prezentacija inkluzija

7/25/2019 prezentacija inkluzija

1/13

Tema: Vaspitai Inkluzija


2/13

Uvodni deo: Tema naeg seminarskog rada jeste ispitivanje stavova vaspitaa u predkolskoj

ustanovi prema inkluzivnom vaspitanju i obrazovanju. Inkluzija u irem smislu predstavlja ukljuivanje pojedinaca i grupa u sistem i drutvo

u celini. U uem smislu inkluzija predstavlja potpuno uee u vaspitno obrazovnomsistemu svi! bez obzira na pol" nacionalno i versko opredeljenje" socijalnoekonomskoporeklo i zdravstveno stanje.

#o naem miljenu razlozi za inkluzivno obrazovanje su brojni" kao i koristi koje odovog procesa imaju njegovi uesnici. #re svega" velike su koristi za decu sa posebnimpotrebama. $a bi optimalno razvijala svoje potencijale" neop!odno je da se nji!ov

razvoj sistematski i kontinuirano prati i podstie" te u tom smislu inkluzivnopredkolsko vaspitanje i obrazovanje predstavlja priliku za otkrivanje potencijaladeteta i prua osnovu za dalji razvoj i osposobljavanje za dalje kolovanje i kvalitetanivot. %sim toga" ostvarivanjem prava ove dece na obrazovanje zajedno sa vrnjacimatipinog razvoja" treba da se stvore uslovi za zadovoljavanje brojni! potreba koje ovadeca u uslovima specijalnog obrazovanja nisu u mogunosti da ostvare. Inkluzivnimobrazovanjem treba nastojati da se u veoj meri ouva &unkcionalnost porodice decesa posebnim potrebama time to e im drutvo pruati pomo i podrku unastojanjima da osiguraju najbolje uslove za rast i razvoj svoje dece. 'e(utim"inkluzija omoguuje i ostaloj deci da kroz druenje i uenje zajedno sa vrnjacima kojiimaju posebne potrebe" razumeju i potuju razliitosti" to doprinosi razvijanju nji!oveemaptinosti" !umanog odnosa i tolerancije.

Iz ovog antekitiranja oekujemo da emo od vaspitaa saznati nji!ov nain rada sadecom sa posebnim potrebama koja su ukljucena u redovan sistem vaspitanja" nji!oveme(usobne odnose" kako vaspitaa sa decom" tako I medjusobnu interakciju sve dece

u grupi" koliko su vaspitai u tome stuni" da li su ispunjeni odere(eni uslovi potrebniza pravilan i adekvatan rast i razvoj ove dece" kako su deca sa posebnim potrebama


3/13

)ezultati anketiranja

vaspitaa


4/13

Vaspita 1.Vrti Cvrak, Bak !"r #ljeInkluzija je ukljuivanje sve dece u kolektiv. U toku svog pro&esionalnog iskustva"

prepoznala sam i radila sa decom sa posebnim potrebama i gotovo u svakoj

generaciji koju sam izvela postojalo je dete sa posebnim potrebama. U poslednjojgeneraciji koju sam izvela postojalo je dete koje je posedovalo invaliditet *distro+ju miia i najvie mu je bila potrebna pomo oko motorike. $a bi rad sadecom sa posebnim potrebama bio mogu" smatram da je najvanije imatiasistenta" jer su grupe preobimne da bi svu svoju panju usmerila ka deci saposebnim potrebama" ali je i dosta bitna motivisanost vaspitaa i njegova elja zaradom" spremnosti i strunosti. ,a motivisanost za rad vaspitaa sa decom sa

posebnim potrebama" najvie utie broj dece u grupi" dijagnoza koju dete ima"vrsta ili stepen invaliditeta ili ometenosti" ljubav i odnos prema pozivu i deci.-matram da deca u naim vrtiima imaju sve neop!odne uslove za ravnopravanrazvoj sa ostalom decomjer se svaki materijalni nedostatak moe dopuniti dobrimvo(enjem grupe i dobrim odnosom me(u decom. #otrebu za podrkom kod deceprepoznajem jer im je u svim aktivnostima potrebno vie pomoi nego ostaloj decii stoga je veoma vana saradnja sa roditeljima" a pogotovu sa licima koji su struni

u toj oblasti. aspita ma koliko bio struno osposobljen" potrebna mu je pomo"psi!ologa" pedagoga" de&ektologa... U okviru svi! grupni! aktivnosti trudim se dato ee priam o razliitostima i da na razliite naine istaknem deci da jeveoma bitno da pri!vatimo jedni druge sa svim slinostima i razlikama. I veoma jebitno da svaki vaspita ide na razne edukacije i seminare vezane za ovu oblast" jersmatram da oni mogu da budu od velike pomoi u naem radu sa decom.


5/13

,a komentar:

,a osnovu odgovora vastitaa moe se zakljuciti daje u svojoj dugogodinjoj praksi imala prilike da sevie puta susretne sa decom sa posebnimpotrebama. /adovoljni smo odgovorima i smatramoda je dobar vaspita koji potencira saradnju sa

roditeljima i strunim saradnicima" dobru interakcijume(u decom i me(usobno pri!vatanje" da gradiiskrene i otvorene odnose i brine o pravilnoj ko!ezijigrupe. ,ismo bili u prilici da dovoljno dugo

ostanemo u vrtiu kako bismo se uverili da se njeniodgovori u potpunosti poklapaju sa praksom"ali naosnovu onoga to smo videli smatramo davaspitaica ima zdrav odnos prema inkluziji uopte.