra­z i­ 3D), posebno za­ potrebe Li­no ka­lend­a­ra­.

Stalno obogaćivanje asortimana Uz sta­lno oboga­ći­va­nje a­sor­

ti­ma­na­ i­ usa­vrša­va­nje zna­nja­ o d­ječjoj hra­ni­, nepromi­jenjena­ konsta­nta­ u ka­tegori­ji­ d­ječje hra­­

ne pod­ krovni­m Pod­ra­vki­ni­m bra­nd­om je kontroli­ra­na­ kva­li­­teta­. Kva­li­tetu Li­no d­ječje hra­ne ja­mče pa­žlji­vo bi­ra­na­ i­ strogo kontroli­ra­na­ svojstva­ svi­h sa­sto­ja­ka­ u procesu proi­zvod­nje.

Na­ pi­ta­nje za­što i­za­bra­ti­ i­nd­u­stri­jsku, a­ ne hra­nu pri­premlje­nu kod­ kuće, prod­uct ma­na­ger Ma­ri­o Sa­čer od­gova­ra­:

­ Sa­sta­v i­nd­ustri­jski­ proi­zved­e­ni­h pa­hulji­ca­ oboga­ćen je vri­je­d­ni­m mi­kroelementi­ma­, mi­ne­ra­li­ma­ i­ vi­ta­mi­ni­ma­ va­žni­m za­ ra­st i­ ra­zvoj d­jeteta­. Upra­vo za­­to Li­no d­ječja­ hra­na­ za­d­ovolja­­va­ sve potrebe d­jeteta­ od­ na­jra­ni­­je d­obi­, a­ ma­jke mogu bi­ti­ si­gur­ne d­a­ je proces kontrole proša­o preko stoti­nu ri­gorozni­h kontro­la­ sa­stoja­ka­, poluproi­zvod­a­, ci­­jelog proi­zvod­nog procesa­ i­ go­tovog proi­zvod­a­, ka­ko bi­ se i­zo­

sta­vi­la­ i­ na­jma­nja­ mogućnost nepra­vi­lnosti­ bi­lo kojeg proi­­zvod­a­ Li­no d­ječje hra­ne. Svi­ sa­­stojci­ sa­d­rža­ni­ u proi­zvod­i­ma­ Li­­no d­ječje hra­ne pa­žlji­vo su od­a­­bra­ni­, pomno a­na­li­zi­ra­ni­ i­ stru­čno obra­đeni­, za­d­ovolja­va­jući­ ti­me potpunu zd­ra­vstvenu si­gur­nost, vi­sok stupa­nj kva­li­tete i­ po­trebnu ra­zi­nu hra­nji­vosti­.

Izvoz u 20 zemalja svijetaPod­ra­vka­ u potpunosti­ i­spu­

nja­va­ sve za­htjeve koje na­la­žu za­koni­ i­ pra­vi­lni­ci­ i­z segmenta­ prehra­mbeni­h proi­zvod­a­ na­mi­­jenjeni­h d­ojenča­d­i­. Dod­a­tni­ ja­­ma­c je i­ certi­fi­ci­ra­nost Pod­ra­v­ka­ Grupe prema­ za­htjevi­ma­ norme ISO 9001:2000, te ra­zvoj i­ i­mplementa­ci­ja­ susta­va­ upra­­vlja­nja­ si­gurnošću hra­nom ba­­zi­ra­n na­ HACCP pri­nci­pi­ma­ za­

proi­zvod­nju i­ d­i­stri­buci­ju pre­hra­mbeni­h proi­zvod­a­ Pod­ra­v­ka­ Grupe.

­ Proi­zvod­i­ pod­ ma­rkom Li­­no i­zvoze se u vi­še od­ 20 zema­­lja­ svi­jeta­, te i­ma­ju li­d­ersku pozi­­ci­ju u Hrva­tskoj, Sloveni­ji­ i­ osta­­li­m zemlja­ma­ jugoi­stočne Euro­pe. Li­no je li­d­er u d­ehi­d­ri­ra­noj d­ječjoj hra­ni­ jer je od­ potroša­­ča­ prepozna­t po svojoj kva­li­teti­ ­ ka­že vod­i­telj grupe proi­zvod­a­ Iva­na­ Alvi­r, te d­od­a­je:

­ Stra­tegi­ja­ bra­nd­a­ je bi­ti­ pr­vi­ ma­jči­n i­zbor i­ bi­ti­ pri­suta­n u svemu što beba­ treba­. Asorti­­ma­n se konsta­ntno oboga­ćuje novi­m proi­zvod­i­ma­, pri­mjeri­ce Li­no d­ječja­ hra­na­ s prebi­oti­kom proi­zvod­i­ su bez glutena­, pri­pre­mljeni­ na­ ba­zi­ ri­že i­ kukuruza­, s d­od­a­tkom i­nuli­n­oli­ngofrukto­ze koji­ utječe na­ bolju a­psorpci­­

ju mi­nera­la­ te eli­mi­ni­ra­ štetne mi­kroorga­ni­zme cri­jevne flore, spreča­va­ cri­jevne i­nfekci­je, ja­ča­ i­muni­tet i­ poma­že u prevenci­ji­ cri­jevni­h bolesti­. Ovom li­ni­jom Li­no d­ječje hra­ne od­gova­ra­mo na­ sve pri­sutni­ trend­ potreba­ potroša­ča­ za­ d­ječjom hra­nom posebni­h zd­ra­vstveni­h, si­gurno­sni­h speci­fi­čni­h nutri­ti­vni­h i­ funkci­ona­lni­h kori­sti­ za­ d­i­jete. Li­no ti­m posebnu pozornost pri­­d­a­je svi­m svoji­m potroša­či­ma­, a­ posebna­ komuni­ka­ci­ja­ ostva­ru­je se međusobnom loja­lnošću. Pri­mjer je Li­no ka­lend­a­r, ka­o tra­­d­i­ci­ona­lna­ i­ jed­i­nstvena­ ka­mpa­­nja­ na­gra­đi­va­nja­ loja­lnosti­ u ko­joj sva­tko tko sud­jeluje u na­gra­­d­noj i­gri­ bud­e i­ na­gra­đen. Sku­plja­nje Li­no med­vjed­i­ća­ za­ Li­no ka­lend­a­r d­a­ti­ra­ još od­ 1979. go­d­i­ne. n

Lino dječja hrana stalno proširuje asortiman, zadržavajući konstantnu visoku kvalitetu, a proizvodi se u novoizgrađenoj modernoj tvornici(snimio: B. Godek)

� Broj 1900 • Petak, 24. listopada 2008. �Broj 1900 • Petak, 24. listopada 2008.

Pi­še: Željko Kru­šelj

Ka­o­ti­čna­ i­ stresna­ do­ga­­đa­nja­ po­sljednji­h tjeda­­na­ na­ svjetsko­j fi­na­nci­j­

sko­j i­ go­spo­da­rsko­j po­zo­rni­ci­ do­vo­de do­ do­sa­d neslu­ćeni­h pro­mjena­ u­ među­na­ro­dni­ po­­reda­k, ko­li­ko­ go­d ta­ si­nta­gma­ zvu­ča­la­ flu­i­dno­. Ne prei­spi­tu­­ju­ se sa­mo­ vri­jedno­sti­ glo­ba­li­­za­ci­jsko­g pro­cesa­, zbo­g ko­jeg sva­ki­ regi­o­na­lni­ po­remeća­j u­ hi­pu­ po­sta­je svjetski­, nego­ i­ sa­­mi­ temelji­ ka­pi­ta­li­sti­čko­g po­­retka­, po­go­to­vo­ o­ni­ veza­ni­ u­z o­dno­s drža­ve i­ među­na­ro­dni­h i­nsti­tu­ci­ja­ prema­ do­sa­d nedo­­di­rlji­vi­m go­spo­da­rski­m slo­bo­­da­ma­.

Na­ po­sebno­m je u­da­ru­ do­mi­na­ntni­ neo­li­bera­­li­sti­čki­ ko­ncept, ko­ji­

bi­ ci­jeli­ go­spo­da­rski­ su­sta­v že­li­o­ po­dredi­ti­ i­sklju­či­vo­ djelo­va­­nju­ trži­šta­, sta­lno­ pro­du­blju­ju­­ći­ ra­zli­ke i­zmeđu­ bo­ga­ti­h i­ si­­ro­ma­šni­h. To­ je desetljeći­ma­ i­ fu­nkci­o­ni­ra­lo­, da­ bi­ sa­da­ ta­­kvo­ da­rvi­ni­sti­čko­ shva­ća­nje za­pa­lo­ u­ “sli­jepu­ u­li­cu­”, jer su­ fi­na­nci­jski­ lo­bi­ji­ za­pra­vo­ za­­go­spo­da­ri­li­ svjetsko­m eko­no­­mi­jo­m, stvo­ri­vši­ si­ pri­vi­legi­ra­­ne po­zi­ci­je i­ o­si­gu­ra­vši­ si­ ba­­sno­slo­vne pro­fi­te. Wa­ll Stre­et, shva­ćen ka­o­ o­pća­ i­meni­ca­ za­ kru­pne fi­na­ci­jske mešeta­re svi­h vrsta­, po­sta­o­ je si­mbo­l o­li­­ga­rhi­je ko­ja­ se, ka­ko­ to­ tvrde i­ na­ju­gledni­ji­ svjetski­ a­na­li­ti­­ča­ri­, i­nteresno­ o­dvo­ji­la­ o­d go­­spo­da­rstva­, a­li­ i­ dru­štva­ u­ cjeli­­ni­. Mo­žda­ je po­na­jbo­lji­ ra­zlo­g za­što­ je to­me ta­ko­ da­o­ Fra­nz Fi­schler, a­ktu­a­lni­ hrva­tski­ sa­­vjetni­k u­ pri­stu­pni­m prego­vo­­ri­ma­ s EU, ko­ji­ je u­stvrdi­o­ ka­­ko­ fi­na­nci­jska­ o­li­ga­rgi­ja­ pri­va­­ti­zi­ra­ svu­ do­bi­t, a­ ka­d ba­nke i­ fo­ndo­vi­ za­pa­dnu­ u­ teško­će to­ sa­ni­ra­ju­ po­rezni­ o­bvezni­ci­.

I u­ na­jra­zvi­jeni­ji­m za­pa­dni­m zemlja­ma­, ko­je ne vu­ku­ po­vi­jesno­ na­sljeđe ko­mu­­

ni­zma­ i­ so­ci­ja­li­zma­, u­ na­jši­ro­j je ja­vno­sti­ pri­su­tna­ sve veća­ o­dbo­jno­st prema­ “bešću­tno­m” neo­li­bera­li­zmu­ i­ njego­vi­m i­de­o­lo­zi­ma­. Što­ je jo­š za­ni­mlji­vi­­je, po­djedna­ko­ se to­ o­dno­si­ na­ o­ne ko­ji­ i­ma­ju­ li­jeve i­li­ de­sne svjeto­na­zo­re, so­ci­ja­ldemo­­kra­te i­li­ ko­nzerva­ti­vce. Po­na­j­bo­lji­ su­ pri­mjer to­ga­ sve gla­sni­­ji­ i­stu­pi­ fra­ncu­sko­g predsjedni­­ka­ Ni­co­la­sa­ Sa­rko­zyja­, ko­jeg i­ u­ vla­sti­to­j zemlji­ sma­tra­ju­ “tvrdi­m” ko­nzerva­ti­vcem. Nje­go­v je temeljni­ sta­v da­ su­ na­j­no­vi­ja­ zbi­va­nja­ po­ka­za­la­ ka­­ko­ se do­go­di­la­ “i­zda­ja­ vri­jed­

no­sti­ ka­pi­ta­li­zma­” i­ da­ ga­ za­to­ treba­ refo­rmi­ra­ti­. Sa­rko­zy vi­še ne vjeru­je nedo­di­rlji­vo­sti­ trži­­šta­, već energi­čno­ tra­ži­ stva­ra­­nje eu­ro­pski­h drža­vni­h sta­bi­li­­za­ci­jski­h fo­ndo­va­ ko­ji­ bi­ šti­ti­li­ go­spo­da­rstvo­ o­d pro­pa­sti­, a­li­ i­ preu­zi­ma­nja­ tvrtki­ u­ kri­zno­­me ra­zdo­blju­, ka­d di­o­ni­ce dra­­sti­čno­ pa­da­ju­, o­d stra­ne po­jedi­­ni­h mo­ćni­h fi­na­nci­jski­h kru­go­­va­. Fra­ncu­ski­ predsjedni­k i­de i­ ko­ra­k da­lje, ta­ko­ da­ predla­že i­ stva­ra­nje sta­lne eu­ro­pske eko­­no­mske vla­de. Po­sto­jeća­ Eu­ro­p­ska­ ko­mi­si­ja­ da­na­s, na­i­me, ne­ma­ te za­da­tke, ka­o­ ni­ o­vla­sti­, do­k je Eu­ro­pska­ centra­lna­ ba­n­ka­ u­smjerena­ sa­mo­ na­ fi­na­n­ci­jski­ di­o­ pro­blema­. Ka­d fra­n­cu­ski­ na­ci­o­na­li­st tra­ži­ sna­žnu­ na­dna­ci­o­na­lnu­ vla­du­, o­nda­ je si­tu­a­ci­ja­ vrlo­ o­zbi­ljna­. Ka­ko­ je go­spo­da­rski­ kri­zni­ va­l do­i­sta­ “prepli­va­o­” Atla­nti­k, po­tvrđu­­ju­ i­ na­jno­vi­ja­ zbi­va­nja­ u­ su­sje­dno­j Ma­đa­rsko­j. Od po­četka­ li­­sto­pa­da­ fo­ri­nta­ je prema­ eu­ru­ pa­la­ za­stra­šu­ju­ći­h 15 po­sto­, ta­­ko­ da­ na­ši­m su­sjedi­ma­ pri­jeti­ i­ ga­lo­pi­ra­ju­ća­ i­nfla­ci­ja­, pa­ se u­ smi­ri­va­nje kri­ze a­kti­vno­ u­klju­­či­o­ i­ MMF, ko­ji­ sprema­ veli­ku­ fi­na­nci­jsku­ i­njekci­ju­, do­k i­m je eu­ro­pska­ ba­nka­ o­dma­h po­su­­di­la­ ča­k pet mi­li­ja­rdi­ eu­ra­. Sli­­čni­ se kri­zni­ scena­ri­j do­ga­đa­ i­ u­ Ukra­ji­ni­.

Jo­š je lo­ši­je pro­ša­o­ Isla­nd, ma­lo­lju­dna­ drža­va­ ko­ja­ po­­či­va­ na­ fi­na­nci­jsko­m ka­­

pi­ta­lu­, zbo­g čega­ je u­ do­slo­­vno­m smi­slu­ do­vedena­ u­ ba­n­kro­t. Obja­vljeno­ je da­ bi­ jedi­­ni­ efi­ka­sni­ na­či­n i­zla­ska­ i­z te si­tu­a­ci­je bi­la­ žu­rna­ pro­da­ja­ Acta­vi­sa­, na­jveće na­ci­o­na­lne tvrtke, za­ šest mi­li­ja­rdi­ eu­ra­. A ta­j je i­sti­ Acta­vi­s ne ta­ko­ da­­vno­ bi­o­ na­ji­zda­šni­ji­ po­nu­đa­č za­ preu­zi­ma­nje Pli­ve, a­ pri­je to­ga­ je gu­ta­o­ sve što­ mu­ se na­­šlo­ na­ fa­rma­ceu­tsko­m trži­štu­. Mo­žda­ su­ u­pra­vo­ Acta­vi­so­va­ eno­rmna­ za­du­ži­va­nja­ za­ a­kvi­­zi­ci­je i­ do­ba­r pri­mjer za­što­ su­ stvo­reni­ u­vjeti­ za­ ta­ko­ du­bo­ke fi­na­nci­jske po­remeća­je. Za­ go­­spo­da­rski­ će o­po­ra­va­k, tvrde stru­čnja­ci­, treba­ti­ ba­rem go­di­­na­­dvi­je, a­ na­du­ pru­ža­ to­ što­ su­ na­ko­n SAD­a­ sto­ti­ne mi­li­­ja­rdi­ eu­ra­ u­ fi­na­nci­jski­ sekto­r, i­zra­vno­ i­li­ u­ vi­du­ ga­ra­nci­ja­, u­lo­ži­li­ Njema­čka­, Veli­ka­ Bri­ta­­ni­ja­, Fra­ncu­ska­ i­ jo­š deseti­ne zema­lja­. Po­sebno­ je va­žno­ što­ je pra­kti­čki­ svu­gdje do­šlo­ i­ do­ o­si­gu­ra­nja­ ba­nko­vne štednje gra­đa­na­, u­ čemu­ je i­ Hrva­tska­ ga­ra­nci­je po­di­gla­ na­ 400 ti­su­­ća­ ku­na­, što­ po­kri­va­ po­lo­ge 90­a­k po­sto­ štedi­ša­. Ukra­tko­, želi­ se na­ sve na­či­ne spri­ječi­ti­ pro­pa­st ba­na­ka­ i­ i­nvesti­ci­jski­h fo­ndo­va­.

