prirucnik za nenasilje

sa rezultatima istra!ivanja o prisutnosti i oblicima nasilja u srednjim "kolama u Srbiji

Organizacija kreativnog okupljanja “OKO”Novi Sad, mart 2010.

Naziv publikacije:

sa rezultatima istra!ivanja o prisutnosti i oblicima nasilja u srednjim "kolama u Srbiji

Izdava!:Organizacija Kreativnog Okupljanja “OKO”

Direktor:Dragoljub Njegru

Autori/ke:Zoran Zlatkovi#

Milisav Milinkovi# Jelena Vuki$evi#

Sanja Bati#

Dizajn i prelom:Adorjan Kurucz

"tampa: West, Novi SadTira#: 300

Novi Sad, mart 2010.

Ilustracija na koricama ura!ena je po uzoru na skulpturu "vedskog umetnika Karla Fre-drika Reuterswärd, koja se nalazi u #tokholmu, Berlinu, Malmeu, Geteborgu, ispred pred-stavni"tva Ujedinjenih Nacija u Njujorku i brojnim drugim mestima, i predstavlja global-ni simbol mira i nenasilja.

3

Uvod Uzorak Rezultati Analiza odgovora na stavke Faktorska struktura upitnika Prilozi

Nasilje Nenasilje

Teorije u$enja Neformalno obrazovanje Koncept u$enja kroz ceo !ivot Zna$aj i uloga nevladinih organizacija (NVO) %ta je omladinski rad? Mladi kao va!ni dru"tveni akteri u dru"tvenim promenama Uloga omladinskog rada u postkon&iktnim podru$jima Osna!ivanje za izgradnju mira Interkulturalizam i vaspitanje

Sukob ili izazov Uticaj "kole i vr"njaka Sistemi prevencije nasilja i partnerstva

Prednost teatra Teatar i "kolsko okru!enje Teatar potla$enih Preporuke za pravljenje predstave forum teatra

Javne akcije %kole uklju$ene u projekat Organizacije uklju$ene u projekat

Uvod o radionicama Teme za radionice

O$ekivanja, pravila, upoznavanje, radioni$arski rad, timski rad, poverenje u grupi, grupna dinamikaDiskriminacija, predrasude, stereotipiPriloziNasilje, krugovi nasilja, vrste, faze ka promeniPriloziNenasilna komunikacija aktivno slu"anjePriloziNenasilna komunikacija, div i $ops, ja – re$enice, asertivnostPriloziKon&ikti, konstruktivno re"avanje, faze, stilovi pona"anjaPriloziMedijacijaPriloziLjudska prava, participacijaForum teatar

Aktivizam i planiranje akcije Forma za pripremu radionice Evaluacija Bele"ke sa radionica

Nemojte nikada sumnjati da mala grupa pametnih i posve$enih ljudi mo%e promeniti svet. Uistinu, to je jedino "to ga je ikada i menjalo.

Margaret Mid

Osnovni problem sa kojim smo se suo$avali tokom rada sa mladima jeste pove#anje nasilja me'u mladima i nedovoljno poznavanje tehnika nenasilne komunikacije, a sa-mim tim i nemogu#nost da se one primenjuju. Smatramo da je sama kultura nenasilja nedovoljno zastupljena i promovisana me'u mladima, a da bi im tehnike nenasilne komunikacije omogu#ile adekvatnije reagovanje u svakodnevnim situacijama u "kola-ma i uticale na promenu vladaju#eg sistema vrednosti u kojem se nasilje toleri"e. Zato smo se odlu$ili da za sam kraj projekta napi"emo i od"tampamo Priru$nik za nenasilje koji bi na jednom mestu sakupio osnovna znanja i vrednosti iz oblasti kojima smo se najvi"e bavili tokom realizacije projekata “Srbija, zona NEnasilja“ i “Mi moramo biti promena koju !elimo videti u svetu“.

Danas, kada ulazimo u tre#u godinu godinu sprovo'enja programa koji promovi"u mir i partnerski na$in reagovanja pri za"titi od nasilja u srednjim "kolama u Srbiji, sle-dimo hrabru i optimisti$nu viziju srednjo"kolaca/ki koji su na"em projektu i kampanji dali naziva “Srbija, zona NEnasilja“.

Tokom rada $esto smo nailazili na stav kako je bavljenje nasiljem, pa i sama promo-cija nenasilja “u trendu“ "to umnogome relativizuje problem koji nije svojstven samo za na"u dru"tvenu zajednicu, ve# postaje globalni fenomen koji preispituje atmosferu "kolskog i van"kolskog okru!enja. Rezultati istra!ivanja sprovedeni u okviru projekta “Srbija, zona NEnasilja“ govore o tome da rad na prevenciji nasilja i le$enju posledica predstavlja veliku potrebu posttraumatizovanog dru"tva koje nekad nema dovoljno kapaciteta da na te potrebe odgovori. Stoga smatramo da je svaki poku"aj u pravcu stvaranja mira dragoceni doprinos na"oj zajedni$koj budu#nosti.

U prvom delu priru$nika iznosimo najnovije rezultate istra!ivanja o prisutnosti i obli-cima nasilja u srednjim "kolama u Srbiji, ali i ohrabruju#e podatke koji govore da mla-di nisu izgubili poverenje u "kole, kao i da su spremni da pomognu drugima. Zatim sledi teorijski osvrt o vr"nja$kom nasilju kada akcentujemo vrednosti neformalnog obrazovanja i potrebu da se ono prepozna kao metodologija za celo!ivotno u$enje. Potom iznosimo osnovne vrednosti nenasilja kroz obja"njenje samog pojma nasilja, tehnika nenasilne komunikacije i asertivnosti da bi se fokusirali na aktivizam mladih, omladinski i volonterski rad u zajednici i "kolskom okru!enju. Tre#i deo predstavlja skup prakti$nih tehnika i strategija za promene unutar same "kole kao institucije u

kojoj deca provode ve#i deo dana. Ovde posebnu pa!nju poklanjamo umetnosti kao potencijalu za dru"tvene promene i organizovanom slobodnom vremenu da bi za kraj istakli zna$aj partnerstva za re"avanje problema nasilja unutar "kole i okru!enju u ko-jem mladi !ive i u$e. Na kraju vam nudimo skriptu sa ciklusom prakti$nih radionica koje mo!ete realizovati sa mladima.

Veliki je izazov, a neizmerno zadovoljstvo stvarati ovakvu knjigu. Inspiraciju za pisanje nalazili smo u svakom danu, u komunikaciji sa mladima, volonterima/kama, profe-sorima/kama, supervizorkama, evaluatorkom, dnevnim doga'ajima, komunikciji sa medijima...

Svima veliko hvala za savezni"tvo na putu nenasilja. Verujemo u su"tinsko jedinstvo ljudi i, isto tako, svega "to !ivi. Sledimo Gandijevu ideju da ako jedan $ovek duhovno napreduje, ceo svet napreduje sa njim i, ako jedan $ovek ne uspe, $itav svet nije uspeo u istoj tolikoj meri. Najbolje se u$i u porodici i "koli.

&elimo da stranice koje slede budu dodatni motiv svima koji rade na stvaranju bezbednije sredine za mlade koja podsti'e nenasilje i aktivizam mladih.

Zoran Zlatkovi! Milisav Milinkovi!

Jelena Vuki"evi!Sanja Bati!

Osnovni cilj projekta “Srbija, zona NEnasilja“ jeste unapre$enje bezbednosti u$e-nika/ca i profesora/ki u 10 srednjih "kola na teritoriji Beograda, Novog Sada, Velike Plane i Smederevske Palanke uz pove%anje kvaliteta rada i promociju nenasilja u &kolama i lokalnim zajednicama kroz sticanje znanja i ve"tina za nenasilan, kon-struktivan i partnerski na$in reagovanja.

Svrha projekta je smanjenje agresije i nasilja me$u mladima i doprinos stvaranju bezbednije sredine koja podsti$e njihovo u$e"#e i aktivizam, kroz primenu tehnika nenasilne komunikacije i pristupa vr"nja$ke edukacije. Projekat doprinosi osna!ivanju predstavnika/ca "kola, NVO i vr"nja$kih timova za pru!anje podr"ke pri za"titi od nasilja, senzibilisanju i uklju$ivanju lokalne zajednice u re"avanje problema nasilja.

Ovaj cilj se ostvarivao kroz slede#e aktivnosti: * Realizacija obuke predstavnika/ca "kola i NVO za primenu tehnika nenasilne

komunikacije i pru!anjue podr"ke pri za"titi od nasilja * Realizacija obuke za u$enike/ce o vr"nja$koj edukaciji i nenasilnoj komunikaciji

(kamp) * Realizacija obuke za nastavni kadar u svakoj "koli od strane obu$enih predstav-

nika/ca "kola i NVO * Realizacija ciklusa od 4 jedodnevna treninga u svakoj od 10 srednjih "kola od

strane vr"nja$kih edukatora/ki * Sprovo'enje, obrada i promocija istra!ivanja o nasilju u srednjim "kolama na

uzorku od 1000 u$enika * Realizacija kampanje za promociju nenasilja * Kreiranje i "tampanje rezultata istra!ivanja u srednjim "kolama u okviru “Pri-

ru$nika za nenasilje“ i njegova promocija

Nosilac projekta “Srbija, zona NEnasilja“ je Organizacija kreativnog okupljanja OKO iz Beograda), a partnerske organizacije i "kole: Centar za omladinski rad (CZOR), ONO - Omladinska Nevladina Organizacija iz Novog Sada, UG “Svet Re$i“ iz Ve-like Plane, Udru!enje !ena “Femina“ iz Smederevske Palanke, Elektrotehni$ka "kola “Mihajlo Pupin” Novi Sad, Medicinska "kola ‘’7.april’’ Novi Sad, Zubo-tehni$ka "kola i Elektro-tehni$ka "kola “Nikola Tesla“ iz Beograda, Palana$ka gimnazija, Hemijsko-tehnolo"ka i prehrambena "kola “(ikica Damjanovi#“, Ma"insko elektro-tehni$ka "ko-la “Go"a“ iz Smederevske Palanke, Tehni$ka "kola “Nikola Tesla“, Gimnazija i Eko-nomsko-ugostiteljska "kola iz Velike Plane.

Projekat je realizovan uz podr"ku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, na osnovu Konkursa za uklju$ivanje udru!enja gra'ana u proces sprovo'enja Nacionalne strategije za mlade kroz realizaciju projekata koji su usmereni ka realizaciji ciljeva pla-niranih Strategijom. Projekat je realizovan, kao "to je i preporuka konkursa, u saradnji vladinog i nevladinog sektora (10 "kola i 5 omladinskih organizacija), radi pobolj"anja polo!aja zajedni$ke ciljne grupe – mladih ljudi.

Zahvaljujemo se svima koji su svojom saradnjom, otvoreno"#u i razumevanjem dopri-neli da se shvati zna$aj partnerstava i savezni"tva bez $ega nije bilo mogu#e ostvariti ciljeve koje smo zacrtali.

Osnovni cilj projekta “Mi moramo biti promena koju !elimo videti u svetu“ jeste sma-njenje agresije i nasilja me'u mladima u 10 srednjih "kola u Srbiji i doprinos stvaranju bezbednije sredine za mlade koja podsti$e njihovo u$e"#e i aktivizam, kroz promociju i primenu tehnika nenasilne komunikacije i konstruktivnog re"avanja sukoba. Jedan od ciljeva ovog projekta je i promovisanje upotrebe neformalnih metoda u radu sa mladima u okviru "kolskog sistema

Ovaj cilj se ostvarivao kroz: * realizaciju obuke za predstavnike/ce "kole i NVO putem tri vikend modula iz obla-

sti primene tehnika nenasilne komunikacije i konstruktivnog re"avanja sukoba * prakti$no u$enje i primenu ste$enog znanja putem realizacije ciklusa od 10

radionica sa grupom u$enika/ca koju su sproveli predstavnici/ce "kola uz men-torsku i podr"ku volontera/ki iz NVO

* organizovanje javnih aktivnosti u lokalnoj zajednici usmerene na promociju ne-nasilja od strane u$enika/ca koji/e su obu$eni/e tokom radionica, a uz podr"ku predstavnika/ca "kole i volontera/ki NVO

* kreiranje i "tampanje Priru$nika o nenasilnoj komunikaciji i konstruktivnom re"avanju sukoba

* promociju i distribuciju priru$nika zainteresovanim "kolama i zainteresovanoj javnosti

U$esnici projekta “Mi moramo biti promena koju !elimo videti u svetu“ su Organiza-cija kreativnog okupljanja “OKO“ iz Beograda (nosilac projekta), Centar za omladin-ski rad (CZOR), ONO - Omladinska Nevladina Organizacija iz Novog Sada, Udru-!enje za inkluziju osoba sa invaliditetom iz Temerina i 10 srednjih "kola iz op"tina koje su uklju$ene u projekat.

%kole uklju$ene u projekat su:Elektrotehni$ka "kola “Mihajlo Pupin” Novi SadMedicinska "kola ‘’7.april’’ Novi SadSrednja "kola ’’Lukijan Mu"icki’’ u TemerinuTehni$ka "kola ‘’Jovan Vukanovi#’ Novi Sad, objekat 1 i 2Srednja "kola za dizajn “Bogdan %uput”Filolo"ka gimnazija BeogradPravno-poslovna "kola BeogradPeta beogradska gimnazijaArhitektonska tehni$ka "kola u Beogradu

Projekat je realizovan uz podr"ku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, na osnovu Konkursa za uklju$ivanje udru!enja gra'ana u proces sprovo'enja Nacionalne strategije za mlade kroz realizaciju projekata koji su usmereni ka realizaciji ciljeva pla-niranih Strategijom. Projekat je realizovan, kao "to je i preporuka konkursa, u saradnji vladinog i nevladinog sektora (10 "kola i 4 omladinske organizacije), radi pobolj"anja polo!aja zajedni$ke ciljne grupe – mladih ljudi.

Direktan povod za pokretanje i realizaciju ovog projekta bili su podaci koji su ukazivali na pove#ano nasilje u "kolama.

UVOD

U sredstvima javnog informisanja se upozorava na izra!enu prisutnost nasilja u "ko-lama. Ovakvo stanje potvr'uju i malobrojna istra!ivanja u kojima se navodi kako je poslednjih 10 godina do"lo do pove#anja nasilja u "kolama (Ga"i#-Pavi"i#, 2004; pre-ma Popadi# & Plut, 2007). Ovo istra!ivanje je izvr"eno u okviru projekta “Srbija zona NEnasilja – obuka predstavnika "kola, NVO i mladih za primenu nenasilnih tehni-ka”, )nansijski podr!anog od strane Ministarstva omladine i sporta. Uzorak $ini 1005 ispitanika, u$enika i u$enica srednjih "kola iz Beograda, Novog Sada, Smederevske Palanke i Velike Plane. Uzorak je ujedna$en po rodu. Ispitanici su u fazi srednje adoles-cencije (M= 16.33 god, s=1.03 god). Kori"#eni upitnik je sadr!ao op"ta demografska pitanja, pitanja o prisutnosti nasilja i skalu procene nasilja u "koli (41 stavka sa pridu-!enim petostepenim Likertovim skalama za izra!avanje stepena slaganja sa tvrdnjama). Odgovori ispitanika na stavke Skale procene nasilja su podvrgnuti faktorskoj analizi (MGK, sa promaks rotacijom) i utvr'eno je 6 relevantnih faktora: Fizi$ka agresivnost, Prosocijalno pona"anje, Nastavni$ko nasilje, Svest o postojanju nasilja (prisutnosti na-silnih grupa, opa!anja postojanja !rtava), Verbalna agresivnost i Iskustvo maltretiranja u "koli. Diskriminativnom analizom je utvr'eno da postoje rodne razlike u izra!enosti dimenzija "kolskog nasilja ( w= .753, 2= 279.179, p<0.01), u$enici su )zi$ki agre-sivniji i manje skloni verbalnom nasilju. Diskriminativnom analizom je utvr'eno da postoje razlike izme'u u$enika u izra!enosti dimenzija "kolskog nasilja u zavisnosti da li su prisustvovali nasilju ( w = .865, 2= 136,843, p<0.01), u$enici koji su prisu-stvovali nasilju su vi"e opa!ali nasilnost nastavnika, agresivniji su i imaju ve#u svest o nasilju. Diskriminativnom analizom je utvr'eno da postoje razlike izme'u u$enika u zavisnosti da li su trpeli nasilje ( w = .887, 2= 115.051, p<0.01), u$enici koji su trpeli nasilje su imali i vi"e skorove na dimenzijama Iskustvo maltretiranja u "koli i Svest o nasilju u "koli. Multiplom regresionom analizom je utvr'eno da postoji povezanost "kolskih ocena i dimenzija "kolskog nasilja (R =.342, F(6,974) =21.512, p<0.01). Osobe sa vi"om "kolskom ocenom su manje )zi$ki agresivne (ß=-.263, p<0.01), vi"e svesne nasilja (ß=.157, p<0.01) i vi"e sklone verbalnom nasilju (ß=.125, p<0.01). O )zi$kom nasilju od strane nastavnika izve"tava 18.7% ispitanika. Poverenje u nastavnike postoji, tako da 64.2% ispitanika je sigurno da bi im nastavnici pomogli u slu$aju da su maltreti-rani. 7.5% ispitanika izve"tava o preduzetim kaznama nasilnog pona"anja u$enika, a 18.4% izve"tava da je maltretirana osoba posle bila za"ti#ena. Osobe sa vi"im sko-

rom na Fizi$koj agresivnosti su u ve#oj meri opa!ale nastavni$ko nasilje "to verovatno proizlazi iz $injenice da su $e"#e u situaciji da budu ka!njeni. Fizi$koj agresivnosti su skloniji u$enici mu"kog roda i u$enici/e koji/e imaju lo"ije "kolske ocene. Verbalnom nasilju su sklonije u$enice, kao i u$enici/e koji/e imaju bolje "kolske ocene. Upore'i-vanjem rezultata u$enika koji su prisustvovali nasilju i onih koji su ga trpeli mo!e se zaklju$iti da su mladi koji su naveli da su prisustvovali nasilju $esto i sami po$inioci nasilja dok mlade koji su trpeli nasilje karakteri"e sklop osobina koji je svojstven za “bullied children“.

UZORAK

Uzorak $ini 1005 ispitanika, u$enika i u$enica srednjih "kola iz Beograda, Novog Sada, Smederevske Palanke i Velike Plane. Uzorak je ujedna$en po rodu 522 ispitanika (52,8%) je mu"kog, a 467 (46,5%) !enskog pola, 16 ispitanika nije odgovorilo na ovo pitanje.

Tabela Rodna struktura ispitanika

frekvencija procenat % valjan procenat %

Validnimu"ki 522 51,9 52,8!enski 467 46,5 47,2ukupno 989 98,4 100,0

nedostaje podatak 16 1,6 Ukupno 1005 100,0

47%53%

muški

enski

Ispitanici su uglavnom u fazi srednje adolescencije, 99.4% ispitanika je u intevalu od 15 do 18 godina. Najve#i broj ispitanika ima 16 godina (41.8% ispitanika). Prose$an uzrast ispitanika izra!en sa aritmeti$kom sredinom iznosi 16.33 godine (std. devijacija 1.026)

Tabela Uzrasna struktura ispitanika

frekvencija procenat valjan procenat kumulativni procenat

Validni

15 218 21,7 21,8 21,816 420 41,8 42,0 63,717 181 18,0 18,1 81,818 176 17,5 17,6 99,419 5 ,5 ,5 99,920 1 ,1 ,1 100,0

ukupno 1001 99,6 100,0 nedostaje podatak 4 ,4 Ukupno 1005 100,0

Histogram Uzrasna struktura ispitanika15 16 17 18 19 20

Tabela Deskriptivni pokazatelji za uzrast

Statisti!ki pokazatelji uzrast

N Validni 1001 nedostaje 4Aritmeti$ka sredina 16,33Medijan 16,00Mod 16Std. Devijacija 1,026Skewness ,445Std. gre"ka Skewness ,077Kurtosis -,720Std. gre"ka Kurtosis ,154

(ivi sa ...

frekvencija procenat valjan procenat

Kumulativni procenat

Validni

s oba roditelja 804 80,0 81,5 81,5sa majkom 114 11,3 11,6 93,0sa ocem 46 4,6 4,7 97,7neko drugi 23 2,3 2,3 100,0Ukupno 987 98,2 100,0

Nedostaje podatak 18 1,8 ukupno 1005 100,0

Najve#i broj ispitanika !ivi sa oba roditelja (80%), sa majkom !ivi 11,3% ispita-nika, 4,6% ispitanika !ivi s ocem, a 2,3% su zaokru!ili naveli nekog drugog.Ovi podaci su u skladu sa podacima da 81,5% ispi-tanika ima nerazvedene roditelje.

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

oba roditelja sa majkom sa ocem sa drugim

Tabela Bra$ni status roditelja



Validnine 819 81,5 85,0 85,0da 144 14,3 15,0 100,0ukupno 963 95,8 100,0

Nedostaje podatak 42 4,2 ukupno 1005 100,0

%to se ti$e obrazovanja o$evi najve#eg broja ispitanika imaju zavr"enu srednju "kolu (57% ispitanika), potom vi"u ili fakultet (28 % ispitanika). Majke imaju sli$nu distri-buciju obrazovnih nivoa, majke najve#eg broja ispitanika imaju zavr"enu srednju "kolu (57,3% ispitanika), potom vi"u ili fakultet (28,1 % ispitanika).

Tabela Nivo obrazovanja oca



Validni

nezavr"ena O% 4 ,4 ,4 ,4osnovna "kola 72 7,2 7,4 7,8srednja "kola 573 57,0 58,8 66,6vi"a "kola 141 14,0 14,5 81,0fakultet 147 14,6 15,1 96,1ne znam 38 3,8 3,9 100,0Ukupno 975 97,0 100,0

Nedostaje podatak 30 3,0 Ukupno 1005 100,0

Tabela Nivo obrazovanja majke



Validni

nezavr"ena O% 6 ,6 ,6 ,6osnovna "kola 95 9,5 9,6 10,2srednja "kola 576 57,3 58,3 68,5vi"a "kola 136 13,5 13,8 82,3fakultet 147 14,6 14,9 97,2ne znam 28 2,8 2,8 100,0Ukupno 988 98,3 100,0


Najve#i broj ispitanika ima vrlo dobar uspeh (36,6%), zatim odli$an (29,5%), potom dobar (26,9%).

Tabela %kolski uspeh ispitanika



Validni

nedovoljan 17 1,7 1,7 1,7dovoljan 30 3,0 3,1 4,8dobar 270 26,9 27,5 32,3vrlo dobar 368 36,6 37,5 69,8odli$an 296 29,5 30,2 100,0Ukupno 981 97,6 100,0


U ovom istra!ivanju su ispitani u$enici iz Beograda (215 u$enika), Novog Sada (206 u$enika), Smederevska Palanka (285 u$enika), Velika Plana ( 299 u$enika).

grad frekvencije procenat

Beograd 215 21,4Novi Sad 206 20,5Smederevska Palanka 285 28,4Velika Plana 299 29,8Ukupno 1005 100,0

0

50

100

150

200

250

300

350

Beograd Novi Sad Smederevska Palanka

Velika Plana

REZULTATI

PRISUTNOST NASILJA

O nasilju u okolini izve"tava 201 ispitanik (20%), o nasilju od strane drugih u$enika izve"tava 491 ispitanik (49,3%). O nasilju od strane nastavnika izve"tava 233 ispi-tanika (23,6%). Samo 75 u$enika izve"tava da je nasilnik bio ka!njen, 160 u$enika (18,4%) izve"tava da je maltretirana osoba posle bila za"ti#ena. Li$no iskustvo maltre-tiranja ima 105 u$enika (10,9%).

procenat % frekvencija

nasilje u okolinine 79,9% 800da 20,1% 201

drugi u$enicine 50,7% 505da 49,3% 491

nastavnicine 76,4% 756da 23,6% 233

kaznane 91,6% 819da 8,4% 75

za"tita maltretirane

ne 81,6% 709da 18,4% 160

li$no iskustvone 89,1% 861da 10,9% 105

%to se ti$e prisustvovanja u nekom od vidova nasilja, utvr'eno je da je 78,8% prisu-stvovalo tu$ama, 18,6% plja$kama, 9,5% seksualnom zlostavljanju, 24,4% pucnjavi, 57,1% zastra"ivanju.

procenat % frekvencija

tu$ane 21,2% 153da 78,8% 569

plja$kane 81,4% 382da 18,6% 87

sex. zlost.ne 90,5% 427da 9,5% 45

pucnjavane 75,6% 394da 24,4% 127

zastra"ivanjene 42,9% 215da 57,1% 286

73,8% ispitanika smatra da bi prijavili nasilje ukoliko bi bili u situaciji da sami trpe ili prisustvuju nasilju.

f P% Validni Procenat

ValidniNe 224 22,3 23,2da 742 73,8 76,8Ukupno 966 96,1 100,0


ANALIZA ODGOVORA NA STAVKE

FIZI'KO NASILJE

Ispitanici izve"tavaju o prisustvu )zi$kog nasilja, 48.7% ispitanika ocenjuje da agresiv-nost nekih u$enika ugro!ava i njihovu bezbednost, odgovor na ovu tvrdnju se donekle podudara sa odgovorima na tvrdnju da 34% u$enika izve"tava o postojanju grupa u$enika koji terori"u druge. Mo!e se zaklju$iti da postoje grupe u$enika, verovatno delikventi koji )zi$ki zlostavljaju ostalu decu.

%to se ti$e li$ne spremnosti na nasilje; 12.6% u$enika se uklju$uje u "kolske tu$e, 13.5% smatra za sebe da se lako potuku, 12.2% u$enika je spremno da natera druge osobe da urade ne"to "to oni !ele (otprilike isti procenat, 13.3% ispitanika !eli biti glavno u dru"tvu, ali ova !elja ne mora proizlaziti iz nasilnih obrazaca pona"anja).

%to se ti$e procene uzroka nasilnog pona"anja 60.9% u$enika smatra da neki u$enici lako izgube kontrolu nad svojim besom, 39.8% u$enika smatra da mladi koji se tuku imaju porodi$ne probleme.

Indikativan podatak je da bi se 76.9% ispitanika bojalo prijaviti nasilje zbog straha od osvete, 16.1% ispitanika ne bi nikome prijavilo da trpi nasilje. 81.8% ispitanika o$e-kuje od strane "kole za"titu od nasilja, a 67.5% u$enika bi i sami nastojali da pomognu osobi koja trpi nasilje.

u pot-punosti

se ne sla#em

ne sla#em se u ve%oj

meri

nisam siguran-sigurna

sla#em se u ve%oj

meri

u potpu-nosti se sla#em

30. Agresivnost nekih u$enika ugro!ava i moju bezbednost.

f 221 94 184 195 278

% 22,7% 9,7% 18,9% 20,1% 28,6%

9. U "koli postoje grupe u$enika koje terori"u druge

f 208 123 311 130 200

% 21,4% 12,7% 32,0% 13,4% 20,6%

7. Neki u!enici kao da u#ivaju u pla&enju dru-gih u!enika.

f 128 87 168 217 373

% 13,2% 8,9% 17,3% 22,3% 38,3%

5. U na"oj "koli postoje u$enici koje svi izbegavaju.

f 165 108 186 165 349

% 17,0% 11,1% 19,1% 17,0% 35,9%6. Uklju$ujem se "kolske tu$e.

f 668 106 71 47 74

% 69,2% 11,0% 7,3% 4,9% 7,7%

12. Lako se potu$em. f 614 147 79 57 74

% 63,2% 15,1% 8,1% 5,9% 7,6%22. Ako neko odbija da uradi "ta mu ka!em spre-man sam da ga nateram

f 596 152 107 55 64

% 61,2% 15,6% 11,0% 5,6% 6,6%

4. (elim da poka!em ko je glavni u dru"tvu

f 595 135 113 69 60

% 61,2% 13,9% 11,6% 7,1% 6,2%16. Neki u$enici izgube kontrolu nad svojim besom

f 87 94 199 248 344

% 9,0% 9,7% 20,5% 25,5% 35,4%

19. Mladi koji se tuku imaju porodi$ne proble-me.

f 150 103 338 256 119

% 15,5% 10,7% 35,0% 26,5% 12,3%

29. %kola bi trebala pre-duzeti "to pre mere protiv u$enika koji zlostavljaju druge u$enike.

f 66 27 85 145 653

%6,8% 2,8% 8,7% 14,9% 66,9%

32. Ne znam kako da reagujem kada me neko )zi$ki napadne.

f 460 128 198 90 99

% 47,2% 13,1% 20,3% 9,2% 10,2%

35. U$enici koji trpe nasilje nisu spremni da prijave jer se boje da #e im se nasilnici osvetiti.

f 60 33 133 231 521

%6,1% 3,4% 13,6% 23,6% 53,3%

39. Ne bih nikome prijavio kada bih trpeo nasilje od strane nekog od u$enika.

f 553 95 167 50 107

%56,9% 9,8% 17,2% 5,1% 11,0%

19. Mladi koji se tuku imaju porodi$ne proble-me.

f 150 103 338 256 119

% 15,5% 10,7% 35,0% 26,5% 12,3%

8. Pomogao bih u$enicima koji trpe )zi$ko nasilje

f 70 55 190 230 424

% 7,2% 5,7% 19,6% 23,7% 43,8%

VERBALNO NASILJE

26.1% izve"tava da ogovara one koji im se ne svi'aju, a $ak 74% ispitanika smatra da je ogovaranje veoma $esto u njihovoj "koli. S obzirom na razliku ova dva procenta mo!e se pretpostaviti da je stavka “Ogovaram one koji mi se ne svi!aju“ izazivala !elju ispitanika da daju socijalno po!eljen odgovor (ina$e se i koristi kao stavka za merenje sklonosti davanju socijalno po!eljnih odgovora u upitnicima) "to ukazuje da ve#ina u$enika nije spremna da ka!e kako i oni sami ogovaraju. Prili$no $esto je laganje o ne$ijem !ivotu, 42% ispitanika se sla!e da je ovaj vid verbal-ne agresivnosti prisutan u njihovim "kolama, 45.8% ispitanika se sla!e sa tvdnjom da neki u$enici iz njihovog odeljenja spletkare. 34.1% ispitanika smatra da su pretnje i ucene jedan od na$ina da se do'e do cilja (to ne zna$i i da su sami skloni ovim pona-"anjima). 24.1% ispitanika ne smatra da je nazivanje drugih pogrdnim imenima vid vrebalnog nasilja, ali znatno ve#i procenat u$enika 54.8% prepoznaje da je i to oblik nasilja. 13.2% ispitanika se izjasnilo da se $esto sva'aju s drugima. 40.4% ispitanika izve"tava da je bilo u situaciji da vidi nastavnika kako ismeva u$eni-ke, "to je tako'e deo verbalnog nasilja.

u potpu-nosti se

ne sla#em


meri


sla#em se u ve%oj

meri


21. Ogovaram one koji mi se ne svi'aju.

f 335 228 149 131 120

% 34,8% 23,7% 15,5% 13,6% 12,5%33. Ogovaranje je veo-ma $esto u mojoj "koli.

f 59 45 150 178 543

% 6,1% 4,6% 15,4% 18,3% 55,7%23. Laganje o ne$ijem !ivotu je $esto u na"oj "koli

f 150 107 310 147 264

% 15,3% 10,9% 31,7% 15,0% 27,0%

17. Neki u$enici iz mog odeljenja spletkare

f 153 84 285 152 290

% 15,9% 8,7% 29,6% 15,8% 30,1%18. Pretnje i ucene su jedan od na$ina da se do'e do cilja.

f 354 120 163 148 182

% 36,6% 12,4% 16,9% 15,3% 18,8%

14. Nazivanje drugih pogrdnim imenima nije oblik nasilja.

f 364 151 214 88 143

% 37,9% 15,7% 22,3% 9,2% 14,9%

20. Nazivanje po-grdnim imenima je verbalno nasilje.

f 136 76 225 167 362

% 14,1% 7,9% 23,3% 17,3% 37,5%

7. Neki u!enici kao da u#ivaju u pla&enju drugih u!enika.

f 128 87 168 217 373

% 13,2% 8,9% 17,3% 22,3% 38,3%

3. *esto se posva'am se sa drugim u$enicima.

f 442 277 132 58 72

% 45,1% 28,2% 13,5% 5,9% 7,3%27. Neki nastavnici ismevaju u$enike.

f 212 113 208 146 296

% 21,7% 11,6% 21,3% 15,0% 30,4%

ZLOSTAVLJANA DECA /BULLIED CHILDREN

Ispitanici izve"tavaju da su prisutna deca koja su $esto zlostavljana i maltretirana (bulli-ed children) ,na tvrdnju Primetio sam da neku decu 'esto povre!uju je 29.4% ispitanika odgovorilo sa slaganjem. O li$nom iskustvu zlostavljanja u formi ismevanja izve"tava 5% ispitanika, u formi oslovljavanja pogrdnim imenima izve"tava 7.9% ispitanika, 9% ispitanika procenjuje da se ne mogu lako uklju$iti u dru"tvo, a 5.2% ispitanika smatra da nisu dobro prihva#eni u razredu.

u potpu-nosti se

ne sla#em


meri


sla#em se u ve%oj meri


1. Drugi u$enici mi daju pogrdna imena.

f 661 145 99 42 35

% 67,3% 14,8% 10,1% 4,3% 3,6%2. Ne umem da se uklju$im u dru"tvo.

f 672 137 82 49 39

% 68,6% 14,0% 8,4% 5,0% 4,0%10. Drugi u$enici me ismevaju

f 692 120 96 29 27

% 71,8% 12,4% 10,0% 3,0% 2,8%11. Primetio sam da neku decu $esto povre-'uju.

f 272 159 252 135 153

% 28,0% 16,4% 26,0% 13,9% 15,8%

40. Mislim da sam do-bro prihva#en u razredu.

f 31 20 97 287 543% 3,2% 2,0% 9,9% 29,3% 55,5%

PROSOCIJALNO PONA"ANJE

U$enici uglavnom izra!avaju spremnost na prosocijalno pona"anje, oko 89% ispitani-ka se izjasnilo da voli sklapati prijateljstva. 84,8% ispitanika se ose#a dobro prihva#e-nim u kolektivu. %to se ti$e prosocijalnog pona"anja u formi pomaganja 62.7% ispitanika izra!ava spre-mnost da pomognu drugoj deci oko u$enja, 79.7% u$enika izra!ava spremnost da pomogne slabijem od sebe, a 67.5% ispitanika je spremno da pomogne u$enicima koji trpe )zi$ko nasilje.

u potpu-nosti se

ne sla#em


meri




8. Pomogao bih u$eni-cima koji trpe )zi$ko nasilje.

f 70 55 190 230 424

% 7,2% 5,7% 19,6% 23,7% 43,8%

13. Volim da sklapam prijateljstva.

f 40 21 38 174 693

% 4,1% 2,2% 3,9% 18,0% 71,7%26. Nije mi problem da pomognem slabijem od sebe.

f 45 35 117 233 543

% 4,6% 3,6% 12,0% 23,9% 55,8%

28. U "koli se osim znanja sti$u i prijatelj-stva.

f 39 10 42 92 790

% 4,0% 1,0% 4,3% 9,5% 81,2%

34. Poma!em drugari-ma koji imaju problem u u$enju.

f 106 83 173 265 343

% 10,9% 8,6% 17,8% 27,3% 35,4%

40. Mislim da sam dobro prihva#en u razredu.

f 31 20 97 287 543

% 3,2% 2,0% 9,9% 29,3% 55,5%

ODNOS SA NASTAVNICIMA

O )zi$kom nasilju od strane nastavnika izve"tava 18.7% ispitanika, o grubom pona-"anju nastavnika izve"tava 47.2% ispitanika, o verbalnom nasilju u formi ismevanja izve"tava 45.4% ispitanika.

Poverenje u nastavnike u smislu mogu#nosti da otvoreno razgovaraju o problemu nasilja ima 34.1% ispitanika, a sigurnost da bi im nastavnici pomogli ima 54.2% ispitanika. %to se ti$e poverenja u "kolu, 81.8% ispitanika o$ekuje da "kola poduzme mere za"tite od nasilja,

u potpu-nosti se

ne sla#em


meri


sla#em se u ve%oj

meri


15. Neki nastavnici udaraju u$enike.

f 505 116 165 57 124

% 52,2% 12,0% 17,1% 5,9% 12,8%25. Neki nastavnici su pregrubi prema u$enicima.

f 178 127 207 171 287

% 18,4% 13,1% 21,3% 17,6% 29,6%

27.Neki nastavnici ismevaju u$enike.

f 212 113 208 146 296

% 21,7% 11,6% 21,3% 15,0% 30,4%29. %kola bi trebala preduzeti "to pre mere protiv u$enika koji zlo-stavljaju druge u$enike.

f 66 27 85 145 653

%6,8% 2,8% 8,7% 14,9% 66,9%

31. Otvoreno mogu da razgovaram o problemu nasilja sa nastavnicima.

f 241 129 270 152 180% 24,8% 13,3% 27,8% 15,6% 18,5%

41. Siguran sam da bi mi nastavnici pomogli ako bi me neki od u$enika maltretirali.

f 152 57 238 195 334

%15,6% 5,8% 24,4% 20,0% 34,2%

PRIJAVA NASILJA

Ve#ina u$enika, 76.9% ispitanika smatra da bi se bojalo prijaviti nasilje zbog straha od osvete, 16.1% ispitanika ne bi nikome prijavilo da trpi nasilje. 19.4% ispitanika ne zna kako da reaguju kad ih neko )zi$ki napadne. 81,8% ispitanika o$ekuju od strane "kole za"titu od nasilja, 64.2% ispitanika je sigur-no da bi im nastavnici pomogli u slu$aju da su maltretirani, 34.1% ispitanika smatra da mogu razgovarati sa nastavnicima o problemu nasilja.

u potpu-nosti se

ne sla#em


meri




35. U$enici koji trpe nasilje nisu spremni da prijave jer se boje da #e im se nasilnici osvetiti.

f 60 33 133 231 521

%6,1% 3,4% 13,6% 23,6% 53,3%

39. Ne bih nikome prijavio kada bih trpeo nasilje od strane nekog od u$enika.

f 553 95 167 50 107

%56,9% 9,8% 17,2% 5,1% 11,0%

32. Ne znam kako da reagujem kada me neko )zi$ki napadne.

f 460 128 198 90 99

% 47,2% 13,1% 20,3% 9,2% 10,2%

29. %kola bi trebala preduzeti "to pre mere protiv u$enika koji zlostavljaju druge u$enike.

f 66 27 85 145 653

%6,8% 2,8% 8,7% 14,9% 66,9%


f 152 57 238 195 334

%15,6% 5,8% 24,4% 20,0% 34,2%

31. Otvoreno mogu da razgovaram o problemu nasilja sa nastavnicima.

f 241 129 270 152 180

% 24,8% 13,3% 27,8% 15,6% 18,5%

ODNOS PREMA DRUGA'IJIMA

23.1% ispitanika izve"tava da je u njihovim "kolama prisutno maltretiranje homosek-sualaca22.6% ispitanika izve"tava da im smeta kada $uju jezik manjina u njihovim "kolama.15.2% ispitanika izve"tava da izbegava druga$ije osobe 21.7% ispitanika smatra da u$enici sa invaliditetom ne bi trebali da idu u redovnu "kolu

u potpu-nosti se

ne sla#em


meri


sla#em se u ve%oj

meri


24. U na"oj "koli homo-seksualce maltretiraju.

f 334 62 337 45 176

% 35,0% 6,5% 35,3% 4,7% 18,4%36. Smeta mi kad $ujem da drugi u$enici govore jezikom manjina u "koli.

f 424 94 212 87 151

%43,8% 9,7% 21,9% 9,0% 15,6%

37. Izbegavam one koji su druga$iji.

f 480 157 190 72 76

% 49,2% 16,1% 19,5% 7,4% 7,8%38. U$enici sa invalid-niitetom bi trebalo da idu u redovnu "kolu.

f 135 76 282 135 343% 13,9% 7,8% 29,0% 13,9% 35,3%

FAKTORSKA STRUKTURA UPITNIKA

U cilju odre'ivanja skorova za pojedine aspekte nasilja na odgovorima ispitanika na stavkama upitnika je ura'ena faktorska analiza (Metod glavnih komponenti, sa koso-uglom promaks rotacijom) i utvr'eno je 6 relevantnih faktora koji su nazvani slede-#im imenima Fizi$ka agresivnost, Prosocijalno pona"anje, Nastavni$ko nasilje, Svest o postojanju nasilja (prisutnosti nasilnih grupa, opa!anja postojanja !rtava), Verbalna agresivnost i Iskustvo maltretiranja u "koli.Faktor Fizi$ka agresivnost (ekstrahuje 11,998% varijanse, vrednost svojstvenog korena je 4,919, posle rotacije se smanjuje na 3,829), u najve#oj meri je zasi#en sa slede#im stavkama: Lako se potu'em, Uklju'ujem se "kolske tu'e, &elim da poka%em ko je glavni u dru"tvu, Ako neko odbija da uradi "ta mu ka%em spreman sam da ga nateram.

Izvod iz Matrice sklopa za prvi ekstrahovan faktor Fizi$ka agresivnost

Stavka Standard.koef.

12. Lako se potu$em. ,7376. Uklju$ujem se "kolske tu$e. ,7314. (elim da poka!em ko je glavni u dru"tvu. ,69522. Ako neko odbija da uradi "ta mu ka!em spreman sam da ga nateram. ,6223. *esto se posva'am se sa drugim u$enicima. ,44929. %kola bi trebala preduzeti "to pre mere protiv u$enika koji zlostavljaju druge u$enike. -,403

Distribucija skorova ispitanika je pozitivno asimetri$na, ovakva distribucija se dobija i ina$e za agresivnost i sli$nu karakteristiku psihoticizam.

agresivnost4.000003.000002.000001.000000.00000-1.00000-2.00000

frekvencija

120

100

80

60

40

20

0

Mean =-2.46E-16Std. Dev. =1.00000

N =1,005

Faktor Prosocijalno pona"anje (ekstrahuje 10,093% varijanse, vrednost svojstvenog korena je 4,138, posle rotacije se smanjuje na 3,184) u najve#oj meri je zasi#en sa sle-de#im stavkama: Nije mi problem da pomognem slabijem od sebe, U "koli se osim znanja sti'u i prijateljstva, Volim da sklapam prijateljstva.

Izvod iz Matrice sklopa za drugi ekstrahovan faktor Prosocijalno pona"anje

Stavka Standard. koef.

26. Nije mi problem da pomognem slabijem od sebe. ,68028. U "koli se osim znanja sti$u i prijateljstva. ,65613. Volim da sklapam prijateljstva. ,5468. Pomogao bih u$enicima koji trpe )zi$ko nasilje. ,53340. Mislim da sam dobro prihva#en u razredu. ,51834. Poma!em drugarima koji imaju problem u u$enju. ,42529. %kola bi trebala preduzeti "to pre mere protiv u$enika koji zlostavljaju druge u$enike. ,409

31. Otvoreno mogu da razgovaram o problemu nasilja sa nastavnicima. ,37941. Siguran sam da bi mi nastavnici pomogli ako bi me neki od u$enika maltretirali. ,334

Negativna zako"enost distribucije faktorskih skorova ispitanika na dimenziji Proso-cijalno pona"anje ukazuje da su ispitanici u ve#oj meri skloni da poma!u drugima i sklapaju prijateljstva. Neke od stavki koje su visoko zasi#ene ovim faktorom izazivaju na davanje socijalno po!eljnih odgovora. Faktor Nastavni$ko nasilje (ekstrahuje 5,221% varijanse, vrednost svojstvenog korena je 2,141, posle rotacije se pove#ava na 3,564) u najve#oj meri je zasi#en sa slede#im stavkama: Siguran sam da bi mi nastavnici pomogli ako bi me neki od u'enika maltre-tirali, Neki nastavnici ismevaju u'enike, Neki nastavnici su pregrubi prema u'enicima, Otvoreno mogu da razgovaram o problemu nasilja sa nastavnicima.

Izvod iz Matrice sklopa za tre#i ekstrahovan faktor Nastavni$ko nasilje


41. Siguran sam da bi mi nastavnici pomogli ako bi me neki od u$enika maltretirali. -,660

27. Neki nastavnici ismevaju u$enike. ,66025. Neki nastavnici su pregrubi prema u$enicima. ,59831. Otvoreno mogu da razgovaram o problemu nasilja sa nastavnicima. -,54115. Neki nastavnici udaraju u$enike. ,50224. U na"oj "koli homoseksualce maltretiraju. ,34039. Ne bih nikome prijavio kada bih trpeo nasilje od strane nekog od u$enika. ,332

23. Laganje o ne$ijem !ivotu je $esto u na"oj "koli ,3269. U "koli postoje grupe u$enika koje terori"u druge. ,30734. Poma!em drugarima koji imaju problem u u$enju. -,302

Pomalo pozitivno zako"ena distribucija ukazuje da je nasilje od strane nastavnika zastupljeno u manjoj meri.

Faktor Svest o postojanju nasilja (ekstrahu-je 4,492% varijanse, vrednost svojstvenog korena je 1,842, posle rotacije se pove#ava 3,022) u najve#oj meri je zasi#en sa slede-#im stavkama: U "koli postoje grupe u'enika koje terori"u druge, Primetio sam da neku decu 'esto povre!uju, Neki u'enici kao da u%ivaju u pla"enju drugih u'enika.Mo!e se primetiti da je ovaj faktor pored opa!anja prisutnosti nasilnih grupa obu-

hvatio i stavke koje se ti$u opa!anja !rta-va, prepozna-vanja verbal-nog nasilja.

nasilni nastavnici4.000002.000000.00000-2.00000

frekvencija

100

80

60

40

20

0

Mean =1.51E-16Std. Dev. =1.00000

N =1,005

33

Izvod iz Matrice sklopa za $etvrti ekstrahovan faktor


9. U "koli postoje grupe u$enika koje terori"u druge. ,58011. Primetio sam da neku decu $esto povre'uju. ,5557. Neki u$enici kao da u!ivaju u pla"enju drugih u$enika. ,53614. Nazivanje drugih pogrdnim imenima nije oblik nasilja. -,46019. Mladi koji se tuku imaju porodi$ne probleme. ,43816. Neki u$enici izgube kontrolu nad svojim besom. ,38520. Nazivanje pogrdnim imenima je verbalno nasilje. ,359

Skorovi ispitanika za dimenziju Svest o postojanju nasilja su nor-malno distribuirani (Kolmogorov Smirnov pokazatelj je ,020, nivo zna$ajnosti sa Lillieforsovom korek-cijom iznosi ,200) "to zna$i da su na odgovore na ovu dimenziju uticali razni faktori.

Faktor Verbalna agresivnost (ekstrahuje 3,301% varijanse, vrednost svojstvenog kore-na je 1,354, posle rotacije se pove#ava na 3,017) u najve#oj meri je zasi#en sa slede#im stavkama: Ogovaranje je veoma 'esto u mojoj "koli, Ogovaram one koji mi se ne svi!aju, Neki u'enici iz mog odeljenja spletkare.

svest o prisutnosti nasilja3.000002.000001.000000.00000-1.00000-2.00000-3.00000

frekvencija

100

80

60

40

20

0

Mean =-8.89E-16Std. Dev. =1.00000

N =1,005

Izvod iz Matrice sklopa za peti ekstrahovan faktor


33. Ogovaranje je veoma $esto u mojoj "koli. ,67721. Ogovaram one koji mi se ne svi'aju. ,49417. Neki u$enici iz mog odeljenja spletkare ,43235. U$enici koji trpe nasilje nisu spremni da prijave jer se boje da #e im se nasilnici osvetiti. ,401

5. U na"oj "koli postoje u$enici koje svi izbegavaju. ,3723. *esto se posva'am se sa drugim u$enicima. ,36523. Laganje o ne$ijem !ivotu je $esto u na"oj "koli ,3588. Pomogao bih u$enicima koji trpe )zi$ko nasilje. -,329

Distribucija skorova je gotovo normalna, u manjoj meri je negativno asimetri$a "to ukazuje da je verbalno nasilje prili$no prisutno.

verbalno nasilje2.000000.00000-2.00000-4.00000

frekvencija

120

100

80

60

40

20

0

Mean =3.85E-16Std. Dev. =1.00000

N =1,005

Faktor Iskustvo maltretiranja u "koli (ekstrahuje 3,127 % varijanse, vrednost svojstve-nog korena je 1,282, posle rotacije se pove#ava na 2,171) u najve#oj meri je zasi#en sa slede#im stavkama Drugi u'enici me ismevaju, Ne znam kako da reagujem kada me neko (zi'ki napadne, Ne umem da se uklju'im u dru"tvo, Drugi u'enici mi daju pogrdna imena. Izvod iz Matrice sklopa za "esti ekstrahovan faktor


10. Drugi u$enici me ismevaju. ,64532. Ne znam kako da reagujem kada me neko )zi$ki napadne. ,5562. Ne umem da se uklju$im u dru"tvo. ,5471. Drugi u$enici mi daju pogrdna imena. ,52130. Agresivnost nekih u$enika ugro!ava i moju bezbednost. ,37940. Mislim da sam dobro prihva#en u razredu. -,401

Pozitivno zako"ena distribucija ukazuje da postoji manji broj odba$ene dece, "to je u skladu sa dosada"njim istra!ivanjima. Stavke iz ovog skupa izazivaju na davanje po-!eljnih odgovora jer nije lako priznati da su predmet ismevanja i da nisu prihva#eni u kolektivu.

maltretirani ucenici4.000002.000000.00000-2.00000

frekvencija

120

100

80

60

40

20

0

Mean =6.16E-17Std. Dev. =1.00000

N =1,005

Skor na Fizi$koj agresivnosti je povezan sa opa!anjem nastavni$kog nasilja (r=,393). Prosocijalno pona"anje je povezano sa sve"#u o postojanju nasilja (r=,266) i Verbalnom agresivnosti (r=,214).Svet o postojanju nasilja je povezana sa Verbalnom agresivnosti ( r=,266).

