priruČnik za izradu i usvajanje mape zona opŠtine · zpp — zakon br. 04/ l- 174 o prostornom...

ZB-3

ZB-1

ZB-1

ZB-2

ZB-2 ZrT-1

ZSHP-Q-1

ZSHP-Q-2

ZSHP-Q-2

ZB-2ZB-4

ZB-4

ZB-4

ZB-3ZB-3

ZK-1 ZK-2

ZK-L

ZK-K

ZK-K

ZSH-Q

ZSH-Q

ZB-6

ZB-6

ZB-5

ZB-5

ZB-5

ZB-6

ZSH-2

ZB-7

ZB-7

ZB-7

ZB-6ZK-2

ZK-2

ZSH-Q

ZSH-QZSH-Q

ZK-1

ZK-1

ZB-3

PRIRUČNIK ZA IZRADU I USVAJANJE MAPE ZONA OPŠTINE

PRIRUČNIK ZAIZRADU I USVAJANJEMAPE ZONA OPŠTINE

5

PRIRUČNIK ZA IZRADU I USVAJANJE MAPE ZONA OPŠTINE PRIRUČNIK ZA IZRADU I USVAJANJE MAPE ZONA OPŠTINE

Decembar 2017

Ovaj priručnik je pripremljen od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, uz podršku USAID Projekta Partnerstva za Razvoj. Stavovi autora izraženi u ovom vodiču ne odražavaju nužno stavove Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj ili Vlade Sjedinjenih Američkih Država.

SADRŽAJ UVOD 11POGLAVLJE 1: PRE NEGO POČNETE 13NA ČEMU JE ZASNOVANA IZRADA MAPE ZONA OPŠTINE? 13ŠTA JE ZONIRANJE? 14ŠTA STOJI U OPŠTINSKOM RAZVOJNOM PLANU? 16ŠTA SE DEŠAVA SA DRUGIM DOKUMENTIMA PROSTORNOG PLANIRANJA? 18KAKO MOŽEMO IZGRADITI PODRŠKU JAVNOSTI? 19STRATEŠKA PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU 19IZRADA, USVAJANJE, SPROVOĐENJE, PRAĆENJE I OCENA MAPE ZONA OPŠTINE 20DA LI POSTOJE PRIMERI MAPE ZONA OPŠTINE KOJE MOŽEMO ISKORISTITI? 23KAKO MOŽEMO IZRADITI JASNU MAPU ZONA OPŠTINE? 24POGLAVLJE 2: FORMAT I SADRŽAJ MAPE ZONA OPŠTINE 25TEKSTUALNI DEO MAPE ZONA OPŠTINE 25KARTOGRAFSKI DEO MAPE ZONA OPŠTINE 32POGLAVLJE 3. IZRADA MAPE ZONA OPŠTINE 37IZRADA I RAZVOJ BAZE PODATAKA 37OCENA OPŠTINSKOG RAZVOJNOG PLANA 37ČIME TREBA DA REZULTUJE ANALIZA? 38KAKO SE VRŠI ANALIZA? 38METODOLOGIJA ODREĐIVANJA ZONA? 44IMENOVANJE ZONA 49OPIS RAZVOJNIH USLOVA 50PRIKAZIVANJE RAZVOJNIH I GRAĐEVINSKIH USLOVA. 52POGLAVLJE 4: SPROVOĐENJE, PRAĆENJE I OCENA MAPE ZONA OPŠTINE 54PLANIRANJE SPROVOĐENJA 54SPROVOĐENJE I PRAĆENJE SPROVOĐENJA 54OCENJIVANJE 57POGLAVLJE 5: PRIMERI MAPE ZONA OPŠTINE. 58DEO 1: INFORMACIJE ZA GRAĐANE 58DEO 2: UVOD 59DEO 3: DEFINICIJE 60DEO 4: OBRAZLOŽENJE 60DEO 5: OPŠTI RAZVOJNI USLOVI 61DEO 6.1. LISTA ZONA 64DEO 6.2. ZBIRNA TABELA KORIŠĆENJA ZEMLJIŠTA 65DEO 7: UTVRĐENE ZONE I RAZVOJNI USLOVI 667.1. ZONE I KORIŠĆENJA ZA SVAKU ZONU 707.2. ZONE MEŠOVITOG KORIŠĆENJA - OPŠTE - OPM-K 71DEO 8: PREKLAPAJUĆE ZONE I RAZVOJNI USLOVI 72DEO 9: DRUMSKA INFRASTRUKTURA 75DEO 10: JAVNA I SOCIJALNA INFRASTRUKTURA 77DEO 11. TEHNIČKA INFRASTRUKTURA 77DEO 12 TRETIRANJE NEFORMALNIH NASELJA 77DEO 13: DETALJNI REGULATIVNI PLANOVI 77DEO 14: UPRAVLJANJE, SPROVOĐENJE I PRAĆENJE SPROVOĐENJA 78PRILOZI. 80PRILOG: PRIKAZ KORIŠĆENJA PREMA HILUCS-U U ZAGREBU 80PRILOG 2: ŠTA JE GUSTINA? 83

6 7


ILUSTRACIJE

Ilustracija 1. Konzistentnost između planirane korisćenje zemljišta u ORP i zone u MZO. 14Ilustracija 2. “Transect”, deli prostor prema poprečnom preseku počevši od ruralnog prostora 15do urbanog, na osnovu postojećeg stanja, gradbe, životne sredine, kao i fizičkih i socijalnihkomponenti, koi se može modifikovati u kladu sa lokalnim zahtevima. Ilustracija 3.Razlika između koncepta prostornog razvoja, zoniranja i putne infrastrukture. 16 Ilustracija 4.Integrisani proces izrade ORP i MZO. 18Ilustracija 5. Šema mreže zoniranja i načina kodiranja ćelija. 34Ilustracija 6. Pokrivenost mreže MZO za celu teritoriju Kosova. 35Ilustracija 7. Standardni format lista za prezentaciju i štampanje MZO-a. 36 Ilustracija 8. Srazmer MZO-a. 36Ilustracija 9. Preklapanje podataka i mape prema temama. 39Ilustracija 10. Primeri različitih prostornih celina. 41Ilustracija 11. Ilustracija metode preklapanja- sloj 1. 42 Ilustracija 12. Vazdušna mapa sa nekoliko izabranih modela. 43Ilustracija 13.Mogučna podela pod-kategorija zona. 44Ilustracija 14. Kreiranje podzona u sklopu Zone za mešovito korišćenje – Centar. 47 Ilustracija 15. Preklapajuća zona definisana na mapi iznad ostalih osnovnih zona. 48Ilustracija 16. Primeri podkategorije zona u urbanom centru. 49Ilustracija 17. Predloženi način imenovanja zona. 50Ilustracija 18. Maksimalna veličina parcele i minimalna širina parcele. 51Ilustracija 19. Prednja GL je 1 (jedan) metar za najmanje 80% dužine građevine uz put. 52Ilustracija 20. Ortofoto i informacije parcele su korišćene za podelu 81centralnog Zagreba na šest opštih površina merenja na terenu. Ilustracija 21. Konačna mapa inventarizacije koriščenja zemljišta. 82

TABELAT

Tabela 1. Strukturiranje svih RUP- a. 18Tabela 2. Tabelarni način određivanja građevinskih linija za nekoliko zona. 53Tabela 3. Primjeri mogućih indikatora da se definiše u okviru MZO- je. 57

8 9


SKRAĆENICE I POJMOVI

NOOPPU — Nadležni opštinski organ za prostorno planiranje i upravljanjeBAZA PODATAKA — Baza konsolidovanih podataka prostornog planiranjaGIS — Geografski informacioni sistemHILUCS — Klasifikacija korišćenja zemljišta po Evropske Direktive INSPIRE 2007/2/ECMZO — Mapa Zona OpštineSO — Skupština OpštineZPP — Zakon Br. 04/ L- 174 o Prostornom PlaniranjuZSOŽS — Zakon Br. 03/L-230 o strateškoj oceni životne sredineMŽSPP — Ministarstvo Životne Sredine i Prostornom PlaniranjuTNPP — Tehnički Normi za Prostorno PlaniranjeORP — Opštinski razvojni planURP — Urbanistički razvojni planDRP — Detaljni regulativni planoviRUP — Regulativni urbanistički planoviAP — Akcioni planPVZ — Plan sprovođenja aktivnostiSPAK — Aplikacija GIS za zvanični sistem prostornog planiranja za upravljanje baze podataka AU — Administrativno uputstvoSOŽS — Strateška ocena životne sredineGL — Građevinska linijaPGL — Pomesna Građevinska linija SZ — Stanbena Zona SZ- N — Stambena Zona- Nisko ZMK- C — Zona mešovitog korišćenja - CentarIZ — Industrijska Zona PZ- ZKE — Preklapajuča Zona- Zaštita od klizišta i erozijeZU — Zona UslugeTZ — Tehnološka Zona SZZ — Specijalna zaštićena zona ZV — Posebna Zona

11


UVOD

Ovaj dokument pruža neophodne smernice i razjašnjenja za razumevanje, izradu i usvajanje Mape zona opštine (MZO). MZO je dokument prostornog planiranja, kao takav određuje pravila za korišćenje i razvoj čitave teritorije opštine. Istovremeno MZO pruža informacije za građane kako mogu koristiti i razvijati svoju imovinu. Svrha ovog Priručnika je pomoć opštinama u izradi MZO-a, kako bi ispunile obaveze koje proističu iz Zakona br. 04/L-174 o prostornom planiranju (ZPP), Administrativnog uputstva MŽSPP-br. 24/2015 o osnovnim elementima i zahtevima za izradu, sprovođenje i praćenje Mape Zona Opštine (AU MŽSPP-BR. 24/2015) i tehničkih normi za prostor-no planiranje (TNPP).

Zoniranje omogućava opštinama kontrolu razvoja svoje teritorije - kao što su vrsta razvoja, gradnje, kao i određivanje korišćenja zemlje. Zoniranje kao takvo ima za cilj regulisanje, usmeravanje, razvoj i najefikasnije koriščenje opštinskih prostora, u korist građana opštine.

Zoniranje se postiže podelom teritorije opštine na različite zone, određujuči mogućnosti korišćenja i razvojna pravila za svaku zonu. Stvaranje zona, opština se osigurava da se adekvatan prostor dodeljuje za svaku funkciju i korišćenje; opasnosti životne sredine i zdravstvene opasnosti minimizuju, kao i tretiraju potrebe tehničke, javne i socijalne infrastrukture. Pravila trebaju da budu ista za zone, ali se mogu razlikovati od zone do zone.

Takođe, treba naglasiti da uspešna strategija za razvoj i upravljanje opštinskom teritori-jom često uključuje mnogo više od puke izrade jednog MZO. Uspeh strategije zavisi od kapaciteta za sprovođenje. Npr. razvoj i pravilno upravljanje zemljištem zavisi od mogućnosti kapitalnih ulaganja, politika eksproprijacije zemlje, poreskih politika i drugih opštinskih preduslova kao ljudskih kapaciteta. Svi ovi faktori su važni za, kao prvo, izradu, a onda i sveobuhvatno i uspešno sprovođenje opštinskih strategija i efikasno korišćenje cele teritorije opštine.

Ovaj priručnik sadrži pet poglavlja i dva priloga. Poglavlja pružaju osnovne informacije o strukturi MZO, a prilozi daju dodatne informacije koje su neophodne za primenu tokom izrade MZO.

12 13


Poglavlje 1 (Pre nego počnete) pruža objašnjenje u vezi sa izradom MZO, kao i usklađenost sa propisima i planovima na snazi, o tome šta je zoniranje, koji su koraci u izradi i usvajanju MZO, itd. Poglavlje 2 (Format i sadržaj Mape Zona Opštine) pruža smernice o formatu i sadržaj tekstualnog i kartografskog dela MZO, u kojem se daje sadržaj o zakonom predviđenim delovima i koji trebaju da budu uvršteni u tekstu-alni deo MZO-a. Poglavlje 3 (Izrada Mape Zona Opštine) pruža objašnjenja o tome kako pristupiti analizi, određivanju zona, razvojnim i građevinskim uslovima. Poglavlje 4 (Sprovođenje, nadzor i ocena Mape Zona Opštine) sadrži objašnjenja o planiranju sprovođenja, odredbi o sprovođenju, praćenju i oceni MZO. Poglavlje 5 (Primeri delo-va Mape Zona Opštine) odražava primere delova odredbi MZO, kao što je objašnjeno u Poglavlju 2, koja se mogu uskladiti sa lokalnim potrebama i koristiti se za izradu MZO. Pored poglavlja, ovaj dokument sadrži i Prilozi sa dodatnim objašnjenjima za izradu određenih delova MZO.

POGLAVLJE 1: PRE NEGO POČNETE

Izrada MZO predstavlja zakonsku obavezu za svaku opštinu. Za izradu MZO su potrebne prethode pripreme, pažljive diskusije između nadležnih opštinskih uprava i organa za prostorno planiranje i upravljanje, kao i uključenje građana kako bi se dobilo njihovo mišljenje tokom čitavog procesa izrade MZO. Pasusi ispod predstavljaju sažetak nekih od stvari koje su vam potrebne i koje možete uzeti u razmatranje pre izrade MZO. Sledeći stavovi rezimiraju neke od važnih informacija i pitanja koja su potrebni za izradu MZO i može služiti za bolju organizaciju posla pre izrade MZO.

NA ČEMU JE ZASNOVANA IZRADA MAPE ZONA OPŠ-TINE?

Izrada i usvajanje MZO-a je zasnovano na odgovarajućem zakonodavstvu i dokumenti-ma prostornog planiranja, kao što su:

• Zakon br. 04/L-174 o prostornom planiranju (ZPP).• Zakon br. 02/L-26 o poljoprivrednom zemljištu.• Zakon br. 03/L-098 o poljoprivredi i ruralnom razvoju 1.• Zakon br. 03/L-025 o zaštiti životne sredine.• Zakon Nr. 03/L-233 o zaštiti prirode.• Zakon Br. 03/L-230 o strateškoj oceni životne sredine.• Zakon Br. 02/L-88 o kulturnom nasleđu.• Zakon Br. 04/l – 110 o izgradnji.• AU MŽSPP-br. 24/2015. • Administrativno uputstvo MŽSPP-br. 11/2015 o osnovnim elementima i uslovima

za izradu, sprovođenje i praćenje Mape Zona Opština.• TNPP.• Nacrt administrativnog uputstva o metodi održavanja baze podataka i obaveza

javnih organa i drugih fizičkih i pravnih lica što se tiče održavanja i dostavljanja dokumenata i podataka u bazi podataka.

• Prostorni plan Kosova na snazi.• Opštinski Razvojni Plan (ORP) na snazi.• Mapa zona Kosova 2.• Prostorni planovi za posebne zone 3.• Ciljevi strateških razvojnih planova različitih sektora u opštini;• Specijalna zaštićena zona (SZZ).• I drug..

1 Takođe Zakon br. 04/l-090 o izmenama i dopunama Zakona br. 03/l-098 o Poljoprivredi i Ruralni Razvoj.2 Ako je primenjivo, tj. ako postoji Mapa zona Kosova na snazi ili kao nacrt plana.

3 Ako se u okviru teritorije opština se nalazi neka posebna zona.

14 15


ŠTA JE ZONIRANJE?

Zoniranje je sredstvo koje omogućava opštinama da urede korišćenje i razvoj zemljišta za celu teritoriju opštine, Ovo podrazumeva fizičko, estetičko uređenje resursa i životne sredine, infrastrukture i pratećih usluga u cilju obezbeđivanja prostornog, fizičkog, privrednog, socijalnog i ambijentalnog razvoja, zdravlja i dobrobiti urbanih i ruralnih za-jednica. Kontekst zoniranja na Kosovu prema zakonodavstvu određuje dve glavni stvari:

• određuje pravila za razvoj koje nudi mogućnost razvoja i ograničenja za građane, vlasnike, investitore i vladine organe.

• sprovođenje kapitalnih projekata u nadležnosti centralnih i lokalnih upravnih organa. Ove aktivnosti se određuju u skladu sa budžetima i vremenskim rokovima dokumenata za prostorno planiranje.

Zoniranje funkcioniše sa preciznom podelom teritorije u funkcionalne zone. Za svaku zonu, na osnovu mape budućeg koriščenja zemljišta, se određuje korišćenje zemljišta, razvojni uslovi i zaštitne mere za period planiranog razvoja (Član 6, AU MŽSPP-br. 24/2015). Zoniranje je zasnovano na konceptu jedna zona - jedan par razvojnih uslova. Uslovi propisana za jednu vrstu zone važe za svaku površinu gde je takva vrsta zone pozicionirana geografski. .

MZO nije opšta strategija kao što je ORP. MZO određuje šta zakonski možete učiniti sa imovinom. Zato, treba postojati konzistentnost između mape planiranog korišćenja zemljišta u ORP i zoniranju u MZO. Ilustracija 1. ilustruje ovu povezanost. ORP je osnova na kojoj je izgrađen MZO.

ORP određuje svrhu, ciljeve i strategije za sprovođenje u opštinama, koje predstavljaju kičmu zoniranja. Svrha, ciljevi i strategije same po sebi određuju smer i politike koje se odnose na zoniranje i korišćenje zemljišta, kao i infrastrukturu koja se predstavlja potrebnom za takvu vrsti korišćenja, kao što su tehnička, javna i socijalna. Sledstveno, MZO ima zadatak prevođenja opštinskih razvojnih strategija za celu teritoriju, inte-grišući sve sektorne elemente i određivanje na mapi. Naime, konsolidovati tematske potrebe i označiti ih na mapi. Npr. u ORP:

ZONE GRUPA SUSEDNIH KATASTARSKIH PARCELA ISTE KLASIFIKACIJE KORIŠĆENJA ZEMLJE, RAZVOJA ILI ZAŠTITE I OČUVANJA, KORISTEĆI DEFINICIJE ZONA U OVOM ZAKONU.

STAMBENA ZONA POVRŠINA NAMENJENA UGLAVNOM ZA STANOVANJE.

Ilustracija 1. Konzistentnost između planirane korisćenje zemljišta u ORP i zone u MZO.

• Jedan specifičan prostor može odrediti za stanovanje, dok u MZO za isti prostor se može napraviti nekoliko pod kategorija zona sa prevladavajućim korišćenjem stanovanja, istovremeno dozvoljavajući prateće usluge.

• Jedan specifičan prostor se određuje za poslovni park ili neki drugi tehnološki park, dok u MZO isti prostor može biti označen kao komercijalna zona (KZ) ili tehnološka zona (TZ).

• U ORP se planira poboljšanje zdravstvenog centra u jednoj klinici. Sledstveno, u MZO u okviru javne infrastrukture (tekst i mapa) će se definiše planirana lokacija klinici.

Zoniranje koristi poligon, liniju i tačku za označavanje područja i kapitalnih projekata. Postoji nekoliko koncepata zoniranja koji su razvijeni kao odgovor na različite potrebe i razvoj privrednog i socijalnog razvoja. Razni koncepti zoniranja koji su razrađeni prois-tiču iz Euklidijskog..• Euklidijsko zoniranje se odražava stvaranjem zona sa homogenim korišćenjem

zemljišta, kao i određivanjem razvojnih građevinskih uslova koji ograničavaju raz-voj unutar svake od zona. Međutim, ova vrsta koncepta zoniranja je pod kritikom jer godinama zaredom se stvara nepotrebno proširenje urbanih naselja.

• Zoniranje zasnovano na kontekstu razlikuje zone uopšteno prema prostornim i fizičkim karakteristikama, kao i funkcija unutar zona, uključujući ali se ne ograničavajući na: puteve, blokove, raznovrsnost funkcija, intenzitet razvoja zemljišta, kao i mogućnosti kretanja. Takvo zoniranje koristi Transect za podelu zona, prema karakteristike opštine počevši od ruralnog pa sve do urbanog prostora..

• Koncept zoniranja zasnovan na obliku, uređuje način kako se izgrađene strukture povezuju među sobom, sa parcelom, odnos sa okolnom sredinom, kao i putem. Razvojni uslovi kontrolišu visinu, regulativne linije, mesto parkinga, kao i funkcije u prizemlju, pejzaža, na prikladniji način za zonu, kao i tipologiju gradnje u zoni. Ovaj koncept nema za cilj ograničiti korišćenja zemlje, nego samo da održi isti karakter i intenzitet izgrađenih oblika unutar određene zone. Ove vrste koncepata uveliko koriste ilustracije i dijagrame kojima se objašnjavaju i dopunjuju razvojni

Ilustracija 2. “Transect”, deli prostor prema poprečnom preseku počevši od ruralnog prostora do urbanog, na osnovu postojećeg stanja, gradbe, životne sredine, kao i fizičkih i socijalnih komponenti, koi se može modifikovati u kladu sa lokalnim zahtevima.

KOMERCIJALNO (K)

STANBENO (S)

INDUSTRIA (I)

INDUSTRIA (I)STANBENO (S)

KZ- 1

KZ- 2

KZ- 1

ZMK- K

SZ- 1

SZ- 1SZ- 2SZ- 3

IZ- 1 IZ- 2

IZ- 2

KZ- 2

RURALNO URBANO

16 17


uslovi za zone. • Fleksibilno zoniranje dozvoljava različite razvoje, gde su uspostavljena pravila

fleksibilna, gde razvojni uslovi se određuju na osnovu opštih razvojnih uslova, kao i usklađenosti sa svrhom i ciljevima koji su određeni razvojnim planovima.

AU MŽSPP BR. 24/2015 određuje zone prema prevladavajućem korišćenju zemljišta, ali je fleksibilno dozvoljavajući određivanje dodatnih razvojnih uslova za svaku zonu ili preklapajući zonu. Na ovaj način se dozvoljava prostor za sprovođenje drugih koncepata, kao što su onaj zasnovan na kontekstu ili obliku, modifikovanjem za potrebe na Kosovu kao i prema specifikuma opštine.

ŠTA STOJI U OPŠTINSKOM RAZVOJNOM PLANU?

ORP je instrument kojim se na integrisan i sveobuhvatan način studira teritorija i izrađuje u funkciji strateškog razvoja određujući ciljeve, razvojne strategije i aktivnosti za sprovođenje.

I zrada i usvajanje ORP podrazumeva proces prikupljanja i ocene podataka o sta-novništvu, privredi, kao i socijalnih i fizičkih podataka za jednu opštinu. Ocenjivanje rezultuje projekcijama stanovništva, listirane svih potreba za u služenje stanovništva i organizovanje ovih nalaza u konceptu prostornog razvoja za celu teritoriju opštine.

Ilustracija 3.Razlika između koncepta prostornog razvoja, zoniranja i putne infrastrukture.

ORP opisuje koncept prostornog razvoja preko tekstualnog dela i mapa.

Npr., ORP određuje proširenje naselja ili stvaranje novog naselja. Uopšteno, ORP neće adresirati čitav budući prostorni potencijal i razvojna pravila tog naselja. Zadatak MZO je adresiranje i uređenje svih ovih detalja u skladu sa vizijom ORP za to naselje.

ORP, uopšteno, određuje količinu i rasprostranjenost korisnika zemljišta. Sledstveno, količina se određuje na osnovu ocene neophodne količine javnih usluga i prateće infras-trukture koja je na usluzi stanovništva, a koja je predviđeno da živi i kreće se po opštini. Način na koji se možete osigurati da ste ispoštovali sve zahteve ORP u vezi korišćenja zemljišta je da sastavite kontrolnu listu svih korišćenja zemljišta i drugih pitanja koja treba adresirati u MZO. Nakon toga se možete konsultovati sa kontrolnom listom dok nastavljate sa ostalim delovima MZO.

U ovom priručniku se pretpostavlja da je vaša opština izradila i usvojila ORP u skladu sa zahtevima AU MŽSPP-br.11/2015 . Ako ovo nije slučaj za ovu opštinu, onda vidite ispod::

• Ne postoji ORP na snazi. Ako nemate ORP, prvo treba početi pripreme za izra-du ORP, pre izrade MZO. Ispod je objašnjen integrisani način izrade ORP i MZO.

• ORP je na snazi, ali za nedostacima. Ako imate ORP koji ne sadrži mapu plan-iranog korišćenja zemljišta, sektorne razvojne planove i akcioni plan (AP), opština treba da izradi ove elemente pre počinjanja izrade MZO u cilju stvaranja zadovolja-vajuće osnove za izradu MZO. (Član 44. AU MŽSPP-BR. 24/2015).

• ORP je na snazi, ali se ne sprovodi. Ako ocena sprovođenja ORP rezultuje da se ORP ne sprovodi, opština treba da izvrši pripreme usklađivanja ORP, u skladu sa zakonskim odredbama. (Stav 7, član 26. ZPP-a ).

