Prof. dr Divna KekušVisoka zdravstvena škola strukovnih studija u Beogradu

Sedam dimenzija zdravstvene Sedam dimenzija zdravstvene edukacije:edukacije:

primarna, sekundarna i tercijarna , bolesnici, profesionalci

Bavi se kompletnom osobom i obuhvata njen fizički, mentalni, društveni, emocionalni i duhovni aspekt

To je proces za celi život, pomaže ljudima da se menjaju i prilagođavaju u svim stadijumima života

Rad sa ljudima po pitanju zdravlja i bolesti, zdravih i hronično obolelih i

onesposobljenih u smislu podizanja zdravstvenog potencijala

Zdravstvena edukacija je usmerena ka pojedincima, porodicama, celim zajednicama

Zdravstvena edukacija se bavi ljudima da pomognu sami sebi i da pomažući drugima stvaraju bolje uslove za svakog pojedinca i učine “zdrav izbor – najlakši izbor”

Zdravstvena edukacija uključuje formalne i neformalne vidove podučavanja i učenja

Zdravstvena edukacija utiče na promenu stavova, promene ponašanja, kao i na društvene promene.

Mala grupa = TIMMala grupa = TIM Rad u maloj grupi smatra se jednom od

najsavršenijih metoda zdravstveno edukativnog- vaspitnog rada za sticanje znanja i promenu navika, stavova i ponašanja.

Primenjuju je zdravstveni radnici u profesionalnom radu na svim nivoima zdravstvene zaštite. Može se sprovoditi u nekoliko oblika, od kojih su najpoznatije ''radionice'' i to kao ''kreativne radionice''.

Definicija tima:Veštački organizovana i strukturisana mala grupa koja ima

zajedničke interese i ciljeve.

Vrste i modeliVrste i modeli

Edukativne radionice koje imaju za cilj ''saznanje'', orgaizovane kroz tri podgrupe:

Kognitivne radionice gde se stiču konkretna saznanja,

Preventivne - koje su usmerene na razvoj ličnosti i promene ponašanja koje se najčešće sprovode sa zdravim ali i sa obolelim, u primeni novih stilova života i

Radionice sa ciljem razvijanja socijalnih veština.

RAD U MALOJ GRUPIRAD U MALOJ GRUPI

Zajednički cilj je najvažniji element Postojanje grupnih normi, pisana i nepisana

pravila koja obavezuju članove grupe, Svest o međuzavisnosti članova grupe i osećaj

grupne pripadnosti čime se lični interesi podređuju interesima grupe,

Postojanje funkcija i uloga u grupi sa prirodnim vođom

Dobra organizacija rada grupe, Razvijanje emocionalnih odnosa - prijateljstvo,

simpatija, ljubav i dr. između članova grupe.

ZZNANAČČAJ AJ SIMPATIJESIMPATIJE

Potrebno je ostvariti simpatiju kod prvog susreta

- prijateljski izraz lica – 55%- prijateljski ton glasa – 38%- sadržaj izgovorenog -7%.

KORISTITI ZLATNA PRAVILAKORISTITI ZLATNA PRAVILA u u komunikacijikomunikaciji

Osnovna pravila – utvrOsnovna pravila – utvrđđuju se na uju se na popoččetkuetku

Svako doprinosiNiko nikoga ne prekida dok govoriAktivno slušanje Svako i uvek može postaviti bilo kakvo pitanje –

ne postoje “glupa” pitanja. Poštovanje tuđih gledišta – nema ponižavanja Upravljanje prema vremenu Još?

Veličina grupeVeličina grupe

maksimum interakcije sa 6 – 8 osoba, veličina do -15 članova (20)

veće grupe (20-30) mogu se podeliti na manje delove,

kružni ili polukružni raspored sedenja obezbediti osobu koja olakšava -

podstiče komunikaciju unutar grupe. ZNAČAJNO JE ISKUSTVO VODITELJAZNAČAJNO JE ISKUSTVO VODITELJA

TEHNIKE RADATEHNIKE RADA

''Okidači razgovora''- potrebno je nekom rečenicom idejom otpočeti razgovor u grupi i ''odmrznuti led''.

''Vrtlog ideja'' - dobra je jer doprinosi ujedinjenju grupe.

''U krug redom" - svaki učesnik ima šansu da kaže, predloži i doprinese u radu. Izbegava se takmičenje jer se predlozi ravnopravno tretiraju.

