Prof. dr Vladimir JakovljeviProf. dr Vladimir Jakovljevićć

Predsednik Društva fiziologa Republike Srbije,Council Member International Atherosclerosis Society

Sreda, 06. 11. 2013. god

ENERGETSKI METABOLIZAMGLIKOLIZA

TESTOVI ZA PROCENU ANAEROBNIH SPOSOBNOSTI

Energetski aspekti metabolizma hranljivih materija

Energetski metabolizam (def.) predstavlja sve hemijske reakcije u ljudskom organizmu u kojima se stvara ili troši energija.

Između procesa kojima se stvara energija i procesa kojima se energija troši postoji kontinuirani kvantitativni odnos.

Kvantitativni odnos stvorene i utrošene energije u organizmu se naziva energetska ravnoteža ili energetski balans.

Kontrola energetskog unosa i energetske potrošnje u organizmu se odvija preko nervnih i humoralnih faktora koji su odgovorni za aktivnost energetskih sistema (uključujući i odgovarajuće enzime, koenzime, hormone...).

U fiziološkim uslovima je unos hrane precizno kontrolisan od strane centralnog nervnog sistema i treba da odgovara potrebama organizma za hranljivim materijama. Subjektivni osećaji koji kontrolišu unos hrane:

• glad - želja za uzimanjem hrane, formira se u centralnom nervnom sistemu i povezana je sa pojavom niza subjektivnih osećaja i objektivnih znakova

• apetit - želja za uzimanjem neke posebne, određene vrste hrane, nastaje (takođe) u centralnom nervnom sistemu ali se ovaj osećaj formira kasnije od osećaja gladi (učenje: glad + informacije iz receptora za miris i/ili ukus)

• sitost - osećaj suprotan osećaju gladi, javlja se kada su zadovoljene potrebe organizma za hranom (formira se posle uzimanja hrane, mada može nastati i za vreme uzimanja hrane).

REGULACIJA UNOSA HRANE

REGULACIJA UNOSA HRANE

• Informacije koje se odnose na unos hrane se prikupljaju u hipotalamusu (posebni odeljak središnjeg dela mozga), gde se raspoređuju u dva međusobno povezana centra:

• centar za glad i • centar za sitost.• Informacije mogu biti dopremljene do centara u

hipotalamusu:• putem krvi (koncentracije pojedinih hranljivih materija u

krvi, koncentracije pojedinih hormona u krvi) ili • preko nerava (miris, ukus i izgled hrane; istegnutost i

aktivnost sistema organa za varenje).• Centri za kontrolu unosa hrane u hipotalamusu su

povezani i sa drugim (višim) delovima mozga pa želja za unosom hrane značajno zavisi i od psihičkog i emotivnog statusa pojedinca.

• a. dugotrajna (nutritivna) regulacija uzimanja hrane - kontrolni mehanizam baziran na činjenici da su centar za glad i centar za sitost u hipotalamusu veoma osetljivi na koncentraciju pojedinih vrsta hranljivih materija u međućelijskoj tečnosti centralnog nervnog sistema

• b. kratkotrajna (alimentarna) regulacija uzimanja hrane ima veliki značaj u neposrednoj kontroli količine hrane koja se unosi obrokom.

Prava i puna kontrola i regulacija unosa hrane se postiže tek ako oba sistema funkcionišu na odgovarajući (fiziološki) način!

REGULACIJA UNOSA HRANE:

REGULACIJA UNOSA HRANE

Kratkotrajna (alimentarna) regulacija uzimanja hrane:

• brza i neposredna kontrola kontrola količine unete hrane

• signali iz digestivnog trakta:

a. nervni (istegnutost organa, broj gutanja, dužina žvakanja...)

b. humoralni (holecistokinin, insulin, gukagon, grelin...)

Energija se u organizmu stvara iz odgovarajućih suprata

koji mogu biti:• egzogenog porekla (unose se hranom)• endogenog porekla (iz sopstvenih energetskih rezervi).