Opštine mogu da pripreme ORP i MZO u integrisanom procesu. U ovom slučaju, opš-tine mogu da počnu sa ocenom stanja za MZO nakon uspostavljanja okvira prostornog razvoja za ORP i izradom MZO nakon definisanja strateških razvojnih prioriteta u okviru ORP. Ovo će pomoći da MZO održava ciljeve, objektive i strateške politike na direktan način iz ORP.. ORP

Koncept Prostornog Razvoja MZOZoniranje naselenja

MZOMreža Drumske Infrastrukture

18 19


ORP MZO

Analiza i ocena

Visija Ciljeve i Objektive

Zona

Prioriteti Strateškog Razvoja Razvojni usloviUslovi izgradnje

Akcioni Plan Plan sprovođenjaaktivnosti

P

RO

FIL

Analiza i ocena

Ilustracija 4.Integrisani proces izrade ORP i MZO.

ŠTA SE DEŠAVA SA DRUGIM DOKUMENTIMA PROS-TORNOG PLANIRANJA?

ZPP-om je uklonjena izrada Urbanističkih razvojnih plana (URP) i Regulativnih urbanističkih planova (RUP) (stav 3, član 26 ZPP). Međutim, buduća izrada treba da bude zasnovana na razvoju koji je utvrđen u prošlosti. Stoga, pred izrada MZO, opštine da procene planiranje u okviru URP i RUP, kao korišćenja zemljišta, uslovi izgradnje, zaštitnih mera.

• Pitanja koja treba uzeti u obzir tokom postojećih ocenjivanja URP i RUP su:• Koliko su ovi dokumenti sprovedeni do vremena ocenjivanja?• Koliko su ovi dokumenti bili zasnovani na postojećem stanju?• Koje su bile prednosti, efektivne i prihvatljive odredbe, koje treba integrisati u

MZO?• Koje su bili nedostaci ovih dokumenata koje treba adresirati u MZO?

Ispod je tabela koja vam može pomoći tokom ocenjivanja i strukturiranja nalaza iz ocene RUP-a. Na ovaj način će te moći da integrišete RUP u MZO na efikasan i struk-turisan način.

Rezime svih RUP-a

Naziv/Kod

RUP 2

Kratak opis

Promovisanje fleksibilnog razvoja u centru.

Javni, komercijalni, industrijski i stambeni.

Listirajte vrste datih građevinskih uslova.

Listirajte nedostatke u sprovođenju ovog dokumenta.

MZO će odrediti zone u centru uzimajući u obzir ova korišćenja.

Sažetak korišćenjazemljišta

Vrste i građevinski uslovi

Nedostaci u RUP

Povezanost sa MZO

KAKO MOŽEMO IZGRADITI PODRŠKU JAVNOSTI?

Javno učešće je veoma važan proces izrade i usvajanja MZO. Donošenje odluka o pravilima i korišćenju zemljišta imaju direktan uticaj na život i dobrobit stanovnika, u vrednosti njihove imovine. Stoga, stanovnici trebaju da podržavaju konačni proces i finalnu verziju MZO.

Treba naglasiti da je uspešno učešće javnosti stalni proces koji čini niz aktivnosti i radnji za informisanje javnosti i zainteresovanih strana i dobijanje njihovog doprinosa. Treba konsultovati stanovnike, preduzeća i vlasnike imovine prilikom određivanja zona, granica zona i dozvoljeno korišćenje unutar svake zone jer su oni vlasnici imovine koju uređuju. Određivanje zona i korisnika utiče direktno na kvalitet života i ekonomsku perspektivu ljudi koji žive u zoni ili imaju imovinu u zoni. Građani imaju određene ideje u vezi svojih potreba u pogledu načina razvoja zemljišta u njihovoj opštini u budućno-sti. Stanovnici, preduzeća i vlasnici imovine mogu imati snažna osećanja prema onome šta žele ili ne žele u zoni u kojoj žive ili rade. Ove informacije su odlučujuće za izradu efikasnog i primenjivog MZO.

Uključenje svih zainteresovanih strana: institucija centralnog nivoa, civilno društvo ili privatni sektor se može sprovesti preko intervjua, anketa, konsultativnih sastanaka, tem-atskih radionica i javnih prezentacija. Opština treba da primeni odgovarajuću tehniku u svakoj etapi izrade. Detaljnije informacije o tehnikama javnog učešća, osim onih koje su propisane u AU-MŽSPP 05/2014 o odgovornostima organa za prostorno planiranje kao i principe i procedure za učešće javnosti u prostornom planiranju, možete pronaći u okviru Priručnik za Participativno Prostorno Planiranje na Kosovu na http://mmph-rks.org/sr/Odsek-Prostornog-Planiranja/PRIRU%C4%8CNIK-ZA-PARTICIPATIV-NO-PROSTORNO-PLANIRANJE-NA-KOSOVU-1415.

STRATEŠKA PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

Strateška procena uticaja na životnu sredinu (SPUŽS) treba da bude sprovedena u skla-du sa Zakonom br. 03/L-230 o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (LSPUŽS) što podrazumeva izradu izveštaja o SPUŽS, održavanje konsultacija, uzimanje u obzir ovog izveštaja, kao i rezultata konsultacija tokom donošenja odluka. Svrha ovog izvešta-ja je naglašavanje glavnih segmenata životne sredine na koje utiče određivanje zona i sprovođenje MZO, identifikacija najvažnijih pozitivnih i negativnih uticaja na životnu sredinu, predlaganje mera za smanjenje identifikovanog negativnog uticaja i određivan-je mera praćenja životne sredine tokom sprovođenja MZO. Dobijanje saglasnosti za izveštaj o SPUŽS je dokaz da je opština izvršila sve odgovornosti u vezi SPUŽS.

U skladu sa LSPUŽS, SPUŽS će biti izvršen tokom procedure izrade MZO i pre usva-janja istog. U skladu sa navedenim, izrada SPUŽS i izveštaja o SPUŽS treba početi što je ranije moguće u procesu - po mogućnosti u etapi izrade projekta MZO. Integracija SPUŽS u proces izrade predlog- MZO, osigurava izbegavanje negativnih efekata i izmena u životnoj sredini na početku procesa, tako da je nacrt- MZO koji se predstavlja

Tabela 1. Strukturiranje svih RUP- a.

20 21


javnosti tokom javnog razmatranja, je u skladu sa odredbama za zaštitu životne sredine.Stoga, opština treba pažljivo da planira i razvija sve obaveze o izradu i usvajanja

SPUŽS-a paralelno sa procesom izrade i usvajanja MZO-a. Više o SPUŽS-a i procesu izrade možete naći na http://www.unhabitat-kosovo.org/repository/docs/2._Smer-nice_za_izradu_Strateske_Procene_Uticaja_na_Zivotnu_Sredinu_737768.pdf.

IZRADA, USVAJANJE, SPROVOĐENJE, PRAĆENJE I OCENA MAPE ZONA OPŠTINE

Prostorno planiranje prati ciklusnu proceduru. Prvo, MZO se izrađuje i usvaja. Dalje, početkom sprovođenja MZO-a se obavlja i praćenje sprovođenja MZO-a. Praćenje služi kao osnova za ocenu MZO i počinjanje ciklusa od početka, odnosno izrade novog MZO-a. U ovom priručniku se razlikuju dve glavne etape ciklusa planiranja MZO-a:

• faza planiranja, koja obuhvata izradu, ocenjivanje usklađenosti i usvajanje MZO;• faza sprovođenja, koja obuhvata sprovođenje, praćenje i ocenjivanje MZO.

Faza upravljanje je istog trajanja sa validnošću 4, koja je određena prilikom usvajanja MZO. Dakle, jedna i po godina (ili koliko je opština ocenila da će potrajati izrada i usvajanje MZO) pre isteka određenog roka treba još jednom da počne «faza planiranja».

FAZA PLANIRANJA

4 ZPP određuje da period ocenjivanja MZO treba da bude najmanje osam (8) godina.

KORAK POČINJANJA. To podrazumeva iniciranje odluke za izradu MZO. Iz prak-tičnih razloga, pre počinjanja procesa izrade MZO, gradonačelnik opštine uspostavlja jedna koordinaciona grupa, koji se sastoji od opštinskih zvaničnika i / ili spoljnih člano-va. Koordinaciona grupa treba oceniti ljudske i finansijske kapacitete opštine, sa ciljem ocene stvarnih i postojećih kapaciteta opštine.

Sledstveno, procenjuje se da li je potrebna spoljna ekspertiza (za izradu celokupne MZO-a, ili nekih delova MZO-a), ili opština može da izradi i usvoji MZO sopstvenim snagama. U međuvremenu, finansijska procena služi za preciznije planiranje finansijskog budžeta. Na osnovu toga, izrađuje se Plan rada.Plan rada priprema koordinaciona grupa uz podršku NOOPPU, i u koordinaciji sa dru-gim opštinskim sektorima, i sadrži sve zadatke i aktivnosti koje treba sprovesti, proiz-vodi, nadležni organ za ispunjenje svih zadataka, trajanje, kao i finansijske implikacije za ispunjenje svih zadataka. Razviti plan će opštini pomoći u planiranju i upravljanju efektivnijem procesom i finansijsko ocenjivanje će poslužiti za planiranje tačnog budžeta i izdvajanje odvojenih sredstava za upravljanje procesom izrade i usvajanja MZO u Skupštini opštine (SO).

Predlogu-odluke za izradu MZO-a pripremljen od NOOPPU (Stav 1.3, Član 11, ZPP) se prilaže program za izradu i upravljanje procesom planiranja MZO (program) i dostavljaju se u SO na odobrenje. Program odražava plan rada, na osnovu kojeg opština nastavlja sa predviđanim aktivnostima za izradu i usvajanje MZO. Sigurno da se mno-gobrojne aktivnosti (npr. prikupljanje i sistematizacija podataka itd.) mogu početi ne čekajući na usvajanje predloga-odluke.

Osnivanje radne grupe, koju čine predstavnici raznih sektora, koja će pomagati NOOP-PU tokom celog procesa usklađivanja pitanja /potreba raznih sektora u vezi sa MZO i odražavanja istih u MZO. Radnom grupom predsedava koordinator kojeg imenuje koordinaciona grupa. Ako se ocenom preporuči da postoji potreba za spoljnom ekspertizom ili se preporuči da se ceo proces odvija preko konkursa za projektovanje 5, NOOPPU u takvim sluča-jevima priprema zadatke i odgovornosti spoljne ekspertize, priprema dokumentaciju i pomaže kancelariji za nabavke do angažovanja spoljne ekspertize.

Deo radnog plana su i aktivnosti ohrabrivanja i uključenja javnosti u sve korake plan-iranja MZO. Tehnike koje opština može da primeni u ovom koraku imaju za cilj inform-isanje javnosti o pokretanju izrade MZO, kao što su: javna obaveštenja preko štampanih i elektronskih medija (dnevna štampa, nacionalne i lokalne TV stanice, internet stranice, društvene mreže itd.).

5 Stav 1.6.2, član 10. ZPP-a.

Iniciranje

Analiza

Izrada

Usvajanje

Razvoj

Nadgleđenje

Ocena

22 23


KORAK ANALIZE. Prvo se vrši prikupljanje i sistematizacija podataka za čitavu teritoriju opštine, od strane NOOPPU uz podršku radne grupe.

Nakon analize i ocenjivanja ORP na snagu (za potrebe izrade MZO-a), NOOPPU će doneti zaključke o ciljevima, politikama i projektima ORP-a koji su integrisani u MZO i će identifikovati dodatne podatke koji su potrebni za obradu u ovom koraku.

Na osnovu nalaza o ORP-u i prikazanim podacima, NOOPPU i radna grupa nastavljaju sa analizom potrebnom za izradu MZO-a. Proces analize je detaljnije objašnjen u # ŠTO REZULTATI ANALIZA? i # IS ANALIZA MAKS?

Izrada SPUŽS se takođe planira u ovom koraku. Preliminarno anketiranje i šira kon-sultacija će biti izvršeno paralelno sa drugim korakom, kako bi se analizirali problemi i potrebe javnosti i njihovo uključenje od same ove etape. .

KORAK IZRADE. Ovde se podrazumeva izrada predlog-MZO (Radna verzija MZO-a). Ovaj proces je objašnjen i u #POGLAVLJE 3. IZRADA MAPE ZONA OPŠTINE. U međuvremenu, opština izrađuje SPUŽS i sprovodi javne rasprave o SPUŽS-a. Nakon dobijanja saglasnosti o SPUŽS, predlog-MZO dopunjuje se uslovima izgradnje, kao i preklapajučim zona sa zaštitnim merama i drugim elementima. Poželjno je prije dostavljanja Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja (MŽSPP), predlog-MZO iznese i predstavi u SO i ako postoje komentari i sugestije iz SO, ista uključena u predlog-MZO.

Predlog-MZO se podnosi i predstavlja MŽSPP i svi zahtevi za izmene i dopune se uk-ljučuju u dokument. Ovim opština ispunjava obavezu za dobijanje saglasnosti za ocen-jivanje usaglašenosti od MŽSPP. Nakon dobijanja saglasnosti MŽSPP, predlog-MZO se objavljuje za javno razmatranje.

Nakon dobijanja saglasnosti o predlog-MZO od MŽSPP; opština organizuje javno razmatranje, završava javnu raspravu, uzima u obzir i uključuje sve zahteve javnosti, priprema Izveštaj za javno razmatranje. Kako bi se verifikovalo ispunjavanje zakonskih uslova u pogledu javnog učešća, Izveštaj javnog razmatranja se zajedno sa nacrt-MZO (Radna verzija MZO-a nakon javnu raspravu, odnosno sa integrisanim promena nakon javne rasprave sa integrisanim izmenama nakon javnog razmatranja) se podnose MŽSPP na verifikaciju procesa javnog učešća. .

KORAK USVAJANJA. Nakon dobijanja saglasnosti od MŽSPP U ovom koraku je predviđeno izvršenje aktivnosti kako bi se osiguralo usvajanje MZO u SO. Prethodno se nacrt MZO iznosi i predstavlja odgovarajućim opštinskim odborima i skupštine opštine za komentare i sugestije, i posle se podnosi i predstavlja SO za konačno usvajanje.

Nakon usvajanja MZO u SO, MZO postaje zakonski pravosnažan dokument i može se početi sa sprovođenjem čestog koraka, odnosno sprovođenja MZO.

FAZA SPROVOĐENJA

KORAK RAZVOJA. Nakon usvajanja MZO od SO, a pre početka sprovođenja usvo-jenog MZO, NOOPPU arhivira i nakon toga dostavlja i predstavlja MŽSPP dosije sa svim podacima usvojenog MZO 6, u kojem je prvo verifikovana i proverena tačnost i format svih generisanih podataka, kako štampanih tako i elektronskih.

KORAK PRAĆENJA I OCENJIVANJE. Proces, koraci, aktivnosti i metodologija razvoj sprovođenja, praćenja i ocene je detaljnije objašnjena u #POGLAVLJE 4: SPRO-VOĐENJE, NADGLEDANJE I OCENA MAPE ZONA OPŠTINE..

DA LI POSTOJE PRIMERI MAPE ZONA OPŠTINE KOJE MOŽEMO ISKORISTITI?

Na Kosovu, MZO se po prvi put izrađuje u svim opštinama. Sigurno je potrebno da opštinski službenici pročitaju i analiziraju MZO ili koncept zoniranja u gradovima i dru-gim mestima, što im može pomoći u izradi MZO. Na taj način, mogu se uzeti u obzir tehnički aspekti izrade drugih zemalja, uključujući i oblik predstavljanja. Sve navedeno, ako je primenjivo, može se uskladiti prema lokalnim karakteristikama.

Ispod možete pronaći nekoliko primera zonalnih mapa.:

https://ecode360.com/8679474

https://denvergov.org/maps/map/zoning

https://www.erieco.gov/DocumentCenter/View/351

https://www.erieco.gov/DocumentCenter/Home/View/334

http://watmagwaar.nl/#mapPage

http://www.labaule.fr/plan-local-durbanisme-de-la-ville-de-la-baule-escoublac dhe

http://www.labaule.fr/sites/default/files/documents/mlb_web_urba_plu_zonage_global_2016_02_29.pdf

6 Stav 1.11, član 11, ZPP.

https://ecode360.com/8679474

https://denvergov.org/maps/map/zoning

https://www.erieco.gov/DocumentCenter/View/351

https://www.erieco.gov/DocumentCenter/Home/View/334

http://watmagwaar.nl/%23mapPage

http://www.labaule.fr/plan-local-durbanisme-de-la-ville-de-la-baule-escoublac



24 25


KAKO MOŽEMO IZRADITI JASNU MAPU ZONA OPŠ-TINE?

Prema AU MŽSPP-BR. 24/2015 “MZO se izrađuje u obliku koji čini korišćenje lakšim i olakšava praćenje i reviziju”. (stav 7, član 5). Drugim rečima, od prve do poslednje stranice, naglasak treba staviti na izradu dobro organizovanog MZO, koji:

• Jasno komunicira. • Lako je pronaći informacije. • Lako je upravljati, pratiti i menjati ga.• Koristi se prost, direktan jezik i smanjuju mogućnosti grešaka i pogrešnih tu-

mačenja.Evo nekoliko sugestija za izradu dobro organizovanog MZO koji jasno komunicira sa širokom gamom korisnika.• Koristite fotografije, tabele i ilustracije kada god ste u prilici. • Poštujte format propisan u #POGLAVLJE 5: PRIMERI MAPE ZONA OPŠ-

TINE.• Koristite dosledan sistem nabrajanja i organizovanja delova. • Osigurajte se da deo Definicija pažljivo definiše sve važnije izraze i pojmove, kako

bi se minimizovala potreba za tumačenjem tekstualnog dela. (Ako već nisu defini-sana u TNPP)

• Koristite izraze i pojmove koji su u skladu sa ZPP, AU i TNPP.

BOLJI NAČIN DA POČNETE

Prvo, uradite ono što možete upravljati. Bolje je početi malim koracima i proširiti korake kada steknete veće iskustvo ili poverenje ili izvore.

Drugo, uvek počnite sa onim što je najvažnije. Na primer, ako ste opština sa privredom zasnovanom na poljoprivredi, počnite naporima da sačuvate kvalitetno poljoprivredno zemljište i podržali korišćenje pogodno za poljoprivredno zemljište. Ako imate zonu privrednog razvoja koja je veoma važna za vašu budućnost, onda donesite odgovarajuće uredbe kako bi je razvili.

Dok počinjete sa radom, počnite od onog što je najvažnije za očuvanje poljoprivrednog zemljišta ili privrednog razvoja i konstantno trebate da razumete gde ćete smestiti radnike, gde će se hraniti, gde će parkirati svoja vozila, javne usluge koje su im potrebne itd. Ako rešite ova pitanja i udružite pravila zoniranja koja podržavaju željeni razvoj, imaćete veoma jako sredstvo za oblikovanje budućnosti vaše opštine, čak i ako je veoma prosta na početku.

POGLAVLJE 2: FORMAT I SADRŽAJ MAPE ZONA OPŠ-TINE

AU MŽSPP-br. 24.2015 specifikuje sadržaj i format tekstualnog i kartografskog dela MZO.

TEKSTUALNI DEO MAPE ZONA OPŠTINE

Pre početka sastavljanja i izrade MZO, važno je razumeti traženi raspored i sadržaj MZO prema AU MŽSPP br. 24/2015. Tekstualni deo čini 16 delova, kao što sledi:

Format tekstualnog dela mape zona opštine

Deo

1.

BirajNaslov

Informacije za građane

1.Kako koristiti MZO

Sadržaj dela

2. Uvod 1.Pravna osnova za izradu MZO2.Svrha MZO.3.Procesi i ekipe uključene u izradu MZO.4.Opis uslova u ORP.5.Povezanost sa URP i DRP na snazi.6.Eventualne izmene lokalne tematike ili sektorne strategije od usvajanja ORP.7.Opšti pregled dokumenta prethodnog planiranja ili istog nivoa.

3. Definicije 1.Pravila tumačenja 2.Definisanje izraza korišćenih u MZO.

4. Obrazloženje 1.Zakonsko, ambijentalno, ekonomsko, finansijsko i socijalno obrazloženje za izradu i sprovođenje: Zona, Preklapajući zona, i AP ORP-a.2.Izveštaj o javnom razmatranju.3.Sažeti izveštaj obaveza koje proističu iz dokumenata prostornog planiranja za region.

5. Opšti razvojni uslovi

1.Korišćenje zemljišta za čitavu teritoriju opštine.

6. Lista zona 1.Lista svih zona i preklapajućih zona. 2.Sažeta tabela korišćenja zemljišta za sve zone i preklapajući zone

7. Naznačene zone i razvojni uslovi

Za sve utvrđene zone: 1.Korišćenje zemljišta, kao što je: dozvoljeno, sekundarno dozvoljeno, posebno dozvoljeno, privremeno i zabranjeno.2.Razvojni uslovi.3.Bonusi za zone (ako je primenjivo).

8. Preklapajući zone i razvojni uslovi

1.Razvojni uslovi za sve preklapajući zone.

9. Drumska infrastruktura

Vrsta, površina, kapacitet i tehnički uslovi za projektovanje i gradnju:1.Javnih puteva.2.Železničke mreže.3.Vazdušni saobraćaj.4.Javni saobraćaj.5.Javni parking mesta.

10. Javna i socijalnainfrastruktura

Vrsta, lokacija, kapacitet i tehnički uslovi za projektovanje i gradnju:1.Javnih parkova i otvorenog prostora;2.Sportskih igrališta i prostora za rekreaciju;3.Prostora i zgrada za zdravstvene usluge;4.Zgrada za socijalne usluge;5.Zgrada predškolskih ustanova; 6.Škola i univerziteta; 7.Administrativnih centara;8.Prostora i zgrada za javnu bezbednost; i9.Grobalja.

11. Tehnička infrastruktura

Kapacitet, prostiranje mreže, pratećih objekata, zaštitnih pojaseva i opreme za:1.Vodovodnu mrežu.2.Kanalizacionu mrežu.3.Postrojenja za preradu otpadnih voda.4.Sisteme drenaže.5.Mrežu navodnjavanja.6.Mrežu lokalne distribucije toplotne energije.7.Mrežu lokalne distribucije električne energije. 8.Telekomunikacionu mrežu i slične instalacije.9.Mrežu prikupljanja i nadzemnog i podzemnog odlaganja otpada.10.Zgrade o prostor za recikliranje i dekompoziciju..

12. Tretman neformalnih naselja

1.Razvojni uslovi za neformalnih naselja.

13. Detaljni regulativni planovi

1.Granice zona/površina za koje će biti izrađen DRP.

14. Plan sprovođenja aktivnosti

1.Izrada konkretnih projekata mreže tehničke, javne i socijalne infrastrukture za svaku sledeću godinu.2.Dodatne aktivnosti od onih koje se traže u AP-u ORP-u.

15. Upravljanje,sprovođenje i praćenje sprovođenja

Opis procedura i odgovornosti za:1.Razmatranje usklađenosti zoniranja.2.Odluke građevinske dozvole.3.Tumačenje korišćenja i razvojnih uslova.4.Zahtevi i odluke za izmene i dopune.5.Žalbeni proces.

16. Izmene i dopune 1.Usvojene izmene i dopune i izuzeća nakon usvajanja MZO.

17. Bonusi razvoja

Nesklad

1.Uredba za određivanje i primenu bonusa zoniranja za čitavu teritoriju opštine ili posebno prema određenim površinama/zonama.

18. Uslovi za sprovođenje nesklada.

Strateška procena uticaja na životnu sredinu

19. Kopije SPUŽS i saglasnosti za SPUŽS.

26 27



Deo

1.

BirajNaslov



Sadržaj dela


























17. Bonusi razvoja

Nesklad






Deo

1.

BirajNaslov



Sadržaj dela


























17. Bonusi razvoja

Nesklad





1. INFORMACIJE ZA GRAĐANE

Građanima je obično veoma teško da čitaju i koriste dokumente prostornog planiran-ja. Dakle, predlaže se da opštine ponude više informacija za građane, uz mogućnost objašnjenja i korake kako koristiti MZO. U okviru #PRIMER 1: INFORMACIJE ZA GRAĐANE, predložena su 4 koraka za građane kako da lakše koriste MZO.

Ispod su data objašnjenja za sve zakonom propisane delove iz AU MŽSPP-br. 24/2015, kao i dodatne informacije koje mogu biti od koristi za opštinske službenike, stručnjake, građane i korisnike MZO. MZO je podeljen na tekstualni i kartografski deo. Svi delovi MZO kao na tabeli, su detaljnije opisani ispod:

2. UVOD

1. Opišite kratko pravnu osnovu za izradu i usvajanje MZO. Više objašnjenja o pravnoj osnovi za izradu i usvajanje MZO u # NA ČEMU JE ZASNOVANA IZRADA MAPE ZONA OPŠTINE?, u ovom priručniku.

2. Član 16. ZPP i član 5. AU MŽSPP-br. 24/2015 pružaju načela na kojima treba biti zasnovana izrada svrhe i delokruga MZO.

