345

oS'tala nadnaravna biea; P. Carobnipredmeti; R. Tabu.

Koliko je ta podjela dosljedna, ko-liko je teorijski utemeljena, u koli-koj se mjeri moze povezati i uskla-diti s dosadasnjim (malobrojnim!)katalozima mitskih predaja drugihnaroda, pitanja su koja nadilaze na-mjeru ovog kratkog informativnogprikaza. No da je katalog ovakavkakav jest veoma upotrebljiv i po-ticajan, to je izvan sumnje. Bas zbogtoga treba pozaliti zbog jednog nje-gov.a nedostatka, koji umanjuje upo-trebljivost kataloga. Iz njega su,naime, izostale dvije veoma vazneskupine: predaje 0 smrti i mrtvima(skupina B) i predaje 0 vilama. Pre-ma autoricinu objasnjenju ove suskupine izostavljene jer je svaku odnjih posebno obradio opsirno jedandrugi autor - obje na madarskomjeziku, pri tom drugu samo u ruko-pisu. No zapravo, kad bi te dvijepoj edinacne posebne klasifikacij e bi-Ie objavljene i na znatno dostupnijinacin, to jos ne bi bio r.azlog da seiste skupine ne inkorporiraju i ukompleksan katalog mitskih predaja.

Ma,ja Boskovic-Stulli

A Motif Index for Lost Mines and Trea-SlIreS Applied to Redaction of ArizonaLegends, and to Lost Mine and TreasureLegends Exterior to Arizona, by ByrdHowell Grange,r, FF Communications No.218, Soumalainen Tiedeakatemia Acade-mia Scientiarum Fennica and TucsonUniversity of Arizona Press, Helsinki1977, 277 str.

Predanja i price 0 sakrivenim rud-nicima i zakopanom blagu su inter-nacionalnog karaktera. Komparativ-na izucavanja, koja bi siroko zahva-tila ovu tematiku, moguc.a su jedinona osnovu poznavanj a regionalnihmaterijala. Poduhvat B. H. Grendze-ra (B. H. Granger) da sacini katalogmotiva predanja 0 sakrivenimrud-nicima i zak,opanom blagu, na tluAriz,one, predstavlja samo dec napo-ra koje bi u tom pravcu trebalo na-<:initio

Prikazi i kritike

Knjiga se sastoji iz uvoda, u komeautor upoznaje sa ispitivanim ma-terijalom, svojim pobudama za ova-kay nap or i ukazuje na rezultate ne-kih ranijih istrazivanja, kojima se usvom delu korisUo. To je, pre svegaTomsonov (Stith Thompson) indeksmotiva. Autor nalazi da je v:ise mo-tiva iz ovog indeksa primenjivo napredanja 0 sakdvenim 'rudnicima izakopa'llom blagu. On pominj e i is-trazivanja G. T. Harleja (Gerard T.Hurley, Buried Treasure Tales in A-merica, Western Folklore, X (July1951), 197-216.) koja su mu takodebila od koristi.

Nakon uvoda sledi pet poglavlja,dva priloga i bibliografija.

U prvom poglavlju ispitivac blizeupoznaje sa materijalom koji istra-zuje. Njega cine 339 predanja iz Ari-zone, od toga 71 potice iz originalneusmene tradicije, dok ostala preds-tavljaju sekundarne izvore. B. H.Grendzer ih je podelio, kako samkaze, u !.ogicne kategorije. Autor ov-de koristi hronoloski princip klasi-fikacije i ispitivani materijal svrsta-va u cetiri period a : spanski period,rani americki period, predanj a 0rudniku Izgubljeni Holandanin (TheLost Duchman Mine) i moderni pe-riod. On, medutim, ne tvrdi da supredanj,a stara toliko ko.liko nam jeod savremenosti udaljen period ukoji ih svrstava. Po miS1jenju istra-·zivac.a svaka od pomenutih katego-rija predanja ima neka svojstvenaobelezj.a, koja u nastavku zeli da po-kaze i obrazlozi.

Centralni dec knjige cine cetiripoglavlja, analogno periodima po ko-jima su predanja svrstana. Svako odnjih sadrZi redakcije tekstov.a pre-danja, sa komentarima i tabelamamotiva.

Tako drugo poglavlje cine tekstovipredanja iz ranog spanskog period.a,odnosno od dolaska prvog belog co-veka u Arizonu (kraj XVI v.) dokraja meksicke dominacije, zapravodo 1848.

