prof. dr franja fratrić - senta-zentasport.rs · osnovna funkcija lokomotornog sistema je...

PPrrooff.. DDrr FFrraannjjaa FFrraattrriiććERGOMETRIJA U OCENI STANJA

TRENIRANOSTI – PROCENAAEROBNIH I ANAEROBNIH

SPOSOBNOSTI

Želja za pobedom ne znači ništa, bez želje za treningom.

128 Dijagnostika treniranosti sportista

Ključni termini---------------------------------------------------

ErgometrijaTestovi za procenu energetskog kapaciteta- Tip mišićnog rada i testovi opterećenja

- Intenzitet mišićnog rada u testovima opterećenja- Kontinuirani i diskontinuirani testovi

Ergospirometrija- Princip testiranja uz pomoć gasnog analizatora i tredmila

- Brucceov višestepeni progresivni test na tredmilu- Konkoni test na tredmilu

- Modifikovani Konkoni test na bicikl-ergometruTestovi za procenu aerobnog energetskog kapaciteta

- Laboratorijski testovi- Terenski testovi

Testovi za procenu anaerobnog energetskog kapaciteta- Laboratorijski testovi

- Terenski testovi

Ergometrija

auka koja se bavi proučavanjem reakcije ljudskog organizmana fizički rad doziran u obliku testova fizičkog opterećenja,naziva se ergometrija. U užem smislu, pod funkcionalnom

dijagnostikom se podrazumeva izučavanje funkcija organizmasportiste pred koga su postavljeni visoki zahtevi, sa ciljem da seodredi maksimalni adaptacioni kapaciteti za neku definisanu funkciju,koja je bitna za postizanje sportskog rezultata.

Uređaji pomoću kojih može da se tačno dozira mišićni rad, zapotrebe testova opterećenja, su ergometri. Osnovne vrste ergometarasu: pokretna traka za trčanje, bicikl-ergometar, veslački-ergometar i

N

Ergometrija u oceni stanja treniranosti 129

kajakaški ergometar. Za specijalna testiranja koriste se: tredmil zasimulaciju trčanja na skijama, tredmil sa mogućnošću vožnje biciklapo njemu i drugi.

Laboratorija za funkcionalnu dijagnostiku mora da posedujeosnovnu "mini" bateriju aparata i uređaja, u koje spadaju:

- Oprema za utvrđivanje morfoloških karakteristika potrebnihza interpretaciju rezultata funkcionalne dijagnostike(medicinska vaga i antropometrijski komplet sa kaliperom).

- Oprema za funkcionalno testiranje lokomotornog aparata -dinamometar, aparat za merenje brzine neuromišićne reakcijena zvuk i svetlo (sa nožnim i ručnim prekidačima).

- Oprema za funkcionalno testiranje respiratornog sistema(spirometri kojima može da se uradi ’’mala spirometrija’’).

- Oprema za funkcionalno ispitivanje kardiovaskularnogsistema (aparat za elektrokardiografiju (EKG), aparat zamerenje tenzije i u toku opterećenja, monitori srčanefrekvence sa softverskom podrškom).

- Oprema za dozirano opterećivanje organizma(ergospirometar sa softverskom podrškom koji je u vezi satredmilom, veslačkim i/ili bicikl-ergometrom).

- Različita pomoćna oprema (reanimacioni komplet sadefibrilatorom, štoperice, termometar-hydrometar-barometar).

- Značajne informacije za interpretaciju rezultata funkcionalnedijagnostike predstavljaju i funkcije organizma izpsihološkog prostora. Potrebno je da moderna laboratorija zafunkcionalnu dijagnostiku raspolaže i sa takvim sistemom.

Ovaj spisak predstavlja samo informaciju o minimalnom obimuopreme, koja garantuje osnovnu materijalnu bazu za sprovođenjekvalitetne funkcionalne dijagnostike. Poznavanje fizioloških zahtevasporta, sportske discipline i tipa bioenergetskih karakteristika jeneophodno radi interpretacije rezultata testiranja, pružanja saveta ipreporuka za vođenje daljeg trenažnog procesa. Osim bioenergetskogtipa sporta ili sportske discipline, potrebno je uzeti u obzir da li je unjima bitnija apsolutna ili relativna aerobna snaga.


Slika 32. Izgled moderno opremljene laboratorije za dijagnostiku sportista

Za veslanje, biciklizam, vaterpolo, plivanje itd. bitnija jeapsolutna vrednost, jer sportista ovde ne nosi težinu svoga tela. Kodatletičara (trkača na srednje i duge pruge), izuzetno je važna relativnaaerobna snaga i relativni aerobni kapacitet (sportista u dužem periodunosi sopstvenu telesnu težinu). Veslačima je od primarnog značajaapsolutni aerobni kapacitet. Sportske igre iako imaju karakterbioenergetske mešovitosti, zahtevaju visoke vrednosti aerobnog


kapaciteta. U savremenom rukometu i košarci dominantnije suanaerobne sposobnosti, ali zahtev za visokim aerobnim sposobnostimaje opravdano potrebna (kao i u odbojci). Prvenstveno je važan brzoporavak u fazama nižeg intenziteta, u kratkim prekidima igre i uperiodima između velikog broja utakmica. Sportske igre semeđusobno razlikuju po bioenergetskim zahtevima iako zajednospadaju u anaerobno-aerobne sportove. U borilačkim sportovima kaoanaerobno-aerobnim disciplinama, važna je aerobna sposobnost(posebno za brzu restituciju, ali i za održavanje visoke sposobnosti useriji takmičenja). Kod tenisa i stonog tenisa su potrebne relativnovisoke aerobne sposobnosti. Kod tenisa je bitan nivo anaerobnogpraga (ANP), zbog potrebe dugotrajnog održavanja visokogintenziteta aktivnosti. Visok nivo anaerobnog praga, u odnosu namaksimalno aerobno opterećenje, zahtevaju gotovo svi sportovi (ističuse: maraton, triatlon, biciklizam, plivanje, tenis, vaterpolo, nordijskotrčanje). Trkači na 400m i 800m moraju imati visok nivo anaerobno-laktatne sposobnosti (laktatne tolerancije). Trkači na 100m i 200m,plivači na 50m, skakači u vis i bacači, moraju imati visok nivoanaerobne-alaktatne sposobnosti, tj. razvijen kreatin-fosfatnikapacitet. Sve ove sportske discipline zahtevaju relativno visokoptimalni nivo aerobne moći. U prvom redu zbog potrebe brzogoporavka, kako između velikih opterećenja, tako i između serijatakmičenja i napornih treninga. U streljaštvu je potreban zavidan nivoaerobnih sposobnosti, što upozorava da ovi sportisti moraju većupažnju obratiti na fizičku pripremu.

Na osnovu fizioloških zahteva koji vladaju u određenojsportskoj disciplini, primenjuju se i testovi čiji rezultati na najboljimogući način daju uvid u stanje one bioenergetske sposobnosti, kojaje i najznačajnija za izabranu sportsku disciplinu. Testovi zautvrđivanje aerobnih sposobnosti kod svih sportista, gotovo uvek sutipa progresivno rastućeg opterećenja. U laboratorijskim uslovimaizvode se isključivo na pokretnoj traci - tredmilu. Maksimalnapotrošnja kiseonika (VO2max) je osnovna i integralna mera aerobnesposobnosti (direktno procenjuje aerobnu moć). Ona je individualnipokazatelj za to u kojoj meri se razne fiziološke funkcije moguprilagoditi povećanim metaboličkim potrebama tokom trajanjaopterećenja. VO2max govori kakva je sposobnost organizma daudahnuti vazduh pretvori u energiju. Sportista sa većim VO2max ima


veći potencijal, posebno u sportovima tipa izdržljivosti. Ona je umnogim sportovima presudna mera opšte motoričke sposobnosti,mera bazične aerobne dinamičke sposobnosti ili praktičnimžargonom-mera kondicije. Daleko osetljiviji faktor za procenu stanjatreniranosti predstavlja anaerobni prag (ANP), koji procenjuje nivoaerobne efikasnosti (izuzetno važne za gotovo sve sportove). Iz ovograzloga se u proceduri dijagnostike stanja treniranosti sportista poredVO2max, obavezno određuje i anaerobni prag.