3. U ovom delu se predstavlja kratak opis procesa i etapa preduzetih tokom izrade MZO i listiraju ekipe/učesnici u izradi MZO. Kao na primer, ko je snosio odgov-ornost za izradu MZO? Ko drugi je bio direktno uključen u proces? Koji je bio proces prikupljanja podataka i donošenja odluka? Kada je počela izrada i kada je dobijena saglasnost o SPUŽS?

4. Ovde se predstavlja opšti opis kako su politike i strategije u vezi budućeg ko-rišćenja zemljišta i sektorni prostorni planovi u ORP postavili opšti smer razvoja i posebnih pravila tokom izrade MZO.

28 29


5. URP i DRP na snazi čine postojeći i budući razvoj u opštini. Opišite u ovom delu kako i koliko su integrisani zahtevi ovih planova u MZO.

6. Opišite svaka izmena koja dođe od centralnog nivoa, nakon usvajanja MZO i način na koji te izmene utiču na određivanje zona i Plana sprovođenja aktivnosti (PSA). Npr., ako je centralni nivo preduzeo mere za otvaranje koridora od nacionalnog interesa, i kako tog koridora, koji nije integrisan u ORP, utiče na razvoj u opštini.

7. Potrebno je izraditi ovaj deo ako opština odluči da izradi nov MZO ili revidirani MZO četiri (4) godine nakon konačnog usvajanja istog, gde se MZO u pitanju se razlikuje od prethodnogMZO-a.

8. Opišite istu stvar čak i kada je opština intervenisala u procesu izmene i dopune čak i samo jednog dela MZO, u skladu sa članovima 34, 35. i 36. AU MŽSPP-br. 24/2015.

U okviru #PRIMER 2: UVOD je predloženi mogući sadržaj Uvoda Mape zona opštine.

3. DEFINICIJE.

Treba definisati izraze i pojmove koji mogu biti nejasni, pogrešno protumačeni, nepoznati ili specifični za MZO i koji već nisu definisani tehničkim normama prostor-nog planiranja.

Ovaj deo čini određivanje pravila za tumačenje izraza korišćenih u MZO i definicija izraza za koje opština smatra da ih treba definisati. Opšte i ne-tehničke izrazi, a koji nisu korišćeni u MZO, ne treba definisati, npr. ne treba definisati šta znači groblje. Postoje tri glavna razloga zašto treba definisati izraze u ovom delu MZO:

• Kako bi se minimizovala dvosmislenost (npr., parcela u uglu podrazumeva katastarsku parcelu koja se nalazi na mestu gde se ukrštaju dva puta).

• Objedinile skraćenice (na primer “MZO” se odnosi na Mapu Zona Oštine).• Kada jedan izraz ima posebno značenje u MZO.

Primeri opisa definicija i tumačenja su predloženi u okviru ##PRIMER 12: DEFIN-ICIJE.

4. OBRAZLOŽENJE

1. Objasnite opšte obrazloženje za stvaranje potkategorija zona i preklapajući zona za celu teritoriju opštine kao i za sprovođenje AP ORP-a. Zakonsko, ambijentalno, ekonomsko, finansijsko i socijalno obrazloženje za izradu i sprovođenje zona i preklapajući zona treba da bude zasnovano na oceni stanja u opštini, specifičnim načelima iz člana 4. AU MŽSPP-br. 24/2015 i ORP.

2. Prilažite izveštaj javnog razmatranja o prihvatanju ili odbijanju javnih predloga i primedbi i peticija vlasnika zemljišta tokom procesa izrade MZO.

3. Opišite aktivnosti ili kapitalne investicije Vlade Kosova ili susednih opština koje utiču ili se očekuje da će uticati na zoniranje, korišćenje zemljišta u vašoj opštini, kao što su gradnja ili planiranje puteva, postrojenja za preradu otpada, dalekovodi itd.

5. OPŠTI RAZVOJNI USLOVI

1. Primeri opisa definicija i tumačenja su predloženi u okviru ##PRIMER 3: OPŠTI RAZVOJNI USLOVI.

6. LISTA ZONA

1. Lista predložena u #PRIMER 5: LISTA ZONA, ima za cilj ilustrovanje jednog načina listiranja zona i preklapajući zona i njihovih simbola. Predložene zone i preklapajući zone su u skladu sa ZPP, TNPP i AU MŽSPP-br. 24/2015, ali su fiktivne i predložene za ciljeve ilustracije. Opštine trebaju da naprave druge zone prema lokalnim potrebama i karakteristikama.

2. Primer zbirne tabele svih zona sa svim korišćenjima zemljišta za svaku zonu je predstavljen u #PRIMER 6: ZBIRNA TABELA KORIŠĆENJA ZEMLJIŠTA.

7. NAZNAĆENE ZONE I RAZVOJNI USLOVI

1. Korišćenje zemljišta treba da bude predstavljeno u razumljivijem obliku za građane, kao što je zbirna tabela korišćenja. U zavisnosti od složenosti i veličine opštine, može biti predstavljena jedna tabela za sve zone i korišćenja (kao gore) ili po posebna zbirna tabela za svaku zonu ( #DEO 7: UTVRĐENE ZONE I RAZ-VOJNI USLOVI) Opština može da izabere svoj način predstavljanja i uskladiti isti sa lokalnim potrebama (da koristi oba načina).

2. #DEO 7.1. ZONE MEŠOVITOG KORIŠĆENJA - OPŠTE - ZMK je pred-ložena zona sa razvojnim i građevinskim uslovima koje propisuje AU MŽSPP-br. 24/2015. Ovaj primer može predstavljati model kako odrediti razvojne uslove za zone u opštinama.

3. Ako se određeni bonusi, onda pravila za sprovođenje bonusa opišite pod razvojnih uslovima za zonu.

8. RAZVOJNI USLOVI ZA PREKLAPAJUĆE ZONE1. Primer preklapajući zona i razvojnih uslova za Preklapajući zonu - Zaštita od

odrona i erozije (PZ-ZOE) su predstavljeni u okviru # PRIMER 8: PREKLAPA-JUĆE ZONE I RAZVOJNI USLOVI, koji opštine mogu modifikovati za posebne slučajeve.

9. DRUMSKA INFRASTRUKTURA

1. Primeri opisa definicija i tumačenja su predloženi u okviru ##PRIMER 10: DRUMSKA INFRASTRUKTURA.

2. Navodite dimenzioni i projektni standardi za budući razvoj puteva i uslovi za obezbeđivanje pristupa katastarskim parcelama za zone koje se po prvi put unose u urbane granice. Dimenzioni i projektni standardi, kao i gradnje se navode u cilju mogućnosti da iste primenjuju privatni vlasnici preko razvojnih sporazuma ili bonusa zoniranja.

30 31


10. JAVNA I SOCIJALNA INFRASTRUKTURA

1. Sprema primere u Drumsku Infrastrukturu u ovaj Priraćnik i u skladu sa PSA u MZO u ovom delu trebaju da specifikuju lokaciju, kapacitet i tehničke uslove za projektovanje i gradnju konkretnih infrastrukturnih javnih i socijalnih projekata.

11. TEHNIČKA INFRASTRUKTURA

1. Sprema primere u Drumsku Infrastrukturu u ovaj Priručnik i u skladu sa PSA u MZO u ovom delu trebaju da specifikuju lokaciju, kapacitet i tehničke uslove za projektovanje i gradnju konkretnih infrastrukturnih javnih i socijalnih projekata.

12. TRETIRANJE NEFORMALNIH NASELJA

1. Identifikujte neformalna naselja, ako isto nije izvršeno u ORP i navodi vrsta nefor-malnih naselja koja se nalaze na teritoriji opštine. Dalje, na osnovu zahteva ORP u vezi uređenja neformalnih naselja, opština određuje formu uređenja neformalnih naselja prema vrsti neformalnog naselja. Opština može izabrati između poboljšanja stanja, rušenja i obnove i rušenja i premeštanja kao oblik uređenja neformalnih naselja za realizovanje preko MZO.

13. DETALJNI REGULATIVNI PLANOVI

1. U ovom delu se predstavljaju katastarske granice površina koje će biti predmet procesa izrade detaljnih regulativnih planova i iznosi obrazloženje potrebe za izradom takvog plana. Ako treba izraditi DRP za posebnu zonu (PZ), naziv DRP je isti kao kod zone. Međutim, ako treba izraditi DRP za specifičnu površinu, onda treba tačno odrediti granice površine..

2. U ovom delu treba dodati originalne primerke svih usvojeni DRP nakon usvajanja MZO.

14. PLAN SPROVOĐENJA AKTIVNOSTI

1. PSA na MZO određuje lokaciju konkretnih projekata, uključujući i eventualnu eksproprijaciju, približne troškove sprovođenja, predviđene izvore finansiranja, period sprovođenja i instituciju nadležnu za sprovođenje, i predstavljen je na odgo-varajućoj mapi MZO. Za sve projekte za koje je određena lokacija, PSA na MZO treba da bude u skladu sa delovima drumske, javne, socijalne i tehničke infrastruk-ture, odnosno u skladu sa uslovima propisanim u tim delovima MZO.

2. Opština treba da doda aktivnosti, odnosno druge projekte u odnosu na one koji su propisani u AP za ORP.

15. UPRAVLJANJE I SPROVOĐENJE

1. Odredite procedure i odgovornosti za zadatke u vezi sa tačkama a, b, c, d i e, pre-ma gornjoj tabeli, br. 15. Tokom određivanja administrativnih procedura opština treba da uzme u obzir izvore, uključujući osoblje, novac i vreme na raspolaganju u vašoj opštini za izradu ovih procedura i upravljanje MZO. Direktan i jasan MZO, zasnovan na odredbama propisanim u zakonodavstvu, će uopšteno imati potrebu za manje izvora za upravljanje u odnosu na složeniji MZO.

NOOPPU igra ključnu ulogu u upravljanju MZO i tekst ovog dela MZO treba jasno da opisuje odgovornosti koje su date ovom subjektu preko AU MŽSPP br. 24/2015. Prim-eri opisa definicija i tumačenja su predloženi u okviru #PRIMER 13: UPRAVLJANJE, SPROVOĐENJE I NADGLEDANJE SPROVOĐENJA.

16. IZMENE I DOPUNE

1. U slučajevima kada opština izvrši izmene i dopune usvojenog MZO, te se izmene i/ ili dopune navode u ovom delu MZO, odnosno u slučaju usvajanja bilo kakve izmene i/ ili dopune (originalne kopije), oni su priloženi ovom delu MZO-a. U idealnim uslovima, tekst izmena i dopuna MZO treba integrisati u tekst MZO na snazi kako bi se svaka izmena odrazila što je pre moguće nakon usvajanja izmena i dopuna kako bi se izbegla zabuna.

2. U ovom delu treba dodati usvojena izuzeća (ako postoje) sa originalnim primerci-ma, nakon usvajanja MZO u SO.

17. BONUSI ZONIRANJA

1. Bonusi zoniranja su stimulansi koje opština daje u zamenu za pružanje određene javne beneficije. Veoma je važno da određeni bonusi budu u skladu sa uslovima TNPP. Odredbe o (eventualnim) bonusima i sprovođenje bonusa se određuje para-lelno sa izradom MZO, i trebaju da budu sastavni deo usvojenog MZO.

2. U ovom delu odredite odredbe za bonusi zoniranja ukoliko se one odnose na više od jedne zone.

18. NESKLAD

1. Opština nije dužna da specifikuje pravila ili procedure za nesklad, ali može da odredi proceduru za primenu razvojnih uslova zone u odnosu na nesklad.

19. STRATEŠKA PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

1. U ovom delu treba dodati sve originalne primerke sve dokumentacije za SPUŽS kao i kopiju saglasnosti za SPUŽS.

32 33


KARTOGRAFSKI DEO MAPE ZONA OPŠTINE

Zonalne mape trebaju da budu specifične što se tiče granica zona. Koje mape treba pripremiti i kakve informacije trebaju da sadrže su objašnjene u kartografskom delu AU MŽSPP-br. 24/2015.

Format i sadržina kartografskog dela Mape zona opštine

Mapa

1.

BirajNaslov

OPŠTE OBLASTI 1.Zvanična katastarska mapa2.Ortofoto 3.Vazdušna mapa 4.Topografska mapa

Sadržaj

2. MAPA OSNOVNIH PODATAKA

1.Geografski i topografski nazivi2.Administrativne granice opština3.Administrativne granice i nazive administrativnih jedinica 4.Granice katastarskih parcela i katastarski redni brojevi5.Površine površinskih vodenih resursa6.Koridori drumske infrastrukture7.Naselja i sve postojeće gradnje

3. MAPA OBLASTI I GRADNJI OD ZNAČAJA ZA KOSOVO

1.Mapa oblasti i gradnji od značaja za Kosovo predstavlja gradnje i strateške projekte ili mesta naznačena kao posebne i od značaja za zemlju, a koje su odobrene prostornim planom Kosova, mapom zona Kosova i prostornim planovima za posebne zone..

4. ZONALNA MAPA KORIŠĆENJE ZEMLJIŠTA

1.Nazivi i građevinske granice za sva planirana naselja 2.Sve definisane zone sa granicama3.Sve planirane saobraćajne koridore

5. ZONALNA MAPA KORIŠČENJE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA

1.Sve naznačene lokacije poljoprivrednih zona2.Klasifikacija prikladnosti poljoprivrednog zemljišta

6. MAPA DRUMSKE INFRASTRUKTURE

Mapa koridora drumske infrastrukture i transportne površine određene za razvoj, kao što su:2.javni putevi sa nivezlizacijom prema kategorizaciji, motorizovani i ne motorizovani; 3.železničke mreže, lake i teške4.zgrade i postrojenja za vazdušni saobraćaj5.zgrade i postrojenja za urbani, ruralni i međugradski javni prevoz

7. MAPA JAVNE I SOCIJALNE INFRASTRUKTURE

1.Mapa sve oblasti javne i socijalne infrastrukture određene za razvoj

8. MAPA TEHNIČKE INFRASTRUKTURE

1.Mapa sa rasprostiranjem mreža i kapaciteta povezanih zgrada, bafer zona i opreme određene za razvoj

9. MAPA PREKLAPAJUĆIH ZONA

1.Granice svih određenih preklapajući zona

10. MAPANEFORMALNIH NASELJA

1.Granice oblasti neformalnih naselja sa primenjivim razvojnim uslovima

11. MAPA REGULATIVNIH PLANOVA

1.Granice površinama za koje je predviđena izrada Detaljnih regulativnih planova.2.Granice površinama sa Detaljnih regulativnih planova na snazi

Format i sadržina kartografskog dela Mape zona opštine

Mapa

1.

BirajNaslov

OPŠTE OBLASTI 1.Zvanična katastarska mapa2.Ortofoto 3.Vazdušna mapa 4.Topografska mapa

Sadržaj

2. MAPA OSNOVNIH PODATAKA

1.Geografski i topografski nazivi2.Administrativne granice opština3.Administrativne granice i nazive administrativnih jedinica 4.Granice katastarskih parcela i katastarski redni brojevi5.Površine površinskih vodenih resursa6.Koridori drumske infrastrukture7.Naselja i sve postojeće gradnje

3. MAPA OBLASTI I GRADNJI OD ZNAČAJA ZA KOSOVO

1.Mapa oblasti i gradnji od značaja za Kosovo predstavlja gradnje i strateške projekte ili mesta naznačena kao posebne i od značaja za zemlju, a koje su odobrene prostornim planom Kosova, mapom zona Kosova i prostornim planovima za posebne zone..

4. ZONALNA MAPA KORIŠĆENJE ZEMLJIŠTA

1.Nazivi i građevinske granice za sva planirana naselja 2.Sve definisane zone sa granicama3.Sve planirane saobraćajne koridore

5. ZONALNA MAPA KORIŠČENJE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA

1.Sve naznačene lokacije poljoprivrednih zona2.Klasifikacija prikladnosti poljoprivrednog zemljišta

6. MAPA DRUMSKE INFRASTRUKTURE

Mapa koridora drumske infrastrukture i transportne površine određene za razvoj, kao što su:2.javni putevi sa nivezlizacijom prema kategorizaciji, motorizovani i ne motorizovani; 3.železničke mreže, lake i teške4.zgrade i postrojenja za vazdušni saobraćaj5.zgrade i postrojenja za urbani, ruralni i međugradski javni prevoz

7. MAPA JAVNE I SOCIJALNE INFRASTRUKTURE

1.Mapa sve oblasti javne i socijalne infrastrukture određene za razvoj

8. MAPA TEHNIČKE INFRASTRUKTURE

1.Mapa sa rasprostiranjem mreža i kapaciteta povezanih zgrada, bafer zona i opreme određene za razvoj

9. MAPA PREKLAPAJUĆIH ZONA

1.Granice svih određenih preklapajući zona

10. MAPANEFORMALNIH NASELJA

1.Granice oblasti neformalnih naselja sa primenjivim razvojnim uslovima

11. MAPA REGULATIVNIH PLANOVA

1.Granice površinama za koje je predviđena izrada Detaljnih regulativnih planova.2.Granice površinama sa Detaljnih regulativnih planova na snazi

1. USLOVE ZA PREZENTACIJU MAPA MAPE ZONE OPŠTINE

Kako bi mape MZO bile razumljive, čitke trebaju da ispunjavaju sledeće uslove:

• Nazivi (ili simboli) tekstualnog dela su u skladu sa simbolima na mapama.

• Mape sadrže legende, na istom mestu kao sve mape.

• Mape se pripremaju i štampaju u srazmeri koja jasno predstavlja granice različitih zona.

• Mape se imenuju u skladu sa AU MŽSPP-br. 24/2015 i svaka mapa sadrži redni broj.

• Nazivi glavnih ulica i geografski nazivi i toponimi su predstavljeni na svakoj mapi.

• Simboli, boje i prezentacija zona moraju biti u skladu sa tačkom 38. Zone, Poglavl-je V. Tehničke norme za grafičku prezentaciju prostornog planiranja, na TNPP.

• Simboli, boje i prezentacija drumske, javne, socijalne i tehničke infrastrukture moraju biti u skladu sa Poglavljem V. Tehničke norme za grafičku prezentaciju dokumenata prostornog planiranja, na TNPP.

Opština takođe treba da bude nadležna za arhiviranje i sistematizaciju štampanih kopija svih elektronskih podataka, analiza i proizvoda tokom procesa izrade i usvajanja MZO, uključujući izveštaje, memorandume, prezentacije, kao i sve verzije nacrt MZO, predlog MZO kao i usvojeni MZO. Dokumentovanje svih elektronskih podataka će biti sprove-deno kao što je navedeno ispod:

• Svi prostorni podaci i atributi u formatu kompatibilnom sa softverima Geografski informacioni sistem (GIS).

• Ceo tekst ili tabele u tekstu i formatu Word.

34 35


• Svi grafikoni, ilustracije i slike u formatu (.gif), (.jp/.jpeg) i (pdf).

• Sve izvorne datoteke i GIS datoteke korišćena za izradu grafikona, ilustracija i kartografskih delova.

2. STANDARDIZACIJA SRAZMERA MAPE ZONA OPŠTINE

• Ciljevi harmonizacije, odnosno standardizacija srazmera MZO-a za sve opštine na Kosovu su:

• Standardizacija prezentacije MZO.• Standardizacija srazmera MZO.• Jednostavnost u praćenju sprovođenja MZO.• Prikupljanje statističkih i naučnih podataka.

ŠTA JE MREŽA? Mreža zoniranja za MZO je jedinstven i standard i svaka ćelija mreže ima ove dimenzije:

• Širina = 3.050 m.• Dužina = 2.750 m.• Površina = 838,75 ha (8,38 km2).

FORMAT LISTA.Za prezentaciju i štampanje MZO-a, list standardnog formata je definisan sa osobinama kao što su:

• Veličina lista- A1.• Orijentacija lista-položene strane.• List koji se sastoji od 3 opšta okvira (Ilustracija 7.):• Spoljni okvir (1 cm od ivice lista).

Prikupljanje statističkih i naučnih podataka.

• Unutrašnji okvir mape (1cm od spoljnog okvira i okvira objašnjenja).• Okvir objašnjenja (1cm od spoljnog okvira i unutrašnjeg okvira mape).

Dalje, okvir objašnjenja je podeljeno na 6 segmenata:

• Karta naslova - upišite naziv mape i mrežnog koda ćelije.• Legenda- postavljen sva objašnjenja za MZO-u.• Mreža - označava položaj ćelije na odgovarajućoj opštinskoj mreži.• Geografski kompas, grafički srazmer i numerički srazmer.• Autorstvo- postavlja se logo opštine i eventualno logo kompanije koja je izradila

MZO.• Administracija- označava se ime i prezime nadzornika projekta, datum usvojenja,

potpis i pečat SO.

Ilustracija 6. Pokrivenost mreže MZO za celu teritoriju Kosova.

Ilustracija 5. Šema mreže zoniranja i načina kodiranja ćelija.

MREŽAMREŽA ZONIRANJA JE MREŽA ČETVOROUGAONIH ĆELIJA ISTE VELIČINE, KOJOM SE OMOGUĆAVA DA SE NA STANDARDNOM FORMATU PREDSTAVLJA MZO U JEDINSTVENOM SRAZMERU ZA SVE OPŠTINE.

36 37


SRAZMER. Srazmer MZO- e je P = 1:5,000, gde 1 santimetar (sm) = 50m (odnos “sm” na mapi sa “m” u prirodi).

200300

m

Spolnjiokvir

Unutrašnjiokvir

Okvirobjašnjenja

Ilustracija 7. Standardni format lista za prezentaciju i štampanje MZO-a.

Ilustracija 8. Srazmer MZO-a.

POGLAVLJE 3. IZRADA MAPE ZONA OPŠTINE

U ovom poglavlju Priručnika se predlaže jedna metodologija sprovođenja koraka analize i koraka izrade MAPE ZONA OPŠTINE prema podeli etapa i koraka u #IZRADA, USVAJANJE, NADGLEDANJE I OCENA MZO.

IZRADA I RAZVOJ BAZE PODATAKA

Prva aktivnost koju treba preduzeti u cilju izrade MZO je prikupljanje neophodnih podataka i njihova sistematizacija u konsolidovanu Bazu podataka prostornog planiranja (Bazu podataka). Softverska aplikacija SPAK, zasnovana na GIS sistemima, je osnova digitalnih podataka, u koju će biti uneti svi podaci na sistematizovan način. Primarni podaci koje treba prikupiti i sistematizovati u bazi podataka su::

• Poslednje zvanične katastarske mape. Ako opština ocenjuje da li postoji potreba za ažuriranjem određene katastarske zone za potrebe planiranja, ista aktivnost je sprovođena tokom ovog koraka.

• Topografske mape, mape administrativne podele opštine itd.• Mape javnog/privatnog vlasništva.• Poslednji ORP i po mogućnosti URP i sve URP-e. Opštine trebaju da osiguraju

elektronsku verziju kompatibilnu sa GIS.• Poslednji ortofoto i poslednje vazdušne mape. Postoje i drugi vazdušni snimci

svetskih satelita, opština može kupiti ili preuzeti besplatno..

Sistemacija podataka podrazumeva skeniranje sve kopije na papiru (ako je određeni po-datak obezbeđen samo kao štampana verzija), geo-referencija sve mape, i kategorizacija mape i sve drugih podataka u SPAK.

Dalje treba osigurati informacije o postojećem stanju prostornog i fizičkog razvoja za celu teritoriju opštine. Ovo se postiže istraživanjima na terenu i detaljnom obradom podataka u vezi postojećeg korišćenja zemljišta, katastarskih parcela, postojeće gradnje, drumske, tehničke, javne i socijalne infrastrukture.

Sledstveno, nakon što su osigurani svi neophodni podaci i isti su sistematizovani i obrađeni, sledi njihova analiza za potrebe izrade MZO

OCENA OPŠTINSKOG RAZVOJNOG PLANA

Ocena ORP koliko je sproveden se u potpunosti razlikuje od ocene ORP za potrebe izrade MZO. Ocena ORP za potrebe izrade MZO treba da nam da sledeće rezultate:

• Šta propisuje ORP na snazi? Koje su aktivnosti predviđene u ORP i za koje treba rezervisati prostor u MZO?

• Koji prostor treba zaštiti ili razvijati sa ograničenjima?• Koje ruralne površine prema ORP su manje prikladne za razvoj zbog toga što

predstavljaju visokokvalitetno poljoprivredno zemljište ili su u blizini važnih polja

ZAŠTO SE KORISTI SPAK/GIS?

KORIŠĆENJE SPAK I GIS TOKOM SISTEMATIZACIJE PODATAKA I ANALIZA OLAKŠAVA UPRAVLJANJE I KONTROLU OBIMNIH PODATAKA, A TAKOĐE OMOGUĆAVA I UZAJAMNU ANALIZU IZMEĐU RAZNIH TEMATIKA NA BRŽI I PRECIZNIJI NAČIN.

