prirucnik za ucitelje

Мирјана Ј. Аранђеловић

ПРИПРЕМЕ ЗА НАСТАВУ СРПСКОГ ЈЕЗИКАЗА 4. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

БИГЗ

1

Велика је то вештина код сваког учитеља да изазове и одржи пажњу својих ученика; докле год је има, нека буде уверен да ће ићи напред онолико брзо колико то допуштају ученикове способности, али без ње сав његов труд и напрезање биће врло мале или никакве користи. Да би је изазвао, он мора постићи да дете схвати (уколико је то могуће) корист онога чему га учи и дати му да ради нешто што пре није могао, нешто што ће га учинити способним и бољим од оних који то не знају.

Мисли о васпитању, Џон Лок

2

САДРЖАЈ НАСТАВНИХ ЈЕДИНИЦА

РАЗМИСЛИ - РАЗМЕНИ МИШЉЕЊЕ је уводни део часа у коме питањима и задацима мотивишемо ученике да користе своје лично искуство: шта осећа, доживљава, зна, жели, мисли итд. На тај начин психолошки га припремамо за садржај који следи. У уводном делу часа подстичемо их на низ комуникацијских вештина. Ученика систематично навикавамо да пажљиво слуша друге, да аргументовано износи своје тврдње.У том делу часа најављујемо наставну јединицу и истичемо питања на које ученик одговара после интерпретативног читања.

ИНТЕРПРЕТАТИВНО ЧИТАЊЕ је на почетку главног дела часа и изводи се уз затворене читанке. После читања правимо паузу, затим ученици износе своје утиске и доживљаје.Друго читање текста је истраживачко, уз отворене читанке. Песма може да се прочита и више пута.

НЕЈАСНЕ И НЕПОЗНАТЕ РЕЧИЗначење речи и израза објашњавају сами ученици. Обично један број ученика не зна значење речи, док је другима оно познато. Учутељ/ица подстиче, коригује и допуњава ученичка објашњења, а према потреби, сам тумачи поједине речи. Речи се објашњавају са што више синонима и сродних речи.Свака реч се тумачи у контексту. На табли и у свеске бележе се и писмено објашњавају само оне речи за које нам је стало да уђу у активан речник. Значење неких речи треба тумачити пре читања текста, нарочито ако се они појављују у насловима. Поједине речи које носе битна обавештења и именују важније мотиве могу се протумачити и током читања. Ако број непознатих речи није велик, оне се могу објаснити после прочитаног текста и саопштених утисака о њему.Препоручујемо да ученици имају речник (свеску) у који ће уписивати непознате речи.

РАЗГОВАРАЈМОПостављамо прво питање које смо ученицима задали пре читања.Питања и задаци односе се на садржајну, језичку и књижевно-теоријску анализу.Препоручујемо да ученици не уче напамет дефиниције.Учитељи могу да користе питања из читанке, али у Приручнику им је понуђен већи број питања, у зависности да ли одређену наставну јединицу обрађују један или два часа.

СТВАРАЈПримењује се научено, ученик испитује своје могућности и размишља о значењу сопственог искуства.Стваралачки задаци налазе се на крају сваке наставне јединице. Први задатак раде сви ученици; други задатак је за оне ученике који раније заврше први задатак од других.

САЗНАЈ ВИШЕ је рубрика која се повремено тематски везује за претходни текст и, у виду приче, пружа ученицима више информација. На почетку године, када се ученици упознају с концепцијом читанке, наглашава се да је та рубрика необавезна и да је ученици могу читати код куће или може да се искористи на часовима додатне наставе.

3

ПЛАНИРАЊЕ И ПРОГРАМИРАЊЕ

Планирање и програмирање јесу врло важне активности у организовању наставног рада. Те активности подразумевају студиозност и креативност. Учитељ/ица придржавају се општих модела које прилагођавају својим потребама и условима у којима раде. Када кажемо услови рада, пре свега мислимо на:

- опремљеност школе дидактичко-техничким средствима,- психофизичке и интелектуалне способности ученика,- ново знања, радне навике, социјалне елементе ученика,- емоционалну зрелост ученика као и на- мотивацију ученика.

Исто тако не треба занемарити мотивацију и спремност учитеља/ице на прихватање нових метода у раду као и редовно праћење стручне литературе, учешће на семинарима, јер све то утиче на квалитет рада.

Планирање ће бити успешније ако се спроведе кроз више нивоа: - у оквиру већа 4. разреда школе или већа 4. разреда на нивоу општине, региона,- и у сарадњи с предметним наставницима, у овом случају то су наставници

српског језика и историје.Сарадња с наставницима српског језика важна је јер учитељ 4. разреда треба да је упознат с планом и програмом српског језика 5. разреда да би се знање ученика, нарочито, из граматике, правописа и књижевнотеоријских појмова лакше и брже усвајало, а усвојено знање било функционалније и примењивије.

Искуство говори да прелаз из 4. у 5. разред ученици доживе као велику промену, па и оно што засигурно знају тешко препознају у 5. разреду, првенствено због терминолошких разлика.

Наш предлог је да се поједини термини, који се уче у 5. разреду, бар повремено спомену у 4. без обавезе да их ученик запише или запамти, али ће му у 5. разреду бар звучити познато. На пример: деминутив (умањеница), аугментатив (увећаница), морфема, лексема, епски циклуси итд.

Сваки наставник планирање врши индивидуално јер свако одељење је другачије, има своје карактеристике.

Најчешћи модели планирања су:1. годишње (ређе полугодишње, тромесечно, месечни и недељно)2. месечно (оперативно)3. тематско

Глобални или годишњи план рада учитељ/ица ради пре почетка школске године: распоређује наставне теме по месециме.

Пример годишњег плана рада

Годишњи фонд часова________Прво полугодиште _____часова

1. ЈЕЗИК ____часова обрада________, утврђивање ______, систематизација______а) граматика: обрада_______, утврђивање_______, систематизацијаб) правопис: обрада_______, утврђивање, _______, систематизацијав) ортоепија: обрада_______, утврђивање, _______, систематизација2. КЊИЖЕВНОСТ _______ часоваобрада_______, утврђивање _______, систематизација________

4

а) Лирика: обрада______, утврђивање______, систематизација______б) Епика: обрада_______, утврђивање______, систематизација______в) Драма: обрада______, утврђивање______, систематизација_____г) Допунски избор: обрада____, утврђивање______, систематизација _____д) Научно-популарни и информативни текстови: обрада_____, утврђивање____, систематизација_______3. ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА _______часоваа) Усмено изражавање _____часоваб) Писмено изражавање_____часовав) Усмена и писмена вежба _______часова

Друго полугодиште ______часова

1. ЈЕЗИК ____часова обрада________, утврђивање ______, систематизација______а) граматика: обрада_______, утврђивање_______, систематизацијаб) правопис: обрада_______, утврђивање, _______, систематизацијав) ортоепија: обрада_______, утврђивање, _______, систематизација2. КЊИЖЕВНОСТ _______ часоваобрада_______, утврђивање _______, систематизација________а) Лирика: обрада______, утврђивање______, систематизација______б) Епика: обрада_______, утврђивање______, систематизација______в) Драма: обрада______, утврђивање______, систематизација_____г) Допунски избор: обрада____, утврђивање______, систематизација _____д) Научно-популарни и информативни текстови: обрада_____, утврђивање____, систематизација_______3. ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА _______часоваа) Усмено изражавање _____часоваб) Писмено изражавање_____часовав) Усмена и писмена вежба _______часова

Теме предвиђене годишњим планом учитељ/ица разрађује на наставне јединице у месечном (оперативном) плану. Такав план се најчешће ради на почетку месеца јер тако омогућава да наставне јединице, које се из неких разлога (болест наставник, ученика), нису одрадиле у претходном месецу, пренесу у наредни и одржи динамика).На тај начин учитељ/ица стиче прегледност свог рада.

Пример за месечни (оперативни) планМесец___________Часова___________Наставне јединице обрада утврђивање систематизација

У прилогу је фолија с календаром за образовно-васпитни рад, школска 2006/2007. година. С обзиром да је Приручник штампан пре објављивања календара, календар можете заменити или сами уписати, у већ постојећи календар, нерадне дане.

5

ПРЕДЛОГ РЕАЛИЗАЦИЈЕ НАСТАВНИХ ЈЕДИНИЦА ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ ПО МЕСЕЦИМА

СЕПТЕМБАР

1. МРАВ ДОБРА СРЦА, Б. Црнчевић- Цврчак и мрав ЛА ФОНТЕН (изборни текст)2. ВИОЛИНА, Мирослав Демак3. ЈЕСЕН , Војислав Илић- Хајди, Јохана Шпири (изборни текст)

ОКТОБАР

1. ПАУКОВО ДЕЛО, Д. Максимовић2. СВИТАЦ ПШЕНИЧАР И ВОДЕНИЧАР, Д. Ерић3. ПОЗНО ЈЕСЕЊЕ ЈУТРО, И. Секулић- Ода врапцу, Бошко Ломовић (изборни текст)ЛЕКТИРА: Милован Данојлић

НОВЕМБАР

1. МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА, народна прича2. РУЖНО ПАЧЕ, ХАНС КРИСТИЈАН АНДЕРСЕН- Лав и лисица, Езоп (изборни текст)3. ПЕПЕЉУГА, народна бајка- Петар Пан, Бари Џејмс Метју (изборни текст)- ОЛДАНИНИ ВРТОВИ, ГРОЗДАНА ОЛУЈИЋЛЕКТИРА: ЗБИРКА БАЈКИ (Олданини вртови, Бескрајна прича, Михаел Енде - избор)

ДЕЦЕМБАР

1. ЈЕЛЕНЧЕ, народна песма- Мајка Јова у ружи родила, народна песма (изборни текст)2. СТАРИ ВУЈАДИН, народна песма3. ЈЕТРВИЦА АДАМСКО КОЛЕНО, народна песма- Робин Худ, Александар Дима, (изборни текст)- Робин Худ - стрип- Песма о зими, Никола Дреновац (изборни текст)

ЈАНУАР

1. НАЈБОЉЕ ЗАДУЖБИНЕ, народна прича- Савина вода, легенда, Свети Сава и ђаци (изборни текстови)2. ЗЛАТНО ЈАГЊЕ, СВЕТЛАНА ВЕЛМАР ЈАНКОВИЋ- Кроз васиону и векове, Милутин Миланковић - о Николи ТеслиЛЕКТИРА: КЊИГА ЗА МАРКА, Светлана Велмар Јанковић

ФЕБРУАР

1. БАЈКА О ДЕЧАКУ И МЕСЕЦУ, Б. В. Радичевић2. МАЛИ ПРИНЦ- Кад би мени дали из, Бранислав Црнчевић (изборни текст)3. ПЛАВИ ЗЕЦ, ДУШАН РАДОВИЋ- Леси се враћа кући, Ерик Најт (изборни текст)ЛЕКТИРА: АЛИСА У ЗЕМЉИ ЧУДА, Луис Керол

6

МАРТ

1. КО ДА ТО БУДЕ, СТЕВАН РАИЧКОВИЋ- Лица, Иво Андрић (изборни текст)2. ЛУЦКАСТА ПЕСМА, Лорка3. АЖДАЈА СВОМЕ ЧЕДУ ТЕПА, ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋ4. МЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА, Б. ЋопићЛЕКТИРА: КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ, МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ

АПРИЛ

1. ЦИГАНИН ХВАЛИ СВОГА КОЊА, ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ- У трку за јеленом, Радивој Богичевић (изборни текст)2. БОСОНОГИ И НЕБО, Б. Црнчевић3. ЈУНАЧКА ПЕСМА, М. АНТИЋ- Књига о џунгли, Рајдард Киплинг (изборни текст)ЛЕКТИРА: БЕЛА ГРИВА, Рене Гијо

МАЈ

1. ТРЕШЊА У ЦВЕТУ, МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ2. ПРВА ЉУБАВ, БРАНИСЛАВ НУШИЋ- Прва љубав, Мирослав Антића (изборни текст)3. ТРНОВА РУЖИЦА, БРАЋА ГРИМ- Трноружица се буди, Зорица Симовић (изборни текст)4. ДРУГ ДРУГУ, ДРАГАН ЛУКИЋ - Имам и ја нека права, Сања Ћосић (изборни текст)ЛЕКТИРА: ДРАМА (Подела улога, Гвидо Тартаља, Пепељуга, Александар Поповић, Чик, да погодиш због чега су се посвађали два златна брата - избор)

ЈУН1. НАДЖЊЕВА СЕ МОМАК И ДЕВОЈКА, народна песма2. ГРАД, ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ- Небо над циркусом, Ратомир Дамјановић (изборни текст)- Недеља у школи, Стеван Раичковић (изборни текст)- Ближи се, ближи лето, Десанка Максимовић (изборни текст)- Ветрењача, Стеван Раичковић (изборни текст)3. БЕСКРАЈНА ПРИЧА, МИХАЕЛ ЕНДЕ- Мрав и зрно жита, Леонардо да Винчи (изборни текст)

7

ПРИПРЕМА ЗА НАСТАВУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА, 4. разред

Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Упознајмо читанку Четири годишња доба, граматику, наставне листове и лектиру за 4. разредРедни број наставног часа:

Циљ: упознавање ученика са садржајем читанке, граматике, наставних листова, лектире

Наставне методе: разговор

Наставни облици: фронтални, групни, индивидуални

Наставна средства: читанка, граматика, радни листови, лектира, свеске ученика

Задаци: - образовни: упознати читанку, радне листове, граматику и лектиру- васпитни: развијати жељу за учењем, радозналост, љубав према књигама- практични: оспособљавати ученике да своје ставове и утиске аргументовано износе