Kompoziciju, metodologiju i tehnologiju anaerobnih testova(kako u laboratoriji tako i na terenu), određuju po svojoj biohemijskojosnovi dve grupe anaerobnog kapaciteta (dva procesa oslobađanjaenergije): eksplozivni - alaktatni (fosfatni segment) i brzi - laktatni(glikolitički segment).

Testovi za procenu energetskog kapaciteta

Testovi opterećenja koji se primenjuju u svrhu sportskedijagnostike međusobno se razlikuju u odnosu na: tip, intenzitet,kontinuiranost, način progresije opterećenja, stabilizacijumetaboličkih i kardiorespiratornih funkcija, kao i na energetske izvorevršenja rada. Najnovija sportsko-dijagnostička aparatura je omogućilada se merenjem ventilacionih i metaboličkih parametara ukontrolisanim laboratorijskim uslovima, mogu precizno vrednovatisposobnosti kardiorespiratornog i mišićnog sistema, još u toku samogvršenja testa. Time su ovi testovi postali rutinski za rad, a ne samoprivilegija visoko specijalizovanih laboratorija.

Tip mišićnog rada i testovi opterećenjaOsnovna funkcija lokomotornog sistema je stvaranje pokreta.

Pri ovome je značajno izmeriti snagu, izdržljivost i brzinu pojedinihpokreta koji su u osnovi svakog testa opterećenja, a u cilju proceneosnovnih sposobnosti neuromišićnog sistema: sposobnosti mišićaagonista i fleksibilnosti u odgovarajućem zglobu (kao izraz ukupnefunkcionalne sposobnosti odgovornih biomehaničkih struktura). Uodnosu na dominantan tip mišićnih kontrakcija, testovi opterećenja sedele na: statičke, dinamičke, pozitivne i negativne.


Grafikon 12. Podela testova opterećenja prema angažovanosti energetskogkapaciteta (Vučetić, 2009)

FUNKCIONALNESPOSOBNOSTI

energetski kapaciteti

Anaerobni energetski kapacitet Aerobni energetski kapacitet

Anaerobnarazgradnja CP + P

Anaerobnaglikoliza

Aerobnaglikoliza

Aerobnalipoliza

Diskontinuirani testovi

RAST

Kontinuiranitestovi

Laboratorijskitestovi

WANTWingate test

Veslačkiergometar

500mCunninghamFaulkner test

Tlim-Vvo2max

Skokovi naplatformi u 15i 45 sekundi

Terenskitestovi

300 jardi(metara)

Trkački300, 400 i

800m

Veslački200 i 500m

Plivački30min

Progresivni testovi

Diskontinuirani testovi

Kontinuirani testovi

Laboratorijski testovi

Spiroergo.testovi na

ergometrim

Terenskitestovi

Konkonijevtest

Testovi nazvučnisignal

Terenskitestovi

Kajakaška''osmica''

Plivački7 x 200m

Trkački7 x 800m

Terenskitestovi

Kuperovtest

12-minutnitest

Veslački2000 i8000m

Plivački2000 i3000m

Laboratorijski testovi

Trkačkitestovi na

tredmilu pri15km/č

Veslačkiergometar

2000 i6000m

Astrandovtest nabicikl-

ergometru


Svi testovi za procenu funkcionalnog statusa sportista sudinamičke prirode sa pozitivnim radom, koji podrazumevaju ritmičkekoncentrične kontrakcije fleksora i ekstenzora (npr. trčanje natredmilu sa nagibom, trčanje uzbrdo, penjanje i trčanje uz stepenice,vožnja bicikla).

Statički testovi se baziraju na postupak merenja statičke snagepri kome se meri snaga izometrijske mišićne kontrakcije kod koje nepostoji skraćenje mišićnih vlakana sa vidljivim spoljnim mehaničkimradom, već samo povećanje unutrašnjeg mišićnog tonusa. Pri procenistatičke snage meri se maksimalna sila koja se može ispoljiti, kaorezultat jedne maksimalne voljne izometrijske kontrakcije.Dinamometrija je postupak merenja statičke sile, a vrednosti seiskazuju u njutnima (N), u skladu sa prihvaćenim međunarodnimpreporukama za primenu Međunarodnog sistema jedinica (SI).Relativna sila pokreta se izražava u njutnima na kilogram telesnemase (N/kg).

Dinamički testovi sa negativnim radom čiju osnovu čineekscentrične mišićne kontrakcije, se retko primenjuju u sportskojdijagnostici (npr. hodanje nizbrdo, silaženje niz stepenice).Kombinaciju aktivnosti dinamičkog karaktera sa pozitivnim inegativnim radom nalazimo kod step-testa.

Intenzitet mišićnog rada u testovima opterećenjaU odnosu na intenzitet mišićnog rada, testovi opterećenja kod

sportista mogu biti: submaksimalni i maksimalni. Kod vrhunskihsportista gotovo uvek treba koristiti testove maksimalnog opterećenja.Još davno je grupa fiziologa, Laboratorije za zamor Harvardskoguniverziteta, utvrdila da se na osnovu nekih fizioloških reakcijasportiste na naporan (rad), može dobiti uvid u njegove fizičkesposobnosti i da pri tome treba primeniti što veća (maksimalna)opterećenja. Razlog za ovo je pojava neujednačenih fiziološkihreakcija kod primene umerenih opterećenja, pa se ne mogu preciznorazlikovati fizički pripremljeni sportisti od manje pripremljenih.Kasnije je ovo u mnogim istraživanjima i potpuno potvrđeno, kao injihov zaključak da sportistu treba podvrgnuti tačno doziranomnaporu koji on ne može izdržati duže od nekoliko minuta. Svi testoviopterećenja koji se primenjuju na sportistima, moraju maksimalnoangažovati veliku mišićnu masu i visoko opteretiti kardiovaskulani i


respiratorni sistem. Iz ovog razloga kod vrhunskih sportista, testovisubmaksimalnog opterećenja imaju samo orijentacionu vrednost, tj. nemogu precizno definisati stvarne sposobnosti. Ovi testovi se uvekzavrše pre nego što se dostigne plato maksimalne angažovanostikardiorespiratornog i neuromišićnog sistema. Zbog toga se omaksimalnim mogućnostima donosi zaključak na osnovuekstrapolacije submaksimalno registrovanih parametara dopredviđenog nivoa maksimalne tolerancije. Testovi opterećenja tipaergostaze su po pravilu submaksimalni testovi, jer se pri ovomopterećenju stabilizuju vrednosti osnovnih kardiorespiratornihparametara na submaksimalnom nivou. Konfuziju dodatno unose ikriterijumi koji su različiti, od autora do autora. Najčešće je tokriterijum srčana frekvenca (FS) koji ima znatne nedostatke (rasponnormalnih reakcija kod više od 95% sportista je veoma širok). Čestslučaj u toku testa maksimalnog opterećenja je da neki sportista nemože dostići svoje predviđene maksimalne vrednosti, dok ih drugiprekoračuju za čak 10-15%. U ovim slučajevima predviđena vrednostfrekvence srca na submaksimalnom opterećenju je potpuno nepogrešna, a samim tim se i greška povećava (prilikom ekstrapolacijido predviđenih maksimalnih vrednosti).

Danas se pouzdano zna da su pri sportskoj dijagnosticiosnovni kriterijumi za ocenu stanja treniranosti, na osnovumaksimalnog opterećenja: maksimalna potrošnja kiseonika (VO2max),brzina trčanja pri maksimalnoj potrošnji kiseonika (VVO2max), brzinatrčanja pri ANP (VANP), anerobni prag u procentima od maksimalnepotrošnje kiseonika (ANP%VO2max), maksimalna frekvenca srca(FSmax), porast kiseoničkog pulsa (PO2), respiratorni koeficijent(RQ), ventilatorni ekvivalent (VEq), metabolički ekvivalent (MET) imaksimalna koncentracija laktata u krvi (Lamax).

Kontinuirani i diskontinuirani testovi opterećenjaKontinuirani testovi opterećenja mogu biti višestepeni i

jednostepeni. Kod sportista se dominantno koriste višestepeni (radnaopterećenja se povećavaju kontinuirano u regularnim vremenskimintervalima, bez pauza). U zavisnosti od trajanja pojedinih nivoaopterećenja ovi testovi, po tipu, mogu biti: sa stabilizovanjemkardiorespiratornih funkcija na svakom nivou ili bez stabilizovanjafunkcija. Nedostatak ovih testova, koji se ne sme zanemariti prilikom


interpretacije i donošenja dijagnoze, je da se iz opterećenja uopterećenje prenosi kiseonički dug sa tendencijom stalnognagomilavanja, kao i pojava perifernog zamora aktivnih mišića predostizanja kardiorespiratornog limita.