NA TAJ NAČIN SE ANALIZA PREOBRAĆUJE U VREDAN ELEMENT ZA SIGURNO I SPROVODIVO DONOŠENJE ODLUKA.

38 39


za proizvodnju poljoprivrednih resursa i slično, predstavljaju pejzažni vidikova ili su u blizini osetljivih prirodnih resursa?

• Koje delovi teritorije opštine je ORP predvideo za prikladne za manju gustinu, prema prikladnosti zemlje, blizine sa urbanim centrima i drugim karakteristikama?

• Koje ruralne površine prema ORP su manje prikladne za razvoj zbog toga što predstavljaju visokokvalitetno poljoprivredno zemljište ili su u blizini važnih polja za proizvodnju poljoprivrednih resursa i slično, predstavljaju pejzažni vidikovac ili su u blizini osetljivih prirodnih resursa?

• Koji je kapacitet i karakteristika potrebnog prostora za ispunjenje neophodne gustine prema ORP?

• Koje su vrste infrastrukture, njihov kapacitet, prateće usluge potrebne za ispunjenje predviđanoga razvoja prema ORP?

• Koja su predviđanja za budući razvoj u posebnim naseljima ili određenim naseljima?

ČIME TREBA DA REZULTUJE ANALIZA?

Kako bi se izgradio most između vizije i strategije ORP i postojeće izgrađene okoline, sledeće listiranje treba uzeti u obzir tokom analize, ocene, izrade i donošenja odluka o MZO;

• Postojeća tipologija urbanih naselja i ruralnih naselja.• Korišćenja i postojeći karakter zemlje.• Javno vlasništvo i korišćenje Istog.• Oblik i veličina katastarskih parcela.• Oblik, veličina i smeštaj zgrada na parcelama.• Prednosti i slabosti urbanog i ruralnog transporta.• Kategorije drumske mreže, sigurnost, kvalitet i pristupačnost mreže i glavna

kretanja u mreži.• Planiranje (prethodni) i zahtevi za tehničku, javnu i socijalnu infrastrukturu, kao

prostor prikladan za njihov smeštaj.• Zahtevi za prostor za kapitalne investicije i privatne investicije i neophodan pros-

tor, njihova moguća lokacija za poboljšanje javnih usluga.• Moguće instrumente za zaštitu prirodnih resursa i kulturne baštine i smanjenje

opasnosti od prirodnih nepogoda.• Razmatranje finansija opštine i kritička analiza mogućnosti raspoređivanja javnih

investicija.

KAKO SE VRŠI ANALIZA?

Zoniranje podrazumeva podelu teritorije na zone iste topologije. Ovo se može sprovesti na makro nivou, podeli nerazvijene teritorije, i na mikro nivou, podela teritorije urbane zone na zone jedno obličnih karakteristika (ali nije neophodno i uklapajući).

vim se priručnikom predlaže da se analiza izvrši na dva nivoa: osnovna analiza i detaljna analiza. Ova osnova prethodi određivanju glavnih kategorija zona, dok detaljna analiza određivanju pod kategorije zone, odnosno finalno zoniranje pre objavljivanja predloga MZO za javno razmatranje. Međutim, u slučajevima kao npr. za centralni deo opštine,

neophodno je sprovesti osnovnu analizu i delimično detaljnu analizu kao preduslov za određivanje rasprostranjenosti zona i razvojnih uslova. Ovo je zato što neke od odluka tokom određivanja zona imaju potrebu za analizom pored osnovne analize.

Analiza je blisko povezana sa fokusom pitanje/ pitanja koja tretiraju. Ovo opširno utiče na nivo detalja podataka i predloga koje treba izvesti u okviru dokumenata prostor-nog planiranja. U mapama osnovne analize npr., nivo podataka na mapama će biti u srazmeri 1:5000, dok za površine za koje će biti izvršena detaljna analiza, srazmera može da padne do 1:2500 ili u slučajevima do nivoa parcele. Osnovnu i detaljnu analizu čine: sažet opis analize i prezentacija nalaza iz analiza na tekstualan i kartografski način.

OSNOVNA ANALIZA

Osnovna analiza podrazumeva stvaranje nekoliko slojeva podataka po tematskim oblastima, u cilju moguće ocene planiranja razvoja. MZO treba da uzme u obzir ograničenja i zaštitne mere koje su propisane u ORP i drugim dokumentima centralnog nivoa. Ograničenja su na raznim nivoima stoga se predlaže raslojavanje ovih podataka prema nivou ograničenja i nivou zaštite, od striktnijih ka manje striktnim.Sloj 1 obuhvata označavanje sa svim zaštitnim zonama, PZ, SZZ, površina u opasno-sti od odrona i poplava ili slično, kao i kulturnog i prirodnog nasleđa. Sve ovo je već identifikovano u ORP i određen su i zaštitne mere za iste. Sloj 2 obuhvata označavanje poljoprivrednih i šumskih zaštićenih površina, dok sloj 3 postojeću i planiranu drum-sku, tehničku, javnu i socijalnu infrastrukturu (prema centralnom i lokalnom značaju iz dokumenata centralnog prostornog planiranja i ORP), uključujući i zaštitne pojaseve za iste.

Sloj 4 podrazumeva opšte označavanje industrijskih i stambenih površina i naselja (prema odrednici u mape buduće upotrebe zemljišta u ORP i istraživanje na terenu). U ovom sloju se takođe vrši kategorizacija naselja prema prostornim karakteristikama (prečnički, disperzivni, linearni itd. koncept) Na osnovu opštih odredbi datih u ORP za ove površine i postojećeg stanja, ovde počinje detaljno elaborirane istih za potrebe razvoja i sprovođenja.

Preklapanjem slojeva 1, 2 i 3 se može videti koji delovi teritorije su na raspolaganju za budući razvoj, odnosno sve površine u okviru sloja 4 i slobodne površine iz slojeva 1, 2 i 3. Površine iz slojeva 1, 2 i 3 takođe mogu biti razvijene, istovremeno poštujući i integrišući potrebne zaštitne mere. Na osnovu rezultata preklapanja, definirajte početne zone (glavne kategorije zona kao npr. SZ, KZ, TZ i dr.) i kontrolisati naspram svakog drugog dokumenta prostornog planiranja na snazi. Ovo zoniranje se predstavlja sek-tornim upravama i javnosti kako bi se dobilo mišljenje i sugestije, a kako bi se nastavilo dalje. Paralelno sa integracijom sugestija dobijenih od početnog zoniranja, nastavite sa detaljnom analizom.

2. DETALNJA ANALIZA

Detaljna analiza pomaže u donošenju odluka u konačnom određivanju zona, odnos-no definisanju pod-kategorija zona i razvojnih uslova. Detaljna analiza podrazumeva

Ilustracija 9. Preklapa-nje podataka i mape prema temama.

40 41


identifikovanje prostornih celina na teritoriji opštine, u cilju povezivanja u cilju među-sobne povezanosti urbane morfologije između ovih prostornih celina. Npr. naselje iste tipologije visokih zgrada predstavlja jednu prostornu celinu. Takođe, jedna grupa sela smeštena u linearnom obliku predstavlja drugu celinu. Identifikacija prostornih celina prema njihovoj morfologiji olakšava proces identifikacije pod-kategorija zona, određujući razvojne i građevinske uslove. Dalje, nakon zoniranje teritorije u skladu sa prostornim jednoobraznost identifikovani prostornih celina i plan-irani razvoj u ORP. Kriterijumi za identifikaciju prostornih celina su:

• Postojeće korišćenje zemljišta.• Jednoličnost korišćenja i tipologije građevina. Ovo podrazumeva prostor sa istom

kili sličnom tipologijom gradnje.• Način postavljanja gradnji na katastarskim parcelama. Ovo podrazumeva analizu

gradnji u odnosu jedna na drugu: u nizu, posebne, perimetrične, blok u U obliku itd.

• Koncept drumske mreže. Ovo podrazumeva analizu drumske mreže i odnos sa gradnjom i slobodnim prostorom, npr. organskom, linearnom itd.

• Intenzitet i obim gradnje Ovo podrazumeva obeležavanje celina koje su jednolične po istom/sličnom intenzitetu i obimu, kao i broj porodica i prevladavajuća veličina stambenih jedinica.

• Drumska infrastruktura, kao i kategorije puta, funkcija puta, širina puta, materijal postavljanja, broj traka, trotoar itd.

PRIMARNE KATEGORIJE ZONA NASPRAM KATEGORIJA ZONA

OSNOVNA ANALIZA REZULTUJE ODREĐIVANJEM GLAVNIH KATEGORIJA ZONA, DOK DETALJNA ODREĐIVANJEM POD-KATEGORIJA ZONA.

STVARANJE POD-KATEGORIJA ZONA PODRAZUMEVA DEFINISANJE GLAVNIH KATEGORIJA ZONA NA POD-KATEGORIJE ZONA, KAO NPR. OD SZ NA SZ 1, SZ 2 ITD.

Ilustracija 10. Primeri razlićitih prostornih celina.

42 43


biti veličine 5-15 ha. Dalje, nastavlja sa detaljnom analizom odabranih modela, prema kriterijumima koji su gore navedeni.

U zavisnosti od ljudskih i finansijskih kapaciteta opštine, u okviru detaljne analize se mogu dodati i druge metodologije kao i drugi podaci. Nakon skiciranja nalaza iz detal-jne analize, sledeći korak je razmatranje granica predloženih zona (glavnih kategorija) iz osnovnih analiza, u cilju detaljnog definisanja definitivnih zona (pod-kategorija zona, npr. Stambena zona (SZ) 1, SZ 2, i dr.).

Rezultati detaljne analize je da generiše i obeleži prostorne celine u celoj teritoriji opštine, i analizu jedinstvenih i različitih karakteristika njihove celine/ elemenata. Na osnovu jedinstvenih karakteristika i različitih karakteristika delovima opštine, identifiku-ju se različite zone i detaljan opis istih..

Svakako, u slučajevima mešovitih prostornih celina, kao što su često naselja na Kosovu, analiza treba da bude sveobuhvatnija i sistematska.

Nivo detaljne analize zavisi da li se radi za urbanu sredinu, ruralna naselja, zonu grad-se-lo ili zone/naselja. Npr., na nivou urbanog područja analizirana je drumska mreža i postavljanje susedstva. Najniži nivo analize postiže se analizom elemente naselja, npr. raspoređivanje parcela u naselju ili bloka, i u odnosu na druge parcele, a u odnosu na put.

Detaljna analiza se može sprovesti posmatranjem na terenu ili izborom nekoliko površi-na uzorak. Posmatranje na terenu podrazumeva opis većeg dela opštinske teritorije, odnosno urbane zone i naselja. Analize sa terena se dobijaju iz ortofotoa, fotografija naselja, skica tipologije naselja i drugih posebnih detalja, sve sistematizovano u bazi podataka. U okviru #PRILOG 1: PREDSTAVLJANJE KORIŠĆENJA PREMA HILUCS-U U ZAGREBU je predstavljen slučaj posmatranja na terenu, kako bi se inventariziralo korišćenje zemljišta.

Analiza preko površina kako model, može se koristiti kada se ne mogu izvršiti detaljne analize za celokupnu površinu (duga i skupa analiza). U tim slučajevima analiza se vrši za površinu sa sličnim karakteristikama koja je izabrana kao model, pri kojem je glavni kriterijum izbora dominantna tipologija gradnje. Modeli se biraju prema ortofotou i vazdušnim mapama. Npr. jedna opština u zavisnosti od veličine može da izabere 5-10 modela za urbanu zonu i isto ovim toliko za ruralnu zonu, pri čemu jedan model može

Ilustracija 11. Ilustracija metode preklapanja- sloj 1.

Ilustracija 12. Vazdušna mapa sa nekoliko izabranih modela.

12

3

5

6

7

4

44 45


METODOLOGIJA ODREĐIVANJA ZONA?

LPP je određeno deset primarnih kategorija zona (Član 3, ZPP). 7 Opština može da odredi nekoliko različitih zona u okviru jedne primarne kategorije i nijednu zonu u drugoj primarnoj kategoriji (Zone, TNPP).

Opštine takođe modu oda odrede pod-zone za zone ako je potrebno. Jedna kategorija zona se u jednoj opštini može ponoviti nekoliko puta. Npr. mogu postojati SZ niske gustine na raznim mestima u opštini. Površina među zonama se takođe može puno razlikovati. Jedna zona može biti jedna jedinstvena parcela ili deo većeg naselja koje ima nešto posebno u vezi toga ili veoma velika površina sa puno parcela. Zone u okviru MZO trebaju da imaju jasne i detaljnije granice nego granice određene u ORP. Odnos-no, granice svake zone trebaju da budu jasne i lako primetljive. Dakle, granice zona prate puteve, linije katastarskih parcela, reke i druge prirodne karakteristike

1. DEFINIŠI KONAČNE ZONE.

Uzimajući slojevi ORP za osnovu i prvične zone iz osnovne analize i nalaza iz detaljne analize za prostorne celine, biće izrađen jasan pregled vrsta i moguće granice konačnih zona.

Uporedite stvorene zone i njihove granice naspram korišćenje zemljišta i razvojne strategije u ORP. Ako ORP sadrži strategiju npr. kao što je povećanje stambene gustine, urbanog popunjavanja, proširenje sela itd., vaša MZO treba da sadrži i odražava ih na geografski način. Nakon definisanja predloženih zona, razvoj prezentacije opštinskim direktorijuma i javnost je važan korak da se dobiju više podataka za definisanje granica konačnih zona (na kojima će se razvijati drugi koraci).

7 U okviru TNPP je stvoreno još nekoliko drugih zona, kao što su: vojno-bezbednosna zona (VBZ), rekreativno-turistička zona (RTZ), komunikaciono-transportna zona (KTZ), zona za usluge (ZU), šumska zona (ŠZ) i zona površinskog kopa (ZPK).

2. ODREDITE KORIŠĆENJE ZEMLJIŠTA ZA SVAKU ZONU.

Nakon definisanja konačnih zona, i za isti konsenzus je dobijen od radne grupe i javnost, treba odrediti korišćenje zemljišta za svaku zonu. Još jednom ovde se koristimo sa mapu planiranog korišćenja zemljišta iz ORP i inventarizacije postojećeg korišćenja zemljišta. Korišćenje je: dozvoljeno, sekundarno dozvoljeno, posebno dozvoljeno, privremeno i zabranjeno (AU MŽSPP - BR. 24/2015).

Dozvoljena korišćenja zemljišta su korišćenja u kojem je određena jedna specifična zona i ima za cilj razvoj takvog korišćenja. Dozvoljena korišćenja su pravo koje mogu da razvijaju vlasnici zemlje dok ispunjavaju razvojne i građevinske uslove za zonu u kojoj se imovina nalazi.

Neke vrste korišćenja zemljišta u većini zona, kao npr. stanovanje, i javne usluge itd. Drugo korišćenje, kao npr., teška industrija, može da ne bude dozvoljena u većini kat-egorije zona, čak i u okolnim industrijskim zonama se mogu koristiti kao tampon zone u cilju smanjenja negativnog uticaja u okolnih zona. Međutim, može postojati više od jednog dozvoljenog korišćenja/gradnje u zoni/parceli osim prevladavajućeg korišćenja. Dozvoljena sekundarna korišćenja su funkcije i aktivnosti koje se mogu odvijati unutar iste parcele sa glavnim korišćenjem. Obično, sekundarno korišćenje je zabranjeno za razvoj bez prisustva ili razvoja glavnog korišćenja u odnosu na koju je zavisno ili služi. I sekundarno dozvoljeno korišćenje, kao i glavno dozvoljeno korišćenje, može biti pred-met ograničenja u zoni u vezi sa veličinom, oblikom i lokacijom. Sekundarno korišćenje može rezultovati sekundarnom građevinom, za koje će postojati ili neće postojati potre-ba za građevinskom dozvolom.

Dozvoljena privremena korišćenja su funkcije i aktivnosti koje su dozvoljene za ko-rišćenje jedne zgrade ili parcele na privremeni vremenski period. Nakon specifičnog vremenskog perioda takva korišćenja treba u potpunosti ukloniti iz zgrade ili parcele, u skladu sa vremenskim periodom određenim u građevinskoj dozvoli i/ili certifikatu za upotrebu. Privremena korišćenja mogu biti instalacije ili postavljanje privremenih gradn-ji, kao što su privremeni građevinski objekti na gradilištu, šatori, konstrukcije za festivale i koncerte, prodajne tačke i kioske.

Dozvoljena posebna korišćenja su funkcije i aktivnosti koja su u skladu sa dozvoljenim korišćenjima u zoni ali mogu predstavljati zabrinutost ili opasnost koju treba sprečiti, stoga je neophodno da ispunjavaju dodatne uslove. Dozvoljena posebna korišćenja treba dozvoliti ako podnosilac zahteva može dokazati da predlog razvoja ispunjava sve uslove MZO i dopunske uslove za posebno korišćenje i da je u potpunosti usklađeno (nema negativan uticaj na životnu sredinu i ne ometa normalan razvoj osnovnih ko-rišćenja) i koje će biti dozvoljene davanje posebne dozvole za korišćenje.

Dopunski uslovi mogu da obuhvate lokaciju, zaštitne trake od posebnih vrsti korišćenja, minimalne ili maksimalne površine parcela, minimalne zelene površine, određeni broj dodatnih parkinga i drugo. Dopunski uslovi kontrolišu da posebno korišćenje funk-cioniše u delu zone koja je prikladna za tu vrstu korišćenja. Korišćenja koja nisu dozvoljena u određenoj zoni ni pod kojim okolnostima, su određe-

NAJBOLJE PRAKSE:KOMERCIJALNA POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA ILI POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA ZA LIČNU UPOTREBU JE OBIČNO DOMINANTNO KORIŠĆENJE U POLJOPRIVREDNIM ZONAMA. MEĐUTIM, NIZ DRUGIH KOMPATIBILNIH KORIŠĆENJA MOŽE BITI ODREĐEN KAO SEKUNDARNO KORIŠĆENJE.NPR., MNOGE MAPE ZONA U OKVIRU POLJOPRIVREDNIH ZONA MOGU DA DOZVOLE FUNKCIJE KAO ŠTO SU SREDNJA I MALA INDUSTRIJA KOJE SE MOGU OBAVLJATI UNUTAR PARCELA/FARMI, KAO SEKUNDARNO KORIŠĆENJE.Ilustracija 14. Kreiranje

pod zona u sklopu Zone za mešovito korišćenje – Centar.

CALLE 2

CALLE 02

AVENIDA JOSE EUGENIOAGUILAR SANTISTEBAN (AV. SEPARADORA)

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

E

MZ-C-1

MZ-C-2

MZ-C-3

46 47


na kao zabranjena korišćenja. Međutim, posebna lista sa zabranjenim korišćenjima je retkost. Mnoge mape zona će prosto odrediti da svako korišćenje koje nije listirano kao dozvoljeno, sekundarno, privremeno ili posebno dozvoljeno se smatra zabranjenim.Zabranjena korišćenja su ona korišćenja za koja je neophodno navesti da su nedozvolje-na u cilju obezbeđivanja da takav razvoj ili funkcije ne utiču negativno na okolni razvoj u zoni. Negativni efekat može biti zagađenje životne sredine ili buke i koje predstavlja opasnost za život i dobrobit okolnih zona. Npr., zabranjeno korišćenje u zoni sa prevla-davajućim korišćenjem stanovanja, može biti teška industrija.

3. ODREDITE RAZVOJNE USLOVE.

Razvojni uslovi se određuju za svaku definisanu zonu, dok uslovi izgradnje za svaku zonu u kojoj je dozvoljena gradnja. Razvojni uslovi određuju opšti intenzitet razvoja, oblik i obim razvoja, kao i veličinu i visinu gradnje i njihovu lokaciju na parcelama. Razvojni uslovi su opisane u TNPP. (Član 21. ZPP-a ).

Razvojni i uslovi izgradnje se određuju za jednu zonu, odnosno daju se na takav način da važe za sve parcele unutar određene zone. Stoga, tokom određivanja razvojnih uslova poslužite se sa prostornim celinama i jedno-obličnosti razvoja u zonama. Nakon toga trebate verifikovati da li će predloženi razvojni uslovi odgovoriti na vrste razvoja koje su dozvoljena za razvoj u jednoj zoni. Npr. u određivanju maksimalne visine zone, obezbe-dite protivpožarnu zaštitu, sunčevu svetlost i privatnost između građevina.

4. ODREDITE POD ZONE.

Određivanje pod zona je opcionalno. Pod zone se definišu prema potrebama za tretiranje jedne jedinstvene karakteristike ili jedinstvene potrebe prostora čuvajući karakter pod-kategorije zone. Npr. u okviru pod kategorije Zona mešovitog korišćenja - Centar (ZMK-C), ispod, su predložene neke pod zone za ilustraciju:• ZMK-1 pod zona: Dozvoljeno je da zgrade budu visine od šest spratova.• ZMK-3 pod zona: Dozvoljeno je da zgrade budu visine od osam spratova.• ZMK-2 pod zona: Dozvoljeno je da zgrade budu visine od šest spratova, ali mogu se povećati na osam spratova ako preduzimač ponudi objekte ili druge dodatne olakšice na gradilištu ili van gradilišta u zoni.

5. DEFINIŠITE DRUMSKU, TEHNIČKU, JAVNU I SO-CIJALNU INFRASTRUKTURU.

Pošto je u skladu sa razvojnim sektornim planovima ORP (npr. mapa plana drumske infrastrukture, mapa plana gradskog i ruralnog prevoza itd. ) i imajući u vidu nalaze tokom osnovne i detaljne analize (npr. analizu koncepta drumske mreže i odnosa put- zgrada i odnosa put- slobodan prostor i ispunjavanja potreba za novim putevima itd.) treba odrediti celokupnu drumsku i tehničku mrežu, uključujući zaštitnih pojaseva ili neophodna rastojanja. Nadalje, na osnovu TNPP-a, odrediti razvojne uslove za celok-upne infrastrukture, prema vrsti i kapacitetu.

TNPP takođe određuju norme koje se odnose na obračun infrastrukture prema gustini

POVEZANOST KATEGORIZACIJE PROSTORNIH CELINA UZ ODREĐIVANJE RAZVOJNIH USLOVA.

AKO SU PROSTORNE CELINE IDENTIFIKOVANE I KATEGORIZOVANE TOKOM DETALJNE ANALIZE, POSTOJI PRETHODNI KORAK ZA ODREĐIVANJE PREDLOŽENIH RAZVOJNIH USLOVA NA NIVOU ZONE.

RAZNE PROSTORNE CELINE IMAJU RAZLIKUJUĆI RAZVOJ NA OSNOVU TIPOLOGIJE GRADNJE, NAČINA SMEŠTANJA NA PARCELI I ODNOSA JEDNE SA DRUGIM.

ili broju stanovništva, koji treba primeniti. Npr. za drumsku infrastrukturu se određuju propisani profili puteva koji su dati uzimajući u obzir hijerarhiju puteva i sadržaj, odnos-no mrežu kretanja, zelene koridore, parkiranje i bezbednosna pitanja. Npr. za drumsku

infrastrukturu se određuju profili puteva prema predloženoj kategorizaciji. Dimenzije date u profilima predstavljaju minimalne zahteve zbog toga tokom sprovođenja ove dimenzije mogu biti veće kada se takva prilika ukaže.

Shodno tome, utvrđuju javnu i socijalnu infrastrukturu, odnosno lokacije (geografsku lokaciju) planiranih zgrada u službi javnih i socijalnih usluga. Javna i socijalna infra-struktura se javljaju kao poligon ili tačka, u zavisnosti od veličine, unutar odgovara-jućih mapa. U slučajevima kada postoji određeni broj javnih ili socijalnih usluga ili su planirani, onda označite to područje kao Servisna Zona (SrZ). Međutim, ako se planira samo jedna ili dve javne ili društvene zgrade za uslugu neke zone, onda zgrade označite samo u okviru mape javne i društvene infrastrukture, a u razvojnim uslovima SZ-a treba osigurati da korišćenje zemljišta za tu vrstu usluge . Npr., Ako je škola planirana u SZ, škola se označava kao poligon na mapi javne i društvene infrastrukture, a u okviru zone takođe je dozvoljena korišćenje zemljišta. 3.3.2. Obrazovna usluga.

6. PROVERITE OPŠTE RAZVOJNE USLOVE.

U početku, pre nego što ste definisali zone, ste definisali niz opštih preliminarnim raz-vojnim uslovima koje ste mislili da će se primenjivati širom opštine. Nakon određivanja zona, razvojnih uslova, prateće infrastrukture, proverite opšte razvojne uslove kao konačna.Proverite da li bilo koji od opštih uslova, ne može da se primeni na bilo koji ili više zone, ili neki razvojni uslov se pojavljuju u skoro svakoj zonu. Opšti razvojni uslovi se

PARQUE PRINCIPAL

012

C.I.

