prirodni odbrambeni mehanizmi protiv bolesti i parazita - 83

Prirodni odbrambeni mehanizmi protiv bolesti i parazita - 83 -

stimulacije okruèwa (vreme, polenske i mednerezerve), ali isto tako i od genetike p~ela.

Ako jedna generacija sledi drugu nemaprekida u odgajawu legla, duìna ìvotaodraslih p~ela je normalna, a mnogi paraziti ipatogeni imaju malu {ansu da se razmnoàvaju.Najboqi primer za ovo jeste trahejni parazitBdbsbqjt! Xppej. Pod normalnim uslovimarotacija p~eliweg ìvotnog ciklusa nadopuwujebrzi gubitak starijih inficiranih odraslihp~ela, tako da ìvotni ciklus Bdbsbqjt-a nemoè da se kompletira. Ali u vla`nim iekstremno suvim letima, p~ele izletnice ìveduè jer mawe rade. K/Buljotpo!kaè: ,,Tako oneìve dovoqno dugo kako bi Bdbsbqjt!!kompletiraosvoj ìvotni ciklus. U dobrim godinama izlet-nice ìve radno, ali zato kratko i Bdbsbqjtumire sa wima,,. Isto tako su ume{ani i drugifaktori kao {to je mogu}nost Bdbsbqjt-a da sepreseli na druge mla|e p~ele.

-- 44 --FF OO RR MM II RR AA WW EE RR OO JJ AARR OO JJ EE VV NN II II MM PP UU LL SS

Drugi veoma efektivan odbrambeni meha-nizam je impuls p~eliwe zajednice da se podeli,da formira rojeve. Roj napu{ta maj~inskodru{tvo, koje bi eventualno moglo da bude ibolesno, i gradi novo sa}e.

Ovo je mnogo vaàn prekid infektivnoglanca u slu~ajevima mikrobnih patogena.K/Buljotpo! (1985) pi{e: ,,Prirodna kontrolaameri~ke kuge jeste uni{tavawe sa}a, budu}i daje sa}e slaba ta~ka u vezi izme|u p~ela i Cbdjmmvtmbswbf!mbswbf (izaziva~ ameri~ke kuge). Kao {to

zna svaki p~elar roj aktivira sve biolo{kibazirane impulse i navike u pona{awu kao {toje izgradwa sa}a, sakupqawe hrane, odgajawelegla itd. On sam sebe odvaja od biv{eg infek-tivnog pritiska u maj~inskoj p~eliwoj zajednici.P~elar treba da izvede zakqu~ke iz ovakvogpona{awa p~ela, i da ih primeni u svojoj tehnicip~elarewa (pre svega da ~e{}e zamewuje sa}e -primedba urednika).

-- 55 --OO GG RR AA NN II ^̂AA VV AA WW EE BB OO LL EE SS TT II NN AA

PP ^̂EE LL II WW EE LL EE GG LL OO II LL II OO DD RR AA SS LL EEPP ^̂EE LL EE

Ovaj fenomen je evoluirao kao velikaselekcijska prednost medonosne p~ele. Obi~nopatogeni, izaziva~i bolesti p~eliweg legla nisu{tetni za odrasle p~ele i sa druge strane,bolesti odraslih p~ela ne napadaju leglo(kameno leglo i varoa su izuzeci ovog pravila).

-- 66 --KK OO NN TT RR OO LL AA PP LL OO DD NN OO SS TT II II

RR AA ZZ MM NN OO @@ AA VV AA WW AA PP AA RR AA ZZ II TT AASS TT RR AA TT EE GG II JJ AA MM AA PP ^̂EE LL II WW EE

ZZ AA JJ EE DD NN II CC EEOvaj odbrambeni mehanizam je zaista

interesantan u vezi sa varoom. Sada{weistraìvawe ove teme posebno u vezi sa origi-nalnim doma}inom varoe Bqjt!Dfsbob bi ispuni-lo jo{ neko dopunsko istraìvawe. Jer, mnogaistraìvawa tek treba da budu ura|ena. Ja }uograni~iti ovaj rad na samo neke aspekte.

Otkrivene su razlike u reprodukcijivaroe koja parazitira evropske p~ele (BqjtNfmmjgfsb*! ne samo izme|u razli~itih dru{tavanego i u samoj p~eliwoj zajednici: ènke varoe sereprodukuju mnogo vi{e u trutovskom nego uradili~kom leglu (u proseku iz trutovskog leglaizlaze 2,6 plodne varoe, a iz radili~kog samo1,3). Za ove razlike su odgovorni razni faktorikao {to je ishrana, ili hormoni, ili duìnarazvoja i trajawe perioda poklopqenog legla.Trutovsko leglo je daleko privla~nije za varouod radili~kog (u proseku 8,6 puta). îni se datako medonosna p~ela namamquje varou u zamkuzvanu trutovsko leglo, tako da radili~ko legloostaje bez zna~ajnije zaraze pa tako moè daispuni najva`nije funkcije p~eliwe zajednice.

Kod p~ela Bqjt! Dfsbob! ova osobita pri-

IIIIzzzz bbbbrrrroooo{{{{uuuurrrreeee::::NNppss !!!! WW••ff mm jj ffiipp!!!! qq mmppeevv ,,,,SSSSlllloooovvvvaaaa~~~~kkkkaaaa,,,, 1111999999997777....FFFFoooottttoooo:::: jjoohh // !!!! \\uuff ggbboo!!!! LLppoopp{{tt jj



- 84 - @ivadinovi} Rodoqub

mamqivost trutovskog legla za varou je ekstrem-no dobro razvijena i ima odbrambeni efekat zadru{tvo: ove inficirane trutovske }elije kojeimaju veoma teàk vo{tani poklopac se ~esto ine otklapaju. Ostaju neotklopqene pa i trutovi ivaroe umiru zajedno unutra. Ovo pomaè zna~ajnoda se redukuje populacija varoe.

Postoji mnogo indicija da }e biti mogu}e,posle dopunskih istraìvawa, selektirawe,odgajawe i potpunija analiza, da se prona|u soje-vi medonosne p~ele od na{ih evropskih rasap~ela koji su na neki na~in otporni na varou, ilibarem tolerantni na wu. Mehanizmi koji suukqu~eni u ovu rezistenciju odnose se na vi{erazli~itih faktora (Lfgvtt, 1993).

-- 77 --II MM UU NN II TT EE TT NN EE RR EE AA KK CC II JJ EE

Iako pojedina~no ~lanovi p~eliwe zajed-nice (larve ili odrasle p~ele) op{te uzev{inisu osobito otporne na patogene, bile su ispi-tivane imunitetne reakcije na individuama a tozna~i otkrivawe formiranih antitela(Dbtuffmft i saradnici, 1989). Ako se stranaAko se stranatela ubace u hemolimfu p~ela formiraju setela ubace u hemolimfu p~ela formiraju sepeptidi sa konstantnom sekvencom od 18peptidi sa konstantnom sekvencom od 18aminokiselina. Otkriveno je da ovi peptidiaminokiselina. Otkriveno je da ovi peptidiimaju baktericidno dejstvo!imaju baktericidno dejstvo! Isto tako moèse demonstrirati fagocitoza u hemolimfip~ela: patogene bakterije (patogene bakterije (QtfvepnpobtQtfvepnpobt ))koje su bile unesene u hemolimfu p~ela bilekoje su bile unesene u hemolimfu p~ela bilesu odstrawene (pojedene) od strane fagocitsu odstrawene (pojedene) od strane fagocit --nih krvnih }elija (nih krvnih }elija (hsbovmpdzufthsbovmpdzuft )) u hemolimfi.