Diskontinuirani testovi opterećenja se rutinski ne sprovode, jerse koriste u specijalizovanim ispitivanjima (npr. praćenje efektaintervalnog treninga, modelovanje profila opterećenja preko krivuljekoncentracije laktata, određivanje anaerobnog praga i drugihfunkcionalnih zona opterećenja). Ovi testovi su od velikog značaja zaocenu stanja treniranosti sportista, posebno kada su terenskog tipa.Pružaju podatke o direktnom odnosu između veličine podnetogopterećenja i reakcije organizma na aplikovano opterećenje (posebnoako su periodi odmora bili kompletni).

Ergospirometrija

Osnovni testovi za dijagnostiku bioenergetskih sposobnostisportista

Problematika energetike pri različitim aktivnostima je vrlostara. U fiziologiji sporta, već od samog početka njenog razvoja,zauzima vodeću ulogu. (A.V. Hill, 1924) prvi istražuje odnoseaerobnog i anaerobnog metabolizma u mišićima, koji su u direktnojvezi sa sportskom aktivnošću. Velik broj autora (Christiansen,Douglas & Haldane, 1914; Hol, 1916) je objavio radove okiseoničkom dugu, stabilnom stanju i maksimalnoj potrošnji kiseonikakoristeći solidne metodološke postupke.

Sva kasnija brojna ispitivanja uglavnom proširuju saznanja iztog doba, ali dovode i do većeg broja modifikacija metodologijemerenja. Danas na ovom području nalazimo prilično haotično stanje,koje se karakteriše velikom varijabilnošću rezultata merenja aerobnogkapaciteta. Prema mišljenju znatnog broja priznatih autora, primerenju energetskog potencijala ne možemo govoriti o aerobnomkapacitetu u slučajevima motoričke aktivnosti, gde nije aktivno baremdve trećine skeletne muskulature. Ako polazimo od ove pretpostavke,logično bi bilo da je vrednost izmerenog aerobnog kapaciteta veća, štoje angažovana (posmatrano biomehanički) veća mišićna grupa u


strukturi određnog kretanja. U velikom broju radova različitih autora,ova "logika" nije u potpunosti potvrđena.

Astrand i Rodahl (1977) su izneli faktore koji limitirajuaerobni kapacitet (za preciznu dijagnostiku aerobnog kapaciteta važnoje u testu koristiti parametre limitirajućih faktora). Ti faktori su:

1. Količina kiseonika u udahnutom vazduhu2. Ventilacija pluća3. Difuzija kiseonika iz alveola do hemoglobina4. Količina hemoglobina5. Volumen krvi6. Sposobnost srca da pumpa krv7. Sposobnost mišićnog tkiva sa prokrvljenošću8. Difuzija kiseonika iz kapilara do aktivnih ćelija9. Venski povrat10. Efikasnost mitohondrijalnog transfera aerobne energije u

ATP-ADP sistemu11. Pristup energetskih supstanci12. Neuro-mišićni sistem13. Motivacija

Ovi limitirajući faktori su prihvaćeni od strane mnogih autora,međutim oni još uvek nisu dali preciznije i detaljnije odgovore napitanje o mehanizmima koji dovode do znatnih intraindividualnihrazlika između uzastopnih merenja (od 3 do 12%). Te razlike su kodsportista znatno manje. Ovo upućuje na oprez prilikom zaključivanjaiz samo jednog izvršenog merenja, tj. ukazuje na potrebu višeuzastopnih merenja (pri preciznijoj analizi i prognostičkojinterpretaciji rezultata merenja maksimalnih oksidativnih energetskihmogućnosti). Velik broj autora navodi znatne individualne razlike primerenju aerobnog kapaciteta koristeći iste merne instrumente uslučajevima, kada se doziranje maksimalnog opterećenja vršilorazličitim uređajima (ergometrima). Mnogi autori su potvrdiliznačajno manje vrednosti aerobnog kapaciteta pri vožnji bicikl-ergometra, nego pri trčanju na pokretnoj traci. Utvrđeno je davrhunski biciklisti imaju više vrednosti na bicikl-ergometru, a davrhunski plivači imaju niže vrednosti aerobnog kapaciteta procenjenena pokretnoj traci i/ili na bicikl-ergometru, nego pri plivanju.


Navedena zapažanja autori su objasnili time, da vrhunski sportistimogu angažovati svoju muskulaturu u znatno većoj meri za vrememotoričkih aktivnosti koje su specifične za određenu vrstu sporta.

Koeficijent varijacije između direktnog merenja i raznihindirektnih testova (tipa Astrand), iznosi (prema različitim autorima)od 10 do 20%. Hollman (1972) navodi da se najveće vrednostidirektno merenog aerobnog kapaciteta dobijaju pri trčanju napokretnoj traci sa inklinacijom od 3 do 6 stepeni. Samo na osnovuovoga nameće se zaključak o potrebi uvođenja standardnemetodologije za merenje aerobnog kapaciteta, koja bi omogućavalabolju komparaciju i veću tačnost rezultata merenja aerobnogkapaciteta. Kako je u praksi ovakvu standardizaciju teško izvršiti(zbog materijalnih, kadrovskih i drugih razloga), neophodno je dasvaki autor uz rezulatate svojih istraživanja i rutinskih merenja,precizno navede i metodologiju prema kojoj je izvršena procenamaksimalne potrošnje kiseonika.

Testovi za procenu aerobnog energetskog kapaciteta

Aerobni kapacitet (opšta izdržljivost) predstavlja sposobnostobavljanja rada kroz duži vremenski period u uslovima aerobnogmetabolizma. Aerobni energetski kapacitet je po svojoj definiciji meraenergetskog tempa, tj. Intenziteta oslobađanja energije u jedinicivremena. Parametri za procenu aerobnog kapaciteta (dugotrajneizdržljivosti) su maksimalna potrošnja kiseonika (VO2max), aerobni ianaerobni prag.

Laboratorijski testovi za procenu aerobnog energetskogkapaciteta

Laboratorijskim testovima opterećenja, merenjemventilacijskih i metaboličkih parametara u kontrolisanimlaboratorijskim uslovima mogu se precizno vrednovati sposobnostikardiovaskularnog, respiratornog i mišićnog sistema (dobijamo uvid upojedine biohemijske i fiziološke sposobnosti ispitanika).

Testiranje se vrši na pokretnoj traci, bicikl-ergometru iliveslačkom ergometru uz korišćenje metodologije progresivnog


opterećenja, u toku kojeg se metodom ‘’breath by breath’’ osiguravadirektno ‘’on line’’ praćenje i kasnija analiza ventilacijskih imetaboličkih parametara. Za razliku od trčanja na otvorenom(atletskoj stazi), pri trčanju na pokretnoj traci nema otpora vazduha,koji raste kao kubna funkcija brzine trčanja. Zbog toga različiti autoripreporučuju manji nagib trake (od 1 do 2%), radi kompenzovanjasmanjenog opterećenja usled nedostatka otpora vazduha. U tomslučaju vrednosti fizioloških parametara verno simuliraju opterećanjau trčanju na otvorenom. U testovima koji koriste veću ili promenjivuinklinaciju teško je opterećenje pretvoriti u odgovarajuću brzinutrčanja na ravnoj stazi, zbog veće energetske potrošnje (koja rasteproporcionalno sa inklinacijom), ali i promene biomehaničkihparametara (dužine i frekvence koraka, amplitude kuka, ugaone brzineu zglobu kuka, kolena i skočnom zglobu, aktivacije specifičnemuskulature...). Na osnovu sprovedenog testiranja na tredmilu dobijase niz izmerenih i izvedenih parametara, pomoću kojih se utvrđujenivo funkcionalnih sposobnosti i određuju individualne trenažnepulsne zone opterećenja. Protokol opterećenja započinje potpunimmirovanjem u prvoj minuti (uz praćenje svih ventilacijskih imetaboličkih parametara. Inklinacija trake je konstantna i iznosi 1.5%.Nakon faze mirovanja u trajanju od 1 minute, ispitanik započinjehodanje pri brzini od 3 km/h (koje traje 2 minute). Nakon toga sebrzina trake povećava svakih 30 sekundi za 0.5 km/h. Ispitanik hodaprva četiri nivoa opterećenja (do 6 km/h), a pri brzini od 7 km/hzapočinje trčanje. Po pravilu se test izvodi do iscrpljenja ispitanika,ukoliko nema kontraindikacija ili ograničavajućih faktora. Ispitanik uoporavku nastavlja hodati 2 min pri brzini od 5 km/h, uz daljepraćenje spiroergometrijskih parametara.

