B92

Država da pomaže kreativnost

24. novembar 2012. | 12:10 | Izvor: Tanjug

Beograd -- Srbija mora da promeni pravac državne pomoći kako bi unapredila konkurentnost i

razvila kreativne industrije što je osnov strategije razvoja razvijenih zemalja.

"To se zove pametna državna pomoć i podrazumeva da ne pomažete gubitaše i ono što je

neodrživo već pomoć usmeravate u inovacije i kreativne industrije, u one privredne grane koje

imaju šansu da se razvijaju i pomognu izvoz i investicije", objasnila je dekan Fakulteta za

ekonomiju finansije i administraciju (FEFA) Ana Trbović.

Trbović je napomenula da Srbija ima Fond za inovacije koji se trenutno finansira iz fondova

Evropske unije (EU), ali da država treba da garantuje dugoročno postojanje te institucije.

Prema Trbović, kreativne industrije nisu samo one koje na prvi mah zvuče kreativno, kao

što je filmska ili modna industrija, već i inženjerska struka i biomedicinska nauka. To, na neki način, sve zajedno čini sektor koji se naziva kreativnim industrijama u kojima

Evropa nalazi osnov za dalji rast i konkurentnost u odnosu na druga tržišta, ukazala je Trbović.

Filmska industrija u Srbiji već ima rezultate u privlačenju produkcije u zemlju i razvijanja te

grane, srpski stručnjaci i inženjeri rade projekte za Dubai ili Dansku, dok je klaster modne

industrije okupio kompanije koje su zajednički kupile program da predvidjaju modne trendove

unapred i da uhvate korak sa svetom, istakla je Trbović i dodala da takve projekte treba da

pomaže država.

Kreativne industrije su posebno priznate, u Evropi i u Sjedinjenim Američkim Državama, ali

postaju prepoznatljive i u Aziji jer taj kontinent više ne zasniva konkurentnost na jeftinoj radnoj

snazi već proizvodi inovativne proizvode od automobila do računara, rekla je Trbović.

"To je znak i da Evropa treba još više da podrži svoje kreativne industrije, kako ne bi postala na

neki način muzej ekonomije, već ostala predvodnik inovacija u svetu", smatra Trbović.

Dekan FEFA je naglasila da je u Srbiji u uslovima krize i pada životnog standarda teško objasniti

da deo budžeta ide za ulaganje u nešto što će dati rezultatetek za 10, 20 godina.

"Ukoliko to sada ne radimo mi ćemo dublje da tonemo. A to je sindrom Afrike i nerazvijenih

zemalja koje jako sporo sustižu korak sa ostalima gde mi ne želimo, da upadnemo u istu zamku

razvoja. Zato je važno da više ulažemo u nauku", upozorila je Trbović.

Ona je navela primer Irske koja je investirala i pružala državnu pomoć priznatim i poznatim

naučnicima, ne samo irskog porekla.

"Kod nas takvi ljudi u čije je obrazovanje već uloženo i dalje na žalost odlaze jer nisu motivisani.

Često kroz neke od naših dobrih fakulteta subvencionišemo razvijene zemlje, mnogo uložimo u

nekog dobrog elektroinženjera koji ode da radi u inostranstvu, jer ne možemo da ponudimo

dovoljno dobru zaradu za taj nivo kvalifikacija", predočila je Trbović.