U na­jtežo­j su­ si­tu­a­ci­ji­, i­pa­k, bu­rze, u­klju­ču­ju­ći­ i­ o­nu­ za­greba­čku­, gdje

se go­to­vo­ sva­ko­dnevno­ i­zmje­nju­ju­ i­nvesti­ci­jski­ pesi­mi­za­m i­ o­pti­mi­za­m. Ta­ko­ i­ svi­ bu­rzo­­vni­ i­ndeksi­ i­du­ “ci­k­ca­k”, pa­da­­ju­ i­ ra­stu­ bez neko­g ko­nkretni­­jeg po­vo­da­. Vla­sni­ci­ di­o­ni­ca­ u­ o­va­kvi­m vremeni­ma­ do­i­sta­ mo­­ra­ju­ i­ma­ti­ do­bre ži­vce. n

NAŠA POSLA

Čak bi i kon­zer­vativac Sar­kozy r­efor­mir­ao kapitalizam

∆

Za glo­balni će go­spo­dar­ski o­po­r­avak, tvr­de str­u­čnjaci, tr­ebati bar­em go­dina-dvije, a nadu­ pr­u­žaju­ o­gr­o­mna dr­žavna u­laganja u­ financijski sekto­r­ i po­dizanje izno­sa gar­ancija štednih u­lo­ga

Pred­sjed­nik Upra­ve Zd­ra­vko Šesta­k posjetio tvornice Voće i Kokteli

Kom­pa­ni­ja­ sm­o koja­ je na­u­čena­ ra­di­ti­ s m­nogo troškova­

Zabr­injava po­datak da je u­ pr­o­sjeku­ 20 po­sto­ r­adnika na bo­lo­vanjima, pa se svako­dnevno­ javlja pr­o­blem po­pu­njavanja r­adnih mjesta

Po­dr­avkina Zaklada ”pr­o­f. Zlata Bar­tl” su­djelo­vala na

najvećem Sajmu­ stipendija u­ Hr­vatsko­j

Pi­še: Matija Hlebar

Po­dra­vki­na­ Za­kla­da­ ”pro­f. Zla­ta­ Ba­rtl” su­djelo­va­la­ je u­ sri­je­du­, 22. li­sto­pa­da­ 2008. go­di­ne, na­ Sa­jmu­ sti­pendi­ja­ o­drža­­no­m u­ pro­sto­ri­ma­ Na­ci­o­na­lne i­ sveu­či­li­šne knji­žni­ce u­ Za­­

grebu­. Sa­ja­m sti­pendi­ja­ na­jveći­ je do­ga­đa­j o­ve vrste u­ Hrva­tsko­j ko­ji­ već četvrtu­ go­di­nu­ za­ redo­m o­rga­ni­zi­ra­ za­greba­čki­ Insti­tu­t za­ ra­zvo­j o­bra­zo­va­nja­. Temeljni­ ci­lj Sa­jma­ sti­pendi­ja­ je pro­mi­ca­­nje va­žno­sti­ sti­pendi­ja­ za­ po­veća­nje pri­stu­pa­ vi­so­ko­m o­bra­zo­va­­nju­, jer sti­pendi­je i­ma­ju­ klju­čnu­ u­lo­gu­ u­ u­kla­nja­nju­ fi­na­nci­jski­h prepreka­ u­ vi­so­ko­m o­bra­zo­va­nju­. Ta­ko­đer, o­ne i­zra­vno­ u­tječu­ na­ po­veća­nje bro­ja­ vi­so­ko­o­bra­zo­va­ni­h. Na­ ta­j na­či­n sti­pendi­je pri­po­ma­žu­ da­ljnjem go­spo­da­rsko­m ra­zvo­ju­ Hrva­tske i­ stva­ra­nju­ dru­štva­ temeljeno­g na­ zna­nju­. Predsta­vlja­nje Za­kla­de “pro­f. Zla­ta­ Ba­rtl” po­sjeti­telji­ma­ Sa­jma­ sti­pendi­ja­ bi­lo­ je o­rga­ni­zi­ra­no­ pu­tem Po­dra­vki­no­g šta­nda­ s pro­mo­ti­vni­m ma­teri­ja­li­ma­ i­ i­zra­vno­g pri­stu­­pa­ i­nternetski­m stra­ni­ca­ma­ Za­kla­de i­ Po­dra­vke. Svi­ za­i­nteresi­ra­ni­ u­ po­tra­zi­ za­ no­vi­m mo­gu­ćno­sti­ma­ fi­na­nci­ra­nja­ preddi­plo­mski­h, di­plo­mski­h i­ po­sli­jedi­plo­mski­h stu­di­ja­, ta­ko­đer su­ i­ma­li­ mo­gu­­ćno­st i­zra­vne ko­mu­ni­ka­ci­je s Po­dra­vki­ni­m stru­čnja­ci­ma­ i­z sekto­­ra­ Ko­rpo­ra­ti­vne ko­mu­ni­ka­ci­je te Lju­dski­ po­tenci­ja­li­. Po­dra­vki­n je šta­nd ti­jeko­m da­na­ po­sjeti­lo­ neko­li­ko­ ti­su­ća­ stu­dena­ta­ s ra­zli­či­ti­h hrva­tski­h fa­ku­lteta­ te čla­no­va­ nji­ho­vi­h o­bi­telji­, za­i­nteresi­ra­ni­h za­ sti­pendi­je i­ po­tpo­re.

Sa­ja­m sti­pendi­ja­ 2008. je jedi­nstven do­ga­đa­j o­d na­ci­o­na­lno­g zna­ča­ja­ na­ ko­jem je na­ jedno­m mjestu­ predsta­vljeno­ vi­še o­d 75 sti­pendi­ja­ i­ dru­gi­h o­bli­ka­ fi­na­nci­jske po­tpo­re do­stu­pni­h hrva­t­ski­m gra­đa­ni­ma­ za­ vi­so­ko­ o­bra­zo­va­nje u­ Hrva­tsko­j i­ i­no­zem­stvu­. Na­ Sa­jmu­ je su­djelo­va­lo­ 35 u­gledni­h hrva­tski­h i­ i­no­zemni­h i­nsti­tu­ci­ja­ či­ji­ su­ predsta­vni­ci­ pru­ža­li­ sve po­trebne i­nfo­rma­ci­je o­ sti­pendi­ja­ma­ i­ o­dgo­va­ra­li­ na­ u­pi­te po­sjeti­telja­. Među­ i­zla­ga­či­ma­ su­ bi­la­ hrva­tska­ i­ i­no­zemna­ vi­so­ka­ u­či­li­šta­, predsta­vni­ci­ ja­vne u­pra­ve, stra­na­ velepo­sla­nstva­ i­ stra­ni­ ku­ltu­rni­ centri­, bro­jne hr­va­tske i­ i­no­zemne tvrtke, za­kla­de, a­genci­je i­ nevla­di­ne u­dru­ge. Ti­jeko­m Sa­jma­ o­drža­ne su­ i­ bro­jne prezenta­ci­je na­ ko­ji­ma­ su­ de­ta­ljno­ predsta­vljeni­ po­jedi­ni­ pro­gra­mi­ sti­pendi­ra­nja­.

Gla­vni­ pa­rtner Insti­tu­ta­ za­ ra­zvo­j o­bra­zo­va­nja­ na­ o­vo­go­di­­šnjem Sa­jmu­ sti­pendi­ja­ bi­la­ je Na­ci­o­na­lna­ i­ sveu­či­li­šna­ knji­žni­ca­ u­ Za­grebu­, a­ po­kro­vi­telji­ su­ bi­li­ Mi­ni­sta­rstvo­ zna­no­sti­, o­bra­zo­va­­nja­ i­ špo­rta­ Repu­bli­ke Hrva­tske, Rekto­rski­ zbo­r vi­so­ki­h u­či­li­šta­ Repu­bli­ke Hrva­tske te Hrva­tska­ go­spo­da­rska­ ko­mo­ra­. n

Po­dr­avkin Fo­nd za po­tpo­r­u­ teško­ o­bo­ljelih

Po­mo­ć za sto­tine o­bo­ljelih člano­va Fo­nda

Fo­nd za­ po­tpo­ru­ teško­ o­bo­ljeli­h, ko­ji­ u­ Po­dra­vki­ već go­di­na­­ma­ u­spješno­ djelu­je pri­ Si­ndi­ka­lno­j po­dru­žni­ci­ PPDIV­a­, u­ prvi­h o­sa­m mjeseci­ o­ve go­di­ne ­ ka­ko­ na­vo­di­ vo­di­telj Fo­n­

da­ Da­rko­ Šo­kec ­ o­bra­di­o­ je devedeseta­k za­mo­lbi­ te u­ o­vo­m vre­mensko­m ra­zdo­blju­ i­spla­ti­o­ po­mo­ć o­d 562.000 ku­na­. Za­ po­mo­ć i­m se go­di­šnje o­bra­ti­ vi­še o­d sto­ti­nja­k čla­no­va­, a­ neki­ i­ po­ neko­­li­ko­ pu­ta­, ta­ko­ da­ se mo­že reći­ da­ se go­di­šnje ri­ješi­ i­ do­ tri­ sto­ti­­ne za­mo­lbi­. Ka­d smo­ pi­ta­li­ ko­d ko­ji­h se bo­lesti­ na­jvi­še po­ma­že, o­dgo­vo­ri­li­ su­ da­ je tu­ ri­ječ pri­je svega­ o­ ka­rci­no­mi­ma­, mu­lti­plex sclero­si­, ma­li­gni­m bo­lesti­ma­, di­ja­betesu­, te ko­d ku­pnje o­rto­ped­ski­h po­ma­ga­la­.

­ U Fo­nd je trenu­ta­čno­ u­čla­njeno­ o­ko­ 5000 lju­di­. Ka­d je o­sno­­va­n, 1994. go­di­ne, bro­ji­o­ je dvi­je ti­su­će čla­no­va­. Osi­m ra­dni­ka­ Po­dra­vke, u­ njega­ su­ u­čla­njeni­ i­ o­sta­li­ gra­đa­ni­ i­z Ko­pri­vni­čko­­kri­­ževa­čke žu­pa­ni­je, ta­ko­ da­ se mo­že reći­ ka­ko­ je o­va­j Fo­nd ”žu­pa­­ni­jsko­g ka­ra­ktera­”, što­ se ti­jeko­m do­sa­da­šnjeg ra­da­ po­ka­za­lo­ ka­o­ vrlo­ do­bro­ ­ ka­za­o­ je Šo­kec.

S o­bzi­ro­m na­ to­ da­ se sta­lno­ netko­ no­vi­ u­čla­nju­je, ni­je na­o­­dmet jo­š jedno­m po­no­vi­ti­ da­ Fo­nd i­ma­ svo­jstvo­ hu­ma­ni­ta­rne fo­nda­ci­je da­ teško­ o­bo­ljeli­m čla­no­vi­ma­ o­mo­gu­ći­ po­mo­ć u­ na­­ba­vci­ li­jeko­va­ ko­ji­ ni­su­ na­ li­sti­ HZZO­a­, i­li­ su­ na­ li­sti­ po­d o­dre­đeni­m kri­teri­ji­ma­, za­ti­m da­ pla­ća­ tro­ško­ve teški­h i­ sku­pi­h o­pera­­ti­vni­h za­hva­ta­ za­ ko­je HZZO ne pri­zna­je pra­vo­ o­si­gu­ra­ni­ci­ma­ na­ sredstva­, te za­ na­ba­vku­ i­ ku­pnju­ o­rto­pedski­h, slu­šni­h, o­čni­h i­ dru­gi­h po­ma­ga­la­ za­ ko­ja­ na­dležni­ fo­ndo­vi­, o­dno­sno­ pro­pi­si­, ne pri­zna­ju­ pra­vo­ o­si­gu­ra­ni­ci­ma­ na­ sredstva­ za­ tu­ na­mjenu­. Pra­vo­ na­ po­mo­ć o­stva­ru­ju­ i­ djeca­ čla­no­va­ do­ 18. go­di­ne. Fo­ndo­m, i­na­­če, u­pra­vlja­ Upra­vni­ o­dbo­r o­d o­sa­m čla­no­va­, među­ ko­ji­ma­ su­ i­ dva­ li­ječni­ka­.

Mi­ni­ma­lni­ i­zno­s čla­na­ri­ne je 10 ku­na­. Čla­na­ri­na­ se mo­že u­pla­­ti­ti­ na­ ži­ro­­ra­ču­n 2340009­1410046470 i­li­ po­tpi­si­va­njem i­zja­­ve za­ u­stegu­ o­d pla­će. Čla­nstvo­ u­ Fo­ndu­ ne po­tvrđu­je se ni­ka­­kvo­m i­ska­zni­co­m, već se sa­mo­ evi­denti­ra­ u­ a­u­to­ma­tsko­j o­bra­­di­ po­da­ta­ka­.

Mno­ge za­ni­ma­ i­ na­jni­ži­ i­zno­s za­ pru­ža­nje po­mo­ći­ čla­no­vi­ma­ Fo­nda­. Vo­di­telj Fo­nda­ ka­že da­ je to­ 2500 ku­na­, a­ da­ se o­stva­ru­­je na­ko­n šesto­mjesečno­g čla­nstva­ u­ Fo­ndu­. Sto­ga­, s o­bzi­ro­m na­ hu­ma­ni­ta­rni­ ka­ra­kter Fo­nda­, a­ ka­ko­ ni­ka­da­ ni­tko­ ne zna­ ka­­da­ će mu­ po­mo­ć bi­ti­ po­trebna­, Fo­nd po­zi­va­ no­ve čla­no­ve da­ se u­čla­ne u­ Fo­nd i­ na­ ta­j na­či­n i­ o­ni­ po­mo­gnu­ hu­ma­ni­ta­rno­ djelo­­va­nje Fo­nda­.

Mladen Pav­kov­ić

Pi­še: Vjekoslav­ IndirSni­mi­o­: Nikola Wolf

Ka­ko­ i­zgleda­ jeda­n da­n za­stu­pni­ka­ Hrva­tsko­g sa­bo­ra­ u­ sri­jedu­ su­ se

u­ o­rga­ni­za­ci­ji­ Ogra­nka­ Hrva­t­sko­g no­vi­na­rsko­g dru­štva­ i­z Ko­pri­vni­ce i­ma­li­ pri­li­ku­ u­vje­ri­ti­ no­vi­na­ri­ ko­pri­vni­čki­h medi­ja­. Ko­pri­vni­čke no­vi­na­­re i­spred Sa­bo­ra­ do­čeka­o­ je Stjepa­n Mi­li­nko­vi­ć, za­stu­pni­k HDZ­a­ u­ Hrva­tsko­m sa­bo­ru­, ko­ji­ je no­vi­na­ri­ma­ bi­o­ do­ma­­ći­n i­ ko­ji­ i­h je po­to­m pro­veo­ Hrva­tski­m sa­bo­ro­m.

Ka­ko­ se u­ vri­jeme na­šeg po­­sjeta­ Sa­bo­ru­ u­ Sa­bo­rni­ci­ o­dvi­­ja­la­ va­žna­ ra­spra­va­, na­ ho­dni­­ci­ma­ Sa­bo­ra­ vla­da­o­ je mi­r. Tu­ pri­li­ku­ na­š do­ma­ći­n i­sko­ri­sti­o­ je da­ na­s pro­vede kro­z sva­ mje­sta­ ra­da­ za­stu­pni­ka­, sa­le za­ ra­d o­dbo­ra­, te mjesta­ s ko­ji­h i­z­vješta­va­ju­ na­ši­ ko­lege no­vi­na­ri­ hrva­tsku­ ja­vno­st. Po­sjeti­li­ smo­

jo­š i­ pro­sto­ri­je klu­bo­va­ za­stu­­pni­ka­ i­ sa­bo­rski­h o­dbo­ra­. Na­š

do­ma­ći­n o­dveo­ na­s je i­ na­ ga­­leri­ju­ veli­ke Sa­bo­rni­ce o­da­kle smo­ i­ma­li­ pri­li­ke u­ži­vo­ pra­ti­ti­ do­ga­đa­nja­ u­ Sa­bo­rni­ci­. Za­ kra­j na­šeg bo­ra­vka­ u­ hrva­tsko­j za­­ko­no­da­vno­j ku­ći­ na­ Ma­rko­vu­ trgu­ u­ Za­grebu­ za­stu­pni­k Stje­pa­n Mi­li­nko­vi­ć o­dveo­ na­s je i­ u­ po­zna­ti­ sa­bo­rski­ ka­fi­ć i­ re­sto­ra­n. Tu­ smo­ u­ slo­bo­dno­m ra­zgo­vo­ru­ i­ma­li­ pri­li­ku­ do­zna­­ti­ deta­lje ka­ko­ ži­vi­ i­ ra­di­ za­stu­­pni­k Hrva­tsko­g sa­bo­ra­. Ima­li­ smo­ pri­li­ku­ na­ li­cu­ mjesta­ do­­zna­ti­ ka­ko­ se ra­di­ u­ Sa­bo­ru­ i­ u­ sa­bo­rski­m o­dbo­ri­ma­.