Da bi se dobila objektivna potvrda da se aerobni sistemkompletno angažovao, postoje kriterijumi koji to i pokazuju. Zautvrđivanje postignutih stvarnih maksimalnih vrednosti u testu, koristese različiti kriterijumi, kao što su: porast VO2 do platoa (porast manjeod 2 ml/kg/min ili < 5%) s porastom opterećenja, frekvencija srca uokviru 10 otkucaja/min ili 5% u odnosu na predviđeni maksimum zadob, RQ (respiratorni koeficijent) > 1.10 ili >1.15, VE/VO2 (disajniekvivalent) > 30, koncentracija mlečne kiseline u krvi > 8 mmol/L,subjektivni osećaj iscrpljenosti iznosi 13 bodova - po modifikovanojBorgovoj skali (Green i Dawson, 1996; Antonutto i Di Prampero,


1995). Najviša potrošnja kiseonika zabeležena u testu VO2max, tokombilo kojeg intervala od 30 sekundi, označena je kao pik VO2

(VO2max). Ventilacioni aerobni i anaerobni prag (VO2VT1,2)određuju se metodom V-slope (veći porast VCO2 u odnosu na VO2) tepraćenjem promena VE/VO2 i VE/VCO2 (prema Walshu isaradnicima, 1990). Anaerobni prag se postiže pri intenzitetu od oko80-90% VO2max (kod nesportista pri 65-70% VO2max, a kodtreniranih osoba čak i pri 95%VO2max) zavisno od trenažnog ciklusa ukojem se izvršilo merenje (pripremni, predtakmičarski ilitakmičarski), uz koncentraciju laktata u krvi od 3 do 5 mmol/L (Viru,1995). Kada govorimo o anaerobnom pragu procenjenom ulaboratorijskim uslovima na pokretnoj traci, jedan od najčešćepraćenih parametara jest brzina trčanja na nivou praga (VANP).Brzina pri anaerobnom pragu je proporcionalna maksimalnoj potrošnjikiseonika i dobar je pokazatelj nivoa treniranosti aerobnog kapaciteta.

Tabela 22. Prikaz rezultata vrhunskih sportista različitih sportova, dobijenihspiroergometrijskim testiranjem na pokretnoj traci

Broj ID Jedinica F K B ST A1. VO2max lO2/min 4.35 5.26 5.44 4.63 4.352. RVO2 mlO2/kg/min 57.6 53.5 68.6 62.4 57.63. FSmax otk/min 192 178 194 205 2064. VO2/HR mlO2 21.5 28.8 28.7 23.8 21.55. VEmax L/min 149.6 202.4 214.8 189 149.66. VTmax l 2.91 3.37 5.59 3.03 2.917. Rfmax l/min 52 60 56 66 528. VeEq 44 41 42 40 349. VVO2max km/h 20.5 19 18 21 21

10. Vmax km/h 20.5 19 19 22 2311. VO2vT lO2/min 3.47 4.05 4.52 4.12 3.7012. VO2vt/kg mlO2/kg/min 45.9 41.3 57 55.5 6313. FSvt otk/min 168 155 177 178 18314. Vvt km/h 15.5 14.5 15 16 1415. Tempovt min/km 3:50 4:10 4:00 3:45 4:2016. %VO2vt % 84 82 83 89 80

Legenda: F - fudbal, K - košarka, B - boks, ST – skijaš. trčanje, A – atletika (400m)

Prilikom ovakvih testiranja treba omogućiti sportistima da aktivirajuonu mišićnu masu koju koriste i u sportu kojim se bave, jer se jedinotada njihov energetski kapacitet u potpunosti procenjuje. Potpunije


angažovanje specifične muskulature se postiže ako se trkači testirajuna tredmilu, biciklisti na bicikl-ergometru, veslači na veslačkomergometru, plivači na plivačkom-ergometru, trkači na skijama naergometru sa skijama itd. Visok nivo aerobnog kapaciteta jeneophodan za sve sportove, posebno za sportove tipa izdržljivost(zbog čega i određivanje VO2max ima veliki značaj).

Konkoni testKonkoni test je nazvan po italijanskom doktoru Francescu

Conconiju, koji je 23.01.1984 pomogao čuvenom biciklisti F. Moserupri postavljanju svetskog rekorda u kružnoj vožnji bicikla za jedan sat.Test je pristupačna neinvazivna metoda određivanja anaerobnog praga(ANP) preko frekvence srca i brzine kretanja (intenziteta opterećenja).Doktor Conconi je još tada upotrebio postojeću korelaciju frekvencesrca i intenziteta opterećenja. Došao je do zaključka da kod aktivnostivisokog intenziteta, vrednosti srčane frekvence i intenzitet opterećenjanisu linearno zavisni.

Grafikon 13. Odnos intenziteta i srčane frekvence - Tačka defleksije (Bodner i sar.,2000)

Linearna zavisnost navedena dva parametra prestaje u tačkianaerobnog praga (ANP), gde dolazi do defleksije krive srčanefrekvence u desno. Ta tačka defleksije označava maksimum brzine(opterećenja) koja se može održavati duži vremenski period. Dalje


povećanje brzine (opterećenja) prouzrokuje nagomilavanje laktata ukrvi, budući da aerobno dobijena energija postaje nedovoljna, pa seuključuje i anaerobni deo glikolize čiji je rad praćen povećanimstvaranjem mlečne kiseline. Na osnovu navedenih zakonitosti doktorConconi je u cilju utvrđivanja ANP-a preko tačke defleksije (HRdef),konstruisao test kontinuiranog progresivnog opterećenja. On se možeizvoditi: trčanjem, plivanjem, vožnjom bicikla (u situacionimuslovima), na tredmilu, bicikl-ergometru i veslačkom ergometru(laboratorijski uslovi). Sve modifikacije ovog testa se zasnivaju naprincipu postepenog povećanja opterećenja pri kontinuiranomnaprezanju.

Konkoni test na tredmilu (uz pomoć monitora srčane frekvence)Opis testa: Nakon što se ispitanik individualno zagreje i

pripremi za ispitivanje, potrebno je da se privikne na kretnu aktivnostpo pokretnoj traci. To se najčešće sprovodi trominutnim hodom, pribrzini od 3 km/h. Početna brzina testa je sa 5 km/h. Brzina seprogresivno povećava, svaki minut za 1 km/h. Ispitanik prve 2 minute,dakle do 7 km/h hoda, a kad pokretni traka dostigne brzinu od 7 km/h,započinje trčati. Kraj testa nastupa u trenutku kad ispitanik ne moževiše da prati brzinu kretanja trake. Poželjno je ispitaniku objasnitimodifikovanu Borgovu skalu subjektivnog napora (gde je 6 oznaka zalagano, a 20 za maksimalno opterećenje).

Tabela 23. Borgova skala subjektivnog stepene napora6 Bez opterećenja7 Vrlo, vrlo lagano89 Vrlo lagano

1011 Lagano1213 Nešto teže1415 Teško1617 Vrlo teško1819 Vrlo, vrlo teško20 Maksimalno teško


Nju možemo koristiti kao oznaku za kraj testa gde će se prisubjektivnoj oceni opterećenja 20, test nastaviti još za sledećih 30sekundi, a potom će se prekinuti. Na kraju testa je potrebno brzinusmanjiti na 5 km/h, te je na tom nivou zadržati naredna 3 minute (radikvalitetnijeg oporavka ispitanika). Korišćenjem Borgove skalesubjektivnog napora (engl. Ratings of Perceived Exertion) može sedobiti jednostavna verbalna i/ili vizuelna ocena stepena opterećenjakoju je ispitanik podneo tokom testa (Borg, 1985).