-- 88 --UU BB AA DD AA WW EE II GG RR II @@ EE WW EE

Protiv grabqivaca, neprijateqa, i nepri-jateqskih napada~a p~ele se efektivno braneubadawem, ali isto tako i svojim vilicama. Nepostoji sumwa da je opstanak medonosne p~elepreko milion godina zavisio od sposobnostiovih insekata da se odbrane kori{}ewem ubodakao efektivnog oru`ja, ~esto ubijaju}i nepri-jateqa. P~ele radilice Bqjt!Dfsbob, kao {to jeve} napomenuto mogu da uhvate ili zgrabe varou,ubijaju}i je ili je rawavaju}i ugrizima. U mnogomawem stepenu to ~ine i na{e p~ele BqjtNfmmjgfsb.

.. !!!! :: !!!! ..QQ SSPPWWFFOOUUSS JJ DDVVMMVVTT !!!!

Sakupqawe meda i pona{awe pri razmenihrane bi bili pogodni za {irewe mikroba mnogobrè niz p~eliwu zajednicu da ne postoji qspwfo.usjdvmvt. Ova tesna mi{i}na cev stoji izme|uhrane sa jedne strane i èludca sa druge i imaulogu filtera koji odstrawuje ~vrste elemente(bakterijske spore, polen itd.) iz hrane. Npstf iDppqfs (1985) pi{u: ,,Ovo se vr{i na ~etiri neza-visne i pokretne trouglaste usne koje love~vrste elemente wihovim resama u vidu vlakana ispu{taju ih dole u ~etiri mala udubqewa. Kadase one napune sadrìna se prenosi do èludcaradi varewa ili osloba|awa,,. Ovim metodomp~ela moè da odstrani klice bolesti bez

mogu}nosti da ih prenese drugoj p~eli putem tro-filakse (socijalna razmena hrane). Ovi prirod-ni odbrambeni mehanizmi su veoma efikasni uredukciji {irewa klica. Mogu se pokazati igenetske razlike u ovom pona{awu izme|urazli~itih p~eliwih zajednica.

-- 11 00 --AA NN TT II BB II OO TT SS KK EE SS UU PP SS TT AA NN CC EE UU

PP ^̂EE LL II WW II MM DD RR UU [[ TT VV II MM AAAntibiotske supstance u p~eliwoj zajed-

nici su od presudne va`nosti za odbranu odmikroorganizama, naro~ito u za{titi rezervihrane. Navika (pona{awe) p~ela da ~uvaju med ipolen tokom dugog perioda ~ini neophodnomza{titu ove hrane od kvarewa, tako da jemikroorganizmi ne bi koristili u svojojishrani. Zato mi u p~eliwoj zajednici nalazimoskoro sterilne uslove: }elije sa}a, zidoveko{nice, hrana za larve i naro~ito skladiranimed i polen (perga) sadrè antibiotske kompo-nente (Treba re}i da je polen koji se prera|uje upergu od strane p~ela, daleko od sterilnog. Uwemu je na|eno 107 vrssta gqivica, 81 vrsstakkvassaca i 339 vrssta bakkterija a svi ovi mikroorga-nizmi ulaze u p~eliwi recept za spravqaweperge, i one ih dodaju u onom delu prera|iva~kogciklusa, kada su i potrebni - primedba urednika).Hemijska priroda ovih supstanci je krajwerazli~ita: fenolni sastojci u propolisu kao{to su flavonoidi, kafeolidi itd., glikooksi-daza koja formira vodonik peroksid, masne kise-line, terpeni, peptidi i druge komponente.

Pored za{tite rezervi hrane antibiot-skim supstancama, one p~elama pomaù i uodbrani od patogena. U na{oj laboratoriji jepokazano da kulture Cbdjmmvt! mbswbf! mbswbf iCbdjmmvt! bmwfj mogu da budu zaustavqene u razvojupomo}u vodonik peroksida koji je ve} pomenut.Vrlo je verovatno da se isto doga|a i u crevimalarvi koje su inficirane patogenima. Trebalobi da se izvedu dodatna daqa istraìvawa o tome.

ZZZZAAAAKKKKQQQQUUUU^̂̂̂AAAAKKKK ZZZZ AAAAPPPP^̂̂̂EEEELLLLAAAARRRRSSSSKKKKUUUU PPPPRRRRAAAAKKKKSSSSUUUU

Nema sumwe da je otpornost dru{tva nabolesti blisko povezana sa stepenom efikasnos-ti ovih 10 odbrambenih mehanizama koji su gorepomenuti. Preostaje jo{ posledwe pitawe: kako


da gajimo p~ele na prikladan na~in a da neda nenaru{imo zdravqe i harmoniju p~eliwenaru{imo zdravqe i harmoniju p~eliwezajednicezajednice kao i prirodne strategije sistemaodbrane od bolesti? (Onda kada shvatimo kolikoje va`no ba{ to - ne naru{iti prirodne odnose uzajednicama, mo}i }emo da o~ekujemo od na{ihdru{tava da budu zdrava i da donesu puno svojihproizvoda koji su nam, pre svega, ekonomskibitni. Sve dok na{e tehnike p~elarewanaru{avaju prirodnu strukturu u ko{nici, dotle}e p~ele i prinosi trpeti, a na{ rad biti uzalu-dan - primedba urednika).

Potrebno je uzimati u obzir pet glavnakriterijuma:

(11) Gajewe p~ela koje imaju sveGajewe p~ela koje imaju svenasledne faktore potrebne za odbranu odnasledne faktore potrebne za odbranu odbolestibolesti. Ovo se moè posti}i selekcijom i odga-jawem povoqnog genetskog materijala, koji odgo-vara lokalnim uslovima okoline p~eliwaka(lokalni ekotip odgovaraju}ih p~ela, sojevi ododre|ene izabrane rase). U modernom p~elarewuvi{e ne postoji prirodna selekcija p~eliwihzajednica. Zato moramo da sami reagujemo i daodstrawujemo slaba, nepogodna dru{tva.Selekcija nije ni{ta drugo do kopija doga|awa uprirodi. Csfutdilp, 1973. navodi: ,,Ako konstant-no elimini{ete lo{e p~eliwe zajednice, ne}eteimati problema sa bolestima p~ela,,. Razume se,ova izjava treba da se prihvati na jedan razuman idelimi~no ograni~en na~in. Jer, postoji mnogoizuzetaka lokalne prirode!