Korelacije me'u faktorima

faktor 1 2 3 4 5

1 Fizi$ka agresivnost2 Prosocijalno pona"anje -,1633 Nastavni$ko nasilje ,393 -,0384 Svest o postojanju nasilja -,062 ,266 ,0685 Verbalna agresivnost ,068 ,214 ,179 ,3276 Iskustvo maltretiranja u "koli ,141 ,038 ,048 ,029 ,130

PRILOZI

KMO i Bartlettov test

Kaiser-Meyer-Olkin ova mera reprezentativnosti ,835Bartlettov test sferi$nosti

Hi kvadrat 7420,715

df 820p ,000

Obja&njena varijansa i karakteristi!ni koreni

Faktor

Initial Eigenvalues Extraction Sums of Squared Loadings

Rotation Sums of Squared

Loadings(a)

Ukupno % obja"nje-ne varijanse

Cumulative % Ukupno

1 Fizi$ka agresivnost 4,919 11,998 11,998 3,8292 Prosocijalno pona"anje 4,138 10,093 22,091 3,1843 Nastavni$ko nasilje 2,141 5,221 27,312 3,5644 Svest o postojanju nasilja 1,842 4,492 31,804 3,0225 Verbalna agresivnost 1,354 3,301 35,105 3,0176 Iskustvo maltretiranja u "koli 1,282 3,127 38,233 2,1717 1,240 3,024 41,257

Matrica sklopa

1 2 3 4 5 6

1. Drugi u$enici mi daju pogrdna imena. ,5212. Ne umem da se uklju$im u dru"tvo. ,5473. *esto se posva'am se sa drugim u$e-nicima. ,449 ,365

4. (elim da poka!em ko je glavni u dru"tvu. ,695

5. U na"oj "koli postoje u$enici koje svi izbegavaju. ,372

6. Uklju$ujem se "kolske tu$e. ,731 7. Neki u$enici kao da u!ivaju u pla"enju drugih u$enika. ,536

8. Pomogao bih u$enicima koji trpe )zi$ko nasilje. ,533 -,329

9. U "koli postoje grupe u$enika koje terori"u druge. ,307 ,580

10. Drugi u$enici me ismevaju. ,64511. Primetio sam da neku decu $esto povre'uju. ,555

12. Lako se potu$em. ,737 13. Volim da sklapam prijateljstva. ,546 14. Nazivanje drugih pogrdnim imenima nije oblik nasilja. -,460

15. Neki nastavnici udaraju u$enike. ,502 16. Neki u$enici izgube kontrolu nad svojim besom. ,385

17. Neki u$enici iz mog odeljenja splet-kare ,432

18. Pretnje i ucene su jedan od na$ina da se do'e do cilja.

19. Mladi koji se tuku imaju porodi$ne probleme. ,438

20. Nazivanje pogrdnim imenima je verbalno nasilje. ,359

21. Ogovaram one koji mi se ne svi'aju. ,494

22. Ako neko odbija da uradi "ta mu ka!em spreman sam da ga nateram. ,622

23. Laganje o ne$ijem !ivotu je $esto u na"oj "koli ,326 ,358

24. U na"oj "koli homoseksualce maltretiraju. ,340 25. Neki nastavnici su pregrubi prema u$enicima. ,598

26. Nije mi problem da pomognem slabi-jem od sebe. ,680

27. Neki nastavnici ismevaju u$enike. ,660 28. U "koli se osim znanja sti$u i prija-teljstva. ,656

29. %kola bi trebala preduzeti "to pre mere protiv u$enika koji zlostavljaju druge u$enike. -,403 ,409

30. Agresivnost nekih u$enika ugro!ava i moju bezbednost. ,379

31. Otvoreno mogu da razgovaram o problemu nasilja sa nastavnicima. ,379 -,541

32. Ne znam kako da reagujem kada me neko )zi$ki napadne. ,556

33. Ogovaranje je veoma $esto u mojoj "koli. ,677

34. Poma!em drugarima koji imaju pro-blem u u$enju. ,425 -,302

35. U$enici koji trpe nasilje nisu spremni da prijave jer se boje da #e im se nasilnici osvetiti. ,401

36. Smeta mi kad $ujem da drugi u$enici govore jezikom manjina u "koli.

37. Izbegavam one koji su druga$iji. 38. U$enici sa invalidniitetom bi trebalo da idu u redovnu "kolu.

39. Ne bih nikome prijavio kada bih trpeo nasilje od strane nekog od u$enika. ,332

40. Mislim da sam dobro prihva#en u razredu. ,518 -,401


,334 -,660

Strukturna matrica

komponenta

1 2 3 4 5 6

1. Drugi u$enici mi daju pogrdna imena. ,5352. Ne umem da se uklju$im u dru"tvo. ,5163. *esto se posva'am se sa drugim u$e-nicima. ,432 ,369 ,323

4. (elim da poka!em ko je glavni u dru"tvu. ,634

5. U na"oj "koli postoje u$enici koje svi izbegavaju. ,352 ,453

6. Uklju$ujem se "kolske tu$e. ,723 ,300 7. Neki u$enici kao da u!ivaju u pla"enju drugih u$enika. ,580 ,342

8. Pomogao bih u$enicima koji trpe )zi$ko nasilje. ,528

9. U "koli postoje grupe u$enika koje terori"u druge. ,341 ,567

10. Drugi u$enici me ismevaju. ,65511. Primetio sam da neku decu $esto povre'uju. ,562

12. Lako se potu$em. ,721 13. Volim da sklapam prijateljstva. ,539 14. Nazivanje drugih pogrdnim imenima nije oblik nasilja. ,370 -,394

15. Neki nastavnici udaraju u$enike. ,378 ,574 16. Neki u$enici izgube kontrolu nad svojim besom. ,315 ,493 ,391

17. Neki u$enici iz mog odeljenja spletkare ,388 ,536 18. Pretnje i ucene su jedan od na$ina da se do'e do cilja. ,363 ,360

19. Mladi koji se tuku imaju porodi$ne probleme. ,430

20. Nazivanje pogrdnim imenima je verbalno nasilje. ,411

21. Ogovaram one koji mi se ne svi'aju. ,449

22. Ako neko odbija da uradi "ta mu ka!em spreman sam da ga nateram. ,678 ,329

23. Laganje o ne$ijem !ivotu je $esto u na"oj "koli ,391 ,474

24. U na"oj "koli homoseksualce maltre-tiraju. ,343 ,432

25. Neki nastavnici su pregrubi prema u$enicima. ,614 ,329

26. Nije mi problem da pomognem slabi-jem od sebe. ,676

27. Neki nastavnici ismevaju u$enike. ,652 ,327 28. U "koli se osim znanja sti$u i prija-teljstva. ,654

29. %kola bi trebala preduzeti "to pre mere protiv u$enika koji zlostavljaju druge u$enike.

-,416 ,528

30. Agresivnost nekih u$enika ugro!ava i moju bezbednost. ,393 ,322 ,374

31. Otvoreno mogu da razgovaram o problemu nasilja sa nastavnicima. ,375 -,526

32. Ne znam kako da reagujem kada me neko )zi$ki napadne. ,520

33. Ogovaranje je veoma $esto u mojoj "koli. ,681 34. Poma!em drugarima koji imaju pro-blem u u$enju. ,481 -,314

35. U$enici koji trpe nasilje nisu spremni da prijave jer se boje da #e im se nasilnici osvetiti. ,322 ,330 ,484

36. Smeta mi kad $ujem da drugi u$enici govore jezikom manjina u "koli. ,344

37. Izbegavam one koji su druga$iji. ,335 38. U$enici sa invalidniitetom bi trebalo da idu u redovnu "kolu.

39. Ne bih nikome prijavio kada bih trpeo nasilje od strane nekog od u$enika. ,317 ,339 -,307

40. Mislim da sam dobro prihva#en u razredu. ,459 -,34841. Siguran sam da bi mi nastavnici pomogli ako bi me neki od u$enika maltretirali.

,340 -,609

Test normalnost distribucije

Kolmogorov-Smirnov

Statistik df p

1 Fizi$ka agresivnost ,121 1005 p2 Prosocijalno pona"anje ,078 1005 ,0003 Nastavni$ko nasilje ,031 1005 ,0224 Svest o postojanju nasilja ,020 1005 ,200(*)5 Verbalna agresivnost ,047 1005 ,0006 Iskustvo maltretiranja u "koli ,064 1005 ,000

RAZLIKE U ODNOSU NA MESTO (IVLJENJA

Utvr'eno je da postoji statisti$ki zna$ajna razlika u odnosu na agresivnost (F= 2,765, p<0,05, zna$ajna razlika je Sche+eovim testom utvr'ena izme'u u$enika iz Beograda i Novog Sada), prosocijalno pona"anje (F= 4,325,p<0,01, zna$ajna razlika je Sche+eovim te-stom utvr'ena izme'u u$enika iz Novog Sada i Smederevske Palanke), nastavni$ko nasilje (F= 9,039,p<0,01), svest o postojanju nasilja (F= 2,778,p<0,05, zna$ajna razlika je Sche-+eovim testom utvr'ena izme'u Beograda i Velike Plane), u odnosu na mesto !ivljenja

Rezultati ANOVA

SS df MS F p

Fizi$ka agresivnost

Izme'u grupa 8,250 3 2,750 2,765 ,041Unutar grupa 995,750 1001 ,995 ukupno 1004,000 1004

Prosocijalno pona"anje


Nastavni$ko nasilje


Svest o postojanju nasilja


Verbalna agresivnost


Iskustvo maltretiranja u "koli


Sche)eov test kontrastiranja

Zavisna varijabla (I) grad (J) grad Razlika

M (I-J)Std. gre&-

ka p

Fizi$ka agresivnost Beograd Novi Sad 0,27 0,10 0,06

prosocijalno pona"anje Novi Sad Smederevska

Palanka -0,32 0,09 0,01

nastavni$ko nasilje Velika Plana

Beograd -0,30 0,09 0,01Novi Sad -0,44 0,09 0,00Smederevska Palanka -0,26 0,08 0,02

svest o postojanju nasilja

Beograd Velika Plana 0,25 0,09 0,05

Fizi$ka agresivnost je najizra!enija i Be-ogradu, a najmanje izra!ena u Novom Sadu.

gradVelika PlanaSmederevska PalankaNovi SadBeograd

M agresivnost

0.20000

0.10000

0.00000

-0.10000

Prosocijalno pona"anje je naj-izra!enije u Smederevskoj Pa-lanci, a najmanje izra!eno u Novom Sadu.

Nastavni$ko nasilje je u naj-ve#oj meri opa!eno u Novom Sadu, a najmanje u Velikoj Plani.

Svest o nasilju je naizra!enija u Beogradu potom u Novom Sadu, a najmanje u Velikoj Plani.


M prosocijalno ponašanje

0.20000

0.10000

0.00000

-0.10000

-0.20000


M nasilni nastavnici

0.30000

0.20000

0.10000

0.00000

-0.10000

-0.20000

-0.30000


M svest o nasilju

0.20000

0.10000

0.00000

-0.10000

RODNE RAZLIKE

Diskriminativnom analizom je utvr'eno da postoje rodne razlike u odnosu na dimen-zije agresivnosti ( w= ,753, 2= 279,179, p<0.01). U$enici su u odnosu na u$enice )zi$ki agresivniji i manje skloni verbalnom nasilju.

Tabela Zna$ajnost diskriminativne funkcije

Eigenvalue Rc Wilksova 2 df p

,328 ,497 ,753 279,179 6 ,000

Tabela Strukturna matrica

Strukt. koef.

Fizi$ka agresivnost ,737Verbalna agresivnost -,507Nasilni nastavnici ,276Nasilne grupe u skoli -,259Prosocijalno pona"anje -,249Iskustvo maltretiranja u "koli ,052

Vrednost funkcije u grupnim centroidima

pol Vrednost funkcije

mu"ki ,541!enski -,605

PORODI'NA SITUACIJA * RAZVOD

Diskriminativnom analizom je utvr'eno da nema statisti$ki zna$ajnih razlika odnosu na izra!enost dimenzija agresivnosti izme'u ispitanika $iji roditelji nisu razvedeni u odnosu na one kojima roditelji jesu razvedeni ( w= ,991, 2= 9,115, p>.05).



,010 ,097 ,991 9,115 6 ,167

PRISUSTVO NASILJA

Diskriminativnom analizom je utvr'eno da postoje razlike izme'u u$enika u zavi-snosti da li su prisustvovali nasilju u odnosu na dimenzije agresivnosti ( w= ,865, 2= 136,843, p<0.01). U$enici koji su prisustvovali nasilju su vi"e opa!ali nasilnost

nastavnika, )zi$ki su agresivniji i imaju ve#u svest o nasilju.



,156 ,368 ,865 136,843 6 ,000

Tabela Strukturna matrica Strukt. koef.

nasilni nastavnici ,659Fizi$ka agresivnost ,553nasilne grupe u skoli ,538verbalno nasilje ,438Iskustvo maltretiranja u "koli -,154prosocijalno pona"anje ,030


prisusutvo nasilju Vrednost funkcije

ne -,529da ,295

TRPLJENJE NASILJA

Diskriminativnom analizom je utvr'eno da postoje razlike izme'u u$enika u zavisno-sti da li su trpeli nasilje u odnosu na dimenzije agresivnosti ( w= ,887, 2= 115,051, p<0.01). U$enici koji su trpeli nasilje su imali i vi"e skorove na dimenzijama Maltreti-rani u$enici i Svest o nasilju u "koli



,127 ,336 ,887 115,051 6 ,000


Iskustvo maltretiranja u "koli ,734Svest o nasilju u "koli ,582Verbalna agresivnost ,110Prosocijalno pona"anje -,066Nastavni$ko nasilje ,018Fizi$ka agresivnost ,017


Vrednost funkcije

ne -,124da 1,020

NASILJE U OKOLINI



,081 ,274 ,925 77,753 6 ,000

Diskriminativnom analizom je utvr'eno da postoje razlike izme'u u$enika u zavisno-sti da li su bili izlo!eni nasilju u svojoj okolini u odnosu na dimenzije agresivnosti ( w= ,925, 2= 77,753, p<0.01). U$enici koji su bili izlo!eni nasilju u svojoj okolini su imali i vi"e skorove na dimenzijama Svest o nasilju, Nastavni$ko nasilje, Fizi$ka Agresivnost i Iskustvo maltretiranja u "koli, a ni!e skorove na Prosocijalnom pona"anju.


Svest o nasilju ,602Nastavni$ko nasilje ,508prosocijalno pona"anje -,385Fizi$ka agresivnost ,314Iskustvo maltretiranja u "koli ,283Verbalna agresivnost ,214


Vrednost funkcije

Ne -,143Da ,568

POVEZANOST DIMENZIJA NASILNOG PONA"ANJA I "KOLSKIH OCENA

Multiplom regresionom analizom je utvr'eno da postoji povezanost "kolske ocene i dimenzija "kolskog nasilja (R =.342, F(6,974) =21.512, p<0.01). Osobe sa vi"om oce-nom su manje )zi$ki agresivne ( =-.263, p<0.01), vi"e svesne nasilja ( =.157, p<0.01) i vi"e sklone verbalnoj agresivnosti ( =.125, p<0.01).

Model R R2 Korigovan R2 Std. gre&ka prognoze df1 df2 F p

1 ,342 ,117 ,112 ,868 6 974 21,512 ,000(a)

nestandardizovani koe+cijenti

standar-dizovani

koe+cijenti t p

B Std. gre&ka Beta

(Constant) 3,911 ,028 141,066 ,0001 Fizi$ka agresivnost -,242 ,031 -,263 -7,799 ,000

2Prosocijalno pona"anje -,045 ,029 -,049 -1,524 ,128

3 Nastavni$ko nasilje ,007 ,031 ,007 ,213 ,832

4Svest o postojanju nasilja ,144 ,030 ,157 4,796 ,000

5Verbalna agresivnost ,115 ,030 ,125 3,779 ,000

6 Iskustvo maltre-tiranja u "koli -,044 ,028 -,047 -1,538 ,124

POVEZANOST DIMENZIJA NASILNOG PONA"ANJA I STEPENA OBRAZOVANJA

stepen obrazovanja oca stepen obrazovanja majke

Spearman ov p N Spearman

ov p N

1 Fizi$ka agresivnost ,002 ,960 975 ,011 ,719 988

2 Prosocijalno pona"anje -,052 ,104 975 -,091 ,004 988

3 Nastavni$ko nasilje ,111 ,001 975 ,135 ,000 988

4 Svest o postojanju nasilja ,050 ,116 975 ,043 ,176 988

5 Verbalna agresivnost -,028 ,388 975 ,004 ,896 988

6 Iskustvo maltreti-ranja u "koli -,071 ,027 975 -,087 ,006 988

U$enici $iji otac ima vi"i nivo obrazovanja imaju ve#i skor na zapa!anju nastavni$kog nasilja ( = ,111) i manji skor na dimenziji Iskustvo maltretiranja u "koli ( = -,071).

U$enici $ija majka ima vi"i nivo obrazovanja imaju ve#i skor na zapa!anju nastavni$-kog nasilja ( =,135), manji skor na dimenziji Iskustvo maltretiranja u "koli ( =-,087) i manji skor na prosocijalnom pona"anju ( =-,091).

Rezultati najnovijeg istra!ivanja UNICEFA, sprovedenog 2009. godine u srednjim "kolama u Srbiji pokazuju da su u$enici srednjih "kola znatno manje skloni da potra!e pomo# od svojih nastavnika ili odraslih osoba u "koli u slu$ajevima nasilja kao i da poku"aje nastavnika da pomognu procenjuju manje uspe"nim nego "to je to slu$aj kod u$enika osnovnih "kola.

U istra!ivanju koje je sprovedeno 2005. godine u 7 op"tina u Srbiji, od strane UNI-CEF-ove kancelarije u Beogradu, me'u mladima od 10 do 19 godina, mladi su dali potresna svedo$enja o velikoj u$estalosti zlostavljanja kojima su izlo!eni u svojim po-rodicama, u "koli, me'u vr"njacima. U$esnici ovog istra!ivanja, sami mladi, smatraju da je svako dete bar jednom bilo !rtva zlostavljanja. Ve#ina veruje da 50% dece pre-!ivljava neku vrstu zlostavljanja. Odnosno, da 1% pre!ivljava te"ke oblike zlostavljanja ()zi$ko, seksualno).

Prema ranijim procenama Ministarstva za porodicu oko 175.000 dece !ivi u razorenim ili disfunkcionalnim porodicama, 30.000 dece koja su zlostavljana i zanemarena u Sr-biji, kao i 10.000 “dece ulice“ dece koja provode ve#i deo vremena na ulicama gradova.

Da bismo objasnili pojam nasilja moramo preispitati uzroke koji dovode do nasilja.

Prema profesorki psihologije Jeleni Srni nasilje, kao veoma slo!enu pojavu, nije mo-gu#e protuma$iti jednim uzro$nikom. To je jedan slo!en proces koji se odvija u "irem kontekstu. Uzro$nici nasilja mogu se sagledati iz razli$itih perspektiva: biolo"ke, psi-holo"ke, socijalne i kulturalne. Ono nastaje zajedni$kim delovanjem slede#ih $inilaca: pojedina$nih (iz pravca individualnog i porodi$nog nasle'a, razvoja i iskustva), inte-rakcije pojedinca i njegove porodice sa svojim okru!enjem, funkcionisanje "ire dru"-tvene zajednice $iji su pojedinac i njegova porodica nerazvojni deo, kao i "irih aspekata kulture kojoj oni pripadaju.

Tako se nasilje povezuje sa pojavama kao "to su agresivnost, frustracija, materijalno i duhovno siroma"tvo, socijalna izolacija, izostanak socijalne podr"ke, dru"tvena i kul-turna marginalizacija. Nasilje na na"im prostorima mo!emo povezati sa raspadom dru"tvenog sistema, i njegovom kriminalizacijom, konfuzijom dru"tvenih vrednosti, kontaminacijom ratnim okru!enjem kao i blagim sankcijama kada je nasilje u pitanju. Sve ove $inioce valja uzeti u obzir prilikom stvaranja integrisane dru"tvene politike i strategije suzbijanja i spre$avanja nasilja.

Pod nasiljem podrazumevamo nelegalnu i nemoralnu upotreba sile kojom se $ini "teta – sebi, drugima i sredini. Ono ugro%ava ljudski !ivot, )zi$ki, psihi$ki i socijalni integritet $oveka, njegovu do-brobit, zdravlje i razvoj.

Bez obzira da li je okrenuto ka sebi, ka drugima ili ka sredini, nasilje je skoro uvek stvar odnosa izme'u ljudi. Odnosa koji su poreme#eni u pravcu zloupotrebe mo#i i izdaje poverenja. Nasilje se ne mo!e svesti samo na jedan akt. Ono je proces – kontinuirani sled me!u-sobno zavisnih doga!aja koji se odvijaju u odre'enom kontekstu.

Nasilje se vr"i sa (realnom ili opa%enom) namerom da se nanese bol ili povreda drugom. Za nasilni akt su, dakle, karakteristi"ne dve stvari: namera i povreda.

Nasilje spada u red takozvanih tabu tema tj, tema za koje se vezuje neka zabrana, tajna ili misti)kacija. Sve “tabu teme“, sa jedne strane zastra"uju i odbijaju, a sa druge pak sna!no intrigiraju.

VRSTE NASILJA

aktivno – u vidu )zi$kog, psiholo"kog ili seksualnog zlostavljanjapasivno – u vidu zapostavljanja ili zanemarivanja

Nasilje mo!e biti pojedina$no (osoba na osobu) ali i kolektivno (grupno nasilje) i organizovano nasilje (organizovane grupe, gangovi, klanovi koje vr"e nasilje prema drugima kao i me'usobno)

Do zanemarivanja ili zapostavljanja dolazi kada odrasli namerno uskra#uju ili li"ava-ju dete njegovih bazi$nih potreba: )zi$kih (za hranom, snom, sme"tajem, ode#om, lekovima), psiholo"kih (za ljubavlju, pa!njom, saznanjem) i socijalnih (za negom i nadzorom). Fizi$ko zlostavljanje se odnosi na “ranjavanje tela“ udarcima i raznim obli-cima )zi$ke torture, a psihi$ko zlostavljanje je “ranjavanje du"e“ namernim uvredama, pretnjama, ucenama, poni!avanjem kao i razli$itim vidovima psihi$ke torture. Ono je $esto uvod u )zi$ko nasilje, ili njegov $est pratilac. Seksualno zlostavljanje obuhvata seksualne prinude i ucene, bludne radnje itd.

STOKHOLMSKI SINDROM

"tokholmski sindrom je naziv psiholo"kog stanja koje nastaje u situacijama u kojima dolazi do zbli!avanja otmi$ara i talaca. Zbli!avanju otmi$ara i njihovih !rtava dopri-nosi vreme provedeno u takvoj situaciji; "to vi"e vremena protekne, ve#a je mogu#nost stvaranja %tokholmski sindroma, a s tim i manja verovatno#a povre'ivanja talaca.Naziv "tokholmskog sindroma uveo je kriminolog i psihijatar Nils Bejerot posle neu-spele plja$ke banke i otmice na Normalmstorgu u %tokholmu, od 23 do 28. avgusta 1973. Taoci su se emocionalno vezali za otmi$are, pa su posle opravdavali njihove postupke $ak i nakon svog oslobo'enja.

SPRE'AVANJE NASILJA

Nasilje nije dovoljno le'iti. Treba ga i spre'iti.

Pravi odgovor svakog ozbiljnog dru"tva na nasilje jeste planirana, koordinirana i kon-tinuirana dru"tvena akcija na projektovanju, izgradnji i odr!avanju sistema dru"tvene za"tite od nasilja. Ovaj sistem podrazumeva:

* otvoreno suo$avanje * podrobno upoznavanje sa pojavom nasilja i njene slo!enosti * aktivnu moralnu osudu i adekvatno zakonsko sankcionisanje * istra!ivanje i pra#enje njenih obima i razmera * rano prepoznavanje i otkrivanje, multidisciplinirano intervenisanje i tretman

pojedinih slu$ajeva * "iroko dru"tveno anga!ovanje na suzbijanju i spre$avanju nasilja koje bi mobili-

salo ne samo stru$njake i nadle!ne dr!avne organe ve# i naj"iru javnost.

Prema profesorki Jeleni Srni ako je nasilje slabost i siroma#tvo duha (oli'ena u nezre-losti i neodgovornosti, gluposti, zatucanosti, krutosti, tvrdoglavosti, netoleranciji) re!i NE nasilju zna"i:

* vrednovati sebe i druge – naoru!avati se znanjem i ume#em, odgovorno"#u, &eksibilno"#u, tolerancijom

* verovati sebi i drugima * biti otvoren – ne stideti se, ne gajiti predrasude i tajne * komunicirati, ne izolovati se * razvijati svoju samostalnost, svoj identitet i integritet, svoje samopouzdanje

* biti asertivan (nikako agresivan), a to zna$i ne nasrtati na druge ali ne dati ni na sebe

* negovati svoja prava i odgovornosti i po"tovati prava i odgovornosti drugih * pripadati i sebi i drugima – ne zavisiti * davati i sebi i drugima – ne otimati * re"avati probleme – ne nagomilavati ih

Ako je nasilje slabost i siroma"tvo, re#i NE nasilju zna$i biti sna!an i bogat.

KONFLIKTI

Budite ljubazni kada god je to mogu$e. To je uvek mogu$e. Dalaj Lama

Klju$no pravilo transformacije sukoba je: “budi o"tar/a prema problemu, a blag/a pre-ma osobi“.

Kon&ikt sam po sebi nije “lo"” ili “destruktivan”. On mo!e da bude na$in da se otklone tenzije, izbegne stagnacija, podstakne interes i radoznalost. Time "to omogu#ava da se iznesu problemi, on daje i "ansu da se prona'u re"enja. Kon&ikt mo!e da bude po$etak li$ne i dru"tvene promene.

Kon&ikti ne moraju neminovno zna$iti raspad odnosa u kojem se jave. Upozorava-njem da je promena neophodna, uklanjanjem izvora nezadovoljstva, i uvo'enjem no-vih pravila oni mogu $ak pove#ati bliskost i stabilnost odnosa u kojem se jave.

Kon&ikti se re"avaju na razne na$ine, kao "to su: prinuda, izbegavanje, medijacija, su-'enje, arbitra!a i pregovaranje. Kon&ikt mo!e da se ozna$i kao “destruktivan” kada su u$esnici u njemu nezadovoljni ishodom i ose#aju da su “izgubili“ a da je druga strana “pobedila“. On je “produktivan” ako su svi u$esnici zadovoljni rezultatima i kao ishod kon&ikta ose#aju da su “dobili“.

Destruktivni kon&ikti imaju tendenciju da se "ire i eskaliraju, postaju nezavisni od po$etnih uzroka – $esto se nastavljaju i nakon "to su po$etni uzroci postali neva!ni ili zaboravljeni. U saradni$kom odnosu kon&ikt se shvata kao zajedni$ki problem i obe sukobljene strane te!e da postignu obostrano zadovoljavaju#e re"enje.

U kon&iktnim situacijama, nenasilna akcija mo!e da se odvija na tri razli$ita na$ina:

prilago'avanjem – kada ne verujemo u postignuto re"enje ali ipak verujemo da je najbolje da popustimo po nekim ili svim pitanjima, da bi se postigao mir;

prinudom – kada suparnik !eli da nastavi sukob, ali ne mo!e, pa je i bez pri-mene nasilnih metoda prinu'en da pristane

promenom – kada kod jedne strane, zbog novih argumenata, uvida ili iskusta-va, do'e do promene po$etnog stava i ona zaista prihvati stav suparnika

Iako su po!eljniji od prisile zasnovane na )zi$koj sili ili pretnji, prva dva vida nenasil-nog re"avanja kon&ikata zasnivaju se na mo#i kojom strane u sukobu mogu da deluju jedna na drugu. Nemo# jedne strane u kon&iktu naj$e"#e zna$i ishod koji ne zadovo-ljava potrebe te strane.

Promena deluje izvan okvira interakcije mo#i i nemo#i – uklju$uje sasvim drugu di-menziju, i istina, a ne pobeda, postaje re"enje ka kome se te!i. Va!no je da obe strane u sukobu ostanu otvorene za mogu#nost promene svojih stavova i pona"anja.

Gandijevim re$ima, nenasilje ... nije samo negativno stanje nepovre!ivanja nego pozitiv-no stanje ljubavi, da se 'ini dobro 'ak i onome ko 'ini zlo. Ipak, ono ne zna'i pomaganje onome ko 'ini zlo da nastavi sa tim, niti tolerisanje i pasivno prihvatanje. Suprotno od toga, ljubav, aktivno stanje ahimse zahteva od vas da se suprostavite onome ko 'ini lo"e. Nenasilno delovanje u kon&iktu podrazumeva slede#e elemente:

Nepristrasna analiza kon&ikta i njegovog porekla.

Utvr'ivanje zajedni$kih, su"tinskih i dugoro$nih interesa koje imaju suko-bljene grupe.

De)nisanje razumnih dugoro$nih ciljeva, koje sve sukobljene strane mogu da predo$e i sa kojima mogu da se slo!e.

Formulisanje ovih ciljeva na precizan i konkretan na$in, tako da ih obe strane razumeju

NENASILJE , GALTUNG

“Koncept nenasilja je kompleksan, ali u njegovom korenu le!i saose#anje ka potencijal-nom objektu nasilja i dosledan ose#aj odbojnosti ka nasilju spojen sa $vrstom odlukom da se u njemu ne u$estvuje.“

Norve"ki sociolog, pregovara$ u kon&iktima i tvorac mirovnih studija, Johan Galtung izdvaja $etiri aspekta nenasilja:

Altruizam je pozitivan stav saose#anja ka svim drugim ljudima. Upozorava da se u nekim dru"tvima ili zajednicama ovaj ose#aj ograni$ava na odre'enu grupu kojoj pripadamo. Altruizam nije samo “biti )n prema svima“ nego uklju$uje i kriti$an odnos i prevazila!enje tradicionalnih predrasuda, odanosti i granica.

Ne osve%ivanje mo!e biti prihva#eno iz razloga razli$itih od altruizma i sto-ga, iako je neophodno, nije dovoljno kao element nenasilja. *esto upravo niz osveta odr!ava dinamiku kon&ikta. Postoje brojne situacije u kojima kulture osvetu veli$aju kao du!nost dobrog sina, hrabrog ratnika ili lojalnog gra'anina.

Feministi!ko nenasilje ima veliki zna$aj za nenasilje i stvaranje mira u po-slednja dva veka. Pored velikih razlika u raznim feministi$kim teorijama, za nenasilje su zna$ajne slede#e zajedni$ke ideje:

* kritika dualisti'kih formi duhovnosti, to jest razdvajanja duha (kojem se pri-pisuje mu"ki princip) i tela, zemlje, svetovnog (koje se vidi kao !enski prin-cip i ono "to treba izbegavati na duhovnom putu)

* kritika ideologija koje opravdavaju dominaciju i izgra'ivanje teorije emanci-pacije primenljive za sve grupe potla$enih.

* eksplicitna kritika rata i nasilja

Alternativne tehnike kao "to su "trajkovi gla'u, razni oblici nesaradnje, sim-boli$ka delegitimizacija tirana, aktivno nenaoru!ano suprostavljanje, stvaranje alternativnih institucija, preobra#anje neprijatelja.

VREDNOSTI NENASILJA

...kako da mi dovedemo kon)ikte ljudi u harmoniju, kada neki smatraju da je zlo ono "to drugi smatraju da je dobro, i obrnuto? I tako, da smatram da je zlo ono "to ja verujem da je zlo, iako moj suparnik mo%e to da smatra dobrim, nije nikakvo re"enje. Mogu postojati samo dva odgovora: ili mo-ramo da na!emo ta'an i neosporiv kriterijum po kome $emo odre!ivati "ta zlo jeste, ili se ne smemo suprotstavljati zlu nasiljem.

L. N. Tolstoj

Primena nenasilnih tehnika komunikacije, re"avanja kon&ikata i opho'enja sa ljudima naj-$vr"#e je povezana sa na"im vrednostima i uverenjima. Ja$e nego u bilo kojoj drugoj oblasti, uspeh tehnika zavisi od stepena do kojeg smo zaista usvojili nenasilne vrednosti.

Nenasilne tehnike ne mogu se koristiti samo kao oru'e da bi se postigao li$ni cilj, nego kao sredstvo koje #e nam olak"ati da praktikujemo ono u "ta verujemo. Gandi je $vrsto verovao da se nenasilje mora !iveti dan za danom: “Ono nije kao odelo da se obu$e i svu$e po !elji. Ima sedi"te u srcu i mora biti neodvojiv deo samog na"eg bi#a.”

Postoji veliki broj analiza vrednosti nenasilja, neke od karakteristika koje se u njima ponavljaju su:

Vera u ljudsku dobrotu - nenasilno re"avanje kon&ikata, time "to vidi promenu stava suparnika kao svoj cilj, mora se zasnivati na pretpostav-ci da je i druga osoba otvorena za ube'ivanje, da ima savest, da je ljudska priroda takva da #e pozitivno reagovati na plemenitu i prijateljsku akciju. Nenasilje podrazumeva da se drugim osobama ukazuje isto poverenje koje bi-smo tra!ili za same sebe. U kon&iktima to zna$i prise#anje da su postupci dru-gih, kao i na"i, vo'eni njihovim potrebama. One su u osnovi uvek pozitivne i nenasilno re"enje kon&ikta bi bilo ono koje ponudi obostrano zadovoljavaju# na$in za zadovoljenje tih potreba.

Istina – Pod istinom se ne podrazumeva samo uzdr!avanje od laganja, ne samo stav da je iskrenost najbolja politika na du!i rok, nego istina kao osnovna vred-nost koja se tra!i u odnosu sa ljudima. U kon&iktima, ovakav stav podrazumeva da suprostavljene strane ne tragaju za pobedom, nego za istinom za obe strane. Potrebno je da ostanemo otvoreni za nove argumente i $injenice i da nepristra-sno vrednujemo mogu#a re"enja uzimaju#i u obzir potrebe svih uklju$enih u kon&ikt. Kako ne mo!emo biti sigurni $ija istina je “prava istina“, nenasilan stav obezbe'uje da ne#emo prisiljavati druge da prihvate “na"u istinu“.

JA-TI odnos - Nasilje u odnosu prema nekome karakteri"e se kao odnos prema drugoj stvari, odnos koji nam Martin Buber predstavlja kao odnos “Ja – To” a ne “Ja – Ti”. Nenasilje zna$i da se prema drugim ljudima treba odnositi kao prema ciljevima a ne sredstvima. “Put nasilja deluje kao monolog”, tvrdi Rama-na Murti, “ali priroda nenasilja je dijalog”. Odbijanje da se koristi nasilje uka-zuje na po"tovanje i prema li$nosti i prema moralnom integritetu protivnika. Nenasilje te!i da stvori uslove neophodne za takav dijalog u Buberovom smislu: “Neminovno postoji dijalog u nenasilju, zato "to kroz njega !elite da uverite suparnika i da ga dovedete do toga da otkrije u vama ne svog protivnika, nego $oveka kao "to je on.”

Sredstva i ciljevi – Nenasilje je usmereno na proces i na sredstva koja koristimo da bismo postigli cilj. Cilj ne mo!e opravdati sred-stvo, zato "to upotrebljena sredstva odre'uju prirodu ostvarenih ciljeva. Tri dana pre svoje smrti, Gandi je izjavio: “Nijedan dobar $in ne mo!e stvo-riti lo" rezultat. Lo"a sredstva, $ak i zbog dobrog cilja, stvaraju lo"e rezultate.” Prakti$no, ovo zna$i da svoju energiju treba posvetiti traganju za ispravnim sredstava pre nego procenjivanju da li #e ona biti najekspeditivniji na$in da se postigne trenutan cilj. Haksli predla!e da je zlatno pravilo, koje treba imati na umu kada se biraju ciljevi i sredstva za njihovo postizanje, pitati se da li #e rezultat biti promena dru"tva u kojem se primenjuju “u pravednu, miroljubivu, moralno i intelektualno naprednu zajednicu nezavisnih i odgovornih mu"ka-raca i !ena”.

Hrabrost - Zato "to se shvatanja istine razlikuju od osobe do osobe i niko ne mo!e biti potpuno siguran da je njegovo shvatanje ta$no, moramo ostati otvo-reni i za promenu svog stava. Odre'en nivo hrabrosti je o$igledno neophodan da se praktikuje nenasilje. Re$ima Vladete Jeroti#a: “Nasilje je obrana $oveka nesigurnog u sebe” i Gandija:“nenasilje i kukavi$luk su kontradiktorni pojmo-vi”, “Put pravog nenasilja zahteva mnogo vi"e hrabrosti nego nasilje”.

ARGUMENTI PROTIV NASILJA

“Svi ljudi %ele mir, ali veoma malo %eli one stvari koje stvaraju mir.”Tomas Kempis

Argumenti protiv nasilja $esto se okre#u oko pretpostavke da od njega nema koristi, da postoje unutra"nji zakoni koji upravljaju nasiljem i spre$avaju ga da donese pozitivne rezultate. Naj$e"#i argumenti se mogu sa!eti u slede#e:

Kontinuitet – jednom kada se po$ne sa upotrebom nasilja ne mo!e se izbe#i. Reciprocitet – nasilje izaziva, ra'a i stvara dalje nasilje, ciljevi proizilaze iz

kori"#enih sredstava. Jednakost – nemogu#e je napraviti razliku izme'u opravdanog i neopravda-

nog nasilja.

PRI'A O NENASILJU * SUNCE I VETAR

Sastali se sunce i vetar, pa se po$eli hvaliti svojom snagom, ba" kao deca. “Ja sam najja$e!“, tvrdilo je sunce.“Ja sam ja$i od tebe!“, hvalisao se vetar.“A u $emu je tvoja snaga?“, pitalo je sunce.“Moja snaga je u udarcima, kojima mogu i"$upati i najve#a stabla, odneti krovove, potopiti la'e, sru"iti ku#e,“ nabrajao je vetar, “a u $emu je tvoja snaga?““Moja je snaga, naprotiv, u svetlosti i toplini, kojima uklanjam mrak i hladno#u iz !ivota ljudi.““Hm,“ re$e vetar, “hajde onda da se takmi$imo u snazi. Eno, dole na cesti je $ovek putnik. Ogrnuo se kabanicom. Da vidimo ko #e mu od nas dvoje strgnuti kabanicu.““Pristajem,“ re$e sunce. “hajde, kreni.“I vetar nadre duvati tako stra"no, da se drve#e savijalo do zemlje. Njegovi udarci su zaista li$ili na udarce nevidljive ruke. Pritom je urlikao kao pobesneli vuk, dovla$e#i stada gustih oblaka. Nestade sunca, nastupi mrak i hladno#a.No, "to je vi"e vetar navaljivao, to je putnik $vr"#e dr!ao kabanicu uza se. Zakop$ao ju je do grla, i stegnuo oko struka. Ruke je zabio duboko u d!epove.Vetar se na kraju umorio od uzaludnih poku"aja. “Ti si na redu,“ re$e suncu.Sunce proviri kroz oblak, najpre sa dve, tri zrake, a onda zasija punim sjajem. Zagrije zemlju, rastera mrak. Putniku bude ugodno i toplo, tako toplo da je kona$no sam otkop$ao i skinuo kabanicu.

Po Ezopu

NENASILNA KOMUNIKACIJA

Nenasilna komunikacija nije teorija, to je na'in %ivota. Mar&al Rozenberg

Nenasilna komunikacija isti$e se u praktikovanju nenasilja zbog zna$aja jezika i na$ina na koji upotrebljavamo re$i u odnosima sa ljudima. *esto se umesto pojma nenasilne komunikacije koristi termin “Saose#ajna komunikacija“. Usmerena je na poja"njavanje onoga "to mi, i na" sagovornik, opa!amo, ose#amo i trebamo, a ne na prosu'ivanje i savetovanje.

Ve#ina nas primenjuje tehnike nenasilne komunikacije iz same potrebe da uva!i sago-vornika. Ipak, svest o tehnikama nam mo!e olak"ati situacije u kojima komunikacija nije “te$na“. Tehnike nam mogu olak"ati da jasno prenesemo informaciju, da iska!emo neslaganje bez osu'ivanja ili da ta$nije $ujemo "ta sagovornik !eli da nam ka!e.

“Na"a analiza drugoga zapravo je odraz na"ih vlastitih ose#aja i potreba, a prosudbe drugih proizlaze iz zakr!ljalosti misli i jezika da izrekne vlastite nam ranjivosti.“

“Nasilje - bilo u porodici ili u dru"tvu – proizlazi iz na$ina mi"ljenja koje tvrdi da je uzrok sukoba u pogre"nim pona"anjima protivnika i iz nesposobnosti da sebi prizna-mo svoje strahove, svoju ranjivost ili ranjivost drugoga.“

M. Rozenberg

Nenasilna komunikacija obuhvata aktivno slu"anje i JA-govor.

Aktivno slu&anje je deo komunikacije kojim svesno poklanjamo pa!nju onome "to nam druga osoba govori, svesno ula!emo svoju volju (zato se ovakvo slu"anje naziva “aktivno“) kako bi, osim verbalnog iskaza, $uli i slojeve kao "to su kao "to su ose#aji, potrebe, apeli, vrednosti sagovornika. Aktivno slu"anje podrazumeva da slu"alac ne vrednuje iskaz niti ga odobrava ili negira, ve# daje prostor govorniku da se izrazi.

JA-govor podrazumeva stav ’’Govorim u svoje ime“. To je na$in razgovora u kojem govornik u 1. licu jednine izra!ava svoje stavove, mi"ljenja, ose#anja... i jasno izra!ava da ih ne pripisuje drugima, ve# ostavlja prostor razli$itim opservacijama i zaklju$cima. Primer: umesto “to se ovako radi“ - “ja !elim da radim ovako“. Ili umesto “grupi je predavanje bilo nejasno“ - “meni je predavanje bilo nejasno“.

Mar"al Rozenberg je razvio teoriju o JA – porukama, koja nam olak"ava da se jasno i asertivno izrazimo. JA – poruke predstavljaju strukturiran iskaz zahteva koji polazi od konkretnog doga'aja, i sadr!i prepoznavanje na"ih ose#anja u vezi tog doga'aja koja ukazuju na odre'enu potrebu. Govornik izri$e svoj zahtev kao konkretan predlog kako njegova potreba mo!e da bude zadovoljena ne okrivljuju#i sagovornika.

JA poruke sadr#e slede%e komponente:

Konkretni postupci koje opa!amo a koji uti$u na nas; Kako se ose#amo u vezi sa na"im opa!anjem; Potrebe, vrednosti, !elje i sl. koje prouzrokuju na"e ose#aje; Konkretni postupci koje tra!imo.

ASERTIVNOST

Budu#i da je $ovek dru"tveno bi#e i da njegovi odnosi sa ljudima u velikoj meri zavise od njegovih ve"tina komunikacije i pona"anja, asertivnost je pojam o kome bismo svi mogli znati nekoliko $injenica. Ekstremna pona"anja kao pasivnost (konformizam, popu"tanje pred izazovima, ne-zastupanje svojih prava) i agresivnost (burno reagovanje na svaku sitnicu, nasilna po-na"anja, nepa!nja prema ose#anjima drugih) dru"tveno su nepo!eljna i ne dovode do konstruktivnih odnosa i re"enja problema. Izme'u ovih krajnosti nalazi se asertivno pona"anje.

potrebe drugih naše potrebe

ASERTIVNOST

stavljamo tu!e potrebe ispred na!ihstavljamo li"ne potrebe ispred tu"ihuspostavljamo ravnote#u

Prema Re$niku socijalnog rada autora Ivana Vidanovi#a, “Asertivnost je pona"anje koje karakteri"e samouverena komunikacija svesna sopstvenih prava i vrednosti.“ Va!-no je ista#i da osim toga podrazumeva i uva!avanje potreba i prava sagovornika i osta-lih osoba na koje na"e pona"anje mo!e uticati. Osim toga va!na napomena je da, u kon&iktnim situacijama, asertivnost i asertivno pona"anje ve!e se za problem, a ne za li$nost osobe, te su i na"a negativna ose#anja i mi"ljenja usmerena ka problemu a akcije ka re"avanju problema.

Asertivnost se bazira na tome da morate izraziti svoje mi"ljenje i svoja ose#anja kako bi ljudi oko vas znali kako se ose#ate. Morate im dati do znanja koje su posledice pona"a-nja koje je suprotno od onog koji ste naglasili kao po!eljno, ali ne smete zaboraviti ni ose#anja osobe kojoj se obra#ate.

OSNOVNI ELEMENTI ASERTIVNOG PONA"ANJA

Jasno izra#avanje pona&anja koje nam smeta - ovo je veoma va!na stavka jer time dajemo "ansu da se postoje#i problem re"i. Ukoliko ne istaknemo "ta je ono "to nam smeta, ne mo!emo o$ekivati da #e se to promeniti. Asertivno pona"anje uvek te!i da na'e balans me'u potrebama dveju strana. Potrebno je da razlu$ite za koje pona"anje i odluke ste vi odgovorni i preuzmete tu odgovornost, ali i da prepoznate pona"anje drugih odraslih ljudi za koje vi niste odgovorni i za koje ne treba sebe da krivite niti da trpite njegove posledice.,Obja&njavanje razloga zbog kojih nam to pona&anje smeta - ovo ozna$ava izra!a-vanje vlastitog mi"ljenja, ose#aja i/ili posledica tog pona"anja. Ako neko ne zna da nas povre'uje, ne mo!emo da ga krivimo, ali isto tako ne treba da trpimo ono "to nam ne godi, pa je zato najbolje re"enje ista#i "ta nam ta$no smeta i za"to nam to smeta. U tom smislu, treba pokazati razumevanje i za razloge i potrebe druge osobe i uva!iti ih, ali izneti i svoje mi"ljenje i razloge i na#i neki kompromis ili na$in da se te razli$ite potrebe uva!e ili pomire.,Jasno izra#avanje na&eg zahteva - ako smo de)nisali problem i posledice ne$ijeg pro-blemati$nog pona"anja, potrebno je jo" ista#i na koji na$in mo!emo re"iti odre'enu situaciju. Moramo biti jasni u onome "to tra!imo od drugih ljudi jer se puno stvari ne podrazumeva. Ako nam ne$ije pona"anje nije prijatno, moramo predlo!iti kako bi se to moglo ispraviti, jer ako istaknemo samo da nam ne"to smeta ali bez konstruktivnog predloga kako da se to re"i, onda na" stav mo!e da se protuma$i kao agresivan.

KORISNE ASERTIVNE TEHNIKE

“Pokvarena plo!a” - ovo je vrlo korisna tehnika kada je na" zahtev kratak i jasan, a sastoji se u tome da kao “pokvarena plo$a” ponavljamo zahtev. Konkretizacija je veoma va!na, jer generalizacijom ne#emo ni"ta posti#i, osim preterivanja i ose#aja kod druge strane da na"e izjave i nisu toliko realne. Nemogu#e je re"iti sve probleme i niko ni"ta ne radi “uvek”, niti to "to je neko napravio gre"ku zna$i da je generalno lo"a osoba ili neose#ajna ili sli$no. Na primer: “Ti nikada ne#e"....”, “Ti uvek radi"...” su re$enice koje treba izbegavati. Ograni$ite se na ono "to se sada de"ava i fokusirajte se na trenutni problem, "to je konkretnije mogu#e. Nepotrebnim generalizacijama se samo upli#ete u "ire teme i komplikujete put do re"enja problema.,Odbijanje tu$eg zahteva - kada !elimo odbiti neki zahtev i imamo dobar razlog za to, u tome treba biti i odlu$an. Dovoljno je re#i “ne”, objasniti svoje razloge (vrlo kratko) i zatim ponovljati odlu$no - ne, onoliko koliko je potrebno. Ono "to je klju$no jeste da moramo biti istrajni jer nedoslednost #e nas vratiti opet u vidove pona"anja koje !e-limo da izbegnemo. Zbog tog “ne” ne morate se izvinjavati ili ulaziti u beskona$ne ra-sprave, recite jasno razlog va"e odluke ili stava i stojte iza njega, ako ste ve# zaista dobro promislili i sigurni ste u svoje mi"ljenje. Sa druge strane, desi#e se nekad da shvatite da ste zauzeli pogre"no mi"ljenje i u takvim slu$ajevima, neophodno je da budete samo-kriti$ni, kao i da dozvolite sebi da promenite mi"ljenje. Ne morate stojati tvrdoglavo na nekom stanovi"tu, kada je ve# postalo jasno da to i nije najbolje stanovi"te. Narav-no, da biste to spoznali ili da biste uop"te oformili svoj stav, bi#e vam nekad potrebno vreme i ne treba da vam bude problem da zahtevate za sebe to vreme da razmislite.,“Ja-poruke” - Ja-poruke su takve poruke u kojima govorimo o vlastitom stanju. “Ja sam ... tu!na, nesretna, ljuta kada ti radi" ...” Za"to je to va!no? Zato "to ako jasno ista-knemo problem, stvaramo mogu#nost da se on re"i i ako dovoljno jasno istaknemo “ja - poruku” ne ostavljamo mesto nedoumicama i dvoumljenjima ve# jasno dajemo do znanja koje su posledice odre'enog pona"anja. Neophodno je navesti problem, kako se zbog njega ose#amo, kakve su posledice tog problema i "ta bi moglo da bude njegovo re"enje. Ne treba da se pretvorite u egocentrika i da postavite svoje “ja” kao centar uni-verzuma, ali da biste bili asertivni i samosvesni, neophodno je da zastupate sebe, ono "to jeste i "to radite, i da prepoznate svoje potrebe. Kao i da budete kriti$ni prema sebi. I na kraju - u!ivajte u svom uspehu i dobrim stvarima koje ste postigli, to je sasvim ok.

PRAVILA ASERTIVNOSTI

Imam pravo:

* Po"tovati i jasno izra!avati sebe * Prepoznati i zatupati svoje individualne potrebe * Dozvoliti sebi pogre"ke * Promijeniti mi"ljenje * Tra!iti “vreme za razmi"ljanje” * Prepoznati da nisam odgovoran/na za pona"anje drugih odraslih ljudi * Po"tovati druge ljude i njihova asertivna prava * Samostalno proceniti sopstveno pona"anje ali i snositi eventualne posledice * Da ne !elim obja"njavati ili izvinjavati se za sopstvene postupke * Da procenim da li !elim ili ne !elim ne"to da u$inim * Da ne znam, da ne razumem * Da imam i pozitivna i negativna ose#anja

Osim preporuka za izra!avanje i zastupanje svojih prava, asertivnost podrazumeva i reagovanje na ispoljene stavove ili pona"anja drugih. Ako se susretnemo sa ljudima koji svoje stavove izra!avaju na ne-asertivne na$ine, mo!emo i dalje reagovati asertivno i prevesti njihove izjave na jezik asertivnosti.

KAKO PRIMITI PRIGOVOR

* nemojte se odmah braniti, opravdavati * pa!ljivo saslu"ajte do kraja * pitajte za poja"njenje ako vam ne"to nije jasno * shvatite da je to "to ste $uli ne$ije mi"ljenje, a ne $injenica * procenite kako biste ovu informaciju mogli iskoristiti za sopstveno u$enje

KAKO PRIMITI POHVALU

* nemojte biti la!no skromni (nije to ni"ta) * gledajte osobu u o$i, nasme"ite se * recite ime te osobe i zahvalite se (Hvala, profesore, Ana) * prihvatite pohvalu, ako se sla!ete (Hvala, i ja sam zadovoljan ...) * ako se ne sla!ete, zahvalite i recite za"to (Hvala, ali to nije samo moja zasluga ...)

Asertivnost je i odluka (izbor) da ne !elimo biti asertivni u nekim situacijama: na primer ako nam neke stvari nisu va!ne ili ako se doga'aju rijetko, ako je osoba s ko-

jom komuniciramo bolesna ili uzrujana, ako su prisutne izrazito sna!ne emocije treba pri$ekati da se intenzitet emocija smanji ili ako zbog bilo kog drugog razloga procenite da nije pravo vreme ili mesto, ili da postoje neki drugi prioriteti.