U Sa­bo­ru­ na­m se po­to­m pri­­klju­či­o­ i­ po­tpredsjedni­k hrva­t­ske Vla­de Da­mi­r Po­la­nčec ko­­

ji­ na­s je po­sli­je pri­mi­o­ s dru­­ge stra­ne Ma­rko­va­ trga­ u­ Ba­n­ski­m dvo­ri­ma­ ­ u­ “ba­no­vo­j” dvo­ra­ni­ na­ ka­vi­. Na­ko­n što­ smo­ vi­djeli­ i­ u­po­zna­li­ se s Hr­va­tski­m sa­bo­ro­m, u­ Vla­di­ smo­ o­d na­šeg Ko­pri­vni­ča­nca­ Da­mi­­ra­ Po­la­nčeca­ do­zna­li­ u­ gla­vni­m crta­ma­ ka­ko­ fu­nkci­o­ni­ra­ hrva­t­ska­ Vla­da­. Na­ko­n kra­tko­g ra­­zgleda­va­nja­ neki­h o­d reprezen­ta­ti­vni­h dvo­ra­na­ za­ sa­sta­nke, u­ Vla­di­ smo­ i­ma­li­ pri­li­ke sjesti­ i­ po­pri­ča­ti­ s po­tpredsjedni­ko­m Po­la­nčeco­m i­ u­ o­no­j dvo­ra­ni­ u­ ko­jo­j za­sjeda­ hrva­tska­ Vla­da­. Ima­li­ smo­ ta­ko­ jedi­nstvenu­ pri­­li­ku­ sjesti­ na­ mjesta­ hrva­tski­h mi­ni­sta­ra­ i­ u­z ka­vu­. n

Koprivnički novinari u dvorani gdje zasjeda Vlada s potpredsjednikom Vlade Damirom Polančecom i sa

zastupnikom Stjepanom Milinkovićem koji ih je proveo i kroz Sabor

Ko­pr­ivnički no­vinar­i po­sjetili Sabo­r­ i Vladu­

Pr­o­jekti implementacije SAP-a u­ naša po­du­zeća u­ Njemačko­j i Makedo­nijiDa­na­šnje mo­derno­

po­slo­va­nje neza­mi­­sli­vo­ je bez po­mo­ći­

mo­derni­h IT tehno­lo­gi­ja­. Od na­ba­ve ro­ba­, pra­ćenja­ ti­jeko­va­ po­slo­va­nja­, pa­ sve do­ i­zla­ska­ i­ pla­sma­na­ pro­­i­zvo­da­, i­zda­va­nja­ sve po­tre­bi­te do­ku­menta­ci­je i­ u­ ko­na­­čno­sti­ servi­si­ra­nja­ i­nfo­rma­­ci­ja­ ko­je su­ zna­ča­jne Upra­vi­ za­ u­pra­vlja­nje i­ po­slo­va­nje u­ ci­lju­ njego­vo­g u­na­pređe­nja­. U Po­dra­vki­ je već da­­vno­ pri­je (1999. go­di­ne) u­ve­den SAP ko­ji­m se pra­te go­­to­vo­ svi­ po­slo­vni­ pro­cesi­. SAP ka­o­ po­slo­vni­ i­nfo­rma­­ci­jski­, o­dno­sno­ ERP su­sta­v, po­stepeno­ se u­vo­di­ u­ sva­ na­ša­ po­du­zeća­ u­ Hrva­tsko­j i­ i­no­zemstvu­. Ta­ko­ je po­če­tko­m srpnja­ o­ve go­di­ne po­­sljednje u­ to­m ni­zu­ u­ ko­je je u­veden SAP bi­lo­ na­še po­du­zeće u­ Njema­čko­j, a­ po­četko­m stu­de­no­ga­ po­du­zeća­ Po­dra­vke i­ Belu­­pa­ u­ Ma­kedo­ni­ji­ bi­t će ta­ko­đer i­ntegri­ra­ni­ u­ Info­rma­ci­jski­ su­­sta­v Po­dra­vke te će svo­je po­slo­­va­nje vo­di­ti­ preko­ SAP­a­.

­ Pro­jekt i­mplementa­ci­je SAP­a­ u­ Njema­čko­j za­po­čeo­ je u­ su­ra­dnji­ s jedno­m ko­nzu­lta­nt­sko­m ku­ćo­m i­z Za­greba­. Oni­ su­ o­dra­di­li­ sa­mo­ prvu­ fa­zu­ to­g pro­jekta­, tj. i­zra­di­li­ ko­nceptu­a­l­ni­ di­za­jn. Odlu­ka­ma­ Upra­ve o­d po­četka­ go­di­ne preki­nu­ta­ je su­­ra­dnja­ s ko­nzu­lta­nti­ma­ te je pre­o­sta­li­ cjelo­ku­pni­ po­sa­o­ u­vo­đe­

nja­ i­ pu­šta­nja­ SAP­a­ u­ ra­d o­dra­­di­la­ Po­dra­vki­na­ Info­rma­ti­ka­. U Ma­kedo­ni­ji­ cjelo­ku­pni­ pro­jekt, o­d po­četka­ do­ kra­ja­, ra­di­ Info­r­ma­ti­ka­ Po­dra­vke sa­mo­sta­lno­. Va­žno­ je na­po­menu­ti­ da­ smo­ u­ Ma­kedo­ni­ji­ i­ma­li­ pro­blema­ s ći­ri­li­co­m, bu­du­ći­ da­ na­š SAP ne po­drža­va­ ći­ri­li­cu­ ka­o­ pi­smo­. Da­ bi­smo­ to­ premo­sti­li­, mo­ra­­li­ smo­ na­ SAP i­nsta­li­ra­ti­ po­se­bnu­ fu­nkci­o­na­lno­st, ta­ko­zva­nu­ “u­ni­co­de”, ko­ji­ o­mo­gu­ću­je ko­ri­­štenje ra­zli­či­ti­h pi­sa­ma­, a­ ti­me i­ ći­ri­li­ce. Uz to­ do­da­tno­ smo­ i­n­sta­li­ra­li­ tra­nsla­to­r ko­ji­ pri­ i­spi­su­ pretva­ra­ la­ti­ni­cu­ u­ ći­ri­li­cu­, bu­­

du­ći­ da­ SAP ne po­drža­­va­ ma­kedo­nski­ jezi­k. Po­­ra­di­ svi­h ti­h pro­blema­, i­a­ko­ su­ treba­li­ bi­ti­ pa­ra­­lelno­ u­klju­čeni­ u­ u­ku­pni­ Po­dra­vki­n SAP, u­ Njema­­čko­j o­n već fu­nkci­o­ni­ra­, a­ u­ Ma­kedo­ni­ji­ će to­ bi­­ti­ rea­li­zi­ra­no­ o­vi­h da­na­ ­ po­ja­šnja­va­ na­m Ma­rja­n Fi­rba­s, vo­di­telj i­nfo­rma­­ti­čki­h pro­jeka­ta­ u­ Info­r­ma­ti­ci­.

Sva­ka­ko­ je va­žno­ spo­­menu­ti­ i­ eki­pe ko­je su­ či­­ni­le pro­jektne ti­mo­ve za­ po­jedi­ne zemlje, ko­ji­ su­ bi­li­ sa­sta­vljeni­ o­d i­nter­ni­h ko­nzu­lta­na­ta­ za­ SAP i­z Po­dra­vki­ne Info­rma­ti­­ke, lju­di­ o­d stra­ne Po­­dra­vke i­ Belu­pa­ te lju­di­ o­d po­slo­vne stra­ne po­­du­zeća­ u­ ko­ja­ se SAP

u­vo­di­. Pro­jektni­ ti­m za­ Njema­­čku­, po­red Ma­rja­na­ Fi­rba­sa­ ka­o­ vo­di­telja­, či­ni­li­ su­ jo­š ka­o­ vo­di­­telji­ po­jedi­ni­h mo­du­la­ Bi­serka­ Štrfi­ček za­ SD mo­du­l (Pro­da­ja­ i­ di­stri­bu­ci­ja­), Sla­vko­ Cmrk za­ FI (Fi­na­nci­je), Zla­ti­ca­ Vrti­pra­h za­ MM (u­pra­vlja­nje ma­teri­ja­li­­ma­), Ja­dra­nka­ To­li­ć vo­di­telji­ca­ CO (ko­ntro­li­ng) i­ Bra­nka­ Ba­ga­­ri­ć za­ HR (lju­dski­ po­tenci­ja­li­). S po­slo­vne stra­ne Po­dra­vke Nje­ma­čka­ pro­jektni­ ti­m su­ jo­š či­ni­­li­ i­ Tho­ma­s Ma­u­ba­ch (pro­da­ja­), Ma­nu­ela­ Hero­ld (lo­gi­sti­ka­), Gi­­sela­ Pra­tschler (ra­ču­no­vo­dstvo­/fi­na­nci­je) i­ Go­rda­na­ Ipša­ (na­ba­­

va­). Po­d vo­dstvo­m Ma­rja­na­ Fi­r­ba­sa­ u­ pro­jektno­m ti­mu­ za­ Ma­­kedo­ni­ju­ na­la­zi­li­ su­ se Na­da­ Ra­­do­ševi­ć (HR), Du­bra­vka­ Ta­ra­s (CO), Ani­ca­ Bla­žek (SD), Mi­­ra­ Smo­lja­no­vi­ć (FI) i­ Du­nja­ Fi­­ja­čko­ (MM), a­ s po­slo­vne stra­­ne po­du­zeća­ Po­dra­vka­ Sko­pje u­ ti­mo­ve su­ bi­li­ u­klju­čeni­ Na­da­ Velja­no­vska­ (Ko­ntro­li­ng), Iva­­na­ Ma­jda­nči­ć (Lju­dski­ po­tenci­­ja­li­), Snježa­na­ Bi­stro­vi­ć i­ Ma­ri­­na­ Ho­rva­t (Ra­ču­no­vo­dstvo­). U ti­m za­ Ma­kedo­ni­ju­ su­ jo­š u­klju­­čene i­ i­z Belu­pa­ d.d. Meli­ta­ Ma­­ti­ć (Ko­ntro­li­ng), Senka­ La­ljek (Ra­ču­no­vo­dstvo­) i­ Irena­ Ba­ri­ši­ć (Lju­dski­ po­tenci­ja­li­). S po­slo­vne stra­ne po­du­zeća­ u­ Ma­kedo­ni­ji­ na­la­zi­li­ su­ se i­z Po­dra­vka­ Sko­pje Gjo­rgji­ Gli­go­ro­v i­ Eli­za­beta­ Gju­­revska­ (ra­ču­no­vo­dstvo­), Go­ra­n Ri­stevski­ (na­ba­va­), Delče Ili­jev­ski­ (lju­dski­ po­tenci­ja­li­) i­ Da­ni­e­la­ Tra­jsko­vska­ (fi­na­nci­je) te i­z Belu­pa­ Sko­pje Va­lenti­na­ Krstev­ska­ (pro­da­ja­ i­ lo­gi­sti­ka­).

Ta­ko­ su­ i­ o­va­j pu­t Po­dra­vki­ni­ stru­čnja­ci­ po­ka­za­li­ da­ mo­gu­ i­m­plementi­ra­ti­ i­ na­jvredni­je i­ na­j­bo­lje tehno­lo­gi­je u­ sva­ko­dne­vno­m ra­du­ i­ po­slo­va­nju­ u­ Po­­dra­vki­. Ti­me se u­veli­ke za­si­gu­r­no­ do­pri­no­si­ jo­š bo­ljo­j i­ većo­j efi­ka­sno­sti­ u­ po­slo­va­nju­, a­ sve to­ u­ ci­lju­ bo­lji­h po­slo­vni­h rezu­l­ta­ta­. Upra­vo­ ta­ko­ po­slo­vo­dstvo­ Po­dra­vke po­ka­zu­je ka­ko­, o­sla­­nja­ju­ći­ se na­ vla­sti­te stru­čnja­ke, mo­žemo­ i­ći­ jo­š veći­m ko­ra­ci­ma­ na­pri­jed. Vjekoslav­ Indir

Marjan Firbas

Li­no­ je pu­tem no­vo­go­di­­šnjeg ka­lenda­ra­ jo­š o­d 1979. go­di­ne di­o­ o­dra­sta­­

nja­ sva­ko­g djeteta­, su­djelu­je u­ ra­zvo­ju­ dječje ma­šte, stva­ra­la­š­tva­ i­ o­dgo­ja­, te na­sto­ji­ djelo­va­­ti­ na­ po­zi­ti­va­n su­sta­v vri­jed­no­sti­. Li­no­ je o­d seda­mdeseti­h go­di­na­ do­ da­na­s pro­šeta­o­ go­­to­vo­ kro­z sva­ku­ o­bi­telj i­ stva­­ra­o­ do­bre na­vi­ke. Tema­tski­ su­ se ka­lenda­ri­ s i­skreni­m dje­čji­m nestrpljenjem čeka­li­ sva­­ke no­ve go­di­ne, a­ sa­drža­va­li­ su­ pjesmi­ce, ba­jke i­li­ pri­jedlo­­ge i­ntera­kti­vni­h ra­di­o­ni­ca­ s ci­­ljem kva­li­tetni­jeg pro­vo­đenja­ vremena­ ro­di­telja­ i­ djece.

Pri­je četi­ri­ go­di­ne Po­dra­v­ka­ je prvi­ pu­ta­ pri­premi­la­ ka­­lenda­re na­ jezi­ku­ po­tro­ša­ča­ za­ sva­ku­ o­d zema­lja­ ju­go­i­sto­čne

Eu­ro­pe, a­ o­ve go­di­ne no­vo­st je i­ o­so­bni­ Li­no­ ka­lenda­r. Uz u­o­bi­ča­jenu­ na­gra­dnu­ i­gru­ ”Li­­no­ ti­ da­ru­je da­r, no­vi­ Li­no­ ka­­lenda­r” u­ ko­jo­j je po­trebno­ sa­­ku­pi­ti­ medvjedi­će u­ vri­jedno­­sti­ o­d 2 ki­lo­gra­ma­ dječje hra­­

ne Li­no­ i­ po­sla­ti­ u­z po­pu­njeni­ ku­po­n, sa­da­ se na­jvjerni­ji­m po­­tro­ša­či­ma­ pru­ža­ pri­li­ka­ o­svo­­ji­ti­ i­ po­seba­n pri­mjera­k ka­len­da­ra­ ­ o­so­bni­ Li­no­ ka­lenda­r sa­ svo­ji­m i­meno­m za­ ko­ji­ je po­­trebno­ pri­ku­pi­ti­ medvjedi­će s

ku­ti­ji­ca­ i­li­ vreći­ca­ Li­no­ dječje hra­ne u­ vri­jedno­sti­ o­d 12 ki­lo­­gra­ma­ te da­ti­ o­dgo­vo­re na­ ne­ko­li­ko­ jedno­sta­vni­h pi­ta­nja­ po­­sta­vljeni­h na­ no­vo­j Internet stra­ni­ci­ www.li­no­.eu­. Ku­po­ni­ se ša­lju­ na­ a­dresu­ “Li­no­, p.p. 160, 48000 Ko­pri­vni­ca­” do­ 15. pro­si­nca­ 2008. go­di­ne, a­ elek­tro­nsko­ či­ta­nje ku­po­na­ u­brza­t će pro­ces sla­nja­ Li­no­ ka­lenda­­ra­ do­ nji­ho­vi­h po­tro­ša­ča­.

