program prekogranične saradnje mađarska - rumunija i ... · pograničnih oblasti koje...

INTERREG IIIA Neighbourhood Programme Hungary–Romania–Serbia 2004-2006

Draft version for discussion (Version 4.0 of Oct. 10)do not forget the header!!!!!!!!

Program pMađarska - Rumu

INTERREG IIIA/Pha

Susedski progr

NACRT ZA

rekogranične saradnje nija i Mađarska - Srbija i Crna

Gora

re CBC Program Mađarska - Rumunija i

am Mađarska - Srbija i Crna Gora

DISKUSIJU I PRETHODNU EVALUACIJU

DATUM: 15 JUN 2004.

Program prekogranične saradnje Mađarska–Rumunija i Mađarska-Srbija i Crna Gora

2

Sadržaj

Sadržaj ____________________________________________________________________ 2

Uvod______________________________________________________________________ 5

1. Opis, ciljevi i prioriteti_____________________________________________________ 6

1.1. Postupak zajedničke izrade programa 6

1.2. Oblasti obuhvaćene programom 7

1.3. Opis mađarsko-rumunsko-srpske pogranične regije 8 1.3.1. Oblast i stanovništvo ________________________________________________ 9 1.3.2. Nivo integrisanosti ________________________________________________ 10 1.3.3. Šengenska politika_________________________________________________ 10 1.3.4. Prirodni resursi ___________________________________________________ 11 1.3.5. Privreda _________________________________________________________ 11 1.3.6. Tržište rada ______________________________________________________ 12 1.3.7. Infrastruktura_____________________________________________________ 13 1.3.8. Obrazovanje, istraživanje i razvoj_____________________________________ 14 1.3.9. Životna sredina ___________________________________________________ 14 1.3.10. Indikatori konteksta_______________________________________________ 16 1.3.11. Zaključna razmatranja o području saradnje u celini – SWOT analiza ________ 18

Prednosti/Potencijali _________________________________________________________ 18 Slabosti __________________________________________________________________ 18 Mogućnosti _______________________________________________________________ 19 Pretnje ___________________________________________________________________ 19

1.4. Zajednička razvojna strategija i koherentnost s drugim programima 19 1.4.1. Iskustvo sa prekograničnim aktivnostima_______________________________ 19 1.4.2. Zajednička prekogranična razvojna strategija i ciljevi programa _____________ 21

Strategija ________________________________________________________________ 21 Ciljevi___________________________________________________________________ 22

1.4.3. Usklađenost sa drugim intervencijama ________________________________ 23 Intervencije Strukturnog fonda u okviru CSF za Mađarsku 2004-2006 ________________ 23 Ostale strukturne inicijative Evropske zajednice u Mađarskoj _______________________ 24 Inicijative Evropske zajednice u Rumuniji ______________________________________ 25 Inicijative Zajednice u Srbiji i Crnoj Gori _______________________________________ 27 Teme koje se tiču sve tri zemlje _______________________________________________ 27 Upravljanje pitanjima koherentnosti na nivou realizacije ___________________________ 28

1.5. Prioriteti i mere 29 1.5.1. Prioritet 1: Jačanje prostornog, fizičkog i infrastrukturnog integriteta prekogranične oblasti ___________________________________________________ 31 1.5.2. Prioritet 2: Promovisanje inicijativa za saradnju u cilju olakšavanja integracije tržišta i povećanja sklada između lokalnih zajednica ___________________________ 32 1.5.3. Prioritet 3: Tehnička pomoć _________________________________________ 32 1.5.4. Mera 1.1: Poboljšanje prekogranične infrastrukture_______________________ 32 1.5.5. Mera 1.2: Rešavanje zajedničkih izazova u oblasti zaštite životne sredine i sprečavanja poplava ____________________________________________________ 33


3

1.5.6. Mera 2.1: Razvoj poslovne infrastrukture i zajedničkih poslovnih usluga______ 34 1.5.7. Mera 2.2: Podrška za saradnju preduzeća _______________________________ 34 1.5.8. Mera 2.3: Podsticanje saradnje između institucija i zajednica _______________ 35 1.5.9. Mera 2.4: Promovisanje saradnje u oblasti istraživanja i tehnološkog razvoja, kao i razvoja ljudskih resursa__________________________________________________ 35 1.5.10. Mera 3.1: Tehnička pomoć – administracija i upravljanje Programom _______ 36 1.5.11. Mera 3.2: Tehnička pomoć - javnost programa, praćenje i ocenjivanje ______ 36

1.6. Indikatori 36 1.6.1. Nivo Programa ___________________________________________________ 36 1.6.2. Nivo prioriteta ____________________________________________________ 37 1.6.3. Nivo mera _______________________________________________________ 39

1.7. Indikativni plan finansiranja 40

2. Imenovanje nadležnih organa _____________________________________________ 43

2.1. Upravni organ (MA) 43

2.2. Organ zadužen za plaćanje (PA) 45

2.3. Zajednički tehnički sekretarijat (JTS) 47

2.4. Zajednički nadzorni odbor (JMC) 48

2.5. Zajednički glavni odbor (JSC) 49

2.6. Implementirajuće agencije (operativno upravljanje na nivou projekta) 50

3. Realizacija programa ____________________________________________________ 52

3.1. Sistem praćenja programa 52

3.2. Informisanje, publicitet i konsultacije 53

3.3. Sistem ocenjivanja programa 55

3.4. Usklađenost sa drugim vidovima politike Zajednice 55

4. Realizacija na nivou projekta ______________________________________________ 56

4.0. Uvođenje fundamentalnih principa upravljanja programom 57

4.1. Uvođenje fundamentalnih principa upravljanja programom 57

4.2. Podnošenje prijava projekata 57

4.3. Selekcija prijava projekata 58

4.4. Odluka o sufinansiranju i sklapanje ugovora o sufinansiranju 59

4.5. Sistem praćenja projekata 60

4.6. Finansijska realizacija i kontrola 61 4.6.1. Novčana potraživanja i prognoze _____________________________________ 61 4.6.2. Neregularnosti i povraćaji sredstava ___________________________________ 63 4.6.3. Finansijska realizacija na nivou projekta _______________________________ 63 4.6.4. Finansijska kontrola _______________________________________________ 63


4

Aneks 2: 67 1. Uvod i postupak___________________________________________________________ 70

1.1. Uvod 70 1.2. Aktivnosti 70

2. Finalna ocena Programa inicijative Evropske zajednice (CIP) ________________________ 71 2.1. Uvod 71 2.2. Analiza trenutnog stanja i SWOT 71 2.3. Procena strategije, obrazloženosti i doslednosti 71 2.4. Kvantifikacija ciljeva i ocena uticaja 72 2.5. Finansijska tabela 72 2.6. Aranžmani za realizaciju 73 2.7. Teme koje se tiču sve tri zemlje: jednake mogućnosti i uticaj na životnu sredinu 73 2.8. Zaključak 74 2.9. Preporuke 74


5

Uvod

Ovaj dokument predstavlja trilateralno razrađen program prekogranične saradnje za pogranična područja Mađarske i Rumunije i pogranična područja Mađarske i Srbije. Kao takav, on postavlja temelje za korišćenje sredstava (i) iz programa INTERREG IIIA, koja se dodeljuju Mađarskoj za pograničnu oblast na granici sa Rumunijom i sa Srbijom; (ii) iz programa Phare Prekogranična saradnja (Cross-Border Co-operation - CBC) za Rumuniju, koja se dodeljuju za pograničnu oblast oko granice Rumunije i Mađarske; (iii) iz programa CARDS za Srbiju i Crnu Goru, koja se dodeljuju kao podrška prekograničnoj saradnji na granici Srbije i Mađarske. Postoji ne samo potreba, već i politička volja da se kroz blisku saradnju koordinira strategija i realizacija Programa prekogranične saradnje Mađarska-Rumunija i Mađarska-Srbija i Crna Gora sa bilateralnim Susedskim programom koji se odnosi na Rumuniju i Srbiju, što je više puta istaknuto u toku izrade programa.

U svom Saopštenju “Šira Evropa – Susedstvo: novi okvir za odnose sa našim istočnim i južnim susedima”, Evropska komisija je iznela stav da “Evropska unija treba da teži stvaranju zone napretka i prijateljskih susedskih odnosa … sa kojom će Evropska unija ostvarivati bliske, mirne i kooperativne odnose.” Radi ostvarenja ovog cilja, Komisija je predvidela stvaranje novog Instrumenta Susedskog programa “koji se zasniva na iskustvu u promovisanju prekogranične saradnje u okviru programa Phare, TACIS i INTERREG”, sa posebnim naglaskom na “obezbeđivanje nesmetanog funkcionisanja i bezbednog upravljanja budućom istočnom granicom i mediteranskom granicom Unije, uz promovisanje održivog ekonomskog i društvenog razvoja pograničnih regija i jačanje regionalne i transnacionalne saradnje”.

Komisija je ispitala mogućnost stvaranja jednog takvog instrumenta, što je dovelo do objavljivanja novog saopštenja, pod nazivom “Utiranje puta za novi Instrument Susedskog programa za razvoj susedstva”. U ovom dokumentu istaknuti su osnovni ciljevi koje bi takav instrument trebalo da ostvari i predloženo je da se njegovo uvođenje sastoji iz dve faze. Prva faza (2004-2006.) ima za cilj ostvarivanje usklađenijeg korišćenja različitih postojećih instrumenata; predloženo je da se to obezbedi pripremom i realizacijom Susedskih programa koji će omogućavati jedinstven postupak prijavljivanja kandidata, uključujući i jedan jedinstveni javni poziv za dostavljanje prijava projekata koji će se odnositi na obe strane granice, i kod kojih će se projekti birati u jedinstvenom postupku izbora. “Sa druge strane, finansiranje ovih Susedskih programa bi i dalje dolazilo iz sredstava izdvojenih za već postojeće programe, a formalni proces donošenja odluka bi ostao isti”.

Druga faza (nakon 2006.) podrazumevala bi u potpunosti integrisan pristup prekograničnoj i međuregionalnoj saradnji, što bi takođe uključivalo i u punoj meri integrisano korišćenje eksternog i internog finansiranja od strane Evropske unije.

U okviru priprema za ovaj Program, koncept Susedskih programa – izložen u Saopštenju Komisije “Utiranje puta za novi Insturment Susedskog programa” – je u potpunosti uzet u obzir.

Program je – u skladu sa praktičnim uputstvima za izradu novih i izmenu postojećih programa inicijativa Zajednice INTERREG III – podeljen u pet glavnih poglavlja. Prvo poglavlje sadrži opis pograničnih oblasti koje zadovoljavaju uslove, uključujući i zajedničku SWOT analizu, posle čega sledi prelazak na zajedničku razvojnu strategiju, čija koherentnost se ispituje zajedno sa drugim intervencijama. U istom poglavlju izloženi su i predloženi zajednički prioriteti i mere, indikatori i indikativni plan finansiranja.

Preostala poglavlja bave se pitanjima realizacije: u drugom poglavlju, izložena je predložena struktura organa zaduženih za realizaciju programa; treće poglavlje se bavi postupkom realizacije na nivou programa, dok četvrto poglavlje opisuje realizaciju na nivou projekta i postupke finansijske realizacije i kontrole procedura.

Ivana

Instrument susedstva?


6

1. Opis, ciljevi i prioriteti

1.1. Postupak zajedničke izrade programa

Sadašnja verzija ovog Programa prekogranične saradnje je rezultat zajedničkog napora na izradi programa od strane odgovarajućih organa Mađarske, Rumunije i Srbije i drugih partnera, zastupljenih u zajedničkoj mađarsko-rumunsko-srpskoj Radnoj grupi. Zajednička Radna grupa je formirana 23. aprila 2003. godine; na tom sastanku je takođe pokrenut proces izrade programa.

Iako je odgovarajuća zastupljenost lokalnih, regionalnih i nacionalnih nivoa osigurana kroz sastav zajedničke Radne grupe, uvedena su i dodatna rešenja kako bi se direktno ukjlučio širi krug partnera.

Da bi se osiguralo uravnoteženo učešće različitih aktera i regija obuhvaćenih programom, konsultativni sastanci, kao i sastanci Radne grupe, održani su u sve tri zemlje. Na tim sastancima je prikazan nacrt programa i o njemu se diskutovalo sa učesnicima koji predstavljaju različite ekonomske i socijalne partnere, uključujući između ostalih trgovačke komore, opštine, agencije za razvoj i druge nevladine organizacije. Partnerstvo je prošireno kroz nekoliko vidova komunikacije: internet, email i štampane dokumenate, što je sve rezultiralo programom koji u sadašnjoj verziji uključuje mišljenja i priloge oko 80 eksperata i stručnjaka iz različitih oblasti. (Lista ovih sastanaka je priložena u Aneksu

1).

Radi daljeg proširenja konsultacija, nacrti dokumenata su bili dostupni na internet stranici mađarske neprofitne kompanije VATI i na internet stranici Ministarstva za evropske integracije Rumunije. Na internet stranici mađarske kompanije VATI postavljen je Web (Internet) dokumentacioni centar (WDC) koji se odnosi na ovaj program. Web dokumentacioni centar se redovno ažurira i uključuje najnovije verzije nacrta programa zajedno sa ostalim relevantnim dokumentima, čime se partneri informišu o procesu izrade programa, uz mogućnost davanja komentara i predloga u vezi sa programom.

Partners in programming by gender

Male49,4%

Female50,6%

Pa y

Ro24,1%

ia

EC2,5%

rtners in programming by countr

Hungary34,2%

mania

Serb39,2%

Rumunija 24,2%

Mađarska 34,2% Srbija

39,2%

Partneri u programiranju prema zemlji

Muškarci49,4%

Žene

Partneri u procesu programiranja prema polu

Ivana

uključio?

Ivana

obuhvaćenih

Ivana

značajnim, relevantnim


7

1.2. Oblasti obuhvaćene programom Ovaj program pokriva spoljnu granicu Evropske unije sa Rumunijom i Srbijom i Crnom Gorom u periodu 2004-2006., kao što je prikazano na mapi dole.

Kecskemét

Békéscsaba

Szeged

Debrecen

Nyíregyháza

Timisoara

Resita

Arad

Oradea

Satu Mare

erin

CARAS-SEVERIN

Drobeta-Turnu Sev

MEHEDINTI

VOJVODINA

Bács-Kiskun

ZAKARPATS'KA

Zapadno-Backi

Severno-Backi

Csongrád

Békés

Hajdú-Bihar

Szabolcs-Szatmár-Bereg

Satu Mare

Bihor

Arad

Timis

Severno-Banatski

Juzno-Backi

Sremski

Grad Beograd

Srednje-Banatski

Juzno-Banatski

Novi Sad

Beograd


8

U skladu sa Saopštenjem Komisije, oblasti obuhvaćene programom u zemljama članicama su oblasti nivoa NUTS III koje se nalaze blizu granice. Tako, oblast obuhvaćena Programom u Mađarskoj uključuje celokupne teritorije sledećih 5 okruga (teritorijalne jedinice nivoa NUTS III u Mađarskoj): okrug Szabolcs-Szatmár-Bereg, okrug Hajdú-Bihar, okrug Békés, okrug Csongrád, okrug Bács-Kiskun, koji zauzimaju 30 486 km2 (što je gotovo jedna trećina celokupne državne teritorije), sa preko 2,5 miliona stanovnika (otprilike četvrtina ukupnog stanovništva Mađarske).

U Rumuniji se pogranična oblast obuhvaćena Programom nalazi na severozapadu i zapadu zemlje i sastoji se od četiri okruga koji su administrativne jedinice nivoa NUTS III, sledećim redom (od severa ka jugu): okrug Satu Mare, okrug Bihor, okrug Arad, i okrug Timis. Ova oblast zauzima površinu od 28 413 km² (skoro 12% celokupne državne teritorije), sa populacijom od preko 2,1 miliona stanovnika (gotovo jedna desetina populacije Rumunije).

Pograničnu oblast obuhvaćenu programomu Srbiji čine sledeći okruzi: Zapadno-bački, Severno-bački, Severno-banatski, Južno-bački, Srednje-banatski, Sremski, Južno-banatski, i Grad Beograd. Broj stanovnika koji žive u ovoj oblasti je 3 608 116, što predstavlja skoro polovinu ( 48,12%) celokupnog stanovništva Srbije. Oblast zauzima površinu od 24 758 km², što je 28% celokupne teritorije Srbije.

1.3. Opis mađarsko-rumunsko-srpske pogranične regije U pripremi Programa korišćen je veliki broj različitih izvora informacija. Što se tiče statističkih podataka, uglavnom se oslanjalo na zvanične statistike koje su izdale nacionalne statističke institucije ovih triju zemalja. U vreme pripremanja Programa u većini slučajeva bili su dostupni podaci za 2001. godinu. Pored statističkih, konsultovani su i drugi različiti pisani izvori informacija prvenstveno razvojni koncepti i strategije, kao i specijalizovane studije koje se bave istraživanjem oblasti koja je obuhvaćena Programom. Konačno, u toku procesa konsultacija su takođe korišćene informacije dobijene od eksperata koji se bave razvojem. Pripremajući analizu, naišli smo na dve vrste problema: prvo, nedostatak podataka u nekim područjima; drugo, u nekim slučajevima smo imali ograničene mogućnosti poređenja podataka dobijenih od ovih triju zemalja.

Kod opisivanja mađarskog pograničnog područja, glavni izvori statističkih podataka bili su okružne i regionalne godišnje statistike (koje je izdao Centralni statistički ured) koji pokrivaju okruge/regije uključene u pograničnu oblast koja zadovoljava uslove. Pored toga, takođe smo koristili razvojne strategije okruga i regija koje su nedavno pripremile agencije za razvoj odgovarajućih okruga/regija.

Opis rumunskog pograničnog područja je zasnovan na činjenicama i podacima iz 2001. i 2002. godine, preuyetih iz Rumunskog statističkog godišnjaka za 2002. godinu, koji je izradio Nacionalni statistički institut. Korišćeni su takođe i podaci iz dva regionalna razvojna plana i strategija, koje su pripremile dve agencije za regionalni razvoj zapadnih i severozapadnih regija i lokalne skupštine četiri obuhvaćena okruga.

Mada smo koristili veliki izvor podataka koji su pružili detaljne informacije o pograničnom području Rumunije, nedostatak podataka o nekoliko tema kao što su manja komunalna i telekomunikaciona infrastruktura, direktna strana ulaganja, turistički kapaciteti i centri za istraživanje i tehnološki razvoj (RTD), onemogućili su efikasnije poređenje sa relevantnim podacima iz druge dve zemlje. Činjenica da su određeni podaci bili dostupni samo za neke regije (npr. zapadna) takođe je otežala opisivanje područja kao celine.

Neki podaci (uglavnom ekonomski) korišćeni u opisivanju pograničnog područja Srbije su iz 2001. godine i dobijeni su od Republičkog biroa za razvoj pri Ministarstvu za međunarodne ekonomske odnose. Dobijene informacije nisu bile potpune, a podaci koji se tiču oblasti turizma, životne sredine, infrstrukture, obrazovanja i bruto nacionalnog dohotka su nedostajali.


9

1.3.1. Oblast i stanovništvo Pogranična oblast Mađarske obuhvaćena Programom je smeštena je u jugoistočnom delu zemlje i zahvata znatan deo (jednu trećinu) celokupne teritorije zemlje; ona je deo Velike mađarske ravnice. Kroz pogranične okruge prolazi nekoliko reka, uključujući i dve najveće reke u Mađarskoj, Dunav i Tisu; reke takođe povezuju pograničnu regiju sa susednim zemljama, nudeći tako specifične mogućnosti za prekograničnu saradnju.

Ovih pet okruga predstavljaju više od jedne četvrtine celokupnog stanovništva zemlje; gustina naseljenosti je 82/km2, (Mađarska: 109/km2, 15 starih članica EU: 118/km2) što je odraz pretežno ruralnog karaktera ovog područja.

U Rumuniji, pogranična oblast obuhvaćena Programom smeštena je na severozapadu i zapadu zemlje i zauzima površinu od 28,413 km², što predstavlja 12% teritorije Rumunije. Sa geografske tačke gledišta, oblast sadrži sve oblike reljefa, od ravnica do brda i planina, kao i važne reke koje prolaze kroz pograničnu oblast, naime Mures, Cris, i Tisa.

Multietničko stanovništvo koje živi na ovom području čini oko 9,6% ukupnog stanovništva

zemlje. Gustina naseljenosti je 74 stanovnika po km², sa većom gustinom u severnom delu (82-88 km²), što je ipak ispod nacionalnog nivoa prosečne gustine naseljenosti od 94 stanovnika po km². Od 1990. godine, u ovom području je zabeležen znatan pad prirodnog priraštaja (kao i u čitavoj zemlji). Između 1992. i 2002. godine, ukupan broj stanovnika u pograničnom području je opao za 5,6%, dok je ukupan broj stanovnika na nacionalnom nivou opao za 4,5%.

Poslednjih godina, ekonomska dinamika područja je privukla ljude iz drugih regija, tako da dolazi do fenomena međuregionalne migracije. Ova činjenica može da se posmatra na slučaju zapadne regije, koja u globalu ima pozitivnu stopu migracije, zahvaljujući privlačnosti okruga Arad i Timis, koji se po stopi stranih ulaganja nalaze na samom vrhu lestvice u zemlji. Starosna struktura stanovništva jasno pokazuje demografski proces starenja, koji je uglavnom izazvan smanjenjem broja novorođene dece, što dovodi do smanjenja broja mlade populacije (0-14 godina) i do porasta broja starije populacije (60 godina i više).

U Srbiji i Crnoj Gori, pogranična oblast obuhvaćena Programom smeštena je u severnom delu zemlje i pokriva 24 758 km², što predstavlja 28% teritorije zemlje. Tu postoje različiti tipovi reljefa: ravnice i dva veća brda (Fruška Gora i Vršački Breg). Brežuljkasti oblici reljefa takođe su prisutni u jugozapadnom delu oblasti obuhvaćene Programom. Glavne reke koje prolaze kroz pograničnu oblast su Dunav, Sava i Tisa. Tu se takođe nalazi i sistem hidroakumulacionih kanala (Dunav-Tisa-Dunav) i pet velikih jezera (Ludoš, Palić, Bela Crkva, Belo blato i Obedska bara).

Stanovništvo koje živi u obuhvaćenoj pograničnoj oblasti čini skoro polovinu ukupnog stanovništva zemlje (48,12%) i takođe se odlikuje multietničkom strukturom. Prosečna gustina naseljenosti je 146 /km2, sa većom gustinom u područjima velikih gradova (148/km² u Južno-bačkom okrugu i 489/km² u Beogradu), a taj prosek je značajno veći od nacionalnog proseka (97/km2), kao i od proseka u 15 starih članica Evropske unije. Pre 1999. godine, oko 300 000 izbeglica i interno raseljenih lica je stiglo u ovu oblast. U otprilike jednoj četvrtini ovih opština, izbeglice i interno raseljena lica predstavljaju više od 10% lokalnog stanovništva.


10

1.3.2. Nivo integrisanosti Uprkos progresivnom i povoljnom razvoju proteklih godina, stepen integrisanosti oblasti saradnje još uvek može da se smatra relativno niskim. Pogranične oblasti ove tri zemlje u osnovi funkcionišu kao odvojene društveno-ekonomske jedinice.

Dok je nivo razvoja oblasti obuhvaćene programom u Srbiji i Rumuniji viši od nacionalnog proseka, okruzi u Mađarskoj spadaju u najnerazvijenije oblasti u zemlji. Direktno poređenje obuhvaćenih oblasti ove tri zemlje, međutim, jasno pokazuje da je pogranična oblast u Mađarskoj ipak znatno razvijenija od pograničnih oblasti Rumunije i Srbije. Stoga je jedan od ključnih izazova sa kojima se susreće ovaj program prekogranične saradnje: kako doprineti zadržavanju proseka i dinamičnosti u obuhvaćenim oblastima Srbije i Rumunije, a da se u isto vreme podrži napredovanje mađarskih okruga do nacionalnog proseka. Ovo bi u prvom redu trebalo da se uradi kroz iskorištavanje prilika za obostrano korisnu saradnju.

Rezultati analize jasno pokazuju da postoji čvrst osnov za integraciju i saradnju, naročito u pogledu sledećih aspekata:

tradicionalne kulturne veze između regija triju zemalja;

sličnosti i komplementarnost u ekonomskim strukturama regija triju zemalja;

već postoje određeni infrastrukturni preduslovi: dovoljan broj graničnih prelaza, od kojih je nekoliko nedavno razvijeno sa mađarske strane granice ;

dobra iskustva u implementaciji mađarsko-rumunskog prekograničnog programa, koja su usledila nakon Phare Programa prekogranične saradnje

postojeće inicijative za prekograničnu saradnju Bihor-Hajdu Bihar evro-regija, pokrenute 2002. godine, kao i međuregionalna saradnja sa Karpatskom evro-regijom i DKMT evro-regijom.

Međutim, uprkos ovim pozitivnim odlikama, integraciju pograničnih zona takođe karakterišu ozbiljni nedostaci u različitim aspektima:

infrastrukturne mreže su loše međusobno povezane;

nivo međuinstitucionalne prekogranične saradnje je još uvek nizak;

direktne veze među pojedincima se odvijaju preko samo malog broj organizovanih foruma;

ekonomske i poslovne veze su ispod nivoa koji omogućava potencijal izveden iz ekonomskih odlika pograničnih oblasti.

Poglavlja koja slede daju detaljan pregled činjenica vezanih za različite aspekte koji utiču na nivo integracije i potkrepljuju sve gore navedene izjave.

1.3.3. Šengenska politika Na stanje u pograničnom regionu Mađarske i Rumunije, odnosno Mađarske i Srbije i Crne Gore, u periodu 2004-2006., u velikoj meri će uticati primena šengenske politike.

Zbog pristupanja Mađarske Evropskoj uniji u 2004. godini, granice ove zemlje sa Rumunijom i sa Srbijom će postati spoljne granice Evropske unije – mada se očekuje da će granica Mađarske i Rumunije postati unutrašnja granica u sledećem periodu programa, pošto je zajednički cilj pristupanje Rumunije Evropskoj uniji.

Evropska unija je jasno istakla da puna primena šengenskog prava zahteva postupak iz dve faze. U prvoj fazi, do dana pristupanja, zemlje koje pristupaju Uniji treba da ostvare visok stepen kontrole granice. Interna kontrola granice će biti ukinuta tek po isteku određenog vremena nakon istupanja i zavisiće od posebnog procesa odlučivanja za svaku novu državu članicu, pri čemu će osnovni uslov biti puna implementacija šengenskog prava.


11

Međutim, primena šengenske politike će znatno uticati na prekograničnu saradnju. Moguće je odrediti dve osnovne, oprečne, vrste uticaja:

stroža pravila kontrole granica i politika u vezi sa izdavanjem viza mogu da predstavljaju tehničke prepreke za prekogranične aktovnosti, kako u društvenom tako i u ekonomskom pogledu;

sa druge strane, iz Šengenskog kredita će biti izdvojena znatna sredstva namenjena razvoju infrastrukture graničnih prelaza u ovim pograničnim regijama.

U vreme kada je razrađen Program prekogranične saradnje Mađarska - Rumunija i Mađarska - Srbija i Crna Gora, konkretni detalji vezani za primenu oba navedena aspekta bili su još uvek predmet pregovora. Razvoj u ovim oblastima će, dakle, biti praćen u toku realizacije programa.

1.3.4. Prirodni resursi Udeo poljoprivredne oblasti je visok na celokupnom području saradnje: 77,1% celokupnog područja u Srbiji i Crnoj Gori, 71,2% u Mađarskoj i 7,5% u Rumuniji.

Iako postoje velike razlike unutar područja saradnje, sve u svemu, kvalitet poljoprivrednog zemljišta je visok u sve tri zemlje, i prevazilazi nacionalni prosek. Osim što imaju visokokvalitetno poljoprivredno zemljište, pogranični regioni su bogati prirodnim dobrima koja predstavljaju čvrstu osnovu za potencijalne turističke atrakcije.

Nacionalni parkovi i oblasti zaštićenih predela u Mađarskoj čine skoro 9 % celokupnog područja na kojem se odvija saradnja. Postoje tri nacionalna parka: nacionalni park Hortobágyi (koji je takođe deo svetske baštine), nacionalni park Kiskunsági i nacionalni park Körös-Maros; i 6 područja zaštićenih predela koji uključuju Bihari-Sík, Hajdúsági, Közép-Tiszai, Szatmár-Beregi, Mártélyi i Pusztaszeri.