PRI'A O SAMURAJU

Veliki i sna!an samuraj do"ao je slaba"nom i omalenom sve"teniku. “Sve"teni$e“, re$e on glasom koji je navikao da mu se odmah pokoravaju, “u$i me o raju i paklu“.Sve"tenik dignu pogled ka ratniku i re$e precizno: “Da u$im tebe o raju i paklu? Tebe se ne mo!e nau$iti ni$emu. Gledaj kako si prljav. Smrdi". Ma$ ti je zar'ao. Sramota si za sve samuraje. Gubi mi se s o$iju. Ne mogu te vi"e podneti“.

Samuraj je pocrveneo, po$eo je da se trese, zanemev"i od besa. Izvukao je ma$ i skoro zamahnuo na sve"tenika.

“Eto, to je pakao”, rekao je sve"tenik tihim glasom.

Samuraja je odjednom preplavila spoznaja. Bio je razoru!an saose#anjem i predano"#u tog sitnog $oveka koji je bio spreman da da svoj !ivot kako bi ga nau$io "ta je pakao! On polako spusti svoj ma$, ispuni se zahvalno"#u i iznenadnim mirom.

“A, to je raj”, rekao je sve"tenik ne!no.

“Ako planirate godinu dana unapred, zasaditekukuruz. Ako planirate deset godina

unapred, zasadite drve$e. Ako planirate zaceo %ivot, podu'avajte i obrazujte ljude“

Kineska poslovica, Guanze (oko 645. p.n.e.)

Berns (Burns) (1995, str. 99) “razmi"lja o u$enju kao o relativno permanentnoj pro-meni u pona"anju, pri $emu pona"anje obuhvata vidljive aktivnosti i interne procese poput mi"ljenja, stavova i emocija.“ Jasno je da Berns obuhvata motivaciju ovom de-)nicijom u$enja. Berns smatra da treba da protekne odre'eno vreme nakon realizacije obrazovnog programa da bi se u$enje vidljivo manifestovalo.

TEORIJA FACILITACIJE -HUMANISTI'KI PRISTUP.

Karl Rod!ers (Carl Rogers) i ostali su razvili teoriju facilitacije u$enja. Osnovna pre-misa ove teorije jeste da #e se u$enje javiti kada je nastavnik/ca facilitator/ka, odnosno stvaranjem okru!enja u kojem se u$enici/e ose#aju slobodnim da razmatraju nove ideje i ne ose#aju rizik od eksternih faktora (Laird 1985.)

Ostale karakteristike ove teorije se odnose: * na u$enje da ljudska bi#a imaju prirodnu !elju za u$enjem, * na to da postoji odre'eni otpor i neprijatne posledice odustajanja od ne$ega "to

se trenutno smatra istinitim, * na to da najzna$ajniji vid u$enja obuhvata promenu mi"ljenja o sebi.

Nastavnici/e facilitatori/ke: * manje brane svoje zamisli i ube'enja u odnosu na druge nastavnike/ce, * sposobniji su da saslu"aju u$enike/ce, pogotovu kada se radi o njihovim ose#a-

njima, * su spremni da "to vi"e pa!nje posvete svom odnosu sa u$enicima/ama u pogledu

sadr!aja nastave. * su spremni da prihvate mi"ljenje, kako pozitivno tako i negativno i da ga isko-

riste za konstruktivno razmi"ljanje o sebi i svom pona"anju.

U$enici/e: * se podsti$u da preuzmu odgovornost za sopstveno u$enje, * pru!aju dosta inputa za u$enje, koje se javlja na osnovu njihovih zapa!anja i iskustva, * se podsti$u da uvide da je samoevaluacija najvredniji vid evaluacije i da u$enje

treba da se usredsredi na faktore, koji doprinose re"avanju zna$ajnih problema ili ostvarivanju zna$ajnih rezultata.

ISKUSTVENO U'ENJE

Kolb predla!e proces u$enja od $etiri faze sa modelom na koji se $esto poziva opis iskustvenog u$enja (McGill & Beaty 1995). Proces mo!e zapo$eti u bilo kojoj fazi i kontinuiran je, odnosno, ne postoji ograni$enje u smislu broja ciklusa u$enja. Ova teorija zastupa mi"ljenje da bismo bez re&eksije jednostavno nastavili da ponavljamo svoje gre"ke. Ciklus iskustvenog u$enja:

(Brooks 1995, str. 66)

Kolbovo istra!ivanje je utvrdilo da ljudi u$e na $etiri na$ina, pri $emu postoji vero-vatno#a da #e jedan na$in u$enja razviti vi"e od drugih. Kako je prikazano u modelu “ciklusa iskustvenog u$enja“, koji je dat u prethodnom tekstu, u$enje se ostvaruje:

* kroz konkretno iskustvo * kroz zapa!anje i re&eksiju * kroz apstraktne koncepte * kroz aktivno eksperimentisanje

KONKRETNO ISKUSTVOisprobavanje u praksi

REFLEKSIJA / OPSERVACIJAobjektivna analiza ishoda

AKTIVNO EKSPERIMENTISANJEeksperimentom do re!enja

APSTRAKNA KONCEPTUALIZACIJArazumevanje koncepta

Razlike u na"inima u"enja

Kako je ve# re$eno, istra!iva$i u obrazovanju ve# nekoliko decenija razmatraju ideju da osobe u$e na razli$ite na$ine. Kolb, jedan od najuticajnijih istra!iva$a, utvrdio je da pojedinci po$inju od svojeg !eljenog na$ina u ciklusu iskustvenog u$enja (vidi gore).

Hani i Mamford (Honey i Mumford, 1986 citiran u McGill & Beaty, 1995 str. 177), koji su nastavili Kolbov rad, su utvrdili $etiri na$ina u$enja:

* aktivista (u!iva u samom iskustvu), * re&ektivan (tro"i dosta vremena i napora na razmi"ljanje) * teoreti$ar (uspe"an je u uspostavljanju veza i stvaranju ideja na osnovu iskustva) * pragmati$ar (u!iva u fazi planiranja)

Svaki od navedenih na$ina ima svoje prednosti i nedostatke. Hani i Mamford zastu-paju ideju da se u$enje pobolj"ava kada razmi"ljamo o svom na$inu u$enja, tako da mo!emo razvijati prednosti i raditi na smanjivanju nedostataka na najmanju meru kako bismo podigli kvalitet u$enja.

JOHARI PROZOR (Johary Window, Joseph Luft and Harry Ingham)

Li$no i dru"tveno u$enje odvija se izme'u $lanova grupe s razvijanjem ose#aja za vlasti-to menjanje i menjanje drugih tokom procesa u grupi. Johari prozor prikazuje model procesa prou$avanja.

Kvadrant A pokazuje javnu osobu. Ovo polje pokazuje podru$je javnog i slobodnog delovanja koje je poznato i osobi i ostalim $lanovima grupe.Kvadrant B pokazuje privatnu osobu. Ovo polje pokazuje podru$je koje je poznato samo samoj osobi i koje ona ne !eli pokazati drugim $lanovima grupe pa ga zato skriva.Kvadrant C deo je osobe koji joj je nepoznat. Ovaj kvadrant predstavlja podru$je koje sama osoba ne vidi, ali ga vide ostali $lanovi grupe.Kvadrant D pokazuje ono "to je nepoznato. Ovo polje opisuje podru$je koje nije po-znato ni osobi ni $lanovima grupe.Cilj dru"tvenog rada sa grupom jeste otkrivanje "to vi"e javne osobe. Podsti$u#i po-verenje i razmenu povratnih informacija podru$ja privatne osobe i ono "to ne vidimo mogu se smanjiti.Dru"tveni rad sa grupom ne pokriva podru$je polja D. To polje ostaje otvoreno za analizu psihoanaliti$kog pona"anja.

JOHARI PROZORpodru!ja pona"anja

poznato osobi nepoznato osobi

A C

B Dotvoreni deo

li!nostideo li!nosti

nepoznat osobi

deo li!nostipoznat drugima

deo li!nostikoji nikomenije poznat

pozn

ato

drug

impo

znat

o dr

ugim

ane

pozn

ato

drug

ima

nepo

znat

o dr

ugim

a

“Obrazovanje nije priprema za %ivot, obrazovanje JESTE %ivot.”D#on Djui

U ideja neformalnog obrazovanja zasnovana je na:

* potrebi za ve#om &eksibilno"#u u obrazovanju, * te!nji da se omogu#i obrazovanje razli$itim dru"tvenim grupama koje nisu bile

obuhva#ene formalno-obrazovnim sistemom, * promovisanju koncepta u$enja tokom $itavog !ivota

Od tada, neformalno obrazovanje je znatno razvilo svoje metode i svoje mesto i prizna-nje u dru"tvu. Neformalno obrazovanje treba razlikovati od informalnog obrazovanja - neplaniranog obrazovanja, !ivotne "kole, koje se dogada sponatno u svakodnevnom !ivotu u kontaktu sa drugim ljudima, medijima, na ulici, na poslu, u biblioteci itd.

Nasuprot tome, neformalno obrazovanje podrazumeva obrazovno-vaspitne progra-me koji imaju jasno de)nisane ciljeve, namenjene odre'enoj ciljnoj grupi, a realizuje se van formalno-obrazovnog sistema; neformalno obrazovanje te!i da bude dopuna formalnom obrazovanju, a ne njegova zamena; ono nije zasnovano na principu pri-znanja i statusa, a kvalitet neformalno-obrazovnih programa obezbe'uju stru$ni/ke edukatori/ke. Neformalno obrazovanje $esto je usmereno ne samo na sticanje znanja i ve"tina, ve# ima i svoju vaspitnu komponentu - u$enje stavova i negovanje razli$itih !ivotnih vrednosti.

Neformalno obrazovanje podrazumeva dobrovoljno u$e"#e i odlikuje se &eksibilno"#u programa, kao i bliskom vezom sa zajednicom (ciljnom grupom) kojoj je namenjeno. Neformalno obrazovanje, naro$ito njegova metodologija, mo!e uticati na promene formalno-obrazovnog sistema.

METODOLO"KI PRINCIPI

Savremeni metodolo"ki principi neformalnog obrazovanja podrazumevaju:

kreiranje sigurnog prostora u kome #e u$esnici/e osetiti slobodu da se li$no izraze i budu otvoreni, ali i odgovornost prema sebi, drugima u grupi i zajed-ni$kom procesu,

kooperativno i socijalno u!enje - u$enje u grupi, sa grupom i od grupe; grupa se koristi i kao izvor u$enja o sebi, odnosima sa drugima i svetu oko nas,

podsticanje aktivne participacije u!esnika/ca - interaktivne metode funk-cioni"u po principu "to se vi"e ulo!i" - to #e" vi"e i dobiti. Podsticanje aktivne participacije u$esnika/ce nije ograni$eno samo na u$e"#e u radioni$arskim ak-tivnostima, ve# predstavlja i osna!ivanje u$esnika/ca da ovaj princip primenju-ju i u !ivotu,

nosilac znanja nije jedino voditelj/ka radionice, ve% i svaki u!esnik/ca - princip usvojen iz “humanisti$ke psihologije“ prema kome svaka osoba ima potrebu da se razvija i u$i, samo joj treba dati pogodne uslove i priliku za to,

holisti!ki pristup procesu u!enja - kvalitetni obrazovni programi treba da podsti$u u$enje “$itavim bi#em“. Kvalitetno u$enje podrazumeva dovoljno prostora za misli, ose#anja, prakti$nu ()zi$ku) aktivnost, kao i prostor za raz-menjivanje stavova i istra!ivanje vrednosti,

Preuzeto iz M.Tejlor

u!enje u “Zoni izazova” - neophodno je da obrazovne aktivnosti nose u sebi izvesnu dozu izazova za u$esnike/ce. Kvalitetno u$enje je veoma retko ili se ne doga'a u “Zoni komfora”. Ali u$enje se ne#e dogoditi ni u “Zoni panike” gde je koli$ina izazova prevelika za va"e u$esnike/ce. Koli$ina izazova treba da bude pa!ljivo odmerena u skladu sa karakteristikama pojedinaca/ke u grupi i stadijumom razvoja grupe.

Neformalno obrazovanje podr!ava obrazovanje koje traje celog #ivota, i u$enje koje je zasnovano na praksi i li$nom iskustvu. Ovaj vid obrazovanja jo" uvek (sem u malom broju zemalja) nije veri+kovan i priznat od strane ve#ine formalnih intitucija kao legitiman oblik sticanja kvalitetnog obrazovanja u dru"tvu.

ZONA PANIKE

ZONA IZAZOVA

ZONAKOMFORA

*

*

*

*

adekvatna koli!ina izazovamogu"nost da se isproba ne#to novostanje “dinami!ke tenzije” = ose"aj sigurnosti + ravnote$aprostor u kome po!inje promena

Formalno obrazovanje Neformalno obrazovanje

Od koga se u!i?

* od u$itelja/nastavnika koji je no-silac znanja

* odnos u$itelja/nastavnika i u$e-nika je jednosmeran i vertikalan (nastavnik je onaj koji zna i on je iznad, a u$enik je onaj koji u$i i on je ispod)

* u$i se od cele grupe * odnos edukatora i u$enika je dvo-

smeran i horizontalan (i edukato-ri u$e od svojih u$enika i u#enici od svojih edukatora, i u$enici u$e me'u sobom)

Kako se u!i?

* institucionalizovano, akademski * $esto ono "to se u$i nema veze sa

onim "to se realno dogada u zajednici * ne zasniva se na potrebama onih

koji u$e

* kroz rad, akciju, praksu, iskustvo * zasnovano na konkretnim !ivot-

nim potrebama i u bliskom kon-taktu sa zajednicom

* zasnovano na iskustvenom u$enju

"ta se u!i?

* akademsko znanje * uglavnom osnovna znanja i ve"ti-

na u skladu sa unapred odre'e-nim planom i programom

* u stru$nim "kolama- ve"tine po-trebne za posao

* prakti$no primenljivo znanje (prilago'eno individualnim po-trebama)

* izbor je na onome ko u$i

Veri+kacija ili ima li diplo-

me?

* kad zavr"i" neku "kolu dobije" neko zvanje ili profesiju

* diploma se obi$no daje na kraju us-pe"no zavr"ene godine ili cele "kole

* diplome i seri)kati postoje, ali jo" uvek nisu veri)kovane kod nas (dok se npr. u Finskoj mogu pridodati univezitetskoj diplomi)

Koliko traje?

podeljeno je na razrede i stepene: * osnovno obrazovane 6.-14. godine, * srednje obrazovanje 14.-18. godine, * vi"a "kola, * fakultet - preko 18 godina

* usvajanje znanja je dugotrajno i op"te

* traje celog !ivota * u$enje posebnih ve"tina je kratko

i speci)$no

Dobre strane

* obavezno za sve, u cilju postizanja osnovnog znanja ili sticanja odre-'enih ve"tina

* omogu#ava dobijanje diploma, zvanja i statusa u dru"tvu

* mo!e se po$eti bilo kada u !ivotu * “druga "ansa” za one koji nemaju

mogu#nosti za redovno "kolovanje * &eksibilan metod rada, prilagod-

ljiv potrebama pojednica

Lo&e strane

* daje uop"teno znanje, pa je po-trebno i#i na specijalizacije, alter-nativno obrazovanje ili posebne edukacije kako bi to znanje po-stalo upotrebljivo

* po svojoj prirodi je uglavom ne-&eksibilno i neprilagodljivo indi-vidualnim potrebama

* kod nas ne postoji formalno pri-znanje

Tabela 1 - Formalno i neformalno obrazovanje

KONCEPT U'ENJA KROZ CEO (IVOT -“LIFE LONG LEARNING”.

Usled porasta op"teg obrazovnog nivoa i ekspanzije Interneta i drugih obrazovnih sred-stava, postoje tendencije da #e obrazovanje postati najobuhvatnija delatnost u dru"tvu. U toku poslednjih pedeset godine, stalne nau$ne i tehnol"ke inovacije i promene zna-$ajno su uticale na potrebe i stilove u$enja. Predvi'a se da #e se takav trend narednih godina ne samo nastaviti, ve# i intenzivirati. Jedna od novina odnosi#e se i na $injenicu da #e to postati proces koji se nastavlja i traje, tokom celog !ivota, istina - u razli$itom obimu i razli$ite vrste u zavisnosti od !ivotne dobi.

Ideja celo!ivotnog u$enja javlja se ve# u Platonovu delu “Republika”, no koncept do-!ivotnog u$enja je prvi put uobli$en od strane Bazila Jikslija jo" 1929. godine. Sa razvojem svesti o potrebi obrazovanja odraslih, do"la je i ideja da bi u$enje trebalo da traje $itav !ivot. Osnovna zamisao je da treba da postoji obrazovni sistem, koji #e u svakom trenutku, svakom pojedincu/ki, bez obzira na !ivotnu dob ili profesional-ni status, pru!ati mogu#nost da ovlada novim, raznovrsnim i korisnim znanjima; pri tom, formalno, neformalno i informalno obrazovanje se tretiraju kao komplementarni elementi iste celine.

U$enje se vi"e ne mo!e deliti na period sticanja ("kola) i period primene znanja (radno mesto).

Iz ovoga proisti$u tri klju$ne postavke, na kojima po$iva ovaj koncept:

do!ivotno obrazovanje se smatra nadgradnjom svih raspolo!ivih obrazovnih sistema, uklju$uju#i i formalno-obrazovne institucije za osnovno, srednje i vi-soko obrazovanje.

do!ivotno obrazovanje, me'utim, ide i iza granica i dostignu#a formalnog obrazovanja, okupljaju#i sve relevantne ustanove, pojedince/ke i grupe oko procesa u$enja.

smatra se da svaka osoba mo!e da se prona'e i prepozna pravu vrednost uklju-$uju#i se u jednu takvu aktivnost, kakva je do!ivotno obrazovanje.

Izvan tradicionalnog "kolstva, uspostavljeno je nekoliko mogu#nosti za ostvarivanje u$enja:

* U!enje od ku%e – podrazumeva i u$enje kako se u$i i kori"#enje neformalnih metoda u$enja

* Obrazovanje odraslih – sticanje formalnih kvali)kacija, u$enje u okviru posla ili slobodnih aktivnosti u odraslom dobu

* Produ#etak obrazovanja – $esto kroz neakreditovane ili dodatne kurseve koje nude razne obazovne institucije

* Profesionalno usavr&avanje – obuka na poslu ili sticanje odre'enih ve"tina ili znanja radi profesionalnog napredovanja

* Personalizovano u!enje – samoorganizovano u$enje, usmereno na zadovo-ljavanje individualnih potreba uz upotrebu raznih izvora uklju$uju#i i u$enje preko interneta

Ono "to je bitno je da osnove sistema do!ivotnog obrazovanja poseduje svaka, ma i najsiroma"nija zemlja; te osnove $ine razli$ite komponente formalnog i neformalnog obrazovanja. Potrebno je samo me'usobno povezati sve te elemente, kao potencijalne delove jednog “obrazovnog sistema za sve” i u$initi ih dostupnim "irokoj populaciji korisnika svih generacija.

Uz pojam celo!ivotnog obrazovanja vezane su znanstvene discipline andragogija i gerontogogija. Andragogija (gr$. aner=$ovek, mu! + agein=voditi) znanost je koja prou$ava problematiku vaspitanja i obrazovanja odraslih osoba. Gerontogogija (gr$. gerontos=starac + agein=voditi) znanstvena je disciplina koja prou$ava vaspitanje, obrazovanje i samoobrazovanje starijih osoba.

S brzim razvojem novih tehnologija menjaju se radni, dru"tveni i porodi$ni odnosi, pa se tako od $oveka o$ekuje kontinuirano pra#enje tih promena i aktivno u$estvovanje u dru"tvu. *ovek mora trajno u$iti kako bi bio u mogu#nosti pratiti promene.

ZA"TO JE VA(NO NEFORMALNO OBRAZOVANJE? Neformalno obrazovanje vodi razvoju li$nih, socijalnih i profesionalnih kompetencija, ili jo" ta$nije, kako ka!e Tim za obrazovanje odraslih i do!ivotno obrazovanje Mini-starstva prosvete i sporta Republike Srbije, “podrazumeva sticanje znanja i ve"tina koje su izvan programa formalnog sistema obrazovanja...i realizuje se na podru$jima li$nog i socijalnog razvoja, unapre'enja gra'anskih sloboda, me'uljudskih i me'uetni$kih odnosa, aktivne socijalne participacije, za"tite i podr"ke marginalizovanim, hendike-piranim i ugro!enim grupama, za"tite !ivotne sredine, za"tite i unapre'enja zdravlja, brige za roditeljstvo i porodicu, razvoja li$nog identiteta, usavr"avanja za rad...”

ZNA'AJ I ULOGA NEVLADINIH ORGANIZACIJA -NVO.

Nevladinim organizacijama se u svetu pridaje sve ve#i zna$aj. Gotovo da nema nekog dru"tvenog problema u $ije se re"avanje ne uklju$uju i nevladine organizacije. Kompa-rativna istra!ivanja nepro)tnog sektora pokazuju da #e slede#a faza razvoja savremenih dru"tava biti obele!ena sve ve#im brojem uklju$ivanja ovih organizacija u razne oblasti dru"tvenog !ivota. Ovaj rastu#i zna$aj je potvr'en brojnim istra!ivanjima koja poka-zuju da javno mnjenje pokazuje ve#e poverenje prema neformalnim strukturama nego prema tradicionalnim institucijama koje predstavljaju dru"tvo ("kole, crkva, univerzi-teti, politi$ke partije itd.). Zbog toga se o nevladinim organizacijama govori i kao o “novim partnerima” dr!avnih institucija.

Ovu potrebu partnerstva izme'u nevladinih organizacija i institucija u rukovo'enju procesom razvoja priznaju i me'unarodna tela kao "to su Ujedinjene nacije i Evrop-ska zajednica. Uloga NVO u raznim konferencijama UN, Evropske Unije, poslednjih godina je sve izrazitija.

Zna$aj ovih spontanih udru!ivanja gra'ana oko re"avanja raznih privatnih, grupnih, dru"tvenih problema je i u tome "to se stvara mre!a odnosa koji su nezavisni od dr!ave koji $ine civilno dru"tvo, koji pove#avaju participaciju gra'ana i njihovu odgovornost za sebe i dru"tvo u kojem !ive.

Nepro)tne, nevladine organizacije imaju veliki zna$aj u socijalnoj politici razvijenih zemalja, naro$ito zbog toga "to savremena, glomazna dr!ava ne mo!e da zadovolji sve potrebe gra'ana, pa mnoge svoje programe prebacuje na nepro)tni, nevladin sektor, gde se oni e)kasnije ostvaruju. Na taj na$in nepro)tni, nevladin sektor, postaje alter-nativa i novi partner, (ali ne i konkurent) dr!avnom sektoru u kojem se ljudi u kriznim situacijama oslanjaju na vlastite snage.

U na"oj zemlji najbrojnije organizacije su one koje se bave za"titom !ivotne sredine, socijalno-humanitarnim pitanjima, problemima mladih i razvojem i probnlemima u lokalnim zajednicama.

NEVLADINE ORGANIZACIJE:

* Osnivaju sami gra'ani * Dobrovoljna udru!enja gra'ana * Nepro)tne - pro)t se ne raspore'uje $lanovima organizacije, ve# se ula!e u ko-

rist ostvarenje postavljenih ciljeva

* Nevladine - ne osniva ih vlada * Ne u$estvuju u osvajanju vlasti * Nisu same sebi svrha - nastaju da bi se stvorile promene u sredini i pobolj"ali

uslovi !ivota gra'ana * Doprinose re"avanju problema u svojoj okolini i dru"tvu u celini * Same utvr'uju svoje ciljeve i de)ni"u svoje programe * Deluju br!e i e)kasnije, jer nemaju veliki $inovni$ki aparat * Vo'ene su svojim vrednostima

'IME SE BAVE NEVLADINE ORGANIZACIJE:

* Podsti$u inicijative gra'ana za pobolj"anje uslova !ivota * Razvijaju demokratiju i kulturu mira, tolerancije i nenasilja * %tite ljudska i gra'anska prava * Bore se za zdravu !ivotnu sredinu * Prikupljaju i dele humanitarnu pomo# najugro!enijim kategorijama dru"tva * %tite !enu i decu od nasilja * Vode brigu o starim i nemo#nim * Pru!aju psiho - socijalnu pomo# * Zastupaju interese gra'ana

U novije vreme, umesto izraza nevladin sektor, koriste se termini gra!anski ili civilni sektor. Jedna korisna polazna de)nicija koju koristi CIVICUS, me'unarodna organi-zacija za civilno dru"tvo, je slede#a: Civilno dru"tvo je “sfera institucija, organizacija i pojedinaca locirana izme'u porodice, dr!ave i tr!i"ta u kojoj ljudi u$estvuju volonter-ski da unaprede zajedni$ke interese.“

"TA JE OMLADINSKI RAD?

Ta$no de)nisanje omladinskog rada je vrlo kompleksno, gde su i same Evropske zemlje u procesu uskla'ivanja de)nicije. U Evropskom kontekstu $ak i naziv osobe koja se bavi omladinskim radom varira od zemlje do zemlje, tako da zati$emo slede#e nazive:

* Omladinski radnik/ca * Kulturalni animator/ka * Sociopedagog/ socijalni edukator

Omladinski rad mo!e biti okarakterisan kao “me"avina“ aktivnosti koje su bazirane na slobodnom vremenu, neformalnom obrazovanju i socio-politi$ke odgovornosti. Ono "to je jedinstveno svim aktivnostima jeste da pru!aju mladima obrazovne mogu#nosti.

Tipovi omladinskog rada u &irem kontekstuUkoliko pogledamo omladinski rad u internacionalnom kontekstu, kako isti$u Fergu-son, Pens i Denholm (Ferguson, Pence, Denholm (1993, str.3)), omladinski rad je uo-bli$en istorijskim, politi$kim, socijalnim i ekonomskim faktorima, te postoje zna$ajne razlike u prirodi, strukturi i fokusu omladinskog rada u razli$itim zemljama.

Prema Benksu (Banks; 1994) postoje $etiri klasi)kacije omladinskog rada:Omladinski rad baziran na li"nom i socijalnom razvoju namenjen za razli-

$ite ciljane grupe mladih, koji koristi aktivnosti bazirane na slobodnom vreme-nu, ali sa ciljem sprovo'enja neformalnog obrazovanja i u$enja.Preventivni omladinski rad koji mo!e biti usko vezan za odre'enu ciljnu

grupu de)nisanu po uzrastu ili pak u zajednici, sa ciljem smanjenjenja zloupo-trebe psihoaktivnih supstanci ili kriminala.Socijalni omladinski rad (eng. Youth Social Work) gde je rad putem save-

tovanja usmeren na mlade sa speci)$nim individualnim problemima poput nepoha'anja "kole, seksualnog zlostavljanja ili maloletni$ke delikvencije.Kao $etvrtu klasi)kaciju Benks navodi Omladinski rad baziran na slobod-

nom vremenu; gde voditelji ne ohrabruju ili podsti$u u$enje. npr. seoski fud-balski tim. Iako je Benks ovaj tip svrstao u omladinski rad, mo!emo da vidimo da u ovom tipu ne postoji namerno obrazovni karakter, stoga se on mo!e svr-stati u rad sa mladima. No, sa druge strane mo!emo navesti jo" jedan tip omla-dinskog rada koji je naizgled sli$an ovom, a kojeg Banks nije naveo:

Omladinski rad baziran na aktivnostima - ovaj tip koristi aktivnosti u toku slo-bodnog vremena, i naizgled je vrlo sli$an Benksovom Omladinskom radu baziranom

na slobodnom vremenu, no ovaj tip ima ciljano obrazovni karakter, jer predstavlja prvu stepenicu da bi se mladi uklju$ili u omladinski rad baziranim na li'nom i socijalnom razvoju. Ujedno, mladi u$e putem imitacije, gde omladinski/e radnici/ce predstavljaju uzore, te kroz skriveni kurikulum mladi razvijaju vrednosti prihvatanja, razumevanja i empatije.

Neke od osnovnih metodologija koje se koriste u omladinskom radu su individualni rad, grupni rad i razvoj zajednice.

Individualni rad se sastoji od rada sa pojedincima/kama, sa ciljem postizanja njiho-vog li$nog razvoja. Uobi$ajeni oblici individualnog rada su sastanci “jedan na jedan”, sesije savetovanja ili mentorstva, gde se stavlja fokus na osobu i njegove/njene li$ne potrebe.

Grupni rad predstavlja metodologiju gde nekolicina ljudi radi zajedno u grupi sa ciljem u$enja, gde sami/e $lanovi/ce ili voditelj/ka obezbe'uju uslove za u$enje. (radi-onice, treninzi, itd.)

Razvoj zajednice predstavlja metodologiju koja unutar zajednice povezuje, osna!uje i obrazuje pojedince/ke, grupe i institucije da rade zajedno na osnovu zajedni$kog cilja i potreba, kako bi se postigla ve#a efektivnost i bolji rezultati. Razvoj zajednice je kolektivna akcija koja se bavi razli$itim pitanjima koja imaju uticaj na !ivot pojedinca, grupe i zajednice

KAKO RAZUMETI OMLADINSKI RAD

Osnovni principi razvojnog pristupa:

Svako ljudsko bi#e ima zna$ajni potencijal da bude efektivno u svakodnevnom !ivotnom iskustvu u razli$itim kontekstima

Razvoj ne mo!e biti siljen, samo podr!an i negovanSvako ljudsko bi#e ima svoje snageSvaki pojedinac/ka mora biti shva#en/a u celini, te se na isti na$in odgovara na

njegove/ njene potrebeEtiketiranje i kategorisanje ljudi nije od pomo#i pri razvoju i stoga se izbegavaNe postoje eksperti samo u$enici/e na putu razvojaRazvoj je do!ivotan, svi pojedinci/ke imaju kapacitet da se razvijaju i menja-

ju tokom svog !ivota

Pogre"ke nisu neuspesi, nego mogu#nosti za u$enje i razvojSvaka kriza je mogu#nost za u$enje, promenu i razvoj

Sada"njost i budu#nost su va!niji od pro"losti. Naglasak je na optimalnoj upotrebi svakog trenutka kako bi se napravio korak napred

Kada pojedinac/ka do!ivi sebe druga$ije, on/ona je osposobljen i da se po-na"a druga$ije. Stoga se razvojni pristup primarno fokusira na osposobljavanje ljudi da se do!ive druga$ije u celost, i kao sposobni u svakom datom momentu.

OSNOVNE KARAKTERISTKE OMLADINSKOG RADA

Omladinski rad mora da osigura ravnopravne mogu#nosti mladimaBaziran je na profesionalnom odnosu izme'u omladinskog radnika i mladih,

nije nu!no vezan za formalno obrazovanje omladinskog radnikaTretira mlade kao partnere, odnosno mlade kao svoju ciljnu grupu, nikako

ne kao klijente, u$enike i pacijentePru!a podr"ku mladima da razviju vlastiti sistem vrednosti i socijalne ve"tine

kako bi potpomogli proces osamostaljivanja i integraciju mladih u dru"tvo kao aktivnih gra'anaPru!a usluge mladima, a da pritom mladi donose odluke da li #e u$estvovati

u omladinskom raduOhrabruje mlade da budu kriti$ni u odnosu na vlastito iskustvo i svet oko

sebePru!a podr"ku mladima da donesu (informisane) odluke u vezi sa li$nim

odgovornostima u dru"tvu i zajedniciUpotpunjuje se sa formalnim obrazovanjem kako bi se mladi podstakli na

ostvarivanje vlastitih potencijalaRadi zajedno sa ostalim akterima iz svih sektora dru"tva kako bi dru"tvo

odgovorilo na potrebe mladih

Dobrobit od Omladinskog Rada

Zajednica Mladi

* Razvoj dru"tva u kojem mladi imaju iz-gra'ene demokratske vrednosti, te koji su osna!eni da svesno, aktivno i odgovorno doprinose razvoju demokratskog, gra'an-skog, uspe"nog dru"tva

* Zaokru!en sistem obrazovanja – formalno obrazovanje zajedno sa neformalnim koje mu je komplementarno, daju holisti$ki pristup vaspitanju i obrazovanju dece i mladih

* Razvoj multieti$nosti i multikulturalnosti * Struktuirana briga o mladima da bi se ra-

zvijale strukture koje mlade posmatraju kao resurs i da bi se dobili aktivni $lanovi dru"tva

* Prilika za razvoj i osna!ivanje pojedinaca/ki, a jaki/e pojedinci/ke su osnov za razvoj dru"tva

* Holisti$ki pristup razvoju mladih * Razvoj samopouzdanja i kompetencija

Mladih * Mladi i ostale ciljne grupe znale bi ta$no

gde mogu da se obrate * Mladi dobijaju mogu#nost da se sa njima

radi uz primenu inovativnih metoda rada * Ve#i izbor kvalitetnih institucionalnih i van

institucionalnih obrazovnih, preventivnih, razvojnih programa u razli$itim oblastima

Prema Haskinsu (Huskins, J., 1999) imamo deset (10) standardizovanih ve"tina, koje predstavljaju osnovu procenjivanja napretka mlade osobe u omladinskom radu:

Samosvesnost/samopouzdanje (ose#aji o samom/oj sebi)Komunikacijske ve"tine (efektivno komuniciranje sa drugima)Interpersonalne ve"tineIstra!ivanje i upravljanje emocijama (biti svestan/a emocija, biti otvoren/a za

svoje emocije)Razumevanje i identi)ciranje sa drugima (empatija, saose#anje)Razvoj vrednosti ("ta je ispravno, "ta pogre"no)Re"avanje problemaPregovara$ke ve"tine (dono"enje odluka sa drugima)Akciono planiranje (sposobnost planiranja unapred)

Procenjivanje svojih ve"tina (u$enje iz iskustva)

Omladinski radnici/ce bilo da su profesionalci ili volonteri/ke imaju obavezu da deluju u skladu sa UN Konvencijom o za"titi de$ijih prava (1989), koja podr!ava najbo-lje interese de$ijih prava, osigurava da sva deca/mladi imaju prava da budu za"ti#eni od bilo kog oblika nasilja i zna$ajnih ozleda, te da im je pru!ena adekvatna briga za njihov razvoj. U svim zemljama biv"e Jugoslavije zlostavljanje je kategorisano kao povreda zakona, stoga omladinski/e radnici moraju da deluju i u skladu sa zakonskim

obavezama zemlje u kojoj rade i de)nisanim politikama i procedurama o za"titi dece i mladih same organizacije/institucije u kojoj omladinski/a radnik/ca radi. Ukoliko omladinski/a radnik/ca ne prijavi sumnju zlostavljanja ili po$injeno zlostavljanje, mogu postati predmet zakonske tu!be.

Kada gledamo multisektorski pristup, profesija omladinskog rada u pogledu za"tite dece i mladih radi u oblasti primarne prevencije.

Primarna prevencija podrazumeva:

Prevenciju i kreiranje sigurnog okru!enjaOtkrivanje U$e"#e u prikupljanju podataka (izvor informacija za sistem socijalne za"tite,

pravni sistem)Podr"ku u tretmanu i pra#enje

U omladinskom radu treba da se obave#emo na:

Svesnost - da osiguramo da zaposleni/e/volonteri/ke budu svesni i obrazovani po pitanju za"tite dece i mladihPrevenciju - da osiguramo da se kroz svesnost i dobru praksu potencijalni

rizici u odnosu na za"titu dece i mladih svedu na minimumPrijavljivanje - da osiguramo da su zaposleni/e/volonteri/ke upu#eni u proce-

dure prijavljivanja optu!bi, sumnji i zabrinutostiReagovanje - da osiguramo da se adekvatna reakcija desi u praksi u odnosu na

prijavljenu sumnju, optu!bu i zabrinutost

MLADI KAO VA(NI DRU"TVENI AKTERI U DRU"TVENIM PROMENAMA

Mladi zauzimaju posebno mesto u dru"tvu zbog velike mladala$ke energije i mo#i transformacije, te razvojnog procesa kao speci)$nog perioda u odrastanju, gde kogni-cija jo" nije dostigla svoj vrhunac pa su mladi $esta meta zloupotreba i manipulacija. Konsekventno tome, mladi ne samo da predstavljaju !rtve direktnog nasilja, nego su $esto i sami u$esnici/e nasilja, bilo kao vojnici ili kao poklonici/e odre'ene ideologije koja promovi"e nasilje. Na koncu su uvu$eni u krug nasilja koji se in)ltrira u njihove !ivote, te predstavlja odrednice njihovih stavova, vrednosti i delovanja. Promene koje

se u adolescenciji de"avaju, izuzetno su zna$ajne za dalji razvoj i delanje odrasle osobe, na osnovu $ega se kreira kultura budu#ih nara"taja.Iz gore navedenih razloga, na mlade treba obratiti posebnu pa!nju u dugoro$nom procesu izgradnje mira i uspostavljanju alternativnog pristupa nasilju i sukobu. Mladi su vi'eni kao agenti socijalnih promena, ekonomskog razvoja i tehnolo"kog razvoja. Ujedno predstavljaju rizi$nu socijalno - demografsku grupu koja ima nesigurnu bu-du#nost, iako su vi'eni kao najve#a dru"tveno-socijalna nada. Suo$eni su sa paradok-som - od njih se o$ekuje da budu integrisani u postoje#e dru"tvo ali i da predstavljaju silu za transformaciju istog.Usled svega mo!emo primetiti veliki pritisak i o$ekivanja od mladih od strane dru"tva, no ipak, odnos o$ekivanja i ulaganja u mlade nisu recipro$ni. U pogledu zadovoljava-nja potreba mladih, njihovog obrazovanja i dru"tvenog priznavanja kao rizi$ne grupe, ne stavlja se dovoljno veliki akcenat, te upravo u odnosu na tu problematiku omladin-ski rad igra veliku ulogu.

ULOGA OMLADINSKOG RADA U POSTKONFLIKTNIM PODRU'JIMA

Gledaju#i istorijski razvoj i geografska podru$ja gde se omladinski rad baziran na so-cijalnoj edukaciji sprovodi, mo!emo da vidimo da je u velikoj meri na"ao primenu u postkon&iktnim podru$jima. Naime, tip omladinskog rada koji je baziran na socijal-noj edukaciji predstavlja britanski model, koji je izuzetnu primenu na"ao u Severnoj Irskoj, te se sredinom ’90 godina pro"log veka ovaj model pro"iruje na podru$je biv"e Jugoslavije kroz rad "vedsko – severnoirske nevladine organizacije PRONI Institut za socijalnu edukaciju (2004 god. organizacija menja ime u Forum Syd Balkans Program-me, 2007. nekada"nji projekti iste organizacije se lokalizuju i registruju kao 6 lokalnih NVO-a).Ovaj model omladinskog rada je vrlo speci)$an u odnosu na podru$je re"avanja kon-&ikta, jer je metodologija preuzeta iz mirovnih studija, kako bi se na "to adekvatniji na$in odgovorilo na potrebe mladih koji !ive u postkon&iktnim dru"tvima. Rad ove organizacije je zapo$eo u isto$noj Hrvatskoj, a zatim se pro"irio i na Bosnu i Hercego-vinu, Srbiju (Vojvodinu), Crnu Goru i Makedoniju. Koncept je uklju$ivao rad u gra-dovima koji su bili etni$ki podeljeni, gde je bio zastupljen visok stepen me'uetni$ke netrpeljivosti, vrlo nizak nivo interetni$kog dijaloga, te su se i dalje smatrali kao visoko rizi$na podru$ja u pogledu eskalacije sukoba, gde je omladinski rad na"ao dvostruku primenu u:

Transformaciji kon/ikta - rad sa mladima na polju nenasilne transformacije kon&ikta mo!e podeliti na dva nivoa:

Pru!anje podr"ke mladima u njihovom razvojnom procesu u tranziciji iz detinjstva u odraslo doba, Sticanje ve"tina i znanja koja su potrebna za nenasilnu transformaciju kon-

&ikta

Mirovnom obrazovanju - koje predstavlja proaktivan pristup, sa ciljem obra-zovanja mladih, kao i dru"tva za uspostavu dugoro$ne kulture bazirane na ne-nasilju, toleranciji, ravnopravnosti, po"tovanju razli$itosti i dru"tvenoj pravdi

PRINCIPI OSTVARIVANJA INTERGRUPNIH KONTAKATA

Olport (Allport,G.; 1954) je formulisao svoju $uvenu tezu, koja je postala primenjiva-na u svim programima sa ciljem promena odnosa izme'u grupa koje su u kon&iktu. On navodi da se, u cilju ostvarenja intergrupnih kontakata gde se posti!u pozitivne promene u pona"anjima i stavovima, trebaju primeniti 4 principa:

Kontakt grupa mora biti baziran na ravnopravnoj osnovi - statusuKontat mora biti li$an i u vi"e susretaGrupe moraju biti me'uzavisne i raditi na nekim vi"im/zajedni$kim ciljevimaMora postojati institucionalna podr"ka da obezbedi ravnopravne norme

Ovi principi su inkorporirani i u omladinski rad koji je baziran na socijalnoj edukaciji pri radu sa mladima u postkon&iktnim podru$jima.

OSNA(IVANJE ZA IZGRADNJU MIRA

Pristup izgradnji mira ozna$avaju pojmovi osna!ivanje za izgradnju mira i odr!ivi mir, odnosno odr!ivi razvoj zajednice. Oba opisuju trajan proces usmeren pribli!avanju vi-ziji “pravednog” dru"tva i odr!avanju kulture mira: nastoji se uo$avati i ukloniti uzroke nasilnih sukoba, pove#ati sposobnost suo$avanja s nasle'enim i novim sukobima kroz komunikaciju li"enu me'usobnog potiranja te graditi prostor za slobodan razvoj poje-dinaca i grupacija temeljen na saradnji i me-usobnoj povezanosti.

Radi toga izgradnja mira tra!i stalno promi"ljanje aktualnog konteksta i propitivanje na"ih odgovora na tu situaciju, ciljeva koje sebi postavljamo, metoda i pristupa kojima

se koristimo i uticaja koje posti$emo. To su nam orentiri, znakovi na putu. Adam Karl (Adam Curle) je rekao: “Graditi mir je vrlo jednostavna ra$unica: popravljati odnose tako da prave vi"e dobra negoli "tete, bilo da se radi na emotivnom, psiholo"kom, ekonomskom ili politi$kom planu.”

Osna!ivanje za izgradnju mira se odnosi na aktivan odnos prema dru"tvenim i poli-ti$kim zbivanjima, preuzimanje odgovornosti za li$ni razvoj i razvoj zajednice, te na postavljanje odr!ivih struktura (npr. volonterskih grupa, organizatora zajednice, mi-rovnih inicijativa, organizacija civilnog dru"tva, timova za medijaciju u zajednici i sl.).

Osna!ena osoba prepoznaje da poseduje snagu kojom mo!e menjati vlastiti !ivot. Ona poznaje i razume situaciju, poseduje ve"tine i samopouzdanje koje je stekla upotrebom tih ve"tina kao i dovoljan nivo samosvesti o tome kako je iznutra ("to ose#a, misli, zna, !eli) i "ta joj nedostaje.Osoba koja je osna!ena bolje #e razumeti i ljudske pote"ko#e i pasivnost te verovati u jo" neotkrivene mogu#nosti. Bi#e spremnija pru!iti podr"ku procesu osna!ivanja ljudi s kojima !ivi i radi. Stoga osna!ivanje razumevamo kao postavljanje temelja za mirovno delovanje.

GIVE PEACE A CHANCE (John Lennon & Paul McCartney)

Pesmu o nu!nosti mira napisala su dva rok pesnika za vreme Vijetnamskog rata 60-tih godina XX veka. Ovu pesmu Bitlsa, kojom se tra!i da se da "ansa miru, je jednom, na antiratnim demonstracijama u Va"ingtonu, pevalo dva miliona ljudi.

Two, one two three four Everybody’s talking about Bagism, Shagism, Dragism, Madism, Ragism,

Tagism *is-ism, that-ism, is-m, is-m, is-m All we are saying is give peace a chance

All we are saying is give peace a chance ... Let me tell you now

Everybody’s talking about Revolution, evolution, masturbation, )agellation, regulation, intergrations,

meditations, United Nations, Congratulations. All we are saying is give peace a chance All we are saying is give peace a chance All we are saying is give peace a chance

All we are saying is give peace a chance etc.

INTERKULTURALIZAM I VASPITANJE

Betoven pripada Zapadnim Indijancima isto koliko i Nemcima, jer je njegova muzika sada deo ljudskog nasle!a.

(C.L.R. D#ejms)

Za razliku od pojma multikulturalnosti koji danas uglavnom ozna$ava istovremeno postojanje vi"e kultura na nekom prostoru, interkulturalnost prvenstveno ozna$ava veze i odnose izme'u takvih kultura. Ti odnosi pre svega podrazumevaju komunici-ranje, razmenu, u$estvovanje u stvaranju kulturnih vrednosti, i $itav niz interakcija i pro!imanja za dobrobit svih gra'ana koji !ive u zajednici. Kako ljudi ne bi samo !iveli jedni kraj drugih stvaraju#i nevidljive barijere, potrebno je pre svega obrazovanjem i vaspitanjem dece i mladih stvoriti svest da je dru"tvo kojem bi trebali da te!imo zasnovano na interkulturalnosti. Obrazovanje bi, prema tome, zna$ilo unapre'ivanje po"tovanja kulturnih razli$itosti, raznolikosti, usvajanje kultrunog diverziteta kao mo-gu#nosti da "to svestranije izrazimo sopstvenu li$nost i na" ljudski potencijal, da se borimo protiv svih oblika isklju$enja i isklju$ivosti.

Iako smo svedoci $injenice da evropska dru"t va postaju multikulturna, to ne zna$i da su samim tim i interkulturna. Naime, interkulturalizam podrazumeva suo$avanje sa problemima koji se javljaju u odnosima izme'u nosioca razli$itih kultura, njiho-vo prihvatanje i po"tovanje. Pre)ks “inter“ ne zna$i jednostavno prisustvo ili zajed-ni$ki !ivot, slu$ajno me"anje kultura, niti zamenu jednog oblika mi"ljenja drugim, ve# mogu#nost upore'ivanja razli$itih mi"ljenja, ideja i kultura na jednom prostoru. Interkulturalizam podsti$e na razmi"ljanje o razlikama psiho-spoznajne, seksualne, et-ni$ke, kulturne i religiozne prirode, o borbi protiv predrasuda, o mirnoj koegzistenciji naroda, pojedinaca ili grupa razli$itog porekla, kao i o jednakim mogu#nostima u obrazovanju, pre svega.

Interkulturalnost koja bi se ograni$ila samo na podr!avanje ili po"tovanje razli$itog, ne bi dala zna$ajnije rezultate ukoliko ne bi prona"la uslove za razvoj ovih razli$itosti. Produbiti spoznaju o drugom samim tim podrazumeva i produbljivanje saznanja o sebi, kako na individualnom tako i na nivou pripadaju#e grupe. Biti interkulturalno vaspitan, zna$i mo#i razumeti i prihvatiti osobe koje pripadaju drugim kulturama, sa sopstvenim kulturnim identitetom.

Pripi"emo li vaspitanju zadatak pomaganja pojedincu da upozna sebe, neguju#i pri-tom pravi, istinski ose#aj o sebi, tada vaspitanje ne mo!e a da ne vodi prepoznavanju i vrednovanju razli$itosti, kao i izgradnji me'uljudskih odnosa u kojima se razlika prihvata kao princip ostvarivanja jedinstva i sjedinjenja u razli$itosti. U tom smislu

interkulturalno vaspitanje se ne mo!e ostvariti ne omogu#i li se svakom subjektu ili grupi potvr'ivanje svog identiteta. Upravo svest o zna$enju sopstvene kulture dozvo-ljava prepoznavanje razli$itosti.

Svest o sospstvenom kulturnom identitetu ja$a sposobnost e)kasne percepcije stvar-nosti, prihvatanja sebe, a samim tim i drugih. Biti svesan svog sopstvenog kulturnog identiteta zna$i i prihvatiti spontanost, mogu#nost zapa!anja problema, sposobnost “odvajanja“ od same kulture i okru!enja, a time i mogu#nost interkulturalizacije. Dru-gim re$ima, ko ima takvu svest, ima i sposobnost projekcije prema drugima i prema njihovim kulturama, "to zna$i da je sposoban za kulturnu interakciju.

Interkulturalni identitet ogleda se u:prihvatanju postoje#ih i novih kulturnih elemenatapove#anju "irine i dubine vi'enjave#em samorazumevanju, samoprihvatanju i samopouzdanjupove#anoj otvorenosti i &eksibilnostipove#anoj kreativnosti koja omogu#ava suo$avanje sa novim izazovima

Moglo bi se re%i da je najzna!ajnija promena koju razvoj interkulturalnog identi-teta podrazumeva, upravo promena u shvatanju i vi$enju sveta oko sebe. Ovakva promena se ne mo!e ostvariti samo u$enjem o kulturi doma#ina ili !ive#i u doti$noj kulturi. Ona podrazumeva i sposobnost prilago'avanja. Stoga se smatra da se mo!e govoriti o psiholo"ki sigurnoj osobi, sposobnoj da se suo$i sa mno"tvom razli$itosti, o osobi koja se “&eksibilno“ suo$ava s dru"tvenim problemima i koja veruje u zajedni"-tvo i jedinstvo $ove$anstva.

Interkulturalno u$enje i obrazovanje

Interkulturalno obrazovanje je ono obrazovanje koje * uva#ava i podr#ava razli!itost u svim oblastima ljudskog %ivota. Ono nas $ini

osetljivim na ideju da su ljudi prirodno razvili razli$ite na$ine !ivota, obi$aje i poglede na svet i da ta raznolikost ljudskog !ivota sve nas oboga#uje.

* promovi&e ravnopravnost i ljudska prava, obezbe'uje jednake mogu#nosti za sve, suprotstavlja se nepravdi i diskriminaciji i zala!e za vrednosti na kojima se izgra'uje ravnopravnost.

Interkulturalno obrazovanje je proces koji od svakog od nas zahteva da poznajemo sebe i sopstvenu kulturu da bismo bili sposobni da razumemo kulture drugih. Ovaj proces je veoma izazovan i obuhvata rad na duboko ukorenjenim uverenjima o tome "ta je dobro i lo"e, preispitivanju sopstvenog pogleda na svet i sopstvenog !ivota. Sve

ono "to uzimamo “zdravo za gotovo” u interkulturalnom u$enju se “stavlja pod lupu” i kriti$ki promi"lja. Budu#i da je interkulturalno u$enje proces u kojem u$imo kako da !ivimo zajedno u svetu razli$itosti, ono je time i polazna ta$ka izgradnje zajedni$kog !ivota u miru.