Размисли - размени мишљење- Како по вашем мишљењу треба да изгледа читанка за 4. разред?РАЗГОВАРАЈМО- Ученици сами и у пару разгледају уџбенике.- Разговарамо о сваком уџбенику. Подстичемо ученике да износе запажања о насловима, илистрацијама...- Истичемо садржај сваког уџбеника: увод, садржај, додаци у наставним листовима- Која прозна дела би волела/волео да читаш? Које песме?- Има ли у уџбенику стрипова?Ученике не треба пожуривати у изношењу утисака.Набројати наслове лектире која се чита у 4. разреду - по месецима.Навести шта је све потребно од прибора за српски језик.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:- Наслови лектире по месецима- Прибор за српски језик: свеске, вежбанка за писмене задатке, оловке у боји...ЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

8


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Мрав добра срца - Бранислав ЦрнчевићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: уметничка басна у стиху, ликови, њихови поступци и особине, - васпитни: хуманост, широкогрудост (великодушност), прихватање разлика- практични: оспособљавање ученика за критичко размишљање и просуђивање

Наставни облици: фронтални, индивидуални

Наставне методе: разговор, рад на тексту

Наставна средства: вербална, текстуална

Размисли - размени мишљењеУченицима постављамо питање:* По чему се људи разликују?Потпитањима их подстичемо да наброје што више разлика (по изгледу, боји коже, вероисповести, култури, склоностима, особинама... Идемо од општег ка појединачном.Најављујемо песму Мрав добра срца Бранислава Црнчевића и записујемо на табли.Постављамо питање на које ће ученици одговарати после читања: По чему се један мрав разликује од осталих?Интерпретативно читање песме ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Доживљај текста. Читање песме уз отворене читанке.РАЗГОВАРАЈМОЗа боље разумевање песме, која се ослања на Езопову басну, препоручујемо да се прво разговара о басни Цврчак и мрави. (Басна се налази после песме Мрав добра срца).Понављамо питање: По чему се један мрав разликује од осталих?Постављамо питања за садржајну, језичку и књижевно-теоријску анализу:* С ким песник пореди мраве. Објасни зашто.* Како описује мрављу заједницу?* Шта је другачије, бунтовничко у понашању тог мрава?* По чему је он сличан цврчку? (Мисли се на цврчка из басне).* Зашто су се остали мрави забринули за понашање једног мрава?* Кога представља мрав, а кога цврчак? (односи се на басну: мрав представља човека који се бави физичким радом; цврчак представља уметника - музичара, сликара, писца...).* Да ли уметник (писац, сликар, глумац, музичар) ради?* Коме су потребна његова дела?* Ко је главни лик у песми?* Подвуци речи које се римују.* Подели први стих у првој строфи на слогове. Преброј слогове. Исто уради у свакој строфи.* Наведи поруку песме.СТВАРАЈ* Како би ти поступила/поступио да си се нашла/нашао у ситуацији у којој је био овај мрав? Поразговарај о томе с друговима у одељењу.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Мрав добра срца Бранислав Црнчевићособине мраватемапорукаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

9


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Виолина - Мирослав ДемакРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: уметничка бајка, ликови, стварно-фантастично, дијалог- васпитни: значај и лепота уметности, развијање маште- практични: развијати код ученика способност за уочавање: део-целина и оспособљавати их да примерима илуструју своје ставове



Наставна средства: вербални, текстуални,

Размисли - размени мишљење* Шта значи када кажемо да је неко талентован? За шта си ти даровита/даровит? Разговарај о томе с другарицама и друговима у одељењу.Најављујемо причу Виолина Мирослава Демака и записујемо на табли. Постављамо питање на које ће ученици одговарати после читања приче: Шта значи изрека: На млађима свет остаје?Интерпретативно читање текста ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја. Читање текста уз отворене читанке.РАЗГОВАРАЈМОПонављамо питање: Шта значи изрека: На млађима свет остаје?Постављамо питања за садржајну, језичку и књижевно-теоријску анализу:* Како је изгледао виолиниста док је свирао?* За кога је он био чудотворан музичар?* Зашто је људима важна уметност?* Како разумеш речи виолинисте: „Остављам је ономе ко може највише?”* Који задатак сликар и писац морају да испуне после смрти виолинисте?* Куда су кренули?* Кога срећу успут?* Зашто они нису достојни виолине?* Како то да су у шкрипи дечаковог свирања пријатељи виолинисте препознали чудотворну музику свог пријатеља?* Подвуци дијалоге у тексту.* Обележи шта је у причи: увод, разрада и закључак.* Наведи поруке приче.СТВАРАЈ* Повежи линијом слику инструмента с његовим називом.* Обележи у тексту: увод, заплет и расплет. Препричај причу уз помоћ сачињеног плана. НАПОМЕНА:* Анегдота о Паганинију може да се искористи за вежбање управног говора.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Виолина Мирослав Демакпорукаплан текстаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

10


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Јесен - Војислав ИлићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: лирска песма, песничке слике, детаљи, описни придеви- васпитни: развијати код ученика способност запажања детаља разним чулима, уочавање поређења- практични: самостални приступ анализи песме, издвајање детаља из целине и од детаља склапати целину, развијање љубави према природи

Наставни облици: индивидуални, фронтални, у пару


Наставна средства: вербална, текстуална, слагалица

Размисли - размени мишљењеУченици у свесци нацртају грозд. Кључна реч је јесен. Напиши све што знаш, видиш, мислиш и осећаш.Нека ученици имају довољно времена. Затим читамо и коментаришемо шта видимо (поорана поља, жито, грожђе, воће), чујемо (ветар, птице селице), осећамо (кишу, хладноћу...).Најављујемо песму Јесен Војислава Илића и пишемо на табли.Истичемо питања на које ће ученици одговарати после прочитане песме: Јесу ли песничке слике ведре и разигране или тамне и мирне?Интерпретативно читање песме. Пауза. Изношење доживљаја. Ученици песму читају у себи.РАЗГОВАРАЈМОПосле читања песме понављамо питање: Јесу ли песничке слике ведре и разигране или тамне и мирне?Ученици одговарају помоћу текста. Постављамо питања о садржајној, језичкој и књижевно-теоријској анализи:* Која је тема песме?* С ким песник пореди јесен?* Прочитај прву и другу строфу. Зашто је пореди с царицом?* Какве је нарави јесен?* Које промене настају у природи и у животу људи?* Шта људи раде у јесењим вечерима?* Шта песник мисли кад говори о „страсном шаптању”?* Чија су то шапутања?* Какво је расположење у песми?* Којим чулима песник доживљава јесен?* Колико има песничких слика?* Шта су придеви? Наведи врсте придева.* Шта су описни придеви?* Подвуци описне придеве у песми. (Ученик прво наглас прочита строфу, а затим истиче придеве).* Погледај илустрацију у читанци уз песму. Које детаље видите? (Два детаља: небо и птице и то је, на пример, једна слика природе.) Песма, прича, роман, уметничка слика, састоје се из више детаља. У песми Јесен, у другој строфи, детаљи су: царица - јесен држи у руци грозд; смеши се; припрема спокојне вечери; људима нуди богату жетву...Задајемо задатак за рад у пару: У пару прочитајте прву строфу и одредите детаље у тој песничкој слици.СТВАРАЈ* На крају наставних листова налази се слагалица с темом ЈЕСЕН. Од делова који су разбацани, састави слику. Треба да добијеш слику која се налази уз песму у читанци.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ: Јесен Војислав Илићлирска песмастрофа = песничка слика4 песничке сликедетаљи у првој строфиописни придевиЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

11


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Хајди - Јохана ШпириРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: ликови, осећања ликова, дечји роман, плакат- васпитни: упознавање антологијских дела светске дечје књижевности, развијање естетских осећања, - практични: разумевање текста, уочавање детаља, развијање љубави према природи, изражајно читање

Наставни облици: у пару, фронтални, индивидуални



Размисли - размени мишљење* Волиш ли да проводиш време у природи? Шта те посебно одушевљава? Разговарај о томе са својим паром. Неколико ученика одговара на питања.

Најава: Девојчица Хајди је до пете године живела с тетом Детом, а онда ју је она одвела деди у планину. Девојчица је заволела деду, планину, природу, животиње и цвеће. Већ првог јутра дошао је козар Петар по њу да с њим чува козе.Прочитаћемо одломак из романа Хајди, Јохане Шпири.Инерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја. Ученици читају причу.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања о садржајној, језичкој и књижевно-теоријској анализи:* Која је тема овог одломка?* Шта је изазвало Хајдино одушевљење?* Прочитај како је она описала то што види: јагорчевину, руже, траву, стене, небо и снег.* Које су се боје смењивале?* Како Петар доживљава лепоту природе? Опиши.* Како разумеш дедову мисао: „Кад бисте се разишли и пошли својим путем и попели се у висине као ја, било би вам боље”.* Где се догађа радња?

Можемо поставити и ова питања:* Који ликови учествују у радњи?* Хајди показује радозналост и одушевљење. Прочитај примере из текста.* Прочитај који је део текста опис, а који је дијалог.* Обележи реченице које су ти се посебно допале и објасни зашто.СТВАРАЈ* Изради туристички плакат који ће истаћи лепоту и привлачност твог места.* Ако си прочитала/прочито целу књигу, начини туристички водич. То можете урадити у групи.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Хајди Јохана ШпириописдијалогтемаликовиЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

12


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Пауково дело - Десанка МаксимовићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: лирска песма, персонификација, поређење, богаћење речника- васпитни: развијање маште, инвентивности и толеранције- практични: развијање критичког мишљења и љубави према природи, тврдње поткрепљивати примерима из текста




Размисли - размени мишљење* Када волиш да шеташ кроз шуму или ливадом? С ким?Најављујемо песму Пауково дело Десанке Максимовић и записујемо на табли.Истичемо задатак на који ће ученици одговарати после прочитане песме: Како се песникиња односи према пауковој мрежи?Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза Изношење доживљаја. Ученици читају песму.РАЗГОВАРАЈМОПонављамо питање: Како се песникиња односи према пауковој мрежи?Постављамо питања о садржајној, језичкој и књижевно-теоријској анализи:* Шта је тема ове песме?* На коју препреку песникиња наилази?* Зашто је поштедела паукову мрежу?* Какав је однос песникиње према природи?* С ким песникиња пореди паука? Објасни.* Шта представља паукова мрежа за песникињу?* Зашто песникиња каже: „ко зна шта је паук снив’о”?* Објасни разлику између „паукова мрежа” и „пауково дело”.* На који начин се исказује повезаност и разумевање песникиње и паука?* Какав је однос човека према природи?* Подвуци стихове у којима има поређења.* Пронађи персонификацију.СТВАРАЈ* Напиши кратак састав о једној својој шетњи кроз шуму. Сети се детаља који су те задивили својом лепотом и необичношћу.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Пауково дело Десанка Максимовићтема персонификацијаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

13


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Свитац пшеничар и воденичар - Добрица ЕрићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: лирска песма, песничке слике, персонификација, рима- васпитни: запажање позитивних особина код других, солидарност, дружељубивост, љубав према природи- практични: уочавање детаља, тврдње поткрепљивати примерима из текста


Наставне методе: разговор, рад на тексту, цртање


Размисли - размени мишљење* Где човек подиже воденице? Чему оне служе? Ако си неку видела/видео, опиши другарици/другу у клупи.Најављујемо песму Свитац пшеничар и воденичар Добрице Ерића и записујемо на табли.Постављамо питање на које ће ученици одговарати после читања песме: Зашто је воденичар усамљен?Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја.Ученици истраживачки читају песму.РАЗГОВАРАЈМОПонављамо питање: Зашто је воденичар усамљен?Постављамо питања о садржајној, језичкој и књижевно-теоријској анализи:* Која је тема песме?* Где су се упознали свитац и воденичар?* Шта је заједничко младом свицу и старом воденичару?* У чему је лепота њиховог сусрета?* Зашто је воденичар усамљен?* По чему је то пријатељство необично?* Какав је то „жижак у души” запалио свитац?* Чије особине има свитац? Наведи их.* Како је утицало на воденичара пријатељство са свицем? Пронађи и прочитај стихове.* Где дрема свитац дању?* О чему говоре „песме срца” воденичара?* Шта свитац ради увече?* Ко још прави друштво свицу и воденичару?* Подвуци речи који се римују.СТВАРАЈ* Илуструј у свесци ликовни доживљај песме.* Пронађи у школској библиотеци енциклопедију и прочитај о историји воденица или у рубрици Сазнај више.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Свитац пшеничар и воденичар Добрица Ерићтема персонификацијаримаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

14


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Позно јесење јутро - Исидора СекулићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: лирски прозни текст, поређења, описни придеви, тема- васпитни: развијање маште, богаћење речника, запажања појединости у простору- практични: развијати љубав према природи, оспособљавати ученике за анализу и синтезу и да своје тврдње поткрепљују примерима из текста

Наставни облици: рад у пару, фронтални, индивидуални



Размисли - размени мишљењеПостављамо питања о којима ученик размишља, а онда о томе разговара са својим паром.* Када календарски јесен почиње, а када се завршава?* Како природа изгледа на почетку јесени, а како пред зиму?Најављујемо текст У позну јесен Исидоре Секулић и записујемо на табли. Пре читања питамо ученике знају ли значење речи позна, ако не знају, објашњавамо.Истичемо питање на које ће ученици одговарати после читања песме: Како изгледа природа у позну јесен?Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Ученици износе своје доживљаје.Читање песме уз отворене читанке.РАЗГОВАРАЈМОУченици износе своје утиске. Неке њихове утиске записујемо на табли (Тиме показујемо колико су важна њихова размишљања.)Постављамо питања о садржајној, језичкој и књижевно-теоријској анализи:* Шта је тема приче У позну јесен?* Какво расположење буди у теби овај текст?* Које детаље из природе списатељица описује?* Шта значи бик „рикну поздрав Богу Сунцу”?* Које доба јесени описује Војислав Илић у песми Јесен, а које Исидора Секулић?* Наведи сличности и разлике.* Којим чулима списатељица доживљава природу? Прочитај те делове.* Подвуци придеве у тексту.* Пронађи и прочитај поређења.* Пронађи персонификацију.СТВАРАЈМО* Како би тај предео изгледао у пролеће?* Напиши састав и користи следеће речи које ћеш описати како изгледају у пролеће: дрвеће, врабац, звезде, небо, биљке, људи.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ: У позну јесен Исидора Секулић(дечја зпажања)Детаљи:сељаци, трава, бодљикаво растиње, паук, барица, врабац, расплакане звезде, месечев зрак, стабла, бик...ЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