Za dobijanje realnih podataka, na dan testiranja ispitanik trebada bude odmoran i da dva dana pre testa bude oslobođen napornihtreninga. Ukoliko se test radi pomoću monitora srčane frekvence kojiima mogućnost prenosa podataka u računar, tačka defleksije (HRdef)se određuje automatski pomoću softvera (Polar ProTrainer 5).Iscrtava se krivulja srčane frekvence (otk/min) i brzine trčanja (km/h).Na horizontalnoj osi se unosi brzina, a na vertikalnoj vrednost srčanefrekvence. Na krivulji se jasno vidi početak nelinearnog odnosa srčanafrekvenca-opterećenje. Ta tačka se obeležava kao HRdef., izražena uvrednostima srčane frekvence (otk/min) i brzine trčanja (km/min).Prema doktor Conconiju, brzina u ovoj tački se naziva (eng. Velocitydeflection – Vd). Potrebno je imati na umu da se sa razvojemizdržljivosti pojedinca određene vrednosti dobijene ovim tipomtestiranja, menjaju. Tako će se nakon izvesnog vremena, brzinatrčanja (intenzitet vežbanja) na anaerobnom pragu povećati, tj.krivulja odnosa srčane frekvence i brzine trčanja će imati veći otklonu desnu. Sama vrednost frekvence srca na anaerobnom pragu će semožda nešto sniziti (može ostati i nepromenjena). Važno je znati da suvrednosti maksimalne frekvencije srca i frekvencije srca u mirovanju,a posebno frekvence srca na anaerobnom pragu, strogo individualne.Pojedini sportisti imaju maksimalnu FS od 170 otk/min, te shodnotome FS na anaerobnom pragu ime je oko 140 otk/min. Drugi imajumaksimalnu frekvenciju srca od 210 otk/min (pa čak i 220 otk/min), ana pragu im je 185 otk/min ili 190 otk/min.


Grafikon 14. Kriva srčane frekvence tokom Konkoni testa na tredmilu

Jedan od najvažnijih podataka koji govori o izdržljivostisportiste, uz maksimalnu potrošnju kiseonika, jest intenzitet vežbanjana anaerobnom pragu. Njegovo poznavanje treba biti jedna odosnovnih odrednica prilikom individualnog kreiranja programakondicione pripreme.

Tabela 24. Modelne vrednosti brzine trčanja na nivou ANP (Janssen, 2001)Ocena treniranosti Brzina na ANP (km/č)

Loše 9.0Prosečno 12.0Odlično 14.0

Nacionalni šampion u maratonu 19.0Svetski rekorder u maratonu 23.6

Modifikovani Konkoni test na bicikl-ergometruOvde važe svi principi prethodnog testa, sa tim da ovaj način

izvođenja testa najviše odgovara biciklistima. Za uspešno vršenje testapotreban je jedan monitor srčane frekvence i bicikl-ergometar samogućnošću doziranja opterećenja u vatima (W). Test počinje nakon10 minuta zagrevanja. Opterećenje u testu se povećava za 15W premaprotokolu koji je dat u tabeli 25. Slabije trenirani biciklisti (ili drugisportisti) započinju sa opterećenjem od 150W, dok dobro treniranizapočinju test sa 200W. Frekvenca srca se konstantno registruje.

HRdef point


Kadenca pedaliranja (okretanja pedala) je od 70 do 80 okr/min. Testse završava kada sportista više nije u stanju da održi zadatoopterećenje ili dostigne predviđenu maksimalnu srčanu frekvencu. Zaanaerobni prag se uzima tačka od koje počinje nelinearan odnosfrekvence srca (otk/min) i opterećenja (W).

Tabela 25. Konkoni test protokol za bicikl-ergometarVreme vožnje

(min:sek)Trajanje opterećenja

(sek)Opterećenje

(Watt)FS

(otk/min)11:3012:5414:1215:2516:3417:3918:4119:4020:3621:3022:2123:1023:5724:4325:2726:0926:5027:3028:0828:4529:2129:5630:3031:03

908478736965625956545149474644424140383736353432

200215230245260275290305320335350365380395410425440455470485500515530560

U daljem tekstu osvrnućemo se na neke testove za indirektnoprocenjivanje aerobnog kapaciteta. Nema nikakve sumnje da sedirektnim merenjem VO2max tokom fizičkog napora, dobijajunajpouzdanije informacije o aerobnom radnom kapacitetu. Na žalost,u praksi najčešće VO2max ne može direktno da se odredi (zbogtehničkih i/ili metodoloških razloga). Savremena tehnologija zadirektno merenje potrošnje kiseonika je veoma sofisticirana i skupa,tako da samo mali broj laboratorija za sportsku dijagnostiku imamogućnost njene upotrebe.


Brucceov višestepeni progresivni test na tredmiluBruceov test ima veoma široku primenu i zbog toga je od

indirektnih testova za procenu aerobne sposobnosti,najrasprostranjeniji. Od svoje prve verzije pretrpeo je nekolikoizmena.

Tabela 26. Protokol Brucceovog višestepenog progresivnog testa opterećenja natredmilu

Stepenoptere.

Trajanje Brzinakm/h

Nagib%

VO2ml/kg/min

MET Funkcional.klasa

I 3 2.7 10 IIIII 3 4.0 12 17.5-24 5-7 II/IIII 3 5.5 14 27.5-34 8-10 IIV 3 6.7 16 37.5-44 11-12 IV 3 8.0 18 47.5-54 13-15 IVI 3 8.8 20 57.5-64 16-18 IVII 3 9.6 22 67.5-74 19-21 visoko.trenirani

Današnja verzija se sastoji od sedam nivoa opterećenja, od kojih svakitraje po 3 minuta. Početni nagib tredmila je 10% i progresivno raste izopterećenja u opterećenje za po 2%, sve do 22%. Sa porastom nagibaraste i brzina kretanja trake (od početne 2.7 km/h do 9.6 km/h).Poslednja tri nivoa opterećenja ovog testa, mogu da podnesu samovisoko trenirani rekreativci.

1% nagiba = 0.57 stepeniMET - izvršen rad u metaboličkim ekvivalentima

Rad = VO2max / 3.5 = ....MET, 1 MET = 3.5 mlO2

Bruce i saradnici su dokazali da se relativno stabilno stanje nasvim nivoima gotovo kod svih ispitanika za koje su ti nivoi tolerantni,zaista dostiže u trećem minutu opterećenja. Sa druge strane, promenanivoa opterećenja svaka tri minuta dozvoljava fiziološku adapatacijukardiorespiratornog sistema i omogućava da ispitanik brzo dostignesvoje maksimalno opterećenje. Test se prekida kada ispitanik dostignemaksimalno radno opterećenje i/ili zbog objektivnih kriterijuma zaprekid testa.

Nomogram za predviđanje VO2max na bazi Brucceovogmaksimalnog testa opterećenja, zasniva se na činjenici utvrđenogpravilnog međusobnog odnosa intenziteta opterećenja i potrošnje


kiseonika. Umesto nomograma, može se koristi i formula na osnovukoje je i formiran nomogram.Formula glasi:

Za apsolutnu maksimalnu potrošnju kiseonika - VO2max (l/min)VO2max = 5.2 + V x (2.05 + G + 0.29) = ....l/min.

V - brzina (km/h), G - nagib (%)

Za relativnu maksimalnu potrošnju kiseonika - VO2max (ml/kg/min)za muškarce:

VO2max = 3.88 + 0.056 x Vreme testa (sek) = ml/kg/min

za žene:VO2max = 1.06 + 0.056 x Vreme testa (sek) = ......ml/kg/min

Vreme testa u sekundama - do trenutka prekida testa ili dostizanjamaksimalne frekvence srca. HRmax se proračunava po formuli:

HRmax = 214 – (godine života x 0.8) Muška populacijaHRmax = 209 – (godine života x 0.7) Ženska populacija

Jedan od najpoznatijih nomograma za predviđanje maksimalnepotrošnje kiseonika je i Balkeov nomogram, koji je dobijen poformuli:

VO2max = V x TT x (0.073 + cc / 100) x 1.8gde je:

V - brzina tredmila (m/min), TT - telesna težina (kg), cc- nagibpodloge po kojoj se trči (%), 1.8 - faktor koji određuje kiseoničke

zahteve (ml/min na 1m/kg datog rada).