Autor zakljucuje da je strukturar,adnje ovih predanja veoma jedno-stavna. (Ovde se B. H. Grendzerkoristi ispitivanjima prethodnih is-

346

Narodna umjetnost XVIII

trazivaca, na istom polju. G. T. Har-lej je, u vee pomenutom radu, ot-krio da price i predanja 0 sakrive-nim rudnicima i zakopanom blagu,na podrucju Amerike, uglavnom i-maju dvodelnu strukturu kompozi-cije. U prv,om delu one govore 0sakrivanju rudnika / blaga, a u dru-gom 0 trazenju blaga. Size im jeveoma sveden, sa razvijenijim prvimdelom. Tako se u njima, uglavnom,govori 0 sakrivanju rudnika/blaga.Primeri iz primarne usmene tradi-cije ovde predstavljaju sasvim krat-ko izlaganje.

Trece poglavlje cine predanja izranog americkog perioda, koji obuh-vata godine od 1848 do 1900. Iz nje-ga su iskljucena predanjao sakri-venom rudniku 1zgubljeni Holanda-nino Ona su u posebnom, cetvrtom,poglavlju. Mada hronoloski pripa-daju ranom americkom periodu, ovapredanja su veoma mnogobrojna iimaju neka specificna svojstva. Zatosu izdvojena u posebno pogHwlje.Takode neka od ovih predanj a pohronologiji pripadaju XX v., sto jeza autora bio razlog viSe da ih iz-dvoji.

Struktura r.adnje predanja iz ra-nog americkog perioda je, po nalazuistrazivaca, nesto slozenija. U njimaje razvijen prvi deo, 0 sakrivanjublaga/rudnika, kao i onaj koji g,o-vori 0 njegovom trazenju.

Od svih predanja koja govore 0zakopanom blagu i sakrivenim rud-nicima na podrucju Arizone najras-prostranjenija su ona 0 rudniku 1z-gubljeni Holandanin. Za ovim sublagom, po obavestenjima koja dajeautor, mnogi stvarno tragali. Priro-da dragocenosti koje se pojavljujupod ovim nazivom u predanjimanije jasna. Neki tragaoci 0 njemugovore kao .0 sakrivenam rudniku,drugi kao 0 g.omili zlata u peCini.

Veliki dec ovih predanja su raz-vijena fabuliranja i imaju dvodelnustrukturu radnje.

Peto poglavlje sadrZi tekstove kojipripadaju modern om periodu, od1900 do 1958. Ono je zanimljivo po-sebno zbog toga sto od ukupnog

broja prezentiranih tekstova (83) cak40 poticu iz usmene tradicije i di-rektni su zapisi.

Hronologizacija prezentiranih pre-danja u knjizi izvrsena je na osno-vu podataka koje ona sadde. Cestosu to tacno odredene godine. Tamogde datiranja nema autor se koristinekim drugim podacima koja se na-laze u predanjima. Taka se, po nje-govom nalazu, u predanjima iz span-skog perioda kao junaci pojavljujuSpanci, 1ndij,anci i Meksikanci. Span-ci su ovde, uglavnom, u ulozi misio-nara. Sireei veru medu Indijancima,oni bivaju nap ad ani od drugih 1ndi-janaca. Grendzer u tome vidi di-rektne reminiscencije na jezuitskumisiju u Arizoni. S druge stranepredanja iz prvog amer,ickog pe-rioda, takode sadrZe neke karakte-risticne detalj e: opise indij anskihnap ada na americke vojnike. Junacisu emigranti, rudari, vojnici.

Zanimljivo je pomenuti da je ve-lik broj predanja 0 sakrivenim rud-nicima i zakopanom blagu u Ari-zoni tematski vezan za sakrivenerudnike. Po istrazivacevom mislje-nju to je takode izraz realnih Ijud-skih teznji i poduhvata. Traganje zazlatom u Arizoni je bilo veoma ra-sprostranjena pojava. Elementestvarnosti u predanjima 0 skrive-nim rudnicima i zakopanom blagupredstavljaju i licna imena junaka,cesto pominj anj e nacionalnosti i s1.1z svega sto je autar zapazio vidise da predanj a iz Arizone sadrZemnogo elemenata koji su izraz re-alnih zbivanj a.

Nasa predanja 0 zakopanom blaguuglavnom ne sadrZe konkretizacijeovog tipa. Takode pada u oCi da sekod nas ne pojavljuju pricanja 0

sakrivenim rudnicima. Ovo pred-stavlja elemente za kompar.aciju.