U Rumuniji, nacionalni parkovi i zaštićena prirodna područja čine područje od 30 000 hektara. Ovo područje uključuje prirodni rezervat Apuseni (okrug Bihor). Postoje takođe i mnoge druge manje zone zaštićene prirode u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.

U Srbiji i Crnoj Gori postoji jedan nacionalni park u severnom delu zemlje - Fruška Gora, koja je smeštena u jugozapadnom delu oblasti obuhvaćene Programom. Takođe postoji mnoštvo zaštićenih regionalnih parkova i prirodnih rezervata, uključujući Deliblatsku Peščaru i Obedsku Baru, Ludoško Jezero i Carsku Baru - Stari Begej, močvare pod zaštitom UNESCO-a.

Termalni izvori čine drugi veliki prirodni resurs ove oblasti i prostiru se preko čitave teritorije na kojoj se odvija saradnja. Prekogranična mađarko-rumunsko-srpsko pogranična oblast je veoma bogata visokokvalitetnom terapeutskom termalnom vodom. Postoji mnoštvo banjskih odmarališta u celoj oblasti; neka od ovih odmarališta su stekla međunarodnu reputaciju, npr. banje Baile Felix, 1 Mai i Tinca u Rumuniji, Debrecen, Hajdúszoboszló i Gyula u Mađarskoj, Minakva, jodna banja, Kanjiža, Vrdnička banja, Stari Slankamen i Junaković banje u Srbiji i Crnoj Gori.

U planinskim i brdovitim oblastima Rumunije na kojima se odvija saradnja, postoje razni drugi prirodni resursi ispod površine zemljišta, uključujući metale (gvožđe, bakar, cink, olovo, uranijum), plemenite metale – zlato i srebro, i građevinske materijale (pesak, granit, glina i mermer).

Što se tiče prirodnih resursa koji se nalaze ispod površine zemljišta u Srbiji i Crnoj Gori, nafta i gas su otkriveni na 226 nalazišta na 90 polja, a nivo proizvodnje gasa u Mađarskoj i Rumuniji je takođe značajan. Takođe se eksploatišu geotermalne vode i prirodni izvori ugljen dioksida.

1.3.5. Privreda Ukupan nivo ekonomskog razvoja u oblasti obuhvaćenoj saradnjom je izuzetno nizak u poređenju sa prosekom u 15 starih članica EU. Međutim, u relativnom smislu, dok oblast Mađarske koja je


12

obuhvaćena saradnjom znatno zaostaje za ostatkom zemlje, odgovarajuće oblasti u Rumuniji i Srbiji spadaju među najrazvijenije regione u Rumuniji, odnosno Srbiji i Crnoj Gori.

Ako pogledamo sektorski sastav privrede oblasti obuhvaćene Programom, možemo da otkrijemo kako sličnosti tako i razlike. Očigledno je da postoje komplementarni faktori u oblasti poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije, kao i u nekim oblastima proizvodne industrije, ali će biti potrebno dalje detaljno ispitivanje različitih sektora u oblastima koje zadovoljavaju uslove da bi se na pravi način iskoristile mogućnosti za saradnju i stvaranje mreža.

U pet okruga u Mađarskoj, BDP po glavi stanovnika iznosi samo 66,6% mađarskog proseka, što je tek 36,6% proseka u 15 starih članica EU. Sektorska distribucija BDP jasno ukazuje na to da poljoprivredna proizvodnja ima važnu ulogu u privredi pograničnih oblasti: udeo poljoprivrednog BDP je dvostruko veći od nacionalnog proseka, odnosno četiri puta veći od proseka u EU. Što se tiče proizvodnje, prehrambena industrija ima najvažniju ulogu i čini preko 34% ukupne industrijske proizvodnje. Među ostale važne sektore spadaju: proizvodnja mehanizacije i opreme, hemijska industrija, tekstilni proizvodi i koža (14,4%, 10,8% i 10,1% ukupne industrijske proizvodnje).

Strana direktna ulaganja (FDI) odigrala su važnu ulogu u restruktuiranju mađarske privrede i intenziviranju ekonomskog rasta tokom devedesetih godina. Nažalost, samo mali deo stranog kapitala je uložen u pograničnu oblast obuhvaćenu Programom: FDI po glavi stanovnika u ovih pet okruga iznosi manje od jedne četvrtine nacionalnog proseka. Konkurentnost preduzeća je ograničena, a sektor malih i srednjih preduzeća je relativno slab i karakteriše ga nizak stepen tehnološkog razvoja.

U Rumuniji, BDP po glavi stanovnika u pograničnoj oblasti je 2002. godine bio najviši zabeležen na nacionalnom nivou, ali je uprkos tome iznosio samo 25% proseka u 15 starih članica EU.

Sektorska distribucija BDP-a ukazuje na činjenicu da je poljoprivreda važna delatnost za ovo područje; među ostale važnije sektore spadaju usluge i proizvodna industrija (npr. sklapanje mašina, prehrambena industrija, prerada drveta).

Mala i srednja preduzeća - MSP - čine preko 99% od ukupnog broja preduzeća, uz visoko učešće mikro-preduzeća (80-90%). Tokom poslednjih godina, broj MSP u oblasti industrije, usluga i građevinske industrije doživeo je ubrzan rast, što je prvenstveno rezultat privatizacije. Pa ipak, uprkos značajnom udelu u ukupnom broju preduzeća, prisustvo malih i srednjih preduzeća u regionu je relativno malo – samo 17-20 na 1000 stanovnika – što je posledica malog ukupnog broja preduzeća u regionu. Mala i srednja preduzeća u ovom području karakteriše nizak stepen konkurentnosti.

Nacionalni dohodak po glavi stanovnika u obuhvaćenom području u Srbiji je za 25,4% viši od nacionalnog proseka. Sektorska distribucija BND ukazuje na činjenicu da su najvažnije delatnosti industrija i rudarstvo (30,2%), poljoprivreda i ribarstvo (23,1%) i trgovina (16%). Podaci o BDP su dostupni samo za nacionalni nivo i za Vojvodinu (8,63%, odnosno 8,09% proseka EU).

U 2001. godini, udeo privatnih MSP iznosio je 86,59% od ukupnog broja registrovanih preduzeća, što je predstavljalo 57,51% od ukupnog broja registrovanih preduzeća na nacionalnom nivou.

1.3.6. Tržište rada Stopa aktivnosti u pet obuhvaćenih okruga u Mađarskoj pokazuje znatna odstupanja: dok je u okruzima Bács-Kiskun i Csongrád stopa aktivnosti približno jednaka nacionalnom proseku, što je ipak znatno ispod proseka u 15 starih članica EU (53,3%, odnosno 64,1%), stope zabeležene u ostalim okruzima su znatno niže. Stopa nezaposlenosti u ovim okruzima je neznatno viša od nacionalnog proseka (6,4% naspram 5,7%). Međutim, uočavaju se znatne razlike među okruzima: dok je stopa nezaposlenosti u okrugu Csongrád samo 3,6 %, u okrugu Szabolcs-Szatmár-Bereg zabeležena je izuzetno visoka stopa (9,7%).

U 2001. godini, u pograničnoj oblasti Rumunije bilo je ukupno 925 800 radno aktivnih stanovnika, dok je stopa nezaposlenosti iznosila 44%, što je više od nacionalne stope nezaposlenosti, koja iznosi 38,2%. poljoprivreda je jedna od najvažnijih delatnosti, posebno u ruralnim područjima; poljoprivreda zapošljava veliki broj ljudi, ali je stopa produktivnosti niska.


13

Prosečna stopa nezaposlenosti u oblasti obuhvaćenoj prekograničnom saradnjom iznosila je 5%, što je znatno niže of nacionalnog proseka, koji iznosi 7,4%. Najniža stopa nezaposlenosti - 2,8% - registrovana je u okrugu Bihor, zatim u okrugu Timis 3,7% i u okrugu Satu Mare 3,9%.

U oblasti obuhvaćenoj Programom u Srbiji, ukupan broj radno aktivnog stanovništva iznosi 771 002, od čega je preko 30% zaposleno u proizvodnoj industriji. Ukupan broj nezaposlenih je 443 812 lica. U Vojvodini, prosečna stopa nezaposlenosti je 13,9%, uz tendenciju porasta u dve trećine od ukupnog broja opština u Pokrajini. Prema podacima iz poslednjeg popisa stanovništva, 67 148 žitelja Vojvodine radi u inostranstvu. U Gradu Beogradu zaposleno je 40% od ukupnog broja radno aktivnog stanovništva u Republici Srbiji.

1.3.7. Infrastruktura Saobraćajna infrastruktura – uglavnom mreža javnih puteva – nedavno je značajno poboljšana u Mađarskoj. Mreža magistralnih puteva je proširena; dva magistralna puta (M3 i M5) ulaze u područje INTERREG, ali ni jedan od njih ne stiže do granice.

Pogranični region se susreće sa problemima koji se tiču saobraćajne infrastrukture manjeg obima: dok je većini većih naselja lako prići iz glavnih ekonomskih centara, a ta veća naselja imaju prilično dobre saobraćajne veze sa susednim zemljama, dotle je mnogim manjim seoskim naseljima jako teško prići. Osim toga, većina sporednih puteva koja povezuju mala naselja su lošeg kvaliteta i potrebno ih je popraviti. Pošto se mogućnosti za zapošljavanje nalaze uglavnom u ekonomskim centrima ove oblasti, ovi faktori još više ograničavaju konkuretnost seoske populacije na tržištu rada.

Postoji odgovarajuća mreža pograničnih stanica: 12 na mađarsko-rumunskoj granici (4 od njih su železničke stanice, 2 su drumske i železničke i 6 su samo drumske); 8 su na mađarsko-srpskoj granici (jedna od njih je železnička, a jedna je pogranična stanica za rečni transport), i 8 su na rumunsko-srpskoj granici (od kojih su 3 drumske, 2 železničke i drumske i 3 pogranične stanice za rečni transport). Postojeća mreža pograničnih stanica ima dovoljan kapacitet, ali su stanje infrastrukture i kvalitet usluga u nekim slučajevima loši.

Pogranična oblast Rumunije poseduje dobro razvijenu mrežu puteva i železnica, kao i pet aerodroma od kojih su četiri internacionalna. Važan nacionalni i panevropski koridor, naime, koridor IV, prolazi tim područjem(u okrugu Timis), a projekat drugog autoputa u sastavu TEN je u pripremi (u okrugu Arad).

Iako je mreža javnih puteva nedavno značajno poboljšana, udeo modernih puteva u toj mreži je još uvek mali, nedostaju magistralne veze sa susednim zemljama, a lokalni putevi su zastareli i loše se održavaju.

U Srbiji i Crnoj Gori, glavnu i regionalnu mrežu puteva karakterišu 56 drumskih koridora u oblasti obuhvaćenoj Programom (11 glavnih i 45 regionalnih). Dužina glavne putne mreže je 1 523 km, dok je dužina regionalne putne mreže 1 673 km. Železnička infrastruktura je takođe dobro razvijena; ukupna dužina železničkih puteva je 1 583 km. Koridor VII na reci Dunav prolazi kroz region. Na Dunavu se nalazi pet luka, a na Tisi jedna.

Mađarska oblast obuhvaćena INTERREG programom ima dobro razvijene komunalne službe, sa jednim velikim izuzetkom: udeo domaćinstava povezanih na kanalizaciju je mnogo niži od nacionalnog proseka (35% prema 53,5%), što predstavlja veliku pretnju za životnu sredinu.

U Rumuniji je infrastruktura komunalnih službi postepeno poboljšavana, naročito u urbanim područjima. Međutim, u seoskim područjima, samo 55% populacije priključeno je na sisteme za snabdevanje pijaćom vodom, a u većini sela takvi sistemi nedostaju. U okruzima na severozapadu regije, udeo lokaliteta sa sistemima za snabdevanje pijaćom vodom je viši (40% od ukupnog broja). Kanalizaciona mreža je otprilike upola kraća od mreže za snabdevanje pijaćom vodom, zastarela je, a kapacitet joj je nedovoljan. Udeo lokaliteta sa sistemom za kanalizaciju varira izmeću 5 i 5,71%.


14

U Srbiji i Crnoj Gori oko 20% stanovnika oblasti pokrivene Programom je povezano na sistem javne kanalizacije dok u vojvođanskoj regiji nema ni jednog grada u kojem su sve kuće priključene na sistem javne kanalizacije.

Iako je broj glavnih telefonskih linija na 1000 stanovnika niži od mađarskog nacionalnog proseka, stepen razvijenosti telekomunikacione infrastrukture je zadovoljavajući.

1.3.8. Obrazovanje, istraživanje i razvoj Infrastruktura višeg obrazovanja je dobro razvijena u pograničnoj oblasti. Jedna od glavnih snaga je široka mreža različitih institucija višeg obrazovanja; dva glavna univerziteta Mađarske (Szeged Univerzitet i DebrecenUniverzitet) su čak smeštena u oblasti u kojoj se odvija saradnja, i smatraju se najvažnijim centrima za istraživanje i tehnološki razvoj posle Budimpešte. Jedna petina svih jedinica za istraživanje i tehnološki razvoj Mađarske deluju u INTERREG oblasti, iako se samo 13% rashoda za istraživanje i tehnološki razvoj potroši ovde.

Slično tome, rumunsku oblast takođe karakteriše visok stepen naučnih i istraživačkih ljudskih potencijala, zahvaljujući visokom kvalitetu tradicionalnog obrazovanja i akademskih aktivnosti. Postoji dobro razvijena mreža državnih i privatnih institucija privatnog obrazovanja; neki od glavnih univerziteta u zemlji kao što su Zapadni univerzitet Temišvara, Univerzitet Oradea, Aurel Vlaicu univerzitet u Aradu i Temišvarski politehnički univerzitet, i mnogi centri za istraživanje i razvoj su smešteni ovde. Informatičke aktivnosti su dobro razvijene u većim gradovima kao što su Temišvar i Oradea.

U Srbiji i Crnoj Gori, oblast obuhvaćena Programom ima dobro razvijene aktivnosti istraživanja i tehnološkog razvoja i mnoge jedinice za istraživanje i razvoj, a dva glavna univerziteta (Beograd i Novi Sad) smeštena su u ovoj oblasti. Zajednicu za istraživanje i razvoj karakterišu kako visokokvalifikovani naučnici i istraživači, tako i veliki potencijal studenata koji rade na naučnim i istraživačkim projektima. Trenutno su izgradnji dva tehnološka parka (Zvezdara u Beogradu i jedan u Novom Sadu).

1.3.9. Životna sredina Pograničnu oblast karakteriše čista životna sredina; nivo različitih oblika zagađenja je relativno nizak. Prekogranično zagađenje reka u ovoj oblasti, međutim, izaziva ozbiljne probleme s vremena na vreme.

Značajne delove pogranične oblasti su nedavno pogodile ozbiljne poplave, mada su bile preduzete značajne mere za razvoj objekata za sprečavanje poplava.

Još jedna važna karakteristika ove oblasti je obilje nacionalnih parkova (tri koja pokrivaju 187 444 ha sa mađarske strane, jedan koji pokriva otprilike 30 000 ha sa rumunske strane i jedan koji pokriva otprilike 43 000 ha sa srpske strane) i oblasti zaštićenih predela (šest koji pokrivaju 78 398 ha sa mađarske strane i jedan površine 36 665 ha u Rumuniji), koji takođe nude povoljne uslove za razvoj turizma.

Rumunske i delom mađarske institucije rade na konačnoj identifikaciji lokacija za program «Natura 2000» u oblasti obuhvaćenoj Programom.

Raznolikost reljefa (predeli i resursi sa terapeutskim potencijalom) i umereno kontinentalna klima takođe doprinose razvoju turizma tokom cele godine. Takođe, bogato kulturno nasleđe (arhitektura, spomenici i običaji) mogu da budu osnova za razvoj nekoliko vrsta turizma. S druge strane, turistička infrastruktura i usluge su slabo razvijeni.

U određenim delovima rumunske pogranične oblasti esktrakcija fosilnih goriva, rudnici i teška industrija značajno doprinose zagađenju životne sredine. Jedinice koje najviše zagađuju su iz oblasti upravljanja otpadom iz domaćinstava i hemijske proizvodnje, rudarske industrije, metalurgije i uzgoja stoke. Zahvaljujući porastu potrošnje, ali takođe i zastarelim industrijskim postrojenjima i tehnologijama, jedan od najozbiljnijih ekoloških problema je upravljanje otpadom.

Ivana

visokokvalifikovani?


15

Slično tome, industrijalizacija Srbije i Crne Gore je povećala stepen zagađenosti i doprinela degradaciji životne sredine u nekim regionima pogranične oblasti. Glavni zagađivači su hemijska, petrohemijska, mašinska, metalurška, prehrambena, naftna industrija, kao i rudnici bakra i farme za uzgoj stoke. Nakon bombardovanja, UNEP/UNOPS odredili su četiri ekološka žarišta u Srbiji, od kojih su dva smeštena u oblasti obuhvaćenoj Programom: Novi Sad i Pančevo. U toku je nekoliko projekata čišćenja ekoloških žarišta u Pančevu i Novom Sadu.

INTERREG IIIA Susedski program Mađarska–Rumunija–Srbija 2004-2006

1.3.10. Indikatori konteksta Najvažniji indikatori konteksta koji odslikavaju društveno-ekonomsku situaciju u pograničnoj oblasti rezimirani su u sledećoj tabeli.

Indikator Teritorijalne dimenzije / vrednost

HU RO SE

Površina oblasti obuhvaćene Programom (km2) 30 486 28 413 24 758

Stanovništvo u oblasti obuhvaćenoj Programom 2 513 666 2 102 246 3 608 116

Prosečna gustina naseljenosti u oblasti (ljudi / km2) 82,45 74 146

BDP po glavi stanovnika (% proseka u 15 starih članica EU) 36,58 25 8,63**

Prosečna stopa nezaposlenosti (%) 6.4 5.0 13.9***

Procenat obradivog zemljišta (%) 71,3 71,5 77,1n/a

Procenat stambenih objekata povezanih na kanalizaciju (%) 34,96 5–5,71* 20

Ukupna teritorija nacionalnih parkova i zaštićenih predela (ha) 265 842 30 000 43 000n/a

HU-RO HU-SE

Granični prelazi

od toga železnički

drumski i železnički

rečni

12

4

2

8

1

1 * Procenat lokacija povezanih na kanalizaciju varira od okruga do okruga.

** Podaci na nacionalnom nivou.

*** Podaci na nivou Vojvodine.


17


1.3.11. Zaključna razmatranja o području saradnje u celini – SWOT analiza Zaključujući rezultate ispitivanja društveno-ekonomske situacije u pograničnoj oblasti, sledeća SWOT analiza rezimira najvažnije nalaze, relevantne za strategiju intervencije.

Prednosti/Potencijali Slabosti

Infrastruktura:

• Postoji razgranata, ali infrastrukturno nedovoljno razvijena mreža graničnih prelaza između ove tri zemlje

Životna sredina:

• Kvalitetno, atraktivno prirodno okruženje pruža povoljne uslove za različlite vidove turizma

Ekonomija:

• Raspoloživost kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta u ravničarskim predelima

• Ekonomska komplementarnost pograničnih oblasti

Kvalifikovana radna snaga, industrijska i poljoprivredna tradicija

Društvo-kultura:

• Multikulturna tradicija i etnička raznovrsnost u svim pograničnim oblastima; pripadnici nekoliko različitih manjinskih zajednica žive duž granice, zainteresovani su za razvoj podrške i saradnje

• Pilot-inicijative za prekograničnu saradnju (institucije, nevladine organizacije, različiti administrativni nivoi)

• Razvijena mreža institucija visokog obrazovanja u pograničnim oblastima sve tri zemlje, koja predstavlja veliku bazu znanja i vredan resurs za istraživanje i razvoj i za informatičke aktivnosti

Infrastruktura:

• Nedostatak regionalne saobraćajne mreže (železnički, drumski, vodeni) i magistralnih saobraćajnica između pograničnih regiona, slaba povezanost manjih mesta i ruralnih područja

• Infrastrukturno nerazvijena mreža graničnih prelaza, nedovoljne veze sa mrežama saobraćajnica

• Zastareli kanalizacioni sistemi, nedovoljnog kapaciteta

Životna sredina:

• Visok stepen industrijskog zagađenja u određenim delovima pograničnih oblasti

• Ne postoje zajedničke strukture/mere predostrožnosti za zaštitu od poplava

Ekonomija:

• Nedostatak kapitala, ograničena konkurentnost MSP-a u pograničnim regijama

• Nizak nivo stranih direktnih ulaganja u pograničnim regijama triju zemalja

• Nizak nivo prekogranične preduzetničke saradnje usled nedostatka uzajamnog poznavanja tržišta i ograničenog protoka informacija

• Nedovoljna razvijenost poslovne infrastrukture

• Niska produktivnost u oblasti poljoprivrede

• Ograničen pristup i korišćenje Interneta, posebno u ruralnim područjima

• Relativno visok nivo nezaposlenosti u pograničnim regionima Mađarske i Srbije

• Nedovoljno razvijena infrastruktura turizma i turističke usluge, nedostatak integrisanih turističkih informacija i atraktivnih programskih paketa

Društvo-kultura:

• Negativni deomografski trendovi, prirodni priraštaj u opadanju, znatan stepen migracija iz pogranične oblasti u Mađarskoj i u Srbiji i Crnoj Gori

• Slab intenzitet međuinstitucionalne saradnje i individualnih veza među ljudima preko granice


Mogućnosti Pretnje

Infrastruktura:

• Četiri pan-evropska koridora (IV., V., VII i X.) presecaju pogranične regione

Životna sredina:

• Povećana delotvornost inicijativa za zaštitu prirode i životne sredine kao rezultat koordinisanog delovanja

Ekonomija:

• Povećanja efikasnost javne potrošnje, zahvaljujući primeni procedura EU

• Obezbeđivanje pristupanja Rumunije i Srbije i Crne Gore Evropskoj Uniji

• Povećanje iznosa raspoloživih sredstava za razvoj prekogranične saradnje

• Povećano interesovanje potencijalnih ulagača i turista za pograničnu oblast kao rezultat pristupanja EU i poboljšanja infrastrukture (putevi, granični prelazi)

• Poboljšanje ekonomskog učinka triju zemalja može da doprinese jačanju prekogranične saradnje

• Zajednički sistem upravljanja sredstvima EU otvara mogućnosti za nove odnose i može da poboljša efikasnost saradnje

Društvo-kultura:

• Poboljšane veze triju država imaju pozitivan uticaj na pogranične regije

• Stabilni odnosi između tri države

• Proces pristupanja EU jača saradnju, acquis communautaire će doprineti usklađivanju administrativnih sistema

Infrastruktura:

• Neostvarivanje neophodnog razvoja infrstrukture bi ograničilo prekograničnu saradnju

Životna sredina:

• Neostvarivanje reformi propisa o zaštiti prirode i životne sredine i odgovarajućih institucija bi onemogućilo zajedničku zaštitu ugroženih prekograničnih područja

• Relativno visok stepen rizika od ozbiljnih elementarnih nepogoda

Ekonomija:

• Nastavak trenda relativno niskog stepena ekonomskog razvoja i konkurentnosti, kao i nedostatak kapitala, smanjuju interesovanje za prekograničnu saradnju

• Sve veći jaz u ekonomskoj razvijenosti tri zemlje bi mogao da spreči proširenje saradnje

Društvo-kultura:

• postepeno uvođenje Šengenskog sporazuma bi moglo da unazadi uspostavljene prekogranične odnose

• značajna razlika u vremenu pristupanja Evropskoj Uniji, različita brzina usvajanja acquis communautaire-a bi mogli da dovedu do problema u pogledu kompatibilnosti

1.4. Zajednička razvojna strategija i koherentnost s drugim programima

1.4.1. Iskustvo sa prekograničnim aktivnostima

Dok u pograničnoj oblasti mađarsko-srpske i rumunsko-srpske granice do sada nije bilo programa saradnje, prekogranična saradnja Mađarske i Rumunije oslanja se na već postavljene, čvrste temelje. Pilot Fond za male projekte treba da bude pokrenut u okviru Phare nacionalnog programa Mađarske za 2003., kao instrument koji će pomoći u uspostavljanju održivih mreža saradnje u graničnoj oblasti između Mađarske i Srbije i Crne Gore.

19


20

Phare CBC program (Program prekogranične saradnje) između Mađarske i Rumunije počeo je 1996. godine, kada je Evropska Komisija proširila ovaj program – po prvi put u svojoj istoriji – na graničnu oblast među dvema zemljama-kandidatima. Eksperimentalni program je uspešno realizovan, pa je Evropska Komisija nastavila sa izdvajanjem sredstava za Phare Nacionalni program za Mađarsku. Kao rezultat ovog eksperimenta sprovedenog u graničnoj oblasti Mađarske i Rumunije, Evropska Komisija je odlučila da proširi Phare CBC program na sve granične regije između zemalja kandidata, što je utvrđeno Odlukom od 18. decembra 1998. godine.

U periodu 1996-2003, izdvojeno je ukupno 34 miliona evra za projekte prekogranične saradnje sa mađarske strane granice, dok je za projekte sa rumunske strane izdvojeno 28 miliona evra. Upotreba sredstava usmerena je na pet osnovnih prioriteta, identifikovanih u Zajedničkom dokumentu o programu, koji je poslužio kao osnova za program prekogranične saradnje Mađarske i Rumunije. Radi se o sledećim prioritetima:

prioritet 1: Razvoj infrastrukture, razvoj graničnih prelaza prioritet 2: Ekonomski razvoj prioritet 3: Institucionalni razvoj, institucionalna saradnja prioritet 4: Razvoj ljudskih resursa, kulturna saradnja prioritet 5: Zaštita životne sredine, upravljanje vodenim resursima

U okviru programa, obezbeđena su sredstva za sledeće vrste projekata: a) kveliki projekti u oblasti fizičke infrastrukture, b) šeme bespovratne pomoći, koje služe kao fleksibilan instrument za pomoć manjim projektima i c) manji projekti koji obuhvataju razne direktne aktivnosti između pojedinaca. Pored projekata namenjenih razvoju fizičke infrastrukture na ovom području, pomagani su i projekti regionalnog razvoja i razvoja ljudskih resursa; sredstva za ove projekte su obezbeđivana prvenstveno iz Fonda za male projekte, sa ciljem postizanja intenzivnije saradnje između zajednica i stvaranja partnerstava između lokalnih aktera sa obe strane granice.

U skladu sa principom prekogranične saradnje na kojem se zasnivaju Phare programi, obezbeđena su sredstva i za mađarsku i za rumunsku stranu granice. uloženi su znatni napori da se obezbedi koordinisano i sinergističko korištenje sredstava koja su na raspolaganju mađarskoj i rumunskoj strani. Ti napori su u velikoj meri urodili plodom, mada su u nekim slučajevima predstavljali smetnju za fleksibilno funkcionisanje programa. Sa mađarske strane, najveći deo sredstava je upotrebljen za podršku projektima razvoja fizičke infrastrukture (uključujući i modernizaciju graničnih prelaza (Csengersima) i puteva (granica-Battonya, granica-Kiszombor, Nyírbátor-Vállaj). Zaštita životne sredine je takođe predstavljala važnu oblast delovanja; projekti iz ove sfere su uglavnom bili usmereni na upravljanje vodenim resursima i agregaciju vode, kao odgovor na zajedničke izazove koji su u tim oblastima identifikovani. Iz raspodele sredstava za ova dva prioriteta vidi se da su nedostajala znatna sredstva za rešavanje infrastrukturnih problema u regionu. Kako je realizacija programa odmicala, došlo je do prelaza sa pomenutih prioriteta na prioritet ekonomskog razvoja, zahvaljujući izgrađenoj i ojačanoj saradnji koja može da funkcioniše kao sredstvo za postizanje ekonomskog razvoja u graničnom regionu. Shodno tome, obezbeđena je podrška za projekte razvoja poslovne infrastrukture (među konkretne primere spada razvoj Centra za

biznis i usluge u mestu Makó i stvaranje Srednjoevropskog centra za poslovne informacije), a pokrenute su i dve šeme bespovratne pomoći za prekogranični ekonomski razvoj.

Podrška gavnim projektima po prioritetima u programu CBC Phare Rumunija-Mađarska 1996-

2002

5%

67% 4%

21%3%

privredainfrastrukturaljudski resursiekologijareg. planiranje


Sa rumunske strane, u periodu 1999-2003, najviše pažnje je posvećivano podršci za zaštitu životne sredine; za ovaj prioritet bilo je obezbeđeno 9,450 miliona evra od ukupne sume od 23 miliona evra. Za ekonomski razvoj i saobraćajnu infrastrukturu bili su obezbeđeni izbalansirani iznosi po prioritetu, u iznosu od 6,300-6,500 miliona evra.