TRI PRINCIPA INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJAprema Uneskovim Smernicama

U Uneskovim Smernicama za interkulturalno obrazovanje (UNESCO Guidelines on Intercultural Education, Education Sector,UNESCO, Paris, 2006) istaknuta su tri osnovna principa interkulturalnog obrazovanja:

Interkulturalno obrazovanje po"tuje kulturni identitet

u$enika kroz pru!anje kulturalno odgovaraju#eg i responsivnog kvalitetnog

obrazovanja za sve

Interkulturalno obrazovanje pru!a svim u$enicima kul-

turalna znanja, ve"tine i sta-vove koji su im neophodni

da budu aktivni i odgovorni gra'ani dru"tva

Interkulturalno obrazova-nje pru!a svim u$enicima

kulturalna znanja, ve"tine i stavove koji ih osposobljava-ju da doprinose po"tovanju, razumevanju i solidarnosti me'u pojedincima, etni$ki, socijalnim i kulturnim gru-

pama i nacijama

Ovi principi mogu se realizovati na razli$ite na$ine.

I princip - Interkulturalno obrazovanje po"tuje kulturni identitet u'enika kroz pru%anje kultu-ralno odgovaraju$eg i otvorenog kvalitetnog obrazovanja za sve - mo!e da bude ostvaren kroz:

* kori"#enje kurikuluma i materijala za podu$avanje * razvijanje i primenu iskustvenih i participativnih metoda podu$avanja koji od-

govaraju datim kulturama * razvoj i primenu metoda ocenjivanja koje su u skladu sa speci)$nostima razli-

$itih kultura * izbor jezika instrukcija, "to uklju$uje maternji jezik u$enika (gde je to mogu#e) * odgovaraju#u obuku nastavnika koja ima cilj da

upozna nastavnike sa kulturnom tradicijom njihove zemlje upozna nastavnike sa iskustvenim, participativnim i kontekstualnim meto-

dama podu$avanja

razvije osetljivost za obrazovne i kulturne potrebe manjinskih grupa podr!i sposobnost nastavnika da obrazovni sadr!aj, metod rada i materijal

koji koristi adaptira potrebama grupa $ije su kulture druga$ije od ve#inske im olak"a kori"#enje razli$itosti kao sredstva za u$enje

* promociju okru!enja za u$enje koje uva!ava kulturne razlike * interakciju izme'u "kole i zajednice i uklju$ivanje roditelja i lokalnih zajednica

u obrazovni proces

II princip - Interkulturalno obrazovanje pru%a svim u'enicima kulturalna znanja, ve"tine i stavove koji su im neophodni da budu aktivni i odgovorni gra!ani dru"tva - mo!e da bude ostvaren:

* garantovanjem ravnopravnih i pravednih uslova u obrazovanju (npr. jednaka dostupnost kvalitetnom obrazovanju, eliminacija diskriminacije i sl.)

* kori"#enjem kurikuluma, ud!benika i radnog materijala tako da pru!i znanje ve#inskoj kulturi/zajednici o manjinskim kulturama omogu#i manjinskim grupama znanje o dru"tvu kao celini uklju$i razli$ite kulturne sisteme kroz predstavljanje znanja iz razli$itih kul-

turnih perspektiva i sl. * kori"#enjem odgovaraju#ih metoda podu$avanja (aktivno, participativno, koo-

perativno u$enje i sl.) * jasno de)nisanim i preciznim ocenjivanjem u$eni$kog postignu#a (znanja, ve-

"tina, stavova i vrednosti) * kori"#enjem odgovaraju#eg jezika podu$avanja koji pru!a priliku svakom u$e-

niku da komunicira (da se izrazi) na maternjem i na zvani$nom jeziku zemlje, kao i na jednom ili vi"e stranih jezika

* odgovaraju#im nastavni$kim obrazovanjem i stru$nim usavr"avanjem.

III princip - Interkulturalno obrazovanje pru%a svim u'enicima kulturalna znanja, ve"tine i stavove koji ih osposobljavaju da doprinose po"tovanju, razumevanju i solidarnosti me!u poje-dincima, etni'kim, socijalnim i kulturnim grupama i nacijama - mo!e da bude ostvaren kroz:

* razvoj kurikuluma koji doprinosi razumevanju i uva!avanju kulturalne razli$i-tosti ali i globalne zavisnosti me'u ljudima, razvoju svesti o pravima i obaveza-ma, razumevanju neophodnosti me'unarodne solidarnosti i saradnje

* primenu odgovaraju#ih metoda podu$avanja i u$enja * razvoj ve"tina komunikacije i saradnje preko kulturnih granica * podu$avanje i u$enje stranih jezika i unapre'ivanje kulturne komponente u$e-

nja jezika * odgovaraju#e obrazovanje nastavnika/ca i permanent

SUKOB ILI IZAZOV

Na$in na koji deca i mladi u$e da reaguju u kon&iktnim situacijama ima#e presudni uticaj na kvalitet njihovog !ivota i zajednice u kojoj !ive. Kada se mladi sukobe unutar svoje grupe ili ih prepu"tamo samima sebi ili pak u$imo nasilnom re"avanju sukoba u kojem postoji pobednik/ca i gubitnik/ca. Od malena decu u$imo da sukobe re"ava autoritet: roditelji, nastavnici, policajac, "ef, vo'a bande, sudija. Zna$i nudi im se mo-del po kojem sukob re"ava neko sa strane ili jednostavno postoji gubitnik i pobednik. Retko ili gotovo nikad u na"em tradicionalnom i kulturnom okviru decu ohrabrujemo da sama tra!e re"enje kojim #e obe strane biti zadovoljne, tj. Pobednici/e. Sva'a, tu$a, vre'anje dovodi do prekida odnosa me'u sukobljenim stranama, dok razgovor, dakle komunikacija, dogovor, pomirenje, vodi ka saradnji i razumevanju potreba i zahteva. Zato obrazovanje za nenasilno reagovanje podrazumeva pre svega tra!enje izlaza iz sukoba, a ne tra!enje krivca. To nije lak ali je mogu# put. Tada sukobljene strane razmotre obostrane interese, rede)ni"u zahteve i zajedni$ki rade na re"avanju sukoba. Dugotrajan je proces obrazovanja koji stvara nenasilnu kulturu. On obuhvata aktivno slu"anje i razumevanje drugih, razumevanje sopstvenih emocija i nagona kao i na$ina samokontrole, ali i aktivan misaoni proces usmeren ka tra!enju alternativa. %to smo dublje u sukobu to nama vi"e vladaju predrasude, strahovi i nesigurnost. %to smo bli!e miru i re"enju obasjava nas mo# tolerancije i razumevanja. Razumevanje ose#anja i potreba druge osobe, ali uz zadr!avanje svesti o svojim potrebama i ose#anjima naziva se empatija, dok je asertivnost, jasno izra!avanje i zastupanje svojih potreba, ose#anja, prava, stavova ali bez da povre'ujemo ose#anja, potrebe, stavove, prava druge osobe.

Ponekad je te"ko da shvatimo koliko smo sli$ni jedni drugima, a istovremeno se i jako razlikujemo. Ume#e dopu"tanja drugima da budu ono "to jesu podrazumeva da drugi imaju svoj prostor, intimu, samostalnost u odlu$ivanju, ose#aj samopouzdanja i samopo"tovanja. Imamo pravo da budemo razli$iti jer je svaka osoba neponovljiva.

Programi obrazovanja bazirani na umetnosti su u odli$noj poziciji da omogu#e mla-dim ljudima suo$avanje sa kon&iktima, a u isto vreme podr!avaju#i ih da se kreativno izra!avaju, rade sa modelima pozitivnih uloga i razmatraju svoje iskustva kroz umet-nost. Programi dru"tvene/civilne umetnosti mogu da se izgrade na ovim osnovama i da pomognu mladim ljudima da upravljaju svojim kon&iktima koriste#i ste$ena znanja iz re"avanja kon&ikata. Re"avanje sukoba poma!e da se stvori sigurnije okru!enje u kojem se mladima i edukatorima pru!a mogu#nost da steknu ve"tinu koju mogu da upotrebe u svim segmentima njihovih !ivota.

Pre nego "to pomognemo mladima da upotrebe ve"tine re"avanja kon&ikata, moramo da im, pre svega, pomognemo da promene svoje vi'enje kon&iktnih situacija i razu-meju za"to se oni pojavljuju.

Upravljanje sukobom nije izbegavanje sukoba nego kreativno re"avanje problemati$ne situacije u kojoj se nalazi dve ili vi"e osoba po pitanju interesa stavova, mi"ljenja, po-treba, prava i sl.

To je pozitivna !ivotna energija i ve"tina pomo#u koje transformi"emo situaciju u kojoj se sukobljavaju dva ili vi"e interesa. Da bi do toga do"lo neophodno je da imamo svest o drugome, da i taj drugi ima svoja prava, potrebe, ose#anja i druge osobenosti. Ta$ka preokreta je prelaz od pozicije zahteva na poziciju potreba i zahteva sukobljenih strana.

Pomo#i mladima da se DECENTRIRAJU, da na probleme gledaju sa razli$itih strana jer jedino ih tako mogu i re"avati, pronala!enjem alternativa.

Prema Glaseru, $etiri osnovne psiholo"ke potrebe upravljaju svim pona"anjima, po-trebe za:

Pripadanjem – upotpunjena ljubavlju, deljenjem i saradnjomUnutra"njom mo#i – zajedno sa dostignu#ima, ispunjenjem/usavr"avanjem, ose#a-njem da je $ovek prepoznat i po"tovanSlobodom – u pravljenju izboraZabavom – upotpunjenom smehom i igrom

Ponekad upravljanje kon&iktima postane izuzetno te"ko kada dvoje ljudi ne mogu da se slo!e o tome "ta se zaista dogodilo (kako je do kon&ikta do"lo). Kada dvoje ljudi imaju potpuno razli$ite percepcije, na$in komunikacije je klju$an u razre"enju kon-&ikta na miran na$in. Nastavnici/e mogu da u$ine ovaj proces jednostavnijim za svoje u$enike/ce tako "to #e im pomo#i da komuniciraju $ak i kada se potpuno ne sla!u me'usobno i to uz pomo# umetnosti.

Za mlade ljude jedan od najte!ih na$ina u re"avanju kon&ikata uklju$uje razmatranje razli$itih aspekata vi'enja kon&ikta. Lako je mladim ljudima da razumeju da drugi razli$ito gledaju na isti sukob, ali razumevanje razli$ite percepcije u !aru sukoba je $esto veoma te"ko posti#i. Kada je lo"e upravljan ili pogre"no shva#en, razli$ite per-cepcije $esto vode da mladi ljudi postaju frustrirani i ne uspevaju da naprave pomak u re"avanju sukoba.

Jedna od najte#ih stvari u re&avanju kon/ikata uklju!uje upravljanje besom obe strane. Nastavnici/ce mogu zna!ajno da pomognu mladima uvode%i ih u nove stra-tegije za upravljanje besom i izlazak u susret svim stranama uklju!enim u sukob.

Teorija o re"avanju konk&ikata obja"anjava da kompromis me'u sukobljenim strana-ma obi$no ne proizvodi sporazum koji #e istinski zadovoljiti potrebe uzroka problema. U re"avanju problema moramo da se fokusiramo na potrebe koje stvaraju sukob, uz mogu#nost pronala!enja re"enja koji bi, u stvari zadovoljio obe strane. U naporu da se pomeri fokus sa pozicije interesa, potrebno je da se ispolje najva!nije potrebe koje su uklju$ene u sukob.

Nije dovoljno samo obezbe$ivanje ve&tine re&avanja sukoba mladim ljudima i na-stavnicima. Najve%i deo upotrebe ovih ve&tina zahteva pokretanje procesa koji %e maksimalno pove%ati efektivnost ste!enih znanja. Nastavnici imaju dva procesa koje mogu da upotrebe da bi pomogli mladima u re&avanju sukoba: pregovaranje i proces grupnog re&avanja sukoba. Dok pregovaranje uklju!uje da mladi ljudi re&e nesporazum bez pomo%i nastavnika, proces grupnog re&avanja sukoba, koji vodi nastavnik, koristan je u re&avanju sukoba koji uklju!uje odre$en broj mladih.Bu'enje nenasilja se de"ava kada postanemo svesni nasilja kao stvarnosti koja je radi-kalno suprotstavljena zahtevima razuma. Odbijanje nasilja je temelj nenasilnog kon-cepta. Zato nasilje pripada i podru$ju )lozo)je i politike. Decu trebamo u$iti da sukob ne do!ivljavaju kao nesre#u, nego kao izazov li$nom razvoju, ja$anju svesti o nama samima i na"oj povezanosti sa drugima.

Kona$no, ostale aktivnosti , sadr!e bazu koja izgra'uju teoriju re"avanja kon&ikata.

Ove aktivnosti su podeljene u nekoliko umetni$kih formi koje se de)ni"u na slede#i na$in:

* Pisanje/Poezija o bilo kojoj temi, u bilo kojoj formi, u kontekstu drugih vizuel-nih umetnosti, izra!avanje kroz pisanu re$ kao terapija.

* Igra/Pokret, sve tradicionalne forme klasi$nog, modernog ili teatarskog plesa/izraza, socijalne, uli$ne ili tradiocionalne forme, pokreta kao terapije.

* Drama/Teatar sve forme teatra uklju$uju#i lutkarsko, tradicionalan repertoar do avangardnog i apstraktnog teatra, sve forme ili metode drame kao terapija.

* Muzika/Zvuk u svim formama tradicionalnog klasi$nog “evropskog”, “svet-skog” ili etno zvuka, u tradicionalnoj, d!ez ili pop varijanti kao vid terapije.

* Vizuelna umetnost u svim formama slikanja, crtanja, pravljenja skulptura, u trodiomenzionalnim, velikim i malim oblicima ili arhitektonski radovi mogu tako'e da uklju$e forme kao "to je rad sa staklom, gvo!'e, pravljenje nakita, kostima i dizajniranje ode#e kao terapija.

* Medijska pismenost nije samo va!na, ve# i presudna. Ona je potrebna kako bi se napravila razlika izme'u toga da li su deca instrument mas medija ili su mas mediji instrument koji deca koriste.

UTICAJ "KOLE I VR"NJAKA

UTICAJ "KOLE

Dolazak u "kolu predstavlja novu sredinu sa novim zahtevima i novim odnosima koji-ma dete treba da se prilagodi. U$itelji/ce su tu kao i roditelji, osobe koje dete podr!ava i preko kojih prima i usvaja razli$ita shvatanja i stavove. %kola koja nije sposobna da prati individualni napredak dece, i njihovu razli$itost, izaziva ose#anje nesigurnosti i manje vrednosti, "to deca kompenzuju osobinama kao "to su nedisciplinovanost, agresivnost, neprijateljski odnos prema okolini, hvalisavost, sebi$nost ili pak povu$e-nost. Kod izrazito obdarene dece "kola mo!e da izazove lenjost, nemarnost, drskost, agresivnost i druge nepo!eljne osobine li$nosti, jer je nastavni program koji se prelazi za njih premalo zanimljiv i prelagan. Te"ko se snalaze i deca koja dolaze iz porodica u kojima ve# postoje sukobi i nere"eni li$ni problemi, kao i deca kod koje se u toku "kolovanja, usled porodi$nih problema, javljaju emocionalne te"ko#e. Zato poseban zna$aj treba dati organizaciji "kolskog !ivota (sistemu nastave), li$nosti u$itelja/ce i nastavnom programu.

ULOGA VR"NJAKA

Grupa vr"njaka uti$e na to koje #e vrednosti dete te!iti da ostvari, "ta #e mu biti ideal, koliko #e biti nezavisno i samostalno. Veoma je jak pritisak omladinske grupe da se svi u grupi pot$injavaju tim standardima, koji su $esto u suprotnosti sa shvatanjima, principima roditelja i odraslih i sa shvatanjima i principima koje roditelji !ele da usade deci. Najizrazitiiji je uticaj u periodu od trinaeste do devetnaeste godine !ivota. Kod adolescenata, $esto je najmo#nija snaga u motivisanju pona"anje, odobravanje ili neo-dobravanje vr"njaka sa kojima se dete dru!i.

SISTEMI PREVENCIJE NASILJA I PARTNERSTVA

Lokalna zajednica odgovorna je za uklju$ivanje prevencije nasilja u "koli u op"tu po-litiku prevencije nasilja i njeno sprovo'enje putem osnivanja potrebnih mehanizama saradnje i komunikacije izme'u svih $inilaca u zajednici. Stoga je klju$no uspostavlja-nje partnerstava sa pokretima mladih NVO i "kolama.

Korisne strategije treba da:

* daju prednost prevenciji i sistemima ranog upozoravanja kako bi se bez odlaga-nja reagovalo na manje slu$ajeve nasilja i napete situacije koje se u protivnom mogu razviti u ozbiljne sukobe

* kada do'e do nasilja slu$aj treba odmah re"iti na primeren na$in koji #e uklju-$ivati i razja"njenje uzroka.

* u tim nastojanjima klju$na je medijacija koja treba biti u sredi"tu svake strate-gije za partnerstvo

* partnerstvo podrazumeva zajedni$ko delovanje i me'usobnu podr"ku svih par-tnera

S obzirom da deca provode ve#i deo vremena u "koli ona treba da bude i podru$je za-nimanja i istra!ivanja razvojne kriminalistike. Nema sumnje da je niz "kolskih faktora povezan sa problemati$nim pona"anjem mladih. Izme'u ostalog, to su: slabe ocene, niska motivacija, nizak nivo poverenja u u$itelje, $esto izostajanje sa nastave; u korela-ciji su sa pove#anim rizikom antisocijalnog pona"anja.

Razdoblje "kolovanja uvek je bilo povezano sa nasiljem. I u drevnoj i u savremenoj Evropi, a naro$ito u anti$ko doba, brutalnost nastavnika i revolt u$enika bili su stalna pozadina istorije obrazovanja.

U mnogim delovima jugoisto$ne Evrope, nasilje me'u vr"njacima je “dodatna“ vred-nost me'uetni$kih sukoba i speci)$nih dru"tvenih procesa tranizicije. Uspe"an pristup problemu nasilja i maltretiranje me'u vr"njacima uklju$io bi programe koji bi mogli obuhvatati:

* prava dece, odnose me'u decom, popularnost i nepopularnost dece * razvijanje prosocijalnog pona"anja, * uloga nastavnika/ca u za"titi dru"tveno ugro!ene dece * uloga nastavnika/ca u odbacivanju deteta od strane vr"njaka * sve aspekte maltretiranja, sa posebnim akcentom na odgovornost, pote"ko#e i

neprilike nastavnika/ca koji treba da se supo$e sa tim problemom

Da bi se smanjilo nasilje me'u vr"njacima u zajecdnici va!no je da programi pokrivaju kriti$nu masu "kola kako bi prevladala kultura nenasilja i nemlatretiranja i postala mo-del pona"anja zajednice. Nasilje i maltretrianje me'u vr"njacima mo!e biti polazna ta$-ka zasmanjenje me'u etni$kih i me'uverskih napetosti i podsticaj za pomirenje. Ako se krene u ovom smeru, uglavnom se javlja otpor, ali ako se krene iz problema "kolskog nasilja i maltretiranja za po$etak rada se stvara neutralna podloga. Smanjenje nasilja kroz razvoj i promociju volonterskog rada dece i mladih, u ime "kole, zajednice ili po-jedinaca/ke (na primer pomo# mla'oj deci sa pote"ko#ama u u$enju, deci sa invalidite-tom itd.). Volonterski rad "iri svest o me'usobnoj solidarnosti izme'u razli$itih grupa i pobolj"ava kvalitet !ivota u zajednici. Volontiranje je sjajno iskustvo dru"tvenog u$enja koje podsti$e prosocijalni razvoj mladih – mladi ulaze u razna dru"tvena okru!enja, pribli!avaju se ljudima koji !ive u razli$itim socijalnim uslovima i bave se raznim etni$-kim, kulturnim i verskim grupama. Direktni susreti i zajedni$ke aktivnosti, smanjuju i uklanjaju predrasude i neprijateljske stavove me'u mladima u$vr"#uju#i toleranciju, pomirenje i zajedni$ki !ivot. On ja$a samopo"tovanje, razvija dru"tvene ve"tine i ose#aj pripadnosti prosocijalnoj grupi, Mladi volonteri u$e da rade u grupi i razvijaju ose#aj saradnje. Sve su ovo mere protiv nasilja koje podsti$u pozitivno socijalno pona"anje.

PRETPOSTAVKE O PROMENAMA U "KOLI:

* Ne postoji samo jedna verzija toga kako bi promene trebale izgledati. Glavna svrha tog procesa za sve u$esnike jeste razmeniti realnosti i nastaviti razvijati zamisli.

* Ljudi moraju da razumeju promenu i do'u do li$nog zna$enja pomo#u poja"-njenja, do kojeg $esto dolazi kroz praksu. Stoga promene u pona"anju nastav-nika mogu prethoditi, a ne slediti promene uverenja.

* Promena je li$no iskustvo. Neophodno je identi)kovati i pojedina$ne proble-me. Stres i teskoba su $este po$etne emocije.

* Promeni svaka "kola pristupa druga$ije. Inovacije se – a tako i treba biti – mo-di)kuju u skladu s kontekstom "kola.

* Sukob i neslaganja su neizbe!ni i nu!ni. Uvek postoji “implementacijsko spla-snu#e“. Ako sve ide odvi"e glatko, verovatno se ni"ta posebno ne doga'a (Hu-berman i Majls, 1984).

* Potrebna je me"avina pritiska i podr"ke. Ljudima su potrebni pomo# i podsticaji kada se radi o ponovnom u$enju. Naro$ito su va!ni pomo#, obuka u sticanju novih ve"tina i pomo# posle izvr"enih promena.

* Promena “od vrha prema dnu, i od dna prema vrhu“ izaziva vi"e anga!mana i trajnija je od autokratskog, centralizovanog pristupa ili laissez-faire decentrali-zovanog pristupa.

* Promene retko uklju$uju samo jednu inovaciju. Naj$e"#e se radi o nekoliko ide-ja i aktivnosti koje treba objediniti. Sarason (1990) opisuje efekat "irenja talasa. “Ono "to !elite da promenite tako je usa'eno u sistem interaktivnih delova da #e, promenite li jednu stvar, verovatno do#i do drugih promena.“

* Delotvorna promena iziskuje vreme, zato je upornost nu!na. *ak i promene umerenog opsega mogu potrajati izme'u tri i pet godina, dok slo!eno organi-zaciono prestruktuiranje mo!e potrajati i du!e.

* Neka se "kola ne mo!e uvek razvijati jer bi joj ponestalo zamaha. Promena uklju$uje razdoblja srazmerne aktivnosti i konsolidacije.

* Puno je valjanih razloga zbog kojih ljudi ne !ele izvr"iti promene, ne samo zbog otpora promenama.

* Nije realno o$ekivati da se svi ljudi promene. Kao "to je imao obi$aj da ka!e jedan profesor: “Ne zalivajte kamenje!“ Utro"ite li previ"e vremena na nekoliko ljudi u odnosu na vreme koje utro"ite na sve druge, je li to pravedno i isplati li se uvek?

* Nu!no je planirati na osnovu ovih postavki. * Nijedna koli$ina znanja nikad ne ukazuje na to "ta je potrebno preduzeti. Ra-

zvoj je evolucijski. Nije dobro na$initi precizne planove. Umesto toga va!no je po$eti i neprekidno vr"iti dopune i izmene. To zahteva da ljudi “veruju u proces“.

* Pravi je prioritet promena "kolske kulture, "to osigurava razvoj cele "kole a ne implementaciju pojedinih inovacija.

POKRETANJE PROMENA, FAZE:

* Istra!ivanje – prou$avanje i upotreba rezultata istra!ivanja o delotvornosti "kole i nastave te pobolj"anja kvaliteta "kola.

* Samoevaluacija – prikupljanje i analiza podataka o "kolama i u$enicima/ama, odre'ivanje ciljeva, akciono istra!ivanje u razredu i samoocenjivanje.

* Nastavni plan i program – uvo'enje samoodabranih promena ili projekata u sklopu jednog ili vi"e predmeta.

* Pou$avanje i u$enje – izu$avanje ume#a i strategija pou$avanja pomo#u razli-$itih strategija usavr"avanja nastavnika/ca. Sve se $e"#e unapre'enja u nastavi smatraju temeljnim pokreta$em unapre'enja kvaliteta "kola u celini.

* Predvodni"tvo – dolazak novog direktora mo!e da pokrene inovacije. Drugi podsticaj mo!e da bude u$estvovanje direktora u nekom seminaru ili daljem obrazovanju.

* Partnerstva – dobrovoljne aktivnosti i projekti koji povezuju "kole sa jednim ili vi"e spolja"njih partnera u zajedni$koj potrazi za pobolj"anjem.

* Problemi – pitanja koja iziskuju neposrednu pa!nju mogu da dovedu do pro-cesa pobolj"anja. Na primer, tu$a u$enika/ca u "kolskom dvori"tu mogla bi dovesti do stvaranja radne grupe za re"avanje problema vr"nja$kog nasilja.

* Planiranje razvoja "kole – koje uklju$uje ocene potreba, odre'ivanje prioriteta, odluke u vezi sa odgovornos#u, vremenske rokove, potrebe za usavr"avanjem nastavnika, potrebne resurse i merila uspeha, implementacijske aktivnosti i strategije pra#enja i evaluacije.

Plan razvoja &kole ima $etiri faze koje odgovaraju na $etiri va!na pitanja:

Gde smo sada? (procena po$etnog stanja)Gde bismo !eleli biti u budu#nosti? (planiranje)Koji je najbolji na$in da krenemo u tom smeru? (implementacija)Kako ocenjujemo promene koje sprovodimo? (evaluacija)

Pobolj"anje kvaliteta "kola vidi se kroz niz procesa koji se sprovode u "koli:

* pobolj"anje u$eni$kih rezultata * stavljanje te!i"ta na podu$avanje i u$enje * gradi kapacitete za sprovo'enje promena bez obzira na njihov izvor * de)ni"e pravac u kojem se kre#e * ocenjuje postoje#u kulturu i radi na razvijanju pozitivnih kulturnih normi * ima strategije kojima posti!e svoje ciljeve * ja$a unutra"nje uslove koji doprinose promeni * zadr!ava zamah u kriznim razdobljima * prati i ocenjuje svoj proces, napredak, uspe"nost i razvoj

FAZE PROMENE

Uklju$uje tri "iroke faze, inicijacija koja uklju$uje proces koji vodi do odluke da se sprovede promena.

Inicijacija obuhvata relevantnost inovacija za pobolj"anje kvaliteta, potreba, prakti$-nosti, jasno#e i slo!enosti, spremnost da se anga!uju, raspolo!ivost resursa i podr"ke, uklju$uju#i i vreme.

Implementacija zavisi od brojnih faktora od koji su najva!niji: precizno odre'ene odgovornosti, zajedni$ki nadzor implementacije, spoj pritiska i podr"ke, trajnog usa-vr"avanja u$esnika, po$etne stimulacije za nastavnike.

Institucionalizacija se posti!e: mobilizacijom "iroke podr"ke, ugradnjom struktural-nih promena u nastavnu praksu, anga!manom uprave, podr"kom kolega, uklanjanjem konkurentskih prioriteta, ugra'enom evaluacijom, ume#ima i anga!manom kriti$ne mase.

%kolama su potrebni prijatelji/ce – kriti$ari/ke, pojedinci/ke i grupe koje, u potreb-nom trenutku, slu"aju i poma!u im da organizuju smernice i donesu zdrave odluke.

Roditelji su va!ni partneri za "kole koje o$ekuju neku promenu. Potreno je razviti sa-vetodavni rad sa roditeljima pre svega preneti korisne metode kako bi se proces u$enja razvijao i u porodici, pitati roditelje o "kolskim programima, metodama i napretku u$enika/ca, organizovati volonterski rad roditelja u "koli, pomo#i roditeljima kako da pomognu deci u u$enju kod ku#e, uklju$iti roditelje u procesu dono"enja "kolskih odluka i problema, saradnja sa "irom dru"tvenom zajednicom.

U$enici nisu samo deo porodice i "kole ve# i "ire dru"tvene zajednice, klubova, udru-!enja, timova itd., pa je potrebno prepoznati sve ove uticaje i poku"ati ugraditi dozu koherencije u $itav sistem.

Prema mnogim istra!ivanjima prijateljsko okru!enje za u$enike/ce je:

Raspolo!ivost i dostupnost direktora/ke, nivo podr"ke koji u$enici/ce dobijaju od stru$nog osoblja, nivo sigurnosti, vrste interakcija izme'u u$eni$kih grupa, dostu-pnost vannastavnih aktivnosti, u$eni$ko u$e"#e u odlu$ivanju, stanje "kolskih proprat-nih sadr!aja, mogu#nost da u$enici/ce govore na maternjem jeziku.

Proces pobolj"anja kvaliteta "kola nije ne"to "to bi proteklo bez zapinjanja. Uspe"ne "kole nemaju manje problema ve# bolje sa njima izlaze na kraj jer primenjuju “dubo-ke” i “plitke” metode re"enja na pravom mestu i u pravo vreme (Luis i Majls, 1990). Dubinske metode uklju$uju stvaranje novih uloga, ponovno osmi"ljavanje ideja te osi-guranje dodatne pomo#i i vremena za njihovo ostvarenje.

“Svako dete je umetnik. Problem je samo kako da ostane umetnik jednom kada poraste.”, re$i su slavnog slikara Pabla Pikasa.

Deca vole da se kre#u i igraju. Ljubav prema igri ne zavisi od mogu#nosti ili pokret-ljivosti. Postoji stil i forma igre koja odgovara svakome. Prvi nagove"taj interesovanja dece za pokret prime#uje se pre nego "to prohodaju. Kod male dece podstrek ka kreta-nju je prirodno u vezi sa zvukom. Kada se ovi pokreti izvode zajedno sa umetni$kom namerom, u svrhu komunikacije, ili je organizovano u strukturu, onda postaje ples. *ovek igra iz zadovoljstva, igra iz tuge. Igra u molitvi, udvaraju#i se, ili zbog prijatelj-stva na dru"tvenim skupovima. U$enje “koraka“ je samo mali deo plesa$kog iskustva. U plesu, telo postaje instrument kreativne ekspresije.

Deca se fokusiraju na sam $in igre vi"e nego na njen cilj. Igra je sama po sebi dovoljna i celovita (Rubin, Fajn i Vanderberg, 1983.). Kori spontano inicira igru sa svojom mamom. Peva stvari koje bi !eleo da ona odglumi za njega. Njegova motivacija za igru proizilazi iz zadovoljstva koje ose#a u samom procesu igranja.Proces igranja nije samo ne"to "to im donosi zadovoljstvo, ve# je to na$in da deca u$e i ve!baju nova pona"anja (Kristi i D!onson, 1983.). Mnogi programi, $iji je akcenat na ranom detinjstvu, uklju$uju vreme za igru u kurikulum i edukatori nalaze da je igra va-!an na$in u$enja kognitivnih, komunikativnih, socijalnih i motornih ve"tina, kao i ve-"tina prilago'avanja. *lanovi porodice i drugi ljudi koji vode ra$una o njima, smatraju da je igranje konstruktivan na$in da se deca ne$im zanimaju i na$in da na'u drugove u "koli. I sama igra ima prakti$nu svrhu za ljude koji se brinu o deci. Oni koriste igru da bi uspostavili saradnju sa i me'u decom u dnevnim rutinama, da bi upravljali po-na"anjem, pomogli deci da se oporave od stresa i da bi ih nau$ili po!eljnom pona"anju.

PREDNOST TEATRA

Pravljenje pozori"ne predstave je ulazak u nepoznati svet, ulazak na pozornicu osloba!anja.devetogodi&nji u!enik u Brazilu

U$estvuju#i u dramskom delu, deca sti$u mnoge prednosti: * znanje i ume"nost u teatarskim ve"tinama * unapre'enje literarnih ve"tina – $itanje, pisanje i govor * razvoj imaginacije i estetske svesnosti * nezavisno i kriti$no razmi"ljanje i pove#anje sposobnosti za re"avanje problema

* socijalni rast i sposobnost saradnje sa drugima * zdravo osloba'anje emocija * pronalaze zabavu i rekreaciju

Teatar u edukaciji pru!a i roditeljima pojedine pogodnosti: * vreme provedeno sa svojom decom u kreativnim momentima * uvid u istra!ivanje, impresiju, interesovanje, strahove i humor koje im njihova

deca otkrivaju * mogu#nost da budu o$evici razvoja svog deteta * mogu#nost da pomognu svojoj deci u razumevanju !ivotnih dilema.

Interkulturalno pozori&te je ono koje u svom stvara$kom opusu koristi mno"tvo razli$itih pozori"nih kultura. Formalno ovo je pozori"na teza koja prihvata pozori"ne modele i tehnologije raznih kultura i transformi"e ih u “doma#i materijal”. Sublimat razli$itosti istoka-zapada-tradicionalno-obredno-savremeno-istra!iva$ko-plesno i sl.

TEATAR I "KOLSKO OKRU(ENJE

Teatar nije samo zabava iako predstavlja jednu od umetnosti koja kod gledaoca/teljki izaziva smeh, suze, ljutnju, bes, radost i druge emocije, prenose#i emotivnu i psiholo"-ku stranu poruka i na taj na$in intenzivnije uklju$uju#i gledaoce/teljke i u$esnike u iskustvo situacija sa scene ili na sceni.

Edukacija mladih uz kori"#enje dramskih tehnika je zabavna i mladima privla$na metodologija koja im omogu#ava da u$e zabavljaju#i se. Zbog toga je korisno da se "to vi"e mladih uklju$i u programe dramske edukacije kojima se lako uti$e na promene pona"anja koji nisu po!eljni (zloupotreba lekova, psihoaktivnih supstanci, alkohola, rizi$na seksualna pona"anja i sl.).

Zato su dramski programi zasnovani na obrazovnoj i bihevioralnoj teoriji. Evaluacija zbog toga zauzima va!no mesto nakon sprovo'enja programa kako bi se ocenila isku-stva i uspe"nost programa i projekta.

Ljudi u$e kako da se pona"aju gledaju#i jedni druge, tako da pozori"te mo!emo po-smatrati i kao scenu prikazivanja razli$itih modela pona"anja, ne samo u smislu pro-movisanja pojedinih modela, ve# pre svega kriti$kog sagledavanja sa vi"e strana.

Dobra pri$a je jako va!na za uspeh edukativnog teatra. Elementi dobre pri$e su: jasno de)nisani likovi, sa realnim, !ivotnim odnosima; izme'u likova javlja se neka vrsta

kon&ikta koji podsti$e gledaoce na akciju; humor je tu da rastereti i da na zabavan na$in predstavi svu ozbiljnost situacije.

Ukoliko se odlu$imo da sami u$esnici stvaraju predstavu odnosno pri$u, proces rada bi trebao da sadr!i i proces kreativnog rami"ljanja i pisanja, koji podsti$e mlade na imaginaciju, razmi"ljanje i sagledavanje alternativa, ali i me'usobnu interakciju u gru-pi, neslaganja i prevazila!enja sukoba u grupi uz pomo# edukatora. Ukoliko nemamo dovoljno vremena u pomo# prizivamo improvizaciju, odnosno osmi"ljavanje scena i predstave na licu mesta, za "ta je potrebno stvoriti grupu u kojoj vlada poverenje, po-dr"ka i razumevanje.

Improvizacija (lat. improvisatio) u bukvalnom smislu je delanje i $injenje bez pret-hodne pripreme. U pozori"tu je to slobodno izra!avanje na sceni bez posebne pripreme i $vrstog koncepta. Osnova nekih pozori"nih vrsta, na primer komedije del arte. Deca i mladi posebno se raduju kada imaju prostora da tokom rada improvizuju, zato im dajte vremena i prostora za improvizaciju, za "etnju po slobodi njihove li$ne imagina-cije i ose#aja odgovornosti.

Za dobro de)nisanje likova po!eljno je uraditi detaljne biogra)je likova koje poma!u izvo'a$ima na sceni naro$ito tokom improvizacije da se kre#u u realnom okviru. Bio-gra)je likova podrazumevaju "to detaljniji opis lika koji !elimo da predstavimo na sceni, kako psiho)zi$ki, tako i sve va!ne detalje iz njihovog okru!enja koji dopunjuju sliku.

Identi+kacija (lat. Indenti)catio - poistove#ivanje, poistovljenje) predstavlja stanje poistove#ivanja, identi)kacije sa junakom dela. Ovakva situacija nastaje u trenutku kada do'e do pribli!avanja i poistove#ivanja emocionalnog stanja izme'u junaka i gledalaca i kada gledalac zbivanja iskazana u delu do!ivljava kao svoja. Izuzetno jaka identi)kacija javlja se u susretu istovetnih iskustava i istovetnih emocionalnih stanja gledaoca i junaka dela. Ovaj proces mo!e da ostvaruje pozitivne moralne i vaspitne efekte delovanja umetni$kog dela na gledaoca. U procesu stvaranja dramskog dela za scenu pod identi)kacijom podrazumeva se poistove#ivanje glumca sa likom.

Forum teatar mo!e da se koristi kao tehnika uklju$ivanja mladih isprobavaju#i alter-nativna pona"anja u svrhu re"avanja socijalnih problema. Improvizacija je ovde jako va!na jer daje ose#aj slobode i sagledavanja situacije iz vi"e perspektiva. Improvizacija i ve!be koje se koriste razvijaju ve"tine saradnje, aktivnog slu"anja, sagledavanja i brzog reagovanja, kao i igre poverenja koje povezuju grupu $ine#i je spremnom da preuz-me rizike improvizacije. Teatar daje mogu#nost da se razumeju emocije i pona"anja drugih, da se razvije empatija i samokontrola, da se razumeju i odvoje emocije od nekontrolisanih akcija.

Tokom dramskih radionica u$esnici se upoznaju sa mogu#nostima izra!avanja telom, razmenjuju utiske o sebi sa drugima, otkrivaju svoje slabosti i kvalitete. Sve se to de"ava u sigurnom prostoru umetnosti koji ih priprema da i u stvarnom !ivotu hrabro stoje ispred svojih stavova i odluka. Razmena pri$a o dru"tvenim i li$nim problemima sa vr"njacima donosi mladima mogu#nost da shvate sebe, druge i da imaju svest o tome da su problemi sastavni deo !ivota, da su krizne situacije one koje nam donose novine u !ivot. Zajedni$ki odabir pri$e za prikazivanje publici otvara dijalog unutar grupe. Nakon izvo'enja pri$e na sceni, otvara se prostor za komunikaciju sa publikom koja iznosi mi"ljenje o sceni koju je videla. Nakon toga, scena se izvodi ponovo i to tako da u ovom izvo'enju publika ima pravo da interveni"e tako "to #e zameniti lik iz pri$e za koji smatra da mo!e druga$ije da deluje u datom trenutku. Takvim isprobavanjem mo-gu#nosti gledaoci bivaju akteri na sceni, prenose#i to iskustvo na realan !ivot u kome preuzimaju uloge aktivnih stvaralaca, a ne pasivnih posmatra$a.

Igre zagrevanja i poverenja poma!u mladima da se opuste i u'u u zajedni$ku interakciju. Grupne diskusije kod mladih razvijaju aktivizam i promociju li$nih stavova uz uva!avanje tu'ih.

Timski rad je oblik organizacije rada u kojem $lanovi/ce tima pojedina$no i zajedni$ki deluju ka ostvarivanju odre'enog cilja. Ovaj oblik je vrlo va!an za pozori"te, tj. rad u pozori"tu se bazira na timskom radu. U svakoj grupi klju$ produktivnosti je zajedni$ki - timski rad. Ovo aludira na potrebu za integrisanim, kooperativnim i simbioti$kim odnosima izme'u svih $lanova. Od centralne va!nosti je sposobnost svake individue da bude prilagodljiva. Takav odnos #e voditi ka ose#aju dru!eljubivosti - prihva#enosti i uspe"nom svr"etku timskih ciljeva. Va!no je da se shvati da #e dobar tim deliti svoje ve"tine, sposobnosti i iskustva kroz interaktivan i &eksibilan na$in.

Potpuna participacija grupe, u svim aspektima kreativnog projekta od su"tinske je va!-nosti za njegov etos, ali potpuna vrednost te participacije mo!e se pro"iriti daleko izvan svog odre'enog veka trajanja u ekonomsku budu#nost i dobrostanje njenih $lanova.

Na li$nom nivou to je preuzimanje odgovornosti u pravljenju predstave. Na kulturo-lo"kom planu tetar ohrabruje mlade javno izla!u#i nevidljive uticaje kulture dozvolja-vaju#i im da diskutuju i preuzmu izazove... Mladi ose#aju zajednicu kroz umetni$ko izra!avanje zajedni$kih strahova, nada i snova. U$e"#e u dru"tveno politi$kom teatru predstavlja sigurno mesto za debatu i isprobavanje mogu#nosti za promene.

Drama (gr$. drama - radnja) je poseban pozori"ni oblik, scenska vrsta sa ozbiljnim sadr!ajem ali i knji!evna vrsta koja pokazuje doga'aje iz ljudskog !ivota, kao da se zbivaju u sada"njosti i pred na"im o$ima; lica koja u$estvuju, govore i rade svako prema svom karakteru. Pri tom, uvek mora da postoji borba dvaju suprotnosti - sukob. Nije $udo "to je termin &kolska drama nastao u renesansi i bio je namenjen didakti$-kim potrebama. Autori ovakvih drama uglavnom su bili nastavnici, a izvo'a$i u$enici, ili u$enici i nastavnici zajedno, a ponekad i roditelji. Ovi oblici pozori"ne delatnosti imali su izuzetan zna$aj za razvoj pozori"ne kulture. U ekspresionizmu ro'en je pojam anga!ovana drama koji upu#uje na dramu za dru"tvene promene.

"kolsko pozori&te je oblik pozori"nog amaterizma koji deluje u okrilju "kolskih insti-tucija. Ima zna$ajnu ulogu u razvoju pozori"ta, a danas u "irenju pozori"ne kulture i promena unutar "kole i dru"tvene zajednice.

Drama predstavlja prostor u kojem mladi mogu da projektuju sebe u imaginarne sve-tove, svetove u kojima uloge i identiteti mogu biti promenjeni, gde nastaju nove mo-gu#nosti, gde socijalne, li$ne i politi$ke te!nje mogu da se provere i promene. Drama ukazuje "ta $ovek treba da promeni, kako to da u$ini, kako da na'e snagu za promenu i usmeri je ka sebi?Drama je klju$ni put kojim mladi mogu da istra!e ne samo raspon ljudskih ose#a-nja, ve# i $itav spektar socijalnih situacija i moralnih dilema. Uklju$ivanje mladih u umetnost predstavlja centralni put koji im poma!e da kreiraju otvorenost, toleranciju i obostrano razumevanje, karakteristiku dobrog gra'anina u demokratskom, humanom i slobodnom dru"tvu.

Umetni$ki proces mo!e da osna!i mlade ljude i pomogne im da steknu ve"tine koje im poma!u da se na miran na$in integri"u i stvaraju gra'ansko dru"tvo. U tom smislu umetnost u edukaciju ima zana$ajnu ulogu. Izvo'a$ke umetnosti, a posebno drama, pru!a mladim ljudima konstruktivne na$ine za prevazila!enje problema.

Psiho drama (gr$. psyche - du"a, duh, drama) Poseban oblik psihoterapije kroz dram-ske aktivnosti. Instruktor klijentu zadaje temu, koju on scenski ilustruje improvizaci-jom. Rodona$elnik psihodrame je ameri$ki sociolog Moreno. U savremenom pozori-"tu ovaj oblik se koristi u procesima eksperimentalnog istra!ivanja, a u psihoterapiji zauzima zna$ajno mesto.

Teatar je sigurno mesto za istra#ivanje, najinkluzivnija i najdru&tvenija od svih umetni!kih formi.

Velika literatura prenosi univerzalnu poruku i primenjena u dramskoj radionici poma-!e deci da shvate i bezbedno pojme stvarnost, da stresne teme dotaknu sa distance. Ta mogu#nost predstavlja lekovito svojstvo teatra, istinsku snagu osna!ivanja kroz igru, transformaciju i u!ivljavanje.

Za"to drama? Zato "to drama, kako pi"e u materijalu Evropske fondacije kulture: “Na speci)$an na$in kod mladih mo!e da pokrene promene u procesima procene u odnosu na aktuelnu situaciju, sebe i svojih mogu#nosti. Drama nudi speci)$no razja"njavanje, osvetljavanje i razumevanje situacije, zatim prepoznavanje izvora pretnji, ali i izvora prevladavanja. Omogu#ava ja$anje samopouzdanja i samopo"tovanja, osloba'a od za-visnosti i ose#anja bespomo#nosti, omogu#ava izvla$enje sopstvenih snaga i pronala-!enje na$ina da se sam sebi pomogne. Omogu#ava sagledavanje novih i alternativnih re"enja, pokretanje optimizma kao motivacione sile i otkrivanje izazova koji vode ka izboru koji zna$i o$uvanje smisla !ivota $ak i u najte!im !ivotnim okolnostima.”

Umesto fokusiranja na njihovu $esto bolnu svakodnevicu, delovanje dobrom pri$om, a posredstvom njenih aktera, omogu#ava deci da stresne teme dotaknu sa distance, igraju#i se. Simboli$ko “kao da” pona"anje im omogu#ava da budu u razli$itim ulo-gama, da stvari vide iz raznih uglova i tako pro'u razli$ita iskustva. Ovakve radionice deluju za"titni$ki, omogu#avaju deci da reaguju spontano, da im se uka!e na dobro i ja$a pozitivno, da do!ive unutra"nji ose#aj kontrole i prevladaju stresne do!ivljaje kojima su izlo!eni u porodici, "koli i sredini u kojoj !ive.

Najva!nije u ovom procesu je da se ne ide samo na interpretativni nivo kakav vi'amo $esto na "kolskim priredbama i proslavama. Tada decu mo!ete videti kako se gr$evito bore sa velikim tekstom izgovaraju#i ga kao rafalnu paljbu, crvene#i pred roditeljima i nastavnicima u trenutku kada ne"to zaborave. U kreativnim dramskim radionicama prelazimo preko tog praga interpretativnosti i smatramo ga manje zna$ajnim. Litera-tura se ne dramatizuje. Koristi se samo neka va!na poruka, lepa re$enica, ideja teksta i od toga se razgovorom, igrom, raznim neverbalnim tehnikama prave razli$ita dra-matur"ka re"enja. Rezultat je iskustvo, li$no ja$anje, sna!an umetni$ki rad i do!ivljaj, punjenje koje ostaje, bogatstvo za ceo !ivot. Podsti$e se i kreativnost i individualnost, jer iako je ovo rad u grupi nijedan u$esnik ne mo!e da se uniformi"e. Svako u radioni-cu unosi svoje osobine i iskustvo, a iza'e sa svim onim "to su uneli ostali u$esnici. U svetu je drama tek sedamdesetih godina uvedena u par zemalja kroz obrazovni sistem, ali su sve vreme postojali pojedinci koji su isticali zna$aj drame za razvoj dece i mladih i borili se za njeno uva!avanje i uvo'enje u "kole.

Jedna od prvih dramskih pedago"kinja kod nas, Ljubica Beljanski-Risti# je u Evrop-skom $asopisu za interkulturalne studije (“European Journal of Intercultural Studi-es”, br. 3, 1999.) , opisuju#i programe Centra za kulturu Stari grad, iz 1998. godine napisala i ovo: “Kada se osvrnem na poslednja tri meseca provedena u Centru, imam ose#aj da je moje najva!nije saznanje da skloni"te nije u podrumu nego u ljudskoj spo-sobnosti da se “"titi kolektivnom kreacijom”. Kada grozni unutra"nji pritisak provali kao spoljni izra!ajni pokret (kao igra, ili zvuk nekog glasa), kada nasilje straha postane slobodno umetni$ki artikulisan strah, tada postoji nada da #emo pre!iveti oluju. I va!no je zapamtiti da se ovde ne radi o pretvaranju da je sve u redu, normalno i lepo. Naprotiv, radi se o pronala!enju okvira u kojima ono "to nije lepo i "to boli svako mo!e da podeli sa drugima tako da i oni mogu da se prepoznaju kao deo grupe.”

TEATAR POTLA'ENIH

Ne mo%ete promeniti 'itav svet, ali mala grupa mo%e u velikoj meri da promeni odnose na svim nivoima, unutar same sebe, i sa svojom direktnom publikom u toku predstave.

Piter Bruk

Tokom $itanja teksta nailazi#ete na dva termina koja koristimo ravnopravno kako bi-smo objasnili svu lepotu i "irinu, kako teorijsku, umetni$ku, estetsku, tako i institucio-nalnu i didakti$ku – termina pozori"te i teatar, umetnosti koja slavi igru kao svojstvenu potrebu ljudskog bi#a. Nakon obja"njenja samog pojma nudimo vam inspirativnu pri-$u o teatru za dru"tvene promene, Teatru potla$enih, $iju smo tehniku Forum teatra koristili tokom rada na projektu.

Pozori&te (staroslovenski – mesto gde se ne"to nalazi: mesto za izvr"enje smrtne kazne, mesto gde se zbiva neka radnja, naj$e"#e gluma) je "irok pojam pod kojim se podra-zumeva:

* dru"tvena delatnost, tj. kompleks teatarskog !ivota, u oblasti kulture i umet-nosti,

* institucija koja se bavi pripremom, organizacijom i realizacijom pozori"nih predstava,

* zgrada koju pozori"te kao institucija poseduje; namenska gra'evina sa svim po-trebnim prostornim, umetni$kim, administrativnim i tehni$kim preduslovima za pripremu i realizaciju pozori"nih predstava.

Pozori"te kao posebna umetni$ka delatnost nastaje u staroj Gr$koj, i ve# tada se for-miraju:

pozori"te – kao posebna dru"tvena i umetni$ko-scenska delatnost, pozori"no delo – drama, kao poseban oblik knji!evnosti (u okviru nje: trage-

dija, komedija, satira) pozori"ni stvaraoci – dramski pisci, glumci, kao i prvi pozori"ni teoreti$ari i

organizatori, pozori"ne gra'evine – koje su namenjene uglavnom pozori"nim doga'anjima;

anti$ki teatar u vidu am)teatra (gledali"te, orkestar, scena).

Teatar potla!enih je speci)$na pozori"na forma koja u sebi sadr!i vi"e tehnika od kojih se Forum teatar najvi"e praktikuje, ali tu su i Pozori"te novina, Zakonodavno pozori"te, Nevidljivo pozori"te, Policajac u glavi i Duga !elja. Teatar potla$enih svako-me nudi estetska sredstva da analizira svoju pro"lost u kontekstu svoje sada"njosti i na kraju smisli svoju budu#nost, a da ne $eka na nju. Teatar potla$enih poma!e ljudskim bi#ima da povrate jezik koji svi poseduju – u$imo kako !iveti u dru"tvu igraju#i teatar. U$imo kako ose#ati ose#aju#i, kako misliti misle#i, kako delovati deluju#i. Teatar po-tla$enih jeste eksperiment ili priprema za stvarnost. Potla$ene su one osobe ili grupe koje su socijalno, kulturno, politi$ki, ekonomski, rasno, seksualno, ili na bilo koji drugi na$in zakinute za pravo na dijalog ili im je na neki drugi na$in smanjeno to pravo. Dijalog se de)ni"e kao slobodna razmena sa drugima, kao osoba ili kao grupa; u$estvovati u ljudskom dru"tvu jednakih, po"tovati razli$itosti i biti po"tovan. Teatar potla$enih temelji se na principu da bi svi ljudski odnosi trebali biti dijalo"ke prirode: izme'u mu"karaca i !ena, rasa, porodica, grupa i nacija, dijalog mora prevagnuti. U stvarnosti, svi dijalozi te!e ka tome da postaju monolozi, koji proizvode odnos tla$itelji – potla$eni. Priznavaju#i takvu stvarnost, glavni princip Teatra potla!enih jeste da pomogne povratak dijaloga me$u ljudskim bi%ima.