JESUS NAZARENO

POZO N° 2

RESERVORIO

RESERVORIO

LOTIZACION

VALLEJOS II

LOTIZACIONSAN JOSE

BENJAMIN TULLUME

LOTIZACION

P.J. LA VICTORIA

C.E.S.

CENTRO DE SALUD

C.E. 11029

SAN CARLOSCOLEGIO MIXTO

C.E.I.

C.E.O.

CAUTIVO

C.E.

C.E.I.

C.E.

E.P.M

C.E.

GRIFO

DIEGO FERRE

11030

074C.E.I.

CLINICA

C.E.I.

C.E.

C.E.I.

C.E.I.

COMISARIA IGLESIA

C.I.

MUNICIP.

PA

RQ

UE

IND

US

TRIA

L

ESPARCIMIENTOCENTRO DE

COMEDOR

C.E.I.

EDUCAC.

EL TRAPICHE

HOTEL

SAN PEDROCOLEG.

COLEGIO

COLEGIO

IGLESIA

C.E.

C.E.

A C

IUD

AD E

TEN

CAMINO ANTIG

UO A LARAN

A SANTA ROSACAMINO ANTIGUO

A VALLE HER

MO

SO

A P

AR

ED

ON

PARQUE PRINCIPAL

012

C.I.

JESUS NAZARENO

POZO N° 2

RESERVORIO

RESERVORIO

LOTIZACION

VALLEJOS II

SAN JOSE

BENJAMIN TULLUME

LOTIZACION

P.J. LA VICTORIA

C.E.S.

CENTRO DE SALUD

C.E. 11029

SAN CARLOSCOLEGIO MIXTO

C.E.I.

C.E.O.

CAUTIVO

C.E.

C.E.I.

C.E.

E.P.M

C.E.

GRIFO

DIEGO FERRE

11030

074C.E.I.

CLINICA

RADIO EMISORA

CLINICA

C.E.I.

C.E.

C.E.I.

C.E.I.

COMISARIA IGLESIA

C.I.

CULTURAL

MUNICIP.

PA

RQ

UE

IND

US

TRIA

L

ESPARCIMIENTOCENTRO DE

C.E.I.

EDUCAC.

EL TRAPICHE

HOTEL

CAMPO

SAN PEDROCOLEG.

COLEGIO

COLEGIO

IGLESIA

C.E.

DEPORTIVO

ACEQUIA EL PUEBLO

CALIZ

PAR

EDO

N

ELLE

N

CA

NTA

RIL

LA

POMAROSADREN 5000

DREN

600

0

DR

EN

710

0

CALLE A

CALLE B

CA

LLE

3

CA

LLE

2

CA

LLE

1

CAL

LE 6

CAL

LE 7

AV. C

IRC

UN

VALA

CIO

N

VIC

TOR

A. B

ELAU

ND

E

1 D

E J

UN

IO

JOS

E D

E L

A T

OR

RE

UG

AR

TE

JOS

E B

ER

NA

RD

O A

LCE

DO

ELV

IRA

GA

RC

IA Y

GA

RC

IA

VIOLETA CORREA DE B.

JUAN PARRA DEL RIEGO

CALLE 5

CALLE 4

CALLE 1

CA

LLE

3

CA

LLE

2

SA

NTO

TO

RIB

IO

CA

LLE

8

CA

LLE

7

CA

LLE

6

CA

LLE

5

CA

LLE

4

CA

LLE

3

CA

LLE

2

MIC

AE

LA

BA

STI

DA

S

ATU

SP

AR

IAS

AV. E

L C

AMPE

SIN

O

TAC

NA

ARIC

A

JUN

IN

LA U

NIO

N

EL P

OR

VEN

IR

MEX

ICO

EL PROGRESO

HUASCAR

ATAHUALLPA

MA

RIS

CA

L S

UC

RE

SAENZ PEÑA

SA

N M

AR

TIN

MEXICO

AV. V

ENEZ

UEL

A

ARG

ENTI

NA

JOSE

OLA

YA

PANAMA

CE

SA

R V

ALL

EJO

MA

RIS

CA

L C

AS

TILL

A

DO

S D

E M

AYO

LA MAR

AMAZONAS

PSJE. S/N

AV. CENTE

NARIO

JOSE QUIÑONES G.

EL PORVENIR

FEDERICO CASTRO

TUP

AC

AM

AR

U

SIE

TE D

E J

UN

IO

PSJE. LA PRIMAVERA

SU

CR

E

SA

N M

AR

TIN

LA M

AR

MA

RIS

CA

L C

AS

TILL

A

28 DE JULIO

MANUEL MARIA IZAGA

AV. V

ENE

ZUEL

A

PS

JE. B

OLI

VA

RB

OLI

VA

R

BOLOGNESI

TARAPACA

DIEGO FERRE

SIE

TE D

E

JUN

IO

TUP

AC

AM

AR

U

AV. CARLOS CONROY

TUP

AC

AM

AR

U

LOS

CLA

VE

LES

SIE

TE D

E J

UN

IO

MA

RIS

CA

L C

AS

TILL

A

BO

LIV

AR

HUACA

HUACA

LAS

MA

GN

OLI

AS

AV. C

IRC

UN

VALA

CIO

N

LA U

NIO

N

AV. CENTENARIO

SIE

TE D

E J

UN

IO

28 DE JULIO

MIG

UE

L G

RA

U

AV. CARLOS CONROY

LOS

CLA

VE

LES

MISERICORDIA

AV. CARLOS CONROY

AV

. VE

NE

ZUE

LA

AV. V

ENEZ

UEL

A

VIA DE CIRCUNVALACION

CAMINO ASANTA ROSA

MA

RIS

CA

L C

AS

TILL

A

CALLE A

CA

LLE

3

CA

LLE

2

CAL

LE 6

CAL

LE 7

AV. C

IRC

UN

VALA

CIO

N

VIC

TOR

A. B

ELAU

ND

E

1 D

E J

UN

IO

JOS

E D

E L

A T

OR

RE

UG

AR

TE

JOS

E B

ER

NA

RD

O A

LCE

DO

ELV

IRA

GA

RC

IA Y

GA

RC

IA

VIOLETA CORREA DE B.

CALLE 5

CALLE 4

CALLE 1

CA

LLE

3

CA

LLE

2

CA

LLE

8

CA

LLE

7

CA

LLE

6

CA

LLE

5

CA

LLE

4

CA

LLE

3

CA

LLE

2

MIC

AE

LA

BA

STI

DA

S

ATU

SP

AR

IAS

AV. E

L C

AMPE

SIN

O

TAC

NA

ARIC

A

JUN

IN

LA U

NIO

N

EL P

OR

VEN

IR

MEX

ICO

EL PROGRESO

HUASCAR

ATAHUALLPA

MA

RIS

CA

L S

UC

RE

SAENZ PEÑA

SA

N M

AR

TIN

MEXICO

AV. V

ENEZ

UEL

A

ARG

ENTI

NA

JOSE

OLA

YA

PANAMA

CE

SA

R V

ALL

EJO

MA

RIS

CA

L C

AS

TILL

A

DO

S D

E M

AYO

LA MAR

AMAZONAS

PSJE. S/N

AV. CENTE

NARIO

JOSE QUIÑONES G.

EL PORVENIR

FEDERICO CASTRO

TUP

AC

AM

AR

U

MIG

UE

L G

RA

U

SIE

TE D

E J

UN

IO

SU

CR

E

SA

N M

AR

TIN

LA M

AR

MA

RIS

CA

L C

AS

TILL

A

28 DE JULIO

MANUEL MARIA IZAGA

AV. V

ENE

ZUEL

A

PS

JE. B

OLI

VA

RB

OLI

VA

R

BOLOGNESI

TARAPACA

DIEGO FERRE

SIE

TE D

E

JUN

IO

TUP

AC

AM

AR

U

AV. CARLOS CONROY

TUP

AC

AM

AR

U

LOS

CLA

VE

LES

SIE

TE D

E J

UN

IO

LAS

MA

GN

OLI

AS

ZB- 5

ZB- 2

ZB- 3

RDM-R

ZB-1

ZK-K

ZPA

ZI- L

ZPE

Zb- B

Zb- P

ZAZPE

9240000

9240500

0 mt.

ESCALA GRAFICA

100 200 300

RDM

ZONE BANIMI- 1

ZONE BUJQESORE- PERGJITHSHEM

ZONE KOMERCIALE- KORRIDOR

ZONE PYJORE- PERGJITHSHEM

ZB- 1

Zb- P

ZK- K

ZP- PZONAT

101. 67

46.86

CENTRO

ARTESANAL

9239500

9239000

ZONE SHFRYTEZIMIT PERZIER- QENDER

ZONE SHERBIMEVE- PERGJITHSHEM

ZSH- P

ZSHP-P

13.42

19.43

ZB-1

ZB-1

ZB-1

ZB-1

ZB-1

ZB-1

ZB-1

ZI- L

ZB- 5

ZB- 5ZB- 5

ZB- 5

ZB- 5

ZB- 5

ZB- 5

ZB- 5

ZB- 3

ZB- 3ZB- 3

ZB- 3

ZB- 3ZB- 3

ZB- 3

ZB- 2

ZB- 2

ZSH- P

ZSH- P

ZSH- PZSH- P

ZSH- P

ZSH- P

Zb- P

Zb- P

Zb- P

Zb- P

Zb- PZb- B

Zb- B

Zb- B

Zb- BZb- B

Zb- B

Zb- B

Zb- B

Zb- B

ZK-1ZP- P

ZP- P

ZK-1

46.86

30.58

Ilustracija 13.Mogučna podela pod-kategorija zona.

48 49


mogu odrediti i za veći deo opštine, npr. za celu urbanu zonu, ali je važno naglasiti i talno odrediti granicu te površine. Uopšteno, ova pravila i uredbe se ne mogu izmeniti, dopuniti ili odrediti izuzeća za iste jer nisu posebna za jednu zonu ili površinu.

Tokom određivanja opštih razvojnih uslova, opštine trebaju da budu pažljive da postavl-jeni uslovi ili mere budu primenjive za celu površinu za koju su određeni.

7. ODREDITE PREKLAPAJUĆE ZONE SA RAZVOJNIM USLOVIMA.

U slučajevima u okviru opštinske teritorije postoji potreba uvođenja razvojnih uslova ili zaštitnih mera nad posebnom površinom opštine, onda se koristi koncept preklapanja, odnosno određivanja preklapajući zona.

Preklapajuće zone se razlikuju od zona. Preklapajuće zone su niz dopunskih ili striktni-jih pravila nad određenom površinom (kao npr. površina kojoj preti veća opasnost od poplava) koja su uspostavljena “iznad” uslova osnovne zone (npr. Industrijska zona). Jedna preklapajuća zona može pokrivati čitavu površinu jedne zone ili deo iste ili čak se može doticati granica dve ili više zona ili može imati granice koje su drugačije u odnosu na sve zone kojih se dotiče/koje preklapa. Granice preklapajući zona. Treba navesti u Mapi preklapajući zona u MZO. Preklapajuće zone uvek moraju biti u skladu sa svrhom, ciljevima i strateškim prioriteti-ma ORP ili u sklopu sa zaštitnim merama dokumenta visokog nivoa za prostorno plan-iranje. Npr. Ako su u ORP ili tokom istraživanja na terenu su identifikovali površine u opasnosti ili da se zaštite (npr. prostor zaštite vode, prostor ugrožen od poplava, prostor zaštićenog nasledstva ili prostor ugrožen od rudnika) onda iste treba integrisati u MZO, postavljati razvojne uslove / zaštitne mere da se sprovedu u detalje..

Ilustracija 15. Preklapajući zona definisana na mapi iznad ostalih osnovnih zona.

Ilustracija 16. Primeri podkategorije zona u urbanom centru.

IMENOVANJE ZONA

Naziv zona vrši se na osnovu deset osnovnih kategorija zona, odnosno imenovanje pod kategorije zone koje će biti ponovljeni po potrebi u različitim geografskim oblastima teritoriji opštine.

Pod kategorije zona imaju za cilj usklađivanje sa posebnim karakteristikama prostora čuvajući svrhu i homogenost osnovnoj kategorije zone. Pod kategorije koje su nas-tale u osnovnoj kategoriji zone nalazi se na površini od homogene korišćenja, ali da se razlikuju od razvojnih uslova. Npr., pod kategorije SZ II, SZ III stvorene unutar urbanog centra na Ilustraciju.16 su stambena zona u kojima je osnovna namena osigu-ranje stanovanja, ali koji se razlikuju od urbanih elemenata kao što su oblici, dimenzije parcela, postavljanje zgrada, itd., što posledično imaju različite razvojne uslove / uslovi izgradnje.

Takođe, za svaku pod kategorije zone može se definisati niz pod zona. Pod zona mora svakako biti geografski deo zone, ali koja se razlikuje ili dodaje dodatan uslov od razvo-jni uslovi pod-kategorije zone, npr. razlikuje se samo prema građevinskoj liniji (GL) uz put. Pod-zone se obeležavaju dodatnim slova ili brojem skraćenici zone.Ispod ćete pronaći primer i ilustraciju imenovanje pod kategorije i pod zona kreiranih iz osnovne kategorije:

• Primarna kategorija zone: Mješovita zona (MZ).• Pod-kategorije: Mešovita zona- Centar (MZ-C).• Pod-zona/e: Mešovita zona- Centar- 1 (MZ-C-1).

50 51


OPIS RAZVOJNIH USLOVA

Opštine mogu da odrede razvojne uslove koji su već navedeni u legislaciju, ali se mogu dodati i druge po potrebi i slučaju (član 12. AU MŽSPP-br. 24/2015). Ispod ćemo predstaviti razvojne uslove navedene u AU MŽSPP-br. 24/2015, ali da nisu definisane u TNPP::

1. MAKSIMALNA GUSTINA STANOVNIŠTVA I STAMBENA GUSTINAMaksimalna stambena gustina je izražena kao maksimalni dozvoljeni broj stambenih jedinica po hektaru u okviru zone (st. j/ ha). Utvrđivanje gustine naseljenosti treba da se zasniva na ORP-u, nalazi iz detaljne analize i potrebu za kontrolom razvoja u stambenim zonama sa višenamjenskim stambenim zgradama. Više objašnjenja o gustini je predstavljeno u okviru #PRILOG 2: ŠTA JE GUSTINA?.

2. DIMENZIJE PARCELA. MZO može odrediti dimenzionalne uslove u vezi katastarskih parcela, kao što su veličina parcela izražena kao minimalna ili preporučena, minimalna veličina parcele ili prednjeg dela parcele, maksimalna veličina parcele ili prednjeg dela parcele. Određivanje minimalne ili maksimalne veličine parcele obično se koristi za kontrolisanje razvoja u stambenim zonama sa stambenim zgradama sa jednom ili dve jedinice.Npr., ako postoji katastarska parcela veličine 10 hiljada m2 i određena je kao stambena zona - niskogradnja (SZ- N) sa odvojenim kućama, onda se može odrediti i minimalna i maksimalna veličina parcela, od 300 do 500 m2. U ovom slučaju, to je osnovni uslov za vlasnike za preparcelaciju imovinu prethodno aplikacije za građevinske dozvolu.

3. ARHITEKTONSKI I ESTETIČKI OBLIK. MZO takođe može urediti arhitektonski oblik gradnji i drugi estetski aspekti izgradnje. Ova vrsta uređenja se mora veoma pažljivo koristiti na osnovu arhitektonske, kulturne ili ekološke opravdanosti arhitektonske formulacije i usklađenost sa karakterom zone.

Ilustracija 17. Predloženi način imenovanja zona.

Pravila za arhitektonski oblik trebaju da nude fleksibilnost i dozvole slobodu tokom projektovanja i korišćenja građevinskih parcela i ne smeju biti diskriminišući.

Npr., pravila mogu da propisuju materijale koji se mogu koristiti na spoljnom izgledu zgrada, veličinu i dizajn otvora prozora ili visinu i dizajn ograde.

Ilustracija 18. Maksimalna veličina parcele i minimalna širina parcele.

Kako i kada se određuje minimalna veličina parcele?

• Da li je veličina parcele određena u skladu sa veličinom postojećih parcela u istorijskim zonama? U slučajevima kada određena minimalna veličina parcela je mnogo veća od postojećih, onda bi primena ovog instrumenta imalo negativan, a ne pozitivan uticaj!• Da li dozvoljava razvoj određene/željene gustine? • Da će rezultovati stvaranjem većeg broja nesklada?• Da li će rezultovati nepotrebnim deljenjem zemljišta? • Da li je minimalna veličina parcele dovoljno velika kako bi se dozvolio funkcionalan razvoj i korišćen-je, kao na primer poljoprivredna proizvodnja ili šumarstvo? • Da li postoje instrumenti/drugi način za kontrolu i podsticanje željenog razvoja pored određivanja minimalne veličine parcele?

MK- L MK- K

MK- CMK- C- 1

MK- C- 2

52 53


4. PRAVILA PEJZAŽA I ZAŠTITNI POJASEVI.

Pravila pejzaža i zaštitni pojasevi se mogu odrediti za jednu zonu, nekoliko zona ili čak i za celu opštinu. U slučaju određivanja za celu opštinu, što predstavlja najčešću praksu, onda se definišu u okviru opštih razvojnih uslova. Primeri pravila pejzaža, koji se takođe mogu definisati kao opšti razvojni uslovi koji bi se primenjivali na celu teritoriju opštine, su predloženi u okviru #PRIMERA 5: OPŠTI RAZVOJNI USLOVI..

5. MINIMALNA I MAKSIMALNA VISINA U ZONI.

Visina zgrada se određuje prema karakteru i intenzitetu zone i propisanom korišćenju zemljišta. Visina zgrada zavisi direktno od rastojanja između zgrada i profila drumskog koridora. Iz navedenog, maksimalna visina zgrada treba da bude u skladu sa pravilima za obezbeđivanje sunčeve i prirodne svetlosti i osiguranja širenja požara između dve susedne zgrade.

PRIKAZIVANJE RAZVOJNIH I GRAĐEVINSKIH USLOVA.

Činjenicom da se MZO izrađuje za celu teritoriju opštine, ispod možete naći dva na-jčešća načina predstavljanja razvojnih uslova.:

1. U OPISNOM OBLIKU

U opisnom obliku razvojni uslovi i uslovi izgradnje nemaju potrebu da u grafičkom obliku predstavljaju, nego ih mogu dati samo u tekstualnom obliku. Npr. GL nemaju potrebu grafičkom obliku da se predstavljaju, ali može opisati uslove u tekstu, tako da se odnosi na celu zonu. Ilustracije se takođe koriste da bi tekst uslova bio jasniji i dostupni-ji širem korisniku MZO-a

Ilustracija 19. Prednja GL je 1 (jedan) metar za najmanje 80% dužine građevine uz put.

2. U TABELARNOM OBLIKU.

Razvojni uslovi i uslovi izgradnje mogu biti predstavljeni u tabelarnom obliku. Određivanje GL-a i pomoćne građevinske linije (PGL) u tabelarnom obliku minimizuje mogućnost grešaka, a takođe predstavlja sveobuhvatne informacije i za nekoliko zona (Tabela 1).

U oba slučaja, određivanje ilustracija u cilju daljeg objašnjavanja i minimizacije dvosmis-lenosti određenog izraza ili uslova, je poželjno.

U okviru #ZONE MEŠOVITOG KORIŠĆENJA - OPŠTE - ZMK- O predlaže kom-binaciju oba oblika prezentacije uslova razvoja i izgradnje.

Zona

SZ- N1

Prednja GL

GL PGL

Min 6 m

Min 3 m

SZ- N2 Min 3 m

Min 3 m

Min 3.5 m

Min 3.5 m Min 3.5 m

Min 3.5 m

Min 3.5 m Min 3.5 m

Min 3.5 m

Min 3.5 m Min 9 m

Bočna GL- desno

GL PGL GL PGL GL

Min 3.5 m

Bočna GL- levo

GL pozadi

SZ- S1 Min 6 m

Min 3 m

Min 3.5 m

Min 1.8 m

Min 3.5 m

Min 1.8 m

SZ- V1 Min 2 m

Min 0 m

Tabela 2. Tabelarni način određivanja građevinskih linija za nekoliko zona

80 %

20 % VN

54 55


POGLAVLJE 4: SPROVOĐENJE, PRAĆENJE I OCENA MAPE ZONA OPŠTINE

PLANIRANJE SPROVOĐENJA

Prema zakonodavstvu, MZO obuhvata i planiranje sprovođenja. Planiranje sprovođenja podrazumeva planiranje konkretnih aktivnosti/projekata, kapitalne investicije, ocenu troškova sprovođenja i upravljanje projektima i kapitalne investicije, i planiranje budžeta paralelno sa procesom prostornog planiranja u sklopu sa potrebe smeštaja planiranog razvoja u MZO. Ovo znači da se paralelno izrađuju prostorno i finansijsko planiranje.

U okviru ovog koraka, NOOPPU treba uključiti koordinacionu grupu i radnu grupu (kako je objašnjeno u #IZRADA, USVAJANJE, SPROVOĐENJE, PRAĆENJE I OCENA MZO) sa ciljem informisanja obje strane o potrebama opštine i mogućnosti njihovog finansiranja.

Planiranje sprovođenja MZO se prevodi u PSA i sve konkretne aktivnosti/projekti se geografski označavaju u odgovarajućoj mapi MZO; npr. na određenu mapu označava se koridor jednog puta sa zaštitnim pojasevima ili planiranu/”rezervisanu” lokaciju škole (u slučajevima kada je poznata tačna lokacija imovine koja će biti eksproprisana). Ove “geografske” rezervacije imaju veliki uticaj na lokaciju: za vlasnike zemljišta i okolne vlasnike, susedne zajednice i faktore sredine i stoga tokom rezervacije ovih površina treba da im se posvećuje odgovarajuća pažnja. Dakle, planiranje sprovođenja treba da bude:

• Sveobuhvatan proces razvoja mogućnosti, javne konsultacije i procenu prostornih uticaja, socio-ekonomski i ekološki uticaji primene MZO. Proces podrazumeva analizu analizu i ispitivanje boljih mogućnosti za potpunu primenu MZO-a.

• Realno planiranje za budžet i gradnju. Ovo podrazumeva primenjive i mere kojima se može upravljati, kao i realnu analizu budžeta.

SPROVOĐENJE I PRAĆENJE SPROVOĐENJA

Sprovođenje i praćenje počinju usvajanjem MZO i primenjuju se u četiri sledeće oblasti:• Upravljanje sprovođenja i razmatranje usaglašenosti.• Sprovođenje aktivnosti i projekata/PSA.• Praćenje sprovođenja.

1.PRAĆENJE SPROVOĐENJA.

Praćenje sprovođenja svrhe i ciljeva je stalni zadatak za NOOPPU. Međutim, kako ORP i MZO imaju svoj ciklus sprovođenja. Svaki uslov ima cilj u odnosu na sprovođenje MZO. Svrha je da će ciljevi unutar MZO vremenom rezultovati sprovođenjem svrhe i ciljeva propisanih u ORP.

Deo upravljanja sprovođenja MZO su: proces izdavanja građevinskih dozvola, izuzeća, bonusa zoniranja (ako su određeni), izradu RPP, razmatranje usaglašenosti itd. Što se tiče izdavanja građevinskih dozvola, izuzeća, bonusa zoniranja , izradu RPP, NOOPPU,

korišćenje usvojenog MZO za ocenu zahteva i upravljanje sprovođenjem istim.

Razmatranje usaglašenosti podrazumeva određivanje posebnih kriterijuma za odobrenje ili odbijanje zahteva za izmenu i dopunu, izuzeća, bonuse, razna tumačenja i žalbe na odluke (član 20. AU MŽSPP-br. 24/2015 ). Dakle, deo MZO su i odredbe za procese razmatranja usaglašenosti sa zoniranjem, izmene i dopune, izuzeća, bonuse, razna tumačenja i žalbe na odluke.

Kako bi se odobrilo određeno izuzeće ili bonus zoniranja, podnosilac zahteva tre-ba zvanično da podnese zahtev za izuzeće i bonus zoniranja u skladu sa odredbama MZO-a. Ako se odredi jedinstvena procedura za podnošenje zahteva i za izmene i dopune, izuzeća i/ ili bonus zoniranja, biće lakše za podnosioce zahteva da razumeju i da sitima upravljaju opštine. Član 36. AU MŽSPP-BR. 24/2015 specifikuje uslove za zahteve za izmene i dopune MZO, koje, po potrebi opštine, se mogu detaljnije opisati i proširiti na način da istovremeno pokrivaju proceduru za izuzeća i bonuse zoniranja, kao što je predloženo u #DEO 13: UPRAVLJANJE, SPROVOĐENJE I NADGLE-DANJE SPROVOĐENJA. 2. SPROVOĐENJE AKTIVNOSTI I PROJEKATA/ PLAN SPROVOĐENJA AKTIVNOSTI.