(22) Okolina mora da obezbedi dovoqnoOkolina mora da obezbedi dovoqnohrane za p~elehrane za p~ele. Mora da bude dovoqno pravognektara i polena. Ne sme se prekidati preradameda u ko{nici i wegovo sakupqawe vanko{nice. U suprotnom, p~eliwe zajednice trebaprihrawivati ili transportovati u podru~ja saboqom pa{om. Gladna p~eliwa zajednica ne moèda se brani od bolesti.

(33) Ko{nica i wene dimenzije i konKo{nica i wene dimenzije i kon --strukcija moraju da budu u ravnoteì sastrukcija moraju da budu u ravnoteì sapotrebama p~eliwe zajednice i sa tehnikompotrebama p~eliwe zajednice i sa tehnikomp~elarewa koju p~elar primewujep~elarewa koju p~elar primewuje.

(44) Gajewe p~ela bez kori{}ewa lekoGajewe p~ela bez kori{}ewa leko --vava. Op{te uzev{i, tretman lekovima se kosi saprirodnim odbrambenim mehanizmom gorespomenutim! Cbjmfz, 1981. godine navodi:,,Osobito kori{}ewe antibiotika, koji neodstrawuju infekciju, i koji dozvoqavaju pato-genima da se {ire neotkriveni (pogledajtekomentar urednika na strani 9 ove kwige -primedba urednika), vode u zavisnost od ~estih i{iroko rasprostrawenih tretirawa , , .Kori{}ewe antibiotika kod ameri~ke kuge jenajboqi primer za konstantno maskirawezaraènih p~eliwih zajednica. Kori{}ewemlekova patolo{ki simptomi mogu da i{~eznu,opasnost od pojave infekcije se smawuje, alimilioni patogenih klica (u ovom slu~aju spora)su jo{ uvek u p~eliwoj zajednici, u sa}u, u rezer-vama hrane, ~ekaju}i pogodan trenutak za razm-noàvawe, i to masovno. Ovakav trenutak }e nas-tati recimo kada se lekovi ne koriste

neprestano. I p~eliwe zajednice u susedstvu sutako|e u opasnosti. Upotreba lekova omogu}ujeinficiranoj larvi da ìvi. Ovo je suprot-stavqeno prirodnoj strategiji p~eliwe zajed-nice da elimini{e patogene klice u larvi {to jemogu}e pre. Prihrana lekovima maskiraprirodne principe selekcije. Uvek postoje nekep~eliwe zajednice ili pojedina~ne larve koje suosetqive na patogen. U prirodnim uslovima onese iskorewuju. Druge preìvqavaju zbognenaru{enog odbrambenog mehanizma.

Postoji izuzetak gde je, ~ini se tretirawehemikalijama opravdano u dana{we vreme: kodvarooze evropskih medonosnih p~ela. Odnosdoma}in-parazit je toliko skorog datuma da suprirodni odbrambeni mehanizmi ekstremnoograni~eni. Zato je neophodno koristiti hemijs-ka sredstva, ali i biolo{ke metode, u sadejstvu salekovima. U protivnom, ve}i broj zajednica }ebiti o{te}en ili }e uginuti, barem u CentralnojEvropi.

(55) Ispravan na~in rukovo|ewa p~eliIspravan na~in rukovo|ewa p~eli --wim zajednicamawim zajednicama. U na{e vreme kada intenziv-na poqoprivreda i {umarstvo nude nepogodneuslove za p~ele, ali se i pored toga o~ekuju dobrimedni prinosi, neophodno je rukovoditi p~eli-wim zajednicama na ispravan na~in. Opisivano jemnogo razli~itih metoda. Meni se ~ininajva`nijim da te metode u osnovi imaju prirod-ni pristup p~eliwim dru{tvima. Glavni prin-cipi tog uspe{nog na~ina, a koji su dokazani iprou~eni u Institutu za apikulturu u Dfmmf-u suslede}i:

1- Svake godine se prave ve{ta~ki rojevi(paketne p~ele) da bi se razvile mlade p~eliwe zajednicesa mladim maticama ~ija je oplodwa bila kontrolisana.

2- Ove paketne p~eliwe zajednice su baza zaproizvodwu dru{tava naredne godine.

3- Hemijski tretmani protiv varoe se izvodeiskqu~ivo kod paketnih p~ela, koje nemaju sa}e.

4- Uvek kada je to mogu}e koristiti vo{tanesatne osnove ili novoizgra|eno sa}e.

5- Mlade p~eliwe zajednice se lagano prihrawujuu jesen {e}erom/medom.

6- Mlade p~eliwe zajednice se objediwuju sa star-ijim dru{tvima, formiranim jednu godinu ranije, tokomjeseni svake godine (rotacijski sistem).

7- Ova procedura rotacije (rotacija p~eliwezajednice i sa}a) ima slede}e glavne prednosti:

(a) Promocija prirodnog mehanizma za odbranu odbolesti. (b) Redukovano rojewe. (v) Visok prinos meda.

Prirodni odbrambeni mehanizmi protiv bolesti i parazita - 85 -


O V O J E J E D I N I I S P R A V A N N A ^ I NL E ^ E W A A M E R I ^ K E K U G E !

Z A B O R A V I T E L I T O , P R O ] I ] E M O K A OA M E R I K A N C I !


Vreme je da malo porazgovaramo op~eliwim jajima, o onome {to znamo i

ne znamo o wima, kao i o p~eliwim larvama. I zanesre}u, mogu vam re}i da ve}ina onoga {tomogu vam re}i da ve}ina onoga {toste o wima ~uli do sada jednostavno nijeste o wima ~uli do sada jednostavno nijeistina! istina!

I tako, informacije koje èlim da vamprenesem vi moète da proverite i svojim sop-stvenim jednostavnim ispitivawima, da bivideli gre{im li ili ne. A re}i }u vam i to dasam mnogo puta gre{io, ali sam se uvek naj~e{}eispravqao.

Pa dobro, da po~nemo. U skoro svim kwiga-ma pi{e da treba biti pa`qiv pri pregledu kakone bi prehladili leglo, jer se time ubijaju jaja ilarve, naro~ito ako pregled vr{imo u hladnoprole}e ili jesen. Pi{e da se gnezdo tada neotvara i da se leglo ne izlaè hladnom vremenu itako daqe i tako daqe... E, pa, sve je ovo samojedan pregr{t glupostipregr{t gluposti, zato probajte slede}e:uzmite sa}e sa jajima i mladim tek ispiqenimlarvama, uvijte ga pa`qivo vla`nom krpom, istavite preko no}i u friìderu friìder, a kroz 24 ~asaga vratite nazad u p~eliwu zajednicu punu lepihtoplih p~ela i lepog toplog legla. Ozna~iteram. Skoro sve mrtve larve i jaja bi}e pojedene odstrane p~ela za dva dana. Zato proverite sa}eposle 3 ili 4 dana po tretmanu. Neki qudiodràvaju svoje friìdere previ{e hladnim i uwima se mogu na}i mesta gde se hvata i led. Ne smese dozvoliti da jaja i larve zahvati ba{ tolikahladno}a, jer }e ih to ubiti. Ali ja vam kaèm dasam drào jaja i jednodnevne larve nekoliko danana ledu, i potom sam ih vra}ao u ko{nicu i sve sularve bile ìve, kao i jaja. I ~iwenica je daI ~iwenica je dasam ja ~ak i odgajao matice od takvih larvi,sam ja ~ak i odgajao matice od takvih larvi,larvi koje bi trebalo da budu mrtvelarvi koje bi trebalo da budu mrtve.