15


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Ода врапцу - Бошко ЛомовићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: лирска песма, рима, поређење, персонификација, богаћење речника- васпитни: развијање љубави према природи, птицама- практични: увиђање битних детаља, смисао уметничких слика, оспособљавање да тврдње поткрепљују примерима из текста



Наставна средства: вербална, индивидуална

Размисли - размени мишљење* Које птице су станарице, а које селице?Најављујемо песму Ода врапцу Бошка Ломовића и записујемо на табли.Постављамо питање на које ће ученици одговарати после читања:* Колико често размишљаш о врапцу?Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја. Читање песме уз отворене читанке.РАЗГОВАРАЈМОПонављамо питање: Колико често размишљаш о врапцу?Постављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу:* Колико често размишљаш о врапцу? У којим приликама?* Која осећања песник показује према врапцу?* Које птице из наших крајева одлазе пред зиму на југ? Прочитај те стихове.* Зашто врабац остаје?* Шта ти осећаш према врапцу?* Ко је главни лик у песми? * Наведи споредне ликове.* Подвуци риму у тексту.* Пронађи поређења.* Прочитај персонификацију.СТВАРАЈ* Препиши у свеску прву строфу, а из друге, треће, четврте, пете и шесте, последња два стиха и последњу строфу.* Прочитај новонасталу песму и научи је напамет.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Ода врапцу Бошко Ломовићглавни лик: врабацспоредни ликови: рода, чапља, дропља, ждрал, ласта, кленов листакримапоређењеперсонификацијаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

16


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Међед, свиња и лисица - народна прича о животињамаРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: карактеристике народне приче о животињама, ликови, персонификација- васпитни: критички однос према моралним особинама: праведност, превртљивост, недоследност- практични: способност запажања и закључивања, логичког просуђивања



Наставна средства: вербална, текстуална, звучна читанка

Размисли - размени мишљењеУ размишљању ученик полази од свог искуства. У пару размењују одговор.* Шта значи пословица: Ко другом јаму копа, сам у њу упада?Одговоре размени с другарицом/другом у клупи.Најављујемо народну причу Међед, свиња и лисица и записујемо на табли.Истичемо питање на које ће ученици одговорити после прочитане приче: Које поступке животиња у причи осуђујеш, а које одобраваш?Интерпретативно читање ученици прате уз отворене читанке и оловком подвлаче непознате речи. Пауза. Изношење доживљаја и тумачење непознатих речи.РАЗГОВАРАЈМОПонављамо питање: Које поступке животиња у причи осуђујеш, а које одобраваш?Постављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу:* Шта су се договорили медвед, свиња и лисица?* До када су се придржавали договора?* Ко је прекршио договор?* Шта је урадила лисица?* За кога кажемо: Лукав као лисица?* Којим ликовима из приче одговарају следеће пословице:- Тражећи веће, изгуби из вреће.- Боље је не обећати, него реч не одржати.Приказивање ствари, природних појава, биљака и животиња као бића с људским особинама зовемо персонификација.* На коју књижевну врсту те подсећа ова прича?* У чему се разликује од басне?* Које су поруке приче?СТВАРАЈ* Прочитај причу по улогама.* Препричај детаљно причу.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Међед, свиња и лисица народна прича о животињамаПоруке:- Ко другоме јаму копа, сам у њу упада.- (дечје формулације)ЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

17


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Ружно паче - Ханс Кристијан АндерсенРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: бајка, ликови, њихови поступци, персонификација- васпитни: моралне особине: скромност, истрајност, великодушност- практични: увиђање узрочно-последичних веза, оспособљавање за самосталан рад и да тврдње поткрепљују примерима из текста



Наставна средства: вербална, текстуална, слике у наставним листовима

Размисли - размени мишљење* Шта значи пословица: Није злато све што сија?Разговарај о томе с другарицама и друговима у одељењу.Најављујемо одломак из бајке Ружно паче Ханса Кристијана Андерсена и записујемо на табли. Постављамо питање на које ће ученици одговарати после читања текста: Како ружно паче реагује што га сви одбацују?Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја.Читање уз отворене читанке.РАЗГОВАРАЈМОПонављамо питање: Како ружно паче реагује што га сви одбацују?Постављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу:* Ко су главни ликови?* Зашто је писац узео ликове животиња?* Од кога паче трпи неправду?* Чиме је то заслужило.* Зашто писац каже да би било „сувишно жалосно причати о свим мукама и невољама, које је сирото паче поднело те тешке зиме”?* Шта мислиш, кроз какве невоље је пролазило ружно паче?* Када настаје преокрет у животу ружног пачета?* Да ли увек изглед особе одговара њеним особинама?* Зашто паче није постало гордо и уображено?* Пронађи персонификацију.* Обележи одломак у тексту који ти се највише допао. Објасни зашто.* Која је тема текста?* Које су поруке бајке?СТВАРАЈ* Исеци слике и поређај их по реду, како су се догађаји дешавали. Свакој слици дај наслов.* Пронађи у школској бибилиотеци Андерсенове бајке и прочитај целу Ружно паче.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Ружно паче Ханс Кристијан Андерсенбајкаликови - особинетемапорукаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА

18


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Пепељуга - народна бајкаРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: народна бајка, ликови и њихове особине на основу поступака, ликови помагачи, персонификација, елементи фабуле- васпитни: стрпљење, упорност, доброта, односи у породици- практични: развијање маште, упоређивање особина, тврдње поткрепљивати примерима из текста




Размисли, размени мишљење* Разговарај с другом/другарицом у клупи како разумеш народну изреку:

- Што не желиш себи, немој ни другоме.Најављујемо бајку Пепељуга и записујемо на табли. Истичемо да ћемо после читања бајке разговарати о ликовима и њиховим поступцима.Интерпретативно читање ученици прате уз отворене читанке и графитном оловком подвлаче непознате речи. Пауза. Изношење доживљаја.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу:* Која је тема бајке?* Када се дешава радња и где?* Ко су главни ликови?* Наведи особине маћехе.* Које су особине Пепељуге?* Зашто су је прозвали Пепељуга?* Ко јој је помагао?* Наведи споредне ликове и њихове особине.* Шта је реално, а шта фантастично у овој бајци?* Ком лику из бајке одговарају наведене пословице:- Невоља свачему човека научи.- Ко зло ради, ваља зло и да дочека.- Како је радио, онако је и прошао.* Како се маћеха односи према пасторци, а како према својим кћерима?* Како сада, после читања бајке Пепељуга, разумеш изреку: Што не желиш себи немој ни другоме?* Како пролазе људи који су завидни? Која људска особина је супротна овој (завидности)?

19

* У чему се бајка разликује од басне?* Наведи примере за персонификацију.* Напиши неколико карактеристика бајке.* У чему је разлика између уметничке и народне бајке?СТВАРАЈ* Бајка је подељена на три дела:1. УВОД2. ЗАПЛЕТ (догађаји који су се као нити замрсили у чвор)3. РАСПЛЕТ (догађај који је чвор расплео)* Сажето препричај сваки део (изнеси само најважније податке).* Упореди лик маћехе и Пепељуге. Спој лик с његовим особинама: смишља зло другима добрамаћеха пакосна је Пепељуга вредна љубоморна послушна заслужила је казну заслужила је награ

МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Пепељуга народна бајкауводзаплетрасплеттема главни ликови: споредни ликови: ликови помагачи:___________ _____________ __________________________ _____________ _______________

ЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

20


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Петар Пан - Џејмс Метју Бари Редни број наставног часа:

Циљеви- образовни: ликови и односи међу ликовима, вилински језик, богаћење речника- васпитни: упознавање антологијских дела светске дечје књижевности, процењивање уметничке вредности, - практични: развијање маште, разумевање текста, стварање приче или заједничког романа



Наставна средства: вербална, текстуална, видео касета, CD

Размисли - размени мишљење* Чуваш ли неки предмет као успомену када си била/био млађа/млађи? Зашто? Нацртај тај предмет и о њему испричај пару у клупи.Можемо препричати текст:У кућу породице Дарлинг, у дечју собу у којој су спавали Венди, Џон и Мајкл, ушао је необичан дечак из Недођије Петар Пан. Децу је у то време чувала куја Нана. Приметивши Петра Пана и желећи да га ухвати, Нана залупи прозор, али је Петар Пан успео побећи. Остала је само његова сенка. Једне вечери, кад су родитељи отишли из куће, а деца остала сама, Петар долази да потражи своју сенку. Да видимо, шта ће се догодити.Највљујемо одломак из романа Петар Пан Џејмса Метју Барија и записујемо на табли.Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја.Читање текста уз затворене читанке.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу:* Ко је Петар Пан? А вила Звончица? Шта раде у дечјој соби?* Прочитај како је описан сусрет Венди и Петра. Од: „Његови су јецаји...”, до: „...узвратила му је наклоном главе”.* Изнеси своја запажања о прочитаном одломку.* Како је Венди вратила Петру његову сенку?* Зашто се Петру чинило да му тону све лађе?* Венди је ликовала због Петровог незнања. Објасни израз.* Какав је то вилински језик?* Шта је смешно у овом одломку? А шта је необично?* Припада ли овај текст бајкама. Образложи свој одговор.СТВАРАЈ* Желиш ли да полетеш с дечаком Петром Паном у Недођију у којој је све могуће, која је насељена сиренама, гусарима, Индијанцима, авантурама и борбом?Замисли своју причу. Препричај је у пару.* Своју причу можеш и написати. Чувај је с осталим својим писменим радовима.* Ако желите, саставите заједнички роман. (Задатак за додатну наставу, или за децу која су посебно талентована за писање).МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Петар Пан Џејмс Метју Бариликовивилински језикЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

21


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Олданини вртови - Гроздана ОлујићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: уметничка бајка, ликови, њихови поступци- васпитни: породични односи, моралне особине: пожртвовање, несебичност, оданост- практични: уочавање узрочно-последичних односа, развијање моћи запажања и упоређивања




Размисли - размени мишљење* Које су предности и мане живота у граду/селу? Разговарај о томе с другарицама и друговима у одељењу.Најављујемо одломак из бајке Олданини вртови Гроздане олујић и записујемо на табли.Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу:* Која осећања је у теби изазвала ова прича? Објасни зашто.* Зашто је девојчица усамљена? Где је раније живела?* Због чега Мишица долази у посету девојчици?* Ко је Олдана? * Шта су Олданини вртови? Како они изгледају? Каква бића тамо живе?* Каква правила владају у врту?* Зашто девојчица одбија да остане у Олданиним вртовима?* Зашто Олдана награђује девојчицу?* Шта је Сребрни цвет? Које су његове моћи?* Наведи неколико карактеристика бајке које препознајеш у овом одломку.* Заокружи реченицу која је, по твом мишљењу, порука текста. Објасни зашто тако мислиш:- Растао град, порастао, у свом се расту осилио.- Срећа која се не дели - није срећа.СТВАРАЈ* Опиши како ти замишљаш Олдану и њен врт.Можемо записати:Олданини вртови - одломак из бајке (уметничка бајка) Гроздана ОлујићликовипорукаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

22


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Јеленче - народна лирска песмаРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: особине народне лирске песме, породични односи, песничке слике, персонификација- васпитни: поштовање родитеља, уважавање животног искуства, развијати код ученика самокритичност- практични: уочавање узрочно-последичних веза, развијати љубав према народној поезији




Размисли - размени мишљењеУченицима задајемо задатак да се сете када их је њихова непослушност довела у опасност.* Како си се осећала/осећао и шта си као поуку из тог догађаја извукла/извукао?Одговоре размени с другарицом/другом у клупи.Најављујемо народну лирску песму Јеленче и записујемо на табли.Постављамо питање на које ће ученици одговарати после читања: Шта је навело јеленче да не послуша мајку?Интерпретативно читање песме ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Ученици истраживачки читају песму у себи. Доживљај песме.РАЗГОВАРАЈМОПонављамо питање: Шта је навело јеленче да не послуша мајку?Ученици износе своја мишљења.Постављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу:* Шта јеленче жели?* Какав је однос мајке према детету?* Зашто она брине?* Која је разлика између речи: јелен и јеленче?* До чега доводи прерано одвајање од породице?* Ко је извор сигурности и самопоуздања детету?* Како родитељи (мајка) пружају детету осећај сигурности и самопоуздања?* Пронађи персонификацију.* Подвуци риму у песми.* Наведи поруке песме.* Како разумеш народне изреке:- Ђеца се чуде свачему, а људи ничему.- Свуда је добро, али код куће је најбоље.