Stvorena energija u organizmu se može:• odmah koristiti (ukoliko postoje trenutne potrebe) ili • skladištiti u organizmu (ukoliko ne postoje trenutne potrebe za

energijom).• Energija dobijena katabolizmom hranljivih materija se

skladišti u obliku:• "ćelijskih rezervi" (fosfageni sistem koji postoji u svim ćelijama

ljudskog organizma) ili, ukoliko trenutno ne postoje značajne energetske potrebe, u obliku

• "tkivnih rezervi"(zalihe u obliku hranljivih materija).

STVARANJE ENERGIJE U ORGANIZMU

Depoi energije u organizmu

1. “Ćelijske rezerve" energije (fosfageni sistem)

• ATP (1mol ATP-a ~ 12000 kalorija)• GTP (manji energetski značaj od ATP-a)• kreatin fosfat (1mol ~ 13000 kalorija, 3-8x

veće rezerve od ATP-a)

2. “Tkivne rezerve“ energije - zalihe u obliku:

• ugljenih hidrata – glikogen (uglavnom) u jetri i mišićima

• masti – masno tkivo• proteina – zalihe proteina u mišićima

Metabolička sudbina glukoze u ćeliji zavisi od energetskog statusa:

Tako da:

• ukoliko postoje potrebe za energijom – glukoza se razgrađuje u cilju dobijanja energije (energetski metabolizam)

• ukoliko ne postoje potrebe za energijom – glukoza se skladišti u obliku glikogena (glikogeneza) i zatim po potrebi pretvara ponovo u glukozu (glikogenoliza) i razgrađuje u cilju dobijanja energije

Kontrolu glikogenolize vrše hormoni: adrenalin i glukagon (aktivacija enzima fosforilaze)

Energetski aspekti metabolizma hranljivih materija

Oslobađanje energije iz glukoze

Glikoliza• izuzetno brz proces

dobijanja energije (4 mol ATP/t)

• može se odvijati bez prisustva kiseonika

• mali prinos energije (neto energetski efekat – 2 molekula ATP-a po molekulu glukoze) – koeficijent utilizacije 43%

• odvija se u citoplazmi• finalni produkt –

pirogrožđana kiselina (piruvat)

Oslobađanje enеrgije iz glukoze Krebsov ciklus• spor proces dobijanja energije

(1 mol ATP/t)• odvija se u prisustvu kiseonika• mali direktan prinos energije

(neto energetski efekat – 2 molekula ATP-a po molekulu glukoze), ali je veliki prinos H atoma

• odvija se u mitohondrijama

• finalni produkti – CO2, voda

Energetski aspekti metabolizma hranljivih materija

Oslobađanje energije iz glukoze

Pentozo-fosfatni put• alternativni put za dobijanje

energije iz glukoze• značajan kod enzimskih

anomalija Krebsovog ciklusa• 30% glukoze se u jetri

razgrađuje ovim putem (u masnom tkivu je procenat veći)

• oslobođeni vodonik se vezuje u formi NADPH (omogućava konverziju šećera u masti)

• finalni produkt – CO2

Energetski aspekti metabolizma hranljivih materija

Formiranje ATP-a oksidativnom fosforilacijom

• odvija se u mitohondrijama (unutrašnja membrana)

• 90% ATP koji se dobija razgradnjom glukoze se dobija ovim procesom

Faze oksidativne fosforilacije:• jonizacija H atoma → H+ + elektron• elektroni ulaze u lanac prenosa

elektrona (niz enzima zaključno sa citohromom A3 – citohrom oksidaza – redukuje elementarni O i spaja ga sa H+ u vodu)

• H+ ATP-aza pumpa protone u spoljašnju komoru mitohondrija stvarajući u njoj veliku koncentraciju H+

• ulazak H+ kroz molekul ATPaze (unutrašnja membrana mitohondrija) daje energiju potrebnu za pretvaranje ADP u ATP