CILJEVI RADA U MALOJ GRUPICILJEVI RADA U MALOJ GRUPI

Podsticanje UČESNIKA - VASPITANIKA da razgovaraju i razmišljaju

Aktivno učestvovanje Veštine komunikacija

slušanjeobjašnjavanjepostavljanje pitanjaodgovaranje

Intelektualne i profesionalne kompetencijeRazvoj ličnosti

Efekti edukacijeEfekti edukacije

svaki učesnik je glavni činilac sopstvenog učenja, dinamika grupe proširuje i obogaćuje učenje, proces razvija poverenje, odgovornost i interpersonalne veštine,potrebe učesnika lakše se identifikuju,učesnici uče jedan sa drugim i jedan od drugog,jedni drugima mogu biti od veće koristi nego stručnjaci, vaspitanici jedan drugom pružaju podršku,koriste se stečena iskustva iproizvodi saznanja koja su duboka i dugo se zadržavaju.

IZUZETAN ZNAČAJ - Komunikacija -IZUZETAN ZNAČAJ - Komunikacija -

Asertivnost kao alternativa neasertivnom – pasivnom i agresivnom Asertivnost kao alternativa neasertivnom – pasivnom i agresivnom ponašanjuponašanju

AsertacijaAsertacija je izražavanje misli, osećanja i uverenja

na direktan i iskren način uz uvažavanje prava drugih ljudi

1. Ovako ja mislim, vidim situaciju.2. Ovako ja osećam, želim.3. Ovo ja smatram.

Asertivno ponašanje ne garantuje 100% ostvarenje ciljeva, namera ili želja.

Značajne neverbalne komponente Značajne neverbalne komponente asertivnog ponašanjaasertivnog ponašanja

USAGLAŠENOST V/NV komunikacije Koliko dugo, uporno gledamo sagovornika u oči? Koliko glasno govorimo? Koliko je ono što se govori afektivno -izražajno,

koliko se emocija unosi u govor ? Kako se podnosi TIŠINA?

Najčešći uzroci Najčešći uzroci pasivnog i agrespasivnog i agresiivnog ponašanjavnog ponašanja

Pasivno:Pasivno: - ne razlikuju asertivnost od agresivnosti i pasivnost od učtivosti

- ne prihvataju svoja prava i strahuju od izražavanja emocija - plaše se ishoda svoje asertivnosti itd.

Agresivno:- preteranom reakcijom se obezbeđuje “moć”, osoba misli da kontroliše situaciju

- osoba je prethodno akumulirala nezadovoljstvo, bes ili povređenost

- osoba ne zna kako da se ponaša drugačije itd.

Posledice pasivnog ponašanja:Posledice pasivnog ponašanja: Osoba gubi samopoštovanje i svoj integritet Osoba akumulira disfunkcionalne ili bolne emocije (povređenost,

uznemirenost) Dugotrajna pasivnost može uzrokovati neke fizičke tegobe (tenzione

gavobolje, stalna napetost...) Stalna potreba pasivne osobe da je drugi prihvate obično ima kontra efekte, drugi ljudi je manje poštuju i zanemaruju njene potrebe

Posledice agresivnog ponašanja:Posledice agresivnog ponašanja: Osoba gubi ili joj je smanjena mogućnost da stvara bliske veze sa

ljudima Agresivna osoba ima osećaj da stalno mora biti budna, “na oprezu” Dugotrajna agresivnost može uzrokovati neke fizičke tegobe (visok

krvni pritisak, mučninu, glavobolju i dr.) Nakon “agresivnih ispada” osoba može osećati krivicu, stid i

povlačenje Osobe iz okoline koje su meta agresivne osobe se povlače i pate na

različite načine

Mogućnosti neuspelog komuniciranja u Mogućnosti neuspelog komuniciranja u maloj grupimaloj grupi

Implikacija — značenja koja se prepoznaju u poruci od strane primaoca poruke

Iskrivljavanje — promene u poruci koje se stvaraju na osnovu spoljšanjih uticaja.

Remećenje — šteta za poruku koja je izazvana okolnostima i (ponekad namernim) pogrešnim formiranjem, kordiniranjem poruke.

Zbunjenost — često nastaje od nejasnih i dvosmislenosti poruke.

Slaganje/neslaganje — neslaganje nastaje usled nedostatka zajedničkog sagledavanja između pošiljaoca i primaoca.

Razumevanje/nerazumevanje — razlike između sistema razumevanja pošiljaoca i primaoca koje često nastaju zbog kulturoloških razlika (pogotovu razlika u jeziku).

Lično transformisanje — ovo zavisi od otvorenosti primaoca za primanje promene.

Selektivno slušanje

TEŠKOĆE U RADUTEŠKOĆE U RADU

gubitak samostalnosti grupe ili pojedinacanestanak osećaja odgovornostinestanak inicijative -''zamor grupe''sukobi među članovima - mržnja, stvaranje

frakcija, grupne ''žrtve'', netrpeljivost i mržnja prema rukovodiocu grupe inestanak svakog interesa za grupni rad.