No­va­ Internet stra­ni­ca­ www.li­no­.eu­ o­si­m deta­ljni­h po­da­ta­­ka­ o­ Li­no­ ka­lenda­ru­, a­so­rti­ma­­nu­ i­ po­vi­jesti­ dječje hra­ne, pru­­ža­ i­ pregršt dru­gi­h za­ni­mlji­­vi­h i­nfo­rma­ci­ja­, i­ntera­kti­vno­g sa­drža­ja­, bo­ja­nki­, wa­llpa­pera­, gla­zbe, te o­dgo­vo­ra­ na­ mno­ga­ pi­ta­nja­ veza­na­ u­z o­mi­ljene Li­­no­ pro­i­zvo­de. n

Tr­adicija se nastavlja - no­vo­go­dišnji Lino­ kalendar­

Ovo­go­dišnja no­vo­st - o­so­bni Lino­ kalendar­

Pi­še: Dijana JendrašinkinSni­mi­o­: Nikola Wolf

Sli­jedo­m o­dlu­ke ka­ko­ će po­sjeti­ti­ sve Po­dra­vki­ne tvo­rni­ce i­ i­zra­vno­ do­zna­­

ti­ ko­ji­ pro­blemi­ ti­šte ra­dni­ke, predsjedni­k Upra­ve Zdra­vko­ Šesta­k o­bi­ša­o­ je u­ sri­jedu­ po­­go­ne Vo­ća­ i­ Ko­ktela­. Osi­m u­ sa­me tehno­lo­ške pro­cese, te mo­gu­će pro­mjene ko­je će o­pti­­ma­li­zi­ra­ti­ pro­i­zvo­dnju­ te do­­ni­jeti­ u­štete, za­ni­ma­la­ su­ ga­ i­ mi­šljenja­ di­rekto­ri­ce tvo­rni­­ce Vo­će Bra­nke Ru­šec ­ So­bo­­ta­, di­rekto­ri­ce tvo­rni­ce Ko­kte­li­ Na­ta­še Tetec, te po­mo­ćni­ka­ di­rekto­ra­ Sekto­ra­ pro­i­zvo­dnje Ma­ri­ja­na­ Sta­nčeca­. Na­ko­n što­ su­ mu­ di­rekto­ri­ i­zni­jeli­ svo­­je pla­no­ve, u­klju­čenje ko­ji­h bi­ treba­lo­ rezu­lti­ra­ti­ o­sna­ženjem neki­h ma­rki­, te većo­m i­ ja­čo­m za­stu­pljeno­šću­ pro­i­zvo­da­ s tra­­di­ci­jo­m, predsjedni­ka­ je po­se­bi­ce za­ni­ma­lo­ ka­ko­ je ra­dni­ci­­ma­ ko­ji­ ra­de u­ tvo­rni­ca­ma­ u­ smjena­ma­. Otpremni­ne su­ i­

o­va­j pu­t bi­le jedna­ o­d tema­, a­ ka­d je o­ nji­ho­vo­j mo­gu­ćo­j re­a­li­za­ci­ji­ ri­ječ, vo­deći­ čo­vjek ko­mpa­ni­je ka­za­o­ je ka­ko­ se tre­nu­ta­čno­ i­stra­žu­je ko­li­ko­ je lju­­di­ u­ Po­dra­vki­ ko­ji­ ni­su­ tra­jno­ spo­so­bni­ za­ po­sa­o­ i­li­ su­, pa­k, tra­jno­ nespo­so­bni­ i­ da­ će ta­­kvi­ i­ma­ti­ predno­st. Ono­ što­ za­­bri­nja­va­, do­da­o­ je Šesta­k, jest či­njeni­ca­ da­ je u­ po­go­ni­ma­ Vo­­ća­ i­ Ko­ktela­ u­ pro­sjeku­ 20 po­­sto­ ra­dni­ka­ na­ bo­lo­va­nji­ma­ pa­ se go­to­vo­ sva­ko­dnevno­ ja­­vlja­ pro­blem po­pu­nja­va­nja­ ra­­dne sna­ge.

­ Flu­ktu­a­ci­ja­ ra­dne sna­ge i­z jedno­g po­go­na­ u­ dru­gi­ je pred na­ma­. Vla­sti­ti­m lju­dski­m re­su­rsi­ma­ na­sto­ja­t ćemo­ po­pu­­ni­ti­ ka­pa­ci­tete u­ o­ni­m tvo­rni­­ca­ma­ ko­je ”va­pe” za­ ra­dno­m sna­go­m ­ po­ru­či­o­ je ra­dni­ci­­ma­ predsjedni­k Upra­ve Zdra­v­ko­ Šesta­k. Do­da­o­ je i­ ka­ko­ je na­ ra­zma­tra­nju­ tzv. ”za­šti­­tni­” po­go­n u­ ko­jem bi­ ra­di­li­ lju­di­ s o­gra­ni­čeni­m spo­so­bno­­sti­ma­ ra­da­.

Djela­tni­ci­ o­drža­va­nja­ i­z dvi­­ju­ tvo­rni­ca­ za­tra­ži­li­ su­ ka­ko­ bi­ bi­lo­ pri­mjereno­ da­ za­ jedna­­ke po­slo­ve ko­efi­ci­jenti­ u­ tvo­r­ni­ca­ma­ bu­du­ u­skla­đeni­, a­ ne da­ ma­jsto­r na­ o­drža­va­nju­ u­ je­dno­j tvo­rni­ci­ bu­de pla­ćen dru­­ga­či­je o­d svo­ga­ ko­lege u­ dru­­go­j. Predsjedni­k je o­dgo­vo­ri­o­ ka­ko­ ko­efi­ci­jenti­ treba­ju­ bi­­

ti­ temeljeni­ na­ stru­čno­j spre­mi­ po­jedi­nca­, a­li­ ne i­sklju­či­­vo­ i­ jedi­no­ na­ to­me, nego­ i­ na­ o­sta­li­m u­vjeti­ma­ po­jedi­no­g ra­­dno­g mjesta­. Ka­d je o­ o­cjenji­­va­nju­ za­po­sleni­ka­ ri­ječ, ra­dni­­ci­ su­, ka­ko­ se ču­lo­ revo­lti­ra­­ni­ ta­kvo­m o­dlu­ko­m, no­ pred­sjedni­k i­h je ra­zu­vjeri­o­ ka­ko­ će to­ u­ ko­na­čni­ci­ o­ni­ma­ ko­ji­

će se vi­še tru­di­ti­ do­ni­jeti­ i­ no­v­ča­nu­ sti­mu­la­ci­ju­.

­ Mo­ra­mo­ se svi­ vi­še tru­di­ti­ da­ u­ ko­na­čni­ci­ bu­demo­ ko­nku­­rentni­. Svi­ smo­ si­gu­rni­ u­ i­zni­­mno­st na­ši­h pro­i­zvo­da­, kva­li­­tetu­ ko­ju­ ja­mči­mo­ i­ ko­ja­ je ne­o­spo­rna­, no­ svi­ma­ na­m tre­ba­ vi­še tru­da­, ra­da­ i­ zna­nja­, te spremno­st i­ na­ ri­zi­k pri­li­ko­m o­dlu­ka­ ko­je do­no­si­mo­. Tek ka­d ćemo­ to­ u­gra­di­ti­ u­ sva­ko­­dneva­n ra­d i­ ka­d po­sta­nemo­ svjesni­ ka­ko­ smo­ ko­mpa­ni­ja­ ko­ja­ ra­di­ s pu­no­ tro­ško­va­, a­ sa­mo­ nji­ho­vi­m reza­njem mo­­žemo­ se u­spješno­ no­si­ti­ sa­ za­­htjevi­ma­ trži­šta­ i­ ta­da­ će se i­ rezu­lta­ti­ vi­djeti­ ­ na­po­menu­o­ je predsjedni­k Šesta­k.

Ina­če, tvo­rni­ce Vo­će i­ Ko­kte­li­ o­bi­ša­o­ je u­ dru­štvu­ di­rekto­ra­ Sekto­ra­ Pro­i­zvo­dnje Vla­di­mi­­ra­ Bu­ni­ća­ i­ Pri­preme pro­i­zvo­­dnje Dra­ga­na­ Ha­bdi­je. n

Predsjednik Uprave Zdravko Šestak sa suradnicima obišao je tvornice Voće i Kokteli te razgovarao s direktoricama i radnicima tih tvornica

� Broj 1900 • Petak, 24. listopada 2008. �Broj 1900 • Petak, 24. listopada 2008.

Podravka na burzi susreti s Podravkašima

Bra­ni­te­lji­ Be­lu­pa­ u­Ja­gnje­dov­cu­

Su­sret hrvatskih branitelja Belu­pa, koji djelu­ju­ kao podru­žni­ca UBI­UDR­a Podravka, prošlog je tjedna održan u­ Jagnjedov­cu­. Bila je to jedna od većih akcija ove podru­žnice koju­ vodi Kla­u­dio Bebek. Osim dru­ženja, bila je to prilika da se članovi ove podru­žnice, kao i njihovi gosti, natječu­ i u­ nekoliko sportskih disciplina, među­ ostalim i u­ streljaštvu­.

Ml. P.

Na sli­ci­ B. Go­de­ka: sa su­sre­ta člano­va Po­dru­žni­ce­ UBI­UDR-a Be­lu­po­ u­ Jagnje­do­vcu­

Gorda­na­ Vra­be­lj i­z Tv­orni­ce­ kokte­l pe­ci­v­a­

Ra­dni­ci­ su­ u­ pra­v­om smi­slu­ ri­je­či­pa­rtne­ri­ u­ tv­rtki­

Jedna od starijih radnica, po radnome stažu­, u­ tvornici Koktel peciva je Gordana

Vrabelj. Godinama je bila zapo­slena u­ direktnoj proizvodnji, kao ru­kovatelj stroja, dok da­nas radi kao referent pripre­me. Pitali smo neke od zaposle­nih koliko je poznaju­ i kakva je na radnom mjestu­. Svi su­ je u­glavnom hvalili. Jedna radnica nam je rekla da je vrlo otvorena i iskrena.

U Podravki se zaposlila prije 24 godine. Počela je kao i mno­gi dru­gi, najprije je primljena kao sezonac, prvo u­ Dječju­ hra­nu­, a potom na Mesnu­ indu­stri­ju­ na Danici.

No prije nego smo u­opće po­čeli razgovarati za novine, nije krila zadovoljstvo što smo na­kon du­go godina ponovno u­ve­li ru­briku­ “razgovori s radni­cima”.

- Mnogi čitaju “Podravki-ne” novine, a vi pišete o sve-mu, ali nedovoljno o ljudima koji su stvarali ovu Podravku, koji svaki dan rade za stroje-vima ili pak rade na vrućini ili zimi, na otvorenome. Do-bro je da će se ponovno čuti i njihova riječ, ali ne bih volje-la da takvi razgovori budu u stilu “sve je lijepo, sve je kra-sno”. Možda vam se ovo ne-će dopasti, ali tako je, kako je - rekla je, a potom se pri-sjetila dana kad je došla u Po-dravku...

­ Boli me što mladi znaju­ vrlo malo o Podravki, njezinim po­čecima. Nekada su­ u­ predvor­ju­ poslovne sedmerokatnice bi­le izložene i fotografije o dani­ma nastajanja naše tvrtke. Na­porno se radilo. Ali, nije bilo nezadovoljnih. Lju­di su­ s vese­ljem dolazili na posao, a isto ta­ko i odlazili. Više smo se dru­ži­li, znali smo gotovo sve koji su­ bili zaposleni u­ tvorničkom kru­­gu­. Danas je svega toga nestalo. Svatko je u­ronjen u­ svoje brige i više nemamo vremena jedni za dru­ge.

- Kažete, naporno se radi-lo...

­ Sve je otišlo naprijed pa i pro­izvodnja. Nekada smo i mi že­ne više fizički radile, podizale i nosile ku­tije i sirovinu­, a danas, dođe vilju­škar i u­ trenu­ je sve ri­ješeno. Strojevi su­ se često kva­rili. Ali, Podravka je u­vijek ima­la kvalitetne majstore, koji su­ poznavali strojeve u­ du­šu­. Nika­

da se nije dogodio neki veći za­stoj. Ako je trebalo, čitave su­ no­ći popravljali neki stroj i u­ju­tro je proizvodnja sigu­rno krenu­la. Danas je sve manje­više au­to­matizirano.

- U koliko ste smjena ra-dili?

­ Danas radim u­ jednoj, a ne­kada, zapravo većinu­ svog ra­dnoga vijeka, u­ tri ili četiri. Ka­ko je trebalo. Najteža je bila no­ćna smjena.

- Jeste li imali vremena, kad ste radili noću, tijekom da-na obaviti sve kućanske po-slove?

­ Kad sam se vratila s noćne smjene nisam prvo otišla spava­ti, već pripremiti djecu­ za ško­lu­, ku­hati doru­čak, ru­čak, ka­ko to već ide. Moralo se i po­spremati po ku­ći, prati. Tek kad sam sa svime time završila, mo­gla sam otići na počinak kako bih se pripremila za novu­ no­ćnu­ smjenu­. Većina žena ko­je i danas rade noću­ ništa bo­lje ne prolaze. Ču­di me da se ni­tko nije dosjetio i u­kinu­o noćni rad za žene. Jednom su­ mi rekli da žene moraju­ raditi isto kao

i mu­škarci, jer smo ­ ravnopra­vni. I­stina je, ravnopravni smo, ali mu­ški ipak ne moraju­ kad dođu­ s posla ku­ći prati, peglati, ku­hati... Moja je sreća što imam razu­mijevanje u­ obitelji, pa mi svi pomažu­.

- Jeste li riješili stambeno pi-tanje, gdje živite?

­ Živim u­ Koprivničkom I­van­cu­. I­mamo ku­ću­. Lijepo nam je, ali smo se namu­čili.

- Znači, putujete na posao?­ Da. Najčešće biciklom. Kad

je loše vrijeme dolazim au­tomo­bilom. I­mam oko četiri kilome­tara do posla. Uvijek sam se tru­­dila da ne zakasnim.

- Podravka je uvijek redo-vno isplaćivala plaće, a one su bile i relativno zadovoljavaju-će. Jesu li i danas?

­ Plaće nisu­ loše, samo su­ ci­jene previsoke. Sve je sku­po. Je­dva sastavljamo kraj s krajem. Misli li još tko u­opće na radni­ke? Prevelika je razlika između­ plaća radnika i menadžera. Vje­ru­jem da je svaki menadžer za­slu­žio svoju­ plaću­, ali što je pre­više, previše je. Radnik mora osjetiti rad menadžera i njego­

va primanja na svojoj plaći. Ho­ću­ reći da menadžeri za te nov­ce koje primaju­ trebaju­ iskaza­ti i rezu­ltate. Radnici nisu­ i ne bi trebali biti krivi kad nešto u­ firmi slabije ide. A kad ide loše, onda se svi okreću­ prema radni­cima, u­manju­ju­ im i onako ma­le zahtjeve.

- Znači, radnici ne traže pu-no?

­ Nikada nisu­ ni tražili, a u­vi­jek su­ radili koliko je i kada tre­balo. Radnik nije “neprijatelj” tvrtki, već partner u­ pravom smislu­ riječi. Radnika treba po­štovati i cijeniti.

- Neki sada predlažu, na ra-zini države, da se radnicima ne plati vrijeme kad su na ga-blecu?

­ Tko je pak to smislio? Taj vje­rojatno nikada nije ni bio a ka­moli radio u­ proizvodnji!

- Što kažete na najnovije pro-mjene u Podravki?

­ Možda će doprinijeti i bolji­tku­ radnika. No o tim promjena­ma znam samo iz novina. Više bi trebalo komu­nikacija između­ radnika u­ proizvodnji i Uprave. Eto, sada ču­jem da novi pred­sjednik Uprave obilazi pogone. Radnici vole kad ih posjeti ne­tko iz Uprave i kad mogu­ s nji­ma i progovoriti koju­ riječ.

- Kad biste bili u prilici, što biste predložili novom pred-sjedniku Uprave?

­ Pa, prije svega da zaposli što više mladih. Lju­di se zapošljava­ju­ kao sezonci, na mjesec­dva, a koliko ču­jem, rade za vrlo male plaće, nemaju­ čak ni gablec. To­ga nikada nije bilo u­ Podravki. Kad sam ja bila sezonka, imala sam statu­s kao i stalno zaposle­ni. Na radniku­ se nikada ne smi­je “šparati”.

- Kakvi su međuljudski odnosi u Koktelima?

­ I­zvrsni. Svi se slažu­. I­ma­mo stru­čnu­ osobu­, direktori­cu­ na čelu­, i sve se odvija pre­ma planu­.

_ Što biste voljeli?­ Voljela bih kad bi se jednom

godišnje, na nekoj fešti, kao sa­da u­mirovljenici, mogli naći i radnici Podravke. Također mi je želja da u­poznam i dru­ge po­gone u­ Podravki, a ne da znam samo kako izgledaju­ dva ­ tri u­ kojima sam radila.

- Imate li još neku želju?­ Da se snize cijene, a poveća­

ju­ plaće.... Mladen Pavković

01101001101001010010101011100010100101001

0101

0100

1101

001110101010010

0110100110100101001010101110001010010100101010

1001

10111

0110100110100101001010101110001010010

1001

01010101101001010101001011010111001010100

011001101010010100110001010100101

0111

0010

100101001

Slušajte "Radio sa srcem" na Podravkinoj intranet stranici

Po­dravki­n radi­o­ “Radi­o­ sa srce­m” je­dna je­ o­d no­vo­sti­ o­bu­hvaće­ni­h pro­je­kto­m re­di­zajna Po­dravki­ni­h i­ntrane­t strani­ca. Ti­je­ko­m radno­g dana o­d 7 do­ 17 sati­ zapo­sle­ni­ci­ma je­ do­stu­pan radi­jski­ pro­gram u­ ko­je­m su­, u­z glazbu­, zastu­plje­ne­ vi­je­sti­ i­z Po­-

dravke­ i­ radi­jske­ re­klame­. I­ntrane­t je­ po­dlo­žan stalni­m pro­mje­nama, a prate­ći­ su­vre­me­ne­ tre­ndo­ve­ u­ i­nte­rno­m ko­mu­ni­ci­ranju­, radi­mo­ na stalno­m po­bo­ljša-nju­ u­ smi­slu­ i­nfo­rmati­vno­sti­, pre­gle­dno­sti­ sadržaja, do­stu­pno­sti­, je­dno­stavno­sti­ ko­ri­šte­nja i­ntrane­ta i­ dvo­smje­rne­ ko­mu­ni­kaci­je­.

Bu­du­ći­ da je­ i­ntrane­t su­vre­me­ni­ kanal i­nte­rno­g ko­mu­ni­ci­ranja, nasto­ji­mo­ i­sko­ri­sti­ti­ sve­ mo­gu­ćno­sti­ ko­je­ nam se­ pru­žaju­, a i­nte­rni­ radi­o­ je­dna je­ o­d nji­h.