Tokom godina ja sam oduzimao od p~elavi{e hiqada jaja i pravio sam sa wima svakojaka~uda, kao {to je na primer wihovo stavqawe uledeno hladnu vodu (bacao sam jaja jedno po jednou vodu i ona su plivala po povr{ini). Potom subila potapana. Uzimao sam kapalicu za kapi zao~i i nakapavao kapi vode na wih dok nisu palana dno suda. Tamo su jaja ostajala jedan dan na tem-peraturi od 18,3oC sve dok ih nisam izvadio nafilter papir u Petrijevu {oqu posle ~ega samih odneo u inkubator da bi video da li }e seispiliti, i ve}ina wih se i ispilila.

Ono {to sam otkrio ja, kao i mnogi

biolozi, jeste ~iwenica da }e se jaja osu{iti iuginuti ako ih ne ~uvamo u sredini u kojoj jevla`nost pribli`no 95%. Zato pri pregleduramova sa jajima i larvama moramo voditi ra~unada ne dozvolimo wihovo isu{ivawe, {to se ina~ebrzo de{ava. Friìderi su ekstremno suvamesta, pa kada u wih stavqate sa}e sa jajima ililarvama, morate da ga obmotate vla`nom krpom,ali kada ja to radim, krpu uveèm tako ~vrsto davazduh ne moè da prodre do sa}a.

Drugi na~in na koji moète da ubijeteleglo jeste da ga izloìte direktnoj sun~evojsvetlosti. Ponovo, ne verujte ovome {to vam gov-orim. Uverite se sami. Uzmite ram sa jajima ilarvama i izloìte ga sun~evim zracima u tokudva minuta, pa`qivo ga obeleìte i pogledajtekroz ~etiri dana da vidite {ta }ete na}i.

Tokom 15 godina sam imao privilegiju daradim sa nau~nikom koji je bio jedan od najboqihistraìteqa p~ela u svetu es! Puup! Nbdlfotfo(umro 27. oktobra 1995.). To je bio period od 1950.

PÊLIWA JAJA I LARVEAutor ~lanka:

-Tufwf!!Ubcfs, nau~nik i p~elar, jedan od najpoznatijih u~enika pro-fesora D/M/Gbssbs-a, pisac najzapaènijih ~lanaka u Bnfsjdbo!! CffKpvsobm-u -82370 Wjmmfcsvnjfs-!!Hpvepvt-!!Gsbodf

^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfsjddbo!!Cff!!Kpvvsobmm, jun 1995. i Melitagora, maj 1996.

--PP^̂EELLIIWWEE JJAAJJEE--FFoottooggrraaffiijjaapprreeuuzzeettaa iizzkkwwiiggee FFrraawweeTToommaa`̀iinnaa::UUZZGGOOJJ VVIISSOOKKOO--PPRROODDUUKKTTIIVVNNIIHHPP^̂EELLAA

do 1965. godine i u toku ve}eg dela tog perioda esNbdlfotfo je radio na odre|ivawu pola p~ela(genetski) i letalnoj seriji alela gena kojarezultuje da se 50% jaja ne ispile ili ih pojedup~ele (detaqnije o ovom problemu moète dapro~itate u kwizi epd/es Zorana Stanimirovi}a,,,Biologija p~ela,,, 2000, Beograd - primedbaurednika). On je ~esto imao potrebe da iz ramovasa jajima odstrani jaja, te da ih stavi na raspola-gawe odre|enoj matici, kako bi ih zanela, i kojubi on testirao. Ja sam mu rekao da sam otkriokako sun~evi zraci ubijaju jaja, i on je takveramove rutinski izlagao svetlosti na nekolikominuta kako bi ubio jaja.

P~ele brzo pojedu mrtva jaja i maticaskoro odmah u iste te }elije poloì nova jaja.Mnogo p~elara pregledava ramove sa leglomsvaki dan ili dva, a pri tome ne ozna~avaju pre-gledane ramove sa jajima i mladim larvama kakobi videli da li ti pregledi ubijaju jaja i larve.Vi ovo moète i da isprobate ako èlite da maloeksperimenti{ete sa va{im p~elama.

Jedan od interesantnih problema p~eliwebiologije o kome sam razmi{qao vi{e od 20 god-ina, jeste da se odredi kada se jaja ispiquju.Otkrio sam da se vrlo malo wih ispiquje za 72-74~asa po zalegawu. Jedan fakt qudi ~esto èle daignori{u ili da zaborave, a to je da su p~eleinsekti i da je ve}i deo wihove biologije sli~anbiologiji ostalih insekata. Kod nekih insekatajaja se ispiquju samo ujutru (uzoru) i moète da ih naterate dase ispile ako ih drìte u total-nom mraku nekoliko dana iposle momenta kada su prirodnotrebala da se ispile, a ispili}ese u roku od 24 ~asa posletrenutka kada ih budeteizloìli kratkotrajnoj inten-zivnoj svetlosti. Ali, kao {toznate, p~eliwa jaja se svo vreme~uvaju u prete`no tamnoj sredi-ni.

Ja sam jaja za koja samta~no znao kada su snesena,stavqao u inkubator. Posmatraosam ih stalno, po~ev od sedamde-seto~asovne starosti da bihvideo {ta }e se desiti - a desi-lo se ni{ta. Oko 22 ~asa (uve~e)kada su jaja bila stara oko 78~asova bio sam umoran, gladan ipospan pa sam sve napustio ioti{ao ku}i. Sva jaja su seispilila do 8 ~asova slede}egjutra! Tako sam zakqu~io da semali broj jaja ispili tokomdana, ali da se zato ubedqivonajve}i broj ispili u zoru. Usu{tini to zaista ima smisla sap~eliwe ta~ke gledi{ta budu}ida je zora uvek period sanajve}om vla`no{}u. Zatim je se

tako|e na hiqade jaja koje sam stavqao u inkuba-tor ispililo ujutru, a bukvalno samo nekolikotokom dana. Vi }ete pomisliti da se u vremen-skom periodu izme|u 8 ~asova prepodne i 17~asova popodne koji iznosi 9 sati (a {to je 38%od dvadeset~etvoro~asovnog dana), ispili upravoizme|u 35 i 40% jaja, ali to nije tako. Isspili}esse ssamo okko 5%.