Forum teatar na sceni predstavlja odre'eni problem, kon&ikt, situaciju opresije iz realnog !ivota u$esnika. Problem se odigra na sceni u “nere"ivoj formi” i onda se po-ziva publika da ponudi svoja re"enja za razre"avanje kon&ikta. Forum teatar aktivno uklju$uje i glumce i publiku i na taj na$in poma!e da se razume problem iz mnogo razli$itih perspektiva. To je dobra priprema za mlade i decu da preuzmu akciju u re-alnim !ivotnim situacijama. Ujedinjene nacije proglasile su Forum teatar “zvani$nim sredstvom za socijalne promene“.

Pravno pozori&te je oblik obrazovanja $lanova jednog dru"tva kroz forum teatar. Cilj ovog procesa jeste izgradnja dru"tva i re"avanje problema. Kroz poistove#ivanje i istra-!ivanje va!nih socijalnih problema, pravno pozori"te olak"ava proces stvaranja zakona i politike zasnovane na gra'anskim vrednostima. Kori"#enjem pozori"ta u kojem se

problem re"ava aktivnim u$e"#em gra'ana stvara se sredina u kojoj oni smi"ljaju, pro-nalaze i preispituju mogu#a re"enja problema sa kojima se suo$avaju. Pozori&te novina je tehnika koja je razvijena da bi pomogla bilo kome da stvori pozo-ri"nu scenu uz pomo# vesti iz novina ili nekog drugog pisanog dokumenta. Neupad-ljivi elementi svakodnevnog !ivota mogu biti pretvoreni u predmet analize i kritike. Pozori"te novina poma!e ljudima da prepoznaju socijalne probleme iz svoje okoline i poziva ih na delovanje kako bi se te te"ko#e re"ile. Ovo je proces razumevanja istorije kao stvarne i svakodnevne, obi$ni ljudi uklju$eni su u situacije koje su shvatljive, konkretne i va!ne za pojedinca.

Tehniku Forum teatra prvi put je primenio u Peruu 1973, Augusto Boal, brazilski reditelj i pisac, u okviru programa opismenjavanja stanovni"tva, jer teatar omogu#uje nepismenima, neobrazovanima i potla$enima da izraze svoje stavove i uverenja.

Danas je Forum teatar prisutan u dva osnovna oblika: kao dramska pedago"ka radio-ni$ka tehnika i kao pozori"na predstava.

Nastavljaju#i se na ideje Brehta i pedagogiju oslobo'enja, nastoji se naglasiti uloga po-zori"ta kao umetnosti za dru"tvene promene. U centru ove ideje jeste potreba da se pa-sivni gledalac/teljka pretvori u glumca/icu, onoga ko aktivno menja dramsku situaciju.

Boal duboko veruje da govoriti zna$i imati mo# i da je teatar prostor za isprobavanje razli$itih re"enja nekog va!nog problema.

U Forum teatru gledalac/teljka iz gledali"ta posmatra neki problem, a zatim na pozor-nici poku"ava da ga re"i, a onda poku"ava da ponovo razmi"lja o ponu'enom re"enju i posmatra nove predloge re"avanja. Samim tim predstavlja prisustvo u dva razli$ita autonomna sveta, u slici stvarnosti i u stvarnosti slike. To je istinska participacija.

PREPORUKE ZA PRAVLJENJE PREDSTAVE FORUM TEATRAObavezni elementi pri$e za predstave Forum teatra

Forum teatar mo!emo odrediti kao oblik participativnog improvizacijskog pozori"ta u kojem gledaoci, uz posredni$ku ulogu d!okera tj. voditelja procesa, aktivno –pitanji-ma, savetima glumcima i igranjem uloga – u$estvuju u analizi i re"avanju nekog dru"-tvenog, njima bliskog problema koji im se nudi u unapred pripremljenoj forum pri$i.

Pri$a se mora baviti nekim oblikom tla$enja

Najmanje dva lika je potrebno u pri$i!rtva tla$enja (protagonist)tla$itelj (antagonist)

Po!eljno je i korisno da postoji i tre#e lice tj. skupina, a to su:svedoci (posmatra$i) koji svojim #utanjem, pasivno"#u, ravnodu"no"#u,

strahom, omogu#uju tla$itelju da nesmetano tla$i !rtvu.

Po!eljno je da !rtva ima jednog ili vi"e potencijalnih pomaga$a koji joj mogu ukazati na povoljna re"enja njenog problema

Pri$a mora imati mogu#nost promenljivog ishoda, nikako ne sme potencirati ose#aj nemo#i

D!oker (voditelj kroz predstavu, posrednik izme'u scenskog de"avanja i gle-dalaca, glavni animator, neko ko usmerava ukupni tok predstave).

Pri pripremi pri$e vodimo se slede#im pitanjima:

* je li problem “realan”, tj. poznat, prepoznatljiv u !ivotu? * je li pri$a razumljiva? * je li tla$enje vidljivo? * da li je jasno ko je tla$itelj, a ko !rtva? * je li nam stalo do !rtve i za"to? * je li jasno "ta !rtva !eli? * postoji li u pri$i mesta za intervenciju, trenuci u kojima bi !rtva druk$ijim

pona"anjem, ili neko od pomaga$a, mogao da promeni tok zbivanja i dovede do povoljnog ishoda?

Kod oblikovanja likova u pri$i za svaki lik po!eljno je odrediti:

* pol i godine (po potrebi i seksualnu orijentaciju) * obrazovanje i zanimanje * porodi$nu situaciju * profesionalnu situaciju * odnos sa drugim likovima u pri$i * karakter lika: osobine, izgled, dr!anje i pona"anje, psihoemocionalne osobine,

subjektivan i objektivan opis * "ta lik ho#e odnosno koja mu je motivacija u prikazanoj situaciji i !ivotu?

Op"ta pravila forum teatra:

* u tra!enju re"enja problema ne mo!e se koristiti nasilje * nisu mogu#a ni “$arobna”- neverovatna re"enja * gledaoci mogu intervenisati na slede#e na$ine: ispitivanjem likova; zadavanjem

novih zadataka tuma$ima likova; igranjem likova * gledaoci mogu igrati sve likove i menjati njihovo pona"anje, osim lika tla$itelja * kad ulaze u ulogu gledaoci ne mogu menjati osnovni karakter lika koji igraju

Pravila odvijanja Forum predstave:

* pre po$etka predstave d!oker uspostavlja srda$an kontakt sa gledaocima, obja"-njava im kontekst i upoznaje ih sa pravilima Forum teatra.

* zatim se bez prekidanja odigra pripremljena pri$a * posle toga d!oker jo" jednom proverava da li je pri$a gledaocima razumljiva, da

li je smatraju realnom i, ako je potrebno, dodatno obja"njava kontekst i poziva da likovima postave pitanja radi dobijanja dodatnih informacija o tome ko su, o njihovim uzajamnim odnosima i razlozima njihovih postupaka. Tako'e proverava jesu li zapamtili pravila.

* pri$a se ponavlja ta$no onako kako je prvi put odigrana, ali se sada od gledalaca o$ekuje da interveni"u. Tehni$ki se to posti!e dizanjem ruke i uzvikivanjem “STOP”, nakon $ega se igra na pozornici zaustavlja, a gledalac daje uputstvo glumcima "ta da promene u igri ili sam preuzima pojedinu ulogu i menja tok dramskog zbivanja.

Zadaci d!okera su slede#i:

* da ohrabruje i podsti$e gledaoce da u'u u uloge i u$estvuju u predstavi * da odr!ava osnovni smer odvijanja predstave (a to je re"avanje problema o ko-

jem pri$a govori) * da za predlo!ena re"enja tra!i komentar gledalaca * da nastoji da odr!i predstavu zanimljivom kroz uklju$ivanje "to "ireg kruga gle-

dalaca i kroz izbor, ako je ponuda "ira, kvalitetnih intervencija * D!oker ne sme iznosi svoje mi"ljenje tako da onemogu#i delovanje gledalaca.

Teatar potla$enih danas je vi"e nego tehnika, pozori"te ili pokret za socijalne promene. On predstavlja )lozo)ju !ivota, stil i inspiraciju za generacije koje dolaze.

AKTIVNOSTI U OKVIRU KAMPANJE “SRBIJA, ZONA NENASILJA“

U periodu od avgusta 2009. do novembra 2009, projektni tim je sa saradnicima/ama, predstavnicima/ama "kola i vr"nja$kim edukatorima/kama kreirao sadr!aj i for-mu kampanje za promociju nenasilja. To je podrazumevalo izradu vizuelnog identiteta i planirane aktivnosti za promociju. Kao rezultati nastali su: logo Srbija, Zona NEna-silja, posteri veli$ine B2, bed!evi, majice za vr"nja$ke edukatore/ke i predstavnike/ce "kola, &ajeri i posteri u okviru pojedinih "kola i promotivni spot: Funky Jumpers itd. Tako'e uspostavljena je saradnja sa video-produkcijskom agencijom “Tu"ta i Tma“ iz Novog Sada koja je kreirala spot za promociju nenasilja. http://www.youtube.com/watch?v=N-TMn6JGd_I

Kampanja “Srbija, zona NEnasilja“ zapo$eta je promocijom istoimenog video spota i predstavljanjem rezultata istra!ivanja sprovedenog u okviru projekta o nivoima prisut-nosti i oblicima nasilja u srednjim "kolama.

Prva konferencija za medije odr!ana je u prostorijama Fonda - Centar za demokratiju. Prezentaciji istra!ivanja i promociji spota prisustvovali su brojni predstavnici medija (Tanjug, Politika, Blic, Danas, B92, Infobiro, Radio Beograd, Beograd 202 itd.), kao i predstavnici institucija i organizacija (Unicef, Crveni krst, predstavnici "kola itd.).

Odr!ana je tribina u ET% “Mihajlo Pupin“ u Novom Sadu uz prisustvo predstavnika Izvr"nog ve#a Vojvodine i Gradskog sekretara za obrazovanje Novog Sada i izvedena je predstava koju je pripremila grupa vr"nja$kih edukatora/ki tokom radionica u okviru projekta.

U ET% “Nikola Tesla“, odr!ana je tribina pod nazivom “Kako je mogu#e stati na put nasilju me'u mladima“ uz prisustvo preko 150 mladih iz vi"e beogradskih srednjih "kola ali i uz gostovanje vr"nja$kih edukatora iz Novog Sada i Velike Plane. Tribinu su organizovali vr"nja$ki edukatori kao reakciju podr"ke vr"njacima koji su povre'eni u blizini Trgova$ke "kole u Beogradu. Aktivno u$e"#e uzeli su pedagozi, psiholozi, u$e-nici ali i roditelji i direktori "kola.

Povodom Dana zaljubljenih, 14.02.2010. udru!enje gra'ana “Svet re$i“ iz Velike Pla-ne, organizovalo je manifestaciju “Ljubavlju do NEnasilja“ koja je obuhvatala orga-nizovanje maskenbala, performans “Volim...“, konkurs za najlep"u ljubavnu pri$u i esej. Aktivno u$e"#e u ovoj manifestaciji uzelo je preko 100 mladih uzrasta od 15-20 godina.

U Gimnaziji “Sveta .or'evi#“ iz Smederevske Palanke ura'ene su zidne novine na temu nenasilja, pokrenut je likovni konkurs za tehniku crte!a i foto"opa na temu “Na-silje NE“, "kolski odbor je usvojio izmenjene pravilnike o pona"anju u$enika i vaspit-no-disciplinskoj odgovornosti, i uspostavljena je saradnja sa Kancelarijom za mlade Smederevska Palanka.

Kampanja “Srbija, zona NEnasilja“ obuhvatila je vi"e aktivnosti koje je pokrenuo tim projekta, a pre svega medijske nastupe, gostovanja i javne tribine. Gotovo da nema medija u $ijim programima nije predstavljen projekat, rezultati istra!ivanja i promotiv-ni spot. Tim projekta uspeo je da mobili"e brojne institucije, organizacije i pojedince na proaktivno delovanje u re"avanju problema nasilja me'u mladima i nasilja uop"te, a ono "to je najva!nije da uklju$i same mlade u problem koji se ti$e njih samih.

AKTIVNOSTI U OKVIRU KAMPANJE “MI MORAMO BITI PROMENA KOJU (ELIMO VIDETI U SVETU“ Organizacija kreativnog okupljanja (OKO), Centar za omladinski rad (CZOR), ONO - Omladinska Nevladina Organizacija i Udru!enje za inkluziju osoba sa invaliditetom, organizovali su javne akcije u$enika/ca u Beogradu, Novom Sadu i Temerinu 23 29 i 31. januara 2009. godine. Dan nenasilja je realizovan kroz niz aktivnosti, organizova-nih u saradnji "kolama, koje su osmislili i koje su sprovodili u$enici. Cilj koji su !eleli da ostvare ovim akcijama, jeste da po"alju poruku nenasilja svojim vr"njacima i pro-fesorima, kao i da kroz svoj aktivizam doprinesu re"avanju problema nasilja u svojim lokalnim zajednicama.

BEOGRAD- javna akcija u Beogradu odr!ana je 23. januara 2009. godine u $etiri beogradske srednje "kole u $ijoj realizaciji je direktno u$estvovalo oko 200 u$enika/ca i volontera/ki, dok je broj indirektnih u$esnika/ca preko 1200.

Akcija pod zajedni$kim nazivom Dan nenasilja odvijala se $itavog dana i to poslede-#em programu:

* Arhitektonska tehni!ka &kola je organizovala slobodnu vo!nju rolera kroz "kolu uz deljenje zajedni$kog &ajera i oslikavanje stilova komunikacije pod pa-rolom “Nenasilje je in, nasilje je aut”

* Pravno poslovna &kola izvela je Forum teatar na temu nenasilja za prisutne u$enike i goste, a potom su u$enici na velikom platnu iscrtavali poruke nena-silja.

* Filolo&ka gimnazija se pridru!ila Danu nenasilja ispisivanjem Povelje nenasilja i deljenjem &ajera i bombona u$enicima/cama.

* Centralna aktivnost odr!ana je na sceni Pete beogradske gimnazije.

Muzi$ko poetski performans pod nazivom “Dajmo "ansu miru“okupio je preko 200 u$enika iz svih "kola uklju$enih u realizaciju javnih aktivnosti koji su uz pesmu, izlo!-bu radova nastalih tokom trajanja radionica, kola$e i $aj poslali poruku da je mogu#e kreirati "kolu bez nasilja. Tom prilikom premijerno je izvedena Mirovna himna Pete beogradske gimnazije koju su u$enici osmislili.

TEMERIN – javna akcija u Temerinu odr!ana je 29.januara 2009.godine kada su u$e-nici zajedno sa profesorima i volonterima posetili pijacu i prisutnim gra'anima delili &ajere koji su predstavljali uputstvo za upotrebu nenasilja, dok su bombone predstav-ljale lek koji ide uz uputstvo. Nakon posete pijaci u prostorijama Tehni$ke "kole je na video bimu predstavljena unapred ura'ena prezentacija projekta od strane projektnog timai odr!an otvoreni dijalog na temu nasilja.

NOVI SAD – javna akcija u Novom Sadu odr!ana je 31.januara na glavnom gradskom Trgu slobode i Elektro-tehni$koj "koli “Mihajlo Pupin”.

Preko 150 u$enika iz svih novosadskih "kola okupilo se na glavnom gradskom trgu nose#i majice i balone prenose#i poruku sugra'anima, a pre svega vr"njacima da je mir mogu#, da nam je potrebna promena, a ne nasilje, "to je ina$e i pisalo na balonima i majicama kao za"titni znak projekta. Uz udaraljke povorka u$enika privukla je veliku pa!nju gra'ana koji su uzimali &ajere, razgovarali sa u$enicima i volonterima, a potom nastavili ka Elektrotehni$koj "koli gde je odr!ana tribina pod nazivom “Srbija, zona nenasilja”. Go"#a tribine bila je i supervizorka projekta Ljubica Beljanski Risti#. U okviru tribine prikazani su kratki )lmovi o nenasilju, ske$evi i pesme mladih autora posve#ene nenasilju. Na tribini su govorili i direktor "kole, pedago"konja i psiholo"ki-nja i brojni u$enici. Tom prilikom premijerno je izvedena i pesma “Zaustavite nasilje, zaustavite to” koju su napisali, komponovali i izveli u$enici "kole. Mnoge "kole orga-nizovale su dodatne aktivnosti vezane za promociju nenasilja, pa je tako 4. februara odr!ana dodatna akcija u Medicinskoj "koli u Novom Sadu koja je okupila preko 200 u$enika i upravu "kole. U svih deset "kola uklju$enih u projekat izra!ena je izrazita potreba da se nastavi sa projektom.

Javnim akcijama direktno je bilo obuhva#eno preko 500 'aka i profesora, a indirektno oko 4000 u$enika i profesora.

EVALUACIJA U'ESNIKA/CA VR"NJA'KE EDUKACIJE U OKVIRU PROJEKTA “SRBIJA, ZONA NENASILJA”

* "ta ti se najvi&e svidelo na ovoj radionici?

Teme i pristup temamaKomunikacijaSvi su se uklju$ivali za svako pitanjeNiko nije zapostavljenNa$in obja"njavanjaRaspored sedenjaEdukatri su pribli!nih godina, dobro obja"njavaju i uvek se trude da nam nije

dosadnoTo "to sam mogao da slobodno iznesem svoje mi"ljenjeAjsberg teorija

Na osnovu odgovora koje su dali u$esnici/ce radionica na pitanje”$ta ti se najvi#e svidelo na ovoj radionici?”, jasno se vidi da je princip neformalnog obrazovanja rado prihva#en od strane u$esnika/ca kao na$in za sticanje znanja i ve"tina koja se mogu primeniti u svakodnevnim situacijama. Na$in predstavljanja tema je veoma dobro pri-hva#en kao i sam koncept radionice. Prepoznata je va!nost bavljenja temom stereotipa, predrasuda, diskriminacije, ljudskih prava i potreba, komunikacije, nasilja, nenasilja i sl. U$esnici/ce su imali priliku da iska!u svoja mi"ljenja i pokazali zainteresovanost da $uju mi"ljenja drugih u$esnika i da kroz aktivno slu"anje i diskusiju preispitaju svoje i tu'e stavove vezane za obradjivane teme "to nam govori da su mladi spremni da sti$u nova znanja i prepoznaju va!nost po"tovanja tu'ih stavova i ra!li$itosti. Vr"nja$ka edu-kacija se jo" jednom pokazala kao veoma e)kasna metoda za preno"enje znanja i kao princip edukacije kojem u budu#nosti treba pridavati sve vi"e zna$aja.

* Kako pobolj&ati radionice?

Da bude $e"#eNe bi bilo lo"e da pogledamo neke klipove koji bi nam pribli!ili stanje u vezi

sa obra'ivanim temamaOp"irniji sadr!ajDa budemo uporni i da pove#amo grupu

O$igledna je potreba dana"njih mladih za vi"e informacija o de"avanjima u okolini, a ti$u se osnovnih prava svih gra'ana i gra'anki Srbije. Prime#en je nedostatak informa-cija od strane medija i obrazovnih institucija, a na teme kojima smo se bavili na radi-

onicama. Senzibilisanje ne samo u$esnika/ca radionica nego i svih gra'ana i gra'anki radi stvaranja zdrave dru"tvene sredine za sve je sputano odsustvom porukama mira, nenasilja i poruka koje pozivaju na po"tovanje ljudskih prava u svim sferama !ivota gra'ana. Izra!ena je i potreba za nastavkom sprovo'enja projekata sli$nih projektu “Srbija,zona nenasilja“ i primetan je entuzijazam i !elja mladih da uti$u na dru"tveni poredak i na dru"tvene odnose me'u ljudima.

* Koja je najva#nija stvar koja si nau!io/la tokom radionice?

To da nije sve kao "to izgleda, da svaka osoba ima svoj karakter i da nasilje nije ni nu!no ni potrebnoKako da uspostavim komunikaciju sa okolinom Njava!nije "to sam nau$io je da nasilje ne re"ava ni"taDa cenim druge kao i sebe i da ako ne !elim zlo sebi da ga ne !elim ni drugimaVa!na je razmena mi"ljenjaKako da shvatim sebe i drugeDa ne sudim o pojedincu na osnovu grupeKako da izbegnem nasiljeKako da re"im kon&ikt mirnim putem

Cilj celog projekta “Srbija, zona NEnasilja“ je u skladu sa navedenim odgovorima u$esnika/ca. Svaki navedeni odgovor je bitna lekcija, a odgovornost je na svakom od nas da pru!i mogu#nost da svi imaju priliku da nau$e ove i sli$ne stvari. Prioritet da-na"njeg dru"tva treba da bude stvaranje uslova jednakih mogu#nosti, stvaranje dru"tva u kome svako ima pravo na slobodu mi"ljenja, govora i razli$itosti. Uspeh projekta “Srbija ,zona NEnasilja“ se ogleda u postignutim promenama kod pojedinaca/ke koji $ine dru"tvo, dru"tvo koje kreira i koje #e kreirati sliku dru"tvenih okolnosti i odnosa u budu#nosti. Ukoliko uspemo u nameri da svakom, ko !eli, pru!imo mogu#nost u$enja, uklju$ivanja u dru"tvene procese, mogu#nost napredovanja, slobodu da bude onakav kakav jeste, a da pritom ne bude isklju$en ni na koji na$in iz socijalnog !ivota, ste#i #emo neverovatno bogatstvo ra!li$itosti koje nam je potrebno da bi smo nau$ili da po"tujemo ljudska prava i kako bi drugi nau$ili da po"tuju na"a. Napredak je pravo na !ivot.

Marko Nedeljkov,vr"nja$ki edukatorProjekat: “Srbija,zona nenasilja“

NAJZNA'AJNIJI REZULTATI EVALUACIJE:Iz izve"taja eksterne evaluatorke Jasmine Kne!evi#

1.Realizacijom projekta ostvaren je zna!ajan pozitivan uticaj na sve korisnike/ce projekta (direktne i indirektne):

Mladi * projektom je direktno pove#an nivo znanja kod tri stotine mladih o: razumeva-

nju konteksta u kom nastaje kon&ikt i nasilje, prepoznavanju situacija nasilja i njihovom transfromisanju u socijalno prihvatljivu formu, tehnikama nenasil-ne komunikacije i omladinskom aktivizmu kao na$inu promocije tolerancije i kulture nenasilja. ( promene u nivou znanja potvr'ene su opservacijama i iskazima samih u$esnika/ca radionica: “Nau$ila sam kako da spre$im nasilje, Da budem tolerantna, Znam kako da kontroli"em bes, Poku"avam da ne lepim etikete, a to sam do tada nesvesno radila...)

* Projektne aktivnosti doprinele su ja$anju svesti o zna$aju borbe protiv nasilja, podsticanju uvida u sopstvenu ulogu i odgovornost u razvoju nenasilnog dru"-tva, razvijanju senzibilnosti kod mladih za promociju kulture nenasilja i ja$anju socijalne empatije za druge ljude pogo'ene nasiljem.

* (Ovo potvr'uju iskazi poput: Ho#u, ne da uradim – nego da spre$im nasilje i podstaknem slede#i krug ljudi koji #e "iriti pri$u o ovome , Ne treba !mu-riti pred nasiljem, Ho#u da se aktiviram u borbi protiv nasilja, Da poma!em ljudima da im bude bolje, Mogu uticati na to da ljudi u mojoj okolini imaju druga$iji pogled na svet, pre svega na nasilje I da se ne pla"e I ne !mure pred njim! Ne biti samo nemi posmatra$, Prvo ja moram da se promenim

* projektom su stvorene mogu#nosti za grupni rad i sna!ne grupne procese u kojima su mladi imali mogu#nosti da razmi"ljaju o sebi i svojim potencijalima za (ne)nasilje, kao i da unaprede interpersonalne ve"tine - pre svega ve"tine nenasilne komunikacije i timskog rada. Grupni interaktivni rad sa mladima, kao i primena tehnika glume i imitacije ja$ali su ose#aj pripadnosti grupi i stvarali dovoljno siguran poligon za iskazivanje svojih ose#anja, za emotivno “otvaranje” pred grupom i podelu li$nih iskustava nasilja. Na ovaj na$in pro-jekat je doprineo i li$nom rastu i razvoju pojedinaca/ki i oboga#ivanju li$nih potencijala za borbu protiv nasilja.

* projektom je podstaknuto/osna!eno oko $etiri hiljade mladih iz Beograda, Novog Sada i Temerina. Mladima su distribuirane informacije, nove ideje, oni su pod-sticani da razmi"ljaju o borbi protiv nasilja i o promovisanju vrednosti nenasilja. Mladi su imali priliku da organizuju i u$estvuju u javnim akcijama, da iskustveno prorade doga'aj i “osete” omladinski aktivizam u praksi. Osim ove promene, pro-jekat je osna!io mlade i dao im podsticaj da re"avaju odre'ene probleme vezane za

nasilje, a prisutne u njihovom neposrednom okru!enju. Tako je npr jedna grupa u$enika iz Novog Sada podstaknuta projektnim aktivnostima napisala protest a u vezi nastavnika koji pije i koji verbalno maltretira decu i uputila ga direktoru "kole.

2.Realizacijom projekta ostvaren je zna!ajan pozitivan uticaj na predstavnike/ce institucija i organizacija koje se rade i bave se mladima:

* Profesori uklju$eni u projekat saop"tavaju da uo$avaju promene na nivou stavo-va mladih, govore da se mladi vi"e dru!e i da uop"te prime#uju nove socijalne obrasce kod mladih koji ranije nisu postojali. Tako'e, ono "to je svakako se-kundarna dobit radionica I projekta, jesu pobolj"ani odnosi na relaciji profe-sor-u$enik, "to mo!e uticati na op"tu atmosferu u odeljenju/"koli I na kvalitet budu#e nastave uop"te.

Na nivou profesora, roditelja, predstavnika nvo I lokalnih zajednica realizovane su I pro-mene u pravcu postizanja novih socijalnih dijaloga I modela saradnje, a u pravcu kreiranja odr!ivih mehanizama za borbu protiv nasilja. Kao ilustraciju pomenu#emo dva primera: Tim za bezbednost koji postoji u okviru Medicinske "kole u Novom Sadu bio je podsta-knut i osna!en projektnim aktivnostima, te je doneo odluku da se edukuju i roditelji u$e-nika o borbi protiv nasilja; odnosno, "kolska intervencija u borbi protiv nasilja pro"irena je na drugi vi"i nivo, jer deca !ive i rade i van "kole, pa je potrebno delovati i na tu sredinu.Tako'e, Aktiv psihologa i pedagoga u Novom Sadu upoznao se sa projektom i time iniciran po$eo je da planira odre'ene aktivnosti vezane za delovanje stru$nih slu!bi u "kolama, a u pravcu borbe protiv nasilja.

Tokom realizacije projekta zabele!en je jedan incident nasilja me'u u$enicima u Elek-trotehni$koj "koli u Novom Sadu koji je privukao pa!nju i medija i javnosti. Iako je ova "kola imala odre'ene mehanizme delovanja u situacijama nasilja, vrlo va!nu ulogu u upravljanju kriznom situacijom odigrao je i projektni tim. Projektni tim je naime, u ovoj situaciji transformisao svoju osnovnu preventivnu ulogu i preuzeo ulogu tima za podr"ku u kriznim situacijama, "to samo govori u prilog potencijala i kapaciteta $lanova projektnog tima, ali i mogu#eg pravca daljeg rada i razvoja organizacije OKO.

Na osnovu svega gore pomenutog, mo#e se re%i da je projekat postigao postav-ljeni projektni cilj i da je svakako zabele#ena pozitivna promena u pravcu osna#i-vanja mladih u pravcu promocije nenasilja i stvaranja bezbednije &kolske sredine.

Sa aspekta e+kasnosti organizacije tokom postizanja projektnog cilja najpre treba pomenuti da je projektni tima raspolagao autenti!no motivisanim i visoko anga-#ovanim kadrom senzitivnim za problem nasilja i potrebe mladih.

"KOLE UKLJU'ENE U PROJEKAT

* Elektrotehni!ka &kola “Mihajlo Pupin” – u Novom Sadu, isti$e se svojom opremljeno"#u i uslovima za rad. Nastavu karakteri"e kori"#enje savremene ra-$unarske i komunikacione tehnologije, uz poseban akcenat na interaktivnost i prilago'avanje u$enja potrebama pojedinca. Danas, "kola obrazuje i vaspitava oko 2000 u$enika. U "koli je zaposleno 209 radnika, od $ega u nastavi 158 in!enjera i profesora.

* Medicinska &kola ‘’7.april’’ u Novom Sadu ima regionalni zna$aj i tradiciju dugu 60 godina. %kola obrazuje kadrove za podru$je zdravstva i socijalne za-"tite.Obrazovno-vaspitni rad u "koli izvodi preko 100 nastavnika. %kolu krakteri"e i pedago"ko-psiholo"ka slu!ba, koja je po stru$nosti i radu poznata u celoj re-publici.

* Hemijsko -tehnolo&ka i prehrambena &kola ’’(ikica Damnjanovi%’’ je sred-nja stru$na "kola sa veoma dugom tradicijom u vaspitanju i obrazovanju mla-dih. %kola je osnovana 1919. godine.Tri podru$ja rada "kole su : Proizvodnja i prerada hrane, hemija; nemetali i gra)$arstvo i zdravstvo i socijalna za"tite. U$enici/ce i profesori/ke nisu samo aktivni i uspe"ni na takmi$enjima i smo-trama ve# veliku pa!nju poklanjaju savrenim metodama nastave , negovanju preduzetni$kog duha i demokratskih vrednosti.

* Ma&insko-elektrotehni!ka &kola Go&a u Smederevskoj Palanci osnovana je 1946. godine. pod nazivom ‘’Industrijska "kola pri preduze#u Jasenica’’. Go-dine 1962. "kola menja ime i zove se #kolski centar metalskog i elektro sme-ra ‘’Go"a’’. %kola je u nekoliko navrata menjala naziv, ali namenu nikada. Od 2000. godine do danas mnogo toga je ura'eno na planu opremanja "kole, osa-vremenjavanja nastave i u$ila.

* Palana!ka Gimnazija Smederevska Palanka je osnovana 1920. Godine. %kola se bavi obrazovanjem i vaspitanjem u$enika/ca u trajanju od $etiri godine, a po nastavnom planu i programu za gimnazije i to prirodno- matemati$kog i dru"tveno- jezi$kog smera. U$enici/ce su raspore'eni u 20 odeljenja. Trenutno nastavu izvodi 47 profesora/ki. U$enicima/ama su na raspolaganju literarna, likovna, muzi$ka, dramska i sportska sekcija.

* Gimnazija Velika Plana, najstarija srednja "kola u Velikoj Plani, elitna je "kola u svom mestu, op"tini i okolini. Ona je pripremala mlade za "kolovanje na vi-sokim i vi"im "kolama u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i drugim srpskim gradovima.Nepotpuna gimnazija, takozvana Progimnazija, po$ela je da radi 16. septembra 1946. godine u zgradi osnovne "kole broj 1. Dakle, ona je osnovana umesto osmogodi"nje "kole u Velikoj Plani.Danas gimnazija ima po $etiri odeljenja: dva dru"veno-jezi$kog i po jedno pri-rodno-matemati$kog i informati$kog (od 2006. godine) smera.

* Ekonomsko -ugostiteljska &kola “Vuk Karad#i%” je jedna od tri srednje "kole koje se nalaze na teritoriji Velike Plane. Osnove sada"njoj "koli postavila je 1962. godine . EU% “Vuk Karad!i#” u Velikoj Plani, kao samostalna vaspit-no-obrazovna organizacija, "koluje srednjo"kolsku omladinu od 1991. godine. %kola ima vi"e od 500 u$enika/ca.U sastavu "kole je i restoran - specijalizovana radionica za prakti$nu nastavu kuvara, konobara i poslasti$ara. Postoji i sporazum sa op"tinskim Crvenim kr-stom o pripremanju i distribuciji obroka za deponente narodne kuhinje.

* Tehni!ka &kola u Velikoj Plani postoji od 1954. godine. Osnovana je kao "ko-la me"ovitog tipa, i "kolovala je kadar zanatskih zanimanja., Danas "kola broji 19 odeljenja sa preko 500 u$enika/ca. Obrazovno vaspitni proces sprovodi u 4 podru$ja rada, i to: Ma"instvo i obrada metala, Elektrotehnika, Tekstilstvo i Li$ne usluge.

* Zubotehni!ka &kola u Beogradu, je srednja stru$na "kola u $etvorogodi"njem trajanju, koja pripada oblasti rada zdravstvo i socijalna za"tita. Jedinstvena je "kola u Srbiji, koja tokom 62 godine postojanja "koluje zubne tehni$are. %ko-la obrazuje 850 redovnih u$enika/ca raspore'enih u 28 odeljenja. Odraslima pru!a mogu#nost formalnog obrazovanja kroz dokvali)kaciju, prekvali)kaciju i specijalizaciju. Nastavnici/ce i u$enici/ce "kole su aktivni u procesu reforme srednjeg obrazovanja. Posebnu pa!nju poklanjaju vaspitnom radu, veruju#i u mogu#nosti, snage i ideje mladih.

* Elektrotehni!ka &kola Nikola Tesla u Beogradu je srednja stru$na "kola sa 8 stru$nih pro)la i 135 zaposlenih. U okviru "kole postoji "ahovska sekcija kao i mnoge druge u kojima mladi aktivno u$estvuju i doprinose promociji "kole. U$enici/e imaju mogu#nost uklju$enja i procesa dono"enja odluka u okviru .a$kog parlamenta koji postoji u ovoj "koli.

* Srednja &kola ’’Lukijan Mu&icki’’ u Temerinu, sme"tena je u biv"em dvorcu koji datira s kraja XVIII veka i bio je u vlasni"tvu porodice Fernbah. Ka"tel je 1949.g. Progla"en spomenikom kulture, pod za"titom dr!ave i danas ima kul-turno-istorijski zna$aj za op"tinu Temerin. %kola trenutno obrazuje u$enike-ce po programu rada za slede#a podru$ja: ma-"instvo i obrada metala, li$ne usluge, trgovina, ugostiteljstvo i turizam i ekono-mija, pravo i administracija.

* Tehni!ka &kola ‘’Jovan Vukanovi%’‘ Novi Sad spada u najslo!enije i najve#e srednje "kole u na"oj zemlji. %kola ima dugu tradiciju po$ev od 1929. godine. Struktura dana"nje "kole nastala je posle radikalne reforme sistema obrazovanja u Jugoslaviji 1975-1976. godine, a formirana je 1977. za obrazovanje skoro svih sada"njih pro)la.Nastava se odvija u dva "kolska objekta, u Gagarinovoj ulici br.1 i u Ulici Bra#e Ribnikara 40, sa oko 12 500 m2 zatvorenog prostora.

* Srednja &kola za dizajn “Bogdan "uput” je osnovana pre 60 godina u No-vom Sadu. Godine 2007. po$ela je obnova prostorija i savremeno opremanje istih, radovi na obnovi "kole zavr"eni su 2008. godine. %kola ima pet razli$itih stru$nih smerova: tehni$ar dizajna enterijera, tehni$ar dizajna gra)ke, tehni$ar dizajna ambala!e, tehni$ar za dizajn tekstila i likovni tehni$ar. 2007. godine je, na zahtev Ministarstva obrazovano jo" jedno, "esto odeljenje , kome #e se predavanja odr!avati na ma'arskom jeziku u smeru likovni tehni-$ar, a od septembra 2008. i u smeru gra)$kog dizajna.

* Filolo&ka gimnazija u Beogradu u srpskom obrazovnom sistemu prisutna je jo" od davne 1870. godine. Tada kao Druga beogradska gimnazija odnosno Palilulska polugimnazija, i bez obzira na sve re!imske promene i istorijska de"a-vanja, Filolo"ka gimnazija je uspela da svojim kontinuitetom i radom opstane tokom svih ovih godina.Ministarstvo prosvete je 2007. godine Filolo"ku gimnaziju proglasilo instituci-jom od posebnog nacionalnog zna$aja. Filolo"ka gimnazija je i danas jedna od najpresti!nijih dr!avnih Gimnazija Srbije.

* Pravno-poslovna &kola Beograd osnovana je 1845. godine, za vreme ustavo-

branitelja, prva Dr!avna trgova$ka akademija pod nazivom “Posleno-trgova$ko u$ili"te“. krajem 19. veka trgova$ka "kola radila je u privatnoj ku#i u Svetogor-skoj ulici, u $ijem je dvori"tu sagra'ena nova omanja zgrada sa tri u$ionice i jednom laboratorijom i sa malim, ali lepo ure'enim dvori"tem.

* Peta beogradska gimnazija osnovana je 1905. godine kao prva !enska gimna-zija i u godini 2005/2006. slavi stogodi"njicu.Formiranje !enske gimnazije bio je jedan korak ka unapre'enju "kolovanja de-voj$ica u Srbiji.Jedan od prvih d!ez koncerata u Beogradu odr!an je 1948. Godine u velikoj sali gimnazije. Svirao je veliki d!ez orkestar Du"ana Vidaka, a sala je bila pre-puna.

* Arhitektonska tehni!ka &kola u Beogradu osnovana je 1924. godine i do da-nas je do!ivela brojne promene. Danas ona ima oko 1200 u$enika koji nakon zavr"ene "kole odlaze na studije gra'evine, arhitekture i sl. U "koli postoje dve kino sale i bogato opremljena "kolska biblioteka. Karakteri"e je i veb sajt koji redovno informi"e u$enike, profesore i roditelje o de"avanjima u "koli i dru"-tvu.

ORGANIZACIJE UKLJU'ENE U PROJEKAT

ORGANIZACIJA KREATIVNOG OKUPLJANJA “OKO”

Sedi&te: BeogradAdresa: Husinskih rudara 6/18e-mail: [email protected], [email protected] Website: http://www.okoorg.rsUdru#enje gra$ana Organizacija kreativnog okupljanja “OKO” osnovano je no-vembra 2005. godine kao nestrana!ko, nevladino i nepro+tno udru#enje gra$a-na sa idejom da unapredi institucionalnu i vaninstitucionalnu saradnju u oblasti kulture, umetnosti i obrazovanja.Misija organizacije je stvaranje dru&tva ravnopravnih i razli!itih gra$ana i gra-$anki me$u kojima vlada poverenje, podr&ka i po&tovanje ljudskih prava.Verujemo da kultura i umetnost pripadaju svima i da predstavljaju zajedni"ki jezik koji spaja ljude, snagu koja u"estvuje u promeni sveta za dobrobit svih.Cilj OKO-a je: promovisanje i unapre'enje saradnje u oblasti obrazovanja, kulture i umetnosti, za"tite ljudskih i manjinskih prava, za"tite "ivotne sredine, humanitarnog rada, mirovnih i gra'anskih inicijativa, me'unarodne saradnje, savremenih scenskih oblika i internet kulture kao i o$uvanja kulturnih i duhovnih vrednosti.Zna!ajne delatnosti Organizacije kreativnog okupljanja:

* Nacionalni koordinator projekata usmerenih ka smanjenju nasilja i agresije me'u mladima u srednjim "kolama Srbije.

* Izdava$ Priru$nika za nenasilje 2009. i 2010. godine

* Nosioci autorskog programa “Novi klinci, novo doba”- osna!ivanje dece i mla-dih kroz upotrebu dramskih i drugih umetni$kih tehnika.

* Realizovali i odigrali preko 150 pozori"nih predstava, performansa, interak-tivnih prezentacija na teme: za"tite de$ijih prava, razli$itosti, diskriminacije, tolerancije, nenasilja, ekologije i dr. Najzna$ajniji su: “Rastibu'ilizovane klej-bezable”, “Imam pravo da”, “Trougao nasilja”, “Za"to me niko ne razume”, “U plamenu strasti”, “(ak ili pokornost”, “ Ve$eras improvizujemo”, “Sumnjivo lice”, “U plamenu strasti” itd.

“OKO” sara'uje sa vladinim i nevladinim institucijama i organizacijama u zemlji i inostranstvu. “OKO” je aktivno uklju$eno u rad nacionalnih i me'unarodnih udru-!enja sli$ne orijentacije i delatnosti. (Ypeer mre!a Srbije, European theatre network, NAPOR-Nacionalna asocijacija prakti$ara i prakti$arki u omladinskom radu i dr.)Svaka osoba koja je motivisana da se pridru!i u kreiranju i realizaciji na"ih aktivnosti je dobrodo"la, bez obzira na godine, li$ne karakteristike, orijentacije i verovanja!

CENTAR ZA OMLADINSKI RAD -CZOR.

Centar za omladinski rad (CZOR) je udru!enje gra'ana koje je deluje na podru$ju R. Srbije od 2001. godine u oblasti planiranog, sistematskog i profesionalnog omla-dinskog rada u cilju razvoja dru"tva u celini. CZOR promovi"e mlade kao resurs na"eg dru"tva i kao ravnopravne partnere u izgradnji lokalne zajednice.

CZOR kao resurs organizacija realizuje aktivnosti na teritoriji cele Srbije, ali kroz partnerske projekte i na prostorima zemalja u regionu i "ire. Udru!enjem upravlja Upravni odbor koji $ini 7 osoba, predstavnika/ca razli$itih dru"tvenih grupa koje po-dr!avaju rad CZOR-a (predstavnici obrazovnih institucija, biznis sektora, roditelji, volonteri i eksperti u omladinskom radu).

Ono "to je speci)$no za CZOR jeste da ve#ina zaposlenih i saradnika/ca koji su anga-!ovani kroz razli$ite projekte poseduje diplomu ili razli$ite nivoe serti)kata iz oblasti omladinskog rada u zajednici. Celokupnom radu organizacije doprinosi anga!man 78 volontera/ki uzrasta od 15 do 35 godina.

VizijaDemokratski odgovorni gra'ani/ke nosioci dru"tvenih promena

MisijaCentar za Omladinski Rad je demokratski resursni centar. Svoju viziju ostvarujemo

javnim zagovaranjem, obrazovanjem i ja$anjem kapaciteta nosioca demokratskih dru"-tvenih promena koriste#i metodologiju socijalnog obrazovanja i omladinskog rada.Na taj na$in, podsti$emo me'usektorsku saradnju, EU integracije i kreiranje javnih politika s ciljem pobolj"anja polo!aja mladih u dru"tvu.

Da bi ispunili svoju viziju i misiju, CZOR deluje u okviru tri strate"ka pravca:Profesionalizacija omladinskog radaOmladinski aktivizamJa$anje kapaciteta nosioca demokratski promena

Kontakt:Centar za omladinski radMaksima Gorkog 42, 21000 Novi SadTel: +381 21 6621 601Fax: +381 21 451 427Email: [email protected] www.czor.org

ONO * OMLADINSKA NEVLADINA ORGANIZACIJA

ONO – Omladinska Nevladina Organizacija je nevladina, nezavisna, nepro)tna orga-nizacija, osnovana 2005. godine, sa ciljem da realizuje aktivnosti za mlade i unapredi kvalitet omladinskog rada. Misija ONO organizacije je unapre'enje omladinskog rada i realizacija aktivnosti za mlade koje #e biti odgovor na njihove potrebe.

Organizacija je osnovana na inicijativu grupe omladinskih radnica i pedago"kinja, sa dugogodi"njim iskustvom u nevladinom sektoru. Osnovni principi koji se po"tuju od samog po$etka su:

* odgovornost * nediskriminacija * aktivnosti usmerene na potrebe korisnika/ca * zastupanje i uva!avanje prava mladih * uklju$ivanje mladih iz ranjivih grupa * promovisanje zdravih !ivotnih stilova

Najzna$ajnije do sada realizovane aktivnosti su: * internacionalni trening kursevi za omladinske radnike/ce (aktivnosti za formi-

ranje tima, upravljanje projektima, realizacija projekata za Youth in Action pro-gram, medijacija, Open space tehnologija)

* omladinske razmene i aktivnosti koje uklju$uju mlade iz ranjivih grupa.

* program osna!ivanja omladinskih organizacija * razvijanje omladinskog informativnog rada u Srbiji, u okviru kojeg su kreirana

dva veb sajta za mlade: www.infuzija.org i www.integralac.info, i realizovane obuke za omladinske informativne radnike.

ONO organizacija je, uz podr"ku Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, po-stala saradni$ka organizacija (cooperating organization) Evropske agencije za infor-misanje i savetovanje mladih - ERIKA (ERYICA - European Youth Information and Counselling Agency, www.eryica.org) i time postala $lanica mre!e organizacija koje se bave omladinskim informativnim radom u skladu sa Evropskom poveljom o informa-cijama za mlade.

Vi"e o organizaciji i o mogu#nostima za u$e"#e u projektima mo!ete saznati putem e-maila o/[email protected] ili videti na veb sajtu www.ono.org.rs

UDRU(ENJE (ENA “FEMINA“

Adresa: Jaseni$ka 22, 11420 Smederevska Palanka, Smederevska Palanka Telefon: 026 322 841 Email: [email protected]

Glavno podru$je rada i delatnosti Udru!enja !ena “Femina” jesu !enska ljudska prava i "irenje kulture mira i nenasilja, rodna ravnopravnost, pru!anje pomo#i i podr"ke !enama i deci !rtvama nasilja, obrazovanje i samoosve"#ivanje !ena kroz razli$ite vrste edukacija.

Udru!enje !ena “Femina“ je $lanica mre!e SOS telefona u Srbiji i Mre!e (ene protiv nasilja.

UG SVET RE'I

Gimnazijska Sekcija za knji!evnost i jezik “SVET RE*I”, osnovana je u Velikoj Plani 1999. godine, a aktivno organizuje knji!evne ve$eri od decembra 2004. godine. U po-$etku su $lanovi/ce bili samo u$enici/ce Gimnazije, a kasnije su se Svetu re$i priklju$ili i neki studenti/kinje, novinari/ke, profesori/ke. Tako je 3. septembra 2008. godine “Svet re$i” prerastao u udru!enje gra'ana.

Na" cilj je zalaganje za unapre'enje kulture govora, negovanja lepote govora, kao i pobolj"anje kvaliteta dru"tvenog i kulturnog !ivota u Velikoj Plani kroz organizovanje knji!evnih ve$eri, tribina, seminara, predavanja, radionica, izlo!bi, koncerata...

KontaktUdru!enje gra'ana “SVET RECI“, Jovana Du$i#a 5, 11320 Velika Planatel: 026/516-025mob: 064/13-37-415 (Jelena Zlatkova-predsednica)[email protected], [email protected]

UDRU(ENJE ZA INKLUZIJU OSOBA SA INVALIDITETOM

Udru#enje za inkluziju osoba sa invaliditetom je humanitarna, nepro)tna, nestra-na$ka, nevladina organizacija, osnovana sa ciljem pru!anja podr"ke i pomo#i OSI i njihovim porodicama putem organizovanja inkluzivnih radionica ispunjenih raznovr-snim sadr!ajima informisanjai aktivnosti. Osnovana je 2007. godine u Temerinu na inicijativu roditelja dece sa invaliditetom.