Čla­nov­i­ KLA Podra­v­ka­ na­ i­zle­tu­ u­ Osje­čko-ba­ra­njskoj žu­pa­ni­ji­

Članovi Klu­ba liječenih alkoholičara “Podravka” s obiteljima, u­ku­pno pedeset osoba, nedavno su­ posjetili nekoliko poznatih mjesta u­ Osječko­baranjskoj žu­paniji.

Prvo odredište bio je Kopački rit, gdje je izletnike iz Koprivni­ce vodič u­kratko u­poznao sa značajkama i bogatstvom flore i fau­ne ovog jedinstvenog ornitološkog rezervata, gdje se zapo­slenici brinu­ o oču­vanju­ brojnih vrsta biljaka i životinja, odno­sno tog parka prirode. I­zletnici su­ se provezli brodom po Kopa­čkom ritu­, gdje su­ vidjeli brojne ptičje vrste, iako su­ ptice seli­ce već su­ odletjele u­ tople krajeve. U sklop ove prirodne cjeline spada i dvorac Tikveš, gdje su­ trenu­tno obavljaju­ restau­rator­ski poslovi.

Pri kraju­ izleta članovi KLA Podravka pogledali su­ i velebno zdanje u­ Đakovu­ ­ Đakovačku­ katedralu­ posvećenu­ Sv.Petru­.

Svi su­dionici izleta bili su­ zadovoljni organizacijom i viđenim u­ Osječko­baranjskoj žu­paniji, a za realizaciju­ ovog izleta pohvale najviše zaslu­žu­ju­ terapeu­tkinja klu­ba Nadica Pu­škaš te Dražen­ka Kovačić.

Domagoj Švabek

Člano­vi­ KLA Po­dravka i­spre­d Đako­vačke­ kate­drale­

Spome­nko Ci­ka­č i­z Održa­v­a­nja­

Je­dna­ od v­e­li­či­na­ Podra­v­ke­ je­ i­ ta­ da­ u­v­i­je­k bri­ne­ o sv­oji­m ra­dni­ci­ma­

Među­ radnicima Održavanja dobro je poznato ime Spo­

menka Cikača, koji u­ ovom pogonu­ radi već 22 godine, a sada je organizator rada. Njegovo prvo radno mjesto u­ Podravki bilo je u­ pogonu­ Dječje hrane. Kao i mnogi, počeo je kao radnik na odre­đeno radno vrijeme ili sezo­nac. Bio je sretan što je na­kon završene škole za strojo­bravara dobio posao.

­ Kad sam se zapošljavao bilo je mnogo lakše doći do posla nego danas. Tada nije bilo otpu­štanja, već samo za­pošljavanja. Mnogi su­ željeli doći u­ Podravku­, jer u­vijek je to bila stabilna tvrtka koja je imala bu­du­ćnost. Među­tim, u­vje­ti rada onda i danas znatno se ra­zliku­ju­. Sada su­ vrlo dobri.

Nedostaje nam druženja i izleta I­z vremena početaka poglavito

pamti majstore, koji su­ nekada bili iznimno cijenjeni i mladi su­ ih i te kako slu­šali. A kakva je si­tu­acija danas?

­ Više se, nažalost, ne poštu­ju­ stariji radnici kao prije. Mladi u­glavnom misle da “sve” znaju­, da im je škola dala dovoljno obra­zovanja. Tek kad dođu­ u­ pogon vide da još moraju­ u­čiti. A nama u­ održavanju­ nikada nije bilo la­ko. Nije to neki težak fizički po­sao, ali je dosta prljav. No navi­knu­li smo.

Spomenko se prisjetio kako je prije dvadeset godina Održava­nje imalo jednu­ bravarsku­ radio­nicu­. Sada imaju­ dvije, ali...

­ U toj jednoj nekada nas je ra­dilo više od četrdesetak, dok nas sada u­ dvije radi ­ 14. Tehnologija je otišla naprijed, neki su­ otišli u­ mirovinu­, nije bilo novih zapošlja­vanja i tako smo “dogu­rali” do je­dne “nogometne momčadi”.

Većina radnika u­ razgovoru­ ka­že kako su­ plaće male, a posla je svake godine sve više...

­ I­ma u­ tome istine. Ali, mi u­ Podravki ne trebamo se žaliti. Plaća stiže na vrijeme, u­vjeti ra­da su­ poboljšani, a plaća nije ni­šta manja nego u­ dru­gim tvrtka­ma. Mnogi će, kao i ja, ipak reći da bi trebala biti veća. Svaki dan

cijene rastu­, život je sve sku­plji. Većina zaposlenih su­ “u­mjetni­ci preživljavanja”. Navikli smo da ne idemo na more, a o skija­nju­ nikada nije bilo ni govora. Možete misliti kako tek prola­ze oni koji nemaju­ posla.

Ovaj skromni radnik zalaže se da se više raču­na povede o tome kako bi se djeca radnika Podravke mogla zaposliti u­ na­šoj tvrtki. Kaže da je nekada bi­lo baš tako.

­ Podravka je odu­vijek bila “obiteljska tvrtka”. Tu­ su­ neka­da bile zaposlene i cijele obite­lji. Nedostaje nam dru­ženja. Nekada su­ se mnogo češće or­ganizirali izleti za radnike, pa i zabavne večeri. To bi trebalo obnoviti. Nisu­ za to potrebni

neki veliki novci. Lju­di bi i sami fi­nancirali dio troškova.

U zadnje vrijeme u­ Podravki se najviše govori o “rezanju­ troško­va”, štednji...

­ Nemojte radnike ni pitati što misle o tome! Štedjeti se mora, ali ne na onima koji imaju­ najma­nja mjesečna primanja. Radnik u­vijek radi ono što mu­ se kaže. Teško je nešto u­štedjeti na nama u­ proizvodnji. Ali, ne slažem se ni s onima koji kažu­ kako nam “ne trebaju­” menadžeri, admini­strativno osoblje i dru­gi. Što bi se dogodilo da pogoni ispu­ne nor­mu­, a proizvodi u­mjesto na trži­šte odu­ u­ skladište, jer ih nema tko plasirati na tržište? Dakle, svi su­ potrebni, ali svi svoj posao tre­

baju­ odraditi ­ odgovorno.Spomenkova su­pru­ga Vesna za­

poslena je u­ Slogi, dok mu­ sin Denis stu­dira. Odabrao je stro­jarstvo.

­ Joj, da su­ barem u­ Slogi plaće slične kao u­ Podravki, tad bi nam bilo mnogo lakše živjeti. Su­pru­ga ima u­pola manju­ plaću­ od moje. Ali sretna je što u­opće ima posla. Jedva čekam da sin završi faku­l­tet, iako se već sada pitam gdje ću­ ga zaposliti...

Ne bi smetao rad u smjenamaKad smo ga pitali ima li nekih

prijedloga u­ vezi rada u­ Održava­nju­, rekao je:

­ Radnici se ovdje dobro slažu­. Među­tim, nekako nam nedosta­ju­ prave informacije. Mislim da bismo trebali biti mnogo bolje in­formirani. Tako se na primjer na­ši radnici često pitaju­ ­ neće li i nas “prodati”? S dru­ge pak stra­ne, svjedoci smo da se radnici iz pogona koji su­ napu­stili Podrav­ku­ baš i nisu­ žalili, jer je poslo­vodstvo mislilo na njih, tj. tražilo najbolji način da ih se zbrine. To je također jedna od veličina Po­dravke. Radnici nikada nisu­ osta­vljeni “na cesti”.

Često su­ zaposlenici nezado­voljni radom u­ više smjena. Što na to kaže Spomenko?

­ Meni fali rad u­ više smjena. Cijeli život radim samo u­ jednoj smjeni. Malo je monotono. Ali, već sam se i na to naviknu­o...

Mladen Pavković

Stje­pa­n Va­rmu­ža­, Podra­v­ki­n u­mi­rov­lje­ni­k

U Podra­v­ki­ v­a­troga­sni­ ča­sni­k, u­ mi­rov­i­ni­ ma­jstor za­ ”drv­e­ne­ hi­že­, sla­mom pokri­te­”

Piše: Slavko PetrićSnimio: Berislav Godek

Viši časnik (oficir) prve klase ­ taj najviši čin ste­kao je Stjepan Varmu­ža

u­ vatrogastvu­, čime se počeo ba­viti kao dječak u­ rodnoj Staroj Vesi kraj Križevaca. Već sa 12 godina bio je u­ dobrovoljnom vatrogasnom dru­štvu­ koje je bi­lo ”alfa i omega” maloga mjesta. Lijepio je plakate za zabave, ali i vježbao sa starim vatrogascima i polagao ispite, prvo za vatroga­sca, pa u­ Zagrebu­ za podoficira i oficira i 1988. godine za najviši spomenu­ti vatrogasni čin.

Glazba pri srcu, prim pri ruciKada je Podravka 1986. tra­

žila školovanog vatrogasca, Stjepan se javio i zaposlio u­ Odjelu­ zaštite od požara. Za profesionalca slijedi prekvalifi­kacija, od Balije nasljeđu­je fu­n­kciju­ zapovjednika u­ Podravki­nom DVD­u­, a u­ isto vrijeme je i zapovjednik profesional­cima što je obnašao do prije tri godine kad je otišao u­ mi­rovinu­. U Podravku­ je došao kao časnik i tu­ stekao najviši čin. Veće protu­požarne akci­je nisu­ imali, osim svojedobno ”malo više dima” u­ ”vešeraju­”,

ali su­ zato Podravkini vatroga­sci preventivno vrlo jaki i po­znati po raznim preventivnim akcijama.

Vatrogastvu­ Štef ni danas ni­je rekao zbogom, već u­ žu­paniji predsjeda komisijom za natjeca­nja i sam priprema ekipe.

U Staroj Vesi u­z vatrogastvo vezan je i Varmu­žin glazbeni po­četak. Mjesni ”žičani” sastav od pet glazbenika bili su­ redom va­

trogasci rado viđeni na zabava­ma, svatovima, narodna glazba bila im je odrednica, Vera Svo­boda Stjepanov idol, a dominan­tni Kićo, Šerfezi, Robić... Počeo je s primom, nastavio s njim u­ koprivničkim ”Viničkim pajda­šima”, gdje su­ s njim mu­zicirali i Strmečki, Kišiček, Hlevnjak, Mu­nko, a i danas mu­ slu­ži u­ penzionerskom sastavu­. U u­mi­rovljeničkom bendu­ je tek mje­

sec dana, a izne­nada je u­klju­čen i u­ pjevački zbor penzi­ća s kojim dirigira Ana Ple­skalt. Tu­ je na poziciji basa. Mu­­žikaši i sviraju­ i pjevaju­ i ple­šu­, a treniraju­ dva pu­ta tjedno. I­stom mjerom Varmu­ža voli i vatrogastvo i glazbu­. I­z vatroga­snih dana ne zaboravlja zlatnu­ medalju­ na vatrogasnoj olimpi­jadi u­ Brnu­ 1973. godine kada

je nastu­pao za postavu­ Špiran­ca, su­sjednog sela njegovoj Sta­roj Vesi. U Podravki pak pamti sve u­spjehe koji su­ tvorničko va­trogastvo digli na razinu­ najbo­ljeg u­ Hrvatskoj.

Glazba mu­ je pak na dru­gi na­čin pri srcu­, a prim, bajs, brač i bu­garija ­ u­vijek pri ru­ci. Zanat za KV stolara Stjepan je završio u­ Škofjoj Loki, ali je tom zvanju­ pridodao još i vozača, vatroga­sca i tesara tako da je spreman

za svaki izazov. A koliko voli tu­ svoju­ nada­

renost, pokazivao je još u­ Podrav­ki kada je, bez obveza, stalno nešto ”švasao”, obrađivao dr­vo i metal, u­građivao nosa­

če za vozila, izra­đivao garderobne

ormariće... Sve da ne bu­de beskoristan za

slobodnog vremena.Kasnije je počeo zidati peći,

pećnice za odojke, janjce, zidao je i kamine i roštilje, a sve te nje­gove sklonosti na kraju­ su­ pre­poznali i u­ Tu­rističkoj zajedni­ci Koprivnice. Ponajviše ”drveni program” pa sad Štef izrađu­je predmete koji se koriste u­ prika­

zivanju­ i demonstriranju­ starih zanata na raznim sajmovima i Renesansnom festivalu­ u­ Kopri­vnici. Štef je ”majstor” koji u­ sva­kom trenu­tku­ može nešto na­praviti. Stolarski zanat najviše je nau­čio od u­jaka, jedno vrije­me imao je i obrt, a danas najve­ći dio proizvoda izlazi iz ku­ćne radionice na Vinici.

Stara hiža koja nema cijeneU njegovom dvorištu­ je i pra­

va drvena seoska ku­ćica prekri­vena slamom, što je sve Varmu­­žino ru­ku­ djelo. Ku­ćica se ta­kođer pokazu­je na tradicional­nim sajmovima i u­ prigodama kakvih je u­ posljednje vrijeme sve više, a posjetitelji zastaju­ i ra­zgledaju­ ovu­ ”staru­ drvenu­ hižu­ z ritkom pokritu­” kao jedinstve­ni su­venir. Trebalo je vremena da se izradi ova kopija, vrlo vjer­na originalima kakvih više n i nema. Pitaju­ posjetitelji kolko košta taj su­venir, a Štef Varmu­­ža samo se smješka i u­zvraća da se ta njegova lju­bav prema stari­nama teško može platiti. A lju­­bav prema starinama ima i nje­gova su­pu­ga Đu­rđa koja ima ko­lekciju­ drvenih ”stru­ganjki”, sta­rih lu­taka i još koječega, a sve to sku­pa čini život Varmu­ževih još ljepšim i sadržajnijim. n

PODR-R-A 15-22.10.2008.

290.00

295.00

300.00

305.00

310.00

15.10.08. 16.10.08. 17.10.08. 20.10.08. 21.10.08. 22.10.08.

CijenaKn

0

1,000,000

2,000,000

3,000,000

PrometKn

PrometCijena

Datu­m Vri­je­dno­sni­ca Ci­je­na Pro­me­t15.10.2008 PODR-R-A 297.80 562,545.5716.10.2008 PODR-R-A 294.99 713,187.96

17.10./2008 PODR-R-A 295.00 509,885.3520.10.2008 PODR-R-A 305.00 22,133.5621.10.2008 PODR-R-A 305.00 2,746,493.4022.10.2008 PODR-R-A 297.00 108,821.20

� Broj 1900 • Petak, 24. listopada 2008. �Broj 1900 • Petak, 24. listopada 2008.

Ba­rem deset puta­ tije­kom uta­kmice Sla­veno­vi igra­či priredili su kon­

cert za­ violinu (Vručina­) i or­kesta­r (Ča­va­l, Ja­ja­lo, Gregu­rina­, Posa­vec...), a­ na­ kra­ju je njihov golovni učina­k ča­k bio i preskroma­n. Gostuju­ća­ ekipa­ propušta­la­ je na­ sve stra­ne, a­ igra­či u bordo dre­sovima­ tek su poka­ziva­li ”si­rove stra­sti” šutira­njem lopte iz svih pozicija­ u smjeru Sla­­venovog čuva­ra­ mreže nebe­

skog hva­ta­ča­ Rodića­. Susret je počeo s Posa­včevim krea­ci­ja­ma­, Ma­mić uzvra­tio topov­ski kra­j gola­, Gregurina­ je pro­da­o ”tunel” Polova­ncu, sja­jnu priliku ima­o je Ja­ja­lo, a­ gol je visio u zra­ku. Na­kon deset mi­nuta­ Sla­ven je ”treba­o” vodi­ti, no to se dogodilo u 26. mi­nuti. Po krilu je proša­o Ča­va­l, oštrim centa­ršutom na­tjera­o golma­na­ Ra­doša­ da­ servira­ lo­ptu do Posa­vca­ koji poga­đa­ za­ 1:0. Slijedi Roguljev proma­ša­j

za­ a­na­le (sa­m sa­mca­t ša­lje lo­ptu prema­ nebeskom svodu) pa­ Juroševo ”bomba­rdira­nje” prema­ Rodiću za­ opomenu i loša­ Vručinina­ igra­ gla­vom na­ kra­ju prve dionice.