Nau~nik EvQsbx je 1960. godine opisaoispiqewe p~eliweg jajeta i ako nikada nistevideli ovaj doga|aj, znajte da je veoma intere-santno da se to vidi. Ukratko, evo tog opisa: prvo}ete zapaziti da ono {to vi gledate golim okomigleda kao jaje a u su{tini je larva koja stoji narepu. Vide}ete malo kasnije da se wi{e nazad inapred. Potom se krivi u jedno obrnuto V ilikako EvQsbx kaè ,,arka,, oblik, sa glavom irepom koji dodiruju }eliju, dok je celo telovisoko u vazduhu. Potom jednostavno pada dole iodjednom }ete videti da je to larva a da je jaj~anaovojnica i{~ezla. Moète da gledate kako larvadi{e, ne{to ~ega prethodno nije bilo.

Ovaj opis EvQsbx-a je veoma skra}en, alito nije va`no. Va`no je da je larva ìva i vimoète da je prihrawujete i odràvate u ìvotuako to èlite, a to je veoma jednostavno. Sve {tovam je potrebno jeste malo mle~i i {pric velikezapremine, kao onaj kojim se daju injekcijedoma}im ìvotiwama. Ali, to je druga pri~a okojoj }emo razgovarati neki drugi put.

Prakti~na biologija: P~eliwa jaja i larve - 87 -

PÊLA JE ÛDO PRIRODE !


Medobrawe p~eliwe zajednice zavisi odniza faktora, od kojih su najva`niji wena opti-malna snaga (kad je najve}i prinos na 1 kg p~ela,a i po dru{tvu) i optimalni sastav starosnihgrupa wenih p~ela. Faktori sredine, u prvomredu medonosna flora mesta p~elarewa i pogod-ni vremenski uslovi imaju odlu~uju}i uticaj naishod medobrawa. Oni su, na àlost, van na{ekontrole.

Snaga dru{tva, wegova brojnost, s drugestrane veoma bitno zavisi od tehnike p~elarewa.Ona, kako pokazuje prosta aritmetika, moè bitiizraèna relativno prostim formulama.Wihovom analizom moèmo precizirati nekezahteve prema optimalnoj pripremi p~eliwezajednice za iskori{}avawe p~eliwe pa{e.

Zaista, ako je izumirawe p~ela u p~eli-wem dru{tvu prirodno, izazvano samo staro{}u(i iscrpqeno{}u - primedba urednika) onda bro-jnost (Q) p~ela u ko{nici moè se izraziti uobliku zbira p~ela jednodnevne (Q2), dvodnevne(Q3), ... , i o-dnevne (Qo) starosti, gde je o maksi-malna duìna ìvota p~ela:

Q!>!Q2 ,!Q3 ,!///!,!Qo (1)

Primetimo da je broj p~ela, s duìnomìvota ve}om od prose~ne, (npr. 36 dana) zane-marqiv. Onda je broj sabiraka o u gorwoj for-muli jednak prose~noj duìni ìvota p~ela uposmatranom dru{tvu.

Broj p~ela jednodnevne starosti jednak jednevnoj nosivosti (K2) matice pre 22 dana (vremerazvoja p~ele + 1 dan), broj p~ela dvodnevnestarosti jednak je dnevnoj nosivosti matice (K3)pre 23 dana i broj p~ela o-dnevne starosti jednakje prose~noj nosivosti (Ko) matice pre 21+o dana.Tada formula (1) ima ekvivalentan oblik:

Q!>!K2 ,!K3 ,!///!,!Ko (2)

gde su K2-!K3-! ///! -! Ko broj snesenih jaja izkojih su se izvele p~ele starosti koja odgovaraindeksu uz K.

Kako je broj sabiraka u izrazu (2) jednakprose~noj duìni ìvota p~ela (o), to akouzmemo prose~nu vrednost (K) nosivosti maticeza posmatrani period

K>!)!K2!,!K3 ,!///!,!Ko*!0!o! (3)

dobijamo za brojnost p~eliweg dru{tvaslede}u prostu formulu:

Q!>!K!y o!!!!!!! (4)

Iskazano re~ima, brojnost p~eliwegdru{tva, ili wegova snaga, jednaka je proizvoduprose~ne duìne ìvota p~ela i prose~nenosivosti matice.

Formula (4) nam omogu}ava da odredimoprose~nu duìnu ìvota p~ela pomo}u druge dve,lako izmerqive veli~ine, kao {to su prose~nanosivost matice i teìna p~eliweg dru{tva.Kako je prose~na teìna p~ela 100 mg, a u 1 kgp~ela ima 10.000 jedinki, to za izra~unavaweprose~ne duìne ìvota p~ela dobijamo formu-lu:

o!>!B!0!K!>!)!b!y 2111!*!0!K!! (5)

gde je b-masa dru{tva izraèna u kg. Prose~na nosivost maticeProse~na nosivost matice se najlak{e

utvr|uje sa tri brojawa poklopqenog legla.Pomo}u rama - mreè ~ija su okca kvadratidimenzija 5 y 5 cm (100 }elija) odredimo broj}elija poklopqenog legla, recimo 1. aprila.Dele}i taj broj sa 12 dobijamo prose~nu nosivostmatice (K2) od 11.-23. marta. Posle 12 dana, 13.aprila (prethodno izbrojeno leglo su ve} mladep~ele starosti od 1-12 dana) ponovo, na isti

Urednik je odlu~io da kao posledwi ~lanak u ovoj kwizi objavi jedan svoj rad zasnovan tako|e na inostranimnau~nim saznawima i na li~noj p~elarskoj praksi. Ali, pre wega èli da objavi ~lanak ve} objavqen kod nas uP~elaru (maj 1998), koji }e uvesti ~itaoce u problematiku i boqe razumevawe urednikovog ~lanka. Prijatno!

KOJI JE OPTIMALANBROJ PÊLA IZLETNICAU PÊLIWEM DRU[TVU

ZA VREME GLAVNEBAGREMOVE PA[E

Autor: qspg/es Slobodan Miloradovi} (Saobra}ajni fakultet u Beogradu)ul. Agostina Neta br. 60 / stan 7311070 Novi Beogradtelefon: (011) 161 - 875

na~in, izvr{imo brojawe zatvorenog legla.Dobi}emo prose~nu nosivost matice (K3) za peri-od od 23. marta do 4. aprila. Prilikom tre}egbrojawa zatvorenog legla, nakon 12 dana, 25. apri-la (u ko{nici su p~ele iz prethodna dva brojawastare od 1-24 dana), istim ra~unom utvr|ujemoprose~nu nosivost matice (K4) u periodu od 4. do16. aprila. Prose~na dnevna nosivost matice zavremenski period od 11. marta do 16. aprila bi}ejednaka:

K!>!)!K2!,!K3 ,!K4!*!!!0!!!4!!! (6)

Posle 12 dana tj. 7. maja iz poklopqenoglegla, od posledweg brojawa, su se izvele p~elekoje su starosti od 1-12 dana. Sada bi uko{nici trebalo da budu p~ele starosti od1-36 dana. Ako toga dana odredimo brojp~ela u ko{nici, onda moèmo prema for-muli (5) da izra~unamo prose~nu duìnuìvota p~ela za posmatrani period.