23

- Зло је ко не зна, а учити се не да.- У млађега поговора нема.СТВАРАЈ* Напиши умањенице наведених именица:

дете _________птица _________мајка _________столица _________роса _________

(Остали примери ако има времена на часу):торба _________ципела _________кашика _________прст _________пиле _________марама _________

* Напиши увећанице наведених именица:кућа _________момак _________рука _________трава _________

(Остали примери ако има времена на часу):грудва _________коса _________флаша _________планина _________прстен _________капа _________комад _________

глава _________МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Јеленче народна лирска песмарима (срок/слик)ЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

24


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Стари Вујадин - народна епска песмаРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: живот хајдука, њихове моралне особине, историјске прилике у Србији за време Турака- васпитни: позитивне особине: оданост, пожртвовање, истрајност, правдољубивост- практични: развијати љубав према епској народној поезији, оспособљавати ученике да своје тврдње поткрепљују примерима из текста, изражајно рецитовање


Наставне методе: разговор, рад на тексту, цртање


Размисли - размени мишљењеПостављaмо ученицима питања:* Ко су хајдуци? Када су живели? Како су изгледали? Наведи неког српског јунака из тог времена.Најављујемо епску песму Стари Вујади и записујемо на табли.Ученици прате интерпретативно читање текста уз отворене читанке и оловком подвлаче речи које су им непознате. Пауза. РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу:* Која је тема песме?* Ко је ухватио Старог Вујадина?* Како је обучен Стари Вујадин?* Одакле њему и његовим синовима такво одело?* Шта Стари Вујадин саветује својим синовима?* Како их назива?* Зашто их пореди са соколовима?* Које особине прави јунак треба да има, по мишљењу Старог Вујадина?* Које су особине Старог Вујадина?* На које муке Турци стављају Старог Вујадина и његове синове?* Којим тоном се хајдук обраћа Турцима?* У чему се огледа његова надмоћ над Турцима и у најтежим тренуцима?* Подвуци и прочитај стихове који су за тебе најлепши. Која осећања су у теби пробудили ти стихови? Објасни зашто.* На почетку и на крају песме помињу се ОЧИ. Чије су то очи и зашто су важне?* Подели неколико стихова из песме на слогове и преброј их.* Заокружи које од наведених пословица могу бити порука песме:

25

- По делу се човек познаје.- Сит гладноме не верује.- Не плаши се мушки умрети; већ се боји срамотно живети.- Не једе се све што лети.- Поштено име не гине.

СТВАРАЈ* Научи напамет стихове у којима се Стари Вујадин обраћа својим синовима.* Нацртај како замишљаш Старог Вујадина.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Стари Вујадин народна епска песмаОсобине Старог Вујадина:храбар, пожртвован, истрајан, правдољубив, поштен, одан...Поруке песме:- По делу се човек познаје.- Не плаши се мушки умрети; већ се боји срамотно живети.- Поштено име не гине.ЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

26


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Робин Худ - Александар Дима отацРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: историјске прилике, ликови, њихови поступци- васпитни: моралне особине: храброст, правичност, хуманост, честитост- практични: оспособљавање ученика да истражују понашање ликова и оруке дела, да своје утиске и закључке доказују




Размисли - размени мишљење* Ко је био Марко Краљевић? Када је живео? (Подсетити их на песме из 3. разреда).Најављујемо одломак из романа Робин Худ Александра Диме и записујемо на табли.Пре читања ученике укратко упознајемо са садржином романа (из читанке). Постављамо питање на које ће ученици одговарати после читања: Зашто је Робин Худ отишао у хајдуке?Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја. Читање текста уз отворене читанке.РАЗГОВАРАЈМОПонављамо питање: Зашто је Робин Худ отишао у хајдуке?Постављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу:* Како се Робин Худ обраћа својим сународницима? Прочитај тај одломак.* На чијој страни је ратна срећа?* Зашто се код Саксонаца појавио осећај пораза?* Ко им је улио снагу да наставе борбу?* Како се завршила битка?* Зашто је дружина Робина Худа временом постајала бројнија?* Која је сличност између Робин Худа и наших јунака Марка Краљевића, Старог Вујадина?* Која је тема текста?* Наведи поруку.СТВАРАЈ* Илуструј причу.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Робин Худ Александар ДиматемапорукаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

27


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Робин Худ - Аликсандар Дима отац (стрип)Редни број наставног часа:

Циљеви- образовни: стрип, цртеж, ликови, дијалог- васпитни: смисао за медијску културу- практични: развијање способности посматрања, запажања и изношења закључака, препричавање стрипа, стварање



Наставна средства: вербална, текстуална, стрип

Размисли - размени мишљење* Шта је стрип? Разговарај о томе с паром у клупи.Најављујемо стрип Робин Худ. Разговарамо о карактеристикама стрипа. Ученици наводе које стрипове читају.РАЗГОВАРАЈМО* Како се записује текст у стрипу?* О коме говори одломак?* Ко је био Робин Худ?* Да ли си ти замишљала/замишљао Робин Худа као што је нацртан? Опиши како си замишљала/замишљао Робин Худа.* Која је разлика између романа и стрипа?СТВАРАЈ* У читанци се налази одломак стрипа Капетан Џон Пиплфокс Душка Радовића који је илустровао Радивој Богичевић.Погледај слике и сама/сам напиши текст.

МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Робин Худ стрипсличицетекстЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

28


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Јетрвица адамско колено - народна песмаРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: ликови и њихови поступци, одлуке- васпитни: позитивне моралне особине Ковиљке: хуманост, пожртвовање- практични: оспособљавање ученика да самостално анализирају песму и своје одговоре поткрепљују примерима из текста, развијање љубави према народној књижевности




Размисли - размени мишљењеПостављамо ученицима питање:* За кога кажемо: - Добар као добар дан у години.- Да га човек привије на рану, излечио би је.Одговоре размени с другарицама и друговима у одељењу.Најављујемо народну песму Јетрвица адамско колено и записујемо на табли.Пре читања разговарамо с ученицима о значењу речи: јетрве - жене рођене браћеАдам - по јеврејском и хришћанском веровању први човек кога је Бог направио од земље и удахнуо му бесмртну душуАдамово (адамско) колено - добра женаИнтерпретативно читање песме ученици прате уз отворене читанке. Пауза. Доживљај песме.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу:* Која осећања је у теби пробудила ова песма?* Која је тема песме?* Шта моли Винка Ковиљку?* Зашто жели да њен син добија мање?* Да ли то заиста жели?* Шта, у ствари, хоће Винка да каже Ковиљки?* Како се понаша Ковиљка према Мирку? Пронађи те стихове и прочитај их.* Зашто је Ковиљка адамско колено?* Шта народ мисли о Ковиљки?* Која је њена највећа врлина?* Који догађај доноси преокрет у песми?* Како Ковиљка реагује када чује да јој је син погинуо?

29

* Наведи особине Ковиљке?* На које ликове се односе следеће пословице:- Добро се само хвали.- Где није добрих, ту нема ни добра.- Ко добро чини, неће се кајати.- Што је добро, на оно и зло иде.* Које су сличности и разлике између песама Стари Вујадин и Јетрвица адамско колено? (Разлика: Стари Вујадин је епска - јуначка песма, Јетрвица адамско колено лирска (породична) песма. Сличности: обе су писане у десетерцу, говоре о осећањима: оца према синовима, јатацима, крчмарици; Ковиљке према јетрви и Мирку, трагично завршавају обе песме: смрт Старог Вујадина и његових синова; смрт Миркове мајке и Ковиљкиног сина, узвишена морална осећања код главних ликова: пожртвованост, племенитост, оданост...)* Наведи поруке песме?СТВАРАЈ* Подвуци стихове који су ти се допали и објасни зашто.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Јетрвица адамско колено народна песмаадамско колено - добра женаособине Ковиљке:добра, племенита, пожртвована, осећајна, несебична, искрена, стрпљива...темапорукаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

30


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Сусрет с Деда Мразом - Никола ДреновацРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: лирска песма, рима, монолог, богаћење речника- васпитни: развијање језичког и литерарног сензибилитета- практични: уочавање детаља, развијање љубави према природи и поезији




Размисли - размени мишљење* Ко је Деда Мраз? Које приче су везане за њега? Разговарај о томе с паром у клупи.Најављујемо песму Сусрет с Деда Мразом Николе Дреновца и записујемо на табли. Постављамо питање на које ће ученици одговарати после читања песме: Које радости деци доноси снег?Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја. Интерпретативно читање уз отворене читанке.РАЗГОВАРАЈМОПонављамо питање: Које радости деци доноси снег? Ученици одговарају уз помоћ текста.Постављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу:* У ком лицу је испевана песма?* Шта песник тражи од Деда Мраза? Прочитај те стихове.* Обележи монолог у песми.* Подвуци риму у песми.* Пронађи поређења.СТВАРАЈ* Илуструј песму.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Сусрет с Деда мразом Никола ДреновацмонологтемаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

31


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Најбоље задужбине - народна причаРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: народна прича, ликови, њихови поступци - васпитни: моралне особине: солидарност, дарежљивост, хуманост, пожртвованост- практични: развијање моћи запажања и упоређивања, оспособљавање за самосталну анализу и да своје закључке доказују на примерима из текста


Наставне методе: разговор рад на тексту


Размисли - размени мишљење* Ко је био свети Сава? Шта знаш о његовом животу и раду? Пре читања текста с ученицима објашњавамо значење речи задужбина.Најављујемо причу Најбоље Понављамо питање: Шта значи изрека: Човек живи све док траје његово дело? Можемо помоћи питањима: Захваљујићи чему и данас помињемо Теслу, Пупина, Вука Караџића, Иво Андрића... Како човек још може да чини добра дела?Постављамо питања:* Зашто два богаташа задужбине и записујемо на табли.Постављамо питање на које ће ученици одговарати после читања приче: Шта значи изрека: Човек живи све док траје његово дело?Интерпретативно читање приче ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење утисака.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу:* Зашто два богаташа долазе баш код светог Саве по савет?* Како разумеш богаташеве речи да богатство „неће дуго трајати”?* Шта их саветује свети Сава?* Куда су кренули богаташи?* Шта је урадио старији богаташ? Наброј из текста његове задужбине.* Који број се често јавља и шта мислиш зашто? (Напомена: на ово питање очекује се одговор да је три број који се понавља у причи и да тај број повезујемо с хришћанском вером, али не треба инсистирати на томе, с обзиром да све средине нису уједначене у вероисповести и да сва деца не иду на веронауку. Избор учитељице/учитеља је да ли ће поставити питање.)* Шта је урадио млађи богаташ? Наброј из текста његове задужбине.* Које задужбине су за светог Саву значајније? Зашто?* Подвуци у тексту реченице које могу бити порука текста и препиши их у свеску.СТВАРАЈМО* Која добра дела би ти учинила/учинио? * Током следећих неколико минута запиши различите разлоге за одговоре ДА и НЕ, за следећу тврдњу:- Човек може бити срећан, иако ништа материјално нема. ДА НЕ ___________ ___________ ___________ ___________ МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Најбоље задужбине народна причапорукеЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

32


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Златно јагње (одломак) - Светлана Велмар ЈанковићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: ликови, њихови поступци- васпитни: одлучност, самопоуздање, вера у сопствену снагу- практични: увиђање узрочно-последичних односа, развијање љубави према књижевности




Размисли - размени мишљење* Којих животиња се плашиш? Зашто?Разговарај о томе с другарицама и друговима у одељењу. Размените искуства.Најављујемо одломак из приче Златно јагње Светлане Велмар Јанковић и записујемо на табли.Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење утисака. Читање текста уз отворене читанке.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу:* Чега се мали Растко плаши? Зашто?* Ко га задиркује због тога?* Зашто се повлачи у себе? Ко му постаје најбољи пријатељ?* Шта мало јагње саветује дечака у сну? * Како изгледа јагње?* Ако јагње представља нешто добро, мило и нежно, шта представља вук?* Како је Растко припитомио вука?* Како разумеш последњу реченицу у којој се каже да је из дечака зрачила „нека моћ”?* Због чега се однос браће према Растку променио?СТВАРАЈ* Испричај другарицама и друговима у одељењу како си ти успела/успео да превладаш неки страх и ко ти је у томе помогао.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Златно јагње Светлана Велмар ЈанковићликовипорукаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

33


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Бајка о дечаку и Месецу - Бранко В. РадичевићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: уметничка бајка, ликови и њихове особине, догађаји- васпитни: позитивне моралне особине: упорност, марљивост, доследност; негативне моралне особине: тврдичлук, завидљивост, ускогрудост- практични: оспособљавање ученика за анализу и синтезу у тумачењу књижевних дела; оспособљавање за компаративну анализу




Размисли - размени мишљење* Шта је бајка? Које су њене карактеристике?Разговоарај о томе с паром у клупи.Најављујемо текст Бајка о дечаку и Месецу Бранка В. Радичевића и записујемо на табли. Постављамо питање на које ће ученици одговорити после читања текста: Зашто Месец помаже дечаку?Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење утисака.РАЗГОВАРАЈМОПонављамо питање: Зашто Месец помаже дечаку?Постављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу:* Која осећања је у теби пробудио живот дечака?* Како се према њему понашао тврдица?* Зашто писац не даје име тврдици?* Од које речи је настала властита именица Радојица?* Шта је дечак волео да ради после напорног дана? Зашто?* Зашто Месец помаже дечаку?* Коју је то најмудрију књигу дечак прочитао која му је помогла да сатире беду?* Наведи сличности ове (уметничке) бајке с неком народном бајком.* Обележи увод, заплет и расплет приче.* Напиши која је тема текста.* Наведи поруке ове бајке.СТВАРАЈ* Наведи особине дечака Радојице и његовог газде тврдице.