Podrška je obezbeđena za dve osnovne vrste projekata: a) kvelike projekte (više od 2 miliona evra) i b) male projekte, koji su obuhvatali niz direktnih aktivnosti među pojedincima, u okviru

zajedničke strategije finansiranje programa.

Podrška gavnim projektima po prioritetima u programu CBC Phare Rumunija-Mađarska 1999-

2003

27%

28%42% privreda

infrastrukturaekologijateh. pomoć

Još jedna važna lekcija vezana je za «projekte-ogledala», koji se smatraju najvišim oblikom prekogranične saradnje. Pretežno u toku poslednjih nekoliko godina, pružena je podrška za mnoge projekte-ogledala, ali čak i tamo gde nije bilo ovakvih projekata, prekogranični uticaj podržanih projekata bio je izuzetno visok.

Ukratko, može da se kaže da je program prekogranične saradnje Mađarske i Rumunije – iako mu je na raspolaganju bio veoma ograničen budžet – uspeo da postavi temelje i da poboljša uslove za dugoročnu saradnju.

1.4.2. Zajednička prekogranična razvojna strategija i ciljevi programa

Strategija

Srž zajedničke prekogranične razvojne strategije može da se formuliše kroz jednu jedinu ključnu poruku: međusobno približiti različite aktere – ljude, privredne subjekte i zajednice. Takav pristup je u skladu sa idejom evropske integracije, pa čuvene reči Žana Monea mogu posluže kao moto i za ovu strategiju: “Mi ne stvaramo koalicije među državama, već stvaramo zajednicu ljudi”.

Približavanje ljudi i drugih aktera je postupak koji ma više dimenzija i podjednako obuhvata fizičke, infrastrukturne, ekonomske, društvene i kulturne aspekte.

Iz opisa pograničnih oblasti i odgovarajuće analize snaga, slabosti, mogućnosti i pretnji, vidi se da ekonomske odlike i strukture pograničnih regija, kao i sličnosti i komplementarne karakteristike u nekim sektorima, pružaju čvrstu osnovu za kulturnu, ekonomsku i društvenu saradnju među akterima iz ove tri zemlje u pograničnoj oblasti. Istovremeno, saradnju sprečava određeni broj fizičkih nedostataka, kao što je nerazvijena infrastruktura graničnih prelaza, koja uslovljava nizak nivo «propusnosti» granice, slabe veze između nacionalnih mreža saobraćajnica i nepostojanje adekvatne infrastrukture, što je odlika čitave oblasti saradnje.

Kulturne, ekonomske i društvene veze među ljudima i zajednicama ove tri zemlje počivaju na vekovnoj tradiciji. Koegzistencija različitih nacija je ključni element društva i kulture na ovim teritorijama. Postojeća multikulturna tradicija će biti održana i pojačana, kako bi se obezbedilo da nova spoljna i buduća unutrašnja granica EU ne predstavlja prepreku za postojeće kontakte i saradnju na lokalnom nivou.

Prirodno okruženje predstavlja zajedničku vrednost čitave oblasti saradnje, a takođe služi i kao osnov za različite vidove saradnje. Sa druge strane, ovaj zajednički kapital ugrožavaju zajednički faktori rizika: zagađenje i elementarne nepogode. Samo zajednički napori mogu da pomognu da se na delotvoran način upravlja ovim rizicima i da se oni svedu na najmanju moguću meru.

21


U skladu sa navedenim, glavni elementi zajedničke prekogranične razvojne strategije biće zasnovani na identifikaciji oblasti u kojima je moguće ustanoviti i razvijati zajedničke interese. Na osnovu SWOT analize, ovi centralni elementi mogu da se definišu na sledeći način:

• Nastavak uklanjanja fizičkih i infrastrukturnih prepreka koje sprečavaju saradnju.

• Utvrđivanje zajedničkih poslovnih interesa će biti pokretačka snaga za poboljšanje nivoa ekonomske saradnje i sprečiće stvaranje velikih razlika u stepenu ekonomskog razvoja pograničnih regiona ove tri zemlje.

• Prirodne odlike ove oblasti predstavljaju vredan kapital, koji može da se zaštiti samo kroz zajedničke intervencije.

• Međusobno poznavanje je osnovni preduslov za stvaranje kako ekonomskih tako i društvenih veza, što će se odražavati u prioritetnosti uspostavljanja društvenih i kulturnih veza.

Program je fokusiran na stvaranje najosnovnijih preduslova za saradnju; koristeći različita sredstva, on će podsticati aktere da stvaraju i razvijaju prekogranične veze.

Ciljevi

Opšti cilj projekta je:

Međusobno približiti ljude, zajednice i ekonomske aktere u pograničnoj oblasti, u cilju stvaranja čvrste osnove za uravnotežen ekonomski i društveni razvoj, uz obezbeđivanje optimalnih razvojnih mogućnosti za sve tri zemlje.

Na osnovu opšteg cilja projekta, zajedno sa ključnim elementima strategije izvedene iz SWOT analize, formulisani su sledeći strateški ciljevi:

• Strateški cilj br. 1: Stvoriti i razvijati fizičke i infrastrukturne sisteme koji će pomagati saradnju.

• Strateški cilj br. 2: Stvoriti i razvijati zajednički sistem za zaštitu i obezbeđivanje koristi od zajedničkih prirodnih resursa, što će promovisati održiv razvoj.

• Strateški cilj br. 3: Ojačati ekonomske veze između pograničnih regiona, u cilju intenziviranja održivog ekonomskog razvoja zasnovanog na zajedničkim sredstvima.

• Strateški cilj br. 4: Razvijati društvene i kulturne koherentnosti među ljudima i zajednicama.

Gore navedeni ciljevi programa usredsređeni su na stvaranje čvrstih osnova za razvoj. Međutim, pored promovisanja razvoja, program će takođe doprineti i zaštiti i poboljšanju uravnoteženosti unutar horizontalnih principa koje poštuju sve uključene strane. Zahvaljujući ovakvom pristupu, sve intervencije u okviru programa će:

• Obezbeđivati jednake mogućnosti za žene

• Uzimati u obzir posebne potrebe grupa u nepovoljnom položaju, lica sa invaliditetom ili lica koja potiču iz manjinskih etničkih zajednica

• Uzimati u obzir uticaj na kulturu pojedinačnih zajednica ka kojima će aktivnosti biti usmerene

• Obezbediti zaštitu prirodnog okruženja i okruženja koje je stvorio čovek, u cilju pružanja podrške održivom razvoju

Gore navedeni horizontalni ciljevi će biti uzimani u obzir tokom čitavog životnog veka programa, uključujući i izradu, osmišljavanje indikatora za praćenje i ocenjivanje i kriterijume na osnovu kojih će se birati različite mere u okviru projekata. Prioritet će imati projekti koji na očigledan način doprinose ostvarenju jednog ili više navedenih ciljeva.

22


Sledeći grafikon ilustruje strateški okvir za Program prekogranične saradnje Mađarska-Rumunija i Mađarska-Srbija i Crna Gora.

Uticaj fiz

ičkih i

infras

trukturn

ih prep

reka

koje o

metaju s

aradnj

u će b

iti elim

inisan

Zajednički poslovni interes će biti pokretačka snaga

za poboljšanje ekonomske saradnje i sprečiće

ekonomsku divergenciju izme đu pograničnih

regiona

Međus

obno

pozn

avan

je je

osno

vni

predu

slov z

a usp

ostav

ljanje

kako

ekon

omsk

ih tak

o i dr

uštven

ih ve

za

·Prirodne osobine ove oblasti

predstavljaju vredan kapital koji može

da se zaštiti samo kroz zajedničke

intervencije

Stv

oriti

i ra

zvija

ti za

jedn

ički s

iste

m z

a za

štitu

i ko

rište

nje

zaje

dničk

ih p

rirod

nih

resu

rsa,

čim

e se

pro

mov

iše

održ

iv ra

zvoj

Razvijati društveni i kulturni sklad među ljudima i zajednicama

CILJ

Ojačati ekonom

ske veze između

pograničnih regiona u cilju intenziviranja održivog ekonom

skog razvoja koji će biti izgrađen na

identifikovanim snagam

a

Izgraditi i razvijati fizičke i infrastrukturne sisteme za podršku saradnji

Međusobno približiti različite aktere – ljude,

privredne subjekte i zajednice – u cilju

stvaranja čvrste osnove za uravnotežen ekonomski i

društveni razvoj

Obezbditi jednake mogučnosti za žene

Voditi računa o posebnim potrebama žena i muškaraca u

nepovoljnijem položaju, sa invaliditetom ili sa poreklom iz

manjinske etničke zajednice

Uzeti u obzir uticaj na kulturu pojedinačnih zajednica kojima su

aktivnosti namenjene

Obezbediti zaštitu prirodnog okruženja i okruženja koje je

stvorio čovek, u cilju pružanja podrške održivom razvoju

HORIZOMTALNI CILJEVI

Strateški okvir za Program prekogranične saradnje Mađarska-Rumunija i Mađarska-Srbija i Crna Gora

1.4.3. Usklađenost sa drugim intervencijama

Intervencije Strukturnog fonda u okviru CSF za Mađarsku 2004-2006

U periodu 2004-2006, the Okvir za podršku Zajednice (Community Support Framework - CSF) i njegovi operativni programi služe kao centralni dokumenti politike za intervencije u ostvarivanju Cilja br. 1 Strukturnog fonda u Mađarskoj. CSF je zasnovan na Nacionalnom razvojnom planu (NDP) i pet Operativnih programa – OP ekonomske konkurentnosti, OP poljoprivrede i ruralnog razvoja, OP razvoja ljudskih resursa, OP regionalnog razvoja i OP zaštite životnog okruženja i infrastrukture – koje su priremili nadležni organi Mađarske.

Opšti cilj CSF je:

• Približavanje stepenu društveno-ekonomskog razvoja u EU.

Identifikovana su četiri specifična cilja:

• Konkurentnija privreda,

• Bolja iskorišćenost ljudskih resursa,

• Kvalitetnija životna sredina i osnovna infrastruktura,

23

Ivana

privreda


• Uravnoteženiji teritorijalni razvoj.

Strategija i aktivnosti intervencije Programa prekogranične saradnje Mađarska-Rumunija i Mađarska-Srbija i Crna Gora su u skladu i dopunjuju se sa instrument ima politike definisanim u okviru CSF i odgovarajućih operativnih programa. Ekonomska konkurentnost je ojačana efikasnom prekograničnom saradnjom u različitim sferama istraživanja, poslovanja, turizma ili lokalnog razvoja. Na razvoj ljudskih resursa će povoljno delovati međunarodna saradnja u oblasti obrazovanja, obuke i aktivnosti tržišta rada. Efikasan razvoj ekoloških uslova i regionalni razvoj pograničnih regiona zahtevaju dobru saradnju u oblastima kao što su zaštita životne sredine, razvoj regionalne infrastrukture i regionalni razvoj. Budući da je u središtu pažnje ovog programa prekogranična dimenzija svih navedenih aktivnosti, očekuju se obostrano sinergistički, komplementarni efekti sa CSF.

Ove strateške veze sa CSF i odgovarajućim operativnim programima su ojačane i na nivou mera. Međusobne veze ovih programa se ovde kroz primenu specifične politike ogledaju u određivanju ciljeva, mogućih vidova delovanja i postupaka selekcije projekata (npr. samo projekti razvoja infrastrukture koji su jasno povezani sa razvojem nacionalnih mreža mogu da budu prihvaćeni kao korisnici sredstava u skladu sa pomenutim operativnim programima; prioritet se daje razvojnim projektima koji imaju direktan prekogranični uticaj u vezi sa određenim aktivnostima koje se finansiraju iz ovog programa).

Bez obzira na to, naglašavamo da, osim jakih strateških i operativnih veza, nisu predviđena nikakva stvarna preklapanja intervencija Strukturnog fonda u okviru CSF i aktivnosti iz programa INTERREG. Dok su programi i mere CSF usmerene na ekonomski i društveni razvoj zemlje, što naravno uključuje i pogranične regione, program INTERREG je usredsređen na integraciju i stepen saradnje između susednih oblasti triju zemalja.

Koordinaciju glavnih programa sa Programom prekogranične saradnje INTERREG IIIA/Phare Mađarska-Rumunija i Programom susedstva Mađarska-Srbija i Crna Gora će obezbediti Nadzorni odbor CSF, u kojem učestvuju i Upravni organi svih Operativnih programa u okviru CSF. Pored toga, u određenoj meri zajednička struktura realizacije i redovne konsultacije između nadležnih organa na nacionalnom i regionalnom nivou garantuju efikasnu koordinaciju ovog programa sa raznim drugim programima.

Ostale strukturne inicijative Evropske zajednice u Mađarskoj

U periodu 2004-2006, na koji se odnosi ovaj program, odvijaće se razvojne aktivnosti koje se finansiraju preko Kohezionog fonda, uključujući ulaganja u zaštitu životne sredine i razvoj infrastrukture. Korištenje Kohezionog fonda u sektoru saobraćaja je usmereno prvenstveno na izgradnju trans-evropskih saobraćajnih koridora. U okviru toga, planira se realizacija nekoliko krupnih projekata iz oblasti saobraćaja u Mađarskoj, od kojih je rekonstrukcija železničke linije Budimpešta–Szolnok–Lökösháza povezana sa investicijama iz ovog Programa. Investicije Kohezionog fonda u oblasti zaštite životne sredine odvijaće se u skladu sa strateškim okvirom utvrđenim Nacionalnim razvojnim planom. Tri krupna projekta iz ove oblasti će uključiti i ulaganja u pograničnu oblast: projekti snabdevanja pijaćom vodom u Južnoj velikoj ravnici i Severnoj velikoj ravnici, kao i projekat upravljanja čvrstim otpadom u okrugu Szabolcs-Szatmár-Bereg. Ove aktivnosti i njihove strategije će biti uzete u obzir prilikom identifikacije i selekcije pojedinačnih projekata.

Mada postoji veliki broj ekoloških inicijativa (na primer DABLAS, Program regionalne Regional Environmental Reconstruction Programme) i mehanizama (npr. Međunarodna konvencija o zaštiti doline Dunava) koji se odnose na ovaj region i koji su razvijeni uz pomoć samih zemalja regiona, Program prekogranične saradnje donosi dodatna ulaganja u cilju ostvarenja ovih ciljeva. Aktivnosti podržane u okviru ovog programa mogle bi da doprinesu smanjenju zagađenosti Dunava i njegovih pritoka, naravno uzimajući u obzir ograničeni finansijski okvir i veličinu projekata. U cilju postizanja što je moguće većih efekata za zaštitu životne sredine, posebna pažnja će biti posvećena koordinaciji sa ekološkim inicijativama i mehanizmima koji se odnose na ovaj region.

24


Nacionalni plan ruralnog razvoja predstavlja strateški okvir za realizaciju aktivnosti ruralnog razvoja u okviru Garantnog odeljka EAGGF. Cilj ovog plana vezan je za promovisanje održivog razvoja i povećanje mogućnosti ruralnih oblasti da zadrže stanovništvo. Kako je relativno veliki procenat ruralnih oblasti na koje se odnosi Nacionalni plan ruralnog razvoja smešten uz granicu, predviđene su bliske interakcije sa nekim intervencijama u okviru INTERREG programa.

Nacionalni akcioni plan zapošljavanja će biti ključni referentni dokument za implementaciju evropske strategije zapošljavanja u Mađarskoj. U okviru strateških priprema, ‘Zajednička procena srednjoročnih prioriteta politike zapošljavanja i tržišta rada u Mađarskoj’ (JAP) identifikovala je sledeće glavne ciljeve: povećanje stope zaposlenosti, smanjenje stope nezaposlenosti, stvaranje fleksibilnijeg tržišta rada i okruženja koje olakšava porast zaposlenosti, promovisanje ulaganja u razvoj ljudskih resursa i jačanje institucionalnog i pravnog okvira za zapošljavanje. Ovi ciljevi su takođe poslužili i kao osnova za strategiju Nacionalnog razvojnog plana i Operativnog programa razvoja ljudskih resursa. U vezi s tim, sve intervencije u okviru Programa prekogranične saradnje Mađarska-Rumunija i Mađarska-Srbija i Crna Gora sa strane INTERREG će voditi računa o okviru politike utvrđenom u strateškom dokumentu iz oblasti razvoja ljudskih resursa. Pored toga, aktivnosti u okviru ovog programa osmišljene su tako da obezbeđuju optimalnu koherentnost sa EQUAL inicijativom Zajednice u Mađarskoj u pogledu povećanja mogućnosti za grupe u nepovoljnijem položaju – imajući u vidu specifična obeležja pograničnih regija, posebna pažnja će biti posvećena stvaranju jednakih mogućnosti za manjine.

Inicijative u okviru programa YOUTH, koji će se realizovati do 2006, sa ciljem unapređenja dijaloga, kontakata i stvaranja mreža među mladim ljudima, licima koja se profesionalno bave mladima, organizacijama mladih i drugim akterima uključenim u politiku koja se odnosi na mlade i rad mladih preko granica svih zemalja i regiona, mogu da budu relevantni instrumenti za stimulisanje prekogranične saradnje ljudi. Stoga će Program biti usmeren na pružanje dodatne podrške stvarnoj i direktnoj prekograničnoj saradnji, uglavnom u manjim razmerama.

U toku čitavog perioda obuhvaćenog programom, potrebno je održavati koherentnost sa intervencijama koje se finansiraju iz “Šengenskog fonda”. Te intervencije će pokriti podršku Evropske Komisije u iznosu od 147.9 milion evra, a cilj im je jačanje sistema kontrole na spoljnim granicama i doprinošenje ostvarenju šengenskih pravila, uključujući i infrastrukturni razvoj graničnih prelaza. Intervencije u okviru Programa koje za cilj imaju povećanje «propusnosti» državne granice sa Srbijom biće usklađene sa pomenutim razvojem graničnih prelaza.

Inicijative Evropske zajednice u Rumuniji

U periodu 2004-2006, glavni finansijski instrument za intervenciju Evropske zajednice u Rumuniji, u oblasti ekonomskog i društvenog razvoja, jeste Phare Program ekonomske i društvene kohezije, sa svojim osnovnim programskim dokumentom, Nacionalnim razvojnim planom. Prioriteti za period 2004-2006 su, prema Nacionalnom razvojnom planu, sledeći:

1. Povećanje konurentnosti proizvodnog sektora; 2. Poboljšanje i razvoj saboraćaja, energetske infrastrukture i obezbeđivanje zaštite životne

sredine; 3. Razvoj ljudskih resursa; 4. Podrška za poljoprivredu i ruralni razvoj; 5. Razvoj regionalnog i lokalnog potencijala.

Strategija intervencije i aktivnosti prema Phare Programu prekogranične saradnje su u skladu i dopunjuju se sa ciljevima politike koji su definisani Phare Programom ekonomske i društvene kohezije i drugim intervencijama Evropske zajednice. Ekonomska konkurentnost je intenzivirana efikasnom prekograničnom saradnjom u raznim oblastima, kao što je istraživanje, poslovanje, turizam i lokalni razvoj. Razvoj ljudskih resursa će takođe imati koristi od prekogranične saradnje u oblasti obrazovanja, obuke i aktivnosti tržišta rada. Efikasan razvoj ekoloških uslova u pograničnim regionima zahteva delotvornu saradnju u vezi sa pitanjima zaštite životne sredine.

25


Rumunija mora da izvrši strukturno prilagođavanje poljoprivrednog sektora radi integracije u Zajedničku poljoprivrednu politiku; pored toga, mora i da podrži ulaganja koja su u skladu sa pravilima Zajednice u oblastima koje se tiču društvenih, ekonomskih i ekoloških pitanja. Podrška koju će Zajednica pružiti u periodu 2004-2006 preko SAPARD Programa biće usmerena na aktivnosti koje će za cilj imati ostvarenje sledećih opštih ciljeva:

Implementacija acquis communautaire-a (prava EU) u vezi sa zajedničkom poljoprivrednom politikom, zaštitom životne sredine i pratećom politikom u oblasti propisa o prehrambenim proizvodima i zaštiti proizvođača, javnog zdravlja i dobrobiti i zdravlja životinja i biljaka

Radi zaštite životne sredine, inkorporiranje u nacionalno zakonodavstvo i implementacija Direktive "Nitrati", programa "Natura 2000" i Direktive "Procena uticaja na životnu sredinu"

Rešavanje specifičnih problema koji se tiču održivog prilagođavanja poljoprivrednog sektora i ruralnih oblasti u Rumuniji.

U skladu sa Nacionalnim planom za poljoprivredu i ruralni razvoj (NPARD), prioriteti za pomoć od strane SAPARD su sledeći:

Poboljšanje pristupa tržištima i postizanje konkurentnosti prerađenih poljoprivrednih proizvoda

Poboljšanje infrastrukture za ruralni razvoj i poljoprivredu Razvoj ruralne ekonomije Razvoj ljudskih resursa.

Imajući u vidu činjenicu da je poljoprivreda jedna od osnovnih privrednih delatnosti u pograničnim oblastima, intervencije od strane SAPARD će takođe obezbediti određenu korist. U Strategiji ISPA navedeni su ciljevi i projekti vezani za razvoj saobraćane infrastrukture. Strateški prioritet u oblasti saobraćaja je poboljšanje, modernizacija i razvoj saobraćajne infrastrukture u cilju poboljšanja komfora za putnike, povećanja njihove bezbednosti i pokretljivosti i omogućavanja efikasnijeg teretnog saobraćaja. S tim u vezi, određeni su sledeći glavni ciljevi:

Zaustavljanje degradacije infrastrukture, zadržavanje postojećeg stepena funkcionisanja saobraćajnog sistema

Promovisanje ekološke saobraćajne tehnologije Integracija lokalnih puteva u nacionalnu mrežu infrastrukture Obezbeđivanje i razvoj inter-modalnog transporta, kako u samom saobraćaju tako i u

oblastima koje su obuhvaćene glavnim evropskim koridorima.

Korištenje ISPA fonda u sektoru saobraćaja je usmereno na stvaranje transevropskih saobraćajnih koridora. U okviru toga, planirano je nekoliko projekata iz oblasti saobraćaja koji će uključiti i neke od okruga uz zapadnu granicu, gde će projekti prekogranične saradnje ostvariti veze sa pomenutim velikim projektima.

Nacionalni akcioni plan zapošljavanja će biti ključni referentni dokument Rumunije za implementaciju Strategije zapošljavanja u Rumuniji. Vlada Rumunije je, u saradnji sa Evropskom komisijom, pripremila Zajedničku procenu prioriteta u oblasti zapošljavanja u Rumuniji (JAP). Ovaj dokument izlaže dogovorene ciljeve iz oblasti zapošljavanja i tržišta rada koji su neophodni kako bi se unapredila transformacija tržišta rada u zemlji, kako bi se ostvario napredak u prilagođavanju sistema zapošljavanja za implementaciju Strategije zapošljavanja i kako bi se zemlja pripremila za pristupanje Evropskoj uniji.

Ciljevi utvrđeni u skladu sa Evropskom politikom zapošljavanja zahtevaće:

• Jačanje napora koji treba da obezbede da sva deca mogu da pohađaju i završe obavezno obrazovanje i koji treba da obezbede širi pristup višem srednjem obrazovanju.

26


• Razvoj strategije za kontinuiranu obuku i razvoj kapaciteta za obuku nezaposlenih, uzimajući u

obzir srednjoročne promene vezane za restruktuiranje.

• Razvoj sistema utvrđivanja zarada, uz učešće socijalnih partnera, koji će podržavati ekonomske reforme i reforme tržišta rada i biti u stanju da usmerava sticanje veština, da obezbedi pokretljivost i preraspodelu radne snage i koji će obezbediti da razvoj zarada podstiče zapošljavanje.

• Implementaciju novog okvira za aktivnu politiku, kako bi aktivna politika mogla na efikasan način da doprinese transformaciji radne snage koju će zahtevati budući izazovi.

Inicijative Zajednice u Srbiji i Crnoj Gori

Program CARDS predstavlja okvir za inicijative Evropske zajednice u Srbiji i Crnoj Gori. Prilikom utvrđivanja koherentnosti Programa sa ovim intervencijama, potrebno je razmotriti dva relevantna strateška dokumenta: Dokument o strategiji za zemlju i Dokument o regionalnoj strategiji, koji se odnose na period 2002-2006.

Dokument o strategiji za zemlju prikazuje pristup zasnovan na cilju doprinošenja procesu stabilizacije i pridruživanja Srbije i Crne Gore Evropskoj Uniji. Pomoć koju Evropska komisija pruža u okviru ove strategije je koncentrisana na tri glavne oblasti intervenisanja:

Podrška za dobro upravljanje i izgradnju institucija: reforma državne uprave, pravosuđe i unutrašnji poslovi, carine i oporezivanje

Ekonomski oporavak, regeneracija i reforma, sa fokusom na energetiku, saobraćaj, životnu sredinu i ekonomski razvoj

Društveni razvoj i građansko društvo, sa fokusom na visoko obrazovanje, stručno obrazovanje radi stvaranja radnih mesta i jačanje građanskog društva.

Intrervencije u oblasti carina i poreza mogu da pojačaju uticaj ulaganja u okviru ovog Programa koja su namenjena povećanju «propusnosti» granica i intenziviranju prekograničnih aktivnosti. Sinergističko dejstvo može da bude zasnovano na usklađivanju intervencija u oblastima razvoja saobraćaja i razvoja ekološke infrastrukture, dok napori u okviru CARDS programa koji se tiču jačanja građanskog društva i institucionalne pozadine ekonomskog razvoja mogu da budu potpomognuti prekograničnom saradnjom u društvenim i infrastrukturnim pitanjima koja je predviđena ovim Programom.

Dokument o regionalnoj strategiji je usredsređen na promovisanje bližih veza i regionalne saradnje u regionu zapadnog Balkana. Dokument identifikuje četiri prioriteta u kojima će regionalni fondovi CARDS-a obezbediti dodatu vrednost:

Promovisanje pristupa integrisanog upravljanja granicama;

Podrška demokratskoj stabilizaciji i razvoju građanskog društva, uključujući prava manjina, medije i dobro upravljanje;

Izgradnja kapaciteta državnih institucija;

Jačanje regionalne infrastrukture i razvoj zaštite životne sredine.

Ova četiri prioriteta su u potpunosti poštovana prilikom definisanja strategije ovog Programa. Zahvaljujući skladnom razvoju strategija, strategija ovog Programa je zasnovana na prioritetima regionalne strategije CARDS-a i uključuje te prioritete.

Teme koje se tiču sve tri zemlje

Jednake mogućnosti U oblasti jednakih mogućnosti, pored ravnopravnosti polova, program se bavi potrebama ljudi koji se nalaze u nepovoljnom položaju sa više aspekata, npr. invalidi i pripadnici romske i drugih manjinskih zajednica.

27


U oblasti saradnje uočava se određen disparitet u pogledu mogućnosti izbora zanimanja, stope radne aktivnosti i iznosa zarada između muškaraca i žena. Kao posledica toga, žene se suočavaju sa većim problemima, na primer raspoloživost prevoza, briga o deci, obrazovanje i obuka, sredstva za otpočinjanje sosptvenog posla itd. Stereotipi i tradicionalna shvatanja uloga dodatno ograničavaju izbor žena i njihovu mogućnost da u punoj meri učestvuju na tržištu rada.

U cilju poštovanja principa jednakih mogućnosti, jedan od ciljeva programa je i povećanje i obezbeđivanje poboljšanog pristupa obrazovanju, obuci za razvoj sopstvenog poslovanja i mogućnosti zapošljavanja za žene, invalide i manjine, što će biti ostvareno kroz prekogranične inicijative; takođe, jedan od ciljeva je i postizanje većeg razumevanja i razvoja najbolje prakse, u cilju prevazilaženja stereotipova i tradicionalnih predstava o ulogama, kako bi grupe u nepovoljnijem položaju mogle u punoj meri da učestvuju u privredama pograničnih regija.

Jednake mogućnosti će biti promovisane u toku čitave realizacije programa. Ovaj princip je u potpunosti uzet u obzir u metodima partnerstva u izradi Programa prekogranične saradnje. Princip jednakih mogućnosti odražava se u izradi indikatora za praćenje i ocenjivanje, kao i u kriterijumima za utvrđivanje ispunjenosti uslova i selekciju projekata koji se primenjuju u okviru različitih mera. Intervencije u okviru Mere 2.3 – Podsticanje saradnje između institucija i zajednica – imaju direktan pozitivan uticaj na jednake mogućnosti, budući da pomažu aktivnosti kojima se čuva kulturna raznovrsnost i promovišu veze među etničkim manjinama.