Ilustrujemo primerom. Kako se u prole}e nosivost matice, u

p~eliwem dru{tvu, postepeno pove}ava,neka je recimo K2=900, K3=1500, K4=2100.Tada je prema (6) K=1500. Ako smo na dan 7.maja utvrdili da u ko{nici ima 54000p~ela, tada je prema (5) prose~na duìnaìvota p~ela

o = 54000 / 1500 = 36 dana

Da u ko{nici nema starijih p~ela od36 dana moè se videti iz ~iwenice da }eukupan broj p~ela na dan 7. maja izleènihiz poklopqenog legla iz prethodna tribrojawa, upravo biti:

12 y 900 + 12 y!1200 + 12 y 2100 = 54000

Ako je, pak, broj p~ela izbrojanih 7.maja bio 55500 onda je o= 55500 / 1500 = 37dana. Broj p~ela koje su starije od 36 dana,je 1500. U slu~aju da je broj p~ela bio 52500,onda je prose~na duìna ìvota p~ela o =52500 / 1500 = 35 dana.

Kako ve}ina istraìva~a, a me|uwima i N/Mjoebvfs (1952), tvrde da p~ele,po pravilu, postaju izletnice s dvadesetod-nevnom staro{}u to je, u ovim primerima,wihov broj jednak:

23!y!:11!,!9!y!2611!>!33911

Ako je u ko{nici 54000 p~ela, ra~unpokazuje da je onda broj ku}nih p~ela 2,37puta ve}i od broja p~ela izletnica.

Duìna ìvota p~ela, va`nog fak-tora koji odre|uje snagu p~eliwe zajednice,u praksi se te{ko, vizuelno, moè odredi-ti. Nemogu}nost procene duìne ìvotap~ela moè da bude izvorom preporukasumwive prakti~ne vrednosti. Poznato je

da prole}no forsirawe matice, da {to inten-zivnije nosi jaja pomo}u prihrawivawa, uvek nedovodi do èqenog ciqa: koli~ina legla senaglo pove}ava, ali kroz nekoliko nedeqa, snagap~eliweg dru{tva nije onakva kakvu smo o~eki-vali. Razlog tome leì u ra|awu nedugove~nihp~ela. Iluzija pa{e dovodi do dodatnog gubqewap~ela izletnica (prihranom stimulisane p~eleizlaze iz ko{nice u nepogodno vreme i delomstradaju - primedba urednika), {to jo{ vi{eskra}uje duìnu ìvota p~ela. Kako su zasev mat-ice i snaga (masa) dru{tva, u ispitivawima ~estoizmerqive veli~ine, to na osnovu wih moèmooceniti stepen kolebawa prose~ne duìneìvota p~ela u realnim dru{tvima. Literaturni

podaci govore da letwep~ele ìve od 36-40 dana,{to se poklapa i sas p e c i j a l n i mi s t r a ` i v a w i m a(T /Tblbhbnj , 1953 . ,E/Gsff i J-Tqfotfs! Cv{,1959., N/I/Ibzebl, 1963.i dr.). S druge straneprose~na duìna ìvotap~ela za vreme jake pa{eznatno se sniàva na 30-32 dana pa i niè.

No, pitawe je dali odgoj legla u jakojp~eliwoj za jednicim o ` e d a o d i g r aodlu~u ju}u ulogu uskra}ivawu prose~neduìne ìvota p~ela.Ako uzmemo dru{tvood 45000 p~ela onda zaodgoj legla, od m a t i c ek o j a i m a prose~nunosivost od 1500 jaja,dovoqno je oko 8000p~ela (M/Cpsovt, 1969.)ili 1/5 - 1/6-ine odukupnog broja p~ela.Naravno, da skra}eweìvota samo te grupep~ela ne moè objasnitiveliku razliku u duìniìvota izme|u zimskih iletwih p~ela, kao ip~ela iz obezmati~enihdru{tava, i {to jenajglavnije relativnustabilnost prose~neduìne ìvota p~ela zadru{tva razli~itogtipa.

Moè se pret-postaviti da su uzrociove pojave razli~iteprirode. Pre svega, to suferomoni koje lu~e mat-ica i leglo. Wihovim

Potrebno je mnogo znawa da bise do{lo do ovakvog prizora!

Iz kwige profesionalnogp~elara Milana Mati}a iz[apca: ,,Usmeravawe rada

p~ela,,

Velike dileme p~elarstva - 89 -


uticajem poja~avaju se metaboli~ki procesi up~eliwem dru{tvu. To se najboqe moè uo~itiprilikom obezmati~ewa: tek s oplodwom mladematice i pojavom legla p~eliwa zajednica izlaziiz depresije i nastaje wena aktivizacija uskupqawu nektara i polena (P.Cibulskij, 1969.).Prirodno je da hormonalna stimulacija procesametabolizma omogu}ava p~eliwoj zajednici damaksimalno iskoristi p~eliwu pa{u kao i vremepripreme za wu. S druge, pak, strane dolazi dobrzog tro{ewa fiziolo{kih rezervi organizmap~ela, u prvom redu belan~evinastih materija,masnog tkiva i nervnog sistema, {to dovodi dostarewa organizma.

Efekt obezmati~ewa u su{tini se moèprimetiti i u dru{tvu p~ela koje se sprema zarojewe. Rojevne p~ele su skoro sasvim iskqu~eneiz normalnih aktivnosti svoje zajednice. Zaista,analiza podataka za dru{tva koja se spremaju zarojewe, koje navodi V.C.Koptev (1954), pokazujeda se prose~na duìna ìvota wihovih p~elabitno pove}ava i dostiè vrednost od 50 dana. Udru{tvima koja nisu u{la u rojevno stawe, u opi-sivanim eksperimenti-ma, prose~na duìnaìvota p~ela ostala jena nièm nivou (35-36d a n a ) . D r u { t v a urojevnom stawu, bezobzira {to wihove mat-ice nisu imale visokudnevnu nosivost (1000ja ja) uspele su dadostignu znatnu snagu (do5 kg p~ela). Na pove}aweduìne ìvota p~ela udru{tvima koja se spre-maju za rojewe, ukazivaoje i Cbumfs (1969).

S p o s o b n o s tp~eliwe zajednice dar e g u l i { e d u ` i n uìvota svojih ~lanova uzavisnosti od spoqnih iunutra{wih faktoracelishodno je primenitiu praksi, posebno u onimslu~ajevima, kada je umestu p~elarewa samo

jedna i vremenski kratka p~eliwa pa{a. U timuslovima trebalo bi ,,zakonzervirati,, snagurano razvijenog p~eliweg dru{tva prekidomrada matice, s tim da se oplo|ena matica na|eponovo u dru{tvu s po~etkom p~eliwe pa{e.Interesantno je, da u protivnom slu~aju, bezobzira na visoku nosivost matice, dru{tvo prak-ti~no vi{e ne raste, zbog niske prose~ne duìneìvota p~ela (A.M.Kovalev).