Дечак: Тврдица:____________ _______________________ ___________

34

____________ ___________ ____________ ___________* Наведи које су речи супротног значења следећим примерима:

добар ___________трпељив ___________скроман ___________вредан ___________завидан ____________мудар ____________

* Напиши што више речи које у себи садрже реч РАД:_____________________________________________________________________

__

* Објасни немачку пословицу: Глупост и охолост расту на истом дрвету.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Бајка о дечаку и Месецу Бранко В. Радичевићтемаособине дечака и тврдицепорукаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

35


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Мали принц - Антоан Сент де ЕгзипериРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: бајка, ликови, персонификација, дијалог- васпитни: развијање маште, дружељубивости, јачање литерарног и језичког сензибилитета- практични: оспособљавање за схватање смисла уметничких слика и исказа, да откривају поруке дела, да самостално анализирају и процењују уметничка дела




Размисли - размени мишљење* Које животиње је човек припитомио? Зашто?Разговарај о томе с другарицама и друговима у одељењу.Најављујемо одломак из романа Мали принц Антоана Сент де Егзипериа и записујемо на табли.Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја. Ученици читају текст.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу:* Зашто је тужан Мали принц?* Куда он жури и шта тражи?* Зашто лисица не може да се игра?* Како лисица објашњава значење речи припитомити?* Шта она мисли о људима?* Наведи које су сличности између речи припитомити и израза разумевање ствари срцем.* Која је разлика између руже Малог принца и осталих ружа?* Који је смисао лисичине тајне коју казује дечаку?* Пронађи персонификацију.* Обележи дијалог.* Пронађи и подвуци дијалог* Наведи неколико наслова уметничких бајки. (Напомена: Питање поставити уколико учитељица/учитељ раде дистинкцију: уметничка - народна бајка.)* Подвуци реченице из приче које би могле бити порука текста и запиши их у свесци.СТВАРАЈ* Повежи линијом речи које имају исто или слично значење:пријатељ безбрижан тужан радостан весео нерасположенузнемирен другбезбрижан задовољансрећан неспокојанМОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Мали принц Антоан Сент де ЕгзипериликовиперсонификацијадијалогЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

36


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Кад би мени дали - Бранислав ЦрнчевићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: лирска песма, рима, песничке слике, тема- васпитни: дружељубивост, несебичност- практични: уочавање детаља, оспособљавање да тврдње поткрепљују примерима из текста




Размисли - размени мишљењеЈеси ли некад била/био усамљен/усамљена? Како си се тада осећала/осећао? Разговарај о томе с паром у клупи.Најављујемо песми Кад би мени дали Бранислава Црнчевића и записујемо на табли.Постављамо питање на које ће ученици одговарати после читања песме: На које све начине показујемо другарство?Интерпретативно читање песме уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја.Читање песме уз отворене читанке.РАЗГОВАРАЈМОПонављамо питање: На које све начине показујемо другарство?Постављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Која је тема песме?* На кога би песник потрошио „један дан”?* Зашто баш на такву особу?* Како би они провели дан? Пронађи те стихове и прочитај.* Какво расположење у теби изазива киша?* Подвуци риму у песми?СТВАРАЈ* Напиши састав с насловом : Кад би мени дали један дан.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Кад би мени дали Бранислав ЦрнчевићтемаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

37


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Плави зец - Душан РадовићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: лирска песма, рима, ритам- васпитни: богаћење стваралачке маште, развијање инвентивности- практични: развијање маште и способности запажања детаља, тврдње поткрепљивати примерима из песме




Размисли - размени мишљењеУченицима постављамо питање:* Шта значи када за некога кажемо да је маштовит?Ученици међусобно размењују мисли.Подстичемо их да размишљају о чему најрадије маштају и када то раде.Најављујемо песму Плави зец Душана Радовића и записујемо на табли.Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја. Читање песме уз отворене читанке.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Која расположења је у теби изазвала ова песма?* Шта још почиње као ова песма?* Ко нам прича о плавом зецу?* Шта песник наглашава понављањем стихова: Плави зец, чудни зец, једини на свету!* Шта све зец може?* Где живи такав зец?* Који је главни разлог зеца да га ловац пусти? из торбе? Нађи те стихове у песми и прочитај их.* Зашто ловац одлучује да пусти зеца?* Како би ти сачувала/сачувао плавог зеца?* Какав је ритам ове песме? (Ово и следеће питање подразумева да су ученици у претходном разреду нешто научили о ритму: брзом и спором и како се он остварује. Уколико нисте то помињали, можете необавезно да их упознате с тим појмовима уз објашњење да се брз ритам остварује кратким стиховима, а за песму која има дуге стихове, кажемо да има спор ритам. За почетак ученицима је такво објашњење довољно.)* Како се остварује такав ритам?* Пронађи и прочитај примере персонификације у песми.* Обележи стихове који су монолог.* Како треба рецитовати песму? (Брзо, разиграно, весело...)СТВАРАЈ* Испричај својим другарицама и друговима једну своју измаштану причу.Води рачуна да она има увод, разраду и закључак.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Плави зец Душан Радовићдијалог: разговор двеју или више особамонолог: говор једне особе

38



Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Леси се враћа кући - Ерик НајтРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: ликови, њихови поступци, мисли, осећања, богаћење речника- васпитни: уочавање: добро-лоше понашање, развијање љубави према животињама- практични: оспособљавање за увиђање узрочно-последичних односа, развијање љубави према књижевности




Размисли - размени мишљење* Јеси ли некад дозволила/дозволио да те другови наговоре да урадиш нешто чега си се касније стидела/стидео? Како си се осећала/осећао када си увидела/увидео своју грешку? Разговарај о томе с паром у клупи.* Који је твој кућни љубимац? Шта он теби значи? Како се понашаш према њему? Разговарај о томе с паром у клупи.Најављујемо одломак из романа Леси се враћа кући Ерика Најта и записујемо на табли.Укратко о радњи романа:

Обичај у Јокширу, да сиромашне породице одгајају пса кога после продају богаташу или вештом трговцу, имао је и своје изузетке.

Ово је прича о пријатељству дечака Џоа и Леси, пса који није одустао од свог пријатеља и поред свих препрека и недаћа. Леси је продата богатом војводи, али се она ипак враћала дечаку. Војвода је по сваку цену хтео да задржи пса и води Леси у Шкотску. Она успева да побегне и креће на пут дуг неколико стотина километара. Захваљујући храбром срцу и поузданом инстинкту успева да прође дуг пут до куће.Интерпретативно читање одломка ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја. Ученици читају одломак.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Које особине се везују за пса?* Шта мислиш о поступку дечака према псу? * Зашто су се тако понели?* Ко прича своје доживљаје? * Шта писац жели на тај начин да истакне?* Која је порука ове приче?СТВАРАЈ* Које врсте паса познајеш?* Шта је ОРКА? Разговарај о томе у одељењу.(Шта је орка? Која врста животиња? Зашто су љубитељи животиња својој организацији дали баш такав назив?)МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Леси се враћа кући Ерик Најтособине дечакапорукаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

39


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Лица - Иво АндрићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: тема, богаћење речника- васпитни: људска лица, њихов израз, осећања- практични: оспособљавање за схватање смисла уметничких слика и исказа, развијање љубави према књижевности




Размисли - размени мишљење* Чија лица радо, а чија лица нерадо памтиш? Разговарај о томе с другарицама и друговима у одељењу.Најављујемо причу (есеј) Лица Иве Андрића и записујемо на табли. Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја. Читање уз отворене читанке.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Шта је тема овог текста?* Објасни прву реченицу.* Какав је однос писца према градовима и пределима, а какав према људским лицима?* Шта је, по мишљењу писца, уцртано у људска лица?* Шронађи у тексту поређења.СТВАРАЈ * Опиши драго лице у једној од ситуација када је: - љуто - весело - забринуто* Играјмо се скривача речи. Тражимо мању реч скривену у већој. На пример: реч ЧАР у речима: димњичар, птичар, сточар, посластичар, чаробњак, физичар, воденичар, зачаран.* Покушај сама/сам сакрити реч ЛИК у већим речима.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Лица Иво АндрићтемапоређењаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

40


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Ко да то буде - Стеван РаичковићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: лирска песма, песничке слике, звучни мотиви, понављање речи, детаљи (мотив)- васпитни: породични односи, љубав- практични: оспособљавање за схватање смисла уметничких слика и исказа, развијање истраживачког духа




Размисли - размени мишљење* С ким волиш да поделиш осећања туге, радости, страха, узбуђења?После разговора најављујемо песму Ко да то буде Стевана Раичковића и записујемо на табли.Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја. Ученици читају песму.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Која је тема песме?* Коме се обраћа песник?* Зашто не даје одговор на питање: Ко да то буде?* Ко треба да одговори на то питање?* Које су теби драге особе?* Зашто их волиш?* Зашто неке особе дуго памтимо иако смо их видели само једном?* Зашто песник у последњој строфи понавља стих?* Којим чулима доживљаваш песму?* Колико има песничких слика?* Прочитај прву строфу. Који детаљи се налазе у тој песничкој слици? (ликомотива, воз)Погледајмо слику поред прве строфе и опишимо је. На слици се види 4 детаља (локомотива, вагони, машиновођа, путници.Задајемо задатак за рад у пару, а онда за индивидуални рад: У пару прочитајте другу строфу и одредите детаље у тој песничкој слици.Преостале су још две строфе. Нека сваки ред одабере једну строфу, по слободном избору, а онда је индивидуално прочитајте и одредите детаље. Гласно читање одговора.* Подвуци речи које се гласовно подударају на крају стиха.СТВАРАЈ* Изражајно прочитај песму.* Који лик из књига, филмова ти је драг? Објасни зашто.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Ко да то буде Стеван Раичковићтема песме 4 песничке сликеримаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

41


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Луцкаста песма - Фредерик Гарсија ЛоркаРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: лирска песма, дијалог, детаљи- васпитни: породична љубав; развијати уметнички укус- практични: развијање маште, моћ апстракције и конкретизације




Размисли - размени мишљење* У чијем загрљају ти је најпријатније и најтоплије?Најављујемо песму Луцкаста песма Фредерика Гарсије Лорке и записујемо на табли.Интерпретативно читање песме ученици прате уз затворене читанке. Ученици читају песму. Пауза. Изношење доживљаја.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Шта дете жели да постане?* Зашто му не би било топло да је сребро или вода?* Шта мајка одговора детету?* Зашто мајка каже да се топлота постиже љубављу?* Како објашњаваш наслов песме? Зашто је луцкаста?* Како се зове разговор између две особе?* О чему говоре лирске песме?* Колико има детаља у свакој строфи?* Какав је ритам песме?* Напиши која је порука песме.СТВАРАЈ* Научи песму напамет.* Уради аутодиктат песме. Води рачуна на интерпункцијске знаке.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ: Луцкаста песма Фредерик Гарскија ЛоркадијалогЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

42


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Аждаја своме чеду тепа - Љубивоје РшумовићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: лирска песма, шаљивост, монолог, рима, детаљи- васпитни: инвентивност и радозналост- практични: запажање и упоређивање, закључивање и доказивање




Размисли - размени мишљење* Наведи нестварне ликове из бајки. Каква је њихова улога?Најављујемо песму Аждаја своме чеду тепа Љубивоја Ршумовића и записујемо на табли. Истичемо питање на које ће ученици одговарати после прочитане песме: Зашто је мајчинска љубав најјача?Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја. Ученици истраживачки читају песму.РАЗГОВАРАЈМОПонављамо питање: Зашто је мајчинска љубав најјача?Постављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Која осећања је у теби изазвала песма?* Шта значи тепати?* Ко су главни ликови песме?* У којим се причама помиње аждаја?* Како је приказана у тим причама?* Како је приказана у овој песми?* Ко једино може да воли аждају?* Шта мајка предсказује своме чеду?* Зашто је песма шаљива?* Колико има детаља у свакој строфи?* Подвуци речи које се римују?* Подели стихове на слогове и преброј колико има слогова у стиху.СТВАРАЈ* Реши укрштене речи и добићеш још једно име за аждају.* Направи с другарицом/другом још неку укрштеницу.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Аждаја своме чеду тепа Љубивоје Ршумовићшаљива песмамонолог мајкеримаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

43


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Месец и његова бака - Бранко ЋопићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: бајка у стиху, ликови, песничке слике, монолог, персонификација, енциклопедија- васпитни: богаћење стваралачке маште и јачање чулног и језичког сензибилитета- практични: оспособљавање за уочавање детаља, да тврдње поткрепљују примерима из текста, развијање љубави према књижевности




Размисли - размени мишљење* За која небеска тела си чула/чуо? Шта знаш о њима?Раговарј о томе с другарицама и друговима у одељењу.Најављујемо одломак из поеме Месец и његова бака Бранка Ћопића и записујемо на табли.Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја. Ученици читају песму.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Како песник описује дворац у коме живе Месец и његова бака?* Каква је то светлост?* Зашто је бака забринута?* Чије особине има Месец?* На кога личи Месечева бака?* Како се Месец враћа кући?* Како сврака дочекује Месеца?* Како га она описује?* Којим чулима доживљаваш песму?* Како се бака љути на свог унука Месеца?* Ко је Баук?* У које доба дана се збива радња?* Ко је главни лик у песми?* Која небеска тела се у песми још спомињу?* Пронађи персонификацију.* Обележи монолог. СТВАРАЈ* Замисли да си Месец. Коме би ноћу светлила/светлио? С ким би волела/волео да разговараш успут? Састави причу користећи дијалог.* Прочитај одломак о Месецу из Дечје Ларусове енциклопедије. (Одломак је у читанци - рубрика Сазнај више).МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Месец и његова бака Бранко Ћопићбајка у стихуликовипесничке сликеперсонификацијаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

44


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Циганих хвали свога коња - Јован Јовановић ЗмајРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: особине лирске песме, песничке слике, елементи хумора- васпитни: развијати способност доживљавања и изражавања доживљаја лирске песме- практични: оспособљавање за самосталан рад и за рад у групи

Наставни облици: рад у пару, фронтални, индивидуални, групни



Размисли - размени мишљењеУченицима се поставља питање на које они прво индивидуално размишљају, а онда у пару размењују своје мисли.* Опиши атмосферу на вашару. Шта се све тамо продаје? Која расположења буди у теби вашар?Најављујемо песму: Циганин хвали свога коња Јована Јовановић Змаја . Наслов и име писца пишемо на табли.Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Тумачење непознатих речи. Ученици читају песму у себи.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Која расположења је у теби изазвала песма?* Коме се обраћа Циганин?* Како назива свог саговорника?* Које врлине свог коња истиче?Водимо ученике да уочавају градацију у опису коња и хиперболисању његових особина.Обраћање Циганина купцу речима:- господару мој,- мој голубе,- куме,- мој пријане, * Који је циљ оваквог обраћања? (Постиже се интимизација, што и јесте циљ Циганина.)Ученици треба да подвуку ове речи и објасне када се људи међусобно тако ословљавају.* Зашто Циганин хоће да прода коња?Задржати се на свакој песничкој слици (строфи) и истаћи о којој особини коња је реч.Ученици наглас читају стихове који су их насмејали. Објашњавају зашто.Упутити их да пронађу стихове у којима су коњу дате стварне особине.СТВАРАЈ* Ко жели да у продавници кућних љубимаца глуми продавца, а ко купца?