Aktivnosti voditelja IAktivnosti voditelja I

pružanjem neophodnih informacija,obezbeđivanjem edukativnog procesa, tako što će proverom da li su učesnici razumeli instrukciju, dopunskim instrukcijama i odgovaranjem na pitanja pomoći svakom učesniku da shvati šta se od njega očekuje prilikom zajedničkog radapodsticanje učesnika da postavljaju pitanja

Aktivnosti voditelja IIAktivnosti voditelja II

posvećivanjem posebne pažnje učesnicima kod

kojih se uoče slabosti u izvođenju veština ili shvatanju pojedinih principa,

podsticanjem pasivnijih učesnika da se uključe i demotivisanjem onih učesnika koji ometaju rad grupe,

podsticanjem na razmišljanje o tome kako svako od učesnika može svoja stečena znanja da primeni

Problem sa dominirajućim Problem sa dominirajućim članovima grupečlanovima grupe

Direktna pitanja drugima (poimence). Zahvaliti na doprinosu, ali tražiti i mišljenje drugih.Upućivanje na osnovna pravila da svi moraju dobiti šansu da učestvuju.Upućivanje na faktor vremena i sugerisanje diskusije van grupe.Sastavljanje dva dominantna člana grupe u zasebnu mini-grupu.

Postupak kod neučestvovanjaPostupak kod neučestvovanja

Upućivanje na osnovna pravila u učestvovanju.Naglasiti razvoj veština komunikacije.Postavljanje lakših pitanja pojedinačno. Pozitivno pospešivanje i adekvatno vrednovanje

njihovog učešća.

Postavljanje pitanjaPostavljanje pitanja

Pozitivna tehnika postavljanja pitanja jedna je od najvažnijih metoda kojima se podstiče učenje, razvijaju veštine razmišljanja i radoznalost,

Način na koji se postavljaju pitanja i posebno,

način na koji se odgovara na pitanja- imaju značajan efekat na učesnike.

Neodgovarajuća tehnika postavljanja pitanja može da inhibira odgovore, stvori nepotreban strah i da ugrozi poverenje.

Psihodinamika postavljanja pitanjaPsihodinamika postavljanja pitanja

Kada koristiti zatvorena pitanja? Jednostavna zatvorena pitanja korisna su na početku

rada u cilju aktiviranja prethodno naučenog, potvrđivanja znanja i “zagrevanja” učesnika.

Ipak, zatvorena pitanja ne pospešuju diskusiju.

Kada koristiti otvorena pitanja?Otvorena pitanja zahtevaju više vremena i

razmišljanja i bolje ih je koristiti kada se učesnici “zagreju”.

Otvorena pitanja bolje pospešuju diskusiju.

Dobro postavljanje pitanja Dobro postavljanje pitanja

jedna tema,jasna poenta,vreme za razmišljanje,slušanje s respektom,

Loše postavljanje pitanja

dvosmislenost,previše činjenica,premalo vremena za razmišljanje,sarkazam u komunikaciji.

‘’‘’ZAŠTO ’’ PRETVORITI U ‘’ŠTA’’ZAŠTO ’’ PRETVORITI U ‘’ŠTA’’ ’

“Zašto” pitanja je lako postavljati ali ona imaju slabosti: Percipiraju se kao “preteća”; vode fenomenu

“odbrane” učesnika i inhibiraju dublje razmišljanjeDvosmislenost – neodređenost.“Zašto” može značiti: - Šta si nameravao? • - O čemu se tu radi?• - Šta te je motivisalo? • - Koje razloge za to imaš?• - Šta pokušavaš da postigneš?

Značaj slušanja i odgovaranja na Značaj slušanja i odgovaranja na pitanjapitanja

Aktivno slušanje

Zadržavanje pogleda na govorniku,Odsustvo prekidanja,Traženje pojašnjavanja,Parafraziranje.

Veštine aktivnog slušanjaVeštine aktivnog slušanja

Parafraziranje -''Ako sam vas dobro razumela, želite da kažete..''

U testiranju pretpostavki - ''Šta ako...'' U podsticanju – ''To je odlično rešenje'' U preusmeravanju diskusije - ''Malo smo skrenuli sa

teme, vratimo se našem problemu...'' U sažimanju zaključaka - ''Dakle, možemo da

zaključimo da...'' U prevazilaženju nesuglasica - ''Dobro, svako ima

donekle pravo...''