Nomogrami ovog tipa imaju niz nedostataka. Veoma suspecifični, izrađeni su samo za date protokole i ne mogu da se koristeza druge metodološke postupke testiranja. U novije vreme su se javilei kritike njihove validnosti, pošto vreme trajanja testa ne zavisi samood aerobnog kapaciteta (dodatnom obukom ispitanika i sticanjemiskustva kroz ponavljanje testa, vremenski posmatrano on može


značajno da se produži). Pored nomogramskog predviđanjamaksimalne potrošnje kiseonika u testovima maksimalnogopterećenja, postoji i tip nomograma za primenu submaksimalnihopterećenja. Oni se zasnivaju na postojanju pravilnog odnosa izmeđupotrošnje kiseonika i frekvence srca u rasponu vrednosti od 125 do170 otk/min, tj. od 50 do 90% VO2max (Astrand, P.O., 1952). Kodprimene ove nomogramske tehnike registruje se frekvenca srca najednom ili više submaksimalnih opterećenja (uz pomoć bicikl-ergometra ili na step-ergometru), a zatim se pomoću nje iznomograma očitavaju vrednosti VO2 i VO2max. Sami submaksimalnitestovi mogu da budu kontinuiranog tipa sa trajanjem pojedinih nivoaopterećenja od 5 do 6 minuta, ali i znatno kraće (bez dostizanjarelativnog stabilnog stanja u kardiorespiratornim funkcijama), tj.mogu da budu i intermitentni sa pauzama između pojedinihopterećenja od 5 ili 10 min. Još uvek se za nomogramsko predviđanjeVO2max najviše koristi bicikl-ergometar sa opterećenjima od 300,600, 900, 1200 i 1500 kpm/min za muškarce, i 300, 450, 600, 750 i900 kpm/min za žene, u trajanju 5 ili 6 minuta.

Najpoznatiji nomogram za procenu VO2max je Astrand-Rhymingov nomogram iz 1954 godine. Iskustvo u primeni Astrand-Rhymingovog nomograma je pokazalo da pored godina života i stepentreniranosti može da bude izvor greški u predviđanju vrednostiVO2max. Dobro trenirani rekreativci se obično precenjuju u odnosu nanjihovu stvarnu kiseoničku potrošnju. Kako greške mogu biti velike,sa razlikom i do 20%, u ozbiljnoj sportsko-dijagnostičkoj praksiprimena ovakvih testova i nomograma je neprikladna. Isti je slučaj i sapredviđanjen VO2max pomoću ekstrapolacije od submaksimalne domaksimalne frekvence srca, tehnikom multipnih regresionih jednačina(koje za indirektno određivanje VO2max koriste parametare kojidirektno ili indirektno utiču na potrošnju kiseonika). To su: godineživota, stepen treniranosti, telesna težina i veličina podnetogopterećenja. Ove metode ovde neće biti razmatrane, jer kako jeistaknuto, njihov značaj u dijagnostici sportista je zanemarljiv.

Kod populacije koja se rekreativno bavi sportom može seodabrati jednostavanija procedura - Astrandov submaksimalni testopterećenja. Cilj ovog testa je procena maksimalne potrošnjekiseonika indirektnim putem, na osnovu frekvence srca u toku


submaksimalnog opterećenja. Pripada grupi testova višestepenoprogresivno rastućeg opterećenja. Test se bazira na činjenici da postojisnažna korelacija između FS i nivoa opterećenja. Ta linearna vezapostoji sve do vrednosti submaksimalne frekvence srca, sa većimopterećenjem ta linearnost se gubi.

Izvođenje testa na bicikl-ergometruIspitanik ima zadatak da održi kadencu od 60 okretaja u minuti iizabrano početno opterećenje, što je duže moguće. Inicijalnoopterećenje se odabira na sledeći način: Sedentarne žene > 40 godina – 150 kpm/min (25W), Sedentarne žene < 40 godina – 150 to 300 kpm/min (od 25 do

50W), Aktivne žene > 40 godina – 300 to 450 kpm/min (od 50 do

75W), Aktivne žene < 40 godina – 450 to 600 kpm/min (od 75 do

100W), Sedentarni muškarci > 40 godina – 150 to 300 kpm/min (25 -

50W), Sedentarni muškarci < 40 godina – 300 to 600 kpm/min (50 -

100W), Aktivni muškarci > 40 godina – 600 kpm/min (100W), Aktivni muškarci < 40 godina – 600 to 900 kpm/min (100 -

150W).

Od prvog do trećeg minuta rada, frekvenca srca se postepenopovećava. Ako posle trećeg minuta frekvenca srca ne prelazi 120otk/min, opterećenje se povećava (50W za muškarce, 25W za žene),bez prekida rada. Poželjno je da stabilno stanje bude ostvareno u zoniod 130 do 160 otk/min. Za procenu vrednosti VO2max, uzima sesrčana frekvenca izmerena u 5 i 6 minuti rada (razlika između SF u 5 i6 minuti treba da bude < 5 otk/min). Ukoliko u toku testa vrednostsrčane frekvence pređe 170 otk/min, rad se prekida.Iz tablice se na osnovu srčane frekvence i opterećenja, pročitaprocenjena apsolutna vrednost VO2max.


Tabela 27. Vrednosti za muškarce (prema Astrandu i Rhymingu; modifikovaoŽivanić, 1999.)

Opterećenje (watt)Puls50 watt 100 watt 150 watt 200 watt 250 watt

120 2.24 3.48 4.74121 2.20 3.42 4.67122 2.16 3.37 4.60123 2.13 3.32 4.53124 2.09 3.27 4.47 5.97125 2.05 3.22 4.40 5.89126 2.01 3.17 4.34 5.80127 1.98 3.13 4.28 5.72128 1.95 3.08 4.22 5.63129 1.91 3.03 4.16 5.55130 1.88 2.99 4.10 5.48131 1.85 2.95 4.05 5.40132 1.82 2.91 3.99 5.33133 1.79 2.86 3.94 5.25134 1.76 2.82 3.89 5.18135 1.73 2.78 3.84 5.11136 1.70 2.75 3.79 5.04137 1.67 2.71 3.74 4.97138 1.65 2.67 3.69 4.91139 1.62 2.64 3.64 4.84140 1.60 2.60 3.59 4.78 5.97141 1.57 2.57 3.55 4.72 5.90142 1.55 2.53 3.50 4.66 5.82143 1.52 2.50 3.46 4.60 5.76144 1.50 2.47 3.42 4.54 5.69145 1.48 2.43 3.37 4.48 5.62146 1.45 2.40 3.33 4.43 5.55147 1.43 2.37 3.29 4.37 5.49148 1.41 2.34 3.25 4.32 5.43149 1.39 2.31 3.21 4.27 5.37150 1.37 2.28 3.17 4.21 5.30151 1.35 2.25 3.14 4.16 5.24152 1.33 2.23 3.10 4.11 5.19153 1.31 2.20 3.06 4.06 5.13154 1.29 2.17 3.03 4.01 5.07155 1.27 2.15 2.99 3.97 5.02156 1.26 2.12 2.96 3.92 4.96157 1.24 2.09 2.93 3.88 4.91158 1.22 2.07 2.89 3.83 4.85159 1.20 2.04 2.86 3.79 4.80160 1.19 2.02 2.83 3.74 4.75161 1.17 2 2.80 3.70 4.70162 1.16 1.97 2.77 3.66 4.65163 1.14 1.95 2.73 3.62 4.60164 1.12 1.93 2.70 3.58 4.56165 1.11 1.91 2.68 3.54 4.51166 1.10 1.88 2.65 3.50 4.46167 1.08 1.86 2.62 3.46 4.42


168 1.07 1.84 2.59 3.42 4.37169 1.05 1.82 2.56 3.39 4.33170 1.04 1.80 2.54 3.35 4.28

Tabela 28. Vrednosti za žene (prema Astrandu i Rhymingu; modifikovao Živanić,1999.)