Sprovođenje MZO zavisi od mnogih elemenata istog, direktno i indirektno. Direktno zavisi od izrade i sadržaja APS, u skladu sa AU MŽSPP-BR. 24/2015. PSA je uz mapu na kojoj je određeno gde se može izvršiti sprovođenje projekata i drugih aktivnosti na određenim lokacijama.

PSA je pripremljen od strane NOOPPU uz podršku radne grupe i poželjno je da se PSA zajedno sa mapom PSA-u prezentira pred koordinacionoj grupi i SO prije inte-gracije istog u predlogu MZO-a. Ovo se radi u cilju koordinacije i uključivanje izvršitelja i kreatora politike u opštini u svim koracima izrade MZO-a.

Koordinacija sprovođenja PSA podrazumeva da prema odrednicama se koordiniše i upravlja eksproprijacija, projekat građevinska dozvola, tenderisanje, praćenje sprovođen-ja projekta od strane nadležne institucije za sprovođenje i praćenje realizacije projekta od strane ugovarača i stvaranje mehanizma za održavanje. Veoma je važno da nakon okončanja projekta isti bude uključen na listu javne imovine/dobara koje treba održava-ti, kao redovna aktivnost održavanja u opštini. Međutim, njihov uspeh i održivost zavise od praćenja učinka i usaglašenosti sa zoniranjem.

56 57


3. PRAĆENJE SPROVOĐENJA.

Praćenje je neprekidna aktivnost u cilju pružanja redovnih informacija i ranih ind-ikatora o napretku ili nedostacima u postizanju planiranih rezultata. Praćenje prati aktualni učinak ili stanje u odnosu na planirano ili očekivano na osnovu predodređenih indikatora. Odnosno, praćenje podrazumeva prikupljanje i analizu podataka o procesi-ma sprovođenja, rezultatima i preporukama popravnih mera, po potrebi. Stoga, efikasan plan praćenja je od suštinskog značaja za ocenu MZO i odredbi istog.

Sledstveno, aspekti praćenja MZO su:• Glavni delovi MZO za koje se prikupljaju podaci praćenja i kojim parametrima.

Ovde će biti opisani obračunati podaci, frekvencija i odgovornosti za prikupljanje i upravljanje ovim podacima.

• • Kriterijumi za ocenjivanje praćenja i metodologija ocenjivanja. Ovo podrazumeva ocenjivanje podataka praćenja i neophodne radnje u kojima određeni parametri su iznad/ispod kriterijuma.

Praćenje i ocenjivanje podataka praćenja rezultuje pripremom Nadzornom Izveštaja. Isti se pripremaju jednom godišnje. Godišnje izveštaje o praćenju izrađuje jednom godišnje NOOPPU na osnovu izveštaja koje pripreme sektorne uprave za sprovođenje sektornih razvojnih planova. Izrada izveštaja o praćenju osim što predstavlja zakonsku obavezu, pomaže opštinama u ocenjivanju količinskog i kvalitetnog aspekta razvoja i trendove razvoja, predvidi i spreči opasnosti (posebno po životnu sredinu) ili štetna dešavanja i oceni kako (ili da li je potrebno) u budućnosti usavršiti MZO na snazi u odnosu na realnost/realne tendencije razvija u opštini.

Kako bi se olakšao proces prikupljanja podataka i praćenje, NOOPPU u koordinaciji sa sektornim upravama može napraviti sistem sistematskog praćenja podataka/ pre-dodređenih parametara. Ispod je tabela na kojoj su predloženi neki od parametara za praćenje, a koje opštine mogu koristiti po potrebi

Parametar

Usaglašenost

Objašnjenje Indikator

Da li je MZO sproveden kako je usvojen? Koliko je zahteva podneto koji nisu u skladu ili su samo delimično u skladu sa razvojnim uslovima? Da li postoje podneti zahtevi koji nisu u skladu ili su samo delimično u skladu sa razvojnim uslovima?

% usvojenih zahteva koji u potpunosti u skladu sa MZO.

Izuzeća Da li postoji zona koja generiše ponovljene zahteve izuzeća MZO? Ako da, treba detaljnije proveriti razloge koji stoje iza tih zahteva.

Koliko je zahteva za izuzeća usvojeno?

Razlozi zahteva i lokacija zahteva za izuzeća

Sprovođenje projekata

Da li su projekti i aktivnosti sprovedeni u roku određenom prema MZO?

% projekata sprovedenih u roku određenom prema MZO

Javno zadovoljstvo Da li su građani zadovoljni rezultatima, odnosno izgrađenom okolinom prema MZO?

Podaci iz anketa

Broj podnetih žalbi

Broj usvojenih zahteva bez izuzeća

OCENJIVANJE MAPE ZONA OPŠTINE

Ocenjivanje je zasnovano na listi predodređenih indikatora kako bi se osiguralo sprovođenje ocenjivanja, rezultata i usaglašenost ocenjivanja, odnosno zasnovano je na metodologiji ocenjivanja određenoj u planu praćenja. Četiri godine nakon sprovođenja i praćenja treba sprovesti srednjoročno ocenjivanje sprovođenja MZO. Praćenje treba planirati tako da za manje od četiri godine treba raspolagati sa dovoljno podataka za ocenjivanje MZO.

Ako ocenjivanje rezultuje da sprovođenje MZO je manje od 40% od planiranog u četiri prve godine, pri čemu je obavezujuća odluka o revidiranju MZO. U slučaju odluke o revidiranju MZO, planiranje novog MZO će biti zasnovan na izveštajima praćenja i ocenjivanja, prema kojima će biti određena orijentacija novog MZO. Prezentacija izveštaja o ocenjivanju može biti kao ispod:

• Uvod. Opis povezanosti sa MZO i prethodnim izveštajima praćenja (godišnji, srednjoročni četvorogodišnji izveštaj)

• Sažetak postignutog razvoja.• Predstavljanje nadzornih izveštaja. Rezultati su predstavljeni tekstualno, u grafikonima i dijagramima prema pre-

dodređenim uslovima ocenjivanja. • Ocenjivanje i diskutovanje rezultata praćenja. Ovde se iznosi ocena dokumenta, analizom rezultata praćenja.

Iznosi se rezime neusaglašenosti između predviđanog i sprovedenog razvoja i nude preporuke za donošenje odluka od strane organa.

Na osnovu izveštaja, rezultata ocenjivanja, donosioci odluka mogu doneti odluku o revidiranju MZO..

Tabela 3. Primeri mogućih indikatora da se definiše u okviru MZO- je.

58 59


POGLAVLJE 5: PRIMERI MAPE ZONA OPŠTINE

U ovom poglavlju su dati primeri važnih delova tekstualnog dela MZO. Međutim, dati primeri nisu jedini koji se mogu koristiti za ispunjenje zakonskih uslova, nude snažan okvir i mogu poslužiti kao polazna tačka za izradu MZO.

DEO 1: INFORMACIJE ZA GRAĐANE

U cilju pomoći korisnicima/građanima tokom korišćenja MZO, opštine trebaju uzeti u obzir jednu stranu na početku dokumenta.

KAKO KORISTITI MAPU ZONA OPŠTINE. Ova mapa zona opštine uređuje korišćenje zemljišta, veličinu i lokaciju zgrada na imovinama unutar opštinske teritorije. Ispod je objašnjen prost proces sa četiri koraka kako bi se razumelo korišćenje i struk-ture koje su dozvoljene na posebnoj katastarskoj parceli..

Prvi korak: U kojoj zoni se nalazi vaša imovina?• Koristite mapu zona osnovnog korišćenja zemljišta i mapu preklapajući zona kako

bi saznali u okviru koje zone i preklapajuće zona se nalazi vaša imovina.• Osigurajte se da li postoji regulativni plan na snazi koji važi za vašu imovinu, kako

bi potvrdili da vaš predlog za razvoj i gradnju je u skladu sa tim dokumentima.

Drugi korak: Koja su korišćenja dozvoljena u vašoj zoni?• Pronađite kolonu vaše zone u sažetoj tabeli korišćenja u delu zona. Ako jedna

od preklapajući zona. Se primenjuje na vašu zonu, proverite i korišćenja koja su određena za odgovarajuću preklapajuću zonu.

• Korišćenja obeležena slovom L su dozvoljena i mogu se razvijati nakon što dobi-jete građevinsku dozvolu.

• Korišćenja obeležena slovom V su posebna korišćenja koja mogu ili ne mogu biti prihvatljiva u zoni u zavisnosti od posebnih karakteristika predloženog razvoja. Posebna dozvoljena korišćenja mogu imati uslove u vezi korišćenja kako bi ih učinili prihvatljivijim za zonu i trebaju se pridržavati procedure za opremu sa posebnom opremom za korišćenje.

• Napomena sa zvezdicom (*) ukazuje da su određeni razvojni uslovi ili zaštitne mere za navedeno korišćenje zone ili za svaku lokaciju gde se predstavlja navedeno korišćenje.

Treći korak: Gde i kako možete razvijati vašu imovinu?• Razvojni uslovi za zone i preklapajuće zone daju informacije o prostornim zahtevi-

ma za gradnju i građevinskim objektima na imovini.• Kako bi razumeli druge zahteve, trebate proveriti i deo opštih razvojnih uslova i

deo definicija, kao i delove za drumsku, transportnu, javnu, socijalnu i tehničku infrastrukturu.

Četvrti korak: Kakva će vam dozvola biti potrebna?• U većini slučajeva pre nego što počnete sa razvojem vaše imovine će vam biti

potrebna građevinska dozvola. Deo upravljanja, sprovođenja i praćenja sprovođen-ja opisuje procedure za dobijanje posebne dozvole za korišćenje, izuzeće i bonus zoniranja.

• Ako vam je potrebna građevinska dozvola, popunite obrazac za građevinsku dozvolu.

• Vi ste odgovorni da pronađete da li postoji neki drugi opštinski ili nacionalni prop-is koji se odnosi na vašu imovinu ili vaš razvoj, kao i za druge neophodne dozvole.

DEO 2: UVOD

OVAJ DEO PREDLAŽE STANDARDNI SADRŽAJ ZAKONSKE OSNOVE.

NASLOV. Ovaj dokument će biti imenovan kao Mapa Zona Opštine [Uneti Opštinu], u daljem tekstu “MZO”..

ZAKONSKA OSNOVA. (U OVOM DELU SE UNOSI ORIGINALNA VERZIJA ODLUKE O USVAJANJU MAPE ZONA OPŠTINE).

SVRHA. Svrha MZO je čuvanje zdravlja, imovine i javne dobrobiti kontrolisanjem lokacije, obima i korišćenja svih parcela, zgrada i struktura kroz održiv razvoj zemljišta unutar teritorije opštine.

DELOKRUG. Uslovi u okviru MZO se primenjuju na gradnju, izmenu, pomeranje, obnovu i korišćenje svake zgrade, strukture, katastarske parcele u opštini, osim ako nije drugačije predviđeno ovim MZO ili drugim dokumentom centralnog nivoa.

Kada postoji sukob između jednog opšteg uslova i posebnog uslova, primenjuje se posebni uslov. Kada u svakom slučaju u ovom MZO, raznim delovima MZO se navode razni zahtevi, primenjuju se striktniji zahtevi

U ispunjavanju ovih ciljeva, ovaj plan ima za cilj donošenje javne koristi kao celine, a ne koristi za određenu osobu ili određenu klasu osoba. Ipak, upravljanjem sprovođenja, ko-risti i štetu će uživati ili biti prouzrokovana određenim pojedincima. Dakle, nenamerne povrede obaveza upravljanja i sprovođenja ovim planom neće obavezno predstavljati i prekršaj.

PROCES IZRADE MAPE ZONA OPŠTINE. (OVDE SE OPISUJE PROCES IZRADE MZO, KOJI MOŽE BITI ZASNOVAN NA #IZRADA, USVAJANJE, SPROVOĐENJE, PRAĆENJE I OCENA MZO).

EKIPE UKLJUČENE U IZRADU MAPE ZONA OPŠTINE. . (OVDE NAVE-DITE EKIPE/SPOLJNU EKSPERTIZU KOJA JE DIREKTNO BILA UKLJUČE-NA U PROCES).)

ZAHTEVI I OBAVEZE RAZVOJNOG PLANA OPŠTINE. . (OVDE NAVE-DITE SAŽET PREGLED ZAHTEVA I OBAVEZA KOJE PROISTIČU IZ ORP. AKO SE ZAHTEVI I OBAVEZE DELE PREMA TEMATSKIM OBLASTIMA, ONDA SE OLAKŠAVA RAZUMEVANJE I SPROVOĐENJE. NAPOMENA: PRIMER OVOG DELA ĆE BITI DODAT TOKOM AŽURIRANJA OVOG PRIRUČNIKA).

60 61


POVEZANOST SA REGULATIVNIM URBANIM PLANOVIMA NA SNAZI I DETALJNIM REGULATIVNIM PLANOVIMA. ((OVDE OPIŠITE KAKO SU INTEGRISANI ZAHTEVI OVIH PLANOVA U MZO. NAPOMENA: PRIMER OVOG DELA ĆE BITI DODAT TOKOM AŽURIRANJA OVOG PRIRUČNIKA).

EVENTUALNE IZMENE TEMATIKE ILI LOKALNE SEKTORNE STRATEGIJE OD USVAJANJA RAZVOJNOG PLANA OPŠTINE. (NAPOM-ENA: PRIMER OVOG DELA ĆE BITI DODAT TOKOM AŽURIRANJA OVOG PRIRUČNIKA).

OPŠTI PREGLED DOKUMENTA PRETHODNOG PLANIRANJA ISTOG NIVOA. (NAPOMENA: PRIMER OVOG DELA ĆE BITI DODAT TOKOM AŽURIRANJA OVOG PRIRUČNIKA).

DEO 3: DEFINICIJE

PRAVILA ZA TUMAČENJE IZRAZA. . Izrazi u tekstualnom delu ove mape zona opštine će biti tumačeni u skladu sa sledećim pravilima::• Jednina obuhvata množinu i množina obuhvata jedninu.• Sadašnje vreme obuhvata prošlo i buduće vreme, a buduće vreme obuhvata

sadašnje.• Izrazi “mora”, “treba” ili “će” su obavezujući, a reč “može” je izborna.• Izrazi “ne mora”, “ne treba”, “neće” i “ne može” su zabrane.• Muški rod obuhvata i ženski rod.• Kada god se u ovom tekstu mape zona opštine pojavi definisani izraz ili pojam,

smisao istog će biti definisan kao što je propisano u definiciji. Izrazi i pojmovi koji nisu definisani će biti tumačeni u skladu sa definicijama koje se smatraju normal-nim korišćenjem rečnika..

PRAVILA ZA TUMAČENJE IZRAZA. Izrazi u tekstualnom delu ove mape zona opštine će biti tumačeni u skladu sa sledećim pravilima: • Jednina obuhvata množinu i množina obuhvata jedninu.• Sadašnje vreme obuhvata prošlo i buduće vreme, a buduće vreme obuhvata

sadašnje.• Izrazi “mora”, “treba” ili “će” su obavezujući, a reč “može” je izborna.• Izrazi “ne mora”, “ne treba”, “neće” i “ne može” su zabrane.• Muški rod obuhvata i ženski rod.• Kada god se u ovom tekstu mape zona opštine pojavi definisani izraz ili pojam,

smisao istog će biti definisan kao što je propisano u definiciji. Izrazi i pojmovi koji nisu definisani će biti tumačeni u skladu sa definicijama koje se smatraju normal-nim korišćenjem rečnika.

DEO 4: OBRAZLOŽENJE

(NAPOMENA: PRIMER PRIMERI RAZLIČITIH RAZLOGA ZA USPOSTAVL-JANJE ZONE SE DIJELUJU U DIJELU ZONAMA ISPOD).

DEO 5: OPŠTI RAZVOJNI USLOVI(U OVOM DELU SU PREDLOŽENI OPŠTI RAZVOJNI USLOVI KOJI VAŽE ZA CELU TERITORIJU OPŠTINE. SLEDSTVENO, OVI USLOVI SE NE MOGU PROMENITI, DOPUNITI ILI PRIMENITI KAO IZUZEĆA DOK SE NE PROMENI MZO JER NISU DIREKTNO POVEZANA SA JEDNOM TERITORI-JOM OPŠTINE).

DELOKRUG OPŠTIH RAZVOJNIH USLOVA. Sledeća pravila se primenjuju na sve vrste korišćenja, razvoja i zgrade u opštini, osim u slučajevima kada je drugačije propisano ovom mapom zona opštine, uključujući:• Izgradnju, instalaciju, izmenu, proširenje ili postavljanje zgrada ili struktura.• Stvaranje, izmenu ili proširenje korišćenja zemljišta, zgrada i struktura.• Sve ostale oblike razvoja.U okviru cele teritorije opštine se neće koristiti nijedno zemljište, zgrada ili struktura i neće se graditi, instalirati, menjati, proširivati ili postaviti nijedna zgrada ili struktura, osim u skladu sa ovom mapom zona opštine.

MNOGOSTRUKO KORIŠĆENJE ILI PRAVILA. Kada zemljište ili struktura se koristi za više od jedne namene, trebaju se ispuniti sva pravila ove mape zona opštine u vezi svakog korišćenja. Kada važi više od jednog pravila za posebnu zonu, najviši ili najrigorozniji zahtev će biti primenjiv, osim ako je drugačije predviđeno u MZO.

SEKUNDARNO KORIŠĆENJE I STRUKTURE Nijedno sekundarno korišćenje ili gradnja se neće razvijati osim onih koji su u skladu sa sledećim pravilima:• Nijedno sekundarno korišćenje ili gradnja se ne treba osnovati pre razvoja glavne

korišćenja, zgrade ili strukture kojoj služi ili od koje je zavisno.• Nijedno sekundarno korišćenje ili gradnja sneće nastaviti da postoji nakon što

glavno korišćenja, zgrada ili strukture kojoj služi ili od koje je zavisno prestane da postoji.

• Površina zemljišta ili zgrada korišćenih kao sekundarna na katastarskoj parceli ne treba da bude veća od zemljišta ili zgrade glavnog korišćenja na istoj katastarskoj parceli.

PRISTUP PUTU. Nijedna stalna gradnja se ne može razviti ni postaviti na parceli bez zakonske osnove na pravo na pristup javnom putu sa katastarske parcele..

PRISTUP JAVNIM USLUGAMA. . Kada postoji mogućnost da se katastarska par-cela poveže sa javnim uslugama, kao što su vodovod i kanalizacija, na toj parceli se ne može izgraditi nikakva građevina ili struktura dok se ista ne poveže sa javnim uslugama na raspolaganju.

MREŽA JAVNIH USLUGA. MZO će se primenjivati i tumačiti tako da ne ometa razvoj i gradnju ili instalaciju ili korišćenje opreme i mreže javnih usluga.

UREĐENJE PEJZAŽA. ISPOD MOŽETE PRONAĆI PRIMERE KOJI SE

62 63


MOGU KORISTITI ZA ODREĐIVANJE UREĐENJA PEJZAŽA I ARHITEK-TONSKOG OBLIKA, KAO ŠTO SU OPŠTI RAZVOJNI USLOVI, ILI PRE-PORUČENI, KOJI BI VAŽILI ZA CELU TERITORIJU OPŠTINE ILI DEO ISTE ILI SE ISTI MOGU ODREDITI UNUTAR POSEBNIH ZONA.

AKO SE REČ “ĆE” ZAMENI SA “PREPORUČUJE SE”, ODREDBE ISPOD MOGU POSTATI SAVETODAVNE I MOGU SE KORISTITI KAO PREPORUKE UMESTO DA BUDU OBAVEZUJUĆI RAZVOJNI USLOVI.

Pejzaž podrazumeva svaku kombinaciju žive vegetacije, kao što su trava, grmlje ili drveće i mogu da obuhvate i građevinske objekte u službi pejzaža kao što su pešačke staze, ograde, klupe, javni trgovi, javna umetnost, fontane i slično. Javni putevi ili pros-tor za utovar, parkiranje ili čuvanje vozila ili materijala koji nisu pejzaž.

• Svaki deo jedne parcele mešovitog, komercijalnog, industrijskog, tehnološkog korišćenja, javnih usluga ili stanovanja koji se ne koristi za gradnju, javni put, utovar i parking i prostor određen za skladištenje će biti razvijen pejzažima koji će biti održavani.

• • Na svakih deset (10) novih prostora parkiranje u okviru parking mesta, van puteva, potrebno je zasaditi najmanje jedno(1) listopadno drvo. Ako jedno parking mesto van puta obuhvata 20 ili više novih parking prostora, prostor sa uređenim pejzažnom će biti obezbeđen unutar prostora parkinga. Inače, u slučajevima kada parcela obuhvata manje od 20 novih parking prostora, drveće se može zasaditi okolo prostora za parkiranje. Uređeni pejzaž će biti zaštićen branicima ili drugom opremom za zaštitu od oštećenja vozila.

• Kao deo izgradnje bilo kojeg puta ili nove zgrade treba zahtevati sadnju drveća pored puteva. U proseku jedno drvo na svakih 20 metara će biti zasađeno uzduž puta. Drveće pored puteva ne mora biti zasađeno u određenim intervalima, ali može se delovati kako bi se uskladilo sa tehničkom infrastrukturom, javnom infrastrukturom, socijalnom infrastrukturom, javnim putevima i drugim karakteristikama. Lokacije za sadnju drveća mogu ali ne moraju biti između regulativne linije i ivice puta, u zavisnosti od okolnosti mesta. Ako drveće nije postavljeno između regulativne linije i ivice puta, treba biti smešteno unutar parcele odmah pored regulativne linije ili uzduž aksijalne linije kretanja javnih puteva. Novo drveće uz put neće biti zahtevano tamo gde drveće već postoji pored javnih puteva., koje je zdravo. Takvo drveće će biti sačuvano i poslužiti istoj svrsi.

• Sva neophodna uređenja pejzaža stalno održava vlasnik imovine i čisti otpatke. Svaki zahtevani pejzaž koji uvene, bude uklonjen ili teško oštećen, postojeći vlasnik imovine treba zameniti što je pre moguć, imajući u vidu sezone rasta, a maksimalno u roku od 150 dana.

• • Opština će izabrati bonus zoniranja za razvoj tamo gde će preduzimač/vlasnik zemljišta proširiti javni put ili trotoar ili napraviti trg ili javni park sa uređenim pejzažem ili drugim javnim prostorom za korišćenje građana.

ARHITEKTONSKI OBLIK. Opšti razvojni uslovi u vezi arhitektonskog oblika će biti sprovedeni za razvoj korišćenja - stalno stanovanje - gradnja sa mnogo jedinica i mešovito korišćenje. One se primenjuju na novogradnju, uključujući anekse postojećoj

gradnji, kao i obnovu ili suštinsku rehabilitaciju spoljne fasade postojećeg zgrade. U slučaju obnove ili rehabilitacije primenjuju se samo oni uslovi koji se odnose na posebnu aktivnost završene obnove ili rehabilitacije.• Dizajn zgrade treba da pokazuje održivo korišćenje boja, materijala i detalja na

svim visinama zgrade. • Izbegava se delimično ulepšavanje. Sve visine koje su okrenute javnim putevima se

trebaju projektovati za javni izgled i ne trebaju ignorisati ili dobiti samo minimalan arhitektonski tretman.

• Doslednost u spoljnom arhitektonskom obliku treba se primenjivati i na sve sekundarne gradnje i pomoćne građevinske objekte kao što su ograde.

• Fasade zgrada uzduž javnih puteva ne trebaju da sadrže površine zidova bez primarnih otvora koji prevazilaze (10) metara dužine. Fasada zgrada koje su (40) ili više metara dužine će uključivati ponovljeni arhitektonski model sa dva ili više sledećih elemenata: promena boje, promena strukture, promena materijala ili promena, prikazivanje, prekid ili uklanjanje stubova.

• Spoljni materijali trebaju da budu stabilni i dozvoljavaju lako održavanje. Delimična ulepšanja i česte promene materijala se izbegavaju.

• Materijalizacija površine krovova koji prouzrokuju zaslepljujući odsjaj su zabran-jene, izuzev sunčevih panela ili belih krovova koji imaju za cilj zračenje apsorbirane sunčeve energije ili ne-odsjajujući i smanjuju akumulaciju toplote u zgradi.

• Celokupna mehanička oprema, postavljena na krovu ili na zemlji, će biti prikazana do moguće praktične mere. Merači i druga oprema javnih usluga i opreme se treba postaviti na mestima koja nisu vidljiva sa javnih puteva..

• Uslužni objekti, uključujući zgrade za održavanje, će biti funkcionalne, kontrolisane na odgovarajući način i po mogućnosti udaljene od stambenih zgrada i javnih puteva.