Energetski bilans razgradnje glukoze

GLIKOLIZAGLIKOLIZA

GLIKOLIZAGLIKOLIZA glykus = slatko lysis = razdvajanje

• Molekul glukoze (6S) se u seriji enzimski katalizovanih r-ja razrgađuje u 2 molekula piruvata (3S) pri čemu se energija (E) konzervira u formi ATR-a i NADH

• 1897. Eduard Buchner – FERMENTACIJA

• Nešto kasnije Otto Warburg i Hans von Euler-Chelpin su razjasnili ceo glikolitički put u ćelijama kvasca

• 30-ih godina prošlog veka Gustav Embden i Otto Meyerhof su razjasnili sve r-je glikolize u ćelijama mišića

ANAEROBNAANAEROBNAGLIKOLIZAGLIKOLIZA((nana malojmaloj slicislicioznačenaoznačena plavoplavo))

AEROBNAAEROBNA GLIKOLIZAGLIKOLIZA

GLIKOLIZAGLIKOLIZA - - KLJUČNEKLJUČNE TAČKETAČKE

• GlikolizaGlikoliza jeje procesproces uu komekome oksidacijomoksidacijom ii naknadnomnaknadnom fragmentacijomfragmentacijom glukozeglukoze (6 (6SS atomaatoma) ) nastajenastaje piruvatpiruvat (2 (2xx33SS atomaatoma); ); dešavadešava sese uu citosolucitosolu

• EnzimiEnzimi kojikoji katalizujukatalizuju reakcijereakcije glikolizeglikolize nalazenalaze sese uu citosolucitosolu• GlukozaGlukoza jeje glavniglavni šećeršećer uu našojnašoj ishraniishrani; ; svesve ćelijećelije mogumogu dada jeje koristekoriste kaokao

izvorizvor energijeenergije; ; glikolizaglikoliza sese odvijaodvija uu svimsvim tipovimatipovima ćelijaćelija• GlikolizomGlikolizom nastajunastaju 2 2 molekulamolekula ATPATP--aa ( (fosforilacijomfosforilacijom nana nivounivou supstratasupstrata) ) ii

2 2 molekulamolekula NADHNADH++HH++

• NADHNADH nastaonastao glikolizomglikolizom uu citosolucitosolu prenosiprenosi svojesvoje redukcioneredukcione ekvivalenteekvivalente nana respiratornirespiratorni lanaclanac nana unutrašnjojunutrašnjoj mitohondrijalnojmitohondrijalnoj membranimembrani

• PiruvatPiruvat kojikoji nastajenastaje glikolizomglikolizom unosiunosi sese uu mitohondrijalnimitohondrijalni matriksmatriks, , gdegde podpod uticajemuticajem PDHPDH--kompleksakompleksa bivabiva prevedenpreveden uu acetilacetil--CoACoA, , kojikoji sese uključujeuključuje uu KrebsKrebs--ovov ciklusciklus ii potpunopotpuno oksidujeoksiduje dodo COCO22

GLIKOLIZAGLIKOLIZA - - KLJUČNEKLJUČNE TAČKETAČKE

• U ćelijama koje su ograničeno snabdevene kiseonikom ili sadrže malo mitohondrija, energija se proizvodi ANAEROBNOM glikolizom

• Pod anaerobnim uslovima piruvat se pomoću NADH redukuje do laktata, pri čemu se regeneriše NAD+ koji je neophodan za održavanje toka glikolize

• Regulacijom glikolize osigurava se održanje homeostaze ATP-a

• Glikoliza ima 3 ireverzibilne, regulatorne r-je koje su katalizovane KINAZAMA:– Heksokinaza – 1. reakcija– Fosfofruktokinaza 1 – 3. reakcija– Piruvat kinaza – 10. reakcija

Energija stvorena katabolizmom hranljivih materija i pohranjena kao potencijalna energija u sastavu energijom bogatih veza se može transformisati u druge oblike energije:

• hemijsku energiju (i koristi za sintezu strukturnih i funkcionalnih komponenti)

• mehaničku energiju (i koristi za mišićne kontrakcije)

• električnu energiju (i koristi za aktivnost nerava i drugih ekscitabilnih tkiva) i elektrohemijsku energiju (za transporte kroz membrane)