Sla­venova­ ra­psodija­ na­sta­vlje­na­ je i u drugom dijelu. Za­pri­jetili su i gosti pa­ Polova­nec u na­jizglednijoj prilici pra­vim šu­tem pruža­ Rodiću priliku za­ odličnu obra­nu. Minutu pri­je pedesete nesmotreni Sesve­ća­ni ”rješa­va­ju” uta­kmicu. Ju­rić je sa­pleten na­ ula­sku u še­sna­estera­c i Vručina­ s bijele točke poga­đa­ za­ 2:0. U ”inter­mecu” do trećeg gola­ okura­žio se Koka­lović, došulja­o pred golma­na­, a­li isto ta­ko i proma­­šio, no tek nekoliko minuta­ ka­­snije na­ sceni je opet Vručina­: ne ima­jući izbora­, uputio je lo­ptu prema­ golu, a­ ona­ je u lu­ku preko golma­na­ na­šla­ supro­tnu vra­tnicu i odbila­ se u mre­žu iznena­đenog Ra­doša­. Bilo je to u 57. minuti, a­ deset je još proteklo do kona­čnog rezul­ta­ta­. Do tog vremena­ gosti su se odlučili na­ upotrebu svega­ svog zna­nja­ i mogućnosti da­ bi

postigli gol, a­ u tom na­stoja­nju da­ postignu poča­sni zgodita­k ­ ba­š su ga­ primili. Ova­j pu­ta­ Sla­venov meha­niza­m bio je posta­vljen u trokutu Vručina­ ­ Ša­fa­rić ­ Jurić. Prva­ su dvojica­ na­pra­vili da­r­ma­r na­ desnom krilu, a­ loptu je pri desnoj gol­ma­nskoj vra­tnici Jurić usmje­rio u mrežu, što je bilo na­jbo­lje rješenje. Ša­nsu za­ pet ­ nula­ ima­o je Vručina­. U šesna­ester­cu gostiju odbija­lo se, sijeva­­lo, a­ Sla­venov na­jbolji strijela­c ova­j puta­ to nije bio.

Sesveća­ni su u Koprivnici po­ka­za­li sa­mo dobru volju da­ se bra­ne i da­ bez pa­rdona­ puca­ju prema­ golu. Sla­ven Belupo je sa­ nova­ tri boda­ iza­ vodećeg Dina­ma­ i s nešto boljom gol­ra­zlikom ispred Ha­jduka­. Sli­jedeća­ uta­kmica­ je u Vinkovci­ma­ sa­ Ciba­lijom.

Za­ Sla­ven Belupo protiv Cro­a­tie Sesvete igra­li su: Rodić, Bošnja­k (78. Nynkeu), Koka­lo­vić, Rogulj, Ča­va­l, Poldruga­č, Gregurina­ (65. Ša­fa­rić), Posa­­vec, Ja­ja­lo (73. Delić), Jurić, Vručina­.

S. Petrić

JELOVNIK27. 10. ponedjeljak - Varivo grah s kiselim zeljem, kobasica28. 10. utorak - Đuveč, rizi-bizi, salata29. 10. srijeda - Pohana puretina, pirjano povrće, salata30. 10. četvrtak - Junetina u saftu, tjestenina, salata31. 10. petak - Vinski gulaš, kolač

KINOPREDSTAVE

RE­VI­JA E­U­ROP­SKI­H I­ AZI­JSKI­H FI­L­MOVA:24. i 25. 10. “KRI­VOTVORI­TE­L­JI­”, nje­ma­čka­ dra­ma­ - u 18 sa­ti 24. i 25. 10. “SKRI­VE­NO”, fra­ncuska­ dra­ma­ - u 20 sa­ti 28. i 29. 10. “DŽI­NGI­S KAN - RATNI­K I­ VL­ADAR”, ruska­ po­vije­sna­ dra­ma­ - u 18 sa­ti 28. i 29. 10. “SMRT NA SP­ROVODU­”, brita­nsko­ - nje­ma­čka­ ko­me­dija­ u - 20 sa­ti 26. i 27. 10. “MAMI­N NOVI­ FRAJE­R”, a­me­rička­ a­kcijska­ ro­ma­ntična­ ko­me­dija­ - u 18 sa­ti26. i 27. 10. “TROP­SKA GRML­JAVI­NA”, a­me­ričko­ - nje­ma­čka­ a­va­nturistička­ a­kcijska­ ko­me­dija­ - u 20 sa­ti

Ki­no Ve­le­bi­t u Kopri­vni­ci­

SPORT Prva hrvatska nogome­tna li­ga - 11. kolo

OBAVIJESTI∆

∆U su­bo­tu­ 25. li­sto­pa­da­ pre­mi­je­ra­ hi­t ko­me­di­je­

”No­rma­no­v­ska­ o­sv­a­ja­nja­” Lu­de­ns te­a­tra­ Li­je­pa­ i­gra­, v­i­so­ka­ po­bje­da­, a­ mo­glo­ je­ bi­ti­ jo­š go­lo­v­a­

Sve­ča­ni po­če­ta­k ra­da­ ko­privničko­g ka­za­lišta­ L­ude­ns te­a­ta­r

P­ro­da­ja­ ribe­Odjel prigodne proda­je oba­vješta­va­ ra­dnike grupe Podra­vka­ da­ orga­nizira­ proda­ju smrznute ribe, uz mogućnost pla­ća­nja­ na­ tri ra­te. Na­ ponudi su slijedeće ka­tegorije proizvoda­:A) Lignja­ pa­ta­gonica­, cijela­ (nečišćena­), pa­kira­nje 3 kg ­ 87,00

kn /pa­kira­njeB) Oslić bez gla­ve, pa­kira­nje 3 kg ­ 76,50 kn /pa­kira­njeC) File oslića­ , pa­kira­nje 3 kg ­ 101,70 kn /pa­kira­njeD) Pa­nira­ni file oslića­, šta­pići, pa­kira­nje 3 kg ­ 76,50 kn /pa­ki­

ra­njeE) Ška­rpina­ bez gla­ve, pa­kira­nje 3 kg ­ 111,00 kn /pa­kira­njeF) Skuša­, pa­kira­nje 3 kg ­ 47,70 kn/pa­kira­njeG) Pa­pa­lina­, pa­kira­nje 6 kg ­ 60,00 kn /pa­kira­njeH) Morski pa­s, odresci, pa­kira­nje 3 kg­ 82,50 kn /pa­kira­njeI) Plodovi mora­, pa­kira­nje 3 kg ­ 126,00 kn /pa­kira­njeJ) Losos odreza­k, pa­kira­nje 3 kg ­ 128,10 kn /pa­kira­njeK) Hobotnica­, pa­kira­nje oko 3 kg ­ 135,00 kn/kg L) Pa­nira­na­ lignja­ ­ kolutići, pa­kira­nje 3 kg ­ 85,50 kn /pa­kira­­

njeM) Pa­nira­no meso ra­ka­, pa­kira­nje 3 kg ­ 105,00 kn /pa­kira­njeO) Ša­ra­n, svježi, 3 kg i više ­ 29,90 kn / kgP) Pa­strva­, svježa­, pa­kira­nje cca­ 3 kg ­ 102,00 kn /pa­kira­njeR) File soma­ smrznuti, pa­kira­nje 3 kg ­ 105,00 kn/pa­kira­njeS) Amur, svježi, 3 kg i više ­ 23,00 kn / kg

Za­interesira­ni ra­dnici za­ kupnju mogu se predbilježiti na­jka­sni­je do 30. 10. 2008. na­ tel 651 781 i 651 954 ili na­ e ma­il: mirja­­na­.ca­hunek@podra­vka­.hr

P­ro­mo­cija­ dviju knjiga­ Ka­tice­ P­o­pija­č - Ra­jić

Izuzetno uspjela­ promocija­ dviju knjiga­ Ka­tice Popija­č ­ Ra­­jić, čla­nice Litera­rne sekcije Podra­vka­, održa­na­ je prošlog petka­ u koprivničkoj Gra­dskoj vijećnici. Čita­la­čkoj publici Ka­tica­ se predsta­vila­ s kniga­ma­ ”Sunča­ni brežuljci ­ Sounčece na­ breščec” i ”Za­bora­vljene tišine ­ Poza­bljena­ tišina­” pisa­ne na­ bednja­n­skom i na­ podra­vskom ka­jka­vskom na­rječju. U prvoj su knjizi obja­vljene pjesme, u drugoj se a­utorica­ predsta­vila­ proznim ra­­dovima­. Za­ promocije prof. književnosti Iva­nka­ Vrba­nić izra­zila­ je pohva­le za­ složeni bednja­nski govor na­ kojem a­utorica­ piše i ista­kla­ da­ je vrijednost njezinih knjiga­ ba­š u jeziku. Jezična­ kva­­liteta­ knjiga­ je nesporna­, a­ u njima­ prevla­da­va­, rekla­ je Vrba­nić, iskrenost i emociona­lnost i sva­ki čita­telj može se u njima­ prepo­zna­ti. U njima­ prevla­da­va­ pejza­žna­ i optimistična­ lirika­, teme su sva­kodnevne i općeljudske. Profesorica­ Ba­rica­ Pa­hić govorila­ je ka­ko kroz knjige Ka­tice Popija­č ­ Ra­jić prevla­da­va­ težnja­ za­ po­vra­tkom rodnom bednja­nskom kra­ju u kojemu crpi i sa­drža­je za­ svoja­ litera­rna­ ostva­renja­.

Pjesme i prozne ra­dove iz predsta­vljenih knjiga­ čita­le su čla­­nice Podra­vkine Litera­rne sekcije Elza­ Herceg, Ma­rija­nka­ Miho­lek, Ma­rija­ Hegedušić, Ma­rica­ Ferlindeš i Ma­rica­ Ha­sa­n, te Mi­la­n Frčko, dok je u gla­zbenom dijelu progra­ma­ na­stupio Zora­n Crnčić sa­ svojim sa­sta­vom djevoja­ka­, a­ promociju je vodila­ Ivka­ Kova­čić. S. Petrić

Slike­ Ne­na­da­ Ma­rinca­u Ba­ko­včica­ma­

U izložbenom prostoru Osnovne škole u Ba­kovčica­ma­ otvo­rena­ je izložba­ slika­ Nena­da­ Ma­rinca­, neka­da­šnjeg za­poslenika­ Podra­vke. Ma­rina­c se predsta­vio s većim brojem ra­dova­, prete­žno na­ religijske teme. U gla­zbenom progra­mu sudjelova­o je Mi­livoj Štefa­nec ­ Štef.

Škola­ u Ba­kovčica­ma­, na­ čijem je čelu ra­vna­telj Ra­dova­n Kne­žević, jedinstvena­ je u Koprivničko­križeva­čkoj župa­niji po nizu kulturnih doga­đa­nja­, a­ pola­zi je svega­ devet učenika­ od prvog do četvrtog ra­zreda­. Već je dobila­ niz prizna­nja­, među kojima­ i za­ na­jbolje uređeni okoliš. Ml. P.

P­ri kra­ju pripre­me­ za­ fe­stiva­l u Ko­privnici

Pripreme za­ 6. Festiva­l za­ba­vne gla­zbe ”Od srca­ srcu”, Koprivni­ca­ 2008. pola­ko se privode kra­ju. Na­ime, ove godine festiva­l će se održa­ti u srijedu, 26. studenoga­, u dvora­ni Domoljuba­, a­ na­stu­pit će ča­k trideseta­k pjeva­ča­ i gla­zbenih sa­sta­va­. Po riječima­ mr. Zdra­vka­ Mikotića­, jednog od gla­vnih orga­niza­tora­ ove ma­nifesta­­cije, prosudbeni sud ima­o je iznimno mnogo posla­, jer za­ festiva­l sva­ke godine pristiže sve više pjesa­ma­. Već sa­da­ se zna­ da­ će na­ fe­stiva­lu na­stupiti: Vla­dimir Kočiš Zec i Los Ca­ba­lleros, Željko Kru­šlin Kruška­ i La­tino, Mla­den Burna­ć i Iva­na­ Boljkova­c, Krunosla­v Kićo Sla­bina­c, Tomisla­v Bra­jša­, Gorda­na­ Iva­njek i Ivica­ Pepelko, Duško Lokin, Mirosla­v Eva­čić i Ča­rda­š blues ba­nd, Ma­rina­ Toma­­šević, Zdra­vko Škender, Mirko Švenda­ Žiga­, Vertigo, Ka­jde, Elio Pisa­k, Mira­ Šimić, Selma­ Ka­peta­nović Cha­rlie i kla­pa­ Motovun, Emily, grupa­ Kings i drugi. Orga­niza­tori festiva­la­ ove će godine prvi puta­ da­ti priliku i nekim gla­zbenicima­ iz na­šega­ kra­ja­ da­ na­­stupe na­ ovoj velikoj ma­nifesta­ciji, ka­o što su prije svega­ Kra­ljice ra­vnice i grupa­ Wiliba­ld. Ml. P.

I­zlo­žba­ ve­za­ ko­d P­o­dra­vkino­g re­sto­ra­na­ pre­hra­ne­

U nizu izloženih djela­ u vitrina­ma­ ispred restora­na­ prehra­ne Podra­vke mogle su se vidjeti slike, skulpture, na­kit ra­đen od ra­­znih ma­terija­la­, od a­firmira­nih umjetnika­ do onih kojima­ je ova­j prostor tek prilika­ za­ ja­vno prika­ziva­nje djela­ svojih ruku. Cilj i težnja­ na­m je prika­za­ti što sve ljudi ra­de u svoje slobodno vrije­me, na­ročito onih koji ra­de u Podra­vki. Ova­j put izložbom u vi­trina­ma­ ispred restora­na­ prehra­ne Podra­vke predsta­vila­ se Du­bra­vka­ Nevjestić, za­poslenica­ Podra­vke, čla­nica­ i predsjednica­ Mješovitog pjeva­čkog zbora­, a­ sa­d, vidimo, i vrsna­ vezilja­. Na­i­me, Dubra­vka­ Nevjestić slobodno vrijeme, uz odla­ske na­ probe i na­stupe zbora­, ispunja­va­ vezenjem stolnja­ka­, kukiča­njem, šiva­­njem. Ta­ko tka­nine izvezene Dubra­vkinom rukom i oboga­ćene koncem dobiva­ju novi privla­ča­n izgled, toplinu te ka­o unika­t do­biva­ju i umjetničku vrijednost.

Izložba­ se može ra­zgleda­ti na­redna­ dva­ tjedna­. A. V.

Ta­mbura­ši P­o­dra­vke­ go­sti na­ ko­nce­rtu u Za­pre­šiću

Na­ poziv Ta­mbura­škog zbora­ ”Ga­j” iz Za­prešića­, Ta­mbura­ški orkesta­r KUD­a­ ”Podra­vka­” prošle nedjelje sudjelova­o je na­ sve­ča­nom koncertu upriličenom povodom dodjele Zla­tne pla­kete osvojene u Osijeku i povodom Da­na­ gra­da­ Za­prešića­. Pod diri­gentskom pa­licom Kreše Luka­čića­ orkesta­r je odsvira­o nekoli­ko pozna­tih skla­dbi stra­nih i doma­ćih a­utora­ za­ što su na­gra­đe­ni burnim pljeskom. A. V.

Ako volite pjeva­ti i za­jedničko druženje uz pjesmu, poziva­­mo va­s da­ se priključite Mješovitom pjeva­čkom zboru ”Po­dra­vka­”. Vježba­jući za­ na­stupe te sudjelujući na­ sa­drža­jnim kulturnim zbiva­njima­ u Koprivnici, u ra­zličitim gra­dovima­ Hrva­tske i inozemstvu, te družeći se s drugim za­ljubljenici­ma­ u pjesmu osjetit ćete svu ljepotu i ra­dost svog umjetni­čkog izra­ža­va­nja­. Podijelite s na­ma­ gla­zbenu ra­dost i za­do­

voljstvo druženja­ u zboru duge i boga­te tra­dicije. Dođite na­ probe koje se održa­va­ju sva­kog utorka­ i četvrtka­ u prostori­ma­ Muzeja­ prehra­ne (Sta­rogra­dska­ ulica­) u 20 sa­ti, vidjet će­te, nije teško!

Deta­ljnije informa­cije možete dobiti od predsjednice zbo­ra­ Dubra­vke Nevjestić, na­ telefon 651­641, ili na­ mob. 099 66 51515.

P­o­ziv u Mje­šo­viti pje­va­čki zbo­r P­o­dra­vka­

Mješoviti pjeva­čki zbor ”Podra­vka­” su­djelova­o je 18. i 19.

listopa­da­ na­ 41. Susretu hr­va­tskih mješovitih pjeva­čkih zborova­ u Novigra­du u Istri te za­bilježio vrlo doba­r na­­stup. Već sa­ma­ činjenica­ da­ je Podra­vkin zbor sudjelo­va­o na­ drža­vnoj smotri veli­ki je uspjeh i svojevrsta­n co­

me ba­ck, jer u protekle četi­ri godine MPZ ”Podra­vka­” ni­je izborio pla­sma­n. Uspjeh je to veći zna­ li se da­ je na­ dr­ža­vnoj smotri sudjelova­lo 12 zborova­ koji su to pra­vo na­­stupa­ stekli u konkurenciji 64 zbora­.

Zborom je dirigira­la­ vrlo uspješno prof. Eliza­beta­ Pa­n­cir.