64 65


DEO 6.1. LISTA ZONA

899

ZONE SIMBOLStambena - opšte SZ-OStambena - nisko 1 SZ-NIStambena - nisko 2 SZ-N2Stambena - srednje 1 SZ-SIStanovanje - visoko 1 SZ-VIStambena - ruralno SZ-RKomercijalna - linearno KZ-LKomercijalna - policentrično KZ-PIndustrijska - laka IZ-LIndustrijska - teška IZ-TTehnološka TZPoljoprivredna - opšta PZ-OpPoljoprivredna - ograničena PZ-OMešovito korišćenje - opšte ZMK-OMešovito korišćenje - koridor ZMK-KMešovito korišćenje - centar ZMK-CZaštićena - parkovi i rekreacija ZZ-PRZaštićena površina ZPUsluge - javne ZU-JPREKLAPAJUĆA ZONA SIMBOLI Zaštita od poplava PZ-ZPZaštita od klizišta i erozije PZ-ZKE

8 Simboli i boje kategorija zona su u skladu sa tabelom br. 30. Zoniranje Tehničkih normi za grafičku prezentaci-ju prostornog planiranja, Poglavlje 5..

9 Simboli i boje preklapajućih zona određuje opština prema karakteristikama lokalnih potreba..

8

9

Korišćenja zemljišta

ZP ZZ-PR PZ-P PZ-K SZ-P SZ-R ZMK-O ZMK-K ZMK-C PZ-K IZ TZ

Sekundarna korišćenja i gradnje koje nisu listirane ispod u ovoj tabeli

L L L L L L L L L L L L

1.0 Primarna proiz-vodnja

1.1 Poljoprivreda L/V*

1.1.1 Komercijalna poljoprivredna proizvodnja

L/V* V

1.1.2 Poljoprivredna infrastruktura

V

1.1.3 Poljoprivredna proizvodnja za sop-stvenu potrošnju

L L/V* V* L

1.2 Šumarstvo L V

1.2.1 Šumarstvo/kratka rotacija

1.2.2 Šumarstvo/srednja ili visoka rotacija

1.2.3 Šumarstvo/stalno pokriće

1.3 Rudnici i kame-nolomi

V

1.3.1 Rudnici materijala za proizvodnju energije

1.3.2

1.3.3 Rudnici ruda i metala

1.4 Akva kultura i ribarstvo

V V

1.4.1 Akva kultura

1.4.2 Profesionalno pecanje

1.5 Druga primarna proizvodnja

L V

1.5.1

L=dozvoljeno | V=Posebno dozvoljeno | *primenjuju se posebni razvojni uslovi za odgovarajuće ko-rišćenje

DEO 6.2. ZBIRNA TABELA KORIŠĆENJA ZEMLJIŠTA

HIL

UC

S ko

d

66 67


STAMBENA ZONA NISKA 1 - SZ- N1Obrazloženje i svrha: Ova zona se predviđa za stanovanje u kućama. Dozvoljena korišćenja uključuju korišćenje kućica za male prodavnice ili kancelarije i obdaništa i zabavišta ili druge obrazovne funkcije.

STAMBENA ZONA NISKA 2 - SZ- N1

Obrazloženje i svrha: U ovoj zoni se predviđa nisko stanovanje u kućama i prateće funkcije na usluzi zone, kao što su prostor za dečiji kutak, zelene i rekreativne površine, prodavnice u okviru stambenih parcela, trgovi, interni putevi zone, parkinzi i funkcije socijalne infrastrukture - dečija obdaništa i zabavišta.

DEO 7: UTVRĐENE ZONE I RAZVOJNI USLOVI

(OPŠTINE MOGU DA IZABERU KAKO ĆE PREDSTAVITI ZONE I RAZVOJNE USLOVE PREMA PRIMERIMA DATIM ISPOD).

ZONE I KORIŠĆENJA ZA SVAKU ZONU.

STAMBENA ZONA - OPŠTA - SZ-O

HILUCS kod korišćen-ja zemljišta

Dozvoljena korišćenja

Svrha i Obrazloženje: Ova zona je zamišljena za prostor koji je većinom za razvoj stanovanja. Ova zona pruža raznovrsnost tipologije stanovanja i nivoa izvodljivosti za odgovor i smeštanje raznovrsnih zahteva tržišta.

3.1.1 Tržišne maloprodajne usluge (ograničena na maloprodaju prodajne površine do 250 m2)

3.1.3 Usluge smeštaja i prehrane (hoteli su ograničeni na do 20 soba)

3.2 Finansijske, profesionalne usluge i informacije (ograničene na kancelarije do 250 m2 bruto površine)

5.1 Stalno stambeno korišćenje (ograničeno stambeno korišćenje srednje gustine)

5.2 Stambeno korišćenje kompatibilno sa drugim korišćenjima (ograničeno na stambeno korišćenje srednje gustine)

POSEBNA DOZVOLJENA KORIŠĆENJA

1.1.3 Poljoprivredna proizvodnja za sopstvenu potrošnju(ograničena na biljnu poljoprivredu)

3.3 Usluge zajednice

3.4 Kulturne, zabavne i rekreativne usluge

5.1 Stalno stambeno korišćenje (ograničeno stambeno korišćenje niske gustine)

5.1 Stalno stambeno korišćenje (ograničeno stambeno korišćenje visoke gustine)

5.2 Stambeno korišćenje kompatibilno sa drugim korišćenjima (ograničeno na stambeno korišćenje niske i visoke gustine)

5.3 Drugo stambeno korišćenje (ograničeno na grupne stanove)

STAMBENA ZONA SREDNJA 1- SZ- S1Obrazloženje i svrha: Za ovu zonu se predviđa većinom srednje stanovanje u kućama i zgradama srednje visine. Pored toga, dozvoljeno je i komercijalno, socijalno i javno korišćenje.

STAMBENA ZONA VISOKA 1 -SZ-V1Obrazloženje i svrha: U ovoj zoni je predviđeno stanovanje u visokogradnji i poslovanje (prodaja, administracija, preduzetništvo).

STAMBENA ZONA - RURALNA - SZ-R


DOZVOLJENA KORIŠĆENJA

Obrazloženje i svrha : Ova zona je zamišljena za razvoj stanovanja u ruralnim zonama. Razvoj ruralnog stanovanja će biti smešten i dizajniran kako bi se zaštitio prirodni ili agrarni karakter okolne zone i prostora. Veličina parcela može biti veća od onih u urbanoj zoni, ali ne toliko velika da nepotrebno zauzima zemljište.

1.1.3 Poljoprivredna proizvodnja za sopstvenu potrošnju

5.1 Stalno stambeno korišćenje (ograničeno na odvojene porodične kuće)


1.1.1 Komercijalna poljoprivredna proizvodnja


INDUSTRIJSKA ZONA - TEŠKA IZ-T



Obrazloženje i svrha: Ova zona je zamišljena da se smeste sve vrste industrijskog korišćenja (sa pratećim skladištima i prevozom) Ova zona obuhvata razvoje koji mogu da predstavljaju opasnost po zdravlje i bezbednost ili koja mogu biti uvredljiva i zabrinjava-juća za druge imovine i smeštena je na takav način da industrije mogu delovati ili se širiti na siguran način ne utičući negativno na druge razvoje.

2.2 Industrija teških proizvoda

2.3 Industrija lakih proizvoda


2.1 Industrija sirovina

2.4 Proizvodnja energije

4.1 Transportna mreža

4.2 Logističke usluge i skladišta

4.3 Javne usluge

68 69


TEHNOLOŠKA ZONA - TZ



Obrazloženje i svrha: Ova zona je zamišljena za razvoj visokog obrazovanja, naučna istraživanja i tehnološku proizvodnju. Ova zona je zamišljena za “čist” tehnološki razvoj i obuhvata iskorišćeni prostor za proizvodnju opreme za kancelarije, kompjutere, motore, generatore, aparate za distribuciju i kontrolu električne energije, žice i kablove, akumulatore, baterije i lampe, radio, TV, telefone, elektronske ventile i cevi, optičke i precizne medicinske instrumente, satove i drugu elektriku i optiku. U okviru zone su dozvoljene administrativne funkcije i prostor za inženjerske usluge, prostor za skladištenje, distribuciju i prodaju proizvoda. Proizvodnja je dozvoljena uz uslov da zagađenje kao što su buka, vibracije i loši mirisi ne prouzrokuju osetljivo zagađenje. Treba izvršiti preradu i skladištenje opasnih materija. Nije dozvoljeno nekontrolisano skladištenje otpada, oštećenih vozila, starih guma, kao i drugih supstanci i materijala koji mogu da oslobode zagađivače tokom pranja ili curenja.

2.3 Industrija lakih proizvoda (ograničena za podršku industrije 3.2.2)

3.2.2 Profesionalne, tehničke i naučne usluge

3.3.2 Obrazovne usluge (ograničeno na visoko obrazovanje)


3.3.2 Obrazovne usluge (ograničeno na usluge osnovnog, srednjeg obrazovanja i drugo)

3.4.4 Otvoreni rekreativni prostor

4.3 Javne usluge

DOZVOLJENO SAMO KAO SEKUNDARNO KORIŠĆENJE

3.1.1 Tržišne maloprodajne usluge (ograničena na maloprodaju prodajne površine do 2500m2)

3.5 Druge usluge (ograničeno na objekte staranja o deci)

POLJOPRIVREDNA ZONA - OPŠTA - PZ-O



Obrazloženje i svrha:. Dozvoljeno je sekundarno korišćenje, uz uslov da je osnovno korišćenje zemljišta poljoprivreda.

1.1 Poljoprivreda (ograničen broj stoke do < 300 grla)

1.2 Šumarstvo

1.5 Druga glavna proizvodnja


1.1 Poljoprivreda (broj stoke do ≥ 300 ili više grla)

1.3 Rudnici i kamenolomi


3.1.1 Trgovačke maloprodajne i veleprodajne usluge (treba podržati lokalna poljoprivredna gazdinstva)


4.1.1 Drumski prevoz


5.3 Drugo stambeno korišćenje (ograničeno na stanovanje radnika unutar farme)


5.2 Stambeno korišćenje u saglasnosti sa drugim korišćenjima (ograničeno na preduzeća koja pružaju usluge prenoćišta i doručka)

POLJOPRIVREDNA ZONA - LIMITIRANA - PZ-L



Obrazloženje i svrha: Ova zona je zamišljena za pružanje poljoprivrednog korišćenja sličnog dozvoljenom u opštoj poljoprivrednoj zoni. Međutim, zbog blizine naselja/stambenih zona, uvedena su ograničenja nad stočarskim razvojem i intenzivnim industrijskim aktivnostima.

1.1.1 Komercijalna poljoprivredna proizvodnja (ograničava držanje životinja i stoke < 20 grla)

1.1.3 Poljoprivredna proizvodnja za sopstvenu potrošnju (ograničava držanje životinja i stoke < 20 grla)


1.1.1 Komercijalna poljoprivredna proizvodnja (ograničava držanje životinja i stoke < 300 grla)

1.1.2 Infrastruktura farme

1.1.3 Poljoprivredna proizvodnja za sopstvenu potrošnju (ograničava držanje životinja i stoke < 300 grla)

1.2 Šumarstvo


1.5 Druga glavna proizvodnja

3.1.1 Trgovačke maloprodajne i veleprodajne usluge (treba podržati lokalna poljoprivredna gazdinstva)


4.1 Drumski prevoz



5.2 Stambeno korišćenje u saglasnosti sa drugim korišćenjima (ograničeno na preduzeća koja pružaju usluge prenoćišta i doručka)

KOMERCIJALNA ZONA - KORIDOR - KZ-K

HILUCS kod korišćenja zemljišta


Obrazloženje i svrha: Ova zona je zamišljena za komercijalnu i laku industrijsku funkciju smeštenu van urbano centra, a koja je namenjena da služi javnosti tokom putovanja automobilom ili neko udaljeno naselje uzduž drumskih arterija.

3.1 Komercijalne usluge

3.2 Finansijske, profesionalne usluge i informacije


4.2 Logističke usluge i skladišta

5.1 Stalno stambeno korišćenje (ograničeno stambeno korišćenje srednje gustine)

5.2 Stambeno korišćenje kompatibilno sa drugim korišćenjima (ograničeno na stambeno korišćenje srednje gustine)


4.1.1 Drumski prevoz

4.1.2 Železnički prevoz

4.3 Javne usluge

5.3 Drugo stambeno korišćenje (ograničeno na grupne stanove)

70 71


DEO 7.1. ZONE MEŠOVITOG KORIŠĆENJA - OPŠTE - ZMK-O(OVDE JE PREDSTAVLJEN PRIMER RAZRADE ZONE MEŠOVITOG KO-RIŠĆENJA - OPŠTE – ZMK-O, ZAJEDNO SA ODREĐENIM KORIŠĆENJIMA, RAZVOJNIM USLOVIMA I USLOVIMA IZGRADNJE).

ZONE MEŠOVITOG KORIŠĆENJA - OPŠTE – ZMK-O

Kod korišćenja zeml-jišta HILUCS


Obrazloženje i svrha: Ova zona je zamišljena da nudi široku gamu stambenog, komercijalnog i industrijskog korišćenja, većinom u okviru manjih stambenih centara.

1.1.3 Poljoprivredna proizvodnja za sopstvenu potrošnju (ograničena na biljnu poljoprivredu)

3.1.1 Trgovačke maloprodajne i veleprodajne usluge

3.1.2 Usluge nepokretne imovine

3.1.3 Smeštaj i služenje hrane

3.1.4 Druge komercijalne usluge

3.2 Finansijske, profesionalne i informativne usluge


3.4 Kulturne, zabavne i rekreativne usluge

5.0 Stanovanje


4.3 Javne usluge

RAZVOJNI USLOVI I USLOVI IZGRAD-NJE

ZONA Simbol zone

Mešovito korišćenje - opšte ZMK-O

Dimenzije parcela Površina parcele (min.) 200 m2

Proćelje parcele 5 m

Linije Regulaciona linija 8 m (za parcele do 750 m2 ) 6 m (za parcele do 500 m2 ) 4 m (za parcele do 300 m2 )

Građevinska linija - prednja GL U skladu sa RL

PdGL /

PGL 2 m

Bočna građevinska linija - desno/levo GL 10 m (za parcele do 750 m2 )7 m (za parcele do 500 m2 )5 m (za parcele do 300 m2 )

PGL 3 m

GLO /

Građevinska linija pozadi GL 10 m (za parcele do 750 m2 )7 m (za parcele do 500 m2 )5 m (za parcele do 300 m2 )

PGL 3 m

HLO /

Gustina Broj stanovnika po hektaru, s/ha (maks.) 250 s/ha

Stambenih jedinica po hektaru, st./ha (maks) 55 st.j/ha

Visina Visina (min.) /

Visina (maks.) 30 m

Visina sekundarne strukture (maks.) 9 m

Odnos (uz javni put) 1,5 L / 1 D

Odnos (bočni) 0.5 L / 1 D

Odnos (iza) 0.5 L / 1 D

Intenzitet IKRKP 60 %

IIP 4.0

ZAPP 40 %

ZPP 25%

APP 15%

Parking mesta Minimalni zahtevi za parking mesta u skladu sa TNPP. 75% svih osiguranih parking mesta za ovu zonu je u okviru parcele. Druga mesta treba osigurati kao parking mesta na ulici po dužini, uzduž i popreko.

Dozvoljeno je izuzeće za zaštićene spomenike ako:I. Je zgrada postavljena na parceli manjoj od 300 m2 i ako je postojala pre usvajanja ovog plana. Izuzeće

važi za sva proširenja dozvoljena razvojnim uslovima ovog plana.

Arhitektonski i estetički oblik

Dizajn zgrade treba da pokazuje održivo korišćenje boja, materijala i detalja na svim visinama zgrade.

Drugo

Napomene Indeks korišćenja za razvoj katastarskih parcela - IKRKPIndeks izgrađene površine - IIP

Zelena i apsorbujuća površina parcele - ZAPPZelena površina parcele - ZPP

Apsorbujuća površina parcele - APPGrađevinska linija - GL

Podzemna građevinska linija - PdGL Pomoćna građevinska linija - PGL

72 73


DEO 8: PREKLAPAJUĆE ZONE I RAZVOJNI USLOVI

(ISPOD ĆE TE NAĆI PRIMER PREKLAPAJUĆE ZONE I ZAŠTITNE MERE KOJE OPŠTINA MOŽE PREDUZETI ZA ZAŠTITU PROSTORA U OPASNOSTI OD EROZIJE I ODRONA ZEMLJIŠTA. PREKLAPAJUĆA ZONA KORIŠĆE-NA U OVOM SLUČAJU JE FIKTIVNA I ZA FIKTIVAN PROSTOR I IMA ZA CILJ OBJAŠNJENJE KAKO SE PREKLAPAJUĆE ZONE MOGU KORISTITI ZA ZAŠTITU BRDOVITOG PROSTORA, ODNOSNO KONTROLU RAZVOJA U BRDOVITOM DELU OPŠTINE, KOJA MOŽE REZULTOVATI OPASNIM FENOMENIMA KAO ŠTO JE NA PRIMER ODRON I EROZIJA ZEMLJIŠTA)..

Preklapajuća zona - Zaštita od klizišta i erozije (PZ-ZKE)

Svrha. Preklapajuća zona - zaštita klizišta i erozije ima za cilj minimizaciju uticaja razvoja na kose padine i brda uređujući razvoj i aktivnosti na strminama. Negativan uticaj razvoja obuhvata odron i eroziju zemljišta, uništenje vegetacije i povećanje nivoa atmosferskih padavina. Pravila za ovu preklapajuću zonu su određena kako bi se min-imalizovala zabrinutost ili uklanjanje postojeće vegetacije kako bi se sprečila dodatna erozija i odroni, zaštitili napravljeni drenažni sistemi, smestio razvoj tamo gde postoji manja verovatnoća prouzrokovanja buduće erozije ili velika strmina i očuvao što je više moguće prirodni karakter ovih zona.

• Granice preklapajuće zone zaštita od klizišta i erozije će obuhvatiti sve zone opštine strmine dvadeset (20) procenata (%) ili više i geografski opasne zone strmine petnaest (15) procenata (%) ili više.

• Kada opština ne raspolaže pouzdanim podacima o postojećoj topografiji ili kada raspoložive informacije ne pružaju dovoljno detalja o uređenju zahteva ovih odredbi, opština može zahtevati da podnosilac zahteva za razvoj osigura topografsko istraživanje posebnog mesta koje plaća podnosilac zahteva.

• Preklapajuća zona zaštita od klizišta i erozije neće uticati na dozvoljena korišćenja ili pravila u osnovnoj zoni, osim u slučajevima kada će predloženi razvoj biti smešten unutar preklapajuće zone zaštita od klizišta i erozije. U prostoru gde se preklapanje primenjuje, zahtevi preklapajuće zone će zameniti svaki manje strog zahtev osnovne zone.

• Ako treba promeniti klasifikaciju zoniranja bilo koje parcele ili dela osnovne zone, ova promena neće uticati na granice preklapajuće zone osim ako je ukl-jučena promena granice kao deo procedure gde je zoniranje promenjeno.

Nijedna osoba ne može obaviti nikakvu sledeću uređenu aktivnost unutar preklapa-juće zone zaštita od klizišta i erozije, osim ako ta osoba nije dobila prethodno građevinsku dozvolu: Za čišćenje ili gradnju na bilo kojem prostoru zemlje unutar zone, uključujući aktivnosti gradnje ili čišćenja i u vezi osiguranja pristupa opremi na lokaciji. Ovo ne obuhvata aktivnosti normalnog održavanja imovine i/ili aktiv-nosti koje obuhvataju javno zdravlje, bezbednosne ili hitne situacije , kao što su:

• Aktivnosti vrtarstva i nega i održavanje voća i žbunova, uključujući uklanjane umrle ili pokvarene vegetacije.

• Manja obnova i održavanje struktura.• Obnova i održavanje oštećenih ili pokvarenih objekata otpadnih voda ili linija

javnih usluga.• Poljoprivredne aktivnosti, osim građevinskih aktivnosti.• Aktivnosti javnog zdravlja, nalozi ili uredbe opštine ili Vlade Kosova.• Svaka trenutna ili neprekidna aktivnost koja je odmah potrebna ili za zaštitu i

očuvanje života, imovine ili prirodnih resursa.

• Izgradnja ili postavljanje sistema za deponovanje otpadnih voda, uključujući individualne sisteme deponovanja otpadnih voda, septičke jame, kanalizaciju i drenažu.

• Radnje popunjavanja, seče ili kopanja zemlje.• Drenaža padavina i/ili gradnja i smeštaj sistema drenaže padavina.• Izgradnja novih objekata ili struktura ili dodaci i modifikacije postojećih zgra-

da ili struktura, u skladu sa zahtevima osnovne ili preklapajuće zone.

U davanju, odbijanju ili uslovljavanju građevinske dozvole, opština uzima u obzir efekat koji predloženi razvoj će imati na javno zdravlje i bezbednost i zaštitu ili poboljšanje brdovitih zona i padina uz osetljivost životne sredine u opštini. Nijedno odobrenje ne izdaje sve dok podnosilac zahteva na adekvatan način ne dokaže da:

• Stabilnost zemlje i podzemnih uslova treba sačuvati ili povećati kako bi se na adekvatan način podržala svaka gradnja ili podržala svaka radnja uređenja pejzaža, poljoprivrednog ili sličnog. Ovo treba dokumentovati u geološkom iz-veštaju koji daje kvalifikovana laboratorija za testiranje ili inženjer, a koje plaća podnosilac zahteva.

• Nijedna predložena aktivnost neće prouzrokovati nekontrolisanu eroziju ili odron zemljišta ili prouzrokovati da se sedimenti otpuste u vodenu masu.

• Biljni život smešten na padinama ili brdima van prostora razvoja će biti saču-van. Izvađene biljke (grmlje i drveće) se ponovo treba vratiti na uznemirene zone odmah po okončanju razvojne aktivnosti kako bi se sprečio određeni gorenavedeni štetni uticaj i sačuvala prirodna svojstva pejzaža padine ili brda.

• Pristup strmim padinama će biti osiguran ravnim putevima ne većim od (15) procenata i stanične strukture ili ivica ne većih od (30) procenata ili terasama ili drugom strukturnom stabilizacijom. Uznemiren prostor koji nije put će biti stabilizovan biljem ili drugim odobrenim fizičkim sredstvima. Završene puteve treba stabilizovati i drenažirati na odgovarajući način. Uznemirenje padina u meri većoj od (3) procenata kako bi se obezbedio ulaz na gradilišta će biti ograničen na (3) procenata takvog strmog prostora.

• Izgradnja zaštitnih struktura od erozije će biti u skladu sa sledećim normama:• Sve zaštitne strukture za eroziju se trebaju projektovati i izgraditi u skladu

sa međunarodnom priznatim inženjerskim načelima, koja su se pokazala uspešnim ili verovatnoća uspeha dugoročne kontrole erozije. Zaštitna masa za eroziju će imati opravdanu verovatnoću kontrolisanja erozije najmanje 30 godina.

• Program dugoročnog održavanja će biti uključen u svaki zahtev za gradn-ju, modifikaciju ili restauraciju strukture za zaštitu od erozije. Program će obuhvatiti specifikaciju za normalno održavanje degradirajućeg materijala i periodičnu zamenu uklanjajućeg materijala.

74 75


• Sav materijal korišćen u takvim strukturama treba da bude dugoročan i u stanju da izdrži vremenske i uslove nepogoda. Sastavni materijali struktura mogu da imaju životni vek kraći od 30 godina samo kada program održavanja obezbeđuje da će isti redovno biti održavan i zamenjen po potrebi kako bi se dostiglo traženih 30 godina zaštite od erozije.

• Dok modifikacija ili restauracija struktura zaštite od erozije neće verovatno prouzrokovati merljivo povećanje erozije u zoni razvoja ili na drugim mestima i sprečiti negativan efekat na zaštitna prirodna svojstva, postojeće strukture zaštite od erozije i prirodne resurse.

• Drenaža padavina neće prouzrokovati eroziju ili grč ili doprineti odronu strmine ili zagaditi podzemnu vodu ili prouzrokovati štetu ili poplavu imovine. Sistemi drenaže će biti projektovani i postavljeni da obezbeđuju stabilnost strmine.

• Kakvo god stepenovanje, kopanje ili drugo uznemiravanje zemljišta izvršeno na strmim padinama ne sme usmeriti tok površinskih voda ka gradnjama.

Svi zahtevi za građevinske dozvole će biti pripremljeni i razmotreni primenom sledećih kriterijuma:• Završeni stepen za sve presecajući ili popunjavajući padine neće biti veći od

(3) prema (1), dakle tri horizontalne i jedna vertikalna. Korišćenje nosećih struktura se može zahtevati kako bi se eliminisale veće strmine od (3) prema (1). Sve ove zaštitne zidove treba da projektuje inženjer. Plan lokacije će po-kazati predložene konture i pokazati sve predložene padine veće od (3) prema (1).