МОЖЕМО ЗАПИСАТИ: Циганин хвали свога коња Јован Јовановић Змајлирска песмашаљива (хумористична) песмаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

45


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: У трку за јеленом - Радивој БогичевићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: ликови, приповедање, елементи фабуле- васпитни: развијање љубави према природи и животињама- практични: уочавање детаља, оспособљавање ученика да своје тврдње поткрепљују примерима из текста




Размисли - размени мишљење* Штамислиш о лову?Најваљујемо причу У трку за јеленом Радивоја Богичевића и записујемо на табли.интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја. Читање текста уз отворене читанке.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Шта је тема текста?* Ко је главни лик приче?* Какав је однос дечака према коњу?* Зашто дечак прати јелена?* Како се јелен понаша док га дечак јури на коњу?* Који део приче је за тебе најузбудљивији? Објасни зашто.* Обележи у тексту: увод, заплет и расплет приче.СТВАРАЈ* Подвуци глаголске одредбе за начин.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:У трку за јеленом Радивој Богичевићликовиувод, заплет, расплетЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

46


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Босоноги и небо - Бранислав ЦрнчевићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: тема, редослед догађаја, ликови, односи међу ликовима, богаћење речника- васпитни: поштовање другарства, оданост, инвентивност- практични: упоређивање, закључивање и доказивање, развијање истраживачког духа, маште




Размисли - размени мишљење* Сети се када си својим другарицама/друговима испричала/испричао неки свој доживљај који се преувеличала/преувеличао. Како су они реаговали?Најављујемо причу Босоноги и небо Бранислава Црнчевића и записујемо на табли.Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Шта је тема ове приче?* Ко је главни лик ове приче?* Зашто су деца волела Босоногог?* Које су његове карактерне особине?* Шта им је он причао?* Зашто родитељи нису волели Босоногог?* Шта мислиш о дечаку: - воли да се хвали - лажљив је - духовит је - маштовит је?Образложи свој одговор.* Заокружи тачан одговор:- у тексту се описује- у тексту се приповедаОбразложи свој одговор.* Шта те у овој причи подсећа на бајку?СТВАРАЈ* Испричај причу у првом лицу као да си ти Босоноги дечак.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Босоноги и небо Бранислав Црнчевићтема ликови и њихови поступциЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

47


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Босоноги и небо - Бранислав Црнчевић (2. варијанта)Редни број наставног часа:

Циљеви- образовни: тема, редослед догађаја, ликови, односи међу ликовима, богаћење речника- васпитни: поштовање другарства, оданост, инвентивност- практични: упоређивање, закључивање и доказивање, развијање истраживачког духа, маште




ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАЦИ ЗА ПРИЧУ БОСОНОГИ И НЕБОИзнеси своје утиске о дечаку Босоноги. Који део приче је на тебе оставио најјачи утисак? Зашто одрасли нису волели Босоногог? Због чега су деца волела да се друже с Босоногим? О чему Босоноги прича и шта предлаже дечацима? Како дечаци схватају приче Босоногог? Познајеш ли и ти неког ко личи на Босоногог? По чему су слични?НапоменаИстраживачке задатке можемо написати на графо-фолији или на табли, пре читања.Ученицима постављамо питање: Сети се када си својим друговима испричала/испричао неки свој доживљај који се преувеличала/преувеличао. Како су они реаговали? Најављујемо причу Босоноги и небо Бранислава Црнчевића и записујемо на табли.Изражајно читање текста. Пауза. Саопштавање доживљаја и утисака. Читање текста још једном. Задајемо истраживачке задатке.1. Шта си осећала/осећао док си читала/читао причу? Ко је главни лик? Који део приче је на тебе оставио најјачи утисак? У ком лицу је испричана прича?2. Зашто прича носи наслов Босоноги и небо? Јеси ли чула/чуо да за некога кажемо „Живи у облацима”? Шта мислиш зашто? Којим својим особинама је дечак био ближи небу него земљи? Због чега Босоноги није био драг родитељима друге деце? Зашто су деца волела да се друже с Босоногим?3. Чиме се Босоноги хвалио дечацима? Зашто су му они веровали? Да ли ти верујеш у приче Босоногог? Како су дечаци проверавали истинитост онога што је Босоноги причао? Наведи неколико карактерних особина Босоногог. Познајеш ли неког дечака који личи на Босоногог? По чему су слични?СТВАРАЈ* Препричај причу замишљајући да си ти Босоноги.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Босоноги и небо Бранислав ЦрнчевићликовипоступциЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

48


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Јуначка песма - Мирослав АнтићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: лирска песма, ликови и њихове особине, рима, детаљи, богаћење речника- васпитни: позитивне моралне особине: марљивост, скромност- практични: оспособљавање за критичко мишљење, тврдње поткрепљивати примерима уз текста, развијати љубав према поезији и читању




Размисли - размени мишљење* Напиши на цедуљи које особине код својих другова волиш, а које не волиш. Разговарај о томе с другарицама и друговима у одељењу.Најављујемо песму Јуначка песма Мирослава Антића и записујемо на табли.Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја.Ученици читају песму.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Зашто се зове Јуначка песма?* О којим јунацима је реч?* Кога представља први капетан?* Које су његове особине?* Шта ти се не допада у његовом понашању?* Познајеш ли неког дечака који има такве особине?* Кога представља трећи капетан?* Које су особине тог ученика?* Подвуци стихове у којима се овај ученик доказује?* Особине ког капетана ти се више допадају? Образложи зашто.* Који капетан се више допада песнику? На основу чега то закључујеш?* Спој капетане с њиховим особинама: прави се важан вредан размажен Први капетан лепо васпитан Трећи капетан хвалисав скроман храбар* Које су сличности између школе и брода?* Подвуци риму у песми.* Колико детаља има у другој строфи?* Напиши тему и поруку песме.СТВАРАЈ* У читанци није наведен део песме у коме се говори о другом капетану. Напиши састав о дечаку чије се особине разликују и од првог и од трећег капетана.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Јуначка песма Мирослав Антићтемаримапорука

49



Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Књига о џунгли - Рајдард КиплингРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: ликови, њихови поступци, мисли, осећања- васпитни: оданост, пожртвовање, љубав према природи- практични: уочавање детаља, оспособљавање за самостално процењивање уметничког дела, да своје тврдње аргументују

Наставни облици:у пару, фронтални, индивидуални



Размисли - размени мишљење* Шта је џунгла? Ко живи у њој?Разговарај о томе с паром у клупи.Најављујемо одломак из романа Књига о џунгли Рајдарда Киплинга и записујемо на табли.Укратко о роману:Мали тамнопути дечак Могли изгубио се у џунгли. Одрастао је са вучићима и својим другим пријатељима и заштитницима: храбрим вођом чопора Акелом, мудрим законодавцем чопора медведом Балуом, верним пантером Багиром и снажним питоном Каа. Сви они говоре, шале се или мудрују, инате, саветују, међусобно помажу.Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја.Ученици читају текст.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Како изгледа дечак Могли?* Шта одрасли мисле ко је он?* Зашто Могли не разуме људе?* С ким дечак пореди људе?* Зашто не може да спава у колиби?* Ко му долази у посету?* Чији језик дечак зна?* Пронађи примере за персонификацију.* Шта Могли мора све да научи?* Пронађи дијалог.СТВАРАЈ* Опиши укратко пустињу и џунглу.(* Да живиш у џунгли, која би животиња волео да будеш? Зашто?)МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Књига о џунгли Рајдард Киплингликовиглавни ликспоредни ликовидијалогЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

50


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Трешња у цвету - Милован ДанојлићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: лирска песма, чулни доживљај, персонификација, рима, детаљи, ритам- васпитни: јачање чулног и језичког сензибилитета- практични: развијати љубав према природи, запажање детаља

Наставни облици: индивидуални, фронтални



Размисли - размени мишљењеУченици у свесци нацртају цвет. Кључна реч је пролеће. Напиши све што знаш, видиш, мислиш.После пар минута рада читамо и коментаришемо шта видимо (озеленело дрвеће, процвало воће, шаренило ливадског цвећа), чујемо (пчеле, птице које се враћају с југа, дечју грају), осећамо (топлоту сунца, пролећни ветар).Најављујемо песму Трешња у цвету Милована Данојлића и записујемо на табли.Интерпретативно читање песме ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја.Ученици читају песму.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * О ком годишњем добу песник говори?* Која своја осећања и расположења износи?* Којим чулима доживљаваш песму?* Шта представља трешња у цвету?* Како песник разуме „зузорење” пчела?* Која је улога пчела у природи?* Подвуци персонификацију.* Другом бојом подвуци речи које се римују.* Какав је ритам песме?* Упореди ритам ове песме са ритмом песме Јесен Војислава Илића. У чему је разлика?* Колико детаља има у свакој строфи?СТВАРАЈ* Научи песму напамет. (Напомена: песма може да послужи и за аутодиктат).МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Трешња у цвету Милован Данојлићведра расположењабрз ритамперсонификацијаримаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

51


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Прва љубав - Бранислав НушићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: шаљива прича, тема, редослед догађаја, ликови, дијалог - васпитни: развијање љубави према књижевности, стицање уметничког укуса, јачање чулног и језичког сензибилитета- практични: тврдње поткрепљивати примерима из текста, оспособљавање за самостални рад




Размисли - размени мишљење* Имаш ли симпатију? Каква осећања гајиш према њој?Најављујемо причу Прва љубав Бранислава Нушића и записујемо на табли. Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * У ком лицу је испричана прича? Ко је прича?* Како изгледа Перса?* Како дечак показује симпатије Перси?* Где је то видео и чуо?* Како Перса доживљава прву љубав?* Зашто родитељи не разумеју и кажњавају своју децу?* Шта је шаљиво у овој причи?* Подвуци дијалоге.* Обележи у читанци: увод, заплет и расплет приче.* Сваком обележеном делу дај наслов.СТВАРАЈ* Опиши своју симпатију другарицама и друговима. При томе води рачуна да описом обухватиш следећа питања:- зашто ми се допала/допао- како смо се упознали- које су њене/његове особине- особине које ми се највише допадајуМОЖЕМО ЗАПИСАТИ: Прва љубав Бранислав НушићдијалогЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

52


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Прва љубав - Мирослав АнтићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: лирска песма, детаљ, рима- васпитни: уочавање детаља, развијање језичке и литерарне сензибилности- практични: увиђање детаља, смисао уметничких слика, развијање љубави према поезији




Размисли - размени мишљење* Како се заљубљена девојчица/дечак понаша? Разговарај о томе с паром у клупи. (На примерима старије браће и сестара).Најављујемо песму Прва љубав Мирослава Антића и записујемо на табли.Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја. Читање песме уз отворене читанке.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Која осећања је у теби пробудила песма?* С чим песник пореди прву љубав? Прочитај те стихове.* Зашто љубав изазива сузе?* Шта саветује песник читаоцу?* Које су сличности између ове песме и приче Бранислава Нушића Прва љубав?* Подвуци риму.* Колико детаља има у другој строфи?СТВАРАЈ* Напиши песму с насловом: Моја прва љубав.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Прва љубав Мирослав АнтићримадетаљиЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

53


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Трнова Ружица - Браћа ГримРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: уметничка бајка, ликови, опис, тема, богаћење речника- васпитни: односи у породици и према другима, развијање читалачких навика, - практични: способност уочавања, анализирања и изношења мишљења, подстицање креативности и маште, подстицање луткарског стваралаштва




Размисли - размени мишљење* Који су најчешће главни ликови у бајци? Најављујемо бајку Трнова Ружица Браће Грим и записујемо на табли.Истичемо да ћемо после прочитане бајке разговарати о ликовима и њиховим поступцима. Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја. Ученици читају бајку.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Да ли ти се свидела бајка? Образложи свој одговор.* Која је тема бајке?* Наведи ликове који учествују у радњи.* Размисли о поступцима ликова. Који ликови су добри, а који зли?* У чију част је цар приређивао гозбу?* Да ли је намерно изоставио тринаесту мудру жену?* Која су народна веровања везана за број 13?* Како се клетва мудре жене остварила? Пронађи тај опис у читанци и прочитај.* Зашто су младићи покушавали да дођу до Трнове Ружице?* Када је то царевићу успело?* Наведи фантастичне детаље у бајци.* Подвуци у тексту реченице које описују: - изглед Трнове Ружице - њене карактерне особине* Прочитај делове приче који су за тебе најлепши. Објасни зашто.* Наведи које си бајке читала/читао. Шта је заједничко свим бајкама?* Које од тих карактеристика уочаваш у овој бајци?СТВАРАЈ* Нацртајте ликове и направите лутке (на кратким штаповима, варјачама и сл.). Изведите у одељењу луткарску представу.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Трнова Ружица Браћа Гримуметничка бајкаликовитемаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

54


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Трноружица - Зорица СимовићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: драма, лица, дидаскалије- васпитни: развијање језичког и стилског сензибилитета- практични: уочавање сличности и разлика књижевних врста, развијање љубави према књижевности и позоришту




Размисли - размени мишљење* Да ли си гледала/гледао неку дечју позоришну представу? Шта ти се допало у тој представи?Најављујемо одломак из драмског текста за децу Трноружица Зорице Симовић и записујемо на табли.Интерпретативно читање уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја. Читање уз отворене читанке.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Из које бајке је списатељица преузела ликове?* У чему се разликује крај бајке Браће Грим и Зорице Симовић?* Шта је шаљиво у овом одломку? Пронађи та места и прочитај их.* Подвуци дидаскалије.СТВАРАЈ* Прочитајте текст по улогама.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Трноружица Зорица Симовићдечја позоришна представаликовидидаскалијеЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

55


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Друг другу - Драган ЛукићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: лирска песма, ритам, песничке слике- васпитни: значај другарства, солидарност, дружељубивост, припадност, искреност- практични: увиђање узрочно-последичних односа, оспособљавање ученика да своје тврдње поткрепљују примерима из текста




Размисли - размени мишљење* Који све односи постоје међу људима? Наведи разлике тих односа.Најављујемо песму Друг другу Драгана Лукића и записујемо на табли.Истичемо питање на које ће ученици одговарати после прочитане песме: Зашто компјутери, видео игре, кућни љубимци не могу бити наш најбољи друг?Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изражавање доживљаја. Ученици читају песму.РАЗГОВАРАЈМОПонављамо питање: Зашто компјутери, видео игре, кућни љубимци не могу бити наш најбољи друг?Постављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * С којим примерима из природе, живота и односа међу људима песник пореди другарство?* Зашто је школа највећи извор другарства?* Да ли се с компјутерима може разговарати, дружити?* Објасни први стих песме.* У којим расположењима нам је потребан друг?* Шта није, а шта јесте другарство?* Зашто не можемо да живимо без друга?* Које су одлике правог друга?* Шта су за песника вредности живота?* Како помажемо другу у невољи?* Који стихови показују:- лепоту другарства- значај другарства* Какав је ритам ове песме у односу на ритам песме Плави зец?* Колико има песничких слика?* Одабери стих у коме се налази тема песме.* Напиши неколико порука песме.СТВАРАЈ* Напиши састав у коме ћеш описати једну ситуацију у којој су ти другарица или друг помогли.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Друг другу Драган Лукић8 строфа = 8 песничких сликатемапорукеЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

56


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Из декларације о правима дететаРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: права детета- васпитни: позитивне особине- практични: развијање мишљења, практичних способности




Размисли - размени мишљењеРазговор о Дану деце. * Дан деце је 20. новембра.Ученици у пару разговарају и стварају грозд.* Начини грозд на тему моја права.