• toplotnu energiju (i koristi za održanje telesne temperature)

POTROŠNJA ENERGIJE U ORGANIZMU

Energetska potrošnja u toku različitih stepena fizičkih aktivnosti

Lak rad

(120 – 150 kcal/sat)

Lak do umeren rad

(150 – 300 kcal / sat )

Umeren rad

(300 – 400 kcal / sat )

Težak rad

(420 – 600 kcal / sat )

Lična nega Kućni poslovi Baštenski poslovi Baštenski poslovi

Oblačenje Peglanje Riljanje Cepanje drva Brijanje Nameštanje kreveta Košenje trave Kopanje rupa Tuširanje Brisanje poda Čupanje korova Čišćenje snega

Sedenje (i) Baštenski poslovi Šetanje Šetanje

Ljušćenje krompira Košenje trave - kosilicom

Oko 5 – 6 km / sat (na ravnom)

Oko 8 km / sat

Igranje karata - - Penjanje uz stepenice

Sviranje klavira - - Penjanje uz brdo

Kucanje - - Planinarenje

Stajanje ili lako

kretanje Razni poslovi Rekreacija Rekreacija

Igranje bilijara Pranje automobila Badminton Voženje bicikla brzinom od oko 15 – 20 km / sat

- Krečenje Ples Plivanje - Popravljanje automobila Tenis Džogiranje - Popravljanje obuće Odbojka Skijanje

Rekreacija

Streljaštvo Kuglanje

VEŽBA: Testovi za procenu anaerobnih

sposobnosti

Fizički radni kapacitet određen je procesima koji daju energiju pri čemu značajnu ulogu u dopremanju

kiseonika, bitnog u oksidaciji hranljivih materija, igraju kardiovaskularni i respiratorni sistem.

Na funkcije ovih sistema utiču razni spoljašnji i unutrašnji faktori - godine starosti, pol, telesne dimenzije, zdravstveno

stanje, trening i druge adaptacije organizma, psihološki faktori, nadmorska visina, atmosferski pritisak,

temperetura, buka, zagađenost atmosfere, zračenje...

Uvod

Svaki trenažni proces, da bi dao željene rezultate u svakoj etapi njegovog sprovođenja, zahteva precizno

doziranje, distribuciju i odnos trenažnog opterećenja i rasterećenja.

Da bi znali na kojem nivou treniranosti se sportista nalazi i kojim i kolikim stimulusima ga možemo izložiti, neophodno je da ga s vremena na vreme testiramo, i proverimo nivo

njegove adaptacije na trening. Dijagnostikom funkcionalnih sposobnosti, pomoću

integrativnih kardiopulmonalnih testova opterećenja u precizno kontrolisanim uslovima, mogu se precizno

vrednovati sposobnosti kardiovaskularnog i respiratornog sistema, i na osnovu dobijenih rezultata ocenjivati

uspešnost prethodnog trenažnog perioda, i planirati dalji tok trenažnog procesa.

Uvod

IZVORI ENERGIJE ZA ENERGETSKU POTROŠNJU (HRONOLOŠKI):

1. FOSFAGENI SISTEMATPkreatin fosfat 2. ZALIHE UGLJENIH HIDRATA glikogen (glikogenoliza) glukoza (glikoliza)

piruvat acetil-koenzim A (Krebsov ciklus)* oksidativna fosforilacija* 3. ZALIHE MASTI trigliceridi (lipoliza) masne kiseline (beta-oksidacija) acetil-koenzim A (Krebsov ciklus) oksidativna fosforilacija

4. ZALIHE PROTEINA*aminokiseline (deaminacija)ketokiseline (Krebsov ciklus)

*neophodno prisustvo kiseonika oksidativna fosforilacija

•Količina ATP- a koja se nalazi u mišićima, čak i kod dobro utreniranih sportista, dovoljna je za održavanje maksimalne snage mišića samo tokom 3s (50m sprinta).•Fosfageni sistem ( zajedno ATP i fosfokreatin) mogu omogućiti maksimalnu mišićnu kontrakciju tokom 8 – 10s ( jedva dovoljno za 100m sprinta).•Pod optimalnim uslovima, sistem glikogen – mlečna kiselina može obezbediti energiju za 1.3 do 1.6 min maksimalnog mišićnog rada ( uz dodatnih 8-10s koje obezbeđuje fosfageni sistem).