Održivi razvoj Društveno-ekonomski razvoj i integracija pograničnih regiona treba da budu vođeni tako da obezbeđuju adekvatnu ekološku održivost. Odgovarajući strateški okvir, zasnovan na SWOT analizi, zahteva da se u primeni svih mera uzme u obzir i na odgovarajući način iskoristi ekološka snaga pograničnih regija, bez ugrožavanja životne sredine u ovoj oblasti. U okviru programa, intervencije su osmišljene tako da odgovaraju na slabosti i pretnje identifikovane u vezi sa ekološkim uslovima.

U okviru programa, neki ciljevi, prioriteti i pojedinačne mere su direktno usmereni na promovisanje ekološke održivosti. Strategija Prioriteta 1 – Jačanje prostornog, fizičkog i infrastrukturnog integriteta prekogranične oblasti – utvrđena je tako da na optimalan način podržava ideju održivog razvoja. U okviru ovog prioriteta, Mera 1.2 – Rešavanje zajedničkih izazova u oblasti zaštite životne sredine i sprečavanja poplava – uključuje akcije koje su direktno usmerene na povećanje dugoročne održivosti u upravljanju prirodnim resursima. Sve ostale intervencije su – u pogledu ciljeva, utvrđivanja ispunjenosti uslova i sistema izbora – osmišljene tako da se izbegava svako eventualno pogoršanje ekoloških uslova u regionu. Pored toga, sve aktivnosti koje se realizuju u okviru programa moraju da budu u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom o zaštiti životne sredine. U slučajevima kada odgovarajuće zakonodavtsvo Zajednice o zaštiti živtne sredine još uvek nije preneto u nacionalno zakonodavstvo, direktno će se primenjivati relevantne Direktive EU, sve dok ne budu efektivno transponovane u zakonodavstvo Mađarske i Rumunije. Odgovarajuće mere zaštite treba da se primenjuju i na projekte u Srbiji.

Upravljanje pitanjima koherentnosti na nivou realizacije

Mađarska

Strategija ovog programa je pažljivo osmišljena tako da obezbeđuje optimalne strateške veze sa drugim programima Evropske zajednice i nacionalnim programima. Ta koherentnost na strateškom nivou će biti zadržana i na nivou realizacije, radi ostvarivanja maskimalnog sinergističkog efekta intervencija, i to primenom različitih sredstava u toku stvaranja institucionalnog sistema i u toku realizacije.

Mada se u programu teži stvaranju strateških veza sa drugim programima, potrebno je izbeći neželjena preklapanja na nivou projekata. Sadržaji prioriteta i mera su već razrađeni, kako bi se izbeglo preklapanje sa drugim programima Zajednice; pored toga, prilikom definisanja kriterijuma

28


prihvatljivosti i izbora za svaku meru (što je prikazano u Dodatku uz nacrt Programa), vodilo se računa da se izbegne preklapanje sa glavnim Operativnim programima. Ustanovljavanje jasnog prekograničnog karaktera kao osnovnog uslova u proceduri izbora garantuje različitost projekata u okviru Susedskih programa.

U toku realizacije programa, praćenje pomoći od strane države preko u tu svrhu određenog sistema, pre svega preko Zajedničkog sistema za praćenje i informisanje (EMIR) za sve Operativne programe Nacionalnog razvojnog plana i OTMR, isključiće mogućnost dvostrukog finansiranja. Ljudske aspekte koordinacije središnjih programa sa Programom susedstva obezbediće Upravni organ, koji će takođe biti zadužen i za Operativni program regionalnog razvoja i za INTERREG IIIA Susedski program HU-SK-UA (Mađarska-Slovačka-Ukrajina). Pored toga, praćenje projekta preko odgovarajućeg kompjuterizovanog sistema će takođe doprineti izbegavanju dvostrukog finansiranja. Međutim, detalji u vezi sa finansiranjem projekta će takođe biti obavezno proveravani u proceduri izbora projekata.

Rumunija Radi izbegavanja rizika od preklapanja sa drugim programima Zajednice i radi sprečavanja dvostrukog finansiranja projekata, u aranžmane za realizaciju programa u Rumuniji će biti umetnut niz odredbi, koje će opisivati korake koje treba preduzeti:

• zabrana konkurisanja za više od jednog programa treba da bude navedena u obrascu prijave,

• potrebna je izjava da kandidat nije prijavio projekat za finansiranje od strane nekog drugog programa Zajednice,

• odredbe za identifikovanje preklapanja sa drugim programima, u toku postupka selekcije, treba da budu uključene u sistem praćenja,

• obezbeđivanje instrumenta za povraćaj novca, u bilo kojoj fazi realizacije projekta, ukoliko se uoči preklapanje, odnosno ukoliko se projekat finansira u okviru nekog drugog programa.

Sprečavanje preklapanja i dvostrukog finansiranja je u nadležnosti nacionalnih organa, uz bliske konsultacije sa Delegacijom Evropske Komisije u Rumuniji.

Srbija Biće preduzete sve raspoložive mere za sprečavanje dvostrukog finansiranja i za izbegavanje preklapanja sa drugim programima Evropske zajednice. Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose Republike Srbije, kao nacionalni koordinator sve humanitarne, razvojne i tehničke pomoći, raspolaže neophodnim iskustvom u praćenju različitih aktivnosti, uz pomoć nadležnih resornih ministarstava. U Ministarstvu za međunarodne ekonomske odnose stvorena je baza podataka projekata koje finansiraju različiti donatori (trenutno sadrži 1170 projekata), a Ministarstvo ima i jaku informatičku podršku i veze sa raznim resornim ministarstvima, državnim organima i donatorima.

Što se tiče programa ulaganja u životnu sredinu, koji se finansira iz regionalnih sredstava CARDS, kao i drugi regionalni programi Evropske zajednice, najvažnije pitanje je potreba za boljom razmenom informacija vezanih za programe u realizaciji između donatora i korisnika-institucije zadužene za koordinaciju sredstava (Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose) kako bi se izbeglo preklapanje.

Sve aktivnosti koje budu realizovane u okviru programa biće izvršene u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom o zaštiti životne sredine.

1.5. Prioriteti i mere U postupku razvoja strategije identifikovane su dve prioritetne ose za razvoj i treća za tehničku pomoć.

Prvi prioritet je prvenstveno vezan za prva dva specifična cilja programa – razvoj fizičkih i infrastrukturnih sistema, kao i zaštita i korištenje zajedničkih prirodnih resursa, dok je drugi prioritet

29


vezan za treći i četvrti specifični cilj – jačanje ekonomskih veza i razvoj društvenog i kulturnog sklada. Cilj trećeg prioriteta je povećanje efikasnosti i delotvornosti programa kroz pružanje tehničke pomoći.

Sledeći grafikon prikazuje međusobnu povezanost ciljeva i prioriteta programa.

Međusobno približiti ljude, zajednice i privredne subjekte pogranične oblasti u cilju stvaranja čvrste osnove za ekonomski i društveni razvoj, uz obezbeđivanje

optimalnih razvojnih mogućnosti za sve tri zemlje.

Razvijati društveni i kulturni sklad među

ljudima i zajednicama

Stvoriti i razvijati fizičke i

infrastrukturne sisteme koji će

podržavati saradnju

Stvoriti i razvijati zajednički sistem za zaštitu i korištenje

zajedničkih prirodnih resursa, uz promovisanje održivog razvoja

Ojačati ekonomske veze između pograničnih

regiona u cilju intenziviranja

održivog ekonomskog

razvoja zasnovanog na zajedničkim

snagama

Jačanje prostornog, fizičkog i infrastrukturnog integriteta

prekogranične oblasti

Promovisanje inicijativa za saradnju u cilju olakšavanja integracije tržišta i

povećane koherentnosti lokalnih zajednica

Tehnička pomoć

CIL

JEV I

P RI O

RIT

ETI

U okviru ova tri prioriteta, identifikovano je ukupno osam mera – šest programskih mera i dve mere tehničke pomoći. Među njima, dve mere služe ostvarivanju ciljeva prvog prioriteta, dok četiri mere spadaju u drugi prioritet. Svi ciljevi i aktivnosti u vezi sa prioritetima i merama su osmišljeni tako da obezbeđuju optimalne sinergističke efekte između oblasti intervenisanja.

Specifične mere identifikovane u okviru prioriteta Programa u velikoj meri doprinose ostvarenju ciljeva koji se nalaze u osnovi predloženih Susedskih programa koje realizuje Evropska komisija. Mere iz Prioriteta 1 uglavnom odgovaraju Cilju 2 (Saradnja u rešavanju zajedničkihm izazova u oblastima kao što je životna sredina, javno zdravlje i sprečavanje i borba protiv organizovanog kriminala), kao i Cilju 3 (Obezbeđivanje efikasnih i sigurnih granica), dok mere iz Prioriteta 2 odgovaraju Cilju 1 (Promovisanje održivog ekonomskog i društvenog razvoja u pograničnoj oblasti) i Cilju 4 (Promovisanje lokalnih akcija direktne saradnje među pojedincima).

30


Sledeći grafikon daje prikaz prioriteta programa i mera vezanih za te prioritete.

Mađarska–Rumunija i Mađarska–Srbija i Crna Gora (Srbija)

Program prekogranične saradnje2004-2006

Prioritet 1Jačanje prostornog, fizičkog i

infrastrukturnog integriteta prekogranične oblasti

Prioritet 2Promovisanje prekograničnih inicijativa u

cilju olakšavanja integracije tržišta i povećanja koherentnosti među lokalnim

zajednicama

Mera 1.1Poboljšanje prekogranične infrastrukture

Mera 1.2Rešavanje zajedničkih izazova u oblasti zaštite životne sredine i sprečavanja poplava

Mera 2.1Razvoj poslovne infrastrukture i

zajedničkih poslovnih usluga

Mera 2.2Podrška za saradnju preduzeća

Mera 2.3Podsticanje saradnje između institucija

i zajednica

Mera 2.4Promovisanje saradnje u oblasti

istraživanaj, tehnologije i razvoja i u oblasti razvoja ljudskih resursa

Prioritet 3Tehnička pomoć

Mera 3.1Administracija i upravljanje programom

Mera 3.2Javnost programa, praćenje i ocenjivanje

1.5.1. Prioritet 1: Jačanje prostornog, fizičkog i infrastrukturnog integriteta prekogranične oblasti

Cilj Prioriteta 1 je jačanje prostornog, fizičkog i infrastrukturnog integriteta prekogranične oblasti. Teritorije i regioni na koje je program usmeren predstavljaju jedan jedinstven entitet sa prirodnog, geografskog i prostornog stanovišta. Ta jedinstvenost se takođe odražava i u okruženju koje je stvorio čovek. Uspostavljanje i razvoj veza između infrastrukturnih mreža i sistema upravljanja prirodnim resursima, kao i veća «propusnost» nacionalnih granica, olakšaće uspešnu saradnju triju zemalja i privrednih subjekata u čitavoj pograničnoj oblasti. U tom cilju, među aktivnosti u okviru ovog prioriteta spada fizički razvoj prekogranične infrastrukture, uključujući i granične prelaze i raznovrsnu saobraćajnu infrastrukturu pogranične oblasti, kao i izgradnja i proširenje objekata za zajedničku

31


zaštitu akumulirane vode i vodovodnih sistema i sprovođenje zajedničkih aktivnosti na sprečavanju poplava.

1.5.2. Prioritet 2: Promovisanje inicijativa za saradnju u cilju olakšavanja integracije tržišta i povećanja sklada između lokalnih zajednica

Cilj Prioriteta 2 je Promovisanje inicijativa za saradnju u cilju olakšavanja integracije tržišta i povećanja sklada između lokalnih zajednica.

Prostorni, fizički i infrastrukturni integritet prekogranične oblasti je od suštinskog značaja, ali on sam po sebi ne pruža dovoljne uslove za efektivnu saradnju. Da bi se iskoristila komplementarnost privreda pograničnih regija, potrebno je stvoriti povoljno okruženje za saradnju među preduzećima.

Saradnja među preduzećima je samo jedan, mada izuzetno značajan, aspekat saradnje; potrebno je takođe uključiti i brojne druge aktere kako bi se ostvario održiv, uzajamno koristan i uravnotežen razvoj pogranične oblasti ovih triju zemalja. Stoga bi među specifične aktivnosti u okviru Prioriteta 2 mogao da spada razvoj kvalitetne poslovne infrastrukture i poslovnih usluga koje će moći da koriste preduzeća iz čitave pogranične oblasti, kao i promovisanje specifične, svakodnevne saradnje firmi, institucija i lokalnih zajednica Pored toga, identifikovane su posebne aktivnosti koje će podsticati saradnju u oblasti istraživanja i tehnološkog razvoja, kao i u oblasti razvoja ljudskih resursa, za koje se smatra da imaju presudan značaj za razvoj ove oblasti.

1.5.3. Prioritet 3: Tehnička pomoć

Tehnička pomoć (TA) u okviru Prioriteta 3 je jedno od najvažnijih sredstava za efektivnu realizaciju Programa. Cilj ovog prioriteta je obezbeđivanje efikasnog, delotvornog i transparentnog upravljanja, kao i nesmetano funkcionisanje programa INTERREG IIIA. Za uspešnu realizaciju programa potrebni su jaki administratvni sistemi.

Mere tehničke pomoći moraju da budu dobro koordinisane i dosledne sa tekućom tehničkom pomoći u okviru CARDS programa čija realizacija je u toku, što će biti učinjeno kroz konsultacije sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju (EAR). PHARE će takođe finansirati aktivnosti koje će za cilj imati pružanje pomoći Rumuniji u administraciji i realizaciji programa.

U skladu sa Pravilom 11 iz Aneksa uz Uredbu Komisije (EC) br. 1145/2003 od 27, juna 2003. godine, koja unosi izmene i dopune u Uredbu (EC) 1685/2000, aktivnosti tehničke pomoći će uglavnom spadati u dve glavne kategorije:

• Podrška za funkcionisanje programa – upravljanje, realizacija, praćenje i kontrola rashoda

• Podrška za pomoćne aktivnosti uz program, npr. studije, komunikacija, informativne aktivnosti i publicitet, istraživanje i ocenjivanje.

Shodno tome, Prioritet 3 će biti implementiran kroz dve specifične mere, od kojih će jedna biti usmerena na programske aktivnosti, dok će druga biti usmerena nna pomoćne aktivnosti uz program.

1.5.4. Mera 1.1: Poboljšanje prekogranične infrastrukture Saobraćajni objekti u pograničnoj oblasti mogu da se smatraju nedovoljno razvijenima, i to kako na nacionalnom nivou tako i u evropskim razmerama. Kvalitet objekata infrastrukture – puteva, železnica, luka itd. – treba da bude poboljšan. Veze između nacionalne saobraćajne mreže i osnovnih objekata za efikasan multimodalan prevoz su loše. Sve ovo uslovljava nužnost razvoja saobraćajnih objekata.

Državne granice predstavljaju najvažniju fizičku prepreku koja sprečava razvoj ekonomske i društvene integracije i sklada. Postojanje ovih granica je očigledno, a u periodu programa njihov značaj može čak i da se uveća, budući da će ova granična linija biti spoljna granica Evropske unije. Bez obzira na to, u cilju obezbeđivanja osnovnih preduslova za uspešnu saradnju, infrastruktura ovih granica će biti razvijena na način koji će omogućavati njihovo povezivanje, a ne razdvajanje.

32


Ova mera direktno doprinosi ostvarenju konkretnog cilja br. 1. (stvaranje i razvijanje fizičkih i infrastrukturnih sistema koji će podržavati saradnju). Međutim, kako je postojanje dobre infrastrukture za prelazak granice preduslov za bilo kakvu prekograničnu saradnju, ova mera će takođe pomoći i u ostvarenju ostala tri konkretna cilja.

Ova mera će biti usmerena na razvoj različitih vrsta saobraćajne infrastrukture u pograničnoj oblasti, kao i graničnih prelaza, u cilju olakšavanja efikasnog upravljanja granicama. Projekti koji budu finansirani u okviru ove mere će doprinositi razvoju prekograničnih privrednih aktivnosti, turizma i kretanja radne snage. Prioritet će imati projekti koji će poboljšavati dostupnost turističkih atrakcija. Imajući u vidu količinu raspoloživih sredstava, pomoć će biti pružana uglavnom za manje projekte lokalnog karaktera; međutim, projekti koji za cilj imaju pripremu krupnijih ulaganja takođe mogu da budu prihvatljivi, ukoliko je jasno dokazana prekogranična korist od planiranog investiranja. Aktivnosti koje za cilj imaju razvoj novih graničnih prelaza će biti prihvatljive za finansiranje u okviru ove mere, ali će se pri tom imati u vidu da će granica između Mađarske i Rumunije u budućnosti postati unutrašnja granica EU, pa će ovakve aktivnosti biti prihvatljive u delu granice između Mađarske i Srbije. Budući da će, tokom narednih godina, na raspolaganju biti znatna sredstva za razvoj graničnih stanica u sve tri zemlje, ova mera će uglavnom biti koncentrisana na otklanjanje uskih grla u područjima gde druga sredstva nisu dostupna.

Investicije će pokrivati izgradnju i oporavak linijske infrastrukture, uključujući puteve, železnice, biciklističke staze, kao i razvoj nekoliko čvorovnih tačaka – luka, železničkih stanica i spajanja puteva; izgradnju ili renoviranje zgrada i objekata u graničnim stanicama i drugih objekata vezanih za državne granice, razvoj informatičke podrške i drugie opreme za granične prelaze, kao i druge aktivnosti neophodne za skladno i delotvorno funkcionisanje graničnih prelaza, što će dovesti do manjeg zadržavanja na graničnim prelazima. Prioritet će imati razvoj saobraćajne infrastrukture u direktnoj vezi sa koridorima koji prolaze kroz ovu oblast, kao i sa dogovorenom TEN-T mrežom. U slučaju pripremnih projekata, moguće je i pokrivanje troškova izrade studija izvodljivosti, građevinske dokumentacije i procena ekološkog uticaja.

Među promotere projekata koji mogu da budu finansirani u okviru ove mere spadaju regionalne i lokalne vlasti, regionalne razvojne organizacije i javne organizacije zadužene za razvoj, upravljanje i održavanje saobraćajnih objekata ili zadužene za upravljanje granicom.

1.5.5. Mera 1.2: Rešavanje zajedničkih izazova u oblasti zaštite životne sredine i sprečavanja poplava

Kao što je istaknuto u Saopštenju o široj Evropi, ekološki problemi u graničnoj oblasti “zahtevaju zajednički pristup kako bi bili sveobuhvatno rešeni”, tačnije, zaštita životne sredine i zaštita prirodnih dobara u prekograničnoj oblasti može na delotvoran način da se ostvari samo ako se uvedu zajednički sistemi upravljanja i ustanove koje su u stanju da deluju zajednički. To se posebno odnosi na zaštitu reka i drugih nadzemnih voda: bilo kakva šteta prouzrokovana u jednoj od ove tri zemlje ostavlja posledice – odnosno ima negativan uticaj – i na susedne zemlje.

Stoga je cilj ove mere zajednička zaštita životne sredine i prirodnih dobara u ovoj oblasti, sa posebnim naglaskom na zajedničkim akumulacijama i nadzemnim vodama, kao i na zajedničkim aktivnostima na sprečavanju poplava. Intervencije koje čine ovu meru direktno doprinose ostvarenju konkretnog cilja br. 2 (stvoriti i razvijati zajednički sistem za zaštitu i korištenje zajedničkih prirodnih resursa, čime se promoviše održivi razvoj). Pored toga, sve intervencije u ovkiru ove mere su osmišljene tako da pružaju snažnu podršku uspostavljanju osnovnih preduslova za održivi razvoj ovog područja, čime se direktno doprinosi ostvarenju jednog od ključnih horizontalnih ciljeva Programa.

Prioritet imaju intervencije koncentrisane na najveće reke u oblasti obuhvaćenoj Programom (Dunav, Tisa, Szamos, Maros), kao i intervencije koje za cilj imaju zaštitu nacionalnih parkova i zaštićenih predela.

Prihvatljive investicije u okviru podrške za ovu meru mogu da obuhvataju manje projekte upravljanja čvrstim otpadom i otpadnim vodama, oporavka zagađenih oblasti, razvoja zajedničkih područja pod

33


zaštitom i nacionalnih parkova ili uspostavljanja zajedničkih ili usklađenih sistema praćenja i obaveštavanja u okviru sprečavanja poplava.

Među potencijalne korisnike ove mere spadaju regionalni i lokalni organi, razvojne organizacije, javne organizacije zadužene za upravljanje vodenom resursima, upravljanje čvrstim otpadom, upravljanje otpadnim vodama, zaštitu reka i zaštitu od poplava, kao i javne institucije zadužene za urpavljanje zaštićenim oblastima i nacionalnim parkovima.

1.5.6. Mera 2.1: Razvoj poslovne infrastrukture i zajedničkih poslovnih usluga

Jedan od ključnih apsekata prekogranične saradnje je podsticanje ekonomske saradnje, tačnije redovne interakcije među preduzećima. Za uspostavljanje redovne saradnje među preduzećima, neophodno je da postoji kvalitetna poslovna infrastruktura, stručna pomoć i druge važne usluge za preduzeća – prvenstveno mala i srednja – koje će biti podjednako dostupne u čitavoj pograničnoj oblasti. Krupne razlike u razvijenosti poslovne infrastrukture i usluga mogle bi da dovedu do ozbiljnih disbalansa.

Stoga je cilj ove mere stvaranje i podsticanje poslovnog okruženja koje obuhvata kooperativnu mrežu raznih objekata poslovne infrastrukture, nudeći visokokvalitetne poslovne usluge (sa posebnim naglaskom na usluge koje pomažu direktnu prekograničnu saradnju preduzeća). Intervencije u okviru ove mere direktno doprinose ostvarenju konkretnog cilja br. 3 (jačanje ekonomskih veza između pograničnih regija u cilju intenziviranja održivog ekonomskog razvoja zasnovanog na zajedničkim snagama).

Vrste projekata koje će biti finansirane u ovkiru ove mere mogu da budu pretežno manja ulaganja u stvaranje novih objekata poslovne infrastrukture, kao što su biznis inkubatori, tehnološki i inovacioni centri, industrijski parkovi i trgovinski centri, kao i razvoj postojećih objekata. Obostrano planirane ili postojeće prekogranične ekonomske veze i saradnja su preduslov za prihvatljivost projekata.

Među potencijalne korisnike spadaju opštine i organizacije koje pomažu razvoj preduzeća (lokalne preduzetničke agencije, razvojne agencije i privredne komore).

1.5.7. Mera 2.2: Podrška za saradnju preduzeća

Mera 2.1. pomaže u stvaranju poslovnog okruženja koje će pogodovati direktnoj saradnji između preduzeća. Međutim, preduzeća ulaze u saradnju samo ako u njoj vide jasne obostrane interese i ako veruju drugoj strani. Pored toga, malim i srednjim preduzećima u ovoj oblasti nedostaje iskustvo u prekograničnoj saradnji. Da bi se otklonila ova prepreka, potrebno je «pročistiti» i podržavati projekte prekogranične saradnje malih i srednjih preduzeća.

U tom cilju, ova mera treba da pruži podršku konkretnim inicijativama za saradnju, čime će se malim i srednjim preduzećima iz partnerskih zemalja pružiti mogućnost da ojačaju prekogranične poslovne veze. Intervencije u okviru ove mere doprinose ostvarenju konkretnog cilja br. 3 (jačanje ekonomskih veza između pograničnih regiona u cilju intenziviranja održivog ekonomskog razvoja zasnovanog na zajedničkim snagama).

Primeri za inicijative koje mogu da budu podržane su: organizovanje prekograničnih trgovinskih sajmova i poslovnih sastanaka (čime se preduzećima pruža mogućnost da se sastaju i da identifikuju potencijalne oblasti saradnje), razvoj zajedničkih informatičkih alata, razvoj i uvođenje koordinisanih standarda proizvodnje i kvaliteta, zajedničko istraživanje tržišta i marketinške aktivnosti, razvijanje zajedničkih turističkih paketa, kao i realizacija zajedničkih programa obuke iz raznih oblasti. Obostrano planirane ili postojeće prekogranične ekonomske veze i saradnja su preduslov za prihvatljivost projekata.

Potencijalni korisnici ove mere (slično kao kod mere 2.1.) mogu da budu opštine i organizacije koje pomažu razvoj preduzeća (lokalne preduzetničke agencije, razvojne agencije, privredne komore i turistički savezi).

34


1.5.8. Mera 2.3: Podsticanje saradnje između institucija i zajednica

Jedan od ključnih ciljeva naše strategije je približavanje ljudi. Imajući u vidu činjenicu da Mađarska pristupa Evropskoj Uniji, takođe je “važno da se nova spoljna granica EU ne shvata kao prepreka za postojeće kontakte i saradnju na lokalnom nivou”1. To može da bude ostvareno samo ako se na saradnju gleda kao na nešto uobičajeno u svakodnevnom životu ljudi koji žive u pograničnoj oblasti. Za to su potrebne direktne aktivnosti među pojedincima: posebne prilike za ljude da se upoznaju, da rade zajedno i da redovno učestvuju u raznim drugim vidovima zajedničkih aktivnosti.

Stoga je cilj ove mere pre svega podsticanje prekograničnih kontakata i saradnje na regionalnom i lokalnom nivou, i to u oblasti kulturne, društvene i sportske saradnje, kao i u izgradnji insitutcija. Prioritet će imati projekti koji intenziviraju multikulturnu tradiciju ove oblasti. Ova mera direktno doprinosi ostvarenju konkretnog cilja br. 4 (razviti društveni i kulturni sklad među ljudima i zajednicama).

Pomoć će, između ostalog, biti namenjena organizovanju zajedničkih dešavanja u pomenutim oblastima, saradnji među institucijama (uz poseban naglasak na saradnju ekoloških organizacija), zajedničkim projektima izgradnje institucija i projektima saradnje među zajednicama. Prihvatljive su i druge mogućnosti, na primer projekti namenjeni širenju informacija i prenosu konkretnog iskustva institucija u Mađarskoj odgovarajućim insitutcijama u druge dve zemlje u vezi sa funkcionisanjem Strukturnih fondova.

Među potencijalne korisnike ove mere spadaju opštine, nevladine organizacije, privredne komore, kao i obrazovne ustanove i druge javne organizacije koje se bave kulturnim, društvenim i sportskim aktivnostima.

1.5.9. Mera 2.4: Promovisanje saradnje u oblasti istraživanja i tehnološkog razvoja, kao i razvoja ljudskih resursa

Pogranične regije sve tri zemlje mogu da iskoriste jaku istraživačku i obrazovnu osnovu koju nude univerziteti i druge institucije, a takođe mogu da iskoriste i njihove visokokvalitetne ljudske resurse. Zajedničke aktivnosti u ovoj oblasti mogu dalje da unaprede delotvnornost i uspešnost kativnosti razvoja ljudskih resursa i istraživanja i tehnološkog razvoja, a mogu da posluže i kao osnov za ekonomsku i društvenu saradnju.

Cilj ove mere je stoga intenziviranje saradnje u oblasti razvoja ljudskih resursa, kao i u oblasti istraživanja i tehnološkog razvoja. Prioritet će imati projekti ove vrste koji su vezani za sektore relevantne za ekonomski razvoj pograničnih regija. Aktivnosti razvoja ljudskih resursa namenjeni grupama u nepovoljnijem položaju ili ženama će takođe dobiti posebnu pomoć u okviru ove mere. Intervencije u okviru ove mere direktno doprinose ostvarenju konkretnog cilja br. 3 (jačanje ekonomskih veza između pograničnih regiona u cilju intenziviranja održivog ekonomskog razvoja zasnovanog na zajedničkim snagama).

Intervencije u okviru ove mreže će najverovatnije biti usmerene na centre visokog obrazovanja i istraživačke centre u oblasti obuhvaćenoj Programom, uključujući Debrecen, Szeged, Baja, Békéscsaba, i Nyíregyháza u Mađarskoj, Temišvar i Arad u Rumuniji i Beograd i Novi Sad u Srbiji i Crnoj Gori.

Podrška će biti na raspolaganju za zajedničke projekte istraživanja i tehnološkog razvoja i za saradnju među istraživačkim ustanovama ili univerzitetima. Saradnja u oblasti obrazovanja i stručne obuke će takođe biti podržana, uključujući i stvaranje i održavanje programa uzajamnog stipendiranja i obuke, razvoj zajedničkim nastavnih programa i razvoj zajedničkih standarda nastave. Zajednički planirane ili postojeće prekogranične veze i saradnja su preduslov za prihvatljivost projekata.