Udru!enje poma!e i porodice osoba sa invaliditetom i to kroz pru!anje psiholo"ke po-dr"ke, pomo# porodici u cilju pove#anja socijalne sigurnosti, pru!anje pomo#i iz obla-sti medicine, defektologije, psihologije, pedagogije, prava putem informisanja, obuka, saveta i aktivnog u$estvovanja u re"avanju problema porodica osoba sa invaliditetom

Kontakt: Narodnog fronta 26121235 [email protected]

Bilo je to u ono toplo letnje predve$erje kada je sve izgledalo uobi$ajeno i kada su sva-kodnevni "eta$i prolazili Dunavskim kejom. *ekao sam druga Uro"a sede#i na klupi kod hotela “Jugoslavije” i slu"ao muziku koja je dolazila sa obli!njeg splava. Po"li smo u bioskop i radovao sam se tome. Ispred mene je promicala kolona ljudi, razigrane dece same ili u pratnji roditelja i svojih pasa-ku#nih ljubimaca. I sam sam odavno !eleo da imam svog ljubimca macu ili psa. U stvari volim sve !ivotinje, ali najvi"e mi se svi'aju crni vu$jaci. Problem je "to stanujem u malom stanu i "to za takve pse treba odre'ena nega i dobra hrana. To bi mu kod mene nedostajalo i sem puno,puno ljubavi mnogo vi"e ne bih mogao da mu dam. Zato na keju u!ivam gledaju#i tu'e pse. Slike razdraganih mali"ana i zadovoljnih !ivotinja ispune prazninu koja je u meni odavno prisutna. Odnekud se ispred mene stvorila mala siva pudlica i po$ela umiljato da me posmatra. Valjda je osetila da bih joj mogao biti prijatelj. Pru!io sam ruku i pas je za tren bio pored mene na klupi. “Petre”,za$uo sam,i ugledao druga. “Eh,ve# sam pomi-slio da te je ne"to spre$ilo, pa da ne#e" do#i”. “%ta,dobio si psa?”. “Ne,nije moj. Tek "to se odnekud stvorio. Izgledao je upla"eno. Verovatno se izgubio”. “Ba" je sladak. Kako je samo $upav!Ho#es li ga zadr!ati?”. “Ne,naravno. Potra!i#emo zajedno vlasnika”. Pas se stiskao uz mene,a srce mu je ubrzano kucalo. Mo!da je gladno-pomislio sam. “Da li imamo vremena da odemo do stana da uzmem ne"to da ga nahranim?Mislim do po$etka )lma? ”Pitao sam,a sve mi se $inilo da #emo “Ratove Zvezda” gledati neki drugi put. I ba" kada sam uzeo psa u naru$je da bih ga umirio, osetio sam jak stisak na ramenu. Neko iza mene je prosiktao:”%ta je mladi#u?Ukrao si psa jeli?”. Sledio sam se na tren,ali sam se brzo pribrao i odgovorio. “Gospodine,ne znam $iji je pas….”. “Kako?Zna$i priznaje"!Ukrao si Saru!”. Tako se zvao mali pas. Sara je i dalje bila u mom naru$ju, priljubljena kao da #e tu zauvek ostati. Moj drug se na!alost ume"ao u lo"em trenutku. “Petar je da znate dobar de$ko. On ne bi uzeo ni"ta tu'e”. “Ko tebe "ta pita bitango?%ta se ti javlja". Zna$i ti si sau$esnik!”. Uro" je bio crven kao rak u licu. Hteo je jo" ne"to re#i,ali razjareni $ovek mu nije dozvolio da govori. Galamio je $as na njega, $as na mene, a onda odjednom njegova "aka se na"la preko Uro"evih usta. Pao je "amar.”*ekajte!”,viknuo sam ja. “Uzmite psa. Samo smo hteli da mu pomognemo. Delovao je izgubljeno”. Govorio sam uzbu'en,$vrsto dr!#i psi#a koji je i sam u toj ga-lami po$eo da re!i na $oveka. Uro" je usplahiren mahao rukama i poku"avao ne"to re#i ali mu nije uspevalo. Bio je jako tu!an. *inilo mi se kao da #e zaplakati. Nije ga toliko zaboleo "amar koliko nepoverenje i uverda. Dobro sam poznavao svoga druga. To je jedan odgovoran ponosan de$ak. (iveo je skromno,odrastao kao i ja sam sa majkom kojoj je pomagao da se brine o dve mla'e sestre. Nije imao ni puno vremena za provod niti mu je majka mogla odvojiti d!eparac pa je i ovaj dan i ovaj izabrani )lm trebalo da bude ne"to lepo i za pam#enje i meni i njemu. U tom momentu !eleo sam da sko$im da ga udarim, da ga odgurnem od Uro"a, da mu vratim…hiljadu misli mi je proletelo

kroz glavu…da sam malo stariji…da sam ja$i…"ta bih ja uradio njemu da je on dete,a ja odrastao $ovek…mislim da ne bih mogao biti kao on…Ne,sigurno ne bih mogao…Setio sam se moje mame koja me je u$ila da su i mali mravi velika !iva bi#a, kao i ljupki pu!evi koji su se s prole#a razmileli po parku i stazama i koje smo zajedno skupljali, od mojih malih nogu i sklanjali u travu da ih onako male i spore ljudi koji !ure ne zgaze.Setio sam se malih golubova koje je mama na"la ostavljene od roditelja i o kojima smo brinuli i velikih povre'enih ptica. I danas $uvamo dva ga$ka polomljenih krila. Te ptice nas vole. Posmatraju#i psa kako re!i na tog $oveka bilo mi ga je $ak i !ao. On nije dobar $obek, a kako ga ne voli ni pas koji !ivi sa njim on nije sretan. Pomislio sam da su mo!da i njega kada je bio mali maltretirali i "amarali ili u ku#i ili vani ili mo!da u "koli, a pri tome nije imao nikoga da ga brani niti je imao nekoga kao "to imamo Uro" i ja, da ga nau$i da se ljubav ljubavlju vra#a, a pa!nja pa!njom uzvra#a. Oko nas gomila i !amor. Neki su navijali za nas, neki podr!avali neznanca. Sti"avalo se sve. Bilo je vrlo mu$no. Odjednom je zvonki uzvik male devoj$ice prekinuo sve ovo mu$no….”Deda,Saro,na"ao si moju Saru!!!?”. Na njen glas Sara je isko$ila iz mog naru$ja i potr-$ala devoj$ici. Par puta se okrenula prema meni i zahvalno zamahala repi#em. “Hvala vam,hvala de$aci!”. Devoj$ica je plakala, ljubila psi#a i govorila da joj je ovo nejsretniji dan u !ivotu. Devoj$ica je bila sretna, psi# tako'e, a uz njih i ja. Posmatra$i su skroz utihnuli i njih kao da je prekrio neki veo sre#e. *vek je po$eo da crveni u licu i da se izvinjava. Ja sam mu rekao:”Gospodine nemojte koristiti ruke umesto razgovora. Tako #ete i vi i drugi biti puno sretniji”. Izvinjavao se, $inilo nam se iskreno i !eleo od srca da mu oprostimo. Valjda su suze male devoj$ice izbrisale iz njega sve lo"e. Kupio nam je karte za sutrada"nju predstavu i svakom po sladoled. Moj drug Uro" je,bar se meni tako $inilo,uz sladoled zaboravio na "amar. Vremenom #e ta bol nestati i iz njegove glave i osta#e samo bledo se#anje na jedan neugodan doga'aj. I vremenom #e i on, kao i ja, uvek kada bude mogao da bira, izabrati NENASILJE.NENASILJE NE OSTAVLJA RU(NE O(ILJKE U NAMA I NE STVARA LO%E LJUDE.,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

Dopu$a-Nikoli% Petar, I 5 ET" “Nikola Tesla”

Ponekad po!elim da ispri$am pri$u koju !ivim, !ivot koji vodim, rat koji sam vodio, mir kojim sam zra$io... Ponekad se borim da ne zalutam, sapletem se, posrnem... Po-nekad ka!em pogre"nu re$, kajem se, za#utim... Ponekad.Kako bih voleo da u svoj svet primim nekoga ko ima, a nema, ho#e, a ne zna... Kako bih voleo da znam koga da zovem kad mi je te"ko, kako da nastavim gde sam stao. O$i su mi uvek "iroko otvorene, ljubopitljive i upla"ene. %ta mi donosi ovaj dan? Stresem se od neizvesnosti i i"$ekivanja. Razmi"ljam...Tragam za ne$im u sebi. Jesam li ja dete ili $ovek? U meni ima mudrosti, dobrote. Sre#em ljude na ulici. %ta znam o njima? Kakvi su? Da li imaju problema? Kako ih re-"avaju? Ponekad $ujem galamu u "kolskom dvori"tu, ka)#u, na ulici... Vidim lica upla-"ena, iskrivljena. Vika i gu!va se poja$avaju. Napetost raste. Sevaju ru!ne re$i, pesnice, bljesne se$ivo no!a, $uje se pucanj. Mojim telom prolaze !marci. (elim da pobegnem, da ne gledam, da pomognem, da spre$im, a stojim kao skamenjen. Nasilje je svuda oko nas, a mi zatvaramo o$i pred njim. Kao da nas se ne ti$e, kao da nas ne doti$e, a svi smo ugro!eni. Da li se se#am svojih u$injenih gre"aka? Da li se se-#am grubo izgovorenih re$i, podignute ruke, pogre"no donetih odluka? Koliko li sam puta i ja nekog uvredio, potcenio? U srcu tihi treptaj. U oku zablista suza. Branim se od ne$eg u sebi. Prkosim drugima. Sve mi smeta. A onda se trgnem i osvrnem na druge: kako li je njima sa mnom? Nisu oni moji neprijatelji. Gledam roditelje, moje drugove, razrednu... Strepe... Brinu... Opominju... Ja ih ne razumem, vi$em, pokri-vam svoju lenjost i neodgovornost. %ta ako izneverim sebe?Donosim neke odluke. Obe#avam sebi da #u umeti dobro da biram, da #u po$eti da se menjam. Posta#u pa!ljiviji, odgovorniji. Tra!i#u uporno izlaz iz svake situacije. Po"tova#u druge i trudi#u se da razgovorom re"im sve probleme. Razume#u pravila i trudi#u se da ih ne kr"im.Nasilje ra'a samo novo nasilje. Uvek treba razmi"ljati o posledicama. Odapeta strela i izgovorena re$ se nikad ne mogu vratiti. Ne !elim da budem heroj sa asfalta. Cilj mi je da se pretvorim u planinu, a ne u zrno peska.Shvatam da je najlep"e ono "to nije stvoreno radi divljenja. Najvrednije je ono "to postoji zbog sebe, "to je samo sebi svrha. Oni koji u jednostavnom na'u lepo i vredno, sre#ni su i bogati ljudi. Sre#em prolaznike koji mi #utke pogledima govore: ti si sre#an $ovek. Prepoznaju da mi se ne"to lepo desilo, da sam sazreo, promenio se, shvatio. To donosi osmeh na moje usne i moje srce puni ljubavlju.

Du&an Ili%, IV 4ZT"

*udna su vremena u kojima danas !ivimo. Sve $e"#e sre#a biva zamenjena mr!njom i besom koji, pome"ani sa !ivotnim okolnostima na Balkanu, sve vi"e metastaziraju u krvolo$no nasilje na svakom koraku. Nasilje u "koli, nasilje u ku#i, nasilje u dvori"tu, ispred ulaza u zgradu... Neko to nasilje manifestuje palicom i pesnicama, neko jakim, uvredljivim, poganim re$ima, a neko nad bespomo#nim !rtvama koriste#i za oru!je blud.

I sam sam se $esto tukao, ponekada dobacio po koju ru!nu re$ nekoj osobi koja mi se ne svi'a. Nije za pohvalu, ali $ovek je $ovek, gre"ke su deo na"e ljudske prirode. Ali, ipak, nikada nisam preterao. Osetio sam u!areni gradski asfalt pod nogama, greh mi nije stran. Pitam se "ta pokre#e tu ma"ineriju koja ne zna za granice i prerasta u zlo$in, maltretiranje, manifestaciju sile po svaku cenu?! Ne razumem da mr!nja mo!e da bude tako jako ose#anje da vodi u nasilje i smrt.I ja sam bio !rtva nasilja. Koliko mi se samo puta desilo da me policajci zaustave usred dana, legitimi"u, grubo se ophode prema meni, jer im se moj izgled nije dopadao. Za"to mi je profesorka dala manju ocenu od one koju mislim da zaslu!ujem? Da li samo zato "to sam imao $iroki frizuru? Te grozne predrasude, diskriminacija, nizak prag tolerancije!*ovek prestaje da bude $ovek kada prestane da brine o ljudima oko sebe. Pla"i me to. Sutra #u mo!da morati da idem ulicom naoru!an celim arsenalom da bih se odbranio jer sam slu$ajno naleteo na nekog nezadovoljnog, isfrustriranog, ozloje'enog, o$ajnog $oveka. Ja ka!em ne nasilju, ne sputavanju slobode, ne mr!nji. (elim sre#u i ljubav! (elim da moja deca !ive u miru, spokojna i bezbedna.Kada u apoteci savesti nema seruma protiv pakosti, epidemija se brzo "iri. Postaje sve gore. Ne !elim vi"e da tu$om branim svoje buntovni$ke godine. Ne !elim da slu"am da su druge nacije i rase manje vredne. Ljudi ne shvataju da mi !ivimo danas, a ne ju$e. Za"to da $ekamo Godoa? Za"to ne bismo uzeli stvar u svoje ruke? Ko ho#e da se tu$e neka ide u ring. Ko ho#e da iskali svoj bes neka napi"e ne"to o njemu, neka nacrta svoje nezadovoljstvo, suo$i se sa njim, preispita sebe.Skoro sam postao punoletan, pla"im se novih klinaca koji odrastaju u ovom gradu. Ipak ne odustajem od svojih stavova, branim svoje ideale. (elim da pomognem !rtvama nasilja, ali i nasilnicima da ga vi"e ne $ine. Ne !elim da gledam majke obu$ene u crno, krvave trotoare, zapaljene stadione, rasplakane devojke, utihnule drugare... Voleo bih da se barem na jedan dan obistini mit o svetskom miru. Poput Romina poku"avam da iskasapim nasilje svojom katanom mira. Ali ja sam jedan u mno"tvu. To nije dovoljno. Pozivam sve da se pridru!e svojim $injenjem otporu protiv nasilja. Bez straha. I David se nije pla"io Golijata, pa se $udo ostvarilo.Imajte vere u sebe, pomozite drugima. Spre$ite budu#e !rtve. Ako ne znate kako da po$nete, probajte pisanu formu, ovako kao ja, predlo!i#u vam odli$an po$etak: nenasilje je na" zajedni$ki izbor.

Jovan Veli!kovi%, IV 4ZT"

Kada sam bila mala volela sam da se igram u pesku. Od mokrog sam pravila kule, a suvi je prelepo svetlucao na suncu i nekako sam uvek o$ekivala da se tu negde kriju dijamanti. Kopala bih tra!e#i ih ispod povr"ine, ali uvek sam ostajala razo$arana. Odrastaju#i grebala sam ispod ljudske povr"ine tragaju#i za ne$im vrednim, ali shvatila sam da su pesak i ljudi neverovatno sli$ni.Upoznala sam ga tokom pro"le jeseni dok su «lile te"ke novembarske ki"e». Ne znam "ta nas je spojilo i u kom trenutku me je privuklo to carstvo tame koje je nosio u sebi. Polako, kao na prstima, korak po korak, uvukao se u svaki deli# moga !ivota ostavljaju#i na njemu neizbrisive o!iljke. Volela sam ga iskreno i ne!no, onako kako se samo jednom voli, misle#i da #e uspeti da uzvrati, ali on je bio ljudska olupina koja ve# dugo ni"ta nije ose#ala. Svoju hladno#u obja"njavao mi je govore#i da prema meni ose#a plimu toplih emocija koje mu zapljuskuju srce.A onda su krenuli udarci. Te"ki, bolni i jaki. Imao je velike "ake i nikada me nije "tedeo. Gutala sam svoj ponos i krv trpe#i. Polazila sam od sebe misle#i da svako od nas nosi ne"to dobro u sebi. Nadala sam se da #u ga naterati da to dobro na'e i probudi. Ne znam koga sam lagala.Postoje trenuci kada mislite da #e vam srce prepu#i u hiljade sitnih delova, a ja sam taj momenat prolazila u plavoj bolni$koj sobi, koja je bila $emerna i bezli$na. Tu, u njoj, odlu$ila sam da je gotovo, shvatila da se njegova tama ne#e pretvoriti u svetlost, ve# da #e me to crnilo pretvoriti u slabi#a koji moli za milost. Nakon toga skupila sam ostatke svoje li$nosti i do"la ovde. Pro"lo je godinu dana i tek sada sam, u ovoj sigurnoj ku#i, bila spremna da sa vama podelim ovu pri$u.Vi"e ne pla$em nad sobom o$ekuju#i promene. Poku"avam da prebrodim ovo iskustvo. Ne#u vas lagati, te"ko je. Morate biti $vrsti i jaki da pobedite strah, ljubav, bol, bes koje ose#ate. Svima onima koji i dalje trpe ne#u re#i da se trgnu, jer je to najmanje "to mogu da u$inim. Znam da im ne mogu dati svoju hrabrost, ali bar se nadam da #e iz moje pri$e shvatiti da, ma koliko duboko kopaju, u nasilnicima ne#e prona#i ni trunku samilosti i dobrote.

ZT", Maja Vujasinovi%, II 2

Ka!u da smo oguglali na nasilje. Ja mislim da jesmo. *itamo novine i gotovo da vi"e ne mo!e da nas "okira naslov koji govori o posledicama nasilja, nekontrolisanog besa ili navija$kih strasti. Skoro da smo navikli. Postali smo cini$ni, pravimo tu!ne grimase, pu"tamo po koju suzu, $udimo se u neverici kao da #e na"e reakcije da re"e probleme. Ne smatram ljude koji povre'uju druge ljude zdravim osobama. Bes je stanje koje $ovek mo!e da kontroli"e ako se na to odlu$i. A svima nam se de"ava. Za"to ljudi u!i-vaju u tu'em bolu i svojoj nadmo#i? Kako iko mo!e da bude sre#an ako je zrok ne$ije patnje? U stvari pravo pitanje je: kakva je to li$nost?

Svako nasilje, bilo fuzi$ko, psihi$ko, verbalno, jednako uti$e na nas. Ono je lo" vid ispoljavanja na"eg nezadovoljstva samim sobom, na"e tuge ili $istog besa. Naj$e"#a su nasilja koja se javljaju iz lo"ih ose#anja, ljubomore, osvetoljubivosti, nesigurnosti. Pri-me#ujem da ona nastaju isklju$ivo iz nesposobnosti kontrolisanja sopstvenih ose#anja. A svi smo mi !ivi ljudi. U stvari, sve lo"e nastaje iz lo"eg i vodi ka jo" lo"ijem. Najvi"e mi smeta nasilje nad decom. Zadrhtim kad pomislim de neko povre'uje jedno malo, iskreno i nevino bi#e koje jo" nije upoznalo !ivot.

Nenasilje je moj izbor, jer nisam spremna da postanem neko drugi, neko ko je ogor$en sobom. Toliko mnogo lepih stvari proisti$e iz ljudske dobrote, a one oplemenjuju !ivot i nama i drugima. Osmeh, ljubav, zagrljaj, mo!da ove re$i zvu$e kao fraze, ali priznaj-mo, svima nam prijaju i svi volimo da se ose#amo posebnim. Dovoljno je samo zami-sliti svet u kome nema bola, patnje, u kome vredi !iveti. Eto, to je razlog za moj izbor.

Sonja Balaban, I 1ZT"

%etam. Svuda oko mene mrak. Sna!an vetar izaziva jezu u meni. Ti"ina, samo zvuk te"-kih koraka. Ulice su puste. Vidim svoj dah u vazduhu. U daljini $ujem glasove kojima sam svakog trenutka sve bli!e.

Odjednom, sna!an krik prekida ti"inu i zaustavlja mir u mojoj glavi. U dvori"tu jedne stare, oronule ku#e $ujem rasparavu. Prilazim ku#i. Vidim !enu u suzama kako bes-pomo#no sedi na podu u pocepanoj ode#i, krvavih usana. Naspram nje krupan $ovek, kratke kose i duge brade neprestano vi$e. Ose#am njene jecaje svuda oko sebe. Vidim kako joj celo telo podrhtava. Ona ga moli da prestane, to u njemu izaziva revolt, pa nastavlja sve glasnije da vi$e i po$inje sna!no da je udara. Tako bih rado u"la i pomogla joj, ali se i ja bojim.

Po$inje da pada ki"a. Ledene kapi ki"e i njene suze slivaju mi se niz lice. Na prozo-ru ku#e prime#ujem malenog de$aka kako upla"eno viri. Po$injem da razmi"ljam o njemu... O njegovom strahu... Za$u'enosti... Bolu... Ru$icama $vrsto ste!e pli"anog medu. Suze mu klize niz obraze. U trenutku kada ga otac ugleda, po$inje da tr$i i za-tvara se u sobu. Otac u besu kre#e za njim. (ena ponovo po$inje da vri"ti i moli mu!a da ne dira dete. Puze#i po podu dolazi do njega i ste!e ga za nogavicu...

Ki"a prestaje, dan se razvedrava. Le!im u toplom krevetu i razmi"ljam. Za"to je nasilje izbor nekim ljudima? Da li u njemu pronalaze re"enja za svoja nezadovoljstva, besove, strahove? Nemo#i? Da li se $ovek dana"njice mo!e izboriti i pobediti sebe u savreme-noj bici razuma i pravila koja name#e dru"tvo? Mo!e li potisnuti nagon ka nasilju i zaklju$ati ga duboko u sebe da se nikada ne probudi? Ja verujem da mo!e, jer nenasilje je moj izbor!

Biljana Glav!i%, I 2ZT"

U Srbiji je oko 65 procenata maloletnika bilo !rtva nenasilja, naj$e"#e verbalnog. Za"to u$estvujemo u tome i pridru!ujemo se lo"oj strani? Umesto toga moramo se potruditi da se ovaj procenat smanji na minimum. Nasilje podrazumeva upotrebu sile kao delo agresije kojom se povre'uju druge osobe. Od sedamdesetih godina pro"log veka koristi se pojam strukturnog nasilja kao "to su: rasizam, nacionalizam, omalova!avanje starih osoba i sl. *esto $ujemo vesti o porodi$-nim ubistvima, seksualnom zlostavljanju i verbalnom mu$enju pri $emu su !rtve obi$-no )zi$ki slabije, a po$inioci minimalno ka!njeni. Za"to ne stati tome na put? Sutra se nasilje mo!e desiti i na"em kom"iji, sestri, bratu... Nasilje raste i postaje sve svirepije.Divlja$ke tu$e u kojima se ne biraju sredstva i koje imaju jedan cilj - da uni"te, osakate i unakaze ne$iji !ivot, drska i bezobzirna razbojni"tva, mu$enja i omalova!avanja, naj-surovija i!ivljavanja su ogledalo dana"njice. *esto se mo!e $uti i za ubistva u porodici, ubistva zbog najsitnijih povoda i razloga, $udovi"na i hladnokrvna. Danas se ne mo!e mirno hodati ulicom, jer opasnost vreba na svakom koraku, zahvata i ugro!ava svakog i sve. Naj$e"#e mlade ljude, decu, stare osobe. Pitanje je: kuda to idemo? Kuda ide Srbija i kako izbe#i pogre"ne puteve?Osnova svakog nasilja je slabost okovana snagom koja nema nikakve veze sa nasiljem. %to je li$nost slabija, sklonija je nasilju, jer poku"ava, ali ne uspeva da prevazi'e sebe, ose#anje slabosti, nemo#i, kojeg se i sama pla"i. Poku"ava da poni"ti tu'e vrednosti, a svoje podigne. Ali na pogre"an na$in. Cilj svakog nasilnika je da ponizi druge, jer se i sam ose#a poni!enim.Srbija je zemlja sa velikim porastom nasilni"tva na nacionalnoj osnovi, zato "to se osu-'uju ljudi razli$ite boje ko!e, veroispovesti, obi$aja.To nije sramota samo za pojedince, ve# i za celu dr!avu koju #e obele!iti kao zemlju nasilnika.Ukoliko !elimo da stanemo na put nasilju, netoleranciji, nerazumevanju, sili, moramo iskorenjivati predrasude i okrenuti se civilizacijskim vrednostima. (rtvama moramo pomo#i, ne obezbe'ivanjem bezbednije budu#nosti, ve# sada"njosti, jer to je ono "to treba da bude na" izbor i karta srpske dr!ave.

Sara Stoji%, I 1ZT"

Toliko ratova, bombi, crnih oblaka, ki"nih dana i nemo#nih ljudi.Stradanja.

Poru"ene svetinje, stra"ne kazne, uga"ene svetiljke i pretnje razne. Zar nije bilo dosta namu$enih dusa, zar nije bilo dosta poru"enih kuca?!

I "ta je ustvari tolerancija? Po"tovanje razli$itosti,rekla bih! Da li ste nekad nekog povredili i kako ste se ose#ali posle? A "ta bi bilo da Vas neko povredi? ,Budimo pro-

mena koju !elimo videti u svetu, zaustavimo zajedno nasilje! ,

Jovana Radi&i% ‘93Medicinska &kola “Sestre Ninkovi%” smer pedijatrija

Smederevska Palanka

…”Srbija Zona Nenasilja” je po mnogo 'emu jedinstven projekat...po ljudima, po ak-tivnostima, pristupu, procesu u'enja, produktima...kao nastavak pro"logodi"njeg projekta “Mi moramo biti promena koju %elimo videti u svetu”, imao je za cilj razvijanje svesti na temu nenasilne komunikacije i promovisanje mirovnih tehnika u svakodnevnom pona-"anju mladih i profesora srednjih "kola...u daljem tekstu $ete mo$i da pro'itate par misli omladinskog radnika koji je imao zadovoljstvo da bude mali, ali zaista bitan deo ovog pro-jekta...jer, svi mogu da doprinesu malim koracima da nenasilje postane sva'iji stil %ivota u svim segmentima...Nasilje je neprijatan deo svakodnevnice mnogih ljudi. Nasilje je neprihvatljiv deo bilo $ijeg !ivota. Ono "to se de)nitivno mo!e nau$iti iz projekata kao "to su ”Srbija Zona NEnasilja” i “Mi moramo biti promena koju !elimo videti u svetu” jeste da je najve#a snaga $oveka po"tovanje svog i tu'eg !ivota kroz mir i nenasilje. U zabrinjavaju#em broju, mladi bilo kog godi"ta, danas, svesno/nesvesno misle da se nasiljem mogu od-braniti od nasilja. To je jedna od najve#ih predrasuda modernog doba i “Srbija Zona NEnasilja” je otkrivala potpuno nove vidove komuniciranja, vrlo e)kasnih i podsti-cajnih, u senzibilisanju mladih na tehnike mirovnog obrazovanja. Postizanje trajnog i odr!ivog mira treba da bude misija svake mlade osobe, svake odrasle osobe, bez obzira na pripadnost bilo koje vrste.

Jo" jednom se pokazalo da su omladinski rad, neformalno obrazovanje i umetni$ke tehnike (samo)izra!avanja, dobar put ka pribli!avanju nenasilja mladima. Kada ka!em jo" jednom, svakako mislim na projekat ”Srbija Zona NEnasilja”. Projekat je nastao na temeljima principa i vrednostima omladinskog rada, da je svaka mlada osoba sposobna da u$estvuje u kreiranju lokalne zajednice, da sama odlu$uje i oblikuje sisteme vred-nosti i stavove a najva!nije je, da je svaka mlada osoba resurs, a ne jo" jedan problem dru"tva. Ovo je bilo va!no u projektu, jer to oblikuje dalje temelje pravilnom razvoju svake mlade osobe uklju$ene u projekat na bilo koji na$in, na putu ka odraslosti. Naravno, ne diskrimini"u#i odrasle, i oni su dali svoj doprinos kroz deljenje iskustva, mi"ljenja, vremena i motivacije. Najva!nija je izgradnja savezni"tva mladih i odraslih koje je projekat sve vreme promovisao i izgra'ivao, imaju#i u vidu sve aspekte potpune demokratske participacije u dru"tvu. Zbog toga je ovaj projekat pored psiholo"ko-kre-ativne dimenzije, obuhvatio i sociolo"ku... To je vrlo bitno za jedan projekat u okviri-ma mirovnog obrazovanja da ima svrsishodan holisti$ki pristup u u$enju svih aktera uklju$enih posredno ili neposredno u projekat.

...duboko se nadam da $e se ova tradicija promovisanja nenasilja me!u mladima i odra-slima nastaviti i u budu$nosti...projekti kao "to su “Mi moramo biti promena koju %elimo videti u svetu” i ”Srbija Zona Nenasilja” bi de(nitivno trebali da postanu srpski brend i aktivnosti koji $e biti prepoznatljivi za Srbiju i celu Evropu…da poka%e da ovde postoji veliki broj starijih i mla!ih ljudi koji zaista %ele da unesu promenu, pribli%e i o'uvaju ra-zli'itosti me!u ljudima, a opet budu zajedno u kreiranju bolje lokalne zajednice i dr%ave...ovim projektom, a i prethodnim smo pokazali da je to zaista mogu$e…I da u Srbiji mi-rovno obrazovanje jeste i treba da bude jasan alat ka postizanju socijalnog mira i pravde…

Branislav Trudi% Omladinski radnik

* Projekat mi je zanimljiv zbog aktuelnosti teme, ali pre svega zbog upotrebe dra-me, za koju mislim da se ne upotrebljava dovoljno u radu sa mladima.

* Model koji #emo koristi se zasniva na upotrebi raznih vrsta sposobnosti, uklju$uju#i i one koje su u "kolskom u$enju $esto zanemarene kao emocionalna inteligencija.

* Mi kao tim o$ekujemo promenu. Da zaista postanemo nosioci onoga "to !eli-mo da ostvarimo.

* Ono "to nastane u ovom procesu #e biti mnogo vrednije ako nastane u interaktivnosti.

* Va!no mi je da u svom radu ne postoji osu'ivanje mladih, ve# da po'emo od razumevanja.

* Osnova nenasilne komunikacije jeste da ostvari kontakt me'u ljudima.

* Za mene je u ovom modelu koji polazi od potreba najva!nije "to omogu#ava da razumem prvo sebe, a to otvara $itav novi svet za razumevanje drugih.

* Na nivou potreba svi smo mi isti ali na$in zadovoljavanja tih potreba je druga$iji.

* Ako deca ne mogu da u$e onako kako ih mi podu$avamo onda mi moramo da ih podu$avamo onako kako oni mogu da u$e.

* Jako mi je zna$ajno "to ovaj model slu"anja podsti$e na preuzimanje odgovor-nosti i "to se svodi na konkretnu situaciju, na sad i ovde.

* Cilj je da vam otvorimo u"i i omogu#imo da $ujete sasvim druge sadr!aje.

* Meni je sada mnogo jasnija Gandijeva parola “Mi moramo biti promena koju !elimo videti u svetu“.

* Ovaj na$in komuniciranja nema za cilj da promeni sagovornika ve# da ga razu-me i da mu pru!i priliku da razume vas.

* Etiketa je proro$anstvo koje se ostvaruje.

* Manjine se ne ra'aju nego se manjine stvaraju.

* Govor odre'uje mi"ljenje. Vodite ra$una o tome.

* Stereotipni na$in razmi"ljanja se u$i veoma spontano i lako, a odvikavanje je te!ak i dugotrajan proces.

* U!ivao sam u igri i saznanju, u otkrivanju mehanizma kojim se svrstavamo u grupe, ali je to bolno kada se de"ava u realnom !ivotu, pitam se "ta sada da radimo kada je igra prestala.

* Mi pravimo put hodaju#i.

* Svaka luda ima svoj lasti".

* Mo!da #ete nakon ove obuke prime#ivati jo" vi"e stvari koje #e vas nervirati. To je va" izbor.

* Ove generacije nemaju osnovno poverenje u !ivot, i vi ste ti koji treba da im ga vratite.

* Komunikacijske ve"tine su su"tina komunikacije, medijatori prevode ono "to je re$eno na jezik potreba i kreiraju bezbednu i poverljivu situaciju. (elimo da vam je ponudimo kao ne"to malo i konkretno "to #ete imati kao oru'e u d!epu u situaciji kon&ikta, i "to mo!ete ponuditi i deci.

* Ponekad je bitniji put koji pre'emo nego samo re"enje, odnosno tamo gde smo stigli. Strpljenje je jedna od osnovnih stvari kojoj te!im da nau$im decu kroz ovaj rad. Strpljenje je jako bitno, moramo da prevazi'emo sami sebe, tome nas u$i medijacija.

* Medijacija je mudrost i strpljenje.

* Prvo sa $im se susre#emo u medijaciji je bes. Dragocen je i pokazuje da nam je ne"to bitno i zbog bezizlazne situacije reagujemo.

* U besu mrzimo druge i tro"imo energiju, a kada se usmerimo na svoju potrebu po$inje ozdravljenje. Proces le$enja dugo traje ali je bitno da se oslobodimo besa.

* “%ta bi izneo iz ku#e koja gori? $ovek ka!e: VATRU“

PETE BEOGRADSKE GIMNAZIJE

*napisana i komponovana od strane u$enika/ca i premijerno izvedena 23. januara 2009.godine

Gledam, kako prolaze,godine za nama.

Tra!im krivca za poraze,a krivac je u nama...

I vidim, ispod ovog neba,za puno ljubavi tako malo treba.

Gledam, dane u beskraju,ratove i suze.

Gledam ljude, koji ne znaju,da vole, ve# da mrze...


ref. I ne treba na ovom svetu para,sve "to treba jeste pesma i gitara.

I svu ljubav, "to na ovom svetu imam,ja uze#u i podeli#u je sa svima.

Gledam, dane u beskraju,ratove i suze.

Gledam ljude , koji ne znaju,da vole, ve# da mrze...



ref. I ne treba na ovom svetu para,sve "to treba jeste pesma i gitara.

I svu ljubav, "to na ovom svetu imam,ja uze#u i podeli#u je sa svima.

U'ESNIKA/CA RADIONICA IZ TEMERINA

Kada oseti" bes, stresIli neki sli'an urnebes

Uzmi jedan osmeh maliPa du"u razgali

Pre upotrebe pa!ljivo pro$itajte uputstvo za lekoviti dodatak

Sastav: u velikoj koli$ini sadr!i razne, aktivne supstance: radostalios, o/cialis raspolo-!enjijus, ultra razumevatis, strpljenjeas, smehus, ljubavphilos, drugarstvorio, uva!ava-njexid, hrabronys, privr!enostym, optime komunikacijamus, harmonijalota.

Dejstvo: Provereno dobro uti$e na uva!avanje i prihvatanje razli$itosti, preuzimanje odgovornosti, prisustvo duha i samokontrolu, po"tovanje svake li$nosti, otkrivanje sopstvenih potreba i ose#anja, , ljubaznost, dru"tvenost, prihvatanje razli$itih stavova, mi"ljenja, ose#anja, neetiketiranje, dobru volju, nasmejanost, veselost, na “zakopavanje ratnih sekira“...

Naziv i adresa nosioca dozvole za stavljanje lekovitog dodatka u promet:u$eni$ki timovi za borbu protiv nasilja srednjih "kola „Lukijan Mu"icki“ Temerin, „Bogdan %uput“, „Jovan Vukanovi#“, „7. april“ i „Mihajlo Pupin“ Novi Sad.

Indikacije (kada se lekoviti dodatak upotrebljava): u slu$aju manjka strpljenja i vi"ka nervoze, kada ti padne mrak na o$i, krene “para na u"i“, po!eli" da !vrlja" fasade i spo-menike, ne shvata" svoje potrebe i ose#anja, kada ti neko nije mio, kada lupa" etikete, kada “pozeleni", poplavi", po!uti",... “ kada ti je do zajedljivosti i neumesnih "ala, kada ne shvata" i ne#e" da vidi" da je razli$itost bogatstvo, kada do'e" u napast da ismeva" druge, kada ru!ni snovi postanu java i obuzme te strava...

Kontraindikacije: Jedino uo$eno do sada je mogu#nost ili rizik da ne"to nau$i" o sebi i drugima.

Na!in primene: U po$etku se primenjuje uz vi"estruko brojanje do deset, paralelno uranjanje u sopstvene potrebe i ose#anja, kao i upotrebu $arobnih re$i: izvoli, izvini, molim, hvala!

Doziranje: po potrebi

“DAN NENASILJA “ U 'ETIRI SREDNJE "KOLE

Autor: S. Tasi# | 26.01.2009.

Vi"e od 1.200 beogradskih srednjo"kolaca je proteklog vikenda poslalo poruku svojim vr"njacima i profesorima da sukobi mogu da se re"e i bez sile. Peta beogradska gimna-zija je, tim povodom, $ak dobila i Mirovnu himnu. Akcija je nazvana “Dan nenasilja“, a organizovala je Organizacija kreativnog okupljanja (OKO).*etiri beogradske srednje "kole su proteklog vikenda bile pune pesme, slika i poslastica. Slogani pod kojim su se srednjo"kolci u njima okupili, kao i aktivnosti, su bili razli$iti, ali im je cilj bio isti - da prestanu da se tuku i zbog najmanje nesuglasice.- Sreli smo se sa jednim potpuno druga$ijim sistemom vrednosti, jer su promovisani ljubav i saradnja, posebno izme'u u$enika i profesora. Bilo je zanimljivo i zabavno i mnogo smo nau$ili o nenasilnoj komunikaciji. Sad znamo kako treba da reagujemo, i kome da se obratimo, kad nas u "koli neko napadne i nadamo se da #emo se toga i setiti ako se na'emo u sred neke “vru#e“ atmosfere – ka!u srednjo"kolci. “Dajmo "ansu miru“, parola pod kojom su su 70-tih godina pro"log veka bili okupljeni studenti "irom sveta, a 90-tih u Beogradu, bio je naziv centralne aktivnosti “Dana nenasilja“, muzi$ko poetskog performansa na sceni Pete beogradske gimnazije. Dok je oko 200 srednjo"kolaca svojim crte!ima, pesmom i pri$om "irilo mirovne poruke, njihovi vr"njaci su gledali, slu"ali, $itali &ajere, jeli bombone... Za to vreme, u$enici Arhitektonsko tehni$ke gimnazije su pod parolom “Nenasilje je in, nasilje je aut“ vozili rolere kroz svoju "kolu i drugarima delili mirovne &ajere. Dok su u u Filolo"koj gimnaziji napravili Povelju nenasilja, 'aci Pravno poslovne "kole su re"enje za sukobe tra!ili kroz Forum teatar, interaktivnu po-zori"nu tehniku u kojoj publika mo!e da zaustavi i preokrene predstavu kadgod po!eli.

Akcija Dan nenasilja je deo "estomese$og projekta “Mi moramo biti promena koju !elimo videti u svetu” koji se od 1. septembra pro"le godine realizuje u deset beo-gradskih i novosadskih srednjih "kola. Projekat je usmeren ka realizaciju ciljeva plani-ranih Nacionalnom strategijom za mlade i podr!ava ga Ministarstvo omladine i sporta.

Istra!ivanje koje su provele nevladine organizacije je pokazalo da je pove#ano vr"nja$ko nasilje me'u srednjo"kolcima, "to je bio povod za ovu akciju. Zato je “Danu nenasilja“ je prethodio dvomese$ni

ciklus radionica, a do kraja marta #e biti gotov Priru$nik o primeni nenasilne komuni-kacije i mirnog re"avanja sukoba koji #e biti predstavljen u celoj zemlji – pri$a Zoran Zlatkovi#, koordinator projekta OKO.

www.blic.rs

VO(NJA ROLERIMA KROZ "KOLUAutor: G. R.

Organizacija kreativnog okupljanja (OKO) organizova#e danas Dan nenasilja u sred-njim "kolama. Dan nenasilja #e biti realizovan u $etiri beogradske srednje "kole, kroz niz aktivnosti koje su osmislili i koje #e sprovoditi u$enici, tokom celog dana. Na taj na$in srednjo"kolci !ele da po"alju poruku nenasilja svojim vr"njacima i profesorima, kao i da kroz svoju aktivnost doprinesu re"avanju problema nasilja u svojim lokalnim zajednicama. U okviru Dana nenasilja Arhitektonska tehni$ka "kola organizuje slo-bodnu vo!nju rolera kroz "kolu, uz deljenje &ajera i oslikavanje stilova komunikacije pod sloganom “Nenasilje je in, nasilje je out“. Pravno poslovna "kola izve"#e Forum teatar na temu nenasilja za sve prisutne u$enike i goste, a potom #e u$enici na ve-likom platnu iscrtavati gra)t nenasilja. Filolo"ka gimnazija pridru!i#e se ovoj akciji javnim ispisivanjem Povelje nenasilja i deljenjem &ajera u "koli. Centralna aktivnost #e se odr!ati na sceni Pete beogradske gimnazije sa po$etkom u 19 $asova. Muzi$ko poetski performans, pod nazivom “Dajmo "ansu miru“, okupi#e mlade iz svih "kola uklju$enih u realizaciju javnih aktivnosti, koji #e uz pesmu, izlo!bu, kola$e i $aj poslati poruku da je nenasilje mogu#e.Javne aktivnosti su deo projekta “Mi moramo biti promena koju !elimo videti u sve-tu“, koji podr!ava Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije u okviru ciljeva planiranih Nacionalnom strategijom za mlade, a $iji je koordinator OKO iz Beograda.

Na Trgu Slobode je danas obele!en dan nenasilja. U$enici 4 srednje "kole su, simboli$nim pu"tanjem balona podsetili Novosa'ane da uvek vi"e vrednuju nenasilnu komunika-

ciju od nasilnog pona"anja u srednjim "kolama. Ovaj projekat podr!ava Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije,a koordinator je Organizacija kreativnog okup-ljanja. Organizacija kreativnog okupljanja, Centar za omladinski rad, Omladinska Nevladina Organizacija i Udru!enje za inkluziju osoba sa invaliditetom u saradnji sa pet novosadskih srednjih "kola obele!ili su danas dan nenasilja. Srednjo"kolci i su uz pomo# ovih organizacija osmislili niz akcija, naravno sa porukamau prilog nenasilnoj komunikaciji.Pra#eni zvukom udaraljki oni su danas u vazduh pu-stili "arene balone. U akciji su u$estvovale Srednja medicinska, Srednja tehni$ka, %kola za dizajn i Srednja elektrotehni$ka "kola. U okviru ovog rpojekta realizovane su javne akcije u$enika u Beogradu i u Temerinu.

www.apolotv.rs

Radionicu mo!emo da de)ni"emo kao oblik rada putem diskusionih grupa, akcija ili sastanaka, $ija je osnovna komponenta samoa)rmi"u#i na$in rada.

Ono "to je bitno i "to izdvaja radionicu od ostalih oblika rada jeste sam proces i na$in rada, koji vodi do unapred postavljenog cilja. Glavni cilj je ono "to !elimo da u$esnici/ce nau$e tokom radionice, ali postoji i sporedni cilj, a to je povezivanje u$esnika/ca, stvaranje grupne kohezije i pozitivno prihvatanje i uva!avanje osoba u grupi. Radioni-ce su va!ne i zato "to predstavljaju model u$enja u kome se u$enje prilagodjava indivi-dualnim potrebama u$esnika/ca, kroz interaktivno i kooperativno u$enje, koje koristi igru i saradnju, kao put kojim se do znanja sti!e zabavnije i prijatnije.

Ve#ina autora kao osnovne komponente radionica navodi: * li$ni anga!man, * rad u malim grupama, * te!nju za opu"tenom atmosferom, * aktivno u$e"#e svih, ravnopravnost u$esnika/ca, * aktivno u$enje, * dobrovoljnost u$estvovanja ili rada, * raznovrsne oblike komunikacije, kao i neposrednu komunikaciju, * atmosferu podr"ke koju stvaraju voditelj i sami u$esnici/ce u grupi, * po"tovanje razli$itosti i uva!avanje razli$itih emocija, potreba i !elja koje u$e-

snici imaju; * nepostojanje direktnog vrednovanja u$esnika/ca, * rad na zajedni$kom zadatku, * postojanje povratne informacije u svakom trenutku i prilago'avanje zadatku * upotrebu materijala za rad prilagodjenog uzrastu i cilju radionica ( interaktivne

video prezentacije, &ip $art, kompjuter, projektor, boje, igra$ke, stikere, "kol-ski pribor, ali i druge upotrebne i li$ne stvari itd.)

* upotrebu razli$itih medija u radu, posebno umetni$kih (drama, )lm, muzika, video, fotogra)ja,strip, ples, slikarstvo itd.)

Facilitacija je izraz koji ozna$ava proces da se odre'ene aktivnosti u grupi lak"e i uspe"nije obavljaju zahvaljuju#i prisustvu drugih ljudi facilitatora(publike ili drugih izvo'a$a iste aktivnosti).

Facilitacijske ve&tine1

Sumiranje Uobli$avanje vi"e iskazanih misli u jednoj re$eniciPoja&njavanje Proveravanje razumevanja onoga "to je saop"tenoRe/ektovanje isticanje izra!enog do!ivljaja i njegovo razumevanje

Parafraziranje “vra#anje“ nazad sagovorniku/ci ono "to je saop"tio/la, njegovim re$ima sa razumevanjem

Obja&njavanje Interpretacija prethodnih izjava sa ciljem poja"njenjaOtvoreno-zatvorena pitanja

Postavljanje pitanja koja otvaraju mogu#nost konkretnog odgo-vora, za razliku od sugestivnog pitanja, gde se mo!e dobiti samo odgovor da ili ne

Ohrabrivanje Upotreba pohvala, i isticanje dobrih strana u davanju povratnih informacija

Aktivno slu&anjePokazivanje sagovorniku/ci na razli$ite na$ine da pratimo i razu-memo ono "to nam govori (npr. klimanje glavom, parafraziranje, postavljanje pitanja itd)

UOBI'AJENA STRUKTURA RADIONICA

Krug “Kako se ose%am?“(pitanje u plenumu na koje odgovara svako ko !eli)Ovakvim krugom se obi$no po$inje i zavr"ava dan. U tih nekoliko minuta se daje prilika svima da ka!u ukoliko se ose#aju lo"e iz bilo kog razloga ili posebno dobro, "to je va!na informacija svima kako npr. ne bi bilo naga'anja zbog $ega je neko povu$en u radu i sl. Mo!e se re#i i to da krug predstavlja savr"eni oblik zato "to su svi koji se u njemu nadju ravnopravni (podjednako udaljeni od centra), mogu da se pogledaju o$i u o$i, on je i simbol majke, pa je zato sigurno mesto u kojem u$esnici/u$esnice brinu jedni o drugima. To je i mesto poverenja, jer ono li$no "to se razmeni u grupi ne bi trebalo prenositi van grupe.

Uvodna igraUvodna igra, posebno ujutru, slu!i za dizanje energije i koncentracije. Po!eljno je da se kombinuje sa igrama za upoznavanje, odnosno igrama sa imenima naro$ito ako se grupa prvi ili drugi put sastaje. Primera radi u$esnici/u$esnice se pozovu da glasno

1 Patricia Prendiville (1995): Developing Facilitation Skills:Handbook for Group Facilitators, Combat Poverty Agency, Dublin

izgovore svoje ime, a zatim naprave pokret koji ih karakteri"e, nakon $ega cela grupa ponavlja to ime i pokret, zatim ide slede#i i tako do kraja. Po!eljno je da cela grupa ima i svoj zajedni$ki pokret koji se ponavlja iz dana u dan ili dogra'uje.

Kratak teorijski uvod, predstavljanje radne temeRazrada teme (ve#ba/e)Evaluacija ve#be i celokupne radionice

Evalucijske aktivnosti se obi$no koriste nakon zavr"enih aktivnosti. Evaluacije pred-stavljaju vid ocenjivanja radionice od strane u$esnika/ca koji mogu da ocenjuju samo pojedine aspekte radionica ( recimo na$in rada, dinamiku grupe, materijale koji se koriste, radioni$ara/ku i sl.) ali i celokupni utisak o radionici ili svoj li$ni anga!man. Dobro je da one budu "to zanimljivije kako bi bile i iskrene. Mladi vi"e vole da ocenju-ju simbolom, bojom, znakom, pokretom, zvukom nego re$ima, pa svaku evaluaciju u$inite u!ivanjem.

Primer forme evaluacije radioniceDovr"i re$enicuNau$io/la sam o....Na radionici mi se najvi"e svidelo...Najbolje sam se ose#ao/la kad...Najlo"ije sam se ose#ao/la kad...(eleo/la bih slede#i put da bude vi"e...Ono "to #u zapamtiti sa ove radionice je...

Evo jednog primera crtane evaluacije...U$esnici/e treba da odaberu jednog $ove-ka sa drveta koji predstavlja kako se ose#a-ju u tom momentu i objasne za"to.

Izlazna / zavr&na igra Podse#a prisutne na zajedni"tvo i temu koju su obradjivali u radionici. Ona treba da rastereti, opusti, motivi"e za dalji rad (recimo, u$esnici/ce se pozovu da napra-ve od svojih tela ku#u u kojoj se ose#aju sigurno ili smisle pesmu koriste#i re$i ve-zane za temu rada itd.)

RAZRADA RADIONICE I ODABIR METODA

* na$in postavke teme bi trebalo da pru!i "ansu svima da se ravnopravno uklju$e - $ak i teme koje se uobi$ajeno raspravljaju na akademskom nivou mogu biti postavljene tako da omogu#uju svima da unesu svoja iskustva i iznesu sopstve-no mi"ljenje

* svako u grupi ima svoj pogled na radnu temu, koja bi stoga trebala biti postav-ljena koliko je god mogu#e li$no, i koliko je god potrebno uop"teno

* postavka teme ne bi trebala da sugeri"e krajnje rezultate rada, pri $emu vrlo va!nu ulogu igra izbor re$i radioni$ara

* uvodni deo radionice bi trebalo da ponudi dovoljno materijala za ulazak u gru-pni rad; uvod istovremeno sna!no odre'uje i dubinu koja #e biti dostignuta u grupnom radu

* tema bi trebala dati prostora u$esnicima/cama da isprobavaju razli$ite stvari i eksperimenti"u, bez pritiska da se mora prona#i “ta$no re"enje“, istovremeno nude#i siguran prostor za izra!avanje ose#anja

* izbor metoda koje zahtevaju neverbalnu komunikaciju i kreativnost mo!e dati "ansu onima koji su uzdr!ani kod verbalne komunikacije da se izraze i na taj na$in “steknu svoje mesto“ u grupi

* kori"#enje neverbalnih metoda (npr. teatar statua) koje uklju$uju “telo“ kroz pokret i koncentri"u se na izraz ose#aja, tako'e podsti$e razvoj svesti o grupi i otkriva kvalitete koje u grupnom radu obi$no nisu na prvi mah uo$ljive

* obrada teme bi trebala sadr!ati elemente koji se bave mogu#nostima promene dosada"njih stavova ili uo$enih pona"anja kod sebe i drugih i na taj na$in biti orijentisana na budu#nost. Va!na pitanja su; %ta !elim? Kako se ose#am? i Kako se mogu druga$ije postaviti?

* rezultati obrade teme u velikoj meri zavise od na$ina njihove obrade, $ak i kad se postavljaju potpuno ista pitanja. Rad u malim grupama omogu#uje da se lak"e uklju$e oni koji se suzdr!avaju govoriti pred celom grupom, lak"e se stva-ra atmosfera poverenja koja je posebno potrebna kod osetljivih tema. Rad u plenumu dopu"ta uklju$ivanje vi"e razli$itih mi"ljenja ali istovremeno mo!e

delovati blokiraju#e na mnoge u$esnike/ce iz razloga da se ne !eli ponavljati “ve# re$eno“ ili se jednostvano ima strah govoriti pred celom grupom iz nedo-statka poverenja tj. sopstvenog ose#aja nesigurnosti

* postavljanje teme samo u obliku pitanja $iji odgovor ne mora sadr!avati li$no iskustvo, mo!e voditi niskoj interakciji grupe i orijentisanju na interakciju ra-dioni$ar - grupa, u kojem se lako mo!e pre#i na tra!enje “ta$nog odgovora“

* postavljena pitanja bi trebalo da se fokusiraju na mogu#nosti promene stanja ka onome $emu grupa te!i, a ne samo na kritiku onoga "to se iskristali"e kao uzrok stanja stvari koje karakteri"emo kao negativno

* izabrane ve!be trebaju biti u slu!bi teme, a ne cilj same za sebe, one slu!e do-!ivljaju na osnovu kojeg se pribli!avamo temi, poma!u da je razumemo (kroz interakciju), analiziramo, de)ni"emo sopstveni stav i iz toga izvu$emo mogu#-nosti promene

Proces obrade teme doti$e uvek tri nivoa, iako jedan od njih pritom ima preva-gu. To su:

nivo pro"losti (dosada"nja iskustva, sakupljena van radionica/treninga) nivo sada"njosti (sam/a trening/radionica) nivo budu#nosti (iskustva i otkri#a koja #e uticati na moj budu#i stav i pona-

"anje, kada odem sa radionice/treninga)

* kroz interakciju u grupi i sprovodjenju ve!bi, bude se iskustva iz pro"losti i osve-"#uju modeli pona"anja koji se javljaju i sada, istovremeno tra!e#i nove forme pona"anja koje bi bile primenljive ubudu#e

* grupni proces u grupi se kre#e u trouglu izme'u osobe (ja li$no), grupe (mi) i obrade teme (zajedni$ki grupni zadatak). Uspe"an grupni proces po modelu “tematski centrirane interakcije - TCI“ bi trebalo da balansira i dr!i ravnote!u izme'u te tri ta$ke. Zadatak radioni$arskog/trenerskog tima je pre svega da pazi na tu ravnote!u i svojim intervencijama skre#e pa!nju na aspekte procesa koji su u tom trenutku zanemareni

SPROVO0ENJE

* li$ni doprinos radioni$ara/trenera putem li$nih izjava, mo!e podsticajno dopri-neti radu grupe ukoliko ostavlja dovoljno prostora za druga mi"ljenja i ukoliko nema sugestivnu snagu koja bi mogla ugu"iti diskusiju samih u$esnika/ca. Vrlo li$ne izjave u grupi koja jo" nije stekla puno poverenje mogu tako'e izazvati blokadu grupe

* o"tar pristup osetljivim temama mo!e izazvati otpor u grupi, pri $emu bi trebalo za-dr!ati &eksibilnost u sprovo'enju radionice i eventualno tematizovati ba" taj otpor

* provokativna pitanja upu#ena celoj grupi, a vezana za temu, mogu podsta#i grupu na anga!ovan rad i probuditi radoznalost

* trebalo bi poku"ati da se cela grupa animira za aktivan rad, ali pritom izbegavati vr"enje pritiska na pojedince da se “izjasne“

* #utnja grupe mo!e imati svoj kvalitet i mesto u radionici, ona istovremeno mo!e biti tematizovana od strane radioni$ara/trenera umesto “punjenja“ ti"ine re$ima

* jasno#a izra!avanja i kori"#enje razumljivog, jednostavnog jezika olak"ava rad na temi, istovremeno izbegavaju#i opasnost da mnogi ne razumeju i nemaju prostora ili volje da postave pitanja radi razja"njenja

* postavljanje pitanja koje upu#uje na konkretnu aktivnu promenu mo!e po-dr!ati spremnost na akciju umesto relativiziranja (“%ta !eli"?“ umesto “%ta bi trebalo?“)

* verbalni uvod u temu od strane trenera bi trebalo da bude sa!et i eventualno vizualizovan kroz kori"#enje zidnih novina, kako bi se )ksirale va!ne ta$ke

* kada dobije" ose#aj da je tema )ksirana od strane grupe, dobro je ponoviti je i tako dodatno naglasiti taj momenat

* kratak uvod u temu poma!e u$esnicima/ama da se podsete "ta je na programu, pru!aju#i im i dodatno obja"njenje za"to je ta tema relevantna i na koji na$in se nadovezuje na do tada ura'eno (radioni$arski/trenerski tim je ve# na samom po-$etku udubljen u temu, dok je u$esnicima/ama potrebno vremena da je prihvate)

o!ekivanja, pravila, upoznavanje, radioni!arski rad, timski rad, poverenje u grupi, grupna dinamikadiskriminacija, predrasude, stereotipinasilje, krugovi nasilja, vrste, faze ka promeni, nenasilna komunikacija, aktivno slu&anje,nenasilna komunikacija, DIV i 'OPS, Ja – re!enice, asertivnostkon/ikti, konstruktivno re&avanje, faze, stilovi pona&anjamedijacijaljudska prava, participacijaforum teatar

aktivizam i planiranje akcije

1. O'EKIVANJA, PRAVILA, UPOZNAVANJE, RADIONI'ARSKI RAD, TIMSKI RAD, POVERENJE U GRUPI, GRUPNA DINAMIKA

Predstavljanje programa, upoznavanje u$esnika/ca i trenera/ica.