Fosfageni sistem (skoro u potpunosti)

Sprint na 100mSkok u daljDizanje tegovaRonjenjeSprint pri igranju fudbala

Fosfageni sistem i sistem glikogen- mlečna kiselina

Sprint na 200mKošarkaSprint pri odbrani u bejzboluSprint u hokeju na ledu

Pretežno sistem glikogen - mlečna kiselina

Sprint na 400mPlivanje na 100mTenisFudbal

Sistem glikogen - mlečna kiselina i aerobni sistem

Sprint na 800mPlivanje na 200mKlizanje na 1500mBoksVeslanje na 2000mTrčanje na 1500mTrčanje na 1 miljuPlivanje na 400m

Aerobni sistem

Klizanje na 10000mSkijaško trčanje u prirodiMaraton (42,2km)Rekreativno trčanje

Energetski sistemi koji se koriste u različitim sportovima

• funkcionišu u citoplazmi• mogu se odvijati bez prisustva kiseonika• mali prinos energije• velika brzina dobijanja energije (4mol ATP/t) Aerobni sistemi za dobijanje energije:• funkcionišu u mitohondrijama• ne mogu se odvijati bez prisustva kiseonika• veliki prinos energije• mala brzina dobijanja energije (1mol ATP/t)

Anaerobni sistemi za dobijanje energije:

SPORTSKO-MEDICINSKA DIJAGNOSTIKA FIZIČKOG RADNOG KAPACITETA

U kliničkoj i sportsko-medicinskoj dijagnostici koriste se brojne metode i protokoli za merenje aerobnog i anaerobnog kapaciteta i radne sposobnosti pojedinaca.

Parametri koji se najčešće koriste u proceni aerobnog energetskog kapaciteta su apsolutna i relativna maksimalna potrošnja kiseonika (VO2max, VO2max/kg), procenat maksimalne potrošnje kiseonika (% VO2max), anaerobni prag (AP) i intenzitet rada (Watt, km/h),

U proceni anaerobnog kapaciteta se najčešće koriste koncentracija mlečne kiseline u krvi (mmol/l), kiseonični dug i raspon anaerobne zone, odnosno izdržaj u anaerobnoj zoni.

Ostali fiziološki parametri koji se koriste u trenažnom procesu i tokom dijagnostičkih postupaka uključuju maksimalnu vrednost frekvencije srca i vrednost frekvencije srca na nivou anaerobnog praga (FSmax i FSAP), minutnu ventilaciju (VEmax i VEAP), respiracioni koeficijent (RQmax i RQAP).

Maksimalna vrednost frekvencije srca (HRmax) se izračunava po formuli:

HRmax = 220 – broj godina starosti

ZONE TRENINGA (PREMA VREDNOSTI SRČANE FREKVENCE)

Zona % HRmax naziv karakteristike

I 50-60 vrlo lagana zona najmanji intenzitet fizičke aktivnosti koji može unaprediti kondicijuorganizam uglavnom koristi masti kao energiju

I I 60-70 lagana zona (zona zdravlja, fitnes

zona )

poboljšava sposobnost srca dapumpa krvpogodna za potrošnju energije umerenim vežbanjem

I I I 70-80 aerobna zona (zona izdržljivosti)

najviši intenzitet kojim možete vežbati u dužem vremenskom periodu, bez pojave mlečne kiseline koja izaziva zamor povećava izdržljivost organizam uglavnom koristi ugljene-hidrate kao energiju (glikogen)