Za iskori{}ewe narasle snage p~eliwegdru{tva, izme|u ostalog i u medobrawu, uti~eniz faktora. Me|u wima va`nu ulogu, kao {to napo~etku rekosmo, ima optimalni sastav staros-nih grupa p~ela.

U ispitivawu sastava starosnih grupap~ela, u p~eliwoj zajednici, moè se koristitiformula:

Q!->!!Q!,!Qq ,!Qp (7)

gde Q!-

izraàva wen op{ti potencijal, Qbroj wenih p~ela, Qq! broj }elija poklopqenoglegla a Qp broj }elija otvorenog legla. Upravo

DDookk pp~~eellee nnee ooddggaajjee kkvvaalliitteettnnuu mmaattiiccuu,, nneemmaa nnii jjaakkiihh ddrruu{{ttaavvaa.. FFFFoooottttooooggggrrrraaaaffffiiiijjjjaaaa pppprrrreeeeuuuuzzzzeeeettttaaaa iiiizzzz kkkkwwwwiiiiggggeeee FFFFrrrraaaawwwweeee TTTToooommmmaaaa`̀̀̀iiiinnnnaaaa:::: ,,,, ,,,,UUUUzzzzggggoooojjjj vvvviiiissssooookkkkoooo pppprrrroooodddduuuukkkkttttiiiivvvvnnnniiiihhhh pppp~~~~eeeellllaaaa,,,, ,,,,

Tabela 1: Sastav p~eliwe zajednice s razli~itom prose~nom duìnom ìvota p~ela

prose~na relativno u~e{}e u %duìna ìvota p~ele leglo

p~ela (o) u ku}ne izletnice zatvoreno otvoreno danima

30 39,2 19,6 23,5 17,6 35 35,7 26,8 21,4 16,140 32,8 32,8 19,7 14,7

Optimalna zajednica (po M/CpsovtM/Cpsovt-u, 1969) nije navedena 40,0 15,0 35,0 10,0

ova formula najpotpunije odraàva kvalitetp~eliwe zajednice.

Kako je prose~na duìna ìvota p~ela uwihovoj zajednici realna veli~ina, ustanoviv{ije, mi moèmo s visokom ta~no{}u da ocenimo iwen kvalitet. Radi primera uzmimo da je o=35.Odrediv{i prose~nu nosivost matice za razma-trani period (21+35 dana), u toku koga je stvorenpotencijal snage wene zajednice, formulu (7)moèmo izraziti u obliku:

Q!->!!46!K!,!23!K!,!:!K

u kojoj drugi i tre}i sabirak predstavqakoli~inu zatvorenog i otvorenog legla, a cifre12 i 9 ozna~avaju faze (u danima) wihovog razvo-ja. Broj~ano, op{ti potencijal snage takve zajed-nice jednak je 56 K.

Pri prose~noj duìni ìvota p~ela od 40dana, uz prose~nu nosivost matice J, op{tipotencijal wene zajednice bi}e izraèn ne{todruga~ije:

Q!-!>!!51!K!,!23!K!,!:!K

i jednak je 72!K. Sastav p~eliweg dru{tva se tada lako

izra~unava ako se uzme u obzir da po pravilup~ele postaju izletnice s dvadesetodnevnomstaro{}u (vidi tabelu 1).

Primetili ste da M/Cpsovt ne navodi kojaje prose~na duìna ìvota p~ela u wegovoj opti-malnoj zajednici. No, ona se, moè iz datihpodataka, lako ustanoviti. Ako je o prose~naduìna ìvota p~ela u toj zajednici onda je wenop{ti potencijal (o+21)J. Iz proporcije

100 : (o+21) = 40 : 20 (maksimalna starostku}nih p~ela) dobija se o=29 dana. Kako je opti-malna snaga p~eliwe zajednice izme|u 5 i 6 kg, iako bi ona, recimo, bila 5,8 kg onda bi iz for-mule (5) prose~na nosivost matice u woj bila

K = A / o = 58000 / 29 = 2000 jaja

Zna~i, veoma visoka. Ta ~iwenica sama posebi nam govori, da za postizawe svoje optimalnesnage, p~eliwe dru{tvo trebalo bi da imamaticu visoke dnevne nosivosti.

Iz podataka sa tabele 1 vidimo da se sapove}awem duìne ìvota p~ela smawuje rela-tivno u~e{}e legla i ku}nih p~ela, a brojnostku}nih p~ela se smawuje u odnosu na brojnostp~ela izletnica. Da li je pove}awe prose~neduìne ìvota p~ela korisno s ta~ke gledi{taefektivnog iskori{}ewa p~eliwe pa{e?

M/Cpsovt!(Poqska) specijalno izu~avaju}itaj problem, do{ao je do zakqu~ka da u dru{tvu,koje je dobro pripremqeno za iskori{}avawepa{e, na p~ele izletnice otpada samo 15% odwegovog op{teg potencijala (27,3% od ukupnogbroja p~ela - primedba urednika), odnosno 2,6puta ih je mawe od ku}nih p~ela, ~ak mawe odsimuliranog primera tekstopisca. Drugimre~ima, dovoqna je samo jedna tre}ina p~ela

zauzeta skupqawem nektara da bi potpunozaposlila sve ku}ne p~ele na wegovoj preradi umed.

E/Eaftbm (1925), koji je merio jaka dru{tvaza vreme obilne pa{e, tako|e je utvrdio da upoqu nikada ne radi vi{e od jedne tre}ine svihp~ela tih dru{tava. Ispitivawa A.N.Jefremova(1966) su pokazala, da pri prinosu 2-4 kg nektarana dan, u poqu iz jakog dru{tva radi samo 6-8hiqada p~ela izletnica. Elementarni ra~un,tako|e, potvr|uje da pri 10 obi~nih izleta p~elesabira~ice na dan, i prinosu nektara u svojoj med-noj voqci od 30 mg (N/I/Ibzebl, 1963.) prinos od2 kg nektara u ko{nici obezbe|uje samo 6,5-7hiqada p~ela, {to predstavqa oko 15% od svihp~ela u dru{tvu ~ija je masa 5 kg. Daqe pove}aweprinosa p~eliwe zajednice ide na ra~un uve}awaoptere}ewa medne voqke do 65-70 mg(A.N.Jefremov). âk pri dnevnom prinosu od 10kg nektara dru{tvu je potrebno da u poqepo{aqe tek ne{to vi{e od 1 kg p~ela izletnica.

Iz navedenih ~iwenica sledi da u razvi-jenom p~eliwem dru{tvu glavni teret medo-brawa pada na ku}ne p~ele zaposlene na preradinektara u med. S takvim zakqu~kom slaù se ifakta koja su utvrdili G.F.Taranov iN.N.Jazikov (1967). Oni su na{li, da u uslovimaobilne pa{e s gre~ihe (ìtarica koja se gaji uRusiji), najvi{e meda imala su ona dru{tva ukojima je nosivost matice, u po~etnom perioduwihovog razvoja, bila znatno nià nego u perio-du na dvadesetak dana pred po~etak same pa{e. Uwima su, prema tome, preovla|ivale p~ele

Velike dileme p~elarstva - 91 -

LLLL ee bb ee dddd ee vv nn aa pp rr ee dddd aa vv aa ww uu uu NN ii {{ uu

mmmm aa rr tt aa 11 99 99 99 ..