Brainstorming(bujica ideja) na temu radionica, predstavljanje radioni$arskog na$ina rada, teorijski input o radionicama, diskusija. Va!no je da bi se u$esnici/ce pripremili na interaktivan, radioni$arski na$in rada.

Intervju – u$esnici/ce se grupi"u u parove, i imaju 10 minuta da intervjui"u jedni druge, na unapred postavljena pitanja (o li$nim iskustvima i interesova-njima) kao npr. koju vrstu muzike voli da slu"a, omiljeno jelo, "ta voli da radi u slobodno vreme i sl. Nakon toga, u$esnici/ce predstavljaju svog para u prvom licu, prenose#i informacije celoj grupi, koje su saznali u toku intervjua.

Dogovor o pravilima rada u grupi: pitati u$esnike/ce "ta im je va!no da se po"tuje da bi dobro radili u toj grupi,

"ta ne bi voleli da se de"ava, zapisati i objasniti pravila, proveriti sa njima "ta su ta$no mislili pod odre'enim pravilom, za"to im je to va!no, ponuditi neka koja zaborave, da se kao grupa dogovore oko pravila koja #e po"tovati i "ta ako se nepo"tuju, mogu da se svi potpi"u na papir na kome se nalaze pra-

vila kao potvrdu da se sla!u. Pravila se mogu menjati i u toku rada ukoliko se slo!e da je potrebno.

Izlo!ba, umetni$ka instalacija “$arapa i ga#a“- o$ekivanja; U malim grupama izlistaju i predstave svoja o$ekivanja i strahove od radi-

onica. Zaka$iti kanap u prostoriji, ise#i papir u boji u obliku ga#a (strah) i $arape (o$ekivanje, "ta bi voleli da dobiju i ponesu sa sobom sa radionica) da na njih napi"u i oka$iti na kanap "tipaljkama ili selotejpom. Napraviti kao izlo!bu. Ponovo pro$itati na zadnjoj radionici i proveriti "ta je od o$ekivanja ostvareno. Proveriti o$ekivanja – npr. ako ka!u o$ekujem da mi bude zabav-no, pitati od koga to o$ekuje", ko je odgovoran da se to desi itd.

Igre za stavaranje tima. Kanap i ka"ika - podeliti grupu u dva tima, stanu u dva reda, gledaju le'a

osobe ispred sebe, davati im zadatke – ka"ika je vezana za kanap, na zvuk voditelja/ke potrebno je da provuku kanap kroz neki deo ode#e i vrate do prve osobe, pobednik je tim koji prvi uradi; ili bacaju lopticu tako da prvi koji baca ne gleda, a treba da je uhvati poslednja osoba u redu, kada uspeju prvi ide nazad i hvata, tako dok svi ne uspeju. Osvrt na to kako su sara'ivali.

Linija ro'enja - u$esnici/ce treba da naprave liniju ro'enja i da stanu u li-niju prema mesecu ro'enja, a da pritom ne govore, odnosno dogovaraju se neverbalno.

Nemogu#a misija - celoj grupi ili grupi koja se podeli na dve ili tri grupe se da po nekoliko zadataka, a nakon toga se organizuju prezentacije ura'enog.( npr. zadatak da naprave svi $lanovi tima od papira po jedan avion, a onda da se dogovore koji #e avion da predstavlja njihovu grupu u takmi$enju $iji avion du!e leti, ili da naprave "to vi"u kulu od nekog materijala, da smisle zajedni$ku koreogra)ju ili pesmu, da svako iz grupe izgovori sva imena, da svi presko$e kanap i pre'u na drugu stranu i sl.)

(irafu/most/kulu ili ne"to drugo da naprave u manjim timovima, od makaza selotejpa i slam$ica za odre'eno vreme. Diskusija kako su radili u timu. Ukoliko se pojavi jo" ne"to "to mo!e da se uvede kao pravilo na osnovu ovog iskustva uneti i to.

Poverenje – u parovima, jedna osoba ve!e maramu oko o$iju par je vodi po ne-kom prostoru, u radnoj sali, mo!e i napolje, diskusija o poverenju. Ili da grupa zatvorenih o$iju ima zadatak da napravi, na primer nes kafu, a ostali im poma-!u, ali ne dodiruju#i ih. Nakon zavr"ene aktivnosti podsta#i diskusiju u grupi. Pogled poverenja - voditelj uputi pokret i pogled prvom do sebe, a zatim po-

kret putuje dalje u krug, mo!e da postoji i pravilo da svako ima svoj pokret.

Bombardovanje komplimentima - po$injemo tako "to osobi do nas ka!emo "to vi"e stvarnih komplimenata, zatim ona govori slede#em i tako u krug.

Krug poverenja - u dva kruga, jedna osoba stoji u sredini i zatvori o$i i naslo-ni se na ruke osoba iz kruga, ostali je pridr!avaju i ne!no pomeraju.

2. DISKRIMINACIJA, PREDRASUDE, STEREOTIPI

Dve istine jedna la! - u krugu svako ka!e dve istine i jednu la! o sebi, osoba pored poga'a "ta je istina, a "ta je la!; diskusija o tome na osnovu $ega donosi-mo zaklju$ke o drugim osobama.

Etikete, igra sa nalepnicama Svi imaju na sebi zalepljene nalepnice, nekoliko razli$itih vrsta, jedna osoba

je sa nalepnicom razli$itom od svih, u$esnici/e treba da formiraju grupe ali bez verbalne komunikacije. Diskusija: kako se ose#ate? Posebno proveriti kako se ose#a osoba koja je imala razli$itu nalepnicu? %ta se desilo u igrici? Kako ste vi reagovali? Kako ste do!iveli ulogu trenerica? Kako ovu igricu mo!ete da pove!ete sa svojim iskustvom i radom koji vas o$ekuje? Objasniti grupni pritisak i mo# etikete.

Derdijanci - Pola grupe je dobilo instrukcije kako se pona"aju Derdijanci i tre-ba da se tako pona"aju u odnosu na drugu polovinu koja se pona"a uobi$ajeno. Imaju zajedni$ki zadatak da naprave most. Nakon toga opisuju jedni druge i sami sebe (videti u prilogu). Diskusija: za"to smo radili ovu aktivnost. Da li se sla!ete sa onim "to ste $uli

od druge grupe o nama. Input: razlika izme'u opa!anja i tuma$enja, DIV model, stvaranje etiketa i

stereotipa, internalizovana dominacija/ internalizovana opresija, razlika ste-reotipa i predrasude, faze, socijalna distanca, depersonalizacija neprijatelja, potreba za jasno#om, sistemom, kategorijama i samovrednovanjem(Uputstva su u prilogu).

Lejla i Muhamed – na osnovu pri$e u prilogu u$esnici/ce individualno ran-giraju likove od najmoralnijeg do najnemoralnijeg. Nakon toga u$esnici /ce se dele u male grupe i donose zajedni$ku skalu. I na kraju svi kao jedna grupa treba da postignu dogovor i obrazlo!enje )nalnog rangiranja likova u pri$i.

Tri osobine i tri ve"tine zapisati koje bi poneli na novu planetu, zatim u paro-vima, pa malim grupama. Razgovor o prioritetima i o radu u timu.

U prostoriji za rad potrebno je pre po$etka ve!be organizovati tri radna prosto-ra na slede#i na$in - jedan ve#i sto postaviti tako da mu je lako pri#i sa svih stra-na (da zauzme vi"e od 1/2 prostorije), a druga dva manja stola postaviti uz zid. Zadatak da osmisle, a zatim i izrade plakat uz pomo# kojeg bi promovisali

nenasilje u svojoj "koli i/ili lokalnoj zajednici. Voditelj/ka podeli u$enike/ce u tri grupe (nekom od metoda za slu$ajnu po-

delu na grupe) vode#i ra$una da jedna od grupa ima vidno manje $lanova. Ovu najmanju grupu voditeljka sme"ta za najve#i i najbolje dostupan sto (to je “privilegovana grupa“). Druge dve grupe sme"ta za stolove koju su postavljeni uz zid (to su “diskriminisane grupe“).

Voditelj/ka sa$eka neko vreme da u$esnici/ce po$nu da se dogovaraju oko koncepta plakata, pa im onda podeli materijal za rad.

“Diskriminisane grupe“ za crtanje plakata dobijaju jedan FC papir i dva mar-kera (od kojih je jedan crni). Privilegovana grupa za izradu plakata dobija dva FC papira, markere i &omastere razli$itih boja i post-it cedulje u razli-$itim bojama.

Raspodelu materijala treba izvesti “neprimetno”. Me'utim, ukoliko se u$esnici/e pobune, odlu$no im se ka!e da su to uslovi pod kojima se ova aktivnost odvija.

Kada u$esnici/e osmisle plakate sledi prezentacija grupnih radova.

Re&eksija - U velikoj grupi prvo u$enici/e koji su bili u “diskriminisanoj grupi“ govore o svojim utiscima iz ove ve!be – u kom trenutku su uo$ili ne-jednaku raspodelu resursa, kako je na njih delovao ovaj vid diskriminacije i "ta su preduzeli u vezi sa tim. Zatim svoja iskustva saop"tava i “privilegovana grupa“. Voditelj/ka sumira uo$ene fenomene i povezuju ih sa gradacijom stereotip, predrasuda, diskriminacije.

Sa u$enicima/ama se zatim diskutuje o tome koja ljudska prava su bila ugro-!ena u ovoj ve!bi i na koje na$ine su se $lanovi/ice diskriminisanih grupa mogli zalagati za svoja prava.

Cilj je ukazati na opasnost previ'anja diskriminacije kada je ona ugra'ena u sistem, tj. institucionalizovana; uvesti asertivno reagovanja kao model nena-silnog suprotstavljanja i zalaganja za sopstvena i prava drugih.

SituacijeSituacija pozdravljanja. U$enici/e, podeljeni u 3 grupe, dobijaju situaciju

pozdravljanja za koju treba da osmisle adekvatan nastup i kratko ga odi-graju pred svima. Odigravanje re"enja za Situaciju pozdravljanja: Razli$iti na$ini pozdravljanja (zagrljaj, stisak ruke i blag naklon) Situacija optu!ivanja - Igre uloga

Voditelj/ka kratko uvede situaciju me'usobnog optu!ivanja (da sami osmisle situaciju ili im dati scenario)

Odigravanje Situacije optu!ivanja – U$enici/e odaberu svoje predstavnike/ce koji imaju zadatak da razre"e nastali nesporazum. Za odigravanje se koristi tehnika akvarijuma (predstavnici sede u unutra"njem krugu, a $lanovi/ice njihovih grupa sede iza njih u spolja"njem krugu kao publika koja ima pravo da signalizira i tiho su&ira bez ometanja glavnog toka rada). Publika dobija dodatnu instrukciju da dizanjem ruke (bez re$i) upozori na bilo $ije pona-"anje i iskaze koji mogu da ugroze razgovor i razbuktaju eventualni sukob.

Voditelj/ka koristi “rez“ da zamrzne situaciju i podstakne aktere da primene konstruktivne taktike (pr. umesto napada – ukazuju kako na njih deluje dati iskaz ili "ta im je va!no da drugi shvate; umesto pravdanja – poku"aju da de-)ni"u problem, tj. da ustanove izvor nerazumevanja; umesto uslovljavanja/ucene – koriste pozitivni feedback, tj. istovremeno ukazuju na ono "to im se dopada kod iskaza druge strane i na tip promene u opho'enju koji bi im vi"e prijao i sl.)

Grupna re&eksija i diskusija o na$inima prevazila!enja predrasuda Voditelj/ka podsti$e u$enike/ce da imenuju strategije i taktike prevazila!enja

predrasuda koje su uo$ili u ve!bi i povezuje ih sa ve"tinama i tehnikama nenasilne komunikacije i re"avanja sukoba.

Na kraju voditelj/ka podeli Tekst o prevazila!enju predrasuda i kratko ga objasni.

U$enici/e individualno pi"u rad na temu “Kako sam se oslobodio/la predra-sude”, u kome opisuju li$ni do!ivljaj susreta sa pripadnikom/com neke grupe ili kulture.

U$enici/ce timski ili individualno istra!uju na koji na$in su druge kulture obogatile njihov !ivot sada u Srbiji. Oblasti razmi"ljanja bi mogle da budu muzika, letovanja u inostranstvu, garderoba, jezici, knjige, )lmovi, ideje itd.

Dijagonala stavovaU$esnici/ce se pitaju da li se sla!u i koliko sa odre'enim stavovima, jedna zami-"ljena linija mo!e biti dijagonala stavova ili stvarna obele!ena linija gde jedan kraj zna$i potpuno se sla!em, a drugi potpuno se ne sla!em, naravno sve u sredini je gradacija. Nakon postavljenih pitanja i raspore'ivanja po liniji se diskutuje. Predlo!eni stavovi su: Peva$ice su glupe (ene su lo"i voza$i Debelima nije mesto u gradskom prevozu Romi su lenji i zato ne rade Decu treba tu#i dok su mala da bi se nau$ila lepom pona"anju Politi$ari la!u Homoseksualne brakove treba zabraniti Stari ljudi nemaju "ta da tra!e u gradskom prevozu u vreme "pica itd.

Voz razli$itostiIgra se role play, jedna grupa dobije uloge i podeli se po kupeima, svako ima konkretnu ulogu (neko je Rom koji nije imao gde da se okupa , slede#i je slepi violinista koji mora da ve!ba u vozu, neko je HIV pozitivna osoba, neko je mladi DJ koji je agresivan, neko starija osoba koja nosi kantu sira sa sobom koji neprijatno miri"e, neko samohrana majka sa nemirnim detetom itd.), dok dru-ga grupa ima pravo da ulazi iz kupea u kupe i da intervjui"e li$nosti po modelu %ive biblioteke, tj. da ih ispita o njihovim karakteristikama, a onda da se odlu$i s kim ostaje u hotelu i za"to. Na kraju sledi zajedni$ki razgovor i ve!ba za povezivanje, npr. Savr"ena ma"ina: svi u$esnici/ce jedan po jedan ulaze u centar kruga, svako od njih ima po jedan speci)$an pokret i zvuk, na prvog se nadovezuju slede#i stvaraju#i tako ma"inu u kojoj je svaki deo podjednako va!an.

PRILOZIO PREDRASUDAMA

STAVOVI su relativno trajni subjektivan (+ ili -) odnos prema odredjenim objektima (grupe, narodi, pojedinci, institucije...). Podaci se iskrivljuju i prilagodjavaju stavovi-ma, interpretiraju se u skladu sa njima. Svaki stav ima tri komponente:

kognitivnu ( "ta mislimo)afektivnu ( "ta ose#amo)konativnu ( "ta radimo)

U socijalnoj psihologiji PREDRASUDE su de)nisane kao speci)$ne vrste stavova:

sudovi koji nisu zasnovani na $injeni$kim i logi$kim argumentimaotporni su na promeneuklju$uju jak emotivni odnos

G. OLPORT – VIDOVI/STEPENI PREDRASUDA

ogovaranje i stereotipno ocenjivanje (prljavi, ru!ni, zli)socijalna distanca - izbegavanje kontakta diskriminacija – ograni$avanje raznih prava)zi$ki napad – prelazak sa verbalne na )zi$ku agresijugenocid - istrebljenje

Etni!ka distanca i etni!ke stereotipije mogu se posmatrati kao oblici i indikatori predrasuda.

O STEREOTIPIMA

Stereotipi – "ematska i kruta predstava o osobinama i li$nosti pripadnika neke grupe koja se kruto prenosi i primenjuje na svakog pojedinca iz grupe.

Dva shvatanja o poreklu i funkcijama stereotipija:neopravdane generalizacije, plod nepotpune indukcije tj. su'enja, na osno-

vu ograni$enog iskustva ( stoga $esto sadr!e deo istine) i imaju funkciju sna-la!enja, orjentisanja u !ivotu, kao i mnogi drugi pojmovi- nauka $esto gradi takve stereotipe, jer na upro"#en na$in prikazuje slo!ene proceseizraz i racionalizacija predrasuda ( tj. karakteristi$nih stavova)

Predrasude se ispituju merenjem socijalne distance – tj. preko spremnosti da se pri-hvate ili odbiju karakteristi$ni socijalni odnosi sa pripadnicima odre'enih grupa

Stereotipi predstavljaju kognitivnu komponentu stava, a socijalna distanca se naj$e"#e odnosi na konativnu, pona"ajnu komponentu stava., koja je za dru"tveni polo!aj neke grupe va!nija.

PROCES STVARANJE PREDRASUDA I STEREOTIPA

Tri koraka:

Stvaranje “upadljivih” kategorija - kada upoznajemo ljude, mi se usmeravamo na karakteristike koje su “najupadljivije”, zanemaruju#i pri tom ostale

Pravljenje neta$nih generalizacija o grupi (stereotipi i predrasude) – na osnovu tih upadljivih atributa donosimo zaklju$ke o osobi i generalizujemo na grupe kojima ona pripada. Predrasude i stereotipi dovode do pogre"nih generalizacija o pojedincima kada verujemo da su grupe kojima pripadaju homogene. Ovaj na$in mi"ljenja uskra'uje pravo na razli$itost. Kada realnost nije u skladu sa predrasudama i stereotipima koje imamo, onda smo skloni da “falsi)kujemo realnost”, da bismo i dalje zadr!ali ono u "ta !elimo da verujemo.

Tretiranje ljudi na razli$ite na$ine u skladu sa tim zaklju$cima (diskriminacija)

FUNKCIJA PREDRASUDA I STEREOTIPA

Predrasude i stereotipi nam poma#u :

da osmislimo i razumemo svet oko sebe (u situaciji koja je nedovoljno ja-sna, tj. u kojoj ne raspola!emo sa dovoljno informacija, stereotipno mi"ljenje “popunjava praznine”, kompletira nepotpune informacije i daje nam ose#aj izvesnosti, sigurnosti i jasno#e)

da vrednujemo grupu kojoj pripadamo,

da vrednujemo druge grupe, njihove karakteristike i na$in funkcionisanja

da opravdamo diskriminaciju onih koji pripadaju drugim grupama

STRATEGIJE ZA SMANJIVANJE PREDRASUDA

Susretanja na interpersonalnom nivou

Individualni susret izme'u dva pripadnika/ce razli$itih grupa ili kultura $esto dovodi do utiska da te konkretne osobe nisu tipi$ni predstavnici/ce grupe ili kulture kojoj pripadaju. Naime, mi obi$no ne promenimo mi"ljenje koje imamo o toj grupi ili kulturi, ali ta pojedina$na iskustva nas nau$e da u budu#nosti pri-padnike/ce drugih grupa i kultura prvenstveno gledamo kao individue, a njihova etni$ka i druga pripadnost nam postaje mnogo manje va!na no "to je bila pre.

U$estali individualni susreti sa vi"e pripadnika/ca druge grupe ili kulture, koji tako'e nisu njeni tipi$ni predstavnici/ce, nau$e nas da nisu svi pripadnici/e jedne grupe ili kulture isti i da prvobitno mi"ljenje koje smo imali o toj grupi ili kulturi nikako ne mo!e da va!i za sve njene predstavnike/ce.

Susretanja na intergrupnom nivou

Susretanja izme'u grupa razli$itih kultura - koji imaju sli$na interesovanja (pr. gru-pe mladih na godi"njem odmoru) ili dele isti zadatak (pr. grupno "kolovanje u ino-stranstvu) – $esto za rezultat imaju neke zajedni$ke aktivnosti u kojima svaka grupa ima priliku da iska!e neki pozitivni kvalitet koji druga grupa nema (pr. spontanost i otvorenost nasuprot organizovanosti i e)kasnosti). U takvim situacijama obi$no smo impresionirani iskazanim kvalitetima drugih grupa i nije nam problem da im odamo priznanje za to (bez straha da #emo biti optu!eni “da dr!imo stranu” ili “da smo se prodali” drugima).Takva iskustva nas vremenom nau$e da, bez obzira na negativna mi"ljenja koja imamo o drugima, svaka grupa ili kultura ima i kvalitete koji su vredni na"e pa!nje.

Otkrivanje zajedni!kog grupnog identiteta

Kada se u okviru neke organizacije ("kole, )rme i sl.) namenski formira tim od pri-padnika razli$itih grupa/kultura (pr. sportski timovi ili umetni$ki timovi koji #e ih predstavljati na nekom takmi$enju) obi$no se dogodi da predstavnik/ca jedne kulture iznenadno do!ivi predstavnika/cu druge kulture kao pripadnika/cu “iste grupe”, tj. da pored postoje#ih razli$itih identiteta imaju i jedan zajedni$ki identitet.Takva iskustva vremenom nas nau$e da, bez obzira koliko se razlikujemo od drugih, uvek postoji ili se mo!e kreirati neka "ira zajednica kojoj svi, ti razli$iti i mi, pripadamo.

AKTIVNOST: “DERDIJANCI”

Ciljevi:

* Razlikovanje opa!anja od interpretacije, $injenica od njihovog tuma$enja * Razumevanje kulture koja je druga$ija od one kojoj pripadamo * Uspostavljanje komunikacije sa druga$ijim kulturama * Analiza efekata susreta sa kulturom koja je druga$ija od one kojoj pripadamo

Ukupno trajanje : oko 1,5 sat

Opis aktivnosti

Voditelj/ka obja"njava da svaka grupa predstavlja po jednu kulturu. Va!no je naglasiti da svi moraju da se pridr!avaju napisanog na cedulji i da "ta god se de"avalo treba da se dr!e pravila svoje kulture i svog zadatka. Grupa se podeli: 2 osobe su posmatra$i, jednu grupu $ine in!injeri ( 4 – 8

u$esnika/ca), a drugu Derdijanci( ostatak u$esnika/ca).Svima dok su zajedno objasni se da in!injeri treba da do'u u zemlju u kojoj

!ive Derdijanci i da ih nau$e kako da grade mostove.U$esnici/ce se podele u dve prostorije, a posmatra$i mogu da se priklju$e in-

!injerima, jer ne smeju da znaju "ta je zadatak Derdijanaca.U$esnicima/cama se objasni "ta su im zadaci: Posmatra$i dobijaju listu sa uputstvom "ta treba da posmatraju, ne smeju da

se uklju$uju u rad grupa i da komentari"u... In!injeri dobijaju uputstvo "ta treba da rade... Derdijanci dobijaju uputstvo "ta treba da rade. Posle 20 min. odvojenog rada, 2 predstavnika/ce tima in!injera dolaze da se

upoznaju sa Derdijancima i uspostave prvi kontakt. Derdijanci treba da se u tom prvom kontaktu pona"aju u skladu sa pravilima svoje kulture. Posmatra$i treba da posmatraju "ta se i kako dogovaraju in!injeri.Posle 3 min. Predstavnici se vra#aju u tim in!injera i imaju jo" 10 min. Da

izveste "ta se desilo i naprave neka prilago'avanja u strategiji.Kada vreme istekne, in!injeri dolaze u prostoriju u kojoj su Derdijanci i

po$inje podu$avanje. Va!no je naglasiti da svako mora da se pridr!ava svog zadatka i opisanih pona"anja.Posle 25 min. podu$avanja, bilo da je zadatak zavr"en ili ne treba prekinuti

igru.Posmatra$i sve vreme posmatraju i ne uklju$uju se.Po zavr"etku igre se organizuje razmena.

Svaka grupa za sebe (Derdijanci i in!injeri) na &ip$artu bele!i kakvi su oni drugi kakvi su oni sami "ta je doprinelo da se zadatak obavi "ta ih je ometalo u ispunjenju zadatka

Posmatra$i svoja zapa!anja tako'e bele!e na &ip$art Svaka grupa za sebe referi"e.

Voditelj/ka pita kako su se ose#ali u toku igre? Da li su im uloge prijale?

Komentar voditelja:

Stereotipi nastaju na bazi neke istine oko koje se vr"e generalizacije koje se kao grozdo-vi grupi"u u predrasude. Funkcija stereotipa je pre svega u tome da olak"aju razumeva-nje realnosti razvrstavanjem pojava u kategorije, koje nastaju generalizovanjem. Kroz interpretaciju i generalizaciju istina, stereotipi se formiraju kao za"tita koja prerasta u ograni$enje; uvesti komentare o razlikovanju opa!anja od tuma$enja, uvesti pojam pozitivnih stereotipa ( podeliti im materijal o tome i prokomentarisati ga).

UPUTSTVA ZA TRI GRUPE

UPUTSTVO ZA DERDIJANCE

Opis uslova:Vi ste narod koji !ivi u zemlji Derdiji. Va"e selo dubokom dolinom je razdvojeno od prvog najbli!eg grada u kome se nalaze pijaca i bolnica. Da bi do"li do njih morate hodati 2 dana. Kada bi postojao most preko doline mogli biste tamo sti#i za 5 sati.

Vlada Derdije sklopila je ugovor sa stranom )rmom da njeni stru$njaci do'u u va"e selo i nau$e vas kako da gradite mostove. Ljudi iz va"eg sela #e tako postati prvi in!i-njeri Derdije. Kada sagradite taj prvi most sa stranim stru$njacima mo#i #ete da gradite druge mostove u Derdiji i tako olak"avate !ivote va"im sunarodnicima.

Most #e se graditi od papira. Koristi#ete se olovke, lenjire, makaze i lepak.Vi materijale i alate poznajete, ali ne poznajete tehnike konstrukcije mostova.

Pona&anje va&e kulture:Derdijanci su navikli da se stalno me'usobno dodiruju. Bez dodirivanja nema ko-munikacije. Ukoliko niste u taktilnom kontaktu u toku razgovora, to se smatra vrlo grubim i nepristojnim. Taj kontakt ne mora uvek da bude direktan. Npr. u slu$aju da se priklju$ujete nekoj, ve# postoje#oj grupi dovoljno je da se pove!ete samo sa jednim od njenih $lanova i uklju$eni ste u razgovor.Vrlo je va!no da pozdravljate jedni druge svaki put kada se sretnete, $ak i ako samo pro'ete pored nekoga.

Pozdravi:Tradicionalni pozdrav je poljubac u rame. Osoba koja se prva pozdravlja ljubi drugu osobu u desno rame. Osoba koja je primila pozdrav odvra#a poljupcem u levo rame. Bilo kakav drugi oblik ljubljenja je uvreda! Rukovanje je jedna od najve#ih uvreda u Derdiji. Derdijanci se uvrede kada nisu pozdravljeni na pravi na$in ili kada nisu dodirivani za vreme razgovora i tada vi$u iz sveg glasa.

Da/Ne:Derdijanci ne koriste re$ ne. Uvek ka!u “da” $ak ako i misle “ne”. Pravo “da” saop"ta-vaju saose#ajnim klimanjem glave (ovo treba dobro uve!bati).

Radno pona&anje:I dok rade Derdijanci se dosta dodiruju. Alati su vezani za pol: makaze su mu"ke, a olovka i lenjir su !enske. Lepak je neutralan. Mu"karci nikad ne diraju olovku ili lenjir. (ene ne smeju da diraju makaze (to je povezano sa religijom ili tradicijom).

Odnos prema strancima:Derdijanci vole dru"tvo. Vole strance i otvoreni su za njih, mada su vrlo ponosni na sebe i svoju kulturu. Znaju da sami nikada ne#e mo#i da sagrade most i da im treba pomo#, ali s druge strane tu'u kulturu i edukaciju ne vide kao nadmo#niju. Izgradnja mostova je samo ne"to "to oni ne znaju. Od stranaca o$ekuju da se prilagode njihovoj kulturi. Zbog toga "to pona"anje svoje kulture smatraju prirodnim i jedino prihvatljivim, ne vide niti potrebu, niti na$in da ga objasne stru$njacima i zato ga ne obja"njavaju (ovaj podatak je VRLO va#an).

Derdijanac nikada ne stupa u kontakt sa drugim derdijanskim mu"karcem, osim ako ga ne predstavi !ena. Nije va!no da li je !ena Derdijanka ili nije.

UPUTSTVO ZA IN(INJERE

Opis uslova:Vi ste grupa in!injera koja radi u multinacionalnoj kompaniji za izgradnju mostova. Va"a kompanija je potpisala ugovor sa vladom Derdije i obavezala se da #e nau$iti Der-dijance kako se gradi most. Prema ugovoru va!no je da se dogovoreni rokovi po"tuju. U protivnom ugovor #e biti raskinut, a vi #ete biti nezaposleni.Za Vladu Derdije ovaj projekat je od izuzetnog zna$aja. Derdija je planinska zemlja sa puno kanjona i dubokih dolina, ali bez mostova. Zbog toga Derdijancima treba puno vremena da iz sela do'u u grad na pijacu ili u bolnicu. Procjenjuje se da #e most Der-dijancima omogu#iti da put skrate na 5 sati.Zato "to u Derdiji ima mnogo kanjona i reka, izgraditi samo jedan most i oti#i nije dovoljno . Treba nau$iti Derdijance kako da sami grade mostove.

Most:Most treba da bude od papira. Most trba da pove!e 2 stolice ili 2 stola razmaknutih oko 60 cm. Mora da bude stabilan. Zavr"eni most treba da izdr!ati te!inu makaza/ lenjira i lepka upotrijebljenih u gradnji.Delovi mosta se ne mogu samo ise#i i postaviti u Derdiji, jer tako Derdijanci ne bi mogli da nau$e kako sami da naprave most. Oni treba da savladaju sve delove procesa izgradnje mosta.Svaki deo mosta treba da bude nacrtan olovkom i lenjirom, a zatim ise$en makazama.

Dostupni materijali:Most se gradi od papira/kartona.Za planiranje i gradnju mo!ete da koristite : papir, lepak, makaze, lenjir, olovke.

Koraci za in#injere:Prvo dobro pro$itajte uputstva i zajedno odlu$ite o na$inu na koji #ete sagraditi most. Posle 20 min. 2 $lana va"eg tima treba da odu kod Derdijanaca i uspostave prvi kon-takt sa njima u selu gdje #e se graditi most ( za to imaju 5 minuta). Treba da proverite prirodne i materijalne uslove, upoznate se njima i uspostavite kontakt . Po povratku me'u in!injere ima#ete 10 minuta da analizirate izvje"taj svojih kolega i dovr"ite pri-preme.Posle toga kao tim idete u Derdiju da nau$ite Derdijance kako da sagrade most.

Vreme:Za planiranje i pripreme pre odlaska u Derdiju: 30 minuta / Za u$enje Derdijanaca gradnji mosta: 25 minuta

UPUTSTVO ZA POSMATRA'E

Sami sa in#injerima

* Da li planiraju samo na osnovu zadatka koji imaju, ili poku"avaju da predposta-ve kakva ih kultura o$ekuje u Dardiji?

* Kako se dogovaraju? * Kako izve"tavaju 2 $lana tima koja su poslata da naprave prvi kontakt ? * Da li se posle izve"taja ne"to menja? Ako da "ta i kako? * Ostalo "to Vam se $ini zna$ajnim...

SVI ZAJEDNO

* Kako se odvija prvi kontakt izme'u Derdijanaca i in!injera? * Kako te$e razmena? * Da li postoje poku"aji otkrivanja/ razumevanja karakteristika kultura koje ove

dve grupe predstavljaju? * Kako se odvija komunikacija? * Ima li sukoba?Ako ima kako ih re"avaju? * %ta najvi"e uti$e na tok razmene i mogu#nost uspe"nog re"avanja zadatka? * Da li dominira usmerenost na zadatak ili poku"aj da se prvo uspostave zajed-

ni$ka zna$enja? * Da li komentari"u jedni druge, da li se etiketiraju? * Ostalo "to Vam se $ini zna$ajnim...

LEJLA I MUHAMED

PRI'A 1

Nil je velika, duga$ka reka u kojoj !ivi mnogo krokodila, a samo nekoliko mostova postoji preko kojih se reka mo!e pre#i.

LEJLA !ivi na obali reke. LEJLA ima 17 godina i ludo je zaljubljena u MUHAMEDA koji !ivi sa druge strane reke. LEJLA je odlu$ila da poseti svoju ljubav i zato odlazi kod AHMEDA i moli ga da je preveze na drugu obalu. Iako AHMED ima i vremena i $amac, on ne !eli da preveze LEJLU.

LEJLA ne odustaje i zato odlazi kod TARIKA i moli ga da je on prebaci na drugu stranu reke. TARIK pristaje, ali samo pod uslovom da LEJLA provede no# sa njim i da krenu rano ujutru. I tako je bilo. LEJLA je toliko !elela da vidi MUHAMEDA da je pristala da provede no# sa TARIKOM i u rano jutro on ju je prevezao na drugu obalu.

LEJLA je sva sre#na otr$ala u zagrljaj voljenog i ispri$ala mu kakve je sve pote"ko#e imala dok je stigla do njega. MUHAMED ju je oterao od sebe.

LEJLA je sva tu!na "etala uz obalu reke, bore#i se sa suzama. Tada je srela D(AFARA. D(AFAR ju je pitao za"to pla$e i za"to je tu!na. LEJLA mu je ispri$ala svoju pri$u.

D(AFAR je oti"ao kod MUHAMEDA i dva puta ga sna!no udario u lice ne rekav"i ni re$.

3. NASILJE, KRUGOVI NASILJA, VRSTE, FAZE KA PROMENI

Svako za sebe na papiru nacrta jednu strelicu koja simulira tok !ivota, “moj put do ovde”, i na njoj oble!i mesta odnosno ta$ke koje su mu bile va!ne u !ivotu (10 min.). Zatim u plenumu predstavljanje svoje “strelice”, ko !eli.

Dva &ipchart papira se stave na pod na jednom u$esnici/e pi"u "ta je nasilje a na drugom "ta je nenasilje. Sledi diskusija, sumiranje i input voditelja/ki.

Teatar novina – Teatar novina je jedna od tehnika koju je razvio Augusto Boal, brazilski reditelj i tvorac Teatra potla$enih. Teatar novina se zasniva stvaranju scene, pozori"ta uz pomo# novinskih $lanaka. U skladu sa temom pozovite u$esnike/ce da svako donese po neki $lanak iz novina koji opisuje nasilje (Crne hronike su prepune takvih vesti), a potom se te scene postavljaju kao )ktiv-ne dramske scene, bilo da su izlo!ene kao statue (zamrznute scene) ili se pak odigravaju dok je tekst iz novina samo scenario. Razrada mo!e da ide u smeru razgovora o tome "ta vidimo, analizi scene, ali mo!e da ide i ka sceni za Forum teatar. Brazilac Augusto Boal je pozori"ni prakti$ar, pisac, reditelj, teoreti$ar i pedagog. Boal je razvio sistem koji poma!e ljudima da menjaju sebe i svet. U okviru tog sistema kao osnovne forme razvio je Forum teatar, Legislativni teatar, Nevidljivi teatar i Dugu !elja. Svi sem poslednjeg ti$u se promena na socijalnom planu, dok je Duga !elja poligon za borbu sa unutra"njim “opre-

sorima“ boalovskim re$nikom re$eno. Pozori"te potla$enih, kao i ostale for-me primenjenog pozori"ta, odvaja od psihodrame i drama terapije akcenat na dramskom momentu i pozori"noj estetici. Boalov sistem je tokom godina pre-rastao u pokret i primenjuje se u razli$itim oblicima "irom sveta. Primenjeno pozori"te obuhvata "irok spektar pristupa u kojima se pozori"na metodologija koristi kao sredstvo li$nog i dru"tvenog razvoja. Ono "to objedinjuje sve je ideja da se pozori"te stvara sa ljudima, umesto za ljude.

Pri$am ti pri$u: u$esnici/ce pri$aju pri$u na temu nasilja tako "to svako od njih ima pravo da ka!e samo tri re$i. Na kraju razgovaraju o pri$i i momenti-ma koji su bili dobri da se intenzitet nasilja smanji ili da se pak pri$a potpuno promeni. Razgovor o realnim alternativama.

Mitovi nasilja - U$esnici/e dobiju niz tvrdnji vezanih za nasilje za koje sami za sebe utvr'uju u kojoj meri se sla!u/ne sla!u kako bi mogli da uporede svoje stavove pre i posle obuke. Diskusija o mitovima. Mitovi su u prilogu.

Barometar: Jeste nasilje - Nije nasilje. Na podu se nalaze 34 papira sa po jed-nom od dole navedenih izjava. Svaki u$esnik-ca uzima po dve izjave i stavlja ih u barometar sa polovima Jeste nasilje - Nije nasilje. Nakon "to su sve izjave postavljene diskusija: Da li bi neko promenio polo!aj neke od izjava u barome-tru, za"to, kako to ostali vide...

Izjave:

* Crna$ki narodi su zaostali narodi. * Direktor )rme uporno zahtijeva od svoje saradnice, da uprkos njenom odbija-

nju, uve$e iza'e sa njim. * Fabrika ispu"ta otrovne otpadne vode u reku. * Farmaceutska )rma iz zapadne Evrope "alje neupotrebljive lekove u inostran-

stvo kao humanitarnu pomo#. * Grupa mladi#a u kafeu glasno ismeva $oveka u jednostavnom odelu i blatnja-

vim cipelama, koji sedi za stolom pokraj njihovog. * Na putu prema ku#i, policajac zaustavlja voza$a i pita ga: “A kuda si ti krenuo?” * Nema$ki narod je zapo$eo Drugi svetski rat. * Opravdano je koristiti protivpe"adijske mine u odbrambene svrhe. * Policajac "amara osobu koja nema li$ne isprave sa sobom. * Policajci "mrkom rasteruju okupljene radnike ispred sedi"ta Vlade. * Po zavr"etku religioznog obreda, sve"tenik poziva prisutne na slede#i sastanak

stranke.

* Prilikom prijave za posao, osoba biva upitana za strana$ku pripadnost. * Roditelji zabranjuju svojoj deci da se igraju sa decom kom"ije povratnika iz

izbegli"tva. * Direktor zapo"ljava svoju ro'aku na konkursu za radno mesto. * Nastavnik ka!njava u$enika koji ne#e da ka!e ko je razbio prozor. * Nastavnik ispravlja u$enike ukoliko koriste izraze iz drugih krajeva zemlje. * Majka udara dete koje pla$e zato "to majka odbija da mu kupi igra$ku. * Nigerija je dr!ava svih Nigerijaca. * Policajci odbijaju da izvr"e sudski nalog za iseljenje. * Pravo na zemlju ima onaj koji je na nju prvi do"ao. * Prosjak vu$e prolaznike za rukav. * Mu"karci moraju da slu!e vojsku. * On je lojalan gra'anin ove dr!ave. * Nezaposlenim izbeglicama biva isklju$ena struja jer nisu platili ra$un. * zbeglice bivaju izba$ene iz ku#e da bi se prvobitni stanari, koji su prethodno

izbegli, mogli useliti. * Pranje ve"a je !enski posao. * U ratu je uvek jedna strana kriva. * NATO dr!ave su bombardovale Jugoslaviju kako bi spre$ile humanitarnu katastofu. * Svi koji su slu!ili vojsku u toku rata - bili su za taj rat. * (ene su miroljubivije nego mu"karci. * Nakon razvoda deca bi trebalo da pripadnu majci. * Grupa ljudi koji rade zajedno zabranjuje jednom kolegi da pu"i u kancelariji. * Ukoliko ljudi ne mogu da !ive zajedno, bolje ih je rastaviti. * Trebalo bi pomo#i Africi da se civilizuje.

Zavr"na aktivnost: U$esnici/ce se podele u dve grupe. Jedna grupa napravi unutra"nji, a druga spolja"nji krug, ali tako da su u$esnici/ce okrenuti licem jedni prema drugima. Zadatak je da u$esnici/ce ka!u "ta je to "to im se dopada kod druge osobe. Kada zavr"e, spolja"nji krug se pomera za jedno mesto ulevo. Igra je zavr"ena kada se napravi pun krug.

Stopala – svakom dati A4 papir da ise$e, iscepa, oblik svog stopala. Zatim da na tom stopalu napi"u svoj prvi korak – prvo "to #e napraviti kada iza'u sa radionice da doprinesu smanjenju nasilja u svojoj okolini. Kada svi zapi"u pravi se staza od koraka, kao da se prate koraci $oveka koji ide ka vratima, svako obja-sni "ta je napisao pre nego stavi svoje stopalo na put. Koraci idu ka vratima kao zajedni$ki put u$esnika/ca. Mogu na kraju i da dobiju zadatak da svako stane na svoje stopalo, a drugo da podigne u vazduh pridr!avaju#i se jedni za druge.

PRILOZIMITOVI

Pred vama je niz tvrdnji vezanih za nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje me$u i nad decom. Molimo vas da pa#ljivo pro!itate svaku od navedenih tvrdnji i da pored svake ozna!ite u kojoj se meri sa njom sla#ete ili ne sla#ete. Ispitivanje je anonimno.

Toga kod nas nema (“ samo na trulom Zapadu”) I ako ima, pojava je retka (stru$njaci sa Zapada su taj problem naduvali)Nasilnici nisu “na"i” nego “neki drugi” ( stranci, cigani, seljaci, neobrazovani)Nasilnici su ludaci i $udaci (pijanci, homoseksualci)Seksualno nasilje je stvar neobuzdanih seksualnih nagona Obi$no je !rtva delom odgovorna jer je provocirala napad Vreme le$i sve, pa i posledice nasilja Psiholo"ke posledice zlostavljanja su za decu uvek te"ke i trajne &rtve nasilja uvek postaju nasilnici

Roditelji nikad ne bi zlostavljali svoju decu &rtve seksualnog zlostavljanja su samo devoj$ice Nasilnici naj$e"#e ne poznaju svoje %rtve Bolje je #utati, ako govorimo o tome - tek #e onda toga biti vi"e Dete koje ka!e da je zlostavljano verovatno izmi"lja ili la!e Ako prijavim slu$aj zlostavljanja prekr"i#u princip diskrecije i izgubi#u po-

verenje i nasilnika i %rtve. Bolje da “ne talasam”, bi#e i meni lak"e Nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje se re"ava doslednom primenom kazne-

nih mera. Imamo mi mnogo va!nijih problema u "koli nego "to je nasilje.%kola je nemo#na prema nasilju u porodici.Kvalitet nastave nema nikakve veze sa pojavom nasilja u "koli.

* Termini nasilnik i %rtva su etiketiraju$i za osobe koje vr"e/trpe nasilje. Obzirom da se na taj na'in tako!e vr"i nasilje nad tim osobama, napominjemo da se ovde ovi termini koriste samo uslovno i radi ekonomi'nosti, uz napomenu da je pravilno re$i “osoba koja vr"i/trpi nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje“

KRUGOVI NASILJA

AKTIVNOVRŠE

NASILJE

TRPE NASILJE

STALNOJPRETNJI

NASILJEM

SAVEZNICI

NASILJE

AKTIVISTI

DA PROMENE

ONI KOJI VR!E NASILJE

ONI KOJI TRPE NASILJE

4. NENASILNA KOMUNIKACIJAAKTIVNO SLU"ANJE

Svi u$esnici/e se dele u parove i potom zatvaraju o$i. Svaki par se rukuje i treba nakon rukovanja da pusti ruku svoga para i da se pro"eta po prostoriji. Zadatak svakog od u$esnika/ca je da prona'e svog para, prepoznavanjem istog rukuju#i se s njim ponovo. Kada se par ponovo prona'e, mogu otvoriti o$i. Va!no uput-stvo je da svo vreme bude ti"ina.

Ve"tine verbalne komunikacije, brainstorming na pitanje "ta mislite da je pozi-tivno kod verbalne komunikacije. Sumiranje i teorijski input voditelja/ki.

Aktivno slu"anje: Podela u trojke, jedan pri$a, jedan slu"a, jedan posmatra. Parovi imaju zadatak da u roku od 10 minuta razmene mi"ljenja koriste#i kon-trolisani dijalog (ponavljanje iskaza/stava sagovornika, parafraziranjem, sve dok on/a ne potvrdi iskaz, zatim izno"enje sopstvenog mi"ljenja). Posmatra$i/ce se ne uklju$uju u razgovor ve# samo posmatraju proces i bele!e pojedinosti vezane za na$in komunikacije.

Pitanja za diskusiju: * Koliko ti je bilo te"ko dr!ati se pravila? * Kako ti je bilo slu"ati sagovornika/cu, a ne prekidati ga? * Da li si istovremeno, dok je tvoj partner govorio, razmi"ljao/la o svojim argu-

mentima? * Koliko imate utisak da vas je partner razumeo i saslu"ao? * Da li su oba sagovornika imala jednako vremena da govore? * %ta su posmatra$i primetili? * Koliko je posmatra$ima bilo te"ko samo slu"ati, a ne uklju$iti se u razgovor?

“Role play“-igra ulogaU igri uloga grupi se predstavlja odre'ena situacija, ili problem koji je potreb-no istra!iti i osvrnuti se na speci)$ne reakcije. Prvo proveriti da li neko !eli dobrovoljno da u$estvuje u odre'enim ulogama. Grupa mo!e prethodno da diskutuje o situaciji koja #e se odigrati nakon kra#eg uve!bavanja svojih uloga, scena se priprema, i po$inje “igra“ kada se “igranje“ situacije zavr"i, veoma je va!no u$esnike pitati za ose#anja, i zamoliti ih da “iza'u“ iz svojih uloga. Zatim sledi diskusija. Bitno je da posmatra$i daju svoje vi'enje situacije i da se fokus stavi na ose#anja i posledice odre'enih pona"anja u situaciji, da svako promisli

o sebi i da podeli to sa svima, da bi u$enje ili razvoj svesti o nekoj problematici imalo efekta.Tema mo!e biti situacija nekonstruktivne komunikacije, ne slu"anja, a zatim ih zamoliti da istu situaciju re"e konstruktivnom komunikacijom. Posmatra$i mogu davati predloge "ta bi bilo korisno za svaku situaciju. Mo!e biti vi"e ma-lih grupa, tako da svi isprobaju a posmatra$i su $lanovi/ce ostalih grupa.

Pastir i ovce - Uputstvo koje daje voditelj/ka: kasnije #ete svi iza#i, i svima #e biti stavljen povez preko o$iju. Vi ste svi ovce koje #e biti na polju i treba da se vrate u "talu. Ovce mogu da ka!u samo beee, ni"ta vi"e. Odabra#emo jednu osobu da skine povez i ona #e biti pastir. Ostali ne#e znati ko je pastir. Mi #emo pokazati pastiru gde je "tala u koju ovce treba da idu. Pastir ne sme da se po-mera niti da dodiruje ovcem, ostaje na mestu koje mu mi poka!emo. Pastir ne sme da koristi ni"ta iz ljudskog jezika. Samo razne zvukove. Sa tim zvukovima i uzvicima on treba da usmeri ovce do "tale, tako da one tamo same do'u. Za to imaju 10 do 15 min.

Dakle ovce ne vide, bi#e raspore'ene po polju i govore samo beee, hodaju i koriste ruke da se negde ne udare. Pastir vidi, zna gde je "tala, ne pomera se, ne koristi govor i ne dodiruje ovce.

Imate 15 minuta da se dogovorite kako #ete to obaviti. Nakon 15 minuta ne smete vi"e da pri$ate ili niste uspeli da obavite zadatak. Kada iza'emo napolje, mi #emo re#i kada igra po$inje do tada #utite. Sada imate 15 min za dogovor.

Sledi diskusija o saradnji i komunikaciji.

PRILOZIKAKO PREPOZNAJEMO DA NAS OSOBA AKTIVNO SLU"A?

* GOVOR TELA Vodi ra$una o svojim pokretima i izrazu lica.

* AUTENTI*NA ZAINTERESOVANOST Pokazuje da mu/joj je stalo da vas saslu"a – posve#uje vam vreme i pa!nju.

Slu"a vas, a ne sebe.

* NE VR%I SELEKCIJU PODATAKA Bavi se onim "to se stvarno desilo, a ne svojim tuma$enjem doga'aja ili pri-

manjem samo onih delova za koje je li$no zainteresovan/a.

* POMA(E U RAZUMEVANJU Poma!e vam da prepoznate i izrazite svoja ose#anja i potrebe, da se oslobodite

svojih procena i da iska!ete potrebe i o$ekivanja.

* PARAFRAZIRA I SUMIRA Poma!e vam da odr!ite pa!nju, da ostanete u kontaktu sa svojim ose#anjima

i potrebama dok opisujete "ta se sve doga'alo. Sumira, izdvaja bitne kompo-nente od nebitnih, sa!ima u nekoliko re$enica su"tinu problema, kako biste konstruktivno o njemu razmi"ljali i razgovarali.

* POSTAVLJA PITANJA Postavlja pitanja $iji je cilj bolje razumevanje situacije i problema kojim se

bavite, poja"njava i sebi i vama motive koji su vas doveli u tu situaciju kao i motive i potrebe drugih u$esnika/ca, za koje sami mo!da niste dovoljno otvoreni i ne prepoznajete ih.