Među potencijalne korisnike ove mere spadaju istraživački instituti, organizacije koje se bave obrazovanjem i obukom i nevladine organizacije u oblasti obrazovanja i obuke.

1 Vidi Saopštenje Komisije: Utiranje puta za novi Instrument Susedskih programa

35


1.5.10. Mera 3.1: Tehnička pomoć – administracija i upravljanje Programom

Ovom merom utvrđen je niz indikativnih aktivnosti koje mogu da dobiju tehničku podršku u vezi sa administracijom, upravljanjem i razvojem Programa INTERREG III. Pri tome je uzeta u obzir Uredba 1685/2000, Pravilo br. 11, tačka 2.1, deo koji se odnosi na troškove upravljanja i implementacije Strukturnih fondova.

Ova mera će prvenstveno biti usmerena na

• Izgradnju institucija, i to u vezi sa stvaranjem Upravnog organa, Organa zaduženog za plaćanje i Zajedničkog tehničkog sekretarijata;

• Pokrivanje prihvatljivih rashoda za funkcionisanje ovih organizacija;

• Pokrivanje prihvatljivih troškova vezanih za funkcionisanje Zajedničkog upravnog i glavnog odbora;

• Pokrivanje troškova za usluge kao što je prevoz, revizija i kontrola na licu mesta.

1.5.11. Mera 3.2: Tehnička pomoć - javnost programa, praćenje i ocenjivanje

Tehnička pomoć u okviru ove mere će biti iskorištena za obezbeđivanje efektivne i efikasne javnosti i ocenjivanja programa. Pomažući aktivnosti koje treba da obezbede javnost, ova mera će znatno doprineti stvaranju jednakih mogućnosti za potencijalne korisnike.

U cilju što je moguće šire promocije programa, biće izrađen akcioni plan komunikacije. U sklopu ove mere biće organizovani seminari i druga informaciona dešavanja. Takođe će se podsticati i razmena informacija o različitim predlozima projekata. Među ostale moguće vidove intervencija spadaju aktivnosti pomaganja korisnika u razvoju projekata i u potrazi za partnerima, kao i promovisanje korištenja informatičke tehnologije (Internet). Postoji takođe i potreba za sredstvima koja će biti upotrebljena za završno ocenjivanje programa, za funkcionisanje sistema praćenja i za održavanje web sajta.

1.6. Indikatori

1.6.1. Nivo Programa Na nivou Programa utvrđeni su sledeći ključni indikatori:

Indikator Mera Vrsta indikatora Cilj (2008)2

Prekogranični protok saobraćaja

% rasta prekograničnog protoka putnika i robe (broj ljudi / vrednost robe) između ove tri zemlje

Kontekst Rast od 5%

Prekogranične razvojne aktivnosti

Broj realizovanih prekograničnih razvojnih projekata

Kontekst 100

Prekogranične poslovne aktivnosti

% rasta udela Rumunije i Srbije i Cnre Gore u godišnjem spoljnotrgovinskom prometu mađarskih okruga iz oblasti pokrivene Programom

Uticaj Rast od 3%

Stanje u oblasti zaštite životne sredine

Broj ljudi čija se životna sredina poboljšala

Uticaj 10000

Sporazumi o d ji

Porast broja sporazuma o saradnji na i iji b h ć j P (%)

Uticaj Rast 5%

2 Podaci za 2002. godinu se, prema potrebi, smatraju polaznim podacima.

36


saradnji teritoriji ubuhvaćenoj Programom (%)

Prekogranične društvene i kulturne aktivnosti

Poboljšanja u prirodi, učestalosti i razmerama društvene i kulturne saradnje

Uticaj (kvalitativan)

U vezi sa temama koje su prisutne u sve tri zemlje, na nivou programa su definisani sledeći indikatori:

Indikator Mera Vrsta indikatora Cilj (2008)

Promovisanje jednakih mogućnosti

Doprinos podržanih aktivnosti u stvaranju jednakih mogućnosti

Uticaj (kvalitativni)

Promovisanje jednakih mogućnosti

% novih radnih mesta za žene Rezultat 55%

Promovisanje održivog razvoja

Doprinos podržanih aktivnosti ekološkoj održivosti


Promovisanje održivog razvoja

Broj projekata koji su imali pozitivni uticaj na životnu sredinu ili su imali dodatu vrednost u vidu stvaranja dobre prakse u oblasti zaštite životne sredine

Rezultat 10

1.6.2. Nivo prioriteta Ključni indikatori za Prioritet 1 “Jačanje prostornog, fizičkog i infrastrukturnog integriteta prekogranične oblasti” su sledećiare as follows.


Veze među mrežama Integracija mreža, otklanjanje nedostatka veza


Aktivnosti u oblsti zaštite životne sredine

Hektari zemlje čija je zaštita poboljšana

Uticaj 50000

Razmere prostorne uključenosti u prekogranični razvoj

Broj opština direktno zahvaćenih investicijama

Rezultat 60

Pristupačnost Prosečno smanjenje vremena putovanja nakon poboljšanja linija među naseljima sa dve strane granice, uključujući i vreme čekanja (u %)

Rezultat 10%

Životna sredina, priroda i zaštita od poplava

Broj zajedničkih investicija vezanih za ove oblasti

Ishod 7

Aktivnosti podrške Minimalan broj podržanih projekata u oblasti:

Razvoja infrastrukture graničnih prelaza

Razvoj saobraćajne infrastrukture

Ishod

1

8

Ključni indikatori za Prioritet 2 “Promovisanje inicijativa za saradnju u cilju olakšavanja integracije tržišta i povećanja sklada između lokalnih zajednica” su sledeći:


Unapređenje zapošljavanja Bruto broj stvorenih ili sačuvanih d ih

Uticaj 60

37


radnih mesta

Novo-osnovane prekogranične kompanije (start-up)

Broj novonastalih veza koje se odnose na finansijske aktivnosti

Uticaj 20

Spoljna trgovina Porast učešća spoljne trgovine u ostvarenoj dobiti (x%)

Uticaj 2,5%

Prekogranične društveno-kulturne aktivnosti

Porast broja zajedničkih kulturnih i društbenih događaja/inicijative u navedenim oblastima (%)

Uticaj 5%

Istraživanje, razvoj i razvoj ljudskih resursa

Broj preduzeća koja imaju koristi od rezultata istraživanja ili razvoja ljudskih resursa

Uticaj 25

Istraživanje i tehnički razvoj

Broj zajedničkih rezultata u oblasti istraživanja

Rezultat 5

Poslovne aktivnosti Broj preduzeća koja koriste usluge nove/obnovljene poslovne infrastrukture (od kojih je 30% uključeno u prekogranično poslovanje)

Rezultat 45

Prekogranična saradnja % preduzeća koja učestvuju u Programu i koja su stekla partnere sa druge strane granice godinu dana nakon učešća

Rezultat 10%

Prekogranična mreža u oblasti istraživanja i tehničkog razvoja

Broj istraživača, studenata i stažista uključenih u novu mrežu

350

Stepen učešća u prekograničnom razvoju

Broj osoba direktno uključenih u prekogranične kulturne, društvene, obrazovne aktivnosti, kao i aktivnosti na tržištu rada

Broj organizacija uključenih u projekte prekograničnog razvoja

Rezultat

Rezultat

3000

100

Aktivnosti podrške Minimalan broj podržanih projekata u oblasti:

Razvoja poslovne infrastrukture

Specifičnih inicijativa za saradnju među preduzećima

Saradnja između institucija i zajednica

Istraživanje i razvoj tehnologije, kao i razvoj ljudskih resursa

Ishod

5

6

20

20

10

38


1.6.3. Nivo mera U sledećoj tabeli dat je prikaz ključnih indikatora na nivou mera. Za svaku meru naveden je po jedan indikator. Detaljni indikatori na nivou mera su priloženi u Dodatku uz Program.

Indikator Ciljna vrednost (2008)

Mera 1.1: Poboljšanje prekogranične saradnje

Prosečno smanjenje vremena putovanja na poboljšanim linijama između naselja uključenih u investicije sa obe strane granice

10%

Mera 1.2: Rešavanje zajedničkih izazova u oblasti zaštite životne sredine i sprečavanja poplava

Ostvarena poboljšanja u oblasti upravljanja vodenim resursima, zaštite životne sredine, upravljanja otpadom i sprečavanja poplava, sa prekograničnim značajem

(kvalitativan)

Mera 2.1: Razvoj poslovne infrastrukture i zajedničkih poslovnih usluga

Broj stovrenih ili poboljšanih organizacija poslovne infrastrukture ili organizacija koje se bave pružanjem poslovnih usluga

10

Mera 2.2: Podrška za saradnju preduzeća

Broj zajedničkih inicijativa u oblasti marketinga, turizma i drugim vidovima poslovne saradnje

30

Mera 2.3: Podsticanje saradje između institucija i zajednica

Broj zajedničkih kulturnih i društvenih događaja i inicijativa 15

Mera 2.4: Promovisanje saradnje u oblasti istraživanja i tehnološkog razvoja, kao i u oblasti razvoja ljudskih resursa

Broj zajedničkih programa istraživanja i tehnološkog razvoja i zajedničkih programa razvoja ljudskih resursa

10

39


1.7. Indikativni plan finansiranja Indikativni plan finansiranja za Program prekogranične saradnje Mađarska-Rumunija i Mađarska-Srbija i Crna Gora prikazan je dole. 69 % od ukupnih rashoda namenjeno je Prioritetu 1, 24 % Prioritetu 2, a 5+2% Prioritetu 3 (Tehnička pomoć). Iako Prioritet 1 obuhvata samo dve mere, dok Prioritet 2 obuhvata 4 mere, priroda mera predviđenih Prioritetom 1 (razvoj prekogranične infrastrukture i rešavanje izazova u oblasti zaštite životne sredine i sprečavanja poplava, što zahteva znatna finansijska sredstva) opravdava dodeljivanje većih sredstava Prioritetu 1. Zbog toga što se u Mađarskoj i Rumuniji minimalna i maksimalna vrednost projekata razlikuju, postoji disbalans u raspodeli fondova po prioritetima i merama u ove dve zemlje. Tabela 1. SP 2004-2006: FINANSIRANJE PO PRIORITETIMA (u €)

Prioriteti Godine UkupnoUkupno Javni rashodi

Trošak javni Doprinos Zajednice Nacionalni javni rashodi

(javni+privatni) rashod Ukupno ERDF Ukupno Centralni

Regionalni Lokalni Ostalo

Prihvatljiv

privatni

doprinos

Indikativni budžet Phare CBC

Indikativni budžet CARDS

Prioritet 1 (69%) 22,026,889 22,026,889 16,520,166 16,520,166 5,506,723 4,405,378 0 660,807 440,538 8 370 000

2004 6,728,927 6,728,927 5,046,695 5,046,695 1,682,232 1,345,785 0 201,868 134,579 2 790 000

2005 6,861,955 6,861,955 5,146,466 5,146,466 1,715,489 1,372,391 0 205,859 137,239 2 790 000 Jačanje prostornog, fizičkog i infrastrukturnog integriteta prekogranične oblasti 2006 8,436,007 8,436,007 6,327,005 6,327,005 2,109,002 1,687,202 0 253,080 168,720 2 790 000

Prioritet 2 (24%) 7,661,528 7,661,528 5,746,146 5,746,146 1,915,382 1,532,306 0 229,846 153,230 5 301 000

2004 2,340,496 2,340,496 1,755,372 1,755,372 585,124 468,099 0 70,215 46,810 1 767 000

2005 2,386,768 2,386,768 1,790,076 1,790,076 596,692 477,354 0 71,603 47,735 1 767 000 Promovisanje inicijativa za saradnju u cilju olakšavanja integracije tržišta i povećanja koherentnosti između lokalnih zajednica 2006 2,934,264 2,934,264 2,200,698 2,200,698 733,566 586,853 0 88,028 58,685 1 767 000

1 767 000

Prioritet 3(5+2%) 2,234,612 2,234,612 1,675,959 1,675,959 558,653 558,653 0 0 0 1 329 000

2004 682,645 682,645 511,984 511,984 170,661 170,661 0 0 0 443 000

2005 696,140 696,140 522,105 522,105 174,035 174,035 0 0 0 443 000 Tehnička pomoć 2006 855,827 855,827 641,870 641,870 213,957 213,957 0 0 0 443 000

Ukupno

31,923,029 31,923,029 23,942,271 23,942,271 7,980,758 6,496,337 0 890,653 593,768 15 000 000

40


Indikativni deo sredstava za Mađarsku izračunat je prema broju stanovnika u uključenim okruzima, pri čemu je okrug Csongrád podeljen na dva jednaka dela, od kojih je jedan stavljen u HU-RO a drugi u HU-SER program. Prema ovim proračunima, udeo HU-RO programa će biti indikativno 68,63%, dok će udeo HU-SER programa biti 31,37%.

Indikativni plan finansiranja za INTERREG IIIA/Phare CBC Program (program prekogranične saradnje) Mađarska-Rumunija

Prioriteti Godine Ukupan Javni rashodi trošak Doprinos Zajednice Nacionalni javni rashodi ERDF Phare CBC Mađarska RumunijaPrioritet 1 26 278 001 11 338 500 8 370 000 3 779 501 2 790 000

2004 8 338 352 3 463 764 2 790 000 1 154 588 930 0002005 8 429 655 3 532 241 2 790 000 1 177 414 930 000

Jačanje prostornog, fizičkog i infrastrukturnog integriteta prekogranične oblasti 2006 9 509 994 4 342 495 2 790 000 1 447 499 930 000

Prioritet 2 12 326 434 3 943 825 5 301 000 1 314 609 1 767 000 2004 3 962 383 1 204 787 1 767 000 401 596 589 0002005 3 994 140 1 228 605 1 767 000 409 535 589 000

Promovisanje inicijativa za saradnju u cilju olakšavanja integracije tržišta i povećanja koherentnosti između lokalnih zajednica 2006 4 369 911 1 510 433 1 767 000 503 478 589 000

Prioritet 3 2 862 710 1 150 282 1 329 000 383 4282004 911 528 351 396 443 000 117 132 -2005 920 791 358 343 443 000 119 448 - Tehnička pomoć

2006 1 030 391 440 543 443 000 146 848 -

Ukupno 41 467 145 16 432 607 15 000 000 5 477 538 4 557 000

Indikativni plan finansiranja za Susedski program Mađarska-Srbija i Crna Gora

Prioriteti Godine Ukupan Javni rashodi Trošak Doprinos Zajednice Nacionalni javni rashodi ERDF Cards Mađarska SrbijaPrioritet 1 5 181 666 1 727 222

2004 1 582 931 527 644Jačanje prostornog, fizičkog i infrastrukturnog integriteta prekogranične oblasti

2005 1 614 225 538 075

41


oblasti 2006 1 984 510 661 503

Prioritet 2 1 802 321 600 7732004 550 585 183 5282005 561 471 187 157

Promovisanje inicijativa za saradnju u ciljuolakšavanja integracije tržišta i povećanja koherentnosti između lokalnih zajednica 2006 690 265 230 088

Prioritet 3 525 677 175 2252004 160 588 53 5292005 163 762 54 587 Tehnička pomoć

2006 201 327 67 109

Ukupno 7 509 664 2 503 220

42


2. Imenovanje nadležnih organa

Zajedničke i nacionalne/regionalne strukture upravljanja realizacijom programa će biti razvijene u vidu mreže, koja će pružati odgovarajući okvir za realizaciju zajedničkih projekata usmerenih ka ostvarenju zajedničkih ciljeva pogranične regije. Imajući u vidu činjenicu da će pomoć u realizaciji biti obezbeđivana iz tri različita instrumenta finansiranja Evropske komisije, naime iz programa INTERREG, Phare CBC i CARDS, aktivnosti realizacije moraju po osnovu finansiranja da budu razdvojene u zasebne realizacije programa: Program prekogranične saradnje Mađarska–Rumunija INTERREG IIIA/Phare i Susedski program Mađarska-Srbija i Crna Gora. Zajedničke strukture odgovorne za celokupnu koordinaciju programa su: Zajednički upravni odbor, Zajednički nadzorni odbor i Zajednički tehnički sekretarijat, uz pomoć podsekretarijata. Po potrebi, moguće je osnivanje pod-obora Nadzornog odbora koji će koordinisati realizaciju i predstavljati zajedničke bilateralne strukture na granici Mađarske i Rumunije, odnosno Mađarske i Srbije. Svi nacionalni organi će preduzeti sve neophodne mere kako bi obezbedili pravilnu realizaciju Programa sa svoje strane granice, vodeći računa o propisima koji se tiču odgovarajućih finansijskih instrumenata (INTERREG/Phare/CARDS).

2.1. Upravni organ (MA) U skladu sa tačkom 38, podtačka 2 smernica programa INTERREG, opštu odgovornost za program INTERREG snosi Upravni organ (Managing Authority) u smislu člana 9, tačka n) i člana 34 Uredbe Saveta EU br. 1260/99.

Upravni organ INTERREG će ostvarivati blisku saradnju sa nacionalnim organima zaduženim za realizaciju programa Phare CBC i CARDS. Nacionalni organi će biti zaduženi za realizaciju programa Phare CBC i CARDS u Rumuniji, odnosno u Srbiji, na osnovu ugovora sa relevantnim službama Komisije.

Mađarska Rumunija Srbija Upravni organ (MA): Biro za teritorijalni i regionalni razvoj Mađarske Hattyú utca 14. 1015 Budapest MAĐARSKA

Nacionalni organ zadužen za Phare CBC Program u Rumuniji Ministarstvo za evropske integracije 17, Apolodor street, Bucharest 5, RUMUNIJA

Nacionalni organ zadužen za program u Srbiji: Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose Gračanička 8, Beograd REPUBLIKA SRBIJA

Upravni organ će posebno:

• Prezentovati Program inicijative Evropske unije Evropskoj komisiji • Stvoriti sistem za prikupljanje pouzdanih finasijskih i statističkih podataka o realizaciji

programa • Prosleđivati podatke Komisiji EU • Obezbediti praćenje obaveza i plaćanja na nivou programa • Obezbediti praćenje finansijske realizacije projekata


• Pripremiti izmene i dopune projekta i reprogramirati finansijske planove na predlog partnera uključenih u program

• Sastaviti Dodatak Programa (Programme Complement) i dostaviti ga Nadzornom odboru INTERREG-a

• Pripremati i sprovoditi strateške odluke Upravnog odbora • Obezbediti da organi zaduženi za operativno upravljanje na nivou projekta u Mađarskoj

usvoje odgovarajuće odgovarajuće odredbe o finansijskom izveštavanju (praćenju) i dobrom finansijskom upravljanju (kontroli) i da iste proslede Upravnom organu

• Obezbediti efikasan sistem interne finansijske kontrole • Zaključivati ugovore o unajmljivanju konsultantskih usluga, nabavci proizvoda i usluga

potrebnih za ostvarenje planiranih aktivnosti • Promovisati informativne i marketinške aktivnosti programa, uključujući pismena obaveštenja

i druge modalitete vezane za dostavljanje projekata • Razraditi i dostaviti Komisiji godišnji izveštaj, nakon što isti odobri Zajednički glavni odbor • Organizovani završno ocenjivanje programa • Verifikovati doslednost intervencija sa politikom Zajednice

Nacionalni organ u Rumuniji će posebno izvršavati zadatke vezane za koordinaciju i upravljanje sredstvima iz Phare CBC (programa prekogranične saradnje). Pored toga, ovaj organ će:

• Zaključiti pismo o nameri zaključenja ugovora, na osnovu kojeg treba da počnu zajedničke aktivnosti na nivou programa

• Sarađivati u razradi godišnjih izveštaja za Evropsku komisiju • Sarađivati u ocenjivanju projekta, koje će vršiti nezavisan procenitelj • Promovisati informativne i markentiške aktivnosti, uključujući obaveštenja vezana za

dostavljanje projekata; • Pripremati predloge za izmene i dopune programa i reprogramiranje finansijskih planova u

saradnji sa Upravnim organom • Sarađivati u izradi, prilagođavanju i realizaciji Dodatka programa; • Snositi odgovornost za pripremu i prezentovanje izveštaja o napredovanju relevantnih Phare

CBC programa i realizacije projekata (aktivnost, finansijski izveštaj) Zajedničkom upravnom odboru

• Prikupljati pouzdane finansijske i statističke podatke o realizaciji Programa inicijative Zajednice (CIP) u Rumuniji i iste prosleđivati Upravnom organu (Zajedničkom tehničkom sekretarijatu)

Nacionalni organ – Jedinica za koordinaciju Programa u Srbiji će posebno obavljati zadatke vezane za kooridnaciju i upravljanje relevantnim sredstvima iz programa CARDS. Pored toga, ovaj organ će:

• Potpisati obaveštenje o nameri zaključenja ugovora, na osnovu kojeg treba da počnu zajedničke aktivnosti na nivou programa,

• Sarađivati u razradi godišnjih izveštaja za Evropsku komisiju, • Sarađivati u ocenjivanju projekta, koje će vršiti nezavisan procenitelj, • Promovisati informativne aktivnosti i markentiške aktivnosti, uključujući obaveštenja vezana

za dostavljanje projekata, • Pripremati predloge za izmene i dopune programa i reprogramiranje finansijskih planova u

saradnji sa Upravnim organom,

44


• Sarađivati u izradi, prilagođavanju i realizaciji Dodatka programa, • Snositi odgovornost za pripremu i prezentovanje izveštaja o napredovanju relevantnih

CARDS programa i realizacije projekata (aktivnost, finansijski izveštaj) Zajedničkom upravnom odboru,

• Prikupljati pouzdane finansijske i statističke podatke o realizaciji Programa inicijative Zajednice (CIP) u Srbiji i iste prosleđivati Upravnom organu (Zajedničkom tehničkom sekretarijatu).

2.2. Organ zadužen za plaćanje (PA) U vezi sa INTERREG IIIA programima na spoljnim granicama, opšta Uredba3 zahteva imenovanje Organa zaduženog za plaćanje, koji će vršiti finansijsku administraciju onog elementa programa IIIA koji finansira ERDF. U sledećem odeljku opisane su dužnosti Organa zaduženog za plaćanje u Mađarskoj. U Rumuniji i Srbiji, slične zadatke će obavljati za to zadužene institucije, u skladu sa propisima o finansiranju sadržanim u konkretnom instrumentu o sufinansiranju (Phare CBC, CARDS, nacionalni program itd.) Organ zadužen za plaćanje: Ministarstvo finansija, Mađarska Organ zadužen za plaćanje će posebno imati sledeće funkcije:

• Finansijsko upravljanje ERDF-om (i nacionalnim sufinansiranjem u Mađarskoj); • Razrada i dostavljanje zahteva za plaćanje Komisiji, u skladu sa članovima 9 i 32 uredbe EC

RE 1260/99; • Dostavljanje prognoza u vezi sa zahtevima za plaćanje u tekućoj i narednoj godini, kao i

mogućih ispravki bilansa doprinosa Zajednice Komisiji; • Prijem uplata koje izvrši Komisija (članovi 9 i 32 uredbe EC RE 1260/99); • Obezbeđivanje izvršenja plaćanja krajnjem korisniku u Mađarskoj; • Dostavljanje ažuriranih prognoza u vezi sa zahtevima za plaćanje i prognoza konačnog bilansa

doprinosa Zajednice Evropskoj komisiji najkasnije 30. aprila svake godine (član 32 uredbe RE 1260);

• Povraćaj Komisiji sredstava uplaćenih na račun, u slučajevima iz člana 32, stav 2, odnosno kada Komisiji nije dostavljen zahtev za plaćanje u roku od 18 meseci od donošenja odluke o dodeli doprinosa iz Fondova;

• Raspodela kamata po osnovu uplate na račun, koju vrši Komisija, za potrebe Programa; • Obezbeđivanje efikasnog upravljanja sredstvima

Transfer svih sredstava ERDF vrši se na jedan račun. Nacionalno sufinansiranje od strane Mađarske će biti obezbeđeno iz državnog budežeta kao fond koji se stalno obnavlja. Upravni organ, Organ zadužen za plaćanje, Zajednički tehnički sekretarijat i Implementirajuća agencija će sarađivati kako bi obezbedili efikasno upravljanje sredstvima. Završna tranša sredstava ERDF u iznosu od 5%, koja, u skladu sa članom 32 (3), poslednja rečenica, Uredbe saveta 1260/99, dospeva za plaćanje od strane Evropske komisije tek kada se izvrši prethodno finansiranje konačnog obračuna na računima iz programa, biće predfinansirana (na proporcionalnoj bazi).

3 Članovi 9(o) i 32 Opšte Uredbe.

45


Finansijski organ Phare u Rumuniji Ministarstvo za evropske integracije Adresa: Libertatii 12, 040129 Bukurešt

Plaćanja krajnjim korisnicima u okviru Phare sistema vrši Nacionalni fond koji nadzire finansijsko upravljanje programima na osnovu memoranduma o razumevanju potpisanog između Rumunije i Evropske Komisije

Nacionalni fond (NF) Ministarstva za javne finansije, na čijem čelu se nalazi Državni službenik za izdavanje ovlašćenja (National Authorising Officer - NAO), nadziraće finansijsko upravljanje projektom na osnovu Sporazuma o razumevanju potpisanog između Rumunije i Evropske komisije. Državni službenik će biti zadužen za sve aspekte finansijske kontrole i podnošenja izveštaja Evropskoj komisiji. On je dužan da obezbedi poštovanje pravila, propisa i postupaka Phare koji se odnose na nabavke, izveštavanje i finansijsko upravljanje i poštovanje pravila o državnoj pomoći od strane Zajednice, kao i da obezbedi pravilno funkcionisanje izveštavanja i informacionog sistema. Državni službenik za izdavanje ovlašćenja će snositi punu odgovornost za Phare fondove u okviru programa, sve dok taj program traje.

Odgovarajuću finansijsku kontrolu nad realizacijom programa će vršiti nadležni nacionalni organ kontrole.

Komisija će izvršiti transfer sredstava Nacionalnom fondu u skladu sa Memorandumom o razumevanju koji je potpisan između Komisije i Rumunije 20. oktobra 1998. godine. Transfer sredstava će biti obavljan na zahtev Nacionalnog službenika za izdavanje ovlašćenja.

Nacionalni fond će otvoriti poseban račun koji nosi kamatu, i to račun u evrima; za ovaj račun će se voditi poseban sistem obračuna, a račun će biti otvoren u banci o kojoj bude prethodno postignut dogovor sa Komisijom. U principu, svi računi će nositi kamatu. Kamata se prijavljuje Evropskoj Komisiji. Ukoliko Komisija tako odluči, na predlog Državnog službenika za izdavanje ovlašćenja, kamata može da bude reinvestirana u Program. Isti postupak će se primenjivati i na sredstva koja budu transferisana Implementirajućoj agenciji.

Tačni uslovi će biti utvrđeni godišnjim Memorandumom o finansiranju za Phare CBC program (program prekogranične saradnje) u Rumuniji. Finansijski organ za sredstva iz Cards programa u Srbiji: European Agency for Reconstruction (Evropska agencija za obnovu) Adresa: Vasina 2 - 4, 11000 Beograd Evropska agencija za obnovu zadužena je za upravljanje glavnim programima pomoći Evropske unije. Ona je nezavisna agencija Evropske unije, odgovorna Savetu EU i Evropskoj komisiji, čiji rad nadzire Upravni odbor sastavljen od predstavnika Evropske komisije i država članica EU. Ciljevi novih programa koje finansira EU, a kojima upravlja Agencija, su sledeći: (i) podrška za dobro upravljanje, izgradnju institucija i vladavinu prava; (ii) nastavak podrške za razvoj tržišne ekonomije i dalje ulaganje u najvažniju fizičku infrastrukturu i aktivnosti na zaštiti životne sredine, (iii) podrška društvenom razvoju i jačanje građanskog društva.