• Površinske vode koje budu uklonjene neće biti dozvoljeno da teku prema padinama strmine veće od (15) procenata. Takve vode se mogu prazniti u zatvorenom sistemu drenaže do prevoja padine ili u popunjavajući strukturu (tj. isušen bunar) ili sistem padavina. Metode drenaže padavina treba pokazati i obeležiti na planu lokacije.

• Biće dozvoljeno minimalno uznemiravanje potrebnog prostora strmih padina kako bi se dozvolilo okončanje gradnje. Takav prostor će biti jasno obeležen i predstavljen u planu lokacije.

• Ceo uznemireni prostor padine će biti ponovo stepenovan i stabilizovan što je pre praktično moguće, ali ne kasnije od 60 dana tokom leta i ne više od 30 dana tokom drugih doba.

• Kontrola privremene erozije (tj. naramci slame, ograde od blata, hidro-zasadi, kompostiranje itd.) će biti osigurani za sve uznemirene prostore, biće postavl-jene pre početka radova i održavane do okončanja gradnje. (Plan lokacije treba da pokazuje mesto i način kontrolisanja erozije/blatnjavosti).

• Izbor biljaka treba da bude u skladu sa predloženom primenom.• Brdovite površine koje ne podržavaju vegetaciju (tj. stenovit teren ili prostor u

potpunosti pod senkom) će dobiti adekvatno pokriće zemljišta (tj. kaldrma, iv-ice, zaštita metalnom mrežom itd.). Vrsta i granica ne vegetacionog pokrivan-ja treba da bude navedena u planu lokacije.

• Uklanjanje postojećih stabala koje je sazrelo na padinama brda je dozvoljeno kada je apsolutno neophodno kako bi se dozvolila predložena gradnja. Sva stabla veća od 8 cm u prečniku će biti prikazana na planu lokacije i treba ih zameniti..

DEO 9: DRUMSKA INFRASTRUKTURA

JAVNI PUTEVA, MOTORIZOVANI I NEMOTORIZOVANI. Pravila u ovom delu teže da osiguraju puteve, trotoare i staze i biciklističke staze po širini, lokaciji i diza-jnu prikladnom za primanje vozila, pešaka ili saobraćaj bicikala; kako bi se omogućio adekvatan pristup hitnim službama, održavanje puteva i sanitarna oprema; i kako bi se obezbedila mreža sigurnog i estetičkog prevoza.

Putevi i kategorizacija puteva će biti izvršena predstavljanjem unakrsnih profila svih vrsta puteva.

ZAŠTITNI POJASEVI. Zahtevi za zaštitne pojaseve, zelene pojaseve, zaštitne drumske pojaseve kao i zahtevi za osovinska drumska opterećenja su prema sledećoj tabeli:

• Izuzetno, zbog nedostatka prostora za planiranje zelenog pojasa, ovaj uslov nije obavezujući.

• Udaljenost 1: zabranjuje se otvaranje rudnika, izgradnja veštačkih jezera, fabri-ka i drugih sličnih zgrada.

• Udaljenost 2: zabranjuje se izgradnja stambenih, administrativnih zgrada, otvaranje bunara za vodu i otvaranje septičkih jama, postavljanje instalacija dalekovoda i slično.

• Pored pešačkih staza, traka puteva i parking mesta van puta.• Zaštitni putni pojasne važi za urbane puteve unutar nasilja.

Kategorija puta Zeleni pojas1 Zaštitni pojas Zaštitni drumski pojas5 Osovinsko opterećenjeUdaljenost 12 Udaljenost 23

Autoput 35m 2m 100m 40m11.5 tonaNacionalni put 35m 2m 60m 60m

Regionalni put 22m 2m 40m 10m

Put mrežeprimarne

Tranzitni urbani put

10m 1m 30m 10m 6 ton

Ruralni tranzitni put

Ujedinjujući put

Put mrežesekundarne

Servisni put 8m

Industrijski put

Stambeni put / 1m / /

Pristupni put / 1m / /

Pešačke staze 3m

Parking mestima 2.5

Pešačkim stazama 0.754

76 77


PRISTUPNI PUTEVI – JEDNOSMERNI. Pristupni putevi - jednosmerni nisu poželjni i primenu treba ograničiti. Pristupni putevi - jednosmerni ne trebaju biti duži od 100m. Pristupni putevi - jednosmerni će biti projektovani na takav način da osigura-vaju ispunjenje svih zahteva za protivpožarnu zaštitu.

NEDEFINISANI PUTEVI. Ako u okviru predložene zone za budući razvoj u kojem planirani putevi nisu u potpunosti definisani ili su ponuđeni za razvoj preko sporazuma o razvoju, onda se takvi putevi određuju prema: • Profilu javnog puta je minimum 5,5, širine ako je jednosmeran i 8,5 m širine ako je

dvosmeran.• U svim slučajevima profil javnih puteva će sadržavati pešačku stazu, minimalne

širine 1,5 m, najmanje sa jedne strane.• Regulativna linija će biti obračunata od regulativne aksijalne linije puta. • Takvi putevi trebaju da budu pokriveni materijalom od asfalta.

RURALNI PUTEVI. Putevi u zonama i prostorima u kojima se zemlja koristi za pol-joprivredu ili je u prirodnom stanju se mogu napraviti od makadama, usitnjenog kamena ili slično, dok infrastruktura javnih usluga treba da bude u skladu sa zelenim metodama nezavisnih sistema.

ŽELEZNIČKA MREŽA. Nijedan razvoj zgrade ili strukture koja sadrži stambene jedinice neće biti dozvoljena unutar (300) metara od dvorišta teške železničke robe ili unutar (50) metara izmerenih od regulativne linije teške železnice do najudaljenije površine zgrade koja sadrži stambene jedinice.

Opština će izvršiti studiju planiranja zemljišta koje se nalazi unutar prečnika od pola kilometra od svake lake železnice. Svrha ove studije planiranja će biti identifikacija dodatnih potreba železnice koja se povezuje sa povećanjem stanovništva i radnih mesta

6.60

29.6015.20

PROFILI RR1

3.00 3.007.20

PCVV

2.00

BC

1.20 6.60 3.003.007.20

P CV V

1.20

BL BL

6.60

29.6015.20

PROFILI RR3

3.00 3.007.20

PCVV

2.00

BC

1.20 6.60 3.003.007.20

P CV V

1.20

BL BL

6.00

20.406.00

PROFILI RR2

3.00 3.007.20

PCVV

1.20 3.003.007.20

CV V

1.20

BL BL

LP LPLP LP

PROFILI RR4

LP LP

7.20

27.4017.40

3.005.00

PV

3.00

BC

2.00

BL

LP

P

7.20 3.005.00

V

2.00

BL

LP

i identifikacijom promena u korišćenju zemljišta, ako je potrebno kako bi se odgovorilo na takvo povećanje. Dok se studija odvija, mali ne duže od jedne godine od početka studije, nijedna građevinska dozvola neće biti izdata za zemljište unutar zone studije.

PARKING MESTA. Sva parking mesta treba smestiti unutar iste lokacije sa glavnim korišćenjem, osim ako nije predviđeno razvojnim uslovima zone za smeštanje na neko drugo mesto.

Kada zahtevi a parking mesta su zasnovani na upotrebljivoj površini gradnje, izraz upo-trebljiva površina gradnje podrazumeva bruto površinu glavne zgrade, isključujući:• Svaku površinu korišćenu za parkiranje unutar glavne zgrade.• Svaku površinu korišćenu za podrume, mehaničku opremu i slično.

Parking mesta van puteva u svakoj zoni će biti izgrađena od asfalta, betona ili betonskih kocki sa otvorima. Površina svakog parkinga van puta u zoni gde se zemljište koristi za poljoprivredu ili je u prirodnom stanju se takođe može napraviti od makadama, usitnjenog kamena ili sličnog.

Parking mesta van puteva u prostorima u kojima se zemlja koristi za poljoprivredu ili je u prirodnom stanju se mogu napraviti od makadama, usitnjenog kamena ili slično, dok infrastruktura javnih usluga treba da bude u skladu sa zelenim metodama nezavisnih sistema.

DEO 10: JAVNA I SOCIJALNA INFRASTRUKTURA

(U OVOM DELU, KAO I U DELU 9, IZNAD ODREĐUJETE OPŠTE I POSEBNE USLOVE ZA RAZVOJ I SPROVOĐENJE JAVNE I SOCIJALNE INFRASTRUKTURE, UKLJUČUJUĆI I JAVNE I PRIVATNE INVESTICIJE. USLOVI SE ODREĐUJU PREMA VRSTI TEHNIČKE INFRASTRUKTURE. NAPOMENA: PRIMER OVOG DELA ĆE BITI DODAT TOKOM AŽURIRANJA OVOG PRIRUČNIKA).

DEO 11. TEHNIČKA INFRASTRUKTURA

(U OVOM DELU, KAO I U DELU 9, IZNAD ODREĐUJETE OPŠTE I POSEBNE USLOVE ZA RAZVOJ I SPROVOĐENJE TEHNIČKE INFRAS-TRUKTURE, UKLJUČUJUĆI I JAVNE I PRIVATNE INVESTICIJE. USLOVI SE ODREĐUJU PREMA VRSTI TEHNIČKE INFRASTRUKTURE. NAPOME-NA: PRIMER OVOG DELA ĆE BITI DODAT TOKOM AŽURIRANJA OVOG PRIRUČNIKA).DEO 12. TRETIRANJE NEFORMALNIH NASELJA

(OVDE LISTIRAJTE SVA IDENTIFIKOVANA NEFORMALNA NASELJA PREMA VRSTI I OPIŠITE USLOVE UREĐENJA NEFORMALNIH NASELJA I PLANA ZA SPROVOĐENJE ISTIH).

DEO 13: DETALJNI REGULATIVNI PLANOVI

78 79


(OVDE LISTIRAJTE SVE DETALJNE REGULATIVNE PLANOVE KOJI ĆE BITI IZRAĐENI PREMA GRANICAMA ODREĐENIH ZONA ILI POVRŠINA. POŽELJNO JE DA ODREDITE VREME KADA ĆE BITI IZRAĐENI, POVRŠI-NA U HA I OBRAZLOŽENJE ZA SVAKI LISTIRANI DRP).

DEO 14: UPRAVLJANJE, SPROVOĐENJE I PRAĆENJE SPROVOĐENJA

PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA IZMENE I DOPUNE I IZUZEĆA. Zahtev za izmene i dopune mape zona opštine se podnosi zajedno sa:

• Katastarskom mapom pogođenih zona.• Planovima lokacije u srazmeri koja pokazuje oblik i dimenzije pogođene parcele/

parcela i lokaciju i dimenzije postojećih zgrada i struktura.• Planovima lokacije u srazmeri koja pokazuje lokaciju i dimenzije predložene

zgrade, strukture, proširenja ili promene.• Opis korišćenja ili korišćenje svake zgrade ili strukture ili dela postojećeg ili pred-

loženog zemljišta i površina koja će pokriti svako korišćenje.• Opis razloga zašto se zahteva izuzeće, posebno korišćenje ili izmene i dopune

mape zona opštine. • Dokumentacija da podnosilac zahteva ima imovinsko pravo, da je nosilac ili ima

interes u imovini. • Potpis vlasnika imovine ili zakonitog opunomoćenika vlasnika kojim se potvrđuje

da su informacije u zahtevu potpune i tačne. Ako osoba koja potpiše zahtev nije vlasnik ili iznajmljivač imovine, onda ta osoba treba da podnese pismo ovlašćenja vlasnika ili iznajmljivača.

• Svaku drugu informaciju koju bude zahtevao nadležni organ opštine za prostorno planiranje i upravljanje za određivanje usaglašenosti sa mapom zona opštine.

USKLAĐENOST SA MAPOM ZONA OPŠTINE. NOOPPU će razmotriti sve zahteve za izuzeća i bonuse zoniranja i svaku drugu preduzetu radnju koja se zahteva za usklađenost sa mapom zona opštine.

• NOOPPU određuje da predloženi razvoj/korišćenje/funkcionisanje je dozvoljen u zonama u kojima će biti smešten i da ispunjavaju tražene razvojne uslove i svaku zaštitnu meru propisanu u mapi zona opštine.

• Opština ne izdaje nijednu dozvolu ili odobrenje niti podnosilac ne preduzima nika-kvu radnu dok NOOPPU ne odredi usklađenost sa mapom zona opštine.

• Ove se odluke donose u roku od ( ) datuma podnošenja zahteva.• Ako je usklađenost odbijena ili odobrena sa uslovima, razlozi i uslovi trebaju biti

napismeno navedeni. • U svim slučajevima u kojima NOOPPU izrazi opravdanu sumnju u vezi mo-

gućnosti određenog predloga da ispuni zahteve mape zona opštine, biće dužnost podnosioca zahteva da dostavi adekvatne dokaze za podršku zahteva. Ako ne bude dostavljen takav dokaz, usklađenost će biti odbijena.

• Nikakva pozitivna odluka neće biti izdata za zahtev koji obuhvata razvoj koji krši bilo koji drugi zakon ili pravilo ili nacionalni zakon, a za čije sprovođenje je nadlež-na opština.

TUMAČENJE MAPE ZONA OPŠTINE. Tumačenje nadležnog opštinskog organa za prostorno planiranje i upravljanje ima za cilj objašnjenja teksta ili mape, uključujući korišćenja, granice zone, kao i shvatanje i cilj raznih delova mape zona opštine..• Zahtev za tumačenje bilo koje odredbe mape zona opštine se napismeno podnosi

nadležnom opštinskom organu za prostorno planiranje i upravljanje. Zahtevom će biti određene posebne odredbe čije tumačenje je potrebno, činjenice posebnog stanja u vezi zahteva za tumačenje i navodno tačno precizno tumačenje podnosio-ca zahteva.

• Pre tumačenja, NOOPPU može da zahteva dodatne činjenice i informacije koje su prema rasuđivanju potrebne za potpuno tumačenje navedene odredbe.

• NOOPPU će uzeti za osnovu sledeće kriterijume za davanje tumačenja::• Nikakvo tumačenje neće dozvoliti korišćenje koje se smatra zabranjenim u

mapi zona opštine.• Nikakvo tumačenje neće dozvoliti nijedno korišćenje kao dozvoljeno ko-

rišćenje ili posebno dozvoljeno za bilo koju zonu, kada takvo korišćenje nije listirano kao dozvoljeno ili posebno dozvoljeno.

• Nikakvo tumačenje neće dozvoliti nikakvo korišćenje u nijednoj zoni, osim ako nije dostavljen dokaz koji ukazuje da korišćenje/gradnja je u saglasnosti sa svim razvojnim uslovima postavljenim za navedenu zonu.

• Nikakvo tumačenje neće dozvoliti nikakvo korišćenje u nijednoj zoni, osim ako je takvo korišćenje u suštini slično drugom korišćenju dozvoljenom za tu zonu.

• Ako je predloženo korišćenje sličnije (iste klase) sa posebnim dozvoljenim ko-rišćenjem u zoni u kojoj je predloženo smeštanje razvoja, onda će tumačenje biti uslovljeno dozvoljavanjem korišćenja samo dobijanjem posebne dozvole za korišćenje.

• U tumačenju jezika mape zona opštine za objašnjenje ograničenja nad imovi-nom, tamo gde postoji sumnja u svrhu usvojenog jezika, jezik treba tumačiti u korist vlasnika imovine i protiv bilo kakvog oduženja datog ograničenja.

• Nadležni opštinski organ za prostorno planiranje će doneti odluku u pismenom obliku u roku od 30 dana od primanja popunjenog zahteva za tumačenje. Nadležni opštinski organ za prostorno planiranje je dužan da navede razloge i posebnu analizu na čemu je zasnovano takvo tumačenje.

• Nakon tumačenja nadležnog opštinskog organa za prostorno planiranje, to će tumačenje biti priloženo zvaničnom primerku mape zona opštine i proslediti sa svakom kopijom mape zona opštine do vremena kada se formalnom odlukom bude ov odluka učinila preteranom.

• Tumačenje neće ovlastiti stvaranje ovlašćenja, razvoja, gradnje, obnove, promene ili premeštanja određene zgrade ili strukture, nego samo će ovlastiti pripremu, pod-nošenje i obradu zahteva za svaku vrstu dozvole i odobrenja koje se može tražiti od opštine, a koje treba biti u skladu sa mapom zona opštine.

80 81


PRILOZI

PRILOG 1: PRIKAZ KORIŠĆENJA PREMA HILUCS-U U ZAGREBU

Hijerarhijski sistem klasifikacije korišćenja zemljišta (HILUCS) 10 pruža model za karakterizaciju načina korišćenja zemljišta. Ali ovo ne objašnjava kako treba prikupljati i analizirati podatke u vezi korišćenja zemljišta kako bi se mogle prikazati granice raznih zona.

Opštinski organi su 2014. odredili korišćenje zemljišta za površinu od 1.824 hektara u centru Zagreba primenjujući HILUCS nomenklaturu kako bi napravili razliku klase korišćenja i metodologiju anketiranja na osnovu Ankete o korišćenju i pokrivenosti zemljišta (projekat Evropske unije - LUCAS) za prikupljanje neophodnih podataka.

Kako bi skicirali izabranu površinu, stručnjaci su počeli od podataka koje su imali na raspolaganju. Analizom i tumačenjem ortofotoa i informacija za katastarske parcele, stručnjaci su identifikovali šest opštih površina sličnog korišćenja: 1 karakterizovane su po rekreativnom i sportskom karakteru i opremi; 2 bilo je većinom stanovanje; 3 obuhvatilo je upravne i komercijalne zgrade posebnog urbanog karaktera; 4 sadržavalo je neravnopravnu raspodelu poljoprivrednog, industrijskog i prirodnog prostora; 5 i 6 karakterizovale su se po stambenom i komercijalnom korišćenju sa rekreativnim pros-torom. Šest opštih površina korišćenja zemljišta su postale zone studija na terenu. Ekipa geodeta je pešačila i vozila se vozilom po svakoj obeleženoj površini kako bi osmotrili i detaljno registrovali granice gde se je korišćenje zemljišta menjalo. Na primer:, prema sistemu HILUCS, posebna poljoprivredna površina može imati detaljno korišćenje zemljišta namenjeno za komercijalnu poljoprivrednu proizvodnju, poljoprivrednu infra-strukturu, poljoprivrednu proizvodnju za sopstvenu potrošnju, šumarstvo i tako redom. Geodeti su takođe prikupili određene informacije o životnoj sredini.

Prema LUCAS metodologiji, geodete su opremljene topografskim mapama, mapama puteva, ortofotoima i kompasom ili GPS-om. Obrazac koji treba popuniti na terenu je takođe izrađen za svaku opštu površinu kako bi se osiguralo dobijanje adekvatnih infor-macija i doslednost. Obrazac može biti lista kontrole kako bi se pomoglo u identifikaciji korišćenja zemljišta prema HILUCS, kao i prostor ambijentalne i kulturološke vrednosti koje se može uzeti u obzir za zaštitu korišćenjem Hijerarhijskog koda za dopunsko uređenje (HKDU) 11. U većini slučajeva obrazac se koristi za pomoć u intervjuisanju vlasnika imovine o istoriji korišćenja parcela i kakvi mogu biti budući planovi vlasnika o imovini.

Za velike i homogene površine, ortofoto i mape mogu predstavljati glavne izvore informacija za klasifikaciju korišćenja zemljišta bez izvršenog geodetskog merenja cele površine studije. Na heterogenim površinama i gde su izmene česte, kao što su urbane zone u porastu, preporučuje se detaljna studija i analiza.

10 Tačka 2 - Hijerarhijski sistem klasifikacije korišćenja zemljišta, Poglavlje 1 Korišćenje zemljišta, Tehničke norme prostornog planiranja.

11 Tačka 3 - Hijerarhijski sistem klasifikacije korišćenja zemljišta, Poglavlje 1 Korišćenje zemljišta, Tehničke norme prostornog planiranja.

U Zagrebu, tačke posmatranja su registrovane tamo gde se je korišćenja zemljišta raz-likovalo, uz pomoć mobilnog GPS-a. Nakon što je geodeta identifikovao i protumačio površinu ili parcelu na terenu, on je istu klasifikovao prema HILUCS-u i uneo koordi-nate u GPS. Tačke posmatranja su takođe fotografisane. Za svaku tačku posmatranja, geodeta je napravio fotografiju kako bi tačno oslikao za šta se koristi zemljište na tom mestu. Pejzaž uslikan na fotografiji je trebao da bude to približniji onome što se je vide-lo u vreme geodetskih merenja. Šest grupa geodetskih merenja na terenu u Zagrebu je prikupilo 1.755 tačaka posmatranja. Date fotografije tačaka posmatranja su analizirane i po potrebi su verifikovane i prepravljene radom na terenu. Nakon toga su tačke posma-tranja korišćene za postavljanje granica opštih površina sličnog korišćenja u centralnom Zagrebu. Granice parcela, ulice i vodene mase su oblikovale granice opštih površina.

Na Kosovu MZOP uređuje korišćenje zemljišta u budućnosti. Na osnovu ORP, MZO pomaže u sprovođenju vizije opštine u vezi toga kako i gde treba graditi kuće i preduzeća, gde treba da nastavi poljoprivredno zemljište i drugi otvoreni prostor, koje zemljište je zaštićeno i gde treba proširiti rekreativne mogućnosti, između raznih korišćenja zemljišta.

Geodetski terenska merenja su zatim sprovedena u svakoj zoni za određivanje specifičnih zona korišćenja zemljišta.

Konačna mapa opštih zona gde su identifikovana korišćenja zemljišta rezultat je analize dostupnih ortofotoa, topografskih i drumskih mapa, informacija o parcelama, kao i izrada i analiza geodetske merenja na terenu.

Ilustracija 20. Ortofoto i informacije parcele su korišćene za podelu centralnog Zagreba na šest opštih površina merenja na terenu.

82 83


Izvori: Marcel Kliment, Jakub Kocica, Tomas Kliment. “Land Use Dataset Collection and Publication Based on Lucas and Hilucs”. Acta Horticulturae et Regiotectuare, vëll. 17, nt. 2, str. 52–59, Mart 2015. (Creative Commons nga-NC-ND 3.0)

Evropska komisija. “The Lucas Survey: European Statisticians Monitor Territory”. Evropska komisija, 2003.

Ilustracija 21. Konačna mapa inventarizacije korišćenja zemljišta.

PRILOG 2: ŠTA JE GUSTINA?

U najvećem delu Evrope postoji razlika između gustine i intenziteta. Gustinom se obič-no meri stanovništvo u jednoj zoni (ljudi/hektaru) ili broj stambenih jedinica u jednoj zoni (st.j/ha). Intenzitet meri masu jedne zgrade na jednoj parceli (na primer FAR ili pokrivenost parcele ili broj stambenih jedinica).

Pošto je najveći deo razvijene površine zemljišta na Kosovu mešovitog korišćenja, možda ne bude potrebno praviti razliku između detalja o bruto i neto gustini. Pošto se u ZPP spominje samo gustina stanovništva i gustina stanovanja, možda funkcionalne definicije za gustinu za ciljeve zoniranja mogu biti:

• Gustina stanovništva: Broj stanovnika po hektaru na određenoj površini u opštini. • Stambena gustina: Broj stambenih jedinica po hektaru opštinske površine, uključu-

jući nerezidencijalno korišćenje, kao što su putevi i parkovi. • Pošto izraz “intenzitet” nije definisana u zakonodavstvu prostornog planiranja,

onda se koncept intenziteta može opisati kao:• Gustina gradnje: najveći deo ili masa zgrade ili strukture na jednoj parceli ili

površini razvoja, kao što je izraženo stambenom gustinom ili indeksom izgrađene površine.

Konfiguracije gustine na parceli od jednog hektara12 Gustina: 75 stambenih jedinica/ha Visoka visina zgradeNiska pokrivenost parcele.

Gustina: 75 stambenih jedinica/ha Niska visina zgradaVisoka pokrivenost parcele.

Gustina: 75 stambenih jedinica/ha Srednja visina zgradaSrednja pokrivenost parcele

• Stanovanje• Kancelarije i komercijalno • Javne usluge

12 Izvor: Javier Mozas, Aurora Fernández Per (2006), Density: New Collective Housing

ZB-3

ZB-1

ZB-1

ZB-2

ZB-2 ZrT-1

ZSHP-Q-1

ZSHP-Q-2

ZSHP-Q-2

ZB-2ZB-4

ZB-4

ZB-4

ZB-3ZB-3

ZK-1 ZK-2

ZK-L

ZK-K

ZK-K

ZSH-Q

ZSH-Q

ZB-6

ZB-6

ZB-5

ZB-5

ZB-5

ZB-6

ZSH-2

ZB-7

ZB-7

ZB-7

ZB-6ZK-2

ZK-2

ZSH-Q

ZSH-QZSH-Q

ZK-1

ZK-1

ZB-3


priruČnik za izradu i usvajanje mape zona opŠtine · zpp — zakon br. 04/ l- 174 o prostornom...

Documents