* PRU(A KONSTRUKTIVNU PODR%KU Ako vas savetuje to $ini stavljaju#i se u va"u poziciju. Ne nudi gotove recepte,

ve# tra!i re"enje u skladu sa trenutnom situacijom i primereno va"im o$e-kivanjima.

TEHNIKE KOMUNIKACIJE:

Sumiranje Uobli$avanje vi"e iskazanih misli u jednoj re$enici Poja&njavanje Proveravanje razumevanja onoga "to je saop"teno Re/ektovanje Isticanje izra!enog do!ivljaja i njegovo razumevanje

Parafraziranje “Vra#anje“ sagovorniku/ci onoga "to je saop"tio/la, njegovim/njenim re$ima, sa razumevanjem

Obja&njavanje Interpretacija prethodnih izjava sa ciljem poja"njenja Otvoreno-zatvorena pitanja

Postavljanje pitanja koja otvaraju mogu#nost konkretnog odgovora, za razliku od sugestivnog pitanja, gde se mo!e dobiti samo odgovor da ili ne

Ohrabrivanje Upotreba pohvala, i isticanje dobrih strana u davanju povratnih informacija

Aktivno slu&anje

Pokazivanje sagovorniku/ci na razli$ite na$ine da pratimo i razumemo ono "to nam govori (npr. klimanje glavom, parafraziranje, postavljanje pitanja itd)

5. NENASILNA KOMUNIKACIJA, DIV I 'OPS, JA * RE'ENICE, ASERTIVNOST

Jezik pozitivne akcijeCilj je da se u$esnici/ce upoznaju sa druga$ijim modelima komunikacije sa drugima i sa jasnim izra!avanjem promena kod drugih

Materijal za rad: veliki papiri, bojice i &omasteriUvodna aktivnost: Volim - ne volim

Svi stoje u krugu, a voditelj/ka daje znak da mahnu svi koji vole likovno, da sko$e oni koji vole da idu pre podne u "kolu, da se uhvate za nos oni koji vole da ustaju rano itd. Voditelj/ka brine o tome da bude "to vi"e razli$itih izbora.

Centralna aktivnost: U$esnici/ce se podele u 4 razli$ite grupe recimo prema godi"njim dobima i postave se u 4 razli$ita #o"ka prostorije. Dve grupe se bave nastavnicima/cama, a dve vr"njacima. Prve dve grupe pi"u ili crtaju ono "to ne !ele da profesori rade u "kolama. Druge dve grupe pi"u ili crtaju ono "to ne !ele da njihovi vr"njaci rade. treba da napi"u najmanje 6, a najvi"e 10 pona"anja. Zatim slede prezentacije grupa. Papir veliki podele na dva i sa leve strane pi"u "ta ne !ele da vide u svojoj okolini. Zatim sledi prevo'enje, odnosno sa desne strane da napi"u sve "to !ele u odnosu na ono "to ne !ele.

Voditelj pokre#e razgovor sa pitanjima: %ta su dobili u toku rada u grupama? Kako su radili u grupi? Koja im je bila strategija? Kako su se ose#ali? %ta su nau$ili?

Voditelj/ka na kraju objasni koliko je zna$ajno pravila de)nisati kroz pona"anja(da rade), a ne kroz osobine( da budu), kao i da pri$amo "ta ne !e-limo, a ne "ta !elimo i kako je te"ko iz zabrane pre#i u o$ekivano pona"anje.

Zavr"na aktivnost: Nevidljivi dirigentSvi stoje u krugu. Jedan iz grupe iza'e van prostorije, a grupa odredi dirigenta. Dirigent zadaje pokret, a svi ostali ga imitiraju. Kada onaj ko je bio napolju u'e on treba da pogodi ko je dirigent, ukoliko pogodi oni menjaju uloge i tako se igra nastavlja. Najbolje je raditi uz muziku.

PRILOZIDIV MODEL

> ozna$ava deskripciju (opisivanje): treba da opisujete samo ono "to za-ista vidite (ili $ujete). Na primer, ka!ete da jedan de$ak stoji pored $amca. Opisivanje je fakti$ko i neutralno.

> I ozna$ava interpretaciju (tuma$enje): mi $esto tuma$imo postupke drugih ljudi a da ne znamo dovoljno u kakvoj se situaciji oni ustvari nalaze. Na primer, mogli biste da ka!ete da je taj de$ak tim $amcem pomegao od ku#e. Sada vi tuma$ite ono "to vidite; iznosite hipotezu o ne$emu "to se doga'a ili se dogodilo. Va"a hipoteza mo!e da bude ta$na, a mo!e da bude i pogre"na.

> ozna$ava vrednovanje (evaluaciju): dajete vrednost onome "to vidite i "to ste protuma$ili. Na primer, ka!ete kako je taj de$ak doneo lo"u odluku da pobegne od ku#e. Vi sada donosite vrednosni sud o svom tuma$enju. Upravo ovaj proces u kom idete od opisivanja ka tuma$enju i vrednovanju a da pritom ne znate kakva je u stvari situacija i koji su pravi razlozi ne$ijeg postupka, mo!e da vodi ka diskriminaciji i oprav-davanju diskriminacije.

PRIMERI

Deskripcija Interpretacija Vrednovanje

(ena baca loptu u vis. (ena se igra loptom.Nije u redu da se !ena u njenim godinama igra loptom.

Deca rukama pokrivaju o$i. Deca se stide. To je znak slabosti.

U ovoj "koli 10% of romskih roditelja dolazi na roditeljske sastanke.

Romski roditelji nisu za-interesovani za "kolovanje svoje dece.

Romski roditelji su neodgovorni i ne brinu za svoju decu.

JA,GOVOR

* JA-govor je tehnika nenasilne komunikacije, koja daje mogu#nost iskazivanja potreba i !elja, konstruktivan je, konkretan i usredsre'en na speci)$an pro-blem.

* JA-govor jasno govori o pona"anju i izazvanim ose#anjima, bez vrednovanja li$nosti/osobe.

* JA-govor ne vodi izbegavanju kon&ikta, ve# otvaranju komunikacije oko uzroka kon&ikta. On otvara komunikaciju, pokazuje na"u spremnost za razgovor i za tra!enje obostrano prihvatljivog re"enja situacije. Njime se usredsre'ujemo na sebe, na to koje su na"e stvarne potrebe, !elje prava.

* *esto se u sukobu iscrpljujemo me'usobnim optu!ivanjem, ljutnjom, vre'a-njem, durenjem, "to lako dovodi do eskalacije i udaljavanja od onoga "to nas je stvarno pogodilo, "to nas stvarno iritira, "to nam je potrebno i "ta stvarno !elimo.

* JA-govor nas vra#a na po$etak kon&ikta, na ono "to nam je stvarno potrebno, "to !elimo, ili "to nam smeta, pri $emu ne izazivamo odbrambenu reakciju druge strane.

* Ja govorom se kritikuje pona"anje, a ne li$nost/osoba.

Struktura JA-govora:

“Kada vidim da ... ”govorimo o postupku druge osobeopis koji nije vrednovanje ni ocjenjivanje“... ja ose#am ... ” ili ” ... po!elim da ... ”

govorimo o svojoj reakciji bez samooptu!ivanja i pravdanja“(eleo/la bih da ... ” ili ”voleo/la bih ... ”

govorimo o !eljenom ishodu bez naredbi i ucena.

Primeri:

Kada mi ka!e" da zave!em, ose#am se povre'eno i kao da ti uop"te nije stalo do mene i mog mi"ljenja. Voleo/la bih da mo!emo da razgovaramo i da mi ka!e" "ta ti zapravo smeta.Kada se ovako umoran/a vratim sa posla i zateknem punu sudoperu sudova,

ose#am se lo"e, a voleo/la bih da podelimo odgovornosti.

OTVORENA PITANJA

Otvorenim pitanjima zovemo pitanja formulisana na takav na$in da njihov odgovor ne podrazumeva samo prosto “da” ili “ne” ve# ona koja pru!aju slobodu izra!aja izvan uskog konteksta fokusiranog pitanjem. Ukoliko postavljamo pitanja sa “Da li...?” ili “Jesi li...?”, ona u sebi sadr!e pretpostavku da postoje samo vrlo ograni$ene mogu#no-sti da se na njih odgovori. Ukoliko pitanje formuli"emo sa “Kako...?” ili “%ta je...?”, na njih se mo!e odgovoriti iz ugla iz kojeg osoba gleda na temu.

Primeri zatvorenih pitanja:

* Da li ti je bilo te"ko ili lako tokom ove ve!be? * Koliko ti se svidela ova ve!ba? * Da li je komunikacija u grupi bila dobra ili lo"a?

Primeri otvorenih pitanja:

* Kako ti je bilo tokom ove ve!be? * %ta ti je bilo te"ko, a "ta lako i za"to? * %ta ti je prijalo u komunikaciji u grupi, a "ta stvaralo pote"ko#e?

6. KONFLIKTI, KONSTRUKTIVNO RE"AVANJE, FAZE, STILOVI PONA"ANJA

Uvodna igra – Potrebna vam je jedna olovka i jedan list papira formata A-4 za svaki tim (po dve osobe). Tako'e pripremite i male komade papira za svaku osobu. Na jednoj polovini ovih papiri#a treba da bude napisana re$ slon, a na drugoj re$ ku#a. Zamolite u$esnike/ce da naprave timove od po dve osobe. Dajte svakom timu po jednu olovku i jedan list papira formata A-4, jednom $lanu tima papiri# na kome pi"e slon, a drugome papiri# na kome pi"e ku#a.

Zamolite ih da na papiru formata A-4 nacrtaju obe slike prema slede#em uput-stvu: Kre#u tako "to obe osobe zajedno dr!e olovku. Ne smeju da poka!u ili ka!u drugoj osobi "ta treba da nacrtaju. Ali oba u$esnika moraju dr!ati olovku $itavo vreme. Me'usobno ne mogu da razgovaraju. Ne mogu da podignu vrh olovke sa povr"ine papira. Imaju pet minuta da nacrtaju svoje slike. Korisno je napisati ova pravila na tabli kako bi svi mogli da ih vide.

Po isteku pet minuta, prekinite njihov rad i zamolite ih da poka!u "ta su uradili i objasne kako su radili. Neka podele svoja remek-dela. Diskusija o radu u timu – da li su oba/e $lana/ice tima nacrtale svoju sliku? Napomenuti da je zadatak bio takav da je bilo mogu#e ostvariti oba zadatka.

Objasnite ve!bu kao na$in da se u$esnici/e me'usobno upoznaju, izraze i po-dele ose#anja i iskustva vezana za kon&ikt. Podelite u$esnicima/ama po 5-6 ve#ih kartica i zamolite ih da svako na jednoj kartici napi"e svoje ime. Zatim ih zamolite da na preostalim karticama napi"u po jednu re$, frazu, nacrtaju sliku ili simbol koji izra!avaju njihova li$na ose#anja vezana za kon&ikt.

Kada u$esnici/ce ispi"u svoje ideje na karticama, zamolite ih da se, jedan po jedan, predstave i ka!u "ta je na njihovim karticama. U ovom momentu tra!ite samo pitanja ili poja"njenja. Zamolite ih da zalepe svoje kartice na zid, tako "to #e na vrh postaviti karticu sa svojim imenom, a ispod nje ostale kartice.Pitajte u$esnike kakvi su im op"ti utisci o idejama i slikama koje su im pred-stavljene.

Pitanja da biste podstakli diskusiju: Da li su vas iznenadili neki od crte!a ili izjava? %ta vas je najvi"e iznenadilo? Kakve su sli$nosti ili razlike u na$inima na koje su u$esnici/e sagledavali/e i

opisivali kon&ikt?

Input: Kon&ikt tako'e ima i dobru stranu. On podsti$e promene. Poma!e nam da prihvatamo nove izazove, razvijamo nove ideje, stvaramo nove odnose. Kon&ikt je prirodan i nije ni pozitivan ni negativan.

Li$ni stilovi upravljanja kon&iktom - *itanje zami"ljene situacije:

“Zajedno sa drugaricom iz odeljenja odlu$io si se da se oprobate na konkur-su za kratku pri$u, otvorenom povodom obele!avanja stogodi"njice osnivanja "kole. Nedelju dana ste se sastajali posle "kole i razra'ivali detalje pri$e. Da bi-ste pri$u predali na vreme, no# uo$i zatvaranja konkursa provodite prekucava-ju#i razli$ite verzije pri$e. Ipak ste uspeli da posao privedete kraju i da na vreme predate pri$u. Na op"te iznena'enje, va"a pri$a je pobedila na konkursu i sa jo" nekoliko radova koji su u"li u u!i izbor objavljena je u "kolskom listu. Desetak dana nakon "kolske proslave zove vas drugarica i ka!e da je upravo saznala da je va"a pri$a uvr"#ena u repertoar festivala omladinskog stvarala"tva koji se odr!ava na Pali#u. Po"to je samo jedan od autora pozvan da pro$ita pri$u na

knji!evnoj ve$eri festivala, va"a drugarica smatra da to treba da bude ona’’.

Svako za sebe zapi"e svoju reakciju u ovoj situaciji.

Prethodnu kon&iktnu situaciju je pratilo odre'eno ose#anje (ljutnja, razo$are-nje, zbunjenost, neverica...) i reakcija /pona"anje koje je zavisilo od toga kako u datoj situaciji procenjujemo sebe i drugoga, kao i od toga koliko nam je va!an predmet sukoba. Mo!emo da razlikujemo $etiri mogu#a pristupa koje jedna strana mo!e da zauzme u kon&iktu:-ona mo!e da veoma malo brine i o vlastitim i o tu'im potrebama;-mo!e da brine o vlastitim a zanemaruje tu'e potrebe;-mo!e malo voditi ra$una o svojim interesima a puno o tu'im;-mo!e da pokazuje veliku brigu o svojim i o tu'im potrebama.

Podela priloga “Stilovi postupanja u kon&iktima’’. Treba da navedu primere iz sopstvenog iskustva koji ilustruju date stilove pona"anja

Diskusija: Kakav je va" stil? Naprimer, da li nastojite da izbegnete kon&ikt da biste sa$uvali odnose, da li se povla$ite iz kon&ikta, da li se suprotstavljate pitanjima/stranama, da li se nadme#ete po pitanjima da biste ‘pobedili’ u kon&iktu, domi-nirate nad drugim stranama, $inite ustupke po nekim pitanjima da biste ostvarili neke ciljeve, re"avate probleme? Ili, da li je va" stil me"avina navedenih stilova?

Ako je va" stil me"avina gore navedenih, pod kojim okolnostima biste mogli koristiti jedan ili drugi odre'eni stil?

Kakve su prednosti/nedostatci va"eg stila kada ste strana u kon&iktu? A kada ste tre#a strana?

%ta se doga'a kada vi primenite svoj stil u situacijama u kojima ostale strane imaju vrlo razli$ite stilove?

Koliko vam ovo saznanje poma!e?

Na podu je improvizovan most – brvno pomo#u dve trake zalepljene na raz-maku od 20 cm. U$esnici/ce zamisle da je ispod mosta - brvna reka ili provalija. U$esnici su podeljeni u dve grupe i stoje na krajevima sa obe strane. Prvih dvoje polaze jedno prema drugom sa namerom da se mimoi'u, a da ne upadnu u vodu. Tra!e najsigurnije i najkreativnije re"enje. Ostali kre#u za njima tako da ubrzo celi most bude ispunjen u$esnicima koji se mimoilaze. Igra je gotova kada grupe pre'u sa jedne na drugu stranu. Posle zavr"ene aktivnosti voditelj razgovara sa u$esnicima o tome koliko je va!no da u svakoj situaciji budemo otvoreni za razli$ita re"enja.

Podela papira - 7 u$esnika/ca ima zadatak da zamisli neki oblik od papira. Va!no je da broj u$esnika u ve!bi ne bude lako deljiv (npr. 8 ili 9), kako ne bi do"lo do geometrijske podele komada papira. Zatim dobijaju veliki komad papira, jedne makaze i slede#e uputstvo: Neka svi prvo razmisle kakav komad papira !ele da iseku za sebe. Svako sebi treba da odse$e komad papira veli$ine i oblika kakav je po!eleo-la, a da pri tom ne ostane nijedan suvi"an komad pa-pira na kraju. Ostali iz grupe posmatraju proces. Komunikacija je dozvoljena. Vreme 20 min.

Evaluaciona pitanja: Koliko ste zadovoljni svojim komadom papira, da li ste ostvarili svoj interes? Ko je kakvu ulogu imao? Da li imate utisak da je bilo dominacije? Kako ste se dogovorili o sistemu raspodele?

U$esnici/ce stanu u krug licem u le'a, ruke svakog u$esnika polo!ene su na ra-mena osobe ispred sebe: voditelj govori tekst i pokazuje pokrete, u$esnici opo-na"aju njegove pokrete masiraju#i, prema uputstvu, ne!no osobu ispred sebe.

Bila jedna velika "uma (kru!ni pokreti po le'ma), puna $etinara (dlanovima crtati grane jelke po le'ima). Do"le su drvose$e i posekle $etinare (ivicom dla-nova pokreti “sekirice”). Ostali su samo panjevi (ka!iprstom opcrtavati krugo-ve). Do"lo je u "umu slon$e i “skakutalo” s panja na panj (pesnicama opona"ati kretanje slona).

Jednog dana su do"li $uvari i uhapsili ga (naglo obema rukama uhvatiti osobu ispred za struk). Odveli su slon$e u zatvor i stavili ga iza re"etaka (dlanovima praviti re"etke). U zatvoru je slon$e kucalo na ma"ini pismo za mamu (prstima opona"ati kucanje na ma"ini), onda je menjalo listove (dlanovima pomerati gore - dole po le'ima), lepilo marku (palcem pritiskati kao da lepimo marku) i udaralo pe$ate (opet udarati pesnicama ali br!e i sitnije) i plakalo (“gu!vanje” le'a kao da se tresu zbog pla$a).

PRILOZISTILOVI POSTUPANJA U KONFLIKTIMA

Povla!enjeAko jedna stana u potencijalnom kon&iktu ne pokazuje nikakvu ili malu brigu da zadovolji svoje interese niti brine za drugu stranu, ta strana se po pravilu ne#e ni upu-"tati u re"avanje kon&ikta i reagova#e povla$enjem iz kon&iktne situacije. Ovaj stil se slikovito mo!e prikazati kornja$om, $ija je deviza ‘’Sukob? Kakav sukob?’’ I zaista, kao "to se kornja$a u nezgodnoj situaciji samo uvu$e u svoj oklop, tako i neki ljudi, sve dok je to mogu#e, ne !ele da se suo$e sa kon&iktom i pona"aju se kao da nikakav sukob ne postoji. Stalno odlaganje da o kon&iktu otvoreno razgovaramo i poku"amo da ga re-"imo je lo"a strategija. Od toga kon&ikt ne#e nestati ili se smanjiti, naprotiv, postaja#e sve ve#i i zamr"eniji i kada bukne bi#e ga mnogo te!e re"avati nego na po$etku. S druge strane, povla$enjem je dobro reagovati kada je otvoreno konfrontiranje suvi"e opasno i ugro!avaju#e, kada predmet spora nije mnogo va!an, kada treba smiriti situaciju ili kada nam jo" treba vremena da se pripremimo za sukob.

Popu&tanjePopustljiv stil je karakteristi$an za ljude koji u kon&iktu vi"e vode ra$una o potrebama druge strane nego o svojim vlastitim, kojima je u kontaktu sa drugim ljudima najva!-nije zadr!ati sa njima dobre odnose. Stoga su oni spremni da zanemare svoje potrebe da bi druga strana bila zadovoljna. Njihov amblem mo!e biti pli"ani meda $ija je deviza ‘’Kako ti ka!e"’’. Oni #e insistirati na vlastitim interesima samo dotle dok su sigurni da time ne#e o"tetiti ili povrediti drugu stranu. Treba imati u vidu da je biti popustljiv korisno i primereno pona"anje kada nam je odnos sa drugom osobom va!niji od onoga oko $ega smo se sukobili.

Nadmetanje Vo'enje ra$una samo o svojim interesima i zanemarivanje brige o drugoj strani pod-sti$e ljude da se tokom re"avanja kon&ikta nadme#u sa drugom stranom. Nekada se ovo pona"anje jo" zove i takmi$arsko ili kompetitivno ili krut stil. Kao simbol mo!e da poslu!i ajkula i deviza ‘’ Bi#e po mome ili ne#e biti nikako’’. Ljudi koji su skloni da se nadme#u prilikom re"avanja kon&ikta kon&ikt posmatraju kao sukob u kojem samo jedan mo!e biti pobednik a drugi pora!en. Nadmeta$ka strategija nije nu!no agresivna. Izbor ovakvog stila mo!e da bude izraz re"enosti da se $vrsto stane iza svojih prava ili ube'enja, ali mo!e i da zna$i re"enost da se na ra$un nekog drugog ostvare sopstveni interesi.

Re&avanje problemaZa ovaj pristup je karakteristi$no da se u isto vreme vodi ra$una i o vlastitim interesi-ma ali i o interesima druge strane u sukobu. Simbol za ovaj stil je del)n $ija je deviza ‘’Meni odgovara to i to. %ta je tvoj izbor’’? Strane u kon&iktu ne gledaju jedni na druge kao na protivnike, ve# kao na saradnike koji zajedni$ki u$estvuju u re"avanju proble-ma. Ovakvo pona"anje zove se jo" i saradni$ko, kooperativno, a tako'e se ozna$ava i kao principijelni stil, ili re"avanje problema. *ovek koji u kon&iktu pristupi ka re"a-vanju problema ne nastoji da pobedi drugu stranu, ve# !eli da oni zajedni$ki izna'u re"enje kojim #e svi biti zadovoljni i niko se ne#e ose#ati pora!enim kao u nadmetanju.

Kompromis To je pona"anje u kojem vodimo podjednaku, ali, polovi$nu brigu i o vlastitoj i o tu'oj strani. Rezultat #e biti nastojanje da se previ"e ne bavimo re"avanjem kon&ikta ve# da prihvatamo mehani$ko re"enje po kojem #e svaka strana odustati od ne$ega i na#i se na sredini. Obi$no se lisica koristi kao simbol za ovaj pristup, a njena deviza je ‘’Bolje pola nego ni"ta’’. Mada prihvatanje kompromisnog re"enja ne mora biti lo"e, $esto se de"ava da obe strane nakon toga ostanu sa ose#anjem gubitka, i "to je jo" va!nije, propu"ta se prilika da se uo$i re"enje koje bi bilo jo" bolje i za jednu i za drugu stranu. Pojedini autori smatraju da kompromis nije poseban stil pona"anja, ve# da je to ishod koji se mo!e pojaviti kao kona$ni rezultat i kod svih drugih stilova postupanja u kon&iktu.

PREDUSLOVI ZA KONSTRUKTIVAN PRISTUP KONFLIKTU

U Institutu za pedegogiju mira u Tübingen-u formulisano je 10 pravila za konstruk-tivan pristup kon/iktu:

1. Odre%i se upotrebe sileKada kon&ikt preti da #e eskalirati ili je ve# eskalirao, najva!nija zapovest ostaje odricanje od upotrebe )zi$ke sile i pretnji upu#enih suparniku.

6. PoverenjePrevazila!enje kon&ikta zahteva poverenje. Zato je va!no da se ne prave nikakvi jedno-strani potezi, ve# da se sopstveno delovanje u$ini transparentnim i jasnim.

2. Promijeniti ta!ke gledi&taMe'usobno okrivljivanje u velikoj meri spre-$ava konstruktivan pristup kon&iktima. Ako se kon&ikt prihvata kao zajedni$ki problem sukobljenih strana, otvaraju se nova gledi"ta.

7. Pravila fer-plejaZa pristup kon&iktu dogovaraju se zajedni$-ka pravila. Ova pravila se ti$u svih aspekata opho'enja jedne strane u kon&iktu sa drugom. Poverenje je neophodno za obradu kon&ikta, a ono raste ako se sukobljene strane dr!e pravila fer-pleja.

3. Biti spreman na razgovorBez kontakta sa drugim stranama u kon&ik-tu zatvoreni su svi putevi ka razgra'ivanju eksplozivnog potencijala kon&ikta. Razgovor omogu#ava prvu de)niciju predmeta kon&ikta. %ansa: umanjuje se opasnost od pogre"nog razumevanja i tuma$enja namera suparnika.

8. EmpatijaUz pomo# dijaloga ili posrednika kon&ik-tnim stranama uspeva da razumeju gledi"ta, potrebe i interese suprotne strane, te da ih uzmu u obzir pri odre'ivanju sopstvenog delovanja. Istovremeno raste spremnost da se prihvati odgovornost za prouzrokovani dio kon&ikta.

4. Biti spreman na dijalogPutem dijaloga sukobljene strane u$e da shvate namere i interese suparnika. To pozitivno uti$e na spremnost da se na'e zajedni$ko re"enje.

9. Zajedni!ka stanovi&taKon&iktne strane sve vi"e prepoznaju zajed-ni$ka stanovi"ta, a ne koncentri"u se samo na razlike. Dolazi do pribli!avanja razli$itih vrednosti i ube'enja.

5. PosredovatiAko ne do'e do dijaloga, situacija nije beznade!na. U ovakvim slu$ajevima poma!e “tre#a strana” koja ima ulogu posrednika.

10. Uskla$ivanje interesa i pomirenjeRazvija se novi odnos izme'u sukobljenih strana. U idealnom slu$aju dolazi do prona-laska re"enja kojim su delimi$no zadovoljni svi u$esnici kon&ikta. Otvara se put ka pomirenju.

Tipi!no kon/iktno i alternativno pona&anje

Metode pritiska Alternativne metode

Napadam drugu osobu. Bavim se problemom.

Pregovore smatram takmi$enjem. Pregovore smatram putem ka zajedni$kom pronalasku re"enja. ,

*vrsto stojim na nekoj od ranijih polaznih ta$aka.

Otvoren sam za nove argumente.

Imam svoje $vrsto stanovi"te. Poku"avam da shvatim i interese druge strane.

Ograni$avam se na opcije “ili-ili”. Predla!em mnogo opcija.

Poku"avam da slomim volju drugih. Poku"avam da druge ubedim argumentima.

Druge stavljam pod pritisak i oduzimam im mogu#nosti izbegavanja odgovora.,

Nudim mogu#nost uskla'ivanja.

7. MEDIJACIJA

Role play - medijacijaU$esnici/e su podeljeni u tri grupe. Svaka grupa ima zadatak da podeli me'usobno uloge: sukobljene strane (2 u$esnika/ce na osnovu pri$e), medijator/ka i posmatra$i. Sukobljenim stranama se daje scenario za njihovu ulogu. Uloga medijatora/ke je da poku"a da posreduje izme'u sukobljenih strana tokom njihovog sastanka. Posmatra$i imaju mogu#nost da zamene medijatora/ku i sami se oku"aju u toj ulozi. Medijatoru/ki se uop"te ne predo$ava pri$a unapred dok osobe u ulogama sukobljenih strana ima-ju uvid samo u svoj deo scenarija.

Scenario: Otac i sin

Sin:&elim da studiram vajarstvo. Otac mi pri'a kako od toga nema hleba, ho$e da on vodi moj %ivot umesto mene. I sam znam da se te"ko %ivi, a on mi stalno pri'a kako je on kad je bio mlad radio itd. Stalno me gnjavi kojekakvim pri'ama o tome da treba da se uozbiljim, pa ne svi!a mu se moje dru"tvo, pa me propituje kuda izlazim, kao da sam ja malo dete. Cela situacija me dovodi do o'ajanja, najradije bih se iselio, ali kako? Zavisnost od roditelja je ne"to najgore "to postoji, a pogotovo kad oni to jo" %ele da iskoriste. Najvi"e me boli "to se ne ose$am prihva$enim i ozbiljno shva$enim.

Otac:Sin ho$e vajarstvo da studira! Pa 'emu studije uop"te u ovo doba, "to ne na!e neki posao, to je sigurno, a ako ve$ ho$e da studira nek studira ne"to konkretno a ne vajarstvo, pa od toga nema hleba. Od 'ega $e sutra da %ivi kad ja odem u penziju, ne$e ni za mene biti, a kamoli jo" i njega da hranim. Ne$e da ide sa mnom na pecanje, ne$e da bere "ljive, ne$e da trese tepih, pa dokle on misli da izigrava dete - neodgovoran je. Skita se kojekuda, dru"tvo mu je 'udno, bojim se da ne po'ne da se drogira, a sa mnom ne$e da razgovara kao "to bi sin sa ocem trebalo da razgovara. Jo" me i psuje, nazvao me matorim kretenom. Sve sam u njega ulo%io, sve njemu, a on mi tako vra$a!

U ulozi medijatora/ke se mo!e vi"e ljudi isprobati, tok razgovora i posredovanja se ponavlja u tu svrhu. Evaluacija u malim grupama zajedno sa jednim trenerom/icom.

Glavna pitanja: * %ta vam $ini pote"ko#u a sa $im se dobro ose#ate u odnosu na medijatora/ke? * Koje su glavne pote"ko#e u ulozi medijatora/ke?

PRILOZIO MEDIJACIJI

* medijacija je jedna od tehnika re"avanja kon&ikta koja ima sve bitne karakteri-stike tehnika za re"avanje problema: de)nisanje problema, izlistavanje mogu#ih re"enja, izbor re"enja, dono"enje odluke, sprovo'enje odluke i procena uspe"-nosti odluke/re"enja

* medijator/ka poma!e stranama u sukobu da re"e problem, ne re"ava problem umesto njih

* u$e"#e u medijaciji je dobrovoljno za obe strane * razmena tokom medijacije je poverljiva, tj. ono "to je re$eno ostaje izme'u

medijatora/ke i strana u sukobu * komunikacijske ve"tine koje su neophodne u medijaciji su ve"tine aktivnog slu-

"anja i ve"tine izra!avanja svojih potreba bez optu!ivanja, kritikovanja i etike-tiranja drugih.

* Medijator/ka se usmerava na ono "to mo!e da se uradi (konstruktivno re"enje), a ne na ono "to je bilo, optu!uju#i jednu ili drugu stranu

* $ak i kada u toku medijacije strane u sukobu govore isklju$ivo o onome "to je bilo, medijator/ka to prevodi na jezik “sada i ovde”: "ta je to "to obema strana-ma treba (potrebe) i na koji na$in mo!emo sada da ih zadovoljimo (zahtevi i mogu#a re"enja)

PREDUSLOVI: * dobrovoljnost; * prihvatanje posrednika od strane sukobljenih strana; * sukobljene strane su same odgovorne za re"enje; * uzdr!avanje od li$nih napada; * spremnost/otvorenost.

OSNOVNE TEHNIKE: * aktivno slu"anje; * “ja“ poruke; * pitanja, radi razja"njavanja pozadine, ose#aja...; * zatra!iti jasno#u u izra!avanju (izbegavanje ambivalentnosti); * #utanje (kada do'e do izliva agresivne energije); * eho-odgovori (ponavljanje dela iskaza koji nam se $ini posebno va!nim); * drasti)cirano slu"anje (potvrda da su agresivne izjave primljene ka znanju i uzete za * ozbiljno); * konkretiziranje (kroz naivne pretpostavke u cilju dobijanja jasnijeg iskaza); * obratiti pa!nju na govor tela;

* metafore, slikovitost u izra!avanju; * provera slu"anja druge strane; * parafraziranje; * poverljivost; * brainstorming (oluja ideja); * pojedina$ni razgovori.

PRI SVEMU TOME: Autenti$nost

ULOGA MEDIJATORA/KE * mora biti prihva#en/a od sukobljenih strana; * ne sme biti direktno ume"an/a u kon&ikt; * nepristranost; * ne sme donositi sudove - sva vi'enja, interesi i ose#aji se moraju uzeti za ozbiljno; * medijator/ka je odgovoran/na za proces, a sukobljene strane za sadr!aj. Medija-

tor/ka nije odgovoran/na za re"enje; * treba pomo#i da se iska!u interesi i ose#anja sukobljenih strana; * treba paziti na odr!avanje ravnote!e mo#i izme!u sukobljenih strana; * poverljivost; * treba da pazi da dogovoreno re"enje bude realno i korisno; * mo!e prekinuti proces.

8. LJUDSKA PRAVA, PARTICIPACIJA

U$esnici stoje ili sede u krugu. Voditelj/ka objasni da sledi davanje poklona, gde svaki u$esnik/ca rukama oblikuje poklon po svom izboru i predaje ga osobi do nje, slu!e#i se neverbalnim pokretima. Osoba koja je primila poklon kao znak prepoznavanja poklona, treba da u$ine ne"to sa njim, tako'e samo putem gestova i mimike.

U$esnici/e se podele u $etiri manje grupe. Svaka grupa dobija veliki papir, a svaki $lan/ica grupe olovku. Nakon ovoga voditelj/ka daje slede#u instrukciju: “Neka svaka grupa nacrta na svom papiru obris svoje zami"ljene dr!ave i neka svaka grupa ovoj zami"ljenoj dr!avi da ime. Zatim neka svaka grupa, ispod konture zami"ljene dr!ave, napi"e nedovr"enu re$enicu: Zato "to !ivim u svojoj dr!avi..., treba da mi se obezbedi... Svaki $lan/ica u grupi treba da zapi"e na pa-piru pet stvari koje on/ona misli da treba da mu se obezbede, a zatim da zalepi svoje odgovore na veliki papir.”

Voditelj/ka sada uzima veliki pak papir i pravi tri kolone u kojima zapisuje: 1) u svakom trenutku; 2) uglavnom; 3) samo ponekada. Zatim zamoli u$esnike/ce da svako pro$ita svoj nastavak nedovr"ene re$enice: “Zato "to !ivim u svojoj dr!avi..., treba da mi se obezbedi...” i da svoj odgovor stavi u jednu od tri po-nu'ene kolone.

Voditelj/ka podsti$e u$esnike/ce na razmi"ljanje i zajedno sa njima u$estvuje u razvrstavanju odgovora u neku od kolona. Na primer, ukoliko je odgovor: “novi diskmen”, voditelj/ka treba da uputi u$esnike/ce na razmi"ljanje da li je to ne"to "to treba da im se obezbedi u svakom trenutku ili samo ponekada. Sli$no je i sa drugim odgovorima, npr: “uva!avanje”, ili “dobro i kvalitetno "kolovanje” i sl.

Kada se zavr"i sa razvrstavanjem po kolonama, u$esnici/e uzimaju odgovore koji se nalaze u koloni 1) u svakom trenutku; i prave zajedni$ki poster na veli-kom papiru u koji upisuju ove odgovore.

Svi u$esnici/e sede u krugu i razgovaraju o te"ko#ama s kojima su se susreli u prethodnoj aktivnosti, razlikama u na$inu razvrstavanja njihovih odgovora, eventualnim nesuglasicama oko stavljanja pojedinih odgovora u kategorije. Vo-ditelj/ka podsti$e diskusiju poma!u#i u$esnicima/ama da uvide razliku izme'u pojmova !elje – potrebe. Voditelj/ka zatim uvodi pojam – prava, kao osnovu za ure'enje odnosa u nekoj zajednici.

Kao pomo# mo!e koristiti neka od navedenih pitanja. * Da li ste imali te"ko#a u razvrstavanju va"ih odgovora? * Kako biste nazvali jednim imenom va"e odgovore koji se nalaze u koloni:

U svakom trenutku? (Odgovor za voditelja/ku: Potrebe.) * Kako bi ste nazvali jednim imenom va"e odgovore koji se nalaze u koloni:

Uglavnom; Samo ponekada? (Odgovor za voditelja/ku: (elje.)

* Koja je veza potreba koje ljudi imaju, sa !ivotom u nekoj dr!avi ili dru"tvu? * Da li postoji jo" ne"to na osnovu $ega se mogu urediti me'usobni odnosi u

nekom dru"tvu? * Da li svaka zajednica mora imati de)nisana pravila za ure'enje me'usobnih

odnosa?

Akcenat na pravu u$e"#a/participacije: pravo na slobodno izra!avanje sopstve-nog mi"ljenja i pravo da se va"e mi"ljenje uzme u obzir u svim stvarima i po-stupcima koji vas se neposredno ti$u.

Da se sete situacije u kojoj se nije po"tovalo ovo njihovo pravo. U malim gru-pama da prodiskutuju. U velikoj diskusija o mogu#im re"enjima. Povezati sa aktivizmom.

9. FORUM TEATAR

Zagrevanje:

Zagrevanje: grupa je raspore'ena u krug. Facilitator/ka zapo$inje igru “"alju#i” osobi do sebe “lice” kojim izra!ava neku emociju. To “lice” se prenosi po krugu u datom smeru dok neko od u$esnika ne promeni smer igre salju#i druga$ije lice osobi od koje je primio. Igra se moze odvijati i slanjem neke ekspresije u koju je involvirano $itavo telo, ili slanjem uzvika!

Interaktivno stvaranje grupe

Guranje jednih protiv drugih, koriste#i parove i jednu zami"ljenu ili stvarnu li-niju, gde parovi odmeravaju snagu guraju#i se prvo "akama, zatim le'ima, a za-tim licem u lice gledaju#i se u o$i. Cilj igre je odmeravanje snaga, a ne pobeda.Hipnoza, parovi stoje jedan nasparam drugog i prvo jedan vodi tako da stavi

drugome ruku ispred lica (ne previ"e blizu), a zadatak drugog je da bude vo'en, odnosno da prati "aku lidera/ke, zatim se uloge promene i na kraju se razgovara o iskustvu i ose#anjima tokom ve!be. Igra se razvija tako "to kasnije ulazi i tre#i, pa jedan vodi oboje, zatim se menjaju. Slepi automobili, tako'e imamo parove i to jedan je voza$, a jedan auto. Voza$

daje komande autu kako da se kre#e kroz prostor i to tako "to kada mu dodirne vrh glave on ide napred, levo rame levo, desno rame desno, a kada mu dodirne ki$mu on ide unazad. Cilj igre je da automobili budu u gu!vi ali da ne do'e do sudaranja, nakon toga zamene uloge i na kraju razgovor.Zavr"ite sliku, jedan igra$ u'e u centar kruga i napravi zamrznut prizor radnje

koje !eli dok slede#i u'e i dopuni taj imid!, slede#i zameni drugog tako da prvi uvek ostaje, tre#i drugog i tako redom kako kome pada na pamet.Vajanje u parovima, jedan je skulptor, a drugi glina, skulptor vaja pomera

delove tela dok ne napravi )guru koju !eli, zatim zamene uloge i na kraju stanu onako kako im odgovara u paru.Atomi, svi se kre#u po prostoru tako da ne smeju da dodirnu jedni druge,

izgovaraju se brojevi do "est tako da kada se ka!e recimo tri treba "to pre da se na'u u parovima od po tri.

%etanje po prostoru i pokazivanje raznih ose#anja koja govori voditelj/ka. Ose-#anja se smenjuju velikom brzinom, potom sporije pa brzo. Ose#anja se poka-zuju celim telom, a ne samo licem. Na kraju statue ose#anja, potom gledaju jedni druge.%tit i bomba - svako od u$esnika/ca zamisli jednu osobu kao "tit, a jednu kao

bombu i nikome ne pri$a koje su to osobe. Na znak voditelja/ke tr$imo i treba da se trudimo da uvek budemo "to dalje od bombe, a "to bli!e, odnosno iza na"eg "tita.Prati vo'u - Grupa je podeljena na vi"e manjih grupa (do $etiri osobe u jed-

noj). Jedan od $lanova manje grupe je “vo'a puta”. On zami"lja da se kre#e kroz odre'eni predeo (pliva, penje se uz planinu, hoda kr$e#i put kroz "umu itd.). Ostali $lanovi/ice manje grupe ga slede imitiraju#i njegove pokrete. Igra traje dok svaki $lan male grupe ne bude barem jednom vo'a.

Podeljeni u grupe mogu da osmisle scene nasilja u "koli. Prvo kao zamrznute slike, statue. Nakon svake slike se razgovara "ta se vidi. Grupa po grupa kasnije izvodi svoju scenu i to sa glasom pokretom, rekvizitom i kostimom ako je potrebno. Vodi se razgo-vor o svim scenama, pre svega koja je scena najaktuelnija po njihovom mi"ljenju, koja je najrealnije predstavljena, a zatim se bira jedna ili dve koja #e biti izvedena za Forum teatar. Ta scena se izvodi ponovo i to sporije kako bi publika mogla da reaguje. D!oker ili voditelj/ka dalje preuzima ulogu posrednika izme'u scene i publike.

10. AKTIVIZAM I PLANIRANJE AKCIJE

Mali novinari/ke – dobiju razne dnevne novine i imaju zadatak da otkriju neki problem iz zajednice koji je njima va!an i u $ije re"avanje bi voleli/e da se uklju$e. Ili da analiziraju koliko su mladi prisutni u novinama i u kakvom kontekstu se pojavljuju. Kola! aktivizam – isecaju slike iz novina da naprave kola! koji predstavlja akti-

vizam. Mogu da ubace i citate itd. Diskusija "ta je za njih aktivizam. Vo'ena fantazija – da zamisle sebe za trideset godina, kakva je situacija u va"oj

zajednici uop"te i kakva je situacija sa problemom kojim !ele da se bave, gde ste vi, "ta radite, da li ste uklju$eni u re"avanje problema?Diskusija o tome.Sa jedne strane napi"u sve "ta ne !ele da se de"ava a sa druge strane sve "ta !ele.

Izvu#i jednu od toga kao mogu#u ideju za javnu akciju.Da se sete jedne aktivne osobe iz svoje okoline i nabroje 10 njenih osobina,

napisati na &ipchartu.

Izrada gantograma – akcionog plana

Aktivnost Vreme realizacije

Krajnji rok za

realizaciju

Odgovorna osoba

Potrebni resursi (materijal, pro-stor, oprema...)

1. 2.

3.

Tokom izrade akcionog plana u$esnike/ce ohrabrivati da osmisle logo svoje akcije, slogan ili parolu, da ka!u koja bi po njihovom mi"ljenju javna li$nost trebala da podr!i njihovu akciju itd.

PORUKA ZA VODITELJE/KE RADIONICA

Verujemo da #ete svojom energijom, posve#eno"#u i entuzijazmom, uz pomo# ove skripte, radionice sprovoditi sa lako#om i rado"#u.

Uvek uz vas...

Tim projekta

FORMA ZA PRIPREMU RADIONICE

Mesto rada:

Br. radionice:

U!esnici/e radionice / grupa:

Voditelji/ke radionice:

Cilj radionice:

Plan radionice:

Datum:Vreme:

EVALUACIJA

HVALA !

1) Molim vas da ocenite slede!e elemente radionice koriste!i skalu od 1 do 6

2) "ta vam se NAJVI"E svidelo na ovoj radionici ?

3) "ta mislite kako bi ova radionica mogla biti POBOLJ"ANA ?

4) Koja je NAJVA#NIJA stvar koju ste nau$ili u toku radionice ?

5) Da li imate jo% ne%to da dodate ?

a) Sadr&aj ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )b) Aktivnosti ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )c) Stil trenera/ica ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )

d) Znanje trenera/ica ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )

1veoma

lo%e

2lo%e

3osrednje

4dobro

5veoma dobro

6izvrsno

BELEŠKE SA RADIONICE

Mesto rada:

Datum: Vreme:

Br. radionice:

Voditelji/ke radionice:

Slede!a radionica sa ovom grupom:

Zapa"anja o radu sa grupom, o saradnji

voditelja/kiAnaliza doga#aja Intervencija Budu!e akcije

Educational drama for today’s schools, R.Baird Shuman, 0e Scaresrow Press Inc. Metuchen, N.J&London, 1978Development through Drama, Brian Way, Longman, London 1967Mijenjajmo na"e "kole, Loise Stoll i Dean Fink, Educa, Zagreb, 1996Let’s improvise- becoming creative, expressive&spontaneous throug Drama,

Milton E.Polsky, University press of America, Lanham, New York, London, 1980Nacionalni standardi u vr"nja$koj edukaciji za mlade, grupa autora, YuMSIC,

Beograd, 2006.Play against violence, Chrissie Tiller, European cultural foundation, Amster-

dam, 1999Kreativno aktivni priru$nik, Vladimir Radojkovi# i dr., Save the children, Pro-

gram za Srbiju, Kragujevac- Zlatna knjiga, 2006Ne raspravljaj, igraj!, grupa autora, Hrvatski centar za dramski odgoj – Pili

Poslovi d.o.o, Zagreb, 2007Bolje biti vetar nego list, Dubravka Miljkovi#, Majda Rijavec, Legenda, *a-

$ak, 2007Mo# dijaloga, Marija Gaji#, Ronald Matthijssen, Formaat ( Workplace for

participatory drama), Beograd, 2007Vodi$ za unapre'enje interkulturalnog obrazovanja, grupa MOST, Fond za

otvoreno dru"tvo, Beograd 2007Young people new theatre, a practical guide to an intercultural process, Noel

Greig, Routledge, London, 2008How to improvise a full- length play, Kenn Adams, Allworth press, New

York, 2007Imagine, intraducing your child to the arts, National Endowments for the

arts, Washington, 2004.0e Art in peacemaking, A guide to integrating con&ict resolution education

into youth arts programs, Russell Brunson, Zephryn Conte and Shelley Masar for the National Center for Con&ict Resolution Education, Washington, 2002

Na putu ka odraslosti, Zavod za u'benike i nastavna sredstva, Beograd, 2007Preparing for Peace, Con&ict Transformation across cultures, John Paul Le-

derach, Stracuse university press, 1995Dobro, bolje, najbolje- etika za mlade, eti$ki leksikon ( o !ivotnim, gra'an-

skim i moralnim vrednostima, Bajka, Ni", 2003 http://znanje.infostud.com/saveti/Asertivnost-kako_ljubazno_reci_ne/201sr.wikipedia.org/wiki/Asertivnost

PP prezentacija ASERTIVNOST: %to je to i kako nam mo!e pomo#i? Prof. Tamara Sremec Nebi# www.knjiznicari.hr

PP prezentacija Asertivni_knjiznicar.ppt, www.knjiznicari.hrAsertivnost – magi$na re$ bez magije, Ve"tine vladanja sobom (kada vam

neko ide na !ivce), Jezdimir Zdravkovi#, Zograf, Ni", 2005Neformalno obrazovanje, Marjanovi# Marija, organizacija Hajde da... Jelena R. Jovanovi#, organizacija Hajde Da... VOLONTERI U IZGRADNJI MIRA I ZAJEDNICE, Centar za mir, ne-

nasilje i ljudska prava OsijekKako razumeti omladinski rad, Vanja Kalaba, prakti$ni priru$nik, CZOR,

Novi Sad, 2008.Rat i mir. 2. deo – Mir: Mirovne i humanitarne organizacije i Nobelova

nagrada za mir, Mile Ignjatovi#, Vojnomedicinska akademija, Klinika za abdo-minalnu i endokrinu hirurgiju, Beograd

Nikola Rot, Psihologija li$nosti, Zavod za ud!benike i nastavna sredstva, Beograd, 1994

Nasilje u "kolama – izazov lokalnoj zajednici Grupa autora, Zagreb, Ibis gra-)ka, 2004.

SINOPSIS ZA PREDAVANJE NA TEMU “ZNA*AJ I FUNKCIJE NE-VLADINIH ORGANIZACIJA”, (arko Paunovi#, Centar za razvoj nepro)t-nog sektora, Beograd

Radni materijal Tima TRI Gra'anskih InicijativaSinopsis predavanja Milana Milo"evi#a “Mesto i uloga nevladinih organiza-

cija u razvoju civilnog dru"tva”, www.logincee.orgorganizacija hajde da... Jelena Rankovi#, “Cjelo!ivotno u$enje“Jasminka Maravi#, http://edupoint.carnet.hr/casopis/17/clanci/5 http://en.wikipedia.org/wiki/Lifelong_learninghttp://www.brookes.ac.uk/services/ocsd/2_learntch/theories.html#sensory“Evropski mirovni pokreti i raspad Jugoslavije sa osvrtom na Kosovsku kri-

zu“ diplomski rad, Zoran Zlatkovi#, Fakultet politi$kih nauka, 2006 “Pojedinac i kon&ikt iz Gandijeve perspektive“, Tomas Weber, IK Ki"a, Novi

Sad“Globalizing God”, Johan Galtung i Graeme MacQueen, Religion, Spiritu-

ality and Peace, Kolofon Press 2008“Preparing for Peace“, Con&ict Transformazion Across Cultures, John Paul

Lederach, Syracuse University Press, 1996. “Buiding Peace“, Sustainable Reconciliation in Divided Societies, John Paul

Lederach, United States Institute of Peace, 1997. http://www.hck.hr/doc/novosti/Prirucnik_Za_Voditelje_Mladezi.pdf

Never doubt that a small group of thoughtful, committed citizens can change the world. Indeed, it is the only thing that ever has.

Margaret Mead

In our work with young people, the most common issue we deal with is the expansion of violent behaviour among young people. We are constantly faced with the fact that they lack the knowledge about non-violent communication techniques, and therefore they can not implement them. We )nd that the culture of non-violence is not su/ci-ently present and promoted among young people. Our aim is to o+er the non-violent behaviour techniques to them, so they are able to choose and to react in a way which would be more satisfying; furthermore, this will start the changes in prevalent value system where violence is tolerated.

For these reasons, we decided to create and print Manual for non-violence, in order to collect basic knowledge and values connected with themes from the projects “We must become the change we want to see in the world“ and “Serbia, nonviolent zone”.

Basic goal of this project was: minimizing aggression and violence among young peo-ple in 10 high schools in Serbia and contributing to creation of much safer surroun-ding for young people in order to question their activism, throughout the promotion and appliance of non-violent communication techniques and constructive way of re-solving con&icts.

0e Manual presents results of the research about violence in secondary schools that included more than 1000 young people. Also, it contains scenarios for sessions that can be used in work with young people to raise non-violent culture. In the theore-tical part, it deals with the values of non formal education and with the need for its recognition as life-long learning methodology. It explains basic values of non-violen-ce through clarifying the term violence, non-violent communication techniques and assertivity. It is followed by highlighting youth activism, youth and volunteer work in community and in school environment. Next part o+ers practical techniques and stra-tegies for making changes in schools as institutions where children spend most time during the day. In this part, special attention is paid to art and its potential value for organized leisure activities and for changes in society. Finally, we stress the importance of creating partnerships in order to solve problems of violence inside schools and in other environments where young people live and learn.

It was a great challenge and, at same time, an immeasurable satisfaction to work on this book. We have found the inspiration for it in each day, in the communication with young people, with volunteers, professors, supervisors, evaluator, in daily events, relationship with media…

We are sincerely grateful to all our allies on the path of non-violence. We believe in the essential unity of all man, and even more, of all living beings. We follow the idea of Mahatma Gandhi that if one man gains spiritually, the whole world gains with him and, if one man falls, the whole world falls to that extent. 0e school and family are the best places for learning.

Our wish is that these pages become additional support for all who strive to create safe environment for young people, environment that supports non-violence and youth activism.

Zoran Zlatkovi#Milisav Milinkovi#

Jelena Vuki$evi#Sanja Bati#

CIP - Katalogizacija u publikaciji

prirucnik za nenasilje

Documents