46


2.3. Zajednički tehnički sekretarijat (JTS) Zajednički tehnički sekretarijat programa će biti osnovan pri VÁTI neprofitnoj javnoj mađarskoj kompaniji za regionalni razvoj i urbanističko planiranje u sastavu Biroa za teritorijalni i regionalni razvoj Mađarske. Zajednički tehnički sekretarijat će imati sedište u zasebnoj jedinici, a regionalna kancelarija u mestu Békéscsaba će mu pružati direktnu podršku kroz informacione aktivnosti na regionalnom nivou. Zajednički tehnički sekretarijat za Upravni organ, Nacionalne organe i Organ zaduženom za plaćanje direktno vrši usluge vezane za operativno upravljanje njihovim dužnostima iz poglavlja 1.1, odnosno 1.2. Zajednički tehnički sekretarijat VÁTI neprofitna javna kompanija za regionalni razvoj i urbanističko planiranje (VÁTI Területfejlesztési Igazgatóság) Gellérthegy u. 30-32, 1016 Budimpešta, Mađarska Zajednički tehnički sekretarijat će posebno biti zadužen za obavljanje sledećih zajedničkih zadataka u okviru svojih funkcija iz člana 34 (1) Uredbe Saveta 1260/99:

• Uvođenje redovnog održavanja i ažuriranja sistema praćenja zajedničke baze podataka za projekte, u skladu sa članom 34 (1) a), za čitav INTERREG program, i to na nivou programa;

• Podrška Upravnom organu i Organu zaduženom za plaćanje u realizaciji programa; • Obavljanje funkcija sekretarijata za potrebe Nadzornog odbora i Glavnog odbora, uključujući i

izradu i slanje dokumentacije za sastanke i zapisnika sa sastanaka (na dogovorenim jezicima); • Pripremanje izveštaja o realizaciji programa (na dogovorenim jezicima); • Pripremanje odluka Zajedničkog upravnog odbora, u saradnji sa Posredničkim telom • Propremanje i stavljanje na raspolaganje standardizovanih obrazaca prijava za projekte i

procena projekata za sve projekte u okviru INTERREG programa, u koordinaciji sa Upravnim organom ili Posredničkim telom;

• Priprema projektne dokumentacije, utvrđivanje da li su prijave kompletne i da li ispunjavaju uslove za izbor definisane programom ili dodatkom programa, posebno u pogledu prekogranične prirode projekata;

• Rad u okviru zajedničkih odnosa s javnošću (npr. izrada, održavanje i ažuriranje web sajta), u dogovoru sa Upravnim organom ili Nacionalnim organima;

• Administrativno upravljanje (eksternim) zadacima i uslugama, npr. usluge usmenog i psiemnog prevođenja

• Podrška u efektivnoj koordinaciji sredstava Phare CBC, CARDS i INTERREG (u fazi planiranja i realizacije) i izrada predloga za poboljšanje tehnika zajedničkog upravljanja i njihovu pravnu osnovu

Troškovi izvršenja zadataka Zajedničkog tehničkog sekretarijata će biti sufinansirani u okviru budžeta za tehničku pomoć u toku programa, pod uslovom da su u skladu sa listom zadataka koji ispunjavaju uslove za sufinansiranje sadržane u relevantnim propisima EU koji se odnose na Strukturne fondove. Da bi se obezbedila zastupljenost sva tri jezika, u radu Sekretarijata će učestvovati delegati iz Srbije, a po potrebi i iz Rumunije rumunski i srpski članovi Sekretarijata preuzimaju na sebe izvršenje horizontalnih zadataka i specifičnih zaduženja vezanih na osnovu poznavanja jezika. Osoblje Zajedničkog tehničkog sekretarijata će zapošljavati javno neprofitno preduzeće VÁTI, u dogovoru sa Upravnim organom. Troškovi izvršenja zadataka Zajedničkog tehničkog sekretarijata će biti sufinansirani u okviru budžeta za tehničku pomoć u toku programa, pod uslovom da su u skladu sa listom zadataka koji ispunjavaju uslove za sufinansiranje sadržane u relevantnim propisima EU4 koji se odnose na Strukturne fondove.

4 Pravilo br. 11, tačke 2 i 3 Uredbe Komisije (EC) br. 1685/2000.

47


U cilju obezbeđivanja efikasnog razvoja projekata u čitavom trajanju programa, Nacionalni organi u Srbiji i Rumuniji treba da formiraju pod-programske Sekretarijate – koji će funkcionisati kao tela zadužena za tehničku koordinaciju na nacionalnom nivou. Osnovni zadatak će im biti pružanje pomoći potencijalnim kandidatima za projekte u izradi prijava za Phare ili Cards, realizacija aktivnosti informisanja javnosti na nacionalnom nivou i učestvovanje u aktivnostima izbora i praćenja projekata, u bliskoj saradnji sa Zajedničkim tehničkim sekretarijatom. Tehničku pomoć za ove sekretarijate će obezbeđivati njihovi izvori finansiranja. Podsekretarijati će pomagati Zajedničkom tehničkom sekretarijatu u obavljanju njegovih zadataka i u ispunjavanju zajedničkih administrativnih zadataka zajedničkih tela, kao što je Zajednički nadzorni odbor ili Zajednički glavni odbor. Rumunski i srpski podsekretarijat će, zajedno sa Zajedničkim tehničkim sekretarijatom, činiti de facto Opšti sekretarijat za celokupan program. Zajednički nadzorni odbor će odobriti pravilnike rada sekretarijata, čime će biti definisana tačna podela zadataka, na osnovu procedura koje će biti definisane Dodatkom Programa.

2.4. Zajednički nadzorni odbor (JMC) Zajednički nadzorni odbor je, u ime strana u Programu, zadužen za nadzor i praćenje realizacije Programa u skladu sa članom 35 Uredbe Saveta (EC) br. 1260/1999. Nadzorni odbor će biti formiran najkasnije tri mesca nakon donošenja odluke o dodeli sredstava iz programa INTERREG. Zajednički nadzorni odbor će izraditi sopstveni pravilnik o radu, uz ovlaštenje i unutar zakonske jurisdikcije država članica. Biće obezbeđeno puno učešće i punopravno članstvo svakog partnera (Mađarska, Rumunija, Srbija) u Zajedničkom nadzornom odboru. Nadzornim odborom će kopredsedavati države-partneri. Zajednički nadzorni odbor će, u Phare komponenti programa, delovati kao Zajednički odbor za saradnju (JCC). Odbor će biti oformljen u skladu sa odredbama iz člana 7 (1) EC Regulative 2760/98. U INTERREG instrukcijama u tački 39 Zajednički nadzorni odbor i zajednički odbor za saradnju će oformiti jedinstveni komitet «Interreg/Phare – CBC zajednički nadzorni komitet» koji će biti zadužen za aktivnosti opisan u članu 35(3) CE 1260/99 kao i aktivnosti Zajedničkog odbora za saradnju kao što je opisano u članu 7 CE 2760/98. U skladu sa članom 35 Uredbe EC br. 1260/99 i članom 28 Uredbe C 143/2000, Nadzorni odbor ima sledeće zadatke:

• Potvrđivanje ili prilagođavanje dodatka programa; • Razmatranje i odobravanje kriterijuma na osnovu kojih će se vršiti izbor projekata, u cilju

utvrđivanja prekograničnog karaktera operacija, u roku od šest meseci nakon što program bude odobren;

• Periodično preispitivanje napretka u ostvarivanju konkretnih (i kvantifikativnih) ciljeva programa i analiziranje rezultata realizacije (ostvarenje utvrđenih ciljeva za različite mere);

• Razmatranje i odobravanje godišnjih i završnih izveštaja o realizaciji pre njihovog dostavljanja Komisiji;

• Razmatranje i odobravanje eventualnih predloga izmena i dopuna sadržaja odluke Komisije o dodeljivanju sredstava, pre svega u cilju poboljšanja administrativnog i finansijskog upravljanja programom;

• Odobravanje okvira za rad Zajedničkog tehničkog sekretarijata; • Odobravanje operacija iz budžeta za tehničku pomoć; • Odobravanje projektnih zadataka za pozive za dostavljanje predloga

Nadzorni odbor će činiti uglavnom predstavnici lokalnih organa (nivo NUTS III) i nacionalnih organa. Zastupljenost lokalnih ekonomskih i socijalnih partnera i nevladinih organizacija u pograničnom regionu će obezbeđivati regionalni (NUTSIII) članovi odbora, ukoliko je to potrebno.

48


Nadzorni odbor će činiti predstavnici regionalnih, lokalnih i nacionalnih vlasti, uključujući i organe iz oblasti zaštite životne sredine. Sastav Nadzornog odbora će biti definisan Pravilnikom o radu Odbora (Zajedničkog nadzornog odbora). Za Phare komponentu, odbor će činiti predstavnici sa centralnog, regionalnog i lokalnog nivoa kao i predstavnici Evropske komisije. Sa mađarske strane, predstavnici regionalnih razvojnih agencija će učestvovati u radu Odbora kao posmatrači. Predstavnik Evropske komisije (DG Regio, DG Relex, DG Enlargement, delegacije Evropske komisije i po potrebi Evropska agencija za rekonstrukciju) će učestvovati u radu Nadzornog odbora u svojstvu savetnika.

2.5. Zajednički glavni odbor (JSC) Osnovna dužnost Zajedničkog glavnog odbora je zajednički izbor i odobravanje projekata, kao i praćenje njihove realizacije, u skladu sa tačkom 29 smernica za INTERREG. Projekti će se birati po dogovoru svih članova sa pravom glasa. Ukoliko članovi sa pravom glasa nisu u stanju da postignu dogovor, projekat se smatra odbijenim. Projekti će se birati u skladu sa postupkom i kriterijumima za izbor utvrđenim u programu i dodatku programa. Za Phare komponentu Programa, selekcija i odobravanje projekata koji će se finansirati Phare-CBC sredstvima, će se odvijati po pravilima iz člana 7(3) i člana 8 Phare CBC Regulative i PraG pravila (uputstva za sklapanje ugovora za projekte finansirane iz sredstava Evropske komisije za programe prekogranične saradnje). Ukoliko bude neophodno, biće formirani pod-odbori Glavnog odbora za granične sektore Mađarska-Rumunija i Mađarska-Srbija. Zajednički glavni odbor će za komponentu Susedski program funkcionisati kao zajednički odbor za selekciju.

Zajednički upravni odbor može da formira zajedničke radne grupe za pripremu odluka na tehničkom nivou. Članove radnih grupa imenuje Zajednički upravni odbor. Zajednička radna grupa organizuje sastanke prema dogovoru svojih članova. U načelu, po jedna radna grupa po prioritetu/meri će biti osnovana za čitavu pograničnu oblast. Pravilnik o radu zajedničkog upravnog odbora će usvojiti sam odbor (uključujući i pravilnike o radu zajedničkih radnih grupa), a odobriće ga Nadzorni odbor. Biće obezbeđeno puno učešće i punopravno članstvo svakog partnera (Mađarska, Rumunija, Srbija) u Zajedničkom upravnom odboru. Zajednički upravni odbor ima sledeće zadatke:

• Iznošenje predloga kriterijuma za ocenjivanje i izbor projekata koji će biti dostavljeni Nadzornom odboru;

• Odobravanje materijala iz poziva za dostavljanje ponuda; • Ratifikacija operacija za izbor projekata i rangiranje projekata koji će biti finansirani; • Pregled dokumenata o praćenju; • Iznošenje komentara i formulisanje uputstava za Nadzorni organ, Nacionalne organe,

Zajednički tehnički sekretarijat i implementirajuće agencije. Svaka država-partner treba da obezbedi predstavnike u Upravnom odboru sa nacionalnog i regionalnog nivoa. Sastav Upravnog odbora je definisan Pravilnikom o radu Upravnog odbora.

49


Predstavnik Evropske komisije (DG Regio, DG Relex, DG Enlargement, delegacije Evropske komisije i Evropska agencija za rekonstrukciju) će učestvovati u radu Upravnog odbora u svojstvu savetnika, odnosno kao punopravni član ukoliko to zahtevaju finansijski propisi programa Phare i CARDS.

2.6. Implementirajuće agencije (operativno upravljanje na nivou projekta) Opšta odgovornost za operativno upravljanje na nivou projekta je na Upravnom organu i Nacionalnim organima/službama Komisije zaduženim za programe Phare CBC i CARDS u Rumuniji, odnosno Srbiji. Međutim, u slučajevima gde je to moguće, zadaci vezani za realizaciju projekta mogu da budu prepušteni Implementirajućim agencijama, dok ukupne zakonski obavezujuće odgovornosti ostaju na Upravnom organu i Nacionalnim organima (i Komisiji, u zavisnosti od programa) Mađarska Rumunija Srbija • VÁTI javna neprofitna

organizacija sa regionalnim kancelarijama u mestima Békéscsaba, Szeged, Debrecen i Mátészalka

• Ministarstvo za evropske integracije

• Evropska agencija za rekonstrukciju

Funkcije tela zaduženih za operativno upravljanje programom na nivou projekta u Mađarskoj su posebno:

• Pružanje saveta licima koja traže pomoć u vezi sa zahtevima za dostavljanje ponuda i uslovima za pružanje pomoći iz programa INTERREG;

• Prijem zahteva za pružanjem pomoći; • Provera prijava projekata, u smislu da li ispunjavaju organizacione, pravne i tehničke uslove,

odnosno uslove u pogledu ekonomske pomoći, kao i da li ispunjavaju kriterijume izbora utvrđene Programom inicijative Zajednice/Dodatkom Programa;

• Priprema i/ili zaključivanje ugovora o subvencionisanju vezanih za sredstva ERDF na osnovu odluka koje usvoji Zajednički upravni odbor, na šablonima koje će unapred pripremiti Upravni organ;

• Provera finansijskih izjava i izveštaja u okviru projekta koje je dužan da izradi krajnji korisnik pomoći (provera ispunjenosti uslova utvrđenih ugovorom o pružanju pomoći i pruženih dokaza o prihvatljivosti troškova koji će biti finansirani iz pomoći, odnosno bilo kog drugog izvora finansiranja koji može da bude dodeljen projektu), kao i potvrđivanje tačnosti finansijskih izjava, u pogledu sadržaja i usklađenosti sa propisima iz oblasti računovodstva.

• Evidentiranje podataka o odobrenim projektima u sistema praćenja u Mađarskoj. Zadaci operativnog upravljanja programom na nivou projekta u Rumuniji i Srbiji treba da budu uređeni u skladu sa propisima i procedurama programa Phare i CARDS. Rumunija

U Rumuniji će nacionalni organ biti Ministarstvo za evropske integracije, preko svoje Direkcije za prekograničnu saradnju, koja će, u skladu sa Phare finansijksim pravilima o spoljnoj pomoći, vršiti ulogu Ugovarača i imati opštu odgovornost za realizaciju programa, uključujući: odobravanje tenderske dokumentacije, kriterijume za ocenjivanje, ocenjivanje ponuda, pregovaranje i potpisivanje ugovora i odobravanje faktura, izuzev plaćanja po fakturama koja će vršiti Direkcija za plaćanja u okviru istog ministarstva. Regionalna kancelarija za prekograničnu saradnju će ostvarivati bližu saradnju sa korisnicima, lokalnim vlastima i ostalim akterima u pograničnoj regiji. Regionalna kancelarija će pomagati

50


Ugovaraču oko svih aktivnosti koje su u vezi sa realizacijom projekata finansiranih iz donacija, po posebnim instrukcijama Ugovarača. Srbija Metode upravljanja programom će biti definisane u godišnjem finansijskom sporazumu između SCG i Evropske komisije. U slučaju centralizovanog sistema upravljanja, Evropska agencija za rekonstrukciju će vršiti obe uloge: ulogu ugovarača i ulogu organa zaduženog za plaćanje, iako će neke funkcije biti decentralizovane. Evropska agencija za rekonstrukciju može delegirati funkciju ugovarača i funkciju organa zaduženog za plaćanje odgovarajućem telu, koje će odrediti zemlja partner, ukoliko su ispunjeni uslovi definisani članom 164 Finansijskih uslova. U slučaju decentralizovanog upravljanja, ove funkcije će obavljati odgovarajuće institucije, u skladu sa odlukom zemlje partnera.

Sedište VATI

Regionalne kancelarije VATI

Phare CBC implementi-rajuća struktura

Pod-sekretarijat Pod-sekretarijatZajednički tehnički

sekretarijat

Nacionalni organ

Upravni organ

Organ zadužen za plaćanje

Zajednički nadzorni odbor

Zajednički upravni odbor

Nacionalni organ

P r o j e k t i

CARDSimplementirajuća struktura

Opšti sekretarijat programa

Dijagram prikazuje zajedničke i nacionalne/regionalne strukture upravljanja zadužene za realizaciju programa.

51


3. Realizacija programa

3.1. Sistem praćenja programa Upravni organ – Kancelarija za teritorijalni i regionalni razvoj Mađarske (HOTRD) – zadužena je za razvoj i implementaciju sistema praćenja u okviru programa. Tehničko upravljanje sistemom praćenja će na nivou programa biti u nadležnosti Zajedničkog tehničkog sekretarijata. Potrebne podatke će obezbeđivati Implementirajuće agencije/podsekretarijati. INTERREG sistem praćenja će biti povezan sa centralnim sistemom praćenja i informisanja za Strukturne fondove u Mađarskoj, kao i sa Sistemom za praćenje nacionalne pomoći (OTMR) pri Državnom trezoru. Elektronska razmena podataka sa Komisijom u vezi sa ERDF će biti zasnovana na sistemu praćenja čiji centar će biti instaliran u Mađarskoj. Sistem informisanja i praćenja bi trebalo da bude instaliran u Zajedničkom tehničkom sekretarijatu i u Implementirajućoj agenciji (VÁTI), u Upravnom organu programa INTERREG (HOTRD) i u Ministarstvu finansija (Nacionalni fond – Organ zadužen za plaćanje). Bilo bi poželjno da isti sistem bude instaliran i u kancelarijama relevantnim implementirajućih agencija u Rumuniji i Srbiji koje su zadužene za upravljanje programima Phare, odnosno CARDS, kako bi se obezbedilo direktno unošenje podataka u sistem za praćenje. Podatke će prikupljati regionalne kancelarije VÁTI u Mađarskoj i uključene implementirajuće agencije u Rumuniji i Srbiji, odakle će podaci zatim biti u redovnim intervalima prosleđivani preko nadležnog nacionalnog organa/Jedinice za koordinaciju programa do sistema za praćenje programa. Implementirajući organi u Rumuniji i u Srbiji su odgovorni za tačnost dostavljenih podataka. Podaci dostavljeni Upravnom organu preko sistema za praćenje smatraće se zvaničnim podacima. Podaci iz ovog sistema će bez ograničenja biti na raspolaganju Upravnom organu, Organu zaduženom za plaćanje, Nacionalnim organima, institucijama zaduženim za finansijsku kontrolu i Zajedničkom tehničkom sekretarijatu, kako bi pomogli ovim telima u obavljanju aktivnosti praćenja. Upravni organ i Nadzorni odbor će vršiti praćenje na osnovu fizičkih i finansijskih indikatora navedenih u Programu inicijative Zajednice i u dodatku programa. Organi zaduženi za unošenje podataka u sistem za praćenje:

Podaci koji se unose u sistem za praćenje

Zaduženi organ u HU/RO/YU

Nivo programa – prioriteti, mere JTS (Zajednički tehnički sekretarijat)-VÁTI;

Nivo projekta – ciljevi projekta, zadaci, izveštaji, finansijski podaci

VÁTI sa svojim regionalnim kancelarijama

Implementirajuće agencije Zajednički tehnički sekretarijat (u ime Upravnog organa) će, u saradnji sa implementirajućim agencijama i podsekretarijatima, preuzeti na sebe sledeće zadatke vezane za sistem praćenja:

• Razvoj i implementacija sistema praćenja (definisanje zajedničkih rezultata i indikatora, poređenje podataka, ocenjivanje podataka),

• Obezbeđivanje neophodne tehničke pomoći za pravilno koršitenje sistema praćenja, • Obezbeđivanje protoka podataka u sistemu praćenja, • Kontrola internog i eksternog korištenja sistema praćenja, u cilju obezbeđivanja adekvatnog

kvaliteta podataka, • Praćenje realizacije programa na nivou prioriteta, nivou mera i nivou projekata, kao i razvoj

sistema izveštavanja (povratne informacije) o ostvarenom napretku u realizaciji programa,

52


• Podnošenje izveštaja Evropskoj komisiji o napretku u realizaciji programa, u smislu finansijskih i fizičkih podataka – godišnji izveštaj koji priprema Upravni organ

Nacionalni organi/implementirajuće agencije će imati sledeće zadatke vezane za sistem praćenja:

• Praćenje realizacije projekata, • Unošenje podataka o predlozima projekata, odobrenim projektima, izveštajima o

napredovanju projekata i završnih izveštaja projekata u sistem za praćenje putem provere na licu mesta, kao i u sistem za izveštavanje koji će kreirati Upravni organ (fizički podaci),

• Unošenje finansijskih podataka o realizaciji projekta, na osnovu finansijskih izveštaja koje podnosi krajnji korisnik (finansijski podaci),

• Obezbeđivanje brzog protoka podataka do glavnog sistema za praćenje, • Praćenje realizacije programa na nivou prioriteta, nivou mera i nivou projekata, u svojoj

zemlji.

3.2. Informisanje, publicitet i konsultacije Uredba Komisije (EC) br. 1159/2000, u vezi sa Uredbom Saveta EU (EC) br. 1260/1999, ističe da razvojnim planovima u okviru Strukturnih fondova treba dati publicitet. U njoj su, između ostalog, detaljno definisani principi i obim, ciljevi i ciljne grupe, implementacija mera i pravila o tehničkim sredstvima informisanja i stvaranja publiciteta u vezi sa pomoći iz Strukturnih fondova. Mere informisanja i stvaranja publiciteta za intervencije Strukturnih fondova imaju za cilj javno objavljivanje podataka o aktivnostima Evropske Unije, povećanje transparentnosti i stvaranje jedinstvene predstave o intervencijama u svim državama članicama. Mere informisanja i stvaranja publiciteta su prezentovane u vidu plana komunikacije, čija implementacija je u nadležnosti javnog tela zaduženog za same intervencije. Stoga opšti okvir informisanja i publiciteta za ovaj program izgleda ovako: • Podizanje nivoa svesti u javnosti o ulozi Evropske unije, koju ona ostvaruje zahvaljujući pomoći

iz Strukturnih fondova, programa Phare CBC i programa CARDS, • Povećanje transparentnosti u vezi sa mogućnostima pristupa sredstvima i u vezi sa čitavim

administrativnim postupkom, • stvaranje dosledne slike programa u svim državama-učesnicama, kao i u uključenim državama-

partnerima. Ciljevi i ciljne grupe su sledeći: • informisati potencijalne korisnike, kao i

o organe regionalne i lokalne vlasti i druge nadležne državne organe, o trgovačka i specijalizovana tela, o ekonomske i socijalne partnere, o nevladine organizacije (posebno tela koja promovišu jednakost polova i tela koja štite

i poboljšavaju životnu sredinu), o institucije uključene u izradu i implementaciju programa o mogućnostima pristupa

sredstvima i o celokupnom administrativnom postupku. • Informisati širu javnost o ulozi Evropske unije u programu i o rezultatima programa. Detaljne mere u vezi sa informisanjem i publicitetom će biti razrađene u planu komunikacije (informisanja i publiciteta), koji će biti uključen u Dodatak Programa (odobrava ga Zajednički nadzorni odbor) i koji će se odnositi na dole navedene stavke: ciljevi i ciljne grupe, sredstva informisanja i komunikacije (sadržaj i strategija)

53


odgovornosti institucija koje implementiraju plan informisanja i postizanja publiciteta u okviru

programa, indikativni budžet, kriterijumi za ocenjivanje.

Konkretne mere informisanja i publiciteta će uglavnom biti usmerene na: distribuiranje flajera i brošura sa informacijama o programu, kako bi se povećalo interesovanje i

podstaklo učestvovanje, održavanje web sajta programa tako da pruža ažurirane informacije, organizovanje seminara i konferencija radi širenja informacija u skladu sa potrebama učesnika, obezbeđivanje redovne medijske pokrivenosti (postojanje programa, njegove najvažnije faze i

rezultati) kroz ciljne elektronske i štampane medije. Upravni organ će biti zadužen za obezbeđivanje publiciteta i informisanje relevantnih tela. Glavne institucije uključene u sve faze postupka, od izrade plana do implementacije mera, su Zajednički tehnički sekretarijat i relevantne institucije. Mere će biti razvijene u saradnji sa svim zanteresovanim licima, a zajedničke akcije (na nivou programa) će biti finansirane iz budžeta za tehničku pomoć. Zajednički tehnički sekretarijat i Nacionalne kontakt-tačke će implementirati mere na nivou programa, dok će na nivou projekta implementirajuće agencije pružati neophodne informacije potencijalnim kandidatima. U vezi sa informisanjem i publicitetom, Upravni organ/Zajednički tehnički sekretarijat imaju sledeće zadatke, koje će izvršavati u saradnji sa Nacionalnim organima:

• razvoj zajedničke strategije informisanja i publiciteta u realizaciji programa i razvoj zajedničkog sistema odnosa s javnošću vezanog za program;

• razvoj i održavanje Internet sajta na kojem će kandidati i druga zaniteresovana lica moći da pronađu neophodne informacije,

• održavanje neophodnih odnosa sa javnošću, tj. medijima, • razvoj informacionog materijala za odnose s javnošću, • razvoj neophodne terminologije u vezi s programom, koaj će biti korištena u svim vidovima

komunikacije s medijima, • organizovanje seminara i konferencija za razvoj projekata, na kojima će učestvovati partneri

sa obe strane granice, • uključivanje predstavnika Evropske Komisije u aktivnosti informisanja i publiciteta, • imenovanje lica koje će biti zaduženo za informisanje i publicitet. • izrada power point prezentacija koje će se koristiti na javnim dešavanjima i seminarima (od

strane zaduženih organa na nacionalnom/regionalnom nivou). Tela zadužena za operativno upravljanje programom na nivou projekta imaju sledeća zaduženja:

• prezentovanje i zastupanje programa na lokalnom nivou, kroz javna dešavanja; lokalni partneri će na ovaj način moći da prikupe neophodne informacije za razvoj projekata,

• pružanje informacija o programu potencijalnim kandidatima za projekte i prijem zahteva za podrškom u razvoju projekta,

• priprema i pružanje informacija o predlozima projekata upućenim Upravnom organu, koji će biti dostupni preko Internet sajta,

• ispitivanje i izbor pilot projekata i pilot prijava za širenje u javnosti, • stalno održavanje informacija o dodeljenim sredstvima, za potrebe daljeg širenja informacija i

razvoja projekata.

54


3.3. Sistem ocenjivanja programa Ocenjivanje programa će biti razvijeno kroz sistem izveštavanja i sistem praćenja. Nakon javnog poziva za dostavljanje ponuda, projekti će biti evidentirani u bazi podataka i biće prikupljeni osnovni podaci o svim projektima. Ukoliko Glavni odbor odobri projekat, biće potpisan ugovor sa Korisnikom, koji će biti dužan da izveštava o realizaciji projekta svaka tri meseca, ukoliko ugovorom nije utvrđeno drugačije. Na taj način, menadžeri projekata će biti u stanju da prate napredovanje projekta i da ocenjuju planirane i ostvarene rezultate u toku i po završetku projekta. Svi podaci će biti dostupni u sistemu za praćenje, i na osnovu njih će se pripremati godišnji izveštaji o realizaciji i završni izveštaj o realizaciji. Mada srednjoročno izveštavanje nije potrebno zbog kratkog trajanja programa, predviđeno je organizovanje fokusiranog i kratkog privremenog ocenjivanja (tematske studije) u ranim fazama realizacije programa. Ex-post (naknadno) ocenjivanje će vršiti nezavisan procenitelj i ono će obuhvatiti korištenje sredstava i delotvornost i efikasnost pomoći, kao i ostvareni uticaj. U skladu sa članom 43 uredbe 1260/1999, ex-post ocenjivanje je dužnost Komisije, u saradnji sa državama članicama i Upravnim organom. U pogledu kapaciteta, treba napomenuti da VÁTI Kht. (NARD Mađarska), kao preduzeće u kojem ministarstvo zaduženo za regionalni razvoj (NORD Mađarska) poseduje 100% akcija, ima u svom sastavu posebnu jedinicu koja se bavi analiziranjem i ocenjivanjem, što je pomoglo u sticanju značajnog iskustva u aktivnostima vezanim za ocenjivanje programa tokom poslednjih nekoliko godina. U pomenutoj jedinici zaposleno je 10 ljudi. U Rumuniji će biti osnovana jedinica za ocenjivanje na nacionalnom nivou, pri Ministarstvu za evropske integracije.