Foto:Rodoqub

@ivadinovi}


ku}nog uzrasta. P~ele starijih uzrasta. razume se, ako je

neophodno mogu da uzmu u~e{}a i u ku}nimposlovima. No, kako pokazuju ispitivawa(L/Sjccfoet, 1952., N/I/Ibzebl, 1963.) one to~ine mawe efikasno. Naravno, ako p~ele nisufiziolo{ki istro{ene, kao {to su u roju, obez-mati~enom dru{tvu ili u dru{tvu koje se spremaza zimovawe, apsolutni uzrast ne igra odlu~uju}uulogu. No, u dru{tvu visoke radne aktivnostiduìna ìvota p~ele direktno zavisi od wenogkalendarskog uzrasta.

U svetlu ovih dokaza, da glavni teretmedobrawa pada na ku}ne p~ele, trebalo birazmisliti da li je za efikasno iskori{}avaweglavne bagremove pa{e optimalan na~in usmer-avawa p~ela izletnica iz jednog dru{tva u drugo(dakako da nije - primedba urednika). Ako su obadru{tva dostigla optimalnu snagu, onda ku}nep~ele onog dru{tva koje je izgubilo p~ele izlet-nice, ne u~estvuju u preradi nektara u med. Deousmerenih p~ela izletnica, umesto da sakupqajunektar, morale bi se, u novoj zajednici, naravno,mawe efikasno, preorijentisati na wegovu pre-radu u med.

Sam autor ovog na~ina p~elarewa, IvanVener, nije u wega sasvim siguran jer u P~elaru ubroju 5/1996. godine veli: ,,U P~elaru broj 4 i 10iz 1990. godine opisane su osnove p~elarewa sadvojnim dru{tvima u jednoj ko{nici. Nagla{enoje da je to nova metoda, koju }e biti potrebno upraksi dokazati i svakako dopuniti i ne{topreurediti u skladu sa uo~enim problemima,,.

Uzgred, radi preciznosti, tvrdwa koja sedokaè postaje metoda, a sve dotle je samohipoteza.

Me|utim, ako se vodi ra~una o optimalnojsnazi p~eliwe zajednice, mo`da je bojazan IvanaVenera izli{na. Evo zbog ~ega.

N.I.Krivcov i V.I.Lebedev, Va{i i mojipoznanici, navode slede}u tabelu (u kwizi,,Produkti p~elarstva,,,1995.)(slika desno ).

Iz we se vidi da u jakom dru{tvu (5-6 kgp~ela) glavni teret medobrawapada na p~ele izletnice (60-65%). Autori ne citiraju imeistraìva~a kome pripadagorwa tabela, niti kaù da sudokazi niza navedenih istaknu-tih svetskih nau~nika (me|uwima i wihovog u~iteqaG.F.Taranova) pogre{ni.N.I.Krivcov i V.I.Lebedevkao da sami dovode u pitawerezultate ove tabele tvrdwomiskazanoj u istoj kwizi: ,,P~elasabira~ica predaje prine{eninektar koji preuzmu 3-44 p~eleprimateqice i odmah izle}e zaslede}om porcijom. Za vremejake pa{e p~ela sabira~icapredaje nektar koji preuzimaju10-112 p~ela primateqica i

tro{i pri tome vi{e vremena i duè se zadràvau ko{nici,,.

Mogli ste zapaziti da ova tvrdwa upravoide u prilog dokazima da glavni teret u medo-brawu pada na ku}ne p~ele, a ne na p~ele izlet-nice.

Ove protivure~nosti kao da daju za pravoizreci velikog francuskog kwièvnikaAnatola Fransa: ,,Nauka je nepogre{iva, aNauka je nepogre{iva, anau~nici neprestano gre{enau~nici neprestano gre{e,,.

Ko je ovde u pravu tekstopisac nije u stawuda presudi jer je i sam laik (lep{a re~ za onogakoji ne zna). Ta~an odgovor na dilemu da li umedobrawu glavni teret pada na ku}ne ili p~eleizletnice imao bi veliki zna~aj za prakti~nop~elarstvo. Mo`da }e nam na{i mladiistraìva~i, pretendenti na diplome inèwera,magistara i doktora nauka, izneti na svetlostdana pravu istinu (na àlost, oni se sve vi{ebave biznisom nego naukom, uz retke izuzetke kao{to su epd/! es Zoran Stanimirovi} i qspg/! esJovan Kulin~evi}, tako da urednik neke rezul-tate o~ekuje samo od stranih nau~nika - primedbaurednika). Na svoju i na{u radost. Naravno, i miprakti~ari, kojima je p~elarstvo omiqeni hobiili zanimawe ne bi trebalo da ~ekamo skr{tenihruku. Stranice na{eg ~asopisa o~ekuju va{eodgovore na pitawe postavqeno u naslovu ovogteksta: Koji je optimalan broj p~ela izletnica up~eliwem dru{tvu za vreme glavne bagremovepa{e?

Razre{ewe ovog pitawa omogu}i}e nam dapostanemo boqim p~elarima. A dobrog p~elara, upredgovoru svoje kwige 11885599 .. ggooddiinnee, velikipoqski p~elar i pisac Qubenecki, ovakozami{qa: ,,KKoo `̀eeeellii ddddaa bbuuddddeeee ddddoobbaarr pp~~eeeellaarr iiddddaa oodddd pp~~eeeellaarrssssttvvaa ddddoobbiijjeeee {{ttoo vveeee}}ii pprriihhoodddd ,,ttaajj jjeeee dddduu`̀aann ppoozznnaavvaattii pp~~eeeelleeee ii uupprraavvuu sssswwiimmaa,, ttaakkoo ssssaavvrr{{eeeennoo,, ddddaa sssseeee mmoo`̀eeee rreeee}}ii,, eeee oonnssss wwiimmaa uu kkoo{{nniiccii `̀iivvii!!

,,. (Na àlost, ve}inanas ni posle skoro 150 godina nije shvatila ovusu{tinu p~elarstva, u kojoj leì mudroststarine i snaga mladi}a - primedba urednika).

MMoogguu llii LLeebbeeddddeevv ii

KKrriivvccoovv ddddaa ppooggrree{{ee??

FFoottoo:: RRooddooqquubb @@iivvaaddiinnoovvii}}

TTaabbeellaa 22::BBrroojj BBrroojj pp~~eellaa

pp~~eellaa iizzlleettnniiccaauu hh11000000 %%

kkoo{{nniiccii 1155000000 22 ,,33 11552200000000 55 ,,00 22552255000000 77 ,,55 33003300000000 1122,,00 44004400000000 2200,,00 55005500000000 3300,,00 66006600000000 3399,,00 6655

prirodni odbrambeni mehanizmi protiv bolesti i parazita - 83

Documents