моја права

РАЗГОВАРАЈМОПитања и задаци из уџбеника:* Прочитај наглас изводе из Декларације о правима детета.* Разговарај с пријатељем/пријатељицом у клупи о овим правима. Припремите се за усмено излагање.* Како би ти помогао детету које је ускраћено у својим правима?* Погледајте један документарни филм о том проблему.* До сада смо говорили о правима детета. Али, дете има и обавезе. Наведи неке.

СТВАРАЈ* Издвој једну реченицу о правима детета.* Направите одељенску изложбу.* Напиши како можеш помоћи хендикепираној девојчици или дечаку.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Дан деце је 20. новембарИз Декларације о правима детета - обавезе дететаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

57


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Имам и ја нека права - Сања ЋосићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: сценарио за ТВ емисију- васпитни: смисао за медијску културу- практични: развијање способности посматрања, запажања и изношења закључака, препричавање сценарија



Наставна средства: вербална, текстуална, ТВ - сценарио

Размисли - размени мишљење*Љуте ли се твоји родитељи што проводиш доста времена пред телевизором или играјући видео-игре? Зашто мисле да то није добро? Разговарај о томе с другарицама и друговима одељењу.Најављујемо одломак ТВ сценарија за дечју емисију Имам и ја нека права Сање Ћосић и записујемо на табли.Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење утисака. Читање уз отворене читанке.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Ко су ликови у овом одломку?* О чему деца разговарају?* Које је њихово право угрожено? Шта ти мислиш о томе?* Шта каже Маскота?* По чему је овај сценарио сличан драмском тексту?* Наведи наслов неког драмског текста.СТВАРАЈ* Прочитај сценарио по улогама.* Разговарајте у одељењу како проводите своје слободно време. Напишите на табли како би требало да буде организовано ваше слободно време: - активности и- време трајања

МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Имам и ја нека права Сања Ћосићтемаликови

58



Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Наджњева се момак и девојка - народна лирска песмаРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: народна лирска песма, песничке слике, детаљи- васпитни: похвала врлини, лепоти, развијање пажње и памћења, изражајно рецитовање, дикција- практични: развијање љубави према народној књижевности




Постављамо питања о којима ученик размишља, а онда о томе разговара са својим паром.* Шта значи израз надигравати се? Ко све може да се надиграва? Када?Подсећамо се обичајних народних песама.Најављујемо народу лирску песму Наджњева се момак и девојка и пишемо на табли.Учитељ/ица могу интерпретативно да прочитају песму или да користе звучну читанку. Пауза. Изношење доживљаја. Песма се чита још једном.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Која је тема песме?* Ко се надиграва у песми?* У чему се надигравају момак и девојка?* Шта значи наджњевати се?* Ко је бржи, бољи, издржљивији?* Колико дуго траје надигравање момка и девојке?* Зашто је народни песник дозволио да девојка буде боља чак и у мушким пословима?* Која осећања покрећу девојку да се такмичи с младићем?* На који начин песник истиче вредност жене?* Напиши поруку песме?Ученици могу да се подсете ко је Вук Стефановић Караџић. Питати их шта знају о њему и упутити их да прочитају нешто из његове биографије.СТВАРАЈ* Објасни значење следећих глагола:

- надмудривати се- натпевавати се- надговарати се

* Научи песму напамет.* Музикалнија деца могу да пробају да отпевају песму.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ: Наджњева се момак и девојка народна жеталачка песматема, порукаособине ликова

59



Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Град - Јанко ВеселиновићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: описни текст, детаљи, персонификација, богаћење речника- васпитни: развијање љубави према књижевности, уметничког укуса, развијање језичке и литерарне сензибилности- практични: увиђање битних детаља, узрочно-последичних веза, смисао уметничких слика




Размисли - размени мишљењеКоју временску непогоду памтиш? Зашто? Како си се тада осећала/осећао?Најављујемо текст Град Јанка Веселиновића и записујемо на табли.Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја.Ученици читају текст.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Где се збива непогода?* Како оморину доживљавају природа и животиње?* Како изгледа небо?* Како писац убрзава ритам свог причања?* Шта олуја значи за људе?* Како писац доживљава невреме?* Пронађи и подвуци реченице које могу бити наслов поетским целинама.* Одреди да ли је текст описни или наративни (приповедачки).* Коју врсту речи писац користи да би нам дочарао олују?* Пронађи персонификацију и прочитај је.* Линијом прикажи ритам догађања у природи.СТВАРАЈ* Подсети се текста Позно јесење јутро Исидоре Секулић. Уочи сличности и разлике ових текстова. Сличности: __________________________________________________________________Разлике: _____________________________________________________________________

МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Град Јанко Веселиновићописни текстЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

60


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Небо над циркусом - Ратомир ДамјановићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: ликови, поступци ликова, елементи фабуле, опис- васпитни: моралне особине: пожртвованост, несебичност, солидарност, достојанство, толеранција- практични: оспособљавање ученика да своја тврдње поткрепљују примерима из текста, развијање љубави према књижевности



Наставна средства:вербална, текстуална

Размисли - размени мишљење* Познајеш ли девојчицу или дечака са инвалидитетом? Да ли она/он може све што и ти: да трчи, скаче, плива...? Како се ти и твоји другови понашате према њој/њему? Разговарај о томе с другарицама и друговима у одељењу.Најављујемо одломак из романа Небо над циркусом Ратомира Дамјановића и записујемо на табли.Укратко о радњи романа:Роман говори о дечјој дружини из једног града у Војводини. Описују се несташлуци дечака и девојчица у школи и на реци. Главни лик је слепи дечак Јован коме другови помажу да има лепо и занимљиво детињство као и они. Помаже му и пас Лајка која је дресирана да доноси лопту на место одакле он пуца пенале. Најузбудљивији део романа је када два дечака, од којих је један слепи Јован, треба да прођу кроз тунел којим пролазе возови.Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја.Ученици читају текст.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Која осећања је у теби пробудио овај текст?* Зашто дечаци хоће да науче слепог Јована да пуца пенале?* На који начин то покушавају? Прочитај тај одломак.* Зашто дечаци дозвољавају Јовану да пуца одлучујући пенал?* Како нас писац припрема за најважнији догађај?* Ко све навија за слепог Јована?* Ко је главни лик у одломку?* Пронађи делове текста који су те насмејали.* Обележи у причи: увод, заплет, расплет.* Која је порука овог текста?СТВАРАЈ* На часу физичког васпитања пробај да пуцаш пенале затворених очију. Разговарај после с друговима какав је осећај.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Небо над циркусом Ратомир Дамјановићглавни ликособине дечакапорукаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

61


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Недеља у школи - Стеван РаичковићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: лирска песма, персонификација, детаљи- васпитни: уочавање детаља, развијање језичког и литерарног сензибилитета- практични: оспособљавање за аргументовање исказа, развијање љубави према књижевности




Размисли - размени мишљење* Како школа изгледа радним даном, а како преко викенда? Разговарај о томе с другарицама и друговима у одељењу.Најављујемо песму Недеља у школи Стевана Раичковића и записујемо на табли. Интерпретативно читање ученици прате уз отворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја. Читање песме уз отворене читанке.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Која је тема песме?* Како изгледа школска учионица недељом?* Ко у њој не спава?* Шта још ремети мир у учионици?* Пронађи персонификацију.* Подвуци поређење.* Колико детаља има у 2. строфи?СТВАРАЈ* О чему би клупе и табла причале, да могу? Напиши састав у виду дијалога.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Недеља у школи Стеван РаичковићтемаперсонификацијапоређењеЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

62


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Ближи се, ближи лето - Десанка МаксимовићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: лирска песма, ритам, поређења, богаћење речника- васпитни: развијање језичког и литерарног сензибилитета- практични: запажање детаља, развијање љубави према природи и поезији



Наставна средства: текстуална, вербална

Размисли - размени мишљење* Зашто се радујеш лету? Која расположења, мисли и слике оно буди у теби? ЛЕТОУченицима остављамо времена да размисле и ураде задатак. Затим читамо и коментаришемо шта видимо (купање у реци, мору, жито на пољима, воће...), чујемо (птице, зрикавце, грмљавину...), осећамо (врелину, пљусак...).Најављујемо песму Ближи се, ближи лето Десанке Максимовић и записујемо на табли. Постављамо питање на које ће ученици одговарати после читања песме: Какав је ритам песме?Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја. Читање песме уз отворене читанке.РАЗГОВАРАЈМО* Понављамо питање: Какав је ритам песме? Ученици одговарају уз помоћ текста.Постављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Која је тема песме?* Која расположења лето буди у песникињи?* На основу чега то закључујеш?* Куда она пролази?* Ко песникињи говори да се приближава лето?* Којим чулима она доживљава природу? Прочитај те стихове.* Које боје преовладавају у песми?* Пронађи поређења у песми.* Колико у песми има песничких слика?* Наброј детаље из прве строфе.СТВАРАЈ* Упореди ритам ове песме са ритмом песме Јесен Војислава Илића и песмом Трешња у цвету Милутина Данојлића. У чему је разлика?МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Ближи се, ближи лето Десанка Максимовићтема, песничке сликеритамЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

63


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Ветрењаче - Стеван РаичковићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: лирска песма, рима, персонификација, ритам, богаћење речника- васпитни: значај брашна и људи који га производе, развијање љубави према народној традицији- практични: уочавање детаља, развијање љубави према поезији




Размисли - размени мишљење* Шта је ветрењача? Разговарај о томе с другарицама и друговима у одељењу.Најављујемо песму Ветрењаче Стевана Раичковића и записујемо на табли.Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Читање песме уз отворене читанке.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Шта прославља песник у овој песми? Чему се радује?* Које производе спомиње?* Којим чулима доживљаваш песму? Наведи примере из песме за свако чуло.* Какав је ритам песме?* Прочитај речи које се римују.* Шта је тема песме?

СТВАРАЈ* Подвуци речи које су ти мање познате и пронађи њихово значење у Рјечнику Вука Стефановића Караџића, или се распитај код родитеља, бака, дека. МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Ветрењаче Стеван Раичковићтема рима


64


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Ветрењаче - Стеван РаичковићРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: лирска песма, рима, песрсонификација, ритам, богаћење речника- васпитни: значај брашна и људи који га производе, развијање љубави према народној традицији- практични: уочавање детаља, развијање љубави према поезији




Размисли - размени мишљење* Шта је ветрењача? разговарај о томе с другарицама и друговима у одељењу.Најављујемо песму Ветрењаче Стевана Раичковића и записујемо на табли.Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Читање песме уз отворене читанке.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Шта прославља песник у овој песми? Чему се радује?* Које производе спомиње?* Којим чулима доживљаваш песму?* Какав је ритам песме?* Прочитај речи које се римују.* Шта је тема песме?