3.4. Usklađenost sa drugim vidovima politike Zajednice Operacije realizovane u okviru programa u Srbiji i Crnoj Gori će biti u skladu sa politikom i programima Zajednice, uključujući pravila konkurencije, pravila za sklapanje javnih ugovora, pravila o zašti životne sredine, kao i pravila o eliminisanju nejednakosti i promovisanju ravnopravnosti polova. Upravni odbor će obezbediti usklađenost sa politikom Zajednice u delu koji se tiče unutrašnje granice EU. Pravila konkurencije

Sva pomoć dodeljena u okviru ovog programa će biti u skladu sa odredbama jedne od uredbi Komisije usvojenih na osnovu Uredbe Saveta EU (EC) br. 994/98 od 7. maja 1998., o primeni članova 92 i 93 Povelje o osnivanju Evropske zajednice, u vezi sa određenim kategorijama horizontalne državne pomoći (OJ L 142, 14. 5. 1998, str. 8). Za sada, Evropska komisija je usvojila četiri takva propisa o izuzetima kategorijama. To su:

Uredba Evropske komisije (EC) br. 68/2001 od 12. 1. 2001., o primeni članova 87 i 88 Povelje o osnivanju Evropske zajednice na pomoć u obuci (OJ L 10, 13. 01. 2001, str. 20);

Uredba Evropske komisije (EC) br. 69/2001 od 12. 1. 2001., o primeni članova 87 i 88 Povelje o osnivanju Evropske Zajednice na de minimis pomoć (OJ L 10, 13. 01. 2001, str. 30);

Uredba Evropske komisije (EC) br. 70/2001 od 12. 1. 2001., o primeni članova 87 i 88 Povelje o osnivanju Evropske zajednice na državnu pomoć za mala i srednja preduzeća (OJ L 10, 13. 01. 2001, str.33); i

55


Uredba Evropske komisije (EC) br.2204/2002 od 12. 12. 2002., o primeni članova 87 i 88 Povelje o osnivanju Evropske zajednice na državnu pomoć za zapošljavanje (OJ L 337, 13. 12. 2002, str. 3).

Posebna pravila mogu da važe za sledeće sektore: industriju čelika, industriju uglja, brodogradnju i popravke brodova, sintetička vlakna, industriju motornih vozila, saobraćaj, proizvodnju i obradu i plasman poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva.

Pomoć van navedenih granica, u okviru smernica ili programa pomoći na bazi konkurencije, u načelu nije predviđena. U takvim slučajevima potrebno je individualno obaveštenje, odobrenje i registracija.

Pomoć iz članova 87 i 88 Povelje o osnivanju Evropske Zajednice podleže specifičnim ograničenjima u sektoru saobraćaja.

Zajednički nadzorni odbor može da uvede nove ili modifikovane propise o pomoći koji zahtevaju obaveštavanje o spisku dozvoljenih pravnih osnova za nacionalno sufinansiranje tek nakon što je obavljena redovna procedura obaveštavanja i nakon što ih odobri Komisija, u skladu sa propisima o pomoći od strane EU.

U okviru Susedskih programa, ako korisnici nisu preduzeća, već javne/neprofitne institucije, podrška ne može da se tretira kao državna pomoć. U ostalim slučajevima, biće pružana pomoć u skladu sa pravilom de minimis.

U kontekstu razmatranja prijava projekata i zaključnih računa, nadležni organ programa obezbeđuje poštovanje odgovarajućih propisa o pomoći, odnosno o “de minimis” pomoći, kao i poštovanje odgovarajuće gornje granice iznosa pomoći u skladu sa istim propisima, čak i u slučaju akumuliranja pomoći iz nekoliko šema.

Pošto državna pomoć u oblasti zaštite životne sredine ne spada pod pravilo de minimis, ona bi trebalo da bude u skladu sa Smernicama Zajednice o državnoj pomoći za zaštitu životne sredine (OJ C 37, 3.2.2001, str. 3-15.).

Pored toga, sve aktivnosti koje se preduzimaju u okviru programa treba da budu u skladu sa direktivama o prirodnim staništima i zaštiti divljih ptica (92/43/EC i 79/409/EC), kao i sa Direktivom o proceni uticaja na životnu sredinu (85/337/EEC, izmenjena i dopunjena direktivom 97/11/EC), u odgovarajućim slučajevima. Pored toga, sve aktivnosti u okviru programa moraju da budu u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom o zaštiti životne sredine. U slučajevima kada odgovarajuće zakonodavstvo Zajednice iz oblasti zaštite životne sredine još uvek nije transponovano u nacionalno zakonodavstvo, direktno će se primenjivati relevantne Direktive EU, sve do njihovog efektivnog transponovanja u zakonodavstvo Mađarske i Rumunije. Odgovarajuće mere zaštite treba da se primenjuju i na projekte u Srbiji i Crnoj Gori.

4. Realizacija na nivou projekta

Posebni setovi pravila za implementaciju treba da budu navedeni u Dodatku programa i godišnjim memorandumima o finansiranju iz programa Phare i Cards - naime, jedan zasnovan pa pravilima implementacije Susedskih programa za komponentu Mađarska–Srbija i Crna Gora, a drugi na osnovu pravila implementacije Interreg/Phare, za komponentu Mađarska–Rumunija. U zavisnosti od programa koji će biti finansirani, granica Mađarske i Rumunije može takođe da bude obuhvaćena aranžmanima implementacije Susedskih programa koji ukazuju da, u skladu sa odredbama iz «Saopštenja o proširenoj Evropi i utiranje puta za stvaranje novog Instrumenta Susedskog programa», postoji potreba za usklađivanjem procedura u cilju efikasnog funkcionisanja Susedskih programa u periodu 2004-2006. god. svakako, uz poštovanje ograničenja koja nameću postojeće pravne osnove. Od suštinske je važnosti da procedure vezane za javne pozive i odabir projekata budu u potpunosti usklađene. Nakon odabira projekata, upravljanje Susedskim programima će se odvijati u skladu sa pravilima vezanim za strukturne fondove, za interno finansiranje unutar Evropske unije i u skladu sa Uputstvima za sklapanje ugovora za projekte finansirane iz sredstava Evropske komisije za aktivnosti van EU (PRAG) za eksterno finansiranje.

56


Zajednički nadzorni odbor/Zajednički upravni odbor (Zajednički odbor za saradnju) može u okviru svojih nadležnosti da identifikuje ključne projekte u skladu sa Uputstvom za Susedski program. Mere u okviru programa Mađarska-Rumunija će biti realizovane uglavnim javnim pozivima.

4.1. Uvođenje fundamentalnih principa upravljanja programom 1. Realizacija ovog programa treba da bude u skladu sa specifičnim propisima koji se odnose na Strukturne fondove (INTERREG programe), program Phare CBC i program CARDS.

2. Potrebno je takođe obezbediti poštovanje pravila N+2 u toku realizacije programa

3. Selekcija, realizacija i praćenje projekata treba da budu maksimalno usklađeni između programa INTERREG, Phare CBC i CARDS, vodeći računa o posebnim odredbama Susedskih programa.

4. U odgovarajućim slučajevima potrebno je obezbediti poštovanje relevantnog prava EU u oblasti zaštite životne sredine u toku realizacije programa. Veća usklađenost između ciljeva Programa će najverovatnije biti postignuta usvajanjem zajedničkih postupaka identifikacije i selekcije projekata, ali to ni u kom slučaju ne može da predstavlja zamenu za preduzimanje aktivnosti u obezbeđivanju punog poštovanja navedenih principa (1 i 2). U slučajevima kada, i pored svih nastojanja, napori na uvođenju dole navedenih zajedničkih procedura ne urode plodom, različiti elementi programa će biti realizovani odvojeno, kako bi se obezbedilo puno poštovanje odgovarajućih propisa.

4.2. Podnošenje prijava projekata U ovom poglavlju izložen je nacrt jednog od mogućih postupaka, razvijen na osnovu raspoloživih informacija. Konačna verzija će biti pripremljena na osnovu predloga Komisije. Detaljniji podaci će biti sadržani u dokumentaciji programa (Dodatak, predlozi za finansiranje/memorandumi o finansiranju u okviru programa Phare i Cards, Pravilnici i Priručnik za sprovođenje procedura), koju će pripremiti sve zainteresovane strane. Potencijalnim kandidatima će biti potrebne detaljne informacije o ciljevima programa, uslovima konkurisanja i procedurama za ostvarenje prava na sufinansiranje iz sredstava ERDF. Informisanje i publicitet na nivou programa će biti ostvareni preko zajedničkih struktura (pre svega preko Zajedničkog tehničkog sekretarijata), u saradnji sa podsekretarijatima u Srbiji i Rumuniji. Javni poziv za dostavljanje predloga na nivou programa će biti upućen istovremeno na sve tri strane granice, i to za finansiranje zajedničkih projekata iz sredstava programa INTERREG IIIA, Phare CBC i CARDS. Ovaj zajednički poziv će biti upućen istovremeno na obe strane mađarsko-srpske i mađarsko-rumunske granice, u skladu sa pravilima i propisima Evropske komisije, i njime će potencijalni partneri iz oblasti obuhvaćene programomu Mađarskoj, Rumuniji i Srbiji biti pozvani da učestvuju kao projektni partneri u predloženim projektima u okviru programa INTERREG/Phare CBC i Susedskih programa. U slučaju zajedničkih projekata, komplementarne akcije iz komponenti projekta koje se odnose na Rumuniju treba da budu finansirane iz sredstava Phare CBC, a komplementarne akcije koje se odnose na Srbiju treba da budu finansirane iz sredstava CARDS, budući da je u propisima o funkcionisanju ERDF isključena mogućnost finansiranja van država članica; stoga ova sredstva treba planirati i navesti u predlogu, ali ih ne treba uključiti u sredstva bespovratne pomoći iz programa INTERREG.

57


Predlozi treba da budu izloženi u formatu koji će sadržati dovoljno detalja potrebnih za selekciju projekata. Prijave projekata će, u slučaju Susedskih programa, prikupljati Zajednički tehnički sekretarijat, koji će ih zatim i evidentirati u bazi podataka. U Rumuniji će projekti najpre biti evidentirani kod organa zaduženog za realizaciju Phare CBC (programa prekogranične saradnje) u Rumuniji. Nakon evidentiranja prijava projekata, zadužena organizacija u Rumuniji će odmah proslediti listu evidentiranih projekata Zajedničkom tehničkom sekretarijatu, a zatim će prijavu uneti u bazu podataka. Prijave za finansiranje od strane INTERREG treba da sadrže:

• Podatke o pravnom i ekonomskom stanju kandidata za dodelu pomoći, • Imena projektnih partnera sa druge strane granice, • Ciljeve i sadržaj projekta, sa posebnim osvrtom na prekogranični uticaj projekta, • Lokaciju ili (u slučaju projekata nematerijalne prirode) teritoriju na kojoj će projekat ostvariti

uticaj, • Procene troškova projekta, uključujući najvažnije komponente i planirano finansiranje (uz

detaljne informacije o svim drugim vidovima primljene javne pomoći i uz navođenje gotovinskog iznosa takve pomoći)

Uslovi konkurisanja će biti detaljnije opisani u Dodatku programa.

4.3. Selekcija prijava projekata U ovom poglavlju izložen je nacrt jednog od mogućih postupaka, razvijen na osnovu raspoloživih informacija. Konačna verzija će biti pripremljena na osnovu predloga Komisije. Detaljniji podaci će biti sadržani u dokumentaciji programa (Dodatak, predlozi za finansiranje/memorandumi o finansiranju u okviru programa Phare i Cards, Pravilnici i Priručnik za izvršavanje procedura), koju će pripremiti sve zainteresovane strane. A. Selekcija prijava Postupak selekcije će biti izložen u Dodatku programa i drugim programskim dokumentima, ali će u svakom slučaju biti zasnovan na sledećim principima:

Projekti sa jasnim prekograničnim uticajem, po mogućnosti operativni sa obe strane granice;

Kvalitet projekta, uključujući i dodatu vrednost; Pravilno upravljanje finansijskim sredstvima; Doslednost u ispunjavanju kriterijuma za izbor; Dopunjavanje sa akcijama koje pomažu drugi evropski programi.

Kriterijumi prihvatljivosti su minimalni uslovi i projekat mora da ispunjava svaki navedeni uslov. Biće utvrđeni kriterijumi za selekciju, na osnovu kojih će se procenjivati korist od svakog projekta koji bude smatran prihvatljivim. I kod kriterijuma prihvatljivosti i kod kriterijuma za selekciju, razlikuju se glavni kriterijumi (koji se primenjuju na sve projekte) i specifični kriterijumi (koji se primenjuju na nivou mera). Obe vrste kriterijuma će biti definisane u Dodatku programa (PC)

Implementirajuća agencija i Zajednički tehnički sekretarijat u Mađarskoj, nacionalni organ nadležan za Phare CBC u Rumuniji i odgovarajuća implementirajuća agencija zadužena za program CARDS i Jedinica nadležna za koordinaciju programa u Srbiji će, u saradnji sa Zajedničkim tehničkim sekretarijatom (i kroz međusobnu saradnju), procenjivati sledeće tehničke i specifične aspekte:

Ekonomski i organizacioni kapacitet subjekta zaduženog za projekat;

58


Iznos i prihvatljivost troškova projekta; Obezbeđenost finansiranja, prikladnost razmere sopstvenih sredstava i javne pomoći

(uzimajući u obzir moguće sufinansiranje iz sredstava ERDF, kao i iz svih drugih nacionalnih javnih sredstava za koje je projekat prijavljen, koja su obećana ili koja su već dodeljena);

Da li je svrha prijavljenog projekta u skladu sa ciljevima sektorske politike (uključujući, ukoliko je to neophodno, i izjave drugih administrativnih organa);

Da li projekat ispunjava specifične uslove za dodelu pomoći iz programa INTERREG IIIA/PhareCBC/CARDS, u skladu sa Programom inicijative Zajednice, Dodatkom programa i odgovarajućim propisima;

Usklađenost sa drugim relevantnim odredbama prava EU, kao i sa zakonodavstvom Mađarske, Rumunije i Srbije (zakoni o subvencioniranju, pravila za dodelu javnih ugovora, zakon o zaštiti životne sredine itd.);

Usklađenost sa pomoći iz sredstava ERDF-INTERREG, Phare i CARDS (prva provera)

U slučaju zajedničkih projekata, svaka komponenta (mađarska, rumunska i srpska) će se takođe vrednovati i zasebno, vodeći računa o odgovarajućim finansijskim propisima. Operativni detalji će biti izneti u Dodatku programa.

Po završetku procene, prijava se boduje na osnovu ispitanih aspekata, koji će biti detaljno opisani u Dodatku programa i drugoj dokumentaciji programa. Projekti će zatim biti rangirani prema ukupnom zbiru bodova; na osnovu liste, biće definisani projekti koji zadovoljavaju uslove za ulazak u finalne procedure INTERREG, Phare CBC i CARDS sistema za finansiranje različitih komponenti (koje se tiču Mađarske, Rumunije i Srbije) predloženih projekata. Listu projekata priprema Zajednički tehnički sekretarijat u saradnji sa podsekretarijatima, na osnovu ocene nadležnih organizacija. Utvrđeni rezultati će biti rezimirani u izveštaju koji će sadržati preporuku za selekciju i koji će Zajednički tehnički sekretarijat uputiti Zajedničkom glavnom odboru (Zajedničkom odboru za saradnju) na odlučivanje. U slučaju sporova, Glavni odbor može da zatraži eksterne izjave.

4.4. Odluka o sufinansiranju i sklapanje ugovora o sufinansiranju Svaka država-partner (ili relevantna služba Komisije) je zadužena za ugovaranje i organizovanje sufinansiranja za realizaciju programa i za kontrolu finansijskih izjava. Nakon što Zajednički glavni odbor donese odluku i nakon što Upravni organ (ERDF) i relevantne službe Komisije (Phare, CARDS) prihvate predlog, svaka država-partner će organizovati pripremu ugovora za područje sa svoje strane granice, kako bi se obezbedilo poštovanje relevantnih standarda i propisa. Ugovori će se izrađivati prema zajedničkom šablonu, koji će biti pripremljen unapred.

Procedura u Mađarskoj

U ime Kancelarije za teritorijalni i regionalni razvoj Mađarske, javno neprofitno preduzeće VÁTI će, kao organizacija imenovana za realizaciju programa, imati ovlašćenje da sklapa ugovore. U Mađarskoj fond za nacionalno sufinansiranje se nalazi pri Kancelariji za teritorijalni i regionalni razvoj Mađarske. O svakom ugovoru za sufinansiranje od strane ERDF (obaveza plaćanja), Implementirajuća agencija (VÁTI) će obavestiti Zajednički tehnički sekretarijat, uz navođenje svih potrebnih informacija, kako bi ugovor bio evidentiran u sistemu praćenja.

59


Zajednički glavni odbor vrši selekciju projekata za finansiranje od strane ERDF i vrši procenu sredstava koja će izdvojiti ERDF, na osnovu preporuka koje u vezi sa utvrđivanjem pomoći usvoji Zajednički tehnički sekretarijat5. Sufinansiranje projekta sredstvima iz programa INTERREG će biti odobreno (u skladu sa raspoloživošću sredstava) u određenim iznosima ukoliko Zajednički tehnički sekretarijat/Upravni organ - po potrebi u saradnji sa Nacionalnim organima i službama Komisije - zaključi sledeće:

• Da su ispunjeni uslovi za dodelu pomoći, sadržani u minimalnim kriterijumima za program INTERREG, u skladu sa relevantnim smernicama za dodelu pomoći i u skladu sa ostalim relevantnim nacionalnim zakonodavstvom i zakonodavstvom Zajednice;

• Da je iznos sufinansiranja koji treba da bude odobren, imajući u vidu ukupan iznos subvencije, u skladu sa sadržajem projekta i sa finansijskim kapacitetom i/ili potrebama subjekta zaduženog za projekat, kao i da je – u odgovarajućim slučajevima – u skladu sa odredbama zakonodavstva EU u oblasti subvencionisanja (maksimalni iznosi pomoći, pravila o akumuliranju pomoći, pravila o obaveštavanju);

• Da iznos sufinansiranja od strane EU može da bude pokriven iz raspoloživog finansijskog okvira programa i da ne prelazi odgovarajuću gornju granicu za sufinansiranje (za INTERREG: u skladu sa članom 29 Uredbe br. 1260/99).

Zakonski obavezujuće pismeno odobrenje za sva sredstva ERDF koja se dodeljuju projektu izdaje Upravni organ, a Zajednički sekretarijat ga predaje vlasniku projekta, odnosno licu zaduženom za projekat. Ovo odobrenje predstavlja osnov za sufinansiranje. U odobrenju sufinansiranja biće izložen pregled sredstava ERDF iz nacionalnih izvora i izvora ERDF. Krajnji korisnik (vlasnik projekta) je obavezan da koordinira rad svih partnera u projektu koji su navedeni u odobrenju sufinansiranja i da ispoštuje uslove i zahteve vezane za izveštavanje, reviziju i povraćaj sredstava.

4.5. Sistem praćenja projekata Sistem praćenja, u skladu sa članom 36 Uredbe Saveta EU (EC) br. 1260/1999, ispunjava tri osnovna uslova. Prvo, služi za prikupljanje podataka o finansijskim aktivnostima (finansijsko praćenje); drugo, obezbeđuje prikupljanje podataka o nivou učinka projekata (fizičko praćenje) i o procedurama (proceduralno praćenje). Za sve ove podatke koristiće se indikatori koji odražavaju informacije o finansijskom, fizičkom i proceduralnom statusu i koji mogu da služe za ex-post ocenjivanje. Glavne stavke u evidenciji na osnovu koje se vrši praćenje projekata su sledeće:

• Detaljni podaci o primaocu sredstava (naziv, adresa itd.) • Informacije o iznosu odobrenih sredstava, razvrstane prema izvoru sredstava (ERDF,

nacionalno sufinansiranje, ostalo) • Informacije o iznosu isplaćenih subvencija (razvrstane na isti način kao i informacije za

odobrene subvencije) • Informacije o odobrenim projektima (prihvatljivi troškovi projekata, lokacije projekata itd.) • Informacije o indikatorima vezanim za projekat (prikupljeni na nivou pojedinačnog projekta)

na osnovu Dodatka programa (predstavljene prema učinku, rezultatu i uticaju), pri čemu će standardni glavni indikatori biti definisani kao obavezujući minimum

U vezi sa praćenjem projekata, Implementirajuće agencije u Mađarskoj će imati sledeće zadatke:

• Prvi nivo kontrole dostavljene dokumentacije, odbijanje dokumentacije, ili priprema izveštaja o završetku projekta i ispostavljenim računima,

• Unošenje i održavanje podataka u sistemu praćenja,

5 Zajednički tehnički sekretarijat je telo koje nastupa u ime Upravnog organa

60


• Izdavanje potvrde rashoda, kao osnova za plaćanje od strane ERDF, i dostavljanje iste Organu zaduženom za plaćanje,

• Obavljanje sistemske revizije; preispitivanje operativne kontrole nad realizacijom projekta U državama-partnerima, gore navedene zadatke će obavljati zadužena organizacija (u delu koji se tiče postupka praćenja sredstava), koja će redovno prosleđivati informacije Zajedničkom tehničkom sekretarijatu. Detaljan postupak je opisan u Dodatku programa.

4.6. Finansijska realizacija i kontrola U vezi sa programima INTERREG IIIA na spoljnim granicama, Opšta uredba6 zahteva identifikaciju postupaka finansijske realizacije i kontrole u IIIA elementu programa koji finansira ERDF. U sledećem odeljku opisana je finasijska realizacija i finansijska kontrola u Mađarskoj kao državi članici.

Finansijsko upravljanje, plaćanja i finansijsku kontrolu u Rumuniji i Srbiji će vršiti zadužene institucije, na osnovu finansijskih propisa odgovarajućeg instrumenta sufinansiranja (Phare CBC, CARDS, nacionalni, itd.)

4.6.1. Novčana potraživanja i prognoze Sledeći sporazumi će dopuniti odredbe Uredbe Saveta 1260/99 u pogledu zadataka Upravnog organa i Organa zaduženog za plaćanje: Upravni organ će biti aktivan u vezi sa sledećim pitanjima od strateškog značaj za program, u dogovoru sa Implementirajućim agencijom, kao i u vezi sa pitanjima koja se tiču finansiranja programa, u dogovoru sa Organom zaduženim za plaćanje;

• Priprema predloga za odluke Nadzornog odbora u vezi sa izmenama i dopunama programa, kao i u vezi sa dodacima u planiranju programa;

• Priprema godišnjih sastanaka, a na zahtev i učešće na godišnjim sastancima sa Evropskom komisijom, u skladu sa članom 34 (2) Uredbe saveta 1260/99;

Podatke o realizaciji programa će Zajednički tehnički sekretarijat staviti na raspolaganje – u najprikladnijem obliku koji dozvoljavaju raspoloživa tehnička sredstva – Upravnom organu, organu zaduženom za plaćanje, Nacionalnim organima i nadležnim organima Evropske komisije. Upravni organ će istog dana biti obavešten o svim zahtevima za plaćanje koje Organ zadužen za plaćanje bude dostavio Komisiji. Organ zadužen za plaćanje će istog dana obavestiti Upravni organ o prijemu bilo kakvih sredstava ERDF u vezi sa programom. U slučaju nedostatka raspoloživih sredstava ERDF na programskom računu Organa zaduženog za plaćanje, isplate će biti predfinansirane iz centralnog budžeta. Pored toga, navedena tela će se međusobno obaveštavati – u skladu sa procedurom koju sami dogovore – o svakom kašnjenju, problemima u realizaciji ili nepravilnostima koje se jave u finansijskom upravljanju programom, a takođe će vršiti i koordinaciju mera u cilju otklanjanja takvih problema i pratiti njihovo sprovođenje. Organ zadužen za plaćanje će, najkasnije 30. aprila svake godine, dostavljati Evropskoj komisiji ažurirane prognoze zahteva za plaćanje u tekućoj i narednoj godini. Ova prognoza će se odnositi na prihvatljive rashode u celini, kao i na sredstva ERDF, i biće zasnovana na prognozama koje će Upravni organ dostavljati Organu zaduženom za plaćanje.

6 Članovi 9(o) i 32 Opšte Uredbe.

61


62

Faze u transferu sredstava ERDF

Upravni organ

HORD

Pla ćanje na račun, Prelazna plaćanjas,Završni bilanse

Organzadužen za p

Fla ć

anje

Min

kancelarijaNAO

KORISNICI

Potraživanje doprinosa Zajednice Izveštaj o rashodima

NARD

Zahtev za plaćanje,Potvrda rashoda ,

Izveštaj ro e ashodima

4.

Ex-post namirenje doprinosa Zajednice

. 5

Isplata javnogdoprinosa

. 3

Zahtevanje s2.

redst a av, verifikacioni

izvešta j

Novčana p trao vanjaži

EC DG Regio

1.

Upravni organ sačinjava izveštaj o rashodima na nivou programa, prema prioritetima i merama, i isti dostavlja Organu zaduženom za plaćanje. Organ zadužen za plaćanje sačinjava zahtev za plaćanje, potvrdu rashoda i izveštaj o rashodima, i dostavlja navedene dokumente Evropskoj komisiji.

Ivana

Faze?


4.6.2. Neregularnosti i povraćaji sredstava U slučaju otkrivanja neregularnosti u toku rada, Upravni organ/Implementirajuća agencija će zahtevati povraćaj sredstava ERDF od strane Krajnjeg korisnika, u celosti ili delimično. Povraćeni iznosi će biti uplaćeni na račun programa, koji se vodi u evrima. Uočeni slučajevi neregularnosti će biti evidentirani u sistemu za praćenje.

4.6.3. Finansijska realizacija na nivou projekta Isplate krajnjim korisnicima će biti predfinansirane iz centralnog budžeta. Upravni organ je zadužen za transfer javnog doprinosa (ERDF i sufinansiranje iz budžeta), po osnovu potraživanja koje ispostavi Nacionalna agencija za regionalni razvoj prema verifikovanim fakturama; transfer se vrši na tehnički račun sa kojeg se sredstva isplaćuju. Isplate krajnjim korisnicima odobrava VÁTI, a izvršava Državni trezor Mađarske. Na osnovu isplata krajnjim korisnicima, Organ zadužen za plaćanje na nedeljnoj bazi vrši povraćaj doprinosa ERDF u centralni budžet. Postupak plaćanja: Državni trezor Mađarske vodi programski račun organa zaduženog za plaćanje, centralni budžetski račun (izvor nacionalnog sufinansiranja) i tehnički račun sa kojeg krajnji korisnici primaju uplate.

1. Krajnji korisnici dostavljaju svoja novčana potraživanja sa fakturama ili računovodstvenim aktima iste pravne snage i prosleđuju izveštaje organizaciji VÁTI

2. Nakon obavljanja prvog nivoa finansijske kontrole, VÁTI sačinjava zahtev za isplatu javnog

doprinosa (zahtev za isplatu sredstava) i dostavlja ga Upravnom organu. Zahtevi se sastavljaju prema ukupnom rashodu po osnovu potvrđenih faktura u toku realizacije programa.

3. Upravni organ naređuje Državnom trezoru Mađarske da izvrši transfer javnog doprinosa sa

centralnog budžetskog namenskog računa koji se vodi prema poglavljima na tehnički račun.

4. Na osnovu naloga za transfer koji izda VÁTI, Trezor Mađarske vrši transfer javnog doprinosa na račune krajnjih korisnika.

5. Na osnovu izvršenih isplata krajnjim korisnicima, Upravni organ jednom nedeljno dostavlja

zahtev Organu zaduženom za plaćanje (ex-post namirenje doprinosa ERDF).

6. Organ zadužen za plaćanje naređuje Državnom trezoru Mađarske da izvrši transfer doprinosa ERDF sa programskog računa na centralni budžetski namenski račun koji se vodi prema poglavljima.