IV 80-90 zona anaerobnog praga

povećanje sposobnosti organizma da metaboliše mlečnu kiselinu, manifestacije: umor i bolovi u mišićima, teškoće pri disanju i opšti zamorkoristi :povećanje tolerancije mišića na mlečnu kiselinu, da se trenira intenzivnije pre pojave bola u mišićima

V 90-100 zona submaksimalnog i maksimalnog

intenziteta (crvena zona)

veliki deficit kiseonikadozvoljen samo u veoma kratkom periodu preporučljiva samo kod vrhunskih sportista

Testovi za procenu anaerobnih sposobnosti

• Kao mera anaerobnih mogućnosti definisan je maksimalni dug O2, i predstavlja maksimalnu količinu O2 koja se potroši u vreme oporavka, iznad uobičajenog nivoa u mirovanju

• U dijagnostici anaerobnog kapaciteta, karakteristično je stvaranje velikog duga O2 i visoke koncentracije mlečne kiseline u krvi

• Merenje anaerobnog kapaciteta ograničeno je metodološkim i tehničkim mogućnostima. Laboratorijski testovi opterećenja najčešće se sprovode na biciklergometru

Oporavljanje aerobnog sistema posle vežbanja

Čak tokom ranih faza teškog vežbanja , deo sposobnosti za aerobni put se smanjuje zbog dva efekta:1.tzv. Kiseoničkog duga2.Smanjenja rezervi glikogena u mišićima

Telo normalno sadrži oko 2L deponovanog kiseonika (koji može da se koristi za aerobni metabolizam iako se ne udiše nova količina kiseonika. Kiseonik se nalazi u sledećim depoima:1.0,5L u vazduhu u plućima2.0,25L rastvoreno u telesnim tečnostima3.1L vezan za hemoglobin4.0,3L deponovano u samim mišićnim vlaknima u mioglobinu

• Pri teškom fizičkom vežbanju, sav deponovani kiseonik se koristi u periodu od 1. minuta za aerobni metabolizam. Kada se fizičko vežbanje završi, deponovani kiseonik mora da se dopuni udisanjem novih količina kiseonika koje prelaze normalne potrebe.

• Da bi se obnovili fosfageni sistem i sistem mlečne kiseline treba uneti u organizam oko 9 L kiseonika više nego što je normalno.

• Sav ovaj ekstra kiseonik koji mora da se “nadoknadi”, ukupno 11,5 L, zove se kiseonički dug.

•Testovi predstavljaju kontrolisane uslove u kojima se rešavaju zadaci i dobijaju objektivni pokazatelji o određenim svojstvima i sposobnostima

• Da bi određeni zadaci imali osobine testa, moraju da budu matematičko – statistički dokazani da ispunjavaju određene kriterijume. Ti kriterijumi se nazivaju metrijske karakteristike testova.

• Ako se više testova odnosi na istu oblast i ako su međusobno povezani, onda oni čine bateriju testova.

Testiranje fizičke sposobnosti

Testove opterećenja, osim podele na maksimalne i submaksimalne (prema intenzitetu rada), možemo podeliti još i na:

• kontinuirane i diskontinuirane (u odnosu na kontinuiranost rada)

• jednostepene i višestepene (u odnosu na progresiju fizičkog napora)

• direktne i indirektne– Idirektni testovi su testovi kod kojih se ispitaniku zada obim

aktivnosti, a zatim se meri vreme za koje ga ispitanik obavi (Kuperov test 2400m), ili se meri pređeno rastojanje za određeno vreme (Kuperov test 12min), indirektni testovi mogu biti maksimalni ako im se pristupi sa maksimalnom motivacijom. U indirektne testove spadaju i testovi submaksimalnog opterećenja (Astrandov test, testovi na step klupici, UKК 2km hodanja...).

– Direktni testovi su testovi u kojima se ispitaniku zada odgovarajući intenzitet rada, a zatim se meri vreme u kojem je sposoban da taj intenzitet rada održi (primeri – Konkonijev, Šatl ran test, to su maksimalni testovi,

• laboratorijske i terenske (laboratorijski testovi su precizniji, može se koristiti veći broj analiza odjednom, veći broj kompjuterizovanih aparata, standardizovani su uslovi testiranja i protokol, dok su terenski testovi objektivniji, specifičniji, primenjiviji u trenažnom procesu, psihički primamljiviji i komforniji za ispitanike).