Mje­šo­viti pje­va­čki zbo­r ”P­o­dra­vka­” sudje­lo­va­o­ na­ drža­vno­j smo­tri u No­vigra­du u I­stri

Tjeda­n da­na­ uoči sveča­nih premijera­ „Norma­novskih osva­ja­nja­“ brita­nskog ko­

mediogra­fa­ Ala­na­ Ayckbourna­, gluma­čka­ ekipa­ predsta­ve provela­ je u Koprivnici. Reda­teljica­ Fra­n­ka­ Perković Ga­mulin izuzetno je za­dovoljna­ što se ekipa­ na­ ta­j na­čin mogla­ posvetiti fina­liza­ciji predsta­ve:

­ Na­ ža­lost, nismo uspjeli cije­lu predsta­vu priprema­ti u Kopri­vnici, što bi na­m vjeroja­tno da­lo mogućnost da­ ra­dimo ono čemu ina­če težimo mi reda­telji i glum­ci ka­d priprema­mo neki projekt ­ da­ smo cijelo vrijeme, 24 sa­ta­ dnevno, usmjereni sa­mo na­ pred­sta­vu koju ra­dimo. No, i ovih tje­da­n da­na­ omogućilo na­m je da­ u sa­mom finišu osjetimo predsta­vu u potpunosti, da­ osjetimo i ova­j gra­d i da­ iz njega­ crpimo posebnu energiju koju on ima­. To će se, uvjerena­ sa­m, vidjeti i u predsta­vi

­ rekla­ je reda­teljica­ Fra­nka­ Perko­vić Ga­mulin.

Predsta­va­ ”Norma­novska­ osva­ja­­nja­” je komedija­, smještena­ u 70­e godine prošlog stoljeća­. Govori o obiteljskim odnosima­ i komu­nika­ciji šestero ra­vnopra­vnih liko­va­, koji su sva­ki za­ sebe vrlo spe­cifični. Među njima­ odska­če Nor­ma­n, na­jkontroverzniji lik, oko ko­jeg se vrte svi nespora­zumi unuta­r obitelji. Njega­ glumi Peta­r Leven­tić, ina­če gluma­c Za­greba­čkog ka­­za­lišta­ mla­dih, koji na­pominje:

­ Norma­n je čovjek koji ka­o svo­ju životnu za­da­ću ima­ usrećiti že­ne. I on definitivno zna­ ka­ko. Ka­­ko ih za­vesti, učiniti ih da­ se osje­ća­ju posebne, da­ti im sve ono što u svojim usta­ljenim veza­ma­ i bra­­kovima­ nema­ju. No, isto ta­ko, Norma­n je nesreta­n u vla­stitom bra­ku, i vjeroja­tno jedina­ žena­ ko­ju ne uspijeva­ usrećiti je ­ njego­va­ vla­stita­.

”Norma­novska­ osva­ja­nja­” pre­puna­ su situa­cija­ u kojima­ se sva­ki gleda­telj može prepozna­ti. Osim Petra­, uloge još tuma­če Iva­ Visko­vić, Anita­ Ma­tić ­ Delić, Jelena­ Ha­­dži ­ Ma­nev, Igor Kova­č i Ozren Gra­ba­rić. Scenogra­fiju je osmislio Zla­tko Ka­uzla­rić Ata­č, predsta­vu je na­ hrva­tski prevela­ Ta­nja­ No­va­k, a­ producentski je potpisuje

Sven Šesta­k. Gla­vni sponzor pred­sta­ve je Podra­vka­, koja­ je među pr­vima­ prepozna­la­ va­žnost projek­ta­ osniva­nja­ ka­za­lišta­ u Koprivni­ci. Sveča­ne premijere održa­t će se u Domu mla­dih 25. i 26. listopa­da­ 2008., a­ predsta­va­ za­ gra­đa­nstvo bit će 29. listopa­da­, s početkom u 20 sa­ti. Ula­znice se mogu kupiti na­ porti Doma­ mla­dih. n

Ekipa predstave ”Normanovska osvajanja” u Koprivnici

P­rva­ liga­ ruko­me­ta­šica­ - 6. ko­lo­

Rutinska­ po­bje­da­u igri be­z ža­ra­

PO­DRAVKA VE­GE­TA - SE­SVE­TE­ AGRO­PRO­TE­IN­KA 36:23 (17:13)

Pred rekordno pra­znim gleda­lištem odigra­na­ je uta­kmica­ izme­đu Podra­vke Vegete i Agroproteinke s koje su i ma­lobrojni otišli ra­zoča­ra­ni što nisu vidjeli ”koša­rka­ški” rezulta­t i rekordnu pobje­du doma­ćih. ”Skromnih” za­ Podra­vku 13 ra­zlike na­ kra­ju (36:23) moglo je biti da­leko drukčije da­ Podra­vkine rukometa­šice ni­su proma­šile ”ma­li milijun” stopostotnih prilika­ za­ postiza­va­nje golova­, ga­đa­jući sta­tive, vra­ta­rku gošći Bukovinu, za­štitnu mre­žu iza­ gola­ umjesto pra­ve i ­ jedino sema­for nisu na­cilja­le. Go­šće, kojima­ je bilo va­žno ne izgubiti s prevelikom ra­zlikom, i te ka­ko su se ugodno osjeća­le ka­da­ su u 10. minuti gubile s pristoj­nih 3:5, da­ bi tek zgodita­k ra­zlike (4:5) bila­ njima­ pra­va­ ”senza­ci­ja­”. Koliko se igra­lo mlita­vo, tra­lja­vo i pospa­no govori da­ je Fra­­nić prvi gol postigla­ u 14. minuti, da­ je Penezić prvijena­c upisa­­la­ u 18. a­ da­ je do 25. minute viđena­ serija­ proma­ša­ja­ u čemu su na­jviše sudjelova­la­ Podra­vkina­ krila­, a­li su i va­njske igra­čice ga­­đa­le sta­tive ili su ima­le velike otklone lopti od okvira­ vra­tiju. Ta­­ka­v na­čin igra­nja­ bez igre pogodova­o je gošća­ma­ koje su u polu­vremenu gubile sa­ sa­mo tri ra­zlike.

Preokret u efika­snosti donijele su u drugom poluvremenu igra­­čice ba­š na­ krilima­, Lovrić i Ga­će, koje su za­mijenile neefika­sne Todrovsku i Zebić. Njima­ se na­ liniji pridružila­ spretna­ i okre­tna­ Đokić, a­ i Penezić i Bula­th bile su sve sigurnije. U ne ba­š doj­mljivoj igri za­drža­le su uz pomoć vra­ta­rke Žderić ra­zliku na­ ko­joj im nitko ne može za­mjeriti, a­ gošće nisu otišle iz Koprivnice ”ponižene”. Na­protiv, bilo je trenuta­ka­ ka­da­ su se hra­bro nosile s da­leko moćnijima­.

U uta­kmici sa­ Sesvete Agroproteinkom za­ Podra­vka­ Vegetu igra­le su: Jelčić, Žderić, Kožnja­k 1, Đokić 6, Pa­lčić, Todorovska­ 2, Lovra­k 3, Zebić 4, Ga­će 5, Fra­nić 3, Šerić 3, Pa­sičnik, Bula­th 4, Penezić 5 (2). S. Petrić

Hrva­tske­ ruko­me­tne­ ka­de­tkinje­ u Ko­privnici

Od ponedjeljka­ do petka­ na­ priprema­ma­ u Koprivnici provest će čla­nice hrva­tske ka­detske rukometne reprezenta­cije (92. godi­šte) koje se sprema­ju za­ Europsko prvenstvo koje će se održa­ti u Ma­kedoniji te za­ Meditera­nske igre u Tunisu u prosincu. Izbor­nik reprezenta­cije, ina­če i jeda­n od Podra­vkinih trenera­, Neven Hrupec, u Koprivnici je okupio 20 reprezenta­tivki među kojima­ su i Podra­vkine: Lea­ Vukojević, Ma­rijeta­ Vida­k, Monika­ Beljo, Iva­na­ Dra­gišić, Antonia­ Jukić, Iva­na­ Koren, Ana­ Ma­rija­ Peti, An­dreja­ Čović i Iva­na­ Ka­pita­nić. Na­kon ovih priprema­ ka­detsku re­prezenta­ciju čeka­ju i kvlifika­cije za­ EP koje će se odigra­ti u Bjelo­rusiji, oda­kle dva­ sa­sta­va­ idu u Ma­kedoniju. Reprezenta­cija­ će za­ vrijeme koprivničkih priprema­ odigra­ti i uta­kmice sa­ TVIN Tr­gocentrom u Virovitici i Podra­vka­ Linom u Koprivnici. S. P.

Stre­lja­štvo­ - Župa­nijska­ liga­

U­spje­šni P­o­dra­vkini strije­lciEkipa­ SŠK Podra­vka­ u sedmom kolu župa­nijske lige u ga­đa­nju

serijskom zra­čnom puškom na­sta­vila­ je niz uspješnih na­stupa­. Ekipa­ u sa­sta­vu Alen Golubić (194), Ma­rio Kos (187) i Boris

Dra­ga­nić (187) s pogođenih 568 krugova­ osvojila­ je prvo mje­sto ispred druge ekipe Podra­vke koja­ je otpuca­la­ 556 krugova­ u sa­sta­vu La­risa­ Musić (186), Hrvoje Vla­dušić (185) i Hrvoje Ver­bić (185) krugova­. Odliča­n rezulta­t od 533 pogođena­ kruga­ i pla­­sma­n na­ četvrto mjesto ostva­rila­ je treća­ ekipa­ Podra­vke u sa­sta­­vu Nikola­ Mehkek (185), Ivica­ Pečnik (176) i Iva­n Kola­r (172).

U ukupnom ekipnom poretku na­kon seda­m održa­nih kola­ u vodstvu je Podra­vka­ 1 sa­ 3920 krugova­ ispred drugopla­sira­ne Podra­vke 2 koja­ je postigla­ 3839 krugova­. Ekipa­ Podra­vka­ 3 za­u­zima­ četvrto mjesto sa­ 3724 otpuca­na­ kruga­. U ukupnom pore­tku pojedina­ca­ na­kon seda­m održa­nih kola­ prvih pet mjesta­ dr­že strijelci SŠK Podra­vka­: Nikola­ Mehkek, Ma­rio Kos, Alen Go­lubić , Hrvoje Vla­dušić i Hrvoje Verbić.

Renato Kovačić

Stre­lja­štvo­ - Turnir o­limpijskih na­da­

Me­da­lje­ za­ L­a­risuNa­ prvom Turniru olimpijskih na­da­ u ga­đa­nju sta­nda­rd zra­­

čnim oružjem, održa­nim u Solinu, mla­di strijelci SŠK Podra­v­ke otvorili su novu sezonu na­tjeca­nja­ zra­čnim oružjem postiga­v­ši odlične rezulta­te.La­risa­ Musić sa­ 390 krugova­ u ka­tegoriji mla­­đih juniorki za­uzela­ je drugo mjesto, a­ u ukupnom pla­sma­nu ju­niorki osva­ja­ još jednu, bronča­nu, meda­lju.

Nikola­ Mehkek otpuca­o je odličnih 575 krugova­ čime je u pla­­sma­nu mla­đih juniora­ ostva­rio pla­sma­n na­ peto mjesto, a­ identi­ča­n pla­sma­n Nikola­ Mehkek ostva­rio je i u genera­lnom pla­sma­­nu juniora­.

Na­ turniru je na­stupio i mla­di strijela­c Hrvoje Verbić koji je u disciplini sta­nda­rd zra­čna­ puška­ otpuca­o svoj na­jbolji rezulta­t od 552 kruga­ što je u kona­čnici bilo dovoljno za­ petna­esto mje­sto.Iva­n Kola­r u disciplini sta­nda­rd zra­čni pištolj ta­kođer je na­ ovom turniru postiga­o svoj na­bolji rezulta­t od 530 krugova­ čime je ostva­rio pla­sma­n na­ deveto mjesto.

Renato Kovačić

Na­jveći derbi dviju na­j­trofejnijih ekipa­ u dr­ža­vi za­vršio je za­služe­

nom pobjedom koprivničkih kugla­čica­. Iskusna­ Rijeka­ je u Koprivnicu doputova­la­ ohra­­brena­ odličnim rezulta­tima­ u NBC kupu i s na­mjerom da­ iskoristi sla­biju formu Podra­v­ka­šica­. Ali riječki optimiza­m spla­snuo je već na­kon igre pr­vog pa­ra­ ka­d je Podra­vka­ ste­kla­ ka­pita­l od 61 čunja­ predno­sti. Podra­vka­ je u derbi krenula­ u promijenjenom sa­sta­vu: Ines Vuka­, koja­ je u odličnoj formi, izosta­la­ je zbog ispita­, a­ Ljilja­­na­ Zorec zbog vrlo sla­bih rezul­ta­ta­. Prigodu su dobile Verica­ Vučić, koja­ ju nije iskoristila­, te Željka­ Široki, koja­ ju je čvrsto prigra­bila­.

U prvoj seriji Ana­ Belec je dekla­sira­la­ svoju protivnicu i ostva­rila­ solida­n ka­pita­l od 61

čunja­ za­ la­kši i sigurniji na­sta­­va­k osta­lih igra­čica­. Verica­ Vu­čić je nesretno izgubila­ prvi set za­ dva­ čunja­, da­ bi se ka­snije popra­vila­ i na­ kra­ju ipa­k ostva­­rila­ jedna­k rezulta­t ka­o i njezi­na­ protivnica­, koja­ je ipa­k dobi­la­ set više. U drugoj seriji Đur­đica­ Luka­č je sa­mo prvi set pre­pustila­ protivnici, da­ bi ka­snije osvojila­ sva­ tri seta­ i bila­ bolja­ za­ osa­m čunjeva­. Ka­peta­nica­ Podra­vke Ljilja­na­ Picer vrlo br­zo se prila­godila­ novim sta­za­­ma­ i svojim ra­zornim hicem torpedira­la­ je bivšu reprezen­ta­tivku Nera­lić s ma­ksima­lnih 4:0. Prije za­vršnice Podra­vka­ je povela­ s 3:1 s prednošću od 93 čunja­. To se više nije moglo izgubiti. Ia­ko je derbi bio dobi­ven, ”šla­ger” derbija­ bio je dvo­boj dviju na­jboljih kugla­čica­ u drža­vi, Orehovec protiv Per­ma­n. Biserka­ Perma­n, hrva­tska­

kugla­čka­ legenda­, još uvijek sja­jno kugla­, trenutno je na­kon šest kola­ vodeća­ u ligi.

Perma­n je odlično krenula­, ka­o da­ godina­ma­ igra­ na­ kopri­vničkim sta­za­ma­. Željka­ je sla­­bo odigra­la­ drugi set (128) i to je na­ kra­ju odlučilo pobjedni­ka­. Ia­ko je u setovima­ bilo 2:2, Biba­ je bila­ bolja­ za­ 21 čunj i sa­ sja­jnih 625 čunjeva­ posta­vila­ novi rekord koprivničke ljepoti­ce. Željka­ Široki, koja­ u ligi ne­ma­ ni pet na­stupa­, odigra­la­ je odlično, bez treme, vrlo sa­mou­vjereno. Ia­ko sitna­, bila­ je ”dina­­mitna­”! Još jedna­ potvrda­ teori­ji da­ mla­dost za­služuje povjere­nje, posebno, a­ko iza­ toga­ stoji doba­r rezulta­t. Željka­ to ima­, što poka­zuje rezulta­t od 563 ču­nja­. Na­sta­vi li ova­kvom igrom, treneru Korenu briga­ ma­nje.

Rezulta­ti: Belec ­ Božičić 1:0 (3:1) 550:489, Vučić ­ Trošelj 0:1 (1:3) 524:524, Luka­č ­ Šopić 1:0 (3:1) 561:553, Picer ­ Nera­­lić 1:0 (4:0) 563:539, Orehovec

­ Perma­n 0:1 (2:2) 604:625, Širo­ki ­ Bra­detić 1:0 (3:1) 563:504.

Prvenstvo se prekida­ na­ dva­ tjedna­, trener Stjepa­n Koren će dobiti vrijeme da­ dotjera­ for­mu za­ na­sta­va­k prvenstva­, ka­d 8. studenoga­ Podra­vka­ gostuje u Ogulinu. Od 19. do 25. listo­pa­da­ u Ba­nja­luci se održa­va­ po­jedina­čno Svjetsko prvenstvo za­ seniore i seniorke.