4.6.4. Finansijska kontrola Upravni organ je odgovoran za tačnost podataka o operacijama koje se finansiraju iz pomoći7 i za sprovođenje postupaka interne kontrole, u skladu sa principima kvalitetnog finansijskog upravljanja. Upravni organ obaveštava Nadzorni odbor i Evropsku komisiju o kriterijumima i neophodnim uslovima za finansijsko praćenje. Zajednički tehnički sekretarijat pomaže Upravnom organu u uspostavljanju opštih principa upravljanja, u obavljanju funkcija vezanih za legitimnost finansiranih

7 U skladu sa članom 34, Uredba EC 1260

63

Ivana

Sound?, kvalitetan?


transakcija, u postavci implementacije dodatne mere i u prilagođavanju preporuka koje formuliše Komisija. U skladu sa članovima 9(3) i 9(4) Uredbe Komisije (EC) br. 438/2001, Upravni organ je dužan da obezbedi konstantno obaveštavanje Organa zaduženog za plaćanje o procedurama koje vodi Upravni organ i posrednička tela u cilju potvrđivanja isporuke sufinansiranih proizvoda i usluga i stvarnog postojanja prijavljenog rashoda, zatim u cilju obezbeđivanja poštovanja odgovarajućih pravila, kao i u cilju održavanja revizionog praćenja. Upravni organ izdaje Priručnik za izvršavanje procedura koji je specijalizovan za Program, u cilju obezbeđivanja jednakih finansijskih standarda za sve projekte i u cilju obezbeđivanja revizionog praćenja svih plaćanja i primljenih sredstava na nivou projekta. Prvi nivo finansijske kontrole Isplate krajnjim korisnicima vrše se isključivo na osnovu faktura (ili drugih računovodstvenih dokumenata iste pravne snage) koje se jasno odnose na korisnika bespovratne pomoći i na projekat i koje su izdate u utvrđenom vremenskom okviru. Svaki projekat će biti proveren pre isplate javnog doprinosa. Prvi nivo kontrole8 uključuje proveru na osnovu dokumenata, i to proveru 100% novčanih potraživanja krajnjeg korisnika. Cilj provere je sledeće:

Provera da li se faktura odnosi na projekat koji je odobren u okviru Programa, Unakrsna provera aktivnosti sa podacima za partnere/projekte-ogledala (u saradnji sa

Implementirajućom agencijom susedne zemlje ili sa Zajedničkim tehničkim odborom), Provera da li su troškovi projekta stvarno nastali i da li su plaćeni, da li odgovaraju ciljevima

projekta i da li je datum izvršenja prihvatljiv u okviru programa, Potvrđivanje isporuke sufinansiranih proizvoda i usluga na osnovu podnete dokumentacije

(potvrde, zapisnici itd.) i proverom na licu mesta (u slučaju fizičkog ulaganja), Potvrđivanje prihvatljivosti u skladu sa Uredbom komisije (EC) br. 448/2004 od 10. marta 2004.,

koja utvrđuje pravila za implementaciju Uredbe Saveta (EC) br. 1260/1999, a u pogledu prihvatljivosti rashoda u operacijama koje se sufinansiraju iz Strukturnih fondova9,

Provera da li je faktura podneta na finansiranje iz nekog drugog programa koji se finansira iz Strukturnih fondova.

Ugovarač je zadužen za organizaciju prvog nivoa finansijske kontrole. U Mađarskoj, krajnji korisnik dostavlja Ugovaraču novčano potraživanje zajedno sa originalnim fakturama i izveštajem o napredovanju (izveštaj o aktivnostima i finansijski izveštaj), uključujući i spisak svih faktura ispostavljenih u periodu izveštavanja i drugih pratećih dokumenata. U Mađarskoj, regionalne kancelarije VÁTI su zadužene za proveru faktura u pogledu tačnosti obračunatih iznosa i sadržaja; takođe, regionalne kancelarije su zadužene i za proveru dokumentacije (projektni izveštaji, potvrde, itd.). U zavisnosti od vrste projekta, biće organizovane provere na licu mesta kako bi se na lokaciji korisnika proverila realizacija projekta i finansijske izjave. Po obavljanju prvog nivoa finansijske kontrole, regionalne kancelarije VÁTI potvrđuju novčano potraživanje i prosleđuju dokumentaciju sedištu organizacije VÁTI. Finansijski sektor potrvđuje tačnost rezultata prvog nivoa kontrole u pogledu sadržaja i obračuna, a zatim izdaje verifikacioni izveštaj koji se

8 U skladu sa članom 4, Uredba 438/01

64


dostavlja Upravnom organu. Tačna podela zadataka i odgovornosti opisana je u Priručniku za izvršavanje procedura, koji je priložen uz Program. Drugi nivo finansijske kontrole Najmanje 5% prihvatljivih rashoda mora da bude provereno pre zatvaranja programa (u skladu sa članom 10. Uredbe Evropske komisije (EC) br. 438/2001). Nezavisni revizori vrše proveru na osnovu izveštaja i praćenja informacija, a zatim pripremaju dokumentaciju na osnovu koje se sačinjava Zaključnu deklaraciju. Ove zadatke će u Mađarskoj obavljati Sektor kontrole pri Kancelariji za teritorijalni i regionalni razvoj Mađarske. Izveštaj revizije se dostavlja Ministarstvu finansija. Na osnovu pojedinačnih izveštaja priprema se godišnji izveštaj, koji se dostavlja Evropskoj komisiji. Osnovni uslovi za proveru 5% (u skladu sa članom 10. Uredbe komisije (EC) br. 438/2001):

• Revizori zaduženi za drugi nivo finansijske kontrole ne smeju da budu uključeni u upravljanje i kontrolu programa i/ili projekata,

• Provere moraju da obuhvate dokumente iz čitavog perioda programa, • Revizori moraju da pripreme analizu rizika, • Na osnovu analize rizika, revizori moraju da uzmu reprezetnativni uzorak, • Prijavljeni rashodi iz projekata u reprezentativnom uzorku moraju da budu podvrgnuti reviziji

na licu mesta, na osnovu originalne dokumentacije (vodeći partner i projektni partneri), • Proverava se takođe i u kojoj meri su primenjena uputstva data od strane Upravnog organa ili

Organa zaduženog za plaćanje, • Revizori proveravaju da li su odabrani rashodi redovni i da li su prihvatljivi za program

(provere na licu mesta i potvrda rashoda), • Revizori proveravaju da li je projekat zaključen kako je bilo predloženo i ugovoreno, • Revizori traže sistemske probleme na nivou menadžera projekta i na nivou posredničkog tela.

Revizori moraju da:

• Sačine zapisnik o reviziji, • Pripreme listu svojih nalaza i predlože dalje aktivnosti, • Daju detaljnu izjavu o pouzdanosti sistema upravljanja i kontrole, • Prate dalje aktivnosti do konačnog otklanjanja nepravilnosti.

Zaključna deklaracija (u skladu sa članom 15. Uredbe Evropske komisije (EC) br. 438/2001) Pre zatvaranja programa, Vladina kancelarija za kontrolu će izdati Zaključnu deklaraciju. Zaključna deklaracija odobrava metodologiju korišćenu u sistemskoj reviziji i proveri transakcija (provera 5% na drugom nivou kontrole), uključujući i metod uzimanja uzoraka. Aneks 1: Najvažniji datumi u postupku zajedničke izrade programa

Koordinacioni sastanak mađarskih i rumunskih partnera u Bukureštu (6. mart 2003.)

“Uvodni seminar: INTERREG III u Mađarskoj” (16. april 2003., Budimpešta)

prvi sastanak Radne grupe u Budimpešti (23. april 2003., Békéscsaba)

strateški seminar (5. jun 2003., Arad)

drugi sastanak Radne grupe (5. jun 2003., Arad)

65


“Seminar: INTERREG III u Srbiji” (7. jul 2003., Novi Sad)

Treći sastanak Radne grupe (8. jul 2003, Novi Sad)

Četvrti sastanak Radne grupe (22. septembar 2003., Szeged)

Peti sastanak Radne grupe (13. februar 2004., Oradea)

Pregovori (3. mart 2004., Brisel)

Šesti sastanak Radne grupe (7. maj 2004., Novi Sad)

Bilateralni CONCILIATORY sastanak za Mađarsku i Rumuniju (26. maj 2004., Bukurešt)

Bilateralni CONCILIATORY sastanak između Mađarske i Srbije i Crnu Gore (6. jul 2004., Beograd)

Sastanak zajedničkog odbora za saradnju i Zajedničkog nadzornog komiteta u pred-finalnom sastavu (8. jul 2004., Oradea)

Pored navedenih aktivnosti, eksperti koji su pripremili ovaj dokument održavali su česte konsultacije sa regionalnim i nacionalnim partnerima na obe astrane granice. Nacrti dokumenata su bili dostupni preko web sajtova VÁTI Mađarska i Ministarstva za evropske integracije Rumunije; takođe, stvoren je Web dokumentacioni centar (WDC), preko kojeg su sve relevantne organizacije mogle da dostavljaju svoje komentare koji će biti uključeni u završnu verziju. WDC se redovno ažurira i sadrži najnovije verzije nacrta Programa prekogranične saradnje, kao i druge sa njim povezane dokumente, čime se obezbeđuje informisanje partnera o postupku izrade programa.

Ekspertska grupa je primljene komentare uključila u ovaj dokument.

66


Aneks 2:

Ex ante ocena Programa prekogranične saradnje Mađarska-Rumunija i Mađarska-Srbija i Crna Gora

Ocena Programa inicijative Evropske unije Klijent: VATI, Mađarska neprofitna organizacija za regionalni razvoj i urbano planiranje ECORYS-NEI Regionalni i urbani razvoj Roterdam, 18. februar 2005


Sadržaj

Lista skraćenica 69

1 Uvod i postupak 70

1.1 Uvod 70

1.2 Aktivnosti 70

1.3 Planirane aktivnosti u 2004. Error! Bookmark not defined.

2 Finalna Ocena Programa inicijative Zajednice Mađarska-Rumunija-Srbija Error! Bookmark not defined.

2.1 Uvod 80

2.2 Analiza sadašnjeg stanja i SWOT 71

2.3 Procena strategije, obrazloživosti i doslednosti 71

2.4 Kvantifikacija ciljeva i ocena uticaja 72

2.5 Finansijska tabela 72

2.6 Aranžmani za realizaciju/dogovori o realizaciji 73

2.7 Teme koje se tiču sve tri zemlje: jednake mogućnosti i uticaj na životnu sredinu 73

2.8 Preporuke 74


Lista skraćenica

CBC Cross Border Co-operation – Prekogranična saradnja

CIP Community Initiative Programme – Program inicijative Zajednice

CSF Community Support Framework – Okvir za podršku Zajednice

EC Evropska Komisija

EU Evropska Unija

Hu-Ro-Se Program Mađarska-Rumunija-Srbija

Hu-Sk-Uk Program Mađarska-Slovačka-Ukrajina

JSC Zajednički glavni odbor

JTS Zajednički tehnički sekretarijat

NARD Nacionalna agencija za regionalni razvoj, Mađarska

PC Dodatak programa

SMEs Mala i srednja preduzeća

SWOT Snage, slabosti, mogućnosti, pretnje


1. Uvod i postupak

1.1. Uvod Ovaj Evaluacioni izveštaj sadrži komentare iz ex ante (prethodnog) ocenjivanja Programa prekogranične saradnje Mađarska-Rumunija i Mađarska-Srbija i Crna Gora (Hu-Ro-SCG), verzija 4.4 iz aprila 2004. god. Ovaj dokument počinje kratkim uvodom i pregledom aktivnosti stručnjaka koji su radili na ex-ante evaluaciji. Poglavlje 2 sardži ocenu Programa inicijative Evropske zajednice (CIP).

1.2. Aktivnosti U periodu od septembra do decembra 2003., u toku je bio interaktivan proces između ex ante ocenjivača, NARD (Nacionalne agencije za regionalni razvoj) i eksperata, radi finalizacije nacrta Programa inicijative Evropske zajednice (CIP) i radi početka rada na Programskim dodacima (PC). Ex ante ocenjivači su počeli sa radom odmah po potpisivanju ugovora (22. septembra), iznoseći prvu reakciju na nacrt Programa inicijative Evropske zajednice, koji je u to vreme završen. Održani su sastanci sa Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj, kabinetom premijera i ekspertima koji su radili na nacrtu Programa inicijative Evropske zajednice (CIP) za Mađarska-Rumunija-Srbija. Na početku ex ante ocenjivanja, trebalo je da Program inicijative Evropske zajednice (CIP) bude dostavljen Evropskoj komisiji (EC). Stoga su ocenjivači odmah dali globalnu ocenu. NARD (Nacionalna agencija za regionalni razvoj) je sredinom oktobra prosledila Program sa globalnom ocenom Evropskoj komisiji. U decembru 2003. god. je data potpuna ocena nacrta Programa.

Iz nekoliko razloga, postojeći Program se razlikuje od prethodnog, podnetog u decembru. Pre svega, po podnošenju Programa Evropskoj komisiji, otvorena je rasprava o podobnosti rumunsko-srpske granice za učešće u Programu. Zaključeno je da ona može biti prihvaćena samo trilateralnim programom, što je za rezultat imalo novo određivanje teritorije obuhvaćene programom. Pored toga, morali su se uzeti u obzir i komentari Evropske komisije. Završeni Programski dodatak je takođe imao posledice na Program. Poslednja verzija ex-ante evaluacie je predstavljena u ovom izveštaju. Osim na finalnu ocenu Programa sa početka 2004. godine, ocenjivači su se koncentrisali na Programski dodatak. Rad na tabelama sa merama je bio veoma važan s obzirom na to da one daju jasne smernice za postizanje ciljeva opisanih u Programu. Najviše pažnje je posvećeno obrazloživosti, (obrazloženju logike programa) logici ciljeva i predloženih aktivnosti. Osim toga, posebna pažnja je posvećena karakteru Programa prekogranilne saradnje i indikatorima. S obzirom na to da se program finansira putem tri različita instrumenta, usklađivanje instrumenata i procedura je takođe bilo od velike važnosti. Tačnije, završene su sledeće aktivnosti: • Komentari na verziju Programa podnetu u septembru • Globalna ocena Programa poslatog komisiji • Podrška pisanju nacrta Programskog dodatka. U tu svrhu, ocenjivači i stručnjaci su održali

nekoliko sastanaka. Osim toga, ocenjivači su dostavili pisani komentare na sledeća dokumenta: - tabele sa merama (obrazloživost i konsistentnost) - indikatori - procedure odabira projekata - plan komunikacije (odnosi sa javnošću)

• Prisustvo na sastancima radne grupe • Prerada ocene Programa u skladu sa finalnom verzijom Programa.


2. Finalna ocena Programa inicijative Evropske zajednice (CIP)

2.1. Uvod U globalu, Program prekogranične saradnje Mađarska-Rumunija i Mađarska-Srbija i Crna Gora je visokokvalitetan dokument, dobrov razrađen i informativan. Ranije iznese primedbe ocenjivača su u većini slučajeva uzete u obzir, a kvalitet dokumenta je dodatno poboljšan. Nacrt CIP-a je izradila multilateralna radna grupa, sačinjena od predstavnika nacionalnih i regionalnih organa, kao i eksperata. Kao podrška procesu, organizovani su razni seminari širom regiona. Prilikom pripreme nacrta, uzete su u obzir relevantne smernice i radni dokumenti, uključujući i one koji se tiču koncepcije Susedskog programa.

2.2. Analiza trenutnog stanja i SWOT Ako se uzmu u obzir veličina i velika raznovrsnost regiona, kao i nedostatak odgovarajućih podataka, u Poglavlju 1 je dat prilično dobar opis regiona, prirodnih resursa, privrede, infrastrukture, obrazovnog sistema i životne sredine. U ovom trenutku, najvažnije je da se izvrši revizija Poglavlja 1 nakon odluke o isključenju granice između Rumunije i Srbije. Odlučeno je koje će oblasti moći da učestvuju u Programu, kako u Rumuniji tako i u Srbiji, čime je smanjen obim teritorije obuhvaćene Programom. Pored toga, ocenjivači su mišljenja da bi analiza mogla da bude ojačana i u ‘mekšim’ oblastima, kao što je istorijski prikaz, odnosno kulturne i jezičke prednosti/prepreke. Analiza bi svakako bila bolja kada bi pružala konkretniji uvid u komplementarnosti unutar regiona, koje bi mogle da predstavljaju čvrstu osnovu za buduće procese integracije (npr. u pogledu privredne strukture, protoka migracije, putnicima koji redovno prelaze granicu zbog posla itd.). Ipak, ocenjivači su svesni da je ovu vrstu informacije teško dobiti i da su često potrebni podaci iz anketa koji možda nisu raspoloživi u okviru ovakvih priprema programa. Podaci o efektima primene šengenske politike u regionu su pravilno uključeni u dokument. Tabela sa SWOT analizom je bolja nego u ranijim verzijama, a snage/slabosti su u načelu dobro formulisane. Deo o pretnjama i mogućnostima još uvek sadrži neke aktivnosti i događaje/razvojne situacije na koje mogu da utiču interesne grupe Programa, umesto spoljnih mera koje bi mogle da usmere budući razvoj regiona. Razlikovanje većeg broja tema (infrastruktura, životne sredina, ekonomija, društvo i kultura) pojačava vezu sa strategijom.

2.3. Procena strategije, obrazloženosti i doslednosti Postoji dobra veza između SWOT analize i strategije. Navođenje ranijih iskustava sa prekograničnim aktivnostima je od izuzetnog značaja, ali treba imati u vidu da se ona tiču samo jednog dela obuhvaćenog regiona. Pojedinačni ciljevi su logično odabrani i dobro formulisani. Ipak, strateški okvir (str. 24) još uvek deluje pomalo komplikovano, zbog toga što je u njega uključeno više dimenzija. Grafikon, koji prikazuje veze između ciljeva i prioriteta Programa (str. 30) je veoma koristan. Isključenje granice Rumunije i Srbije podrazumeva da je potrebno izvršiti proveru doslednosti strategije i obrazloženosti. Glavni izazov ovog programa je kako izaći na kraj sa raznovrsnošću. Program po svojoj priodi obuhvata geografski raznovrsno područje, pa otuda i potreba da se strategija izdiferencira. Strateški globalni cilj Programa je međusobno približiti ljude, zajednice i privredne subjekte u pograničnoj oblasti u cilju stvaranja čvrstog osnova za uravnotežen ekonomski i društveni razvoj, koji će obezbeđivati jednake mogućnosti za sve tri zemlje. Ovaj cilj može da izgleda prilično ambiciozno,


imajući u vidu geografski opseg područja i raznovrsnost prekogranične regije. Štaviše, ova demografska, ekonomska, kulturna i prirodna raznovrstnost će usloviti potrebu za primenom raznovrsnije strategije. Na primer, primera radi, pitanja koja se tiču mađarsko-rumunske granice u zapadnom delu regije se znatno razlikuju od pitanja koja se tiču mađarsko-srpske granice na istoku. takođe, treba istaći da je postojeći nivo saradnje znatno veći u pograničnoj oblasti Mađarske i Rumunije nego u pograničnoj oblasti Mađarske i Srbije. Imajući u vidu različite nivoe i faze saradnje, razne aktivnosti (npr. «meke» naspram «tvrdih» akcija) će verovatno takođe biti izdiferencirane. Pored toga, razlike u nivou saradnje će verovatno nastaviti da postoje, zbog predstojećeg pristupanja i šengenske kontrole granica, koja će otežati poboljšanje saradnje u ovoj pograničnoj oblasti, bar kratkoročno gledano. Ipak, uprkos geografskoj raznovrsnosti, ograničenost programa – u pogledu broja prioriteta, mera i resursa – postavlja jasne granice za mogućnost diferencijacije strateškog koncepta. Jasno je da ova poteškoća proističe pre iz definicije programa i oblasti obuhvaćene Programom, nego iz samog Programa. U globalu, program nastoji da stvori ravnotežu između potrebe da se izvrši diferencijacija i mogućnosti da se ona zaista izvrši. Da bi bila efektivna u fazi realizacije, geografska raznovrsnost oblasti treba da bude detaljnije obrađena prilikom izrade Programskog dodatka. Sami prioriteti su dobro odabrani, mada su pomalo nezgrapno sročeni. Prioritet 1 (‘Jačanje prostornog i fizičkog integriteta’) je dobro uravnotežen, sada kada sadrži dve mere – poboljšanje prekogranične infrastrukture i rešavanje ekoloških problema. Isto važi i za Prioritet 2 (‘Promovisanje inicijativa za saradnju u cilju lakše integracije tržišta i jačanja koherentnosti među zajednicama’), koji se sastoji od 4 mere koje su jasno povezane i istovremeno imaju jasno definisan obim. Opisi mera su dobro formulisani. U Programu je naglašena koherentnost sa drugim Strukturnim fondovima i intervencijama PHARE i CARDS, a takođe je izražena i namera da se spreče preklapanja, npr. preko Nadzornih odbora CSF. Ocenjivači su u ranijoj fazi skrenuli pažnju da je potrebno razviti preciznije mehanizme koji bi obezbedili koherentnost i sprečili preklapanje. U Programskom dokumentu su precizno definisani kriterijumi za odabir projekata, nadzorni sistemi će biti povezani, a tokom procedure prijavljivanja biće zahtevana izjava o podnošenju projekta samo u okviru ovog Programa.

2.4. Kvantifikacija ciljeva i ocena uticaja Kvantifikacija ciljeva uvek predstavlja jedan od najvećih izazova u pripremi Programa koji se finansiraju iz strukturnih fondova. Izazov je još veći za INTERREG program koji je veoma širok, kako u geografskom tako i u tematskom smislu, dok su resursi relativno ograničeni. Stoga, rezultati i uticaj intervencija/aktivnosti verovatno ne će biti veoma rašireni te će biti teško izmeriti njihovu prirodu. Najveći rizik je rasipanje i neravnomernost uticaja. Pored toga, kvantitavno određivanje ciljeva zahteva postizanje osetljive ravnoteže između profesionalne opreznosti i političkih težnji.

2.5. Finansijska tabela Pripremljena je indikativna finansijska tabela, koja uključuje doprinose Zajednice i nacionalne doprinose. U ovoj fazi, nije predviđeno sufinansiranje od strane regionalnih ili lokalnih vlasti. Ipak, imajući u vidu prirodu projekata, uključivanje regionalnih i lokalnih vlasti će biti važno. Pored toga, mogu da se očekuju i određeni ograničeni doprinosi od strane privatnog sektora, (ali ne više od 10% od ukupnih troškova koji zadovoljavaju uslove u okviru prioriteta 2). U fazi izrade nacrta, doprinos od strane PHARE i CARD još uvek nije bio tačno određen. Na opštem nivou, koordinacija sa ovim insturmentima je oblast kojoj treba posvetiti pažnju. U toku su napori na usklađivanju različitih instrumenata, a koncepcija Susedskih programa je svakako jedan od ispravnih koraka u tom pravcu.

BljUcc

je njihova formulacija još uvek malo predugačka


Finansijska sredstva su prilično neravnomerno raspoređena na dva prioriteta. Prioritetu 1 (Jačanje prostornog, fizičkog i infrastrukturnog integriteta prekogranične oblasti) namenjeno je 69% od ukupnih sredstava, uprkos činjenici da ovaj prioritet sadrži samo dve mere. To se opravdava prirodom mera u okviru ovog prioriteta, koje zahtevaju intenzivno korištenje sredstava, na primer razvoj infrasturkture graničnih prelaza i rešavanje ekoloških izazova i izazova vezanih za sprečavanje poplava. Ipak, to podrazumeva ograničena sredstva za prioritet 2, promovisanje inicijativa za saradnju u cilju olakšavanja integracije tržišta i povećanja sklada među lokalnim zajednicama. Iako priroda ovih mera ne zahteva toliko intenzivno korištenje sredstava, ukupni iznosi će biti prilično ograničeni, imajući u vidu činjenicu da su osmišljene četiri mere. Mali ukupan iznos sredstava namenjenih ovom prioritetu će postaviti posebne zahteve u pogledu selekcije projekata.

2.6. Aranžmani za realizaciju Na nivou CIP-a, potrebno je dostaviti samo globalne informacije o aranžmanima za realizaciju. Sam CIP u velikoj meri ispunjava ove zahteve, budući da je u njemu opisano imenovanje Upravnog organa i Nacionalnih organa, uključujući i njihove odgovornosti. Takođe, obezbeđeno je dovoljno informacija o Zajedničkom tehničkom sekretarijatu, Zajedničkom nadzornom odboru i Zajedničkom glavnom odboru. U vezi sa implementirajučim agencijama (operativno upravljanje na nivou projekta), ocenjivači bi želeli da postave nekoliko pitanja. Što se tiče Mađarske, sasvim je jasno da će za realizaciju biti zaduženi NARD i njene regionalne kancelarije. U Rumuniji i u Srbiji će biti iskorištene implementirajuće strukture programa Phare CBC i CARD. Ipak, dodata vrednost od korištenja posebnih info-tačaka u ovim zemljama ne predstavlja prednost. Jasno je da će biti važno stvoriti svest o mogućnostima programa i mobilisati projekte, ali bi bez obzira na to bilo logičnije da ove zadatke izvršavaju tela zadužena za glavne programe u ove dve zemlje. Pored toga, potrebno je obratiti pažnju na odnos između Info-tačaka i Nacionalnih kontakt-tačaka. Ukratko, ovi aspekti će morati da budu dodatno obrađeni u fazi izrade Dodatka Programa. Imajući u vidu mogućnost preklapanja sa okolnim programima, preporučuje se da u okviru sistema praćenja projekata bude omogućena veza sa sistemima praćenja CSF programa, kao i sa sistemima praćenja u okviru programa PHARE i CARDS. Finansijskom upravljanju i kontroli je u ovoj fazi data dovoljna pažnja.

2.7. Teme koje se tiču sve tri zemlje: jednake mogućnosti i uticaj na životnu sredinu U teme koje se odnose na sve tri zemlje spadaju horizontalni ciljevi Programa inicijative Zajednice, kao što su jednake mogućnosti i održivost. Za sada pitanju konkurentnosti nije pridana pažnja. Realno gledano, uticaj ovih horizontalnih ciljeva postaje vidljiv tek na nivou mera i projekata. U ovom trenutku, pitanju jednakih mogućnosti je pridana zadovoljavajuća pažnja. U programu se pravilno ovaj pojam posmatra u širem značenju. Pored jednakosti polova, on obuhvata i lica koja se suočavaju sa višestrukim preprekama, npr. invalide, pripadnike romske zajednice i pripadnike drugih nacionalnih manjina. Pored toga, uticaj programa na stvaranje jednakih mogućnosti je veoma dobro promišljen. Pažnja pridata pitanju održivosti je u ovoj fazi zadovoljavajuća. Jasno je da su neki delovi programa direktno usmereni na promovisanje ekološke održivosti. Strategija Prioriteta 1 – Jačanje prostornog, fizičkog i infrastrukturnog integriteta prekogranične oblasti – osmišljena je tako da na optimalan način podrži ideju održivog razvoja. Pažnja koja se pridaje životnom okruženju – kao i njen karakter koji je jasno usmeren na očuvanje prirode – je integrisana i u delu koji sadrži analizu.


Detaljnija procena programa i njegovog odnosa sa ovim temama će biti izvršena na nivou mera, kao deo ocene Dodatka programa.

2.8. Zaključak Program prekogranične saradnje Mađarska-Rumunija i Mađarska-Srbija i Crna Gora je izuzetno kvalitetan dokument koji u značajnoj meri ispunjava postavljene zahteve. Dokument sadrži dobru analizu koja je relevantno povezana sa strategijom. Ciljevi su formulisani realno i koherentno. Finansijksa sredstva su neravnopravno raspoređena po dva prioriteta, ali ovo može u izvesnoj meri biti opravdano karakterom projekata. Bez obzira na efekte koji su postignuti u fazi programiranja, uspeh projekta će zavisiti od kontinuiranih napora i kapaciteta svih partnera da se prevaziđu prepreke koje su tipične za implementaciju ove vrste Programa.

2.9. Preporuke S obzirom na opšti kvalitet dokumenta i vrstu izazova koji čekaju u budućnosti (uključujući rad na indikatorima i uticajima, kao i na aranžmanima za realizaciju), preporučuje se rešavanje većine pomenutih pitanja. Posebno je potrebno obratiti pažnju na sledeća pitanja: • Revidirati CIP posle isključenja granice između Rumunije i Srbije. U analizi je posebno potrebno

uzeti u obzir promene u oblasti obuhvaćenoj Programom • Izvući lekcije iz ranijih programa; iako će Upravni organ i razni posrednici u realizaciji implicitno

koristiti iskustvo iz raniji programa prekogranične saradnje, bilo bi korisno da se omogući eksplicitnije učenje na tim iskustvima. U tom smislu, moguće je u većoj meri iskoristiti postojeće i nove ocene.

• Preciznija procena mehanizama koji će obezbediti koherentnost sa glavnim programima Strukturnih fondova, npr. kroz kriterijume za selekciju projekata ili kroz zajednički sistem praćenja.

• Realistična kvantifikacija ciljeva i uticaja. Umesto nejsanog određivanja ciljeva, preporučuje se fokusiranje na bottom-up definisanje učinka, rezultata i indikatora učinka.

• Dovršavanje finansijske tabele. Posebno je važno da se uključe doprinosi lokalnih/regionalnih vlasti, privatnog sektora i TACIS-a. Još uvek nedostaje opravdanje predloga za raspodelu sredstava prema prioritetima.

• Jačanje institucionalnih struktura programa. Ovo se posebno odnosi na ulogu Info-tačaka u vezi sa decentralizovanom realizacijom u Slovačkoj i Ukrajini. Ovo pitanje treba da bude obrađeno u Dodatku Programa.

• Revidiranje CIP-a na osnovu napredovanja u izradi PC-a (Dodatka programa), posebno u pogledu mera i realizacije.

program prekogranične saradnje mađarska - rumunija i ... · pograničnih oblasti koje...

Documents