Aparatura potrebna za doziranje opterećenja i praćenje fizioloških funkcija tokom testiranja

Ergometri:

Monitoring opterećenja:

• Trademill (pokretna traka)• Bicikl - ergometar• Pokretne stepenice• Kajak - ergometar• Veslački ergometar• Plivački ergometar

• Heart rate monitori• EKG aparati• Spirometri

Astrandov submaksimalni test na biciklergometru

Konstruisali su ga Astrand i Riming

Za izvođenje testa potrebni su: bicikl – ergometar, štoperica, stetoskop ili pulsmetar, portabl vaga i nomogram ili tabela po Astrandu.

Bicikla se vozi 60 obrtaja/min, a opterećenje je podešeno tako da puls bude u opsegu 120-170, najčešće je to oko 2W/kg TM

Test traje 5-6 minuta, u drugoj polovini svake minute meri se puls.

Frekvenca srca će postepeno rasti (1-3min), nakon čega se više neće povećavati i tada je postignuto stabilno stanje

Wingate test•Test je dobio ime Wingate po institutu iz Izraela u kome je na odeljenju za sportsku medicinu on ustanovljen i razvijen

• Oprema : Bicikl – ergometar , elektronski sistem za doziranje opterećenja i registrovanje broja okreta pedala.

1. Zagrevanje organizma – po tačno predviđenom protоkolu, у ukуpnom trajаnju od 10 min, nakon čega sledi pauzа od 5 min.

2. Maksimalno оpterеćenjе organizma: • Prvih nekoliko sekundi se vozi bez opterеćenja• Vozi se maksimalnom мogućom brzinom tokоm 30s. Za to vremе računar meri broj оkreta pedalа svakih 5s ilи manje• Opterеćenjе tokоm tesтa dozira раčunar na osnоvu вiše parаmetarа (pol, uzrast, тrenutнo fizičko stanje)

3. Isključivanje opterеćenja – automatsko оd strane računarа ili od strane ispиtivačа, ispitanik ne sme odmah da prekine sa okretanjem pedalа da ne bi došlо do оrtosтatskog kolapsа

Wingate test se sastoji iz tri faze:

Harvard – step test

Potrebno: klupica visoka 50 cm, štoperica, kalkulator

Ispitanik na dati znak počinje sa penjanjem na klupicu, u ritmu 30 stepova u minutu ( brojanje ili metronom za tempo). Penje se onoliko dugo koliko može da izdrži a najduže 5 min.Kada završi sa stepovanjem seda na stolicu.Zatim mu se u tačno određenim intervalima meri puls: 1 – 1,5 min, 2 – 2,5 min, 3 – 3,5 min Te tri vrednosti (svaka za interval po 30 sekundi) se zbroje.

Brojanje

Indeks = (Trajanje vežbe u sekundama * 100) / (2 * ( suma tri broja udara pulsa za 30 sekundi))

Interpretacija skora (indeksa):Ispod 55 = slaba fizička kondicija55 – 64 = nizаk prosek65 – 79 = visok prosek80 – 90 = dobra fizička kondиcиjaIznad 90 = odlična fizička kondicija

Zaključak

• Testiranjem registrujemo određeno stanje ispitanika i kvantitativnim vrednovanjem rezultata u stanju smo da ga uporedimo sa nekim prethodno utvrđenim kriterijumom

• Izuzetno važno je posmatranje i beleženje rezultata.Rezultati moraju biti posmatrani pažljivo, beleženi brzo i tačno.

• Ponavljanjem testiranja u određenim vremenskim periodima mogu se sagledati promene treniranih sposobnosti i efekata treninga

• Testiranje pomaže u planiranju i prigramiranju budućeg rada i razvoja pojedinca

HVALA NA PAŽNJI HVALA NA PAŽNJI !!