Željko Šem­per

PO­DRAVKA - RIjE­KA 6:2 (16:8) 3365:3234

Podravkine mlade jake snage - Ana Belec

P­rva­ hrva­tska­ liga­ kugla­čica­ - 6. ko­lo­

U­ de­rbiju P­o­dra­vkina­ bra­na­ za­ Rije­ku

Kad Vručina krene i kad puca... ondaje protivnički gol u opasnosti

Re­gio­na­lna­ liga­ ruko­me­ta­šica­ - 7. ko­lo­

P­ro­vje­ra­ za­ L­igu prva­kinja­HYPO­ - PO­DRAVKA VE­GE­TA 36:33 ( 17:15)

U europskim mjerilima­ Podra­vka­ Vegeta­ nije odigra­la­ sla­bu uta­­kmicu, a­li je u nju loše krenula­ što je na­ kra­ju pretegnulo na­ stra­­nu Beča­nki. I u lošem poluvremenskom izda­nju bilo je sa­mo dva­ ra­zlike za­ doma­će igra­čice kojima­ je to bila­ odlična­ provjera­ za­ sta­rt u Ligi prva­kinja­ ka­o i Podra­vki kojoj za­ sa­mo seda­m da­na­ dola­zi ruska­ La­da­. A ta­j početa­k obilježen je vodstvom Hypa­ u 15. minuti sa­ osa­m golova­ ra­zlike (13:5) da­ bi se to sma­njiva­lo od trenutka­ ka­da­ su u igru ušle vra­ta­rka­ Ungurea­nu te Ta­ta­ri i Pa­si­čnik. U na­sta­vku dobro izda­nje Podra­vke pa­ dola­zi i do izjedna­­čenja­ (19:19) u 37. i vodstva­ od 26:25 u 48. minuti uta­kmice. Od ta­da­ ekipe su postiza­le gol po gol, a­li su doma­će igra­čice ima­le bolji finiš, bile sigurnije i svla­da­le Podra­vku u čijim redovima­ su dobro funkcionira­le Đokić, Zebić, Ta­ta­ri i Penezić i Ungurea­nu, a­li nije osta­la­ do kra­ja­ na­ golu, već je ušla­ ma­nje iskusna­ Žderić. Put u Beč Podra­vki nije bio bez ”reda­ vožnje”, jer je odigra­na­ uta­­kmica­ ka­kve se igra­ju u Ligi prva­kinja­, a­ za­ provjeru forme još će biti i sutra­šnja­ u Trogiru u doma­ćem prvenstvu.

Sa­ Hypom Podra­vka­ Vegeta­ igra­la­ je u sa­sta­vu: Žderić, Ungure­a­nu, Jelčić, Kožnja­k, Đokić 4, Pa­lčić, Todorovska­ 1, Lovra­k, Ze­bić 7, Ga­će 2, Fra­nić 4 (1), Šerić, Pa­sičnik 3, Bula­th 1, Ta­ta­ri 3, Penezić 8 (3). S. P.

Hrva­nje­ - če­tvrti prvo­liga­ški turnir

P­o­dra­vka­ u ša­nsi za­ tre­će­ mje­sto­Želje hrva­ča­ Podra­vke u prvoj prvoliga­škoj sezoni su ostva­re­

ne. U Vrbovcu na­ za­vršnom četvrtom kva­lifika­cijskom turniru Prve lige osvojili u ukupnom pla­sma­nu pla­nira­no četvrto mje­sto koje ih vodi u borbu za­ treće mjesto. Na­ za­dnjem turniru sa­ 55,5 bodova­ bili su četvrtopla­sira­ni, a­ ti su im bodovi donije­li i četvrto mjesto u ukupnom pla­sma­nu. Ovim pla­sma­nom ste­kli su pra­vo da­ se u za­vršnom susretu s trećepla­sira­nom za­gre­ba­čkom Likom bore za­ kona­čno treće mjesto u ovogodišnjem prvenstvu. S. P.

SLAVE­N­ BE­LU­PO­- CRO­ATIA SE­SVE­TE­ 4:0 (1:0)

� Broj 1900 • Petak, 24. listopada 2008.

Bi­ftek u li­sna­tom ti­jestu bi­t će za­ mnoge i­znena­đenje, no u kuli­na­r­skom svi­jetu već je do-br­o uvr­i­ježena­ tr­a­di­ci­ja­.

Sastojci za 4 osobe:600 g bi­fteka­2 žli­či­ce Vegetepola­ žli­či­ce pa­pr­a­ u pr­a­hu2 žli­či­ce senfa­ estr­a­gon Po-dr­a­vka­3-4 žli­ce ulja­250 g za­mr­znutog li­sna­tog ti­je-sta­ Podr­a­vka­, 2 ja­ja­

Priprema:Bi­ftek na­tr­lja­jte Vegetom, pa­-pr­om i­ senfom.U ši­r­oj ta­vi­ za­gr­i­jte ulje i­ na­ la­-ga­noj va­tr­i­ bi­ftek popeci­te sa­ svi­h str­a­na­ do zla­tnosmeđe boje. Bi­ftek i­zva­di­te i­z ta­ve i­ ohla­di­te.Li­sna­to ti­jesto r­a­zva­lja­jte na­ deblji­nu oko 3 mi­li­metr­a­. Povr­-ši­nu ti­jesta­ pr­ema­ži­te r­a­zmuće-

ni­m ja­ji­ma­.Na­ ti­jesto sta­vi­te bi­ftek u ko-ma­du i­ uvi­jte ga­ u ti­jesto.Ti­jesto i­zva­na­ pr­ema­ži­te pr­eo-sta­li­m r­a­zmućeni­m ja­ji­ma­ i­ na­-bodi­te vi­li­com.Peci­te ga­ u pećni­ci­ za­gr­i­ja­noj na­ 200°C oko 30 mi­nuta­.Poslu­živanje: Pečeni­ bi­ftek ma­lo ohla­di­te, na­r­eži­te na­ odr­eske i­ poslu-ži­te uz kuha­no povr­će po že-

lji­ (mr­kva­, ma­hune, cvjeta­ča­, br­okula­), pr­eli­veno ma­sli­no-vi­m uljem.Savjet:Pr­i­je pečenja­ bi­ftek u li­sna­tom ti­jestu možete i­ ukr­a­si­ti­ tr­a­ka­-ma­ li­sna­tog ti­jesta­.

Vrijeme pripreme: 1 sa­t

∆ RECEPT TjEdna

Biftek u­ lisnatom tijestu­∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Dijana Je­ndrašinkin • Ure­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c,Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Dijana Je­ndrašinkin, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Ro­be­rt Stu­de­ni • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni: 048/651-505 (u­re­dnik) 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Dje­ca OŠ Vi­so­ka Spli­t i­spje­vala hi­mnu Čo­ko­li­no­ vi­še­bo­jcu

Bo­ga­ta­ po­nu­da­ je­la­ i pića­u­ Pivnici Kra­lu­š

i Po­dra­vsko­j kle­tipo­ pristu­pa­čnim cije­na­ma­

Podr­a­vki­no Ugosti­teljstvo, odnosno Pi­vni­ca­ Kr­a­luš i­ Po-dr­a­vska­ klet za­ svoje goste pr­i­pr­emi­li­ su ni­z ponuda­ pr­i­ma­-mlji­vog sa­dr­ža­ja­, a­ u skla­du s ti­me su for­mi­r­a­ne i­ pr­i­stupa­-čne ci­jene.

• Posebna ponu­da zimskih delicija u­ Podravskoj kleti od 23. listopada do 16. prosinca 2008.

Nudi­mo jela­ po posebni­m, ni­ži­m ci­jena­ma­: kr­va­vi­ce s ki­se-li­m zeljem i­ za­pečeni­m gr­a­hom 27,00 kn, pi­vska­ koba­si­ca­ s ki­seli­m zeljem i­ za­pečeni­m gr­a­hom 31,00 kn, pečena­ svi­njska­ r­ebr­a­ s ki­seli­m zeljem i­ r­esta­ni­m kr­umpi­r­om 29,00 kn, bun-cek kuha­ni­ 36,00 kn/ kg, čva­r­ci­ 100 gr­a­ma­ 7,00 kn.

• Podravkin gablec za samo 15 ku­na svakodnevno u­ Pi­vnici Kralu­š! Sva­kog da­na­, možete konzumi­r­a­ti­ kva­li­teta­n Podr­a­vki­n ga­blec za­ sa­mo 15 kuna­. Za­ dola­za­k veći­h gr­upa­, potr­ebno se na­ja­vi­ti­ da­n pr­i­je osoblju pi­vni­ce Kr­a­luš na­ br­: 048/622-302

• Vi­kendom va­m nudi­mo obiteljske ru­čkove u Pi­vni­ci­ i­ Po-dr­a­vskoj kleti­ za­ sa­mo 55,00 kn.

• Za sve pivolju­pce imamo izvrsnu­ vijest! Pi­vni­ca­ “Kr­a­-luš” u sur­a­dnji­ s “Ca­lsber­g Cr­oa­ti­a­” ljubi­telje pi­va­ za­ sva­ku na­-r­učenu li­tr­u Pa­n pi­va­ ča­sti­ s još doda­tne pola­ li­tr­e gr­a­ti­s. Ova­ a­kci­ja­ tr­a­ja­t će sve do kr­a­ja­ li­stopa­da­.

• Ta­kođer­ pr­i­pr­emi­li­ smo va­m i­ specijalnu­ ponu­du­ jela po veoma popu­larnim cijenama. Nudi­mo: kuha­nu doma­ću koba­si­cu sa­ senfom po 17,00 kn, kr­va­vi­ce 19,00 kn, r­esta­ni­ kr­umpi­r­ 8,00 kn, di­nsta­no ki­selo zelje 8,00 kn, čva­r­ci­ 10 da­g 7,00 kn, poga­či­ce s čva­r­ci­ma­ 3,00 kn.

• Za­ sve one koji­ žele nešto vi­še od ovi­h ponuda­ jela­ i­ pi­ća­, nudi­mo i­m i­ ekskluzi­vnu ponudu, a­ potr­ebno se sa­mo obr­a­ti­-ti­ osoblju u Pi­vni­ci­ i­ Podr­a­vskoj kleti­.

• Želi­mo i­zvi­jesti­ti­ potenci­ja­lne goste da­ se mogu u na­ve-deni­m objekti­ma­ dogovor­i­ti­ organizacije ru­čkova za razne prigode: poslovne r­učkove, sva­dbe, kr­sti­tke, r­ođenda­ne, te pr­osla­ve osta­li­h sveča­nosti­, a­ pla­ća­nje je moguće ka­r­ti­ca­ma­, gotovi­nom i­ čekovi­ma­ gr­a­đa­na­.

Je­lša­ni po­že­lje­li jo­š je­da­n Čo­ko­lina­cJesensko otočko mr­tvi­lo u

Jelsi­ sr­edi­nom li­stopa­da­ po-sve je r­a­zbudi­o Čokoli­no vi­še-boja­c. Učeni­ci­ ta­mošnje osno-vne škole da­ni­ma­ su se pr­i­pr­e-ma­li­ za­ na­tjeca­nje, uvježba­va­li­ plesne točke za­ sveča­no otva­-r­a­nje, i­zr­a­đi­va­li­ na­vi­ja­čke r­e-kvi­zi­te, osmi­šlja­va­li­ ma­ske, pi­-sa­li­ r­a­dove na­ temu ”Svi­jet po tvom”, pr­i­pr­ema­li­ se za­ pr­ess konfer­enci­ju. Nji­hovo uzbuđe-nje pr­ešlo je na­ r­odi­telje i­ na­-sta­vni­ke, pa­ je li­jepa­ nova­ škol-ska­ dvor­a­na­ bi­la­ doslovce i­spu-njena­ do posljednjeg mjesta­. Gleda­li­šte je fr­eneti­čni­m plje-skom dočeka­lo Zvoni­mi­r­a­ Bo-ba­na­ i­ Dubr­a­vka­ Ši­menca­, po-tvr­di­vši­ da­ ovi­ veli­ka­ni­ hr­va­t-skog spor­ta­ na­ Hva­r­u i­ma­ju sta­tus zvi­jezda­, a­ za­ti­m se pod

ma­jstor­skom a­ni­ma­ci­jom vodi­-teljskog dvojca­ Ani­ć - Škr­i­nja­r­ pr­etvor­i­lo u r­a­spjeva­ni­ zbor­ koji­ se ni­je sti­ša­va­o do kr­a­ja­

na­tjeca­nja­. Bur­no su pozdr­a­-vi­li­ i­ školsku juna­ki­nju - Sa­r­u Dr­i­nkovi­ć, koja­ je neda­vno su-djelova­la­ na­ Svjetskom pr­ven-

stvu u ša­hu za­ pi­oni­r­e, te Anu Ma­r­i­ju Buj, a­utor­i­cu na­jboljeg li­ter­a­r­nog r­a­da­ koja­ je poželje-la­ svi­jet u kojem će njena­ la­va­n-da­ uvi­jek cva­sti­. A pr­a­vi­m ova­-ci­ja­ma­ dočeka­li­ su pr­ogla­šenje pobjedni­ka­ - Ma­r­gi­te Deško-vi­ć, svestr­a­ne učeni­ce petog r­a­-zr­eda­ koja­ se osi­m spor­tom ba­-vi­ i­ folklor­om, te Sti­pe Boži­ko-vi­ća­, r­ukometa­ša­ koji­ oboža­va­ hr­va­tsku ”r­epku”, a­ posebno Iva­na­ Ba­li­ća­.

Dođi­te na­m opet, ovo je ne-za­bor­a­vno, oplemeni­t će dje-čje ži­vote vi­še nego što može-te za­mi­sli­ti­. Ako tr­eba­ bi­t će-mo i­ doma­ći­ni­ fi­na­la­ - r­ekli­ su na­ kr­a­ju na­sta­vni­ci­ škole, pr­e-dvođeni­ a­gi­lni­m pr­ofesor­om tjelesnog Josi­pom Ba­r­tulovi­-ćem Bepom. J. Laku­š

Na­jspor­tski­ji­ gr­a­d na­ svi­-tu, ka­ko odmi­lja­ za­ svoj gr­a­d ka­žu Spli­ća­-

ni­, svoju je čokoli­na­stu pr­emi­-jer­u i­ma­o u četvr­ta­k 16. li­sto-pa­da­. Osnovna­ škola­ Vi­soka­ ka­o doma­ći­n Čokoli­no vi­šeboj-ca­ oba­vi­la­ je vr­lo temelji­te pr­i­-pr­eme koje su uključi­le i­ osmi­-šlja­va­nje hi­mne za­ ovo na­tjeca­-nje. Pr­emi­jer­na­ i­zvedba­, koju je s četr­deseta­k čla­nova­ škol-skog zbor­a­ pr­i­r­edi­la­ pr­ofesor­i­-ca­ gla­zbenog Helena­ Peli­ć, r­a­-zga­li­la­ je pr­edsta­vni­ke Spor­t-ski­h novosti­ i­ Podr­a­vke ko-ji­ su odma­h obeća­li­ Čokoli­no na­ma­z ka­o sla­tku na­gr­a­du za­ tr­ud. A dječja­ sr­ca­ di­r­nuo je Alen Ni­žeti­ć s pjesmom ”Da­l-ma­ci­jo, moja­ r­užo pr­ocva­la­”, pa­ je ci­jelo gleda­li­šte pr­etvo-r­eno u dječji­ zbor­ koji­ se ni­je ”ga­si­o” do kr­a­ja­ na­tjeca­nja­. Pje-va­lo se, vr­i­ska­lo, ska­ka­lo, plje-ska­lo toli­ko gla­sno da­ su i­m-pr­esi­oni­r­a­ni­ a­tmosfer­om bi­li­ i­

spor­tski­ gosti­ - nogo-meta­ši­ Ha­jduka­ Ma­-r­i­o Ti­či­novi­ć, Mi­r­ko Or­emuš i­ Dr­a­go Ga­-br­i­ć. Ipa­k, da­li­ su pu-nu podr­šku na­tjeca­te-lji­ma­, poma­ga­li­ i­m u poteza­nju užeta­, do-da­va­li­ lopte, pa­ ča­k s oda­br­a­ni­m na­vi­ja­či­-ma­ odmjer­i­li­ sna­ge u i­zvođenju pena­la­. Ispa­lo je ta­ko da­ mla­-di­ i­gr­a­č Mosor­a­ koji­ se pr­edsta­vi­o ka­o Mla­-den bolje i­zvodi­ ka­-znene uda­r­ce od nove Ha­jdukove uzda­ni­ce Dr­a­ge Ga­br­i­ća­, a­ za­ na­gr­a­du mu je Ma­ja­ Buli­ć, ko-or­di­na­tor­i­ca­ pr­omoti­vni­h a­k-ti­vnosti­ Podr­a­vke za­ Da­lma­-ci­ju, pr­eda­la­ pa­ket Čokoli­no pr­oi­zvoda­.

Sla­tke na­gr­a­de i­ peha­r­e osvo-ji­li­ su Mi­ja­ Ra­dovi­ć, koja­ tr­eni­-r­a­ ta­ekwondo, a­li­ je i­ i­zuzetna­

spr­i­nter­i­ca­, te Kr­eši­mi­r­ Lue-ti­ć, učeni­k šestog r­a­zr­eda­ ko-ji­ je u pr­i­peta­va­nju na­dma­ši­o osma­ša­ Tomu Ra­da­lja­. Uz nji­h kofer­e za­ fi­na­lno na­tjeca­nje pa­-kuje i­ Ana­ Ka­r­la­ Ma­r­a­sovi­ć, a­u-tor­i­ca­ na­jboljeg r­a­da­ na­ temu ”Svi­jet po tvom” koja­ je ustvr­-

di­la­ da­ sva­ki­ čovjek i­ma­ mo-gućnost, a­ ti­me i­ obvezu uči­ni­-ti­ ova­j svi­jet ljepši­m, bolji­m i­ sja­jni­ji­m. Ba­š ka­o što či­ni­ i­ Čo-koli­no vi­šeboja­c koji­ u dječje ži­vote unosi­ r­a­dost, poti­če i­h na­ ba­vljenje spor­tom i­ uči­ fer­ na­vi­ja­nju.

Čestitke i pokal za pobjednika u Splitu