Opterećenje (watt)Puls50 watt 75 watt 100 watt 125 watt 150 watt

120 2.56 3.28 3.99 4.75121 2.52 3.22 3.92 4.67122 2.47 3.17 3.85 4.59123 2.42 3.11 3.79 4.52124 2.37 3.06 3.73 4.44125 2.33 3.01 3.67 4.37126 2.29 2.96 3.61 4.30127 2.25 2.91 3.55 4.23128 2.20 2.86 3.50 4.16 4.79129 2.16 2.82 3.44 4.10 4.72130 2.13 2.77 3.39 4.03 4.65131 2.09 2.73 3.33 3.97 4.57132 2.05 2.68 3.28 3.91 4.50133 2.01 2.64 3.23 3.85 4.44134 1.98 2.60 3.18 3.79 4.37135 1.95 2.56 3.14 3.73 4.30136 1.91 2.52 3.09 3.68 4.24137 1.88 2.48 3.04 3.62 4.18138 1.85 2.44 3 3.57 4.12139 1.82 2.41 2.96 3.52 4.06140 1.79 2.37 2.91 3.47 4141 1.76 2.34 2.87 3.42 3.94142 1.73 2.30 2.83 3.37 3.88143 1.70 2.27 2.79 3.32 3.83144 1.67 2.24 2.75 3.27 3.78145 1.64 2.20 2.71 3.23 3.72146 1.62 2.17 2.67 3.18 3.67147 1.59 2.14 2.64 3.14 3.62148 1.57 2.11 2.60 3.09 3.57149 1.54 2.08 2.57 3.05 3.52150 1.52 2.05 2.53 3.01 3.48151 1.50 2.02 2.50 2.97 3.43152 1.47 2 2.46 2.93 3.38153 1.45 1.97 2.43 2.89 3.34154 1.43 1.94 2.40 2.85 3.30155 1.41 1.92 2.37 2.81 3.25156 1.39 1.89 2.34 2.78 3.21157 1.36 1.86 2.31 2.74 3.17158 1.34 1.84 2.28 2.71 3.13159 1.32 1.82 2.25 2.67 3.09160 1.31 1.79 2.22 2.64 3.05161 1.29 1.77 2.19 2.60 3.01162 1.27 1.75 2.16 2.57 2.97


163 1.25 1.72 2.14 2.54 2.94164 1.23 1.70 2.11 2.51 2.90165 1.21 1.68 2.08 2.48 2.87166 1.20 1.66 2.06 2.45 2.83167 1.18 1.64 2.03 2.42 2.80168 1.16 1.62 2.01 2.39 2.76169 1.15 1.60 1.99 2.36 2.73170 1.13 1.58 1.96 2.33 2.70

Vrednosti u tablicama su zasnovane na ekstrapolacijimaksimalnih vrednosti srčane frekvence osoba od 19 do 25 godinastarosti. Apsolutne vrednosti VO2max dobijene uz pomoć tabele, trebapomnožiti sa faktorom korekcije za godine starosti.

Tabela 29. Faktor korekcije za godine starosti (prema Živanovi. i sar,1999)god faktor god faktor god faktor god faktor god faktor god faktor

9 1.26 17 1.02 25 1 33 0.896 41 0.82 49 0.75610 1.23 18 1.01 26 0.987 34 0.883 42 0.81 50 0.7511 1.2 19 1 27 0.974 35 0.87 43 0.8 51 0.74212 1.17 20 1 28 0.961 36 0.862 44 0.79 52 0.73413 1.14 21 1 29 0.948 37 0.854 45 0.78 53 0.72614 1.11 22 1 30 0.935 38 0.846 46 0.774 54 0.71815 1.08 23 1 31 0.922 39 0.838 47 0.768 55 0.7116 1.05 24 1 32 0.909 40 0.83 48 0.762 56 0.704

Primer:Pri opterećenju od 200 watti, zabeležena srčana frekvenca kod

muškarca starog 30 godina i teškog 70 kg, iznosi 151 otk/min. Iztablice za muškarce, VO2max iznosi 4.16 L/min. Kada ovu vrednostpomnožimo sa 0.935 (faktor korekcije), dobićemo korigovanuapsolutnu vrednost VO2max od 3.89 L/min. Relativnu vrednostračunamo po sledećoj formuli:

Apsolutna vrednost x 1000 / TT ispitanika = Relativna vrednost3890 / 70 = 55.57 ml/kg/min

Ukoliko želimo da relativnu vrednost izrazimo u MET-ima(ekvivalent metaboličke potrošnje), izračunatu vrednost ćemopodelićemo sa 3.5 (1 MET = 3.5 ml/kg/min).


Izvođenje testa na tredmiluIspitanik ima zadatak da na testu progresivno rastućeg opterećenja(brzina kretanja trake je konstantna i iznosi 8km/č, dok je inklinacijapromenjiva) pokuša da što duže vreme kontinuirano trči. Početni nivoopterećenja traje 3 minuta (8km/č, bez nagiba). Svaka naredni nivotraje 2 minuta, a inklinacija se povećava za 2.5%. Test se prekidaonog trenutka kada ispitanik više nije u mogućnosti da prati zadatubrzinu ili svojevoljno prekine test. Beleži se vreme ukupnog intervalarada.

Primer:Ispitanik je trčao 13 minuta i 15 sekundi (pišemo kao 13.25). NjegovVO2max se može izračunati pomoću sledećeg algoritma:

VO2max = (Vreme testa x 1.4444) + 14.99VO2max = (13.25 x 1.444) + 14.99

VO2max = 34.12 ml/kg/min

Terenski testovi za procenu aerobnog energetskog kapacitetaZajednička osobina terenskih kontinuiranih testova (Koperov

test, plivački testovi na 2000m i 3000m, veslački testovi na 2000m i8000m i/ili biciklističkih tempo testova) je ta da se testovi izvode utempu koji ispitanik sam sebi odredi, zavisno od fizičkepripremljenosti, motivacije, poznavanja doziranja intenzitetaopterećenja. Kvantifikuju se ili putem ukupno prevaljene deonice uzadanom vremenu ili vremenom trajanja pojedine deonice. Za svemodifikacije terenskih progresivnih testova, Konkonijev trkački ibiciklistički test, te Test na zvučni signal (Yo-Yo, Beep test) jekarakterističan progresivan tok testa. U terenskom Konkonijevomtestu intenzitet je sličan opisu laboratorijskog testa na pokretnoj traci.Testovi na zvučni signal više odgovaraju specifičnim kretnjama kojase javljaju u kolektivnim sportovima (aciklična kretna struktura).Ispitanici moraju trčati između dve linije udaljene 20m. Rezultat zasvakog ispitanika je njegov istrčani nivo, brzina ili pretrčana distanca.Na osnovu rezultata je moguće proceniti VO2max pomoću algoritama.


Testovi za procenu anaerobnog energetskog kapaciteta

Anaerobni energetski kapacitet (opšta anaerobna izdržljivost)predstavlja sposobnost odupiranja umoru pri dinamičkim aktivnostimasubmaksimalnog ili maksimalnog intenziteta (npr. trčanje na 200, 400ili 800 metara). Anaerobni energetski procesi podrazumevajustvaranje energije metaboličkim procesima bez korišćenja kiseonika.Kao energenti se koriste kreatin-fosfat i mišićni glikogen. Anaerobnienergetski kapacitet je definisan ukupnom količinom energije koja mustoji na raspolaganju za obavljanje rada (kapacitet organizma) imaksimalnim intenzitetom oslobađanja energije (energetski tempo).Kada govorimo o njegovoj dijagnostici, potrebno je apliciranjemaksimalnih opterećenja. Karakteristična je produkcija visokekoncentracije laktata u krvi i stvaranje velikog kiseoničkog duga.Nivo opšte anaerobne izdržljivosti zavisi od količini anaerobnihizvora energije (ATP, CP i mišićni glikogen), o njihovoj efikasnojrazgradnji i puferskoj sposobnosti organizma.

Laboratorijski testovi za procenu anaerobnog energetskogkapaciteta

Merenje anaerobnog kapaciteta ograničeno je mnogimmetodološkim i tehničkim činiocima. Postoje brojne metode zaprocenu anaerobnog kapaciteta. Najčešće primenjivane su: (eng.Critical Power - CP) metoda (Monod i Scherrer, 1965), merenjemaksimalnog akumuliranog deficita kiseonika (eng. MAOD-MaximalAccumulated Oxygen Deficit (Medbo i sar., 1988), merenjekiseoničkog duga (eng. EPOC-Excess Postexercise OxygenConsumption). Sve ove metode zahtevaju skupu opremu, te se upraksi ne sprovode često. Dva najčešće primenjena laboratorijska testasu: Wingate test i skokovi na platformi u trajanju od 15 do 60 sekundi.