POJAŠNJAVANJEPOJAŠNJAVANJE

Pitanja pojašnjavanja se koriste onda kada odgovor vaspitanika nije jasan ili se može pogrešno shvatiti i tumačiti.

Pitanja za pojašnjavanje su od koristi kada vaspitanik daje loše organizovan ili nepotpun odgovor (ne netačan!).

Ova pitanja ne sadrže nagoveštaje: voditelj jednostavno traži od učesnika da ponovo formuliše ili objasni svoj odgovor.

 

PODSTICANJEPODSTICANJE Kada se koriste pitanja za podsticanje, Kada se koriste pitanja za podsticanje, VODITELJ VODITELJ prati prati

inicijalno slab ili netinicijalno slab ili netačan odgovor sledećim pitanjem ili ačan odgovor sledećim pitanjem ili serijom pitanja koja sadrže nagoveštaje ili navođenje na serijom pitanja koja sadrže nagoveštaje ili navođenje na tačan odgovor.tačan odgovor.

Nagoveštajima se pokreću misaoni procesi učesnika- Nagoveštajima se pokreću misaoni procesi učesnika- VASPITANIKA i aktivira znanje potrebno za tačan VASPITANIKA i aktivira znanje potrebno za tačan odgovor.odgovor.

Podsticajna pitanja se takođe mogu koristiti za Podsticajna pitanja se takođe mogu koristiti za ohrabrivanje i pomoć onima koji se plaši da na pitanje ohrabrivanje i pomoć onima koji se plaši da na pitanje ne odgovore netačno. ne odgovore netačno.

  

Ishod edukacijeIshod edukacije

Je skup znanja, spretnosti ili kompetencija koje je učesnik prihvatio Kada je osposobljen da ih primeni po završetku procesa učenja To su dokazi o tome šta se od učesnika – vaspitanika očekuje da zna, razume ili je sposoban da učini do kraja procesa učenja.

DOMENI UČENJADOMENI UČENJA

ZNANJE VEŠTINE STAVOVI

OSNOVNI OSNOVNI NIVONIVO

prisećanje razumevanje

opserviranjeImitiranje

slušanjeodgovaranje

PRIMENAPRIMENAprimena

korišćenje

praksa zalaganjeodbrana

REŠAVANJE REŠAVANJE PROBLEMAPROBLEMA

analizasinteza

evaluacija

ovladavanjeadaptiranje

prosuđivanje

Albert EinsteinAlbert Einstein

””Ponižavanje i mentalna opresija od Ponižavanje i mentalna opresija od strane nekompetentnih i sebičnih strane nekompetentnih i sebičnih nastavnika proizvodi mržnju i nastavnika proizvodi mržnju i pustoši mlade umove - ta se šteta pustoši mlade umove - ta se šteta ne može ispraviti, a često ima ne može ispraviti, a često ima poguban uticaj i u kasnijem poguban uticaj i u kasnijem životuživotu”.”.

''Veliki vaspitači su primarno okrenuti

ljudima sa kojima rade i za koje rade, posebno onima koji od njihove pomoći zavise, nastojeći da ih uče, uzdižu i uznose do samosvesti, samopouzdanja, samopoštovanja, nezavisnosti i razumne zavisnosti, ostavljajući ih tada sposobne da brinu sami o sebi, o svojoj porodici i zajednici u kojoj rade i žive''.

Milena Tijanić

’’’’SRESREĆĆNI SU ONI KOJI NI SU ONI KOJI OTKRIJU GDE LEOTKRIJU GDE LEŽŽI I

NJIHOVA PRAVA NJIHOVA PRAVA DUDUŽŽNOSNOST”T”

PowerPoint PresentationMala grupa = TIMVrste i modeliRAD U MALOJ GRUPIZNAČAJ SIMPATIJEOsnovna pravila – utvrđuju se na početkuVeličina grupeTEHNIKE RADACILJEVI RADA U MALOJ GRUPIEfekti edukacijeSlide 12Značajne neverbalne komponente asertivnog ponašanjaNajčešći uzroci pasivnog i agresivnog ponašanjaSlide 15Mogućnosti neuspelog komuniciranja u maloj grupiSlide 17TEŠKOĆE U RADUAktivnosti voditelja IAktivnosti voditelja IIProblem sa dominirajućim članovima grupePostupak kod neučestvovanjaPostavljanje pitanjaPsihodinamika postavljanja pitanjaDobro postavljanje pitanja‘’ZAŠTO ’’ PRETVORITI U ‘’ŠTA’’Značaj slušanja i odgovaranja na pitanjaVeštine aktivnog slušanjaPOJAŠNJAVANJEPODSTICANJEIshod edukacijeDOMENI UČENJAAlbert EinsteinSlide 34Slide 35