Kljucni dec rada, rezultate do ko-jih je autor u analizama dosao, pred-stavlja indeks motiva. Prvi prilog(A) sacinjava lista motiva koj,i sepojavljuju u ispitivanom materijalu.1straZivaca je zanimalo kakva jeprir'oda sakrivenih rudnika/blaga upredanjima, ko ga skriva, gde, koga trazi, zasto ga ne nalazi i s1. Svi

347

Prikazi i kritike

ovi elementi egzistiraju u ispitiva-nom materijalu i Po autorovom mi-sljenju predstavljaju motive. Pri de-finisanju pojma motiv Grendzer ko-risH Tomsonovo (Stith Thompson)miSljenje, po kome je motiv »naj-manja jedinic.a pripovesti koja imamoe da nastavi tradiciju«. U pre-danjima 0 sakrivenim rudnicima izakopanom blagu, na tlu Arizone,pominje sledece motive: a) topo-grafske i kulturne karakteristikemesta gde se rudnik/bIag.o skriva, b)uzroci Hi motivi za skrivanje rud-nika ili blaga, c) pomocni zastupniciu sakrivanju, gubljenju, iIi neuspe-hu u premestanju, d) priroda sakri-venog predmeta, e) prirodni i nat-prir'odni elementi ili putevi koji slu-ze za pronalazenje, sakrivanje, rud-nika ili blaga, f) nac.ini prenosel'ljaprice (obavestenja), g) cuvar rud-nika ili blaga, h) verovanja u vezisa sakrivenim rudnikom/blagom, j)skroviste se nalazi nakon sto je bla-go odneseno, k) razlozi zbog kojihsakriveni iIi izgubljeni objekat nijenaden iIi povracen, n) specij alneokolnosti iIi zastupnici dovedeni uvezu sa otkricem, p) dogadaji do-vedeni u vezu sa aktom sakrivanja,r) pobijanje da rudnik Hi blago po-stoji, Hi ako je tako, da je ikada sa-kriveno.

Autor pojedine motive obelezavaslovnim znacima, simbolima. Njiho-ve konkretne manifestacije, u tek-stovima, oznacene su brojevima uindeksu. Tako, na primer, topograf-ske i kulturne karakteristike mestagde se rudnik/blago skriva (a) upredanjima mogu biti razlicite: al -brezuljci, stene, drugi objekti nazemlji, a2 - ravnica, erozivna ravan,a3 - u blizini, na vodi iIi u vodi itd.

lz predocenog kataloga motiva vi-di se da su njihove konkretne ma-nifestacije u predanjima veoma raz-licite. Tendencija njihovog ujedna-cavanja nije izrazena.

Prilog B predstavIja spisak mo-tiva, sa svim pojedinacnim konkre-tizacijama u tekstovima, izdvojenoza pojedinacne peri ode.

Na kraju treba pomenuti da nekivazni pojmovi koji su ovde korisee-

ni, nisu do kraja precizirani. Rec je,pre svega, 0 pojmu motiv. Autor uknjizi upotrebljava nepreciznu i ne-jasnu Tomsonovu definiciju. Zbogtoga i nije jasno kojim se kriteriju-mima koristi da odredi motiv, kaojedinicu ispitivanja u prezentiranommaterijalu. Takode su pojmovi pri-ca (tale) i predanje (legend) cestokorisceni u knjizi da oznace jedno- predanje. Da se ovde radi 0 pre-danjima autoru je jasno, !'ito se vidii iz naslova, ali u tekstu ponegdeipak koristi neadekvatan pojam pri-ce.

Grendzerova knjiga u celini pred-stavIja vredan doprinos i osnovu zastvaranj e medunar.odnog indeksamotiva. U njoj se nalazi detaljan ipregledan opis predanja 0 sakrive-nim rudnicima i zakopanom blaguu Arizoni. Kao takva ona pre svegamoze posluZiti kao prakticno poma-galo, a ne kao naucna klasifikacija,sto joj i nije bila pretenzija. Poredtoga autor je u predstavljenoj knji-zi ukazao na reflektovanje nekihelemenata drustveno-istorijske i so-cijalne stvarnosti u ovim predanji-ma. Takode je pokazano starije inovije stanje usmene prozne tradi-cije na tlu Arizone.

Zoja Karanovic

Marchen aus Pakistan, Aus dem Sindhiiibersetzt und herausgegeben von An-nemarie Schimmel, Die Marchen derWeltliteratur, Eugen Diederichs Verlag,Dusseldorf-Kaln 1980, 287 str.

lako je pokrajina Sindh tek jednaod nekoliko njih unutar zapadnogPakistana, u njoj skupljene pripovi-jetke i bajke mogu se smatrati re-prezentantima indo-pakistanskog is-lama koji se ovdje definitivno ute-meljio nakon podjele potkontinenta1947. god. Budenjem nacionalne svi-jesti i zeljom za uspostavljanjemvlastitog identiteta, muslim ani susvoje zivotne ideale nastojali ude-siti prema Kuranu i rijesiti se hin-duisticke tradicije koja je dotad pre-vladavala.