Wingate test je napoznatiji i najčešće primenjenilaboratorijski test za merenje anaerobnoga kapaciteta (anaerobneizdržljivosti). Test se izvodi tako da ispitanik maksimalno pedalira(najvećim mogućim ostvarenim brojem obrtaja) na bicikl-ergometrupri konstantnom otporu (7.5% TM ispitanika), u trajanju od 30sekundi. Veličina otpora (kočeća sila) mora biti tolika da ispitanik nemože održavati inicijalno postignutu maksimalnu snagu (brzinuobrtaja) duže od nekoliko sekundi. Rezultat u testu se kvantifikuje


prema postignutom broju obrtaja, a procenjuje se maksimalna (Piksnage), prosečna snaga i pad snage (Bar-Or, 1987). Pik snaga za"eksplozivno" trenirane sportiste može da dostigne i 1.000 W. Izdobijenih podataka se izračunava pad snage (Indeks zamora), posledećoj formuli:

((Maksimalna izlazna snaga – Minimalna izlazna snaga) / Maksimalnaizlazna snaga) x 100

Index zamora se izražava u procentima, a maksimalna aerobna snagau W ili W/kg telesna težine.

Primer sa testiranja:Testiranje je obavljeno u Laboratoriji za funkcionalnu

dijagnostiku Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Triatlonac star 20godina, telesne visine 182cm i telesne mase 76kg, obavio je 30sekundni test na bicikl-ergometru.

Tabela 30. Rezultati po intervalimaVreme (sek) 5 10 15 20 25 30

Opterećenje (W) 200 643 564 444 412 343Srčana frekvenca

(otk/min) 101 105 126 145 167 169

Tabela 31. Izmerene vrednosti tokom Wingate testaPočetak pika Kraj pika Pik Puls u miru Ocena 1 - 10

5.5 sek. 10.7 sek. 646 W 77Pik (W) 646Pik / TM 8.46 W/kgPrirast 117 W/sPrirast / TM 1.55 W/s/kgRad (J) 13030Rad / TM 171 J/kgZamor 46.7%Pad snage 15.7 W/s Ukupna ocena: 6.4

Test skokova u trajanju od 15, 45 ili 60 sekundi, koji seizvode na tenzo platformi ili kontaktnoj strunjači su osmislili Bosco isaradnici (1983). Oni procenjuju anaerobnu izdržljivost i anaerobnusnagu tokom skokova. Naime, sportista u zadanom vremenu


kontinuirano izvodi skokove maksimalnim intenzitetom, sa tim dasvaki skok izvodi iz polučučnja s istog mesta, ruku fiksiranih nabokovima. Rezultat se izražava u prosečnoj visini skoka (cm) imehaničkoj snazi u 15, 45 ili 60sek podeljenoj sa telesnom masomispitanika (W/kg).

Cunningham i Faulkner test na tredmilu. Trčanjem natredmilu brzinom 2.8 km/h i pri inklinaciji od 20%, meri se vremekoje je potrebno da dovede do potpunog iscrpljivanja.

Test T-lim je test za procenu anaerobnoga kapaciteta koji sevrši tek nakon što se u progresivnom testu opterećenja proceni brzinatrčanja (ili neka druga vrste lokomocije: veslanja, vožnje bicikla i sl.)pri kojoj sportista dostiže VO2max (vVO2max). Nakon definisanjavrednosti vVO2max vrši se test T-lim u kojoj sportista mora trčati(veslati ili voziti bicikl) što je duže moguće pri toj zadanoj brzini.Rezultat je izražen u vremenu izdržaja trčanja (ili neke druge vrstelokomocije) pri vVO2max.

Submaksimalni 60 sekundni test na pokretnoj traciprocenjuje peaka SF, brzinu akumulacije laktata i pH krvi. Ispitanikima zadatak da pri konstantnoj inklinaciji od 4% i brzini (22 km/č zamuškarce i 20 km/č za žene) istrči zadati interval od 60 sekundi.Uzorci krvi za analizu se uzimaju: pre početka testiranja i u drugoj,četvrtoj i šestoj minuti oporavka.

Specifični veslački testovi na 250 i 500 m, trčanje na 300,400 ili 800m, plivanje na 200 ili 400m, kajak na 500m ili vožnjabicikla na neku zadanu kratku deonicu ili zadano vreme, može sesprovesti i u laboratoriji na specifičnim ergometrima i/ili na terenu uspecifičnim uslovima koji tamo vladaju. U svim ovim testovima, ciljje da se zadana udaljenost pređe u što kraćem vremenu, a rezultat seizražava u sekundama. Kao dodatna informacija za procenuanaerobnog kapaciteta meri se maksimalna koncentracija laktata ukrvi nakon testa (1, 3. i 5. minut oporavka). Ona je indirektna meraanaerobnoga kapaciteta. Anaerobni kapacitet se može proceniti i naosnovu razlike između intenziteta opterećenja na anaerobnom pragu imaksimalnog postignutog opterećenja u progresivnim testovima naergometrima. U tom slučaju govorimo o izdržljivosti u anaerobnojzoni, a kao mera anaerobnog kapaciteta se uzima vrednost –pretrčanih, izveslanih ili odvezenih metara od trenutka prelaska praga


do trenutka prekida testa (zadnjeg završenog nivoa opterećenja uprogresivnom testu).

Terenski testovi za procenu anaerobnog energetskog kapacitetaKontinuirani maksimalni terenski testovi za procenu

anaerobnoga kapaciteta tipa: veslačkog i kajakaškog testa na 250 i500m, trkačkog na 200 do 800m ili plivačkog testa na 200 ili 400msu testovi koji se mogu sprovesti na ergometrima u laboratorijskimuslovima ili u specifičnim uslovima (na vodi, na atletskom stadionu isl.). U analizi anaerobnog energetskog kapaciteta (brzinskeizdržljivosti) sportista primenjuju se i različite modifikacijeintervalnih ili kontinuiranih sprinterskih testova.

U najpoznatijem diskontinuiranom intervalnom sprinterskihtestu, RAST testu (eng. Running Anaerobic Sprint Test) sportistaizvodi sprint od 35 metara, pet do šest puta sa pauzom od 10 sekundi.Test služi za procenu anaerobne aciklične izdržljivosti. Analiziraju sevremena najboljeg i prosečnog vremena sprinta, te pad rezultata krozdeonice. Pad je posledica umora i što je manji pad, to je sposobnostregeneracije bolja. Zavisno o modifikacijama (da li su dionice od 10mili 35m) test traje između 45 i 90 sekundi. U sprintu od 10 metaratroše se fosfagene rezerve (što se te rezerve sporije troše, to jemogućnost pada brzine sprinta manja). Sportisti treba dobrasposobnost obnavljanja fosfatnih rezervi, a što je obnavljanje bolje irezultat je bolji.

Test za procenu brzinske izdržljivosti je test 300 jardi i/ilievropska izvedena verzija test 300 metara. U njemu se uzastopno bezodmora, trče deonice od 20 metara (u testu 300m se istrčava 15deonica od 20m) ili 25 jardi (testu 300 jardi u kojem se istrčava 12deonica po 25 jardi, tj. 22.87m). Preporuka je da se mere prolaznavremena kako bi se omogućila naknadna analiza pada brzine krozdeonice i analiza % od maksimalne postignute brzine trčanja na 20m(istrčane u zasebnom testu sprinta na 20m).


Grafikon 15. Prikaz rezultata testa 300m (15 istrčanih deonica od 20m) i % odmaksimalnog rezultata na 20m, za svaku deonicu (Vučetić, 2009a)

U ovom testu sportista dovodi svoj organizam u stanje potpuneiscrpljenosti, usled nagomilavanje velike količine mlečne kiseline.Budući da u sportskoj igri igrači ne dolaze u takvu situaciju, ovaj testtreba primenjivati prilikom testiranje maksimalnog anaerobnogkapaciteta i određivanja maksimalne koncentracije laktata u krvi, kao iu funkciji razvoja voljnog momenta i učvršćivanja mentalne snage.Ako se tokom izvođenja testa sportisti da na korišćenje merač srčanefrekvence, tada se može proceniti i opterećenje ispitanika tokom testa,kao i brzina oporavka nakon testa.

Grafikon 16. Vrednosti srčane frekvence i % od FSmax tokom 10 minuta oporavka,nakon urađenog testa trčanja 300 metara (Smuda i Vučetić, 2009)

prof. dr franja fratrić - senta-zentasport.rs · osnovna funkcija lokomotornog sistema je...

Documents