СТВАРАЈ* Подвуци речи које су ти мање познате и пронађи њихово значење у Рјечнику Вука Стефановића Караџића, или се распитај код родитеља, бака, дека. МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Ветрењаче Стеван РаичковићриматемаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

65


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Бескрајна прича (одломак) - Михаел ЕндеРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: уметничка бајка, ликови, њихови поступци- васпитни: уочавање детаља, развијање језичког и литерарног сензибилитета- практични: оспособљавање за аргументовање својих тврдњи




Размисли - размени мишљење* Шта је машта? Да ли и ти понекад машташ? О чему?Разговарај о томе с другарицама и друговима у одељењу.Најављујемо одломак из бајке Бескрајна прича Михаела Ендеа и записујемо на табли.Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја. Читање текста уз отворене читанке.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * С ким разговара Бастијан?* Како се зове земља у којој се налази Бастијан?* Каква је то земља? Шта је у њој све могуће?* Шта се догађа у природи када зрно почне да клија?* Шта праве светлеће ноћне биљке?* Зашто је Месечево дете напушта Бастијана?* Шта је Месечево дете оставило Бастијану?* Чиме те ова прича подсећа на бајку?* Пронађи и подвуци поређења.СТВАРАЈ* Како би изгледала твоја земља из маште? Испричај другарицама и друговима у одељењу.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Бескрајна прича Михаел Енделиковиопис чудесне природепорукаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

66


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Мрав и зрно пшенице - Леонардо да ВинчиРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: ликови, њихови поступци, дијалог- васпитни: поверење, искреност, - практични: оспособљавање да тврдње поткрепљују примерима из текста, уочавање узрочно-последичних односа,




Размисли - размени мишљење * Шта су басне, а шта приче о животињама? Наведи неколико. Разговарај о томе с другарицама и друговима у одељењу.Најављујемо текст Мрав и зрно жита Леонарда да Винчија и записујемо на табли.Интерпретативно читање ученици прате уз затворене читанке. Пауза. Изношење доживљаја. Читање уз отворене читанке.РАЗГОВАРАЈМОПостављамо питања за садржајну, језичку, књижевно-теоријску анализу: * Која је тема приче?* Како се мрав спрема за зиму?* Зашто је неповерљив према предлогу зрна пшенице?* Када мрав пристаје да остави зрно жита?* Упореди мрава из ове приче с мравом из песме Мрав добра срца Бранислава Црнчевића. Које особине су им заједничке?* Коју тајну је лисица испричала Малом принцу, а коју зрно пшенице мраву? * Шта је заједничко тим тајнама?* Обележи дијалог.* Пронађи и подвуци персонификацију.* Наведи поруку текста.СТВАРАЈ* Прочитајте причу по улогама.МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:Мрав и зрно пшенице Леонардо да Винчитема басна - прича о животињамаликовидијалогпорукаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:

67

ГРАМАТИКА, ПРАВОПИС, ЈЕЗИЧКО ИЗРАЖАВАЊЕ,

КЊИЖЕВНОСТ - привере -

68


Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Ред речи у реченици - провераРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: правилан ред речи у реченици- васпитни: развијање сазнања о вредности тимског рада, рад у групи- практични: развијање способности запажања и закључивања, правилног писања реченица

Наставни облици: рад у пару, индивидуални, фронтални



РЕД РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ Поделити одељење на 4 групе.Свака група добије папир са задатком да од разбацаних речи састави реченицу (два примера, а) и б) водећи рачуна о реду речи у реченици.

Прва група1. Од следећих речи састави реченицу:а) на повређену шапу; на бол у слабинама; и на; није мислила; више.б) кроз густиш воћака; као сенка; јелен промиче; избегавајући ниске гране; ја се сагињем.

Друга група1. Од следећих речи састави реченицу:а) на опружену шапу; као уморан човек; и заспа; уздахну; положи њушку.б) да се не сручи на нас; брат и ја смо; страхујући; једнако обилазили; га од тог дана.

Трећа група1. Од следећих речи састави реченицу:а) и тако се свршила; због тих батина; Перса ме је омрзла; моја прва љубав.б) коње и шарене керове; у дворској авлији; како леже и спавају; он виде.

Четврта група1. Од следећих речи састави реченицу:а) проверио да ли; према лопти; Пера је за сваки случај; стоји право.б) мало одморио; зрно жита; спусти мрав; да би се.

Када ученици заврше рад, из сваке групе ученик напише на табли како је његова група саставила реченицу под а). Ученицима дати времена да дискутују о решењима, износе своје аргументе зашто је таква реченица добра или лоша.Исто урадити и са примером под б).

МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:реченице из свих група

69



Дан ______________Учитељ/ица ___________________Наставна јединица: Управни говор - диктатРедни број наставног часа:

Циљеви- образовни: управни говор, три модела, наводници- васпитни: развијање правописне културе- практични: развијање способности запажања и примене стеченог знања

Наставни облици: индивидуални, фронтални

Наставне методе: писање


Ученицима прочитати текст два пута.Диктирати нормалним темпом мисаоне целине, водећи рачуна да сви ученици запишу реченице.После диктирања текст прочитати још једном да би ученици поправили или дописали што нису у самом диктирању.Наслов тексту ученици сами дају после провере диктата.Предлог: текст написати на табли како би сви ученици могли да исправе своје грешке. Диктат - управни говор Дејан и Марко свакодневно се друже. Један другоме помажу у учењу. Пре неки дан, Марко се обратио Дејану: „Дејане, да ли си знао да урадиш све домаће задатке из математике?” „Све сам урадио осим последњег”, одговорио је Дејан. „Ни ја тај задатак нисам умео да урадим”, рече Марко. „Могу ли да дођем код тебе да заједно покушамо?”, упита Марко Дејана. Дејан је рекао: „Можеш”. Дуго су покушавали. Најзад су га решили. Када су успели, весело су у хору узвикнули: „Успели смо!” „Браво”, задовољно је рекла Дејанова мама, „ви сте моји паметни дечаци!”

МОЖЕМО ЗАПИСАТИ:текст диктатаЗАПАЖАЊА ПОСЛЕ ЧАСА:Упоређивање бајке Пепељуга и бајке Трнова Ружица

70

* Пронађи у читанци бајку Пепељуга и бајку трнова Ружица и одреди:– место радње– време радње– који ликови су добри– који ликови су зли– који ликови су помагачи у невољи.

* Испуни табелу.

место радње

време радње

добри ликови

зли ликови ликови помагачи

Пепељуга

Трнова Ружица

Описни, присвојни и градивни придеви

* Прочитај текст и подвучене придеве разврстај у табелу.

Хајди је ћутала све док се пред њеним очима не указа дедина планинска колиба и деда како седи испод јела на својој дрвеној клупици где је обично увече сачекивао своје козе. Она седе на топлу земљу задовољно посматрајући свежу јагорчевину и ружице које су блистале на златном сјају вечери.

описни придеви присвојни придеви градивни придеви

71

Именице, придеви, глаголи, бројеви, заменице

* У насловима књижевних дела налазимо многе именице, придеве, глаголе, бројеве, заменице.

На пример: Бескрајна прича ↓ ↓ придев именица

* Прочитај у читанци неколико наслова књижевних дела. Препознај врсте речи и упиши их у табелу.

именице придеви глаголи бројеви заменице

Просте и проширене реченице

* Научила/научио си да проширене реченице имају субјекат, предикат и додатке.

1. Прочитај наведене реченице и заокружи слово испред проширених:а) Дечак угледа Месец кроз прозор.б) С главе му одлете дедин качкет.ц) Марко одговара.д) Од пролећа до јесени ласта је у нашим крајевима.е) Ветар дува.

2. Следеће проширене реченице сажми у просте.а) Девојчица из торбе извуче букет ружа. ___________________________б) Месец је сијао над мојом главом. ________________________________в) Моје детективско око видело је трагове у снегу. ____________________г) У стану изнад, нас музика је прегласна. ____________________________

72

СЛУЖБА РЕЧИ - провера

1. У следећој реченици субјекат подвуци једном, предикат двема линијама, а објекат испрекиданом линијом:

Она застаде да стресе воду са себе.

2. Једном линијом подвуци субјекат, а двема предикатски скуп у реченици:Усамљено мало паче лутало је језером данима.

3. Заокружи атрибут у следећој реченици:Биле су то четири кратке речи исписане чудним китњастим словима.

4. Подвуци прилошке одредбе и разврстај их:Увече је звизнуо продорно и брат и ја смо истрчали напоље.

прилошка одредба за време____________________прилошка одредба за начин____________________прилошка одредба за место____________________

5. Подвуци објекат у следећој реченици:Богаташи су послушали светог Саву.

6. У следећим реченицама подвуци предикат и на линији напиши да ли је именски или глаголски:

Дечак је био прашњав и изгребан. ___________________Људи су заборавили тајну. _________________________Она је била обична лисица. _________________________Дечак је трчао за лоптом. ___________________________Коњи су важне животиње. __________________________

73

КЊИЖЕВНОСТ - провера

1. На линији поред строфа напиши наслов песме из којих су преузете:а) У крилу једне поточаре

већ три недеље животареједан млад свитац пшеничари један стари воденичар. __________________________

б) Сва је узаврелаи сва бела;у њој зузорихиљаду пчела. __________________________

ц) Другарство није птица, – птица одлети.Другарство није бели зец, – зец је плашљив. ___________________

2. Напиши на линији поред одломка наслов приче из које је одломак преузет:а) Кад се пробудио, Растко је одмах осетио да је некако јачи у себи. Сетио се сна и златног јагњета. Погледао је кроз прозорчић - било је прелепо прозрачно јутро. Обећавало је диван дан, баш као што је јагње и рекло. Још једном се загледао и у себе: да, био је спреман да уради све што му је јагње наложило. _____________________________

б) Онда она узме из сандука хаљине све од чистога сребра, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви јој се опет зачуди све још више него прије, а царев син очији не сметаше с ње; али кад буде испред свршетка летурђије, она се између народа некако украде, те бјежи кући, пак се брже-боље свуче и хаљине остави у сандук, па к ватри. _________________________

3. На линији поред стихова напиши да ли је лирска или епска народна песма и наслов песме:а) Расло јеленче малено,

ко у пољу цвеће шарено.Гора га росом појила,кошута млеком дојила. _____________________

_____________________б) О синови, моји соколови,

не будите срца удовичка,но будите срца јуначкога,не одајте друга ниједнога. ___________________

___________________

74

4. Колико слогова има наша епска народна песма?Наша народна епска песма има _________ слогова. Такав стих зове

се__________________.

5. Која је тема приче Виолина Мирослава Демака?Тема приче је_____________________________________________________

6. Која је порука народне приче Најбоље задужбине?Порука је ________________________________________________________

7. Наведи ауторе следећих песама:Аждаја своме чеду тепа, песник је _______________________Јуначка песма, песник је _______________________________Ко да то буде, песник је ________________________________Пауково дело, песник је ________________________________

8. Наведи писце следећих прича:Босоноги и небо, писац је ______________________________Прва љубав, писац је __________________________________Бајка о дечаку и Месецу, писац је _______________________

9. Наведи један наслов текста који је описни и једног који је приповедачки:наслов описног текста ___________________________наслов приповедачког текста______________________

10. Напиши три наслова песама или прича у којима се говори о другарству и пријатељству:1. __________________________2. __________________________3. __________________________

11. Наведи наслове бајки, басни и прича о животињама које си учила/учио у 4. разреду:бајке: __________________________________________басне: __________________________________________приче о животињама: _____________________________

12. Која песма или прича из читанке ти се највише допала и објасни зашто.Наслов ____________________________Образложење_____________________________________________________________________________________________________________________

75

ПРАВОПИС - провера

1. Обележи правилно следећи управни говор:Али, ја не служим само за храну, примети зрно жита, ја сам семе

пуно живота, хајде да се нагодимо.Мрав одложи зрно жита и упитаА како да се нагодимоАко ме оставивиш овде, у пољу, добићеш стотину истих оваквих

облика зрна као што сам ја, рече зрно жита.

2. Напиши правилно имена улица и наслове књига:Ја станујем у ________________________.Прошлог месеца читали смо роман _________________ Рене Гија. бела гриваЗа рођендан брат ми је купио књигу _________________Џека Лондона. бели очњак

3. Напиши правилно имена празника:Ана је позвала цело одељење да код ње прославимо _________________.

нова годинаЗа време _______________ путовали смо у иностранство. ускрсаПрошле недеље прослављали смо ________________.

дан школе

4. Заокружи правилно написане присвојне придеве:Сеоски бунарКатаринин пассомборски фестивалданичин задатакнишка индустрија

5. Напиши правилно речцу НЕ с речима:поштен __________ користан _____________човек __________ хоћу _____________рад __________ говорити ____________јесам __________ веровати ____________

76

ВРСТА РЕЧИ - провера

1. Одреди врсту речи у следећој реченици:Два сребрна цвета личе на издужена звона.

Два ____________сребрна_________цвета___________личе ___________издужена_______звона___________

2. Заокружи личне заменице у следећој реченици и одреди им лице и број:Ми смо дуго објашњавали шта они треба да ураде.

лична заменаица лице број________ _________ ________________ _________ ________

3. Одреди којој врсти речи припадају следеће речи:градови ___________ заклањати _________други _____________ смешан ___________ми _______________ осветлити _________непозната _________ знак ______________он ________________ четрдесет__________

4. Одреди којој врсти именица припадају следећи примери:полица________________ плин_______________телад _________________ Суботица ___________

5. Одреди којој врсти придева припадају следећи примери:шарена (марама) ______________гумена (лопта) ________________градско (шеталиште) ___________људска (лица) _________________

6. Разврстај следеће глаголе на оне који означавају радњу, стање, збивање:плакати, грмити, носити, разговарати, сањати, севати, писатирадња _________________________________________________стање_________________________________________________збивање_______________________________________________

7. Подвуци глаголе који могу своју радњу да пренесу на објекат:замишљати, скакати, ронити, подизати, веслати, возити

77

СТИЛСКЕ ФИГУРЕ: ПОРЕЂЕЊЕ И ПЕРСОНИФИКАЦИЈА - провера

1. На линији, поред реченице, напиши да ли је пример за поређење или персонификацију:

Леси уздахну као уморан човек. _______________________Месец се вртео као чигра. ____________________________Месец и Земља играју неку чудну окретну игру. ______________________Коракнуо је као да га је нека сила гурнула ка вуку. ____________________Лисица после дуже паузе проговори. ___________________Лабудови су се осећали као да су стигли кући. ________________________Што жаба рече то се и догоди. ________________________Могли већ потпуно мирише као човек. __________________Затим сам пољубио штап, а то је исто као да сам пољубио небо.__________

„Хиљаду пчелаисту реч мрмља”. _________________

„Јешћеш људе као репе,најмилији мој акрепе”. _____________

78

ЛИТЕРАТУРА

1. Андрић Милка, Методички прилази књижевноуметничким делима, Друштво за српски језик и књижевност, Београд 1996. 2. Николић Милија, Методика наставе српскохрватског језика и књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1988.3. Тартаља Иво, Теорија књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.4. Речник књижевних термина, Нолит, Београд, 1986.5. Пешић Радмила, Милошевић Ђорђевић Нада, Народна књижевност, Вук Караџић,Београд, 1984.6. Латковић др Видо, Народна књижевност, Научна књига, Београд, 1975.7. Данојлић Лујо Милутин, Антологија поезије за децу, Гутенбергова галаксија, Београд, 2002.

79

prirucnik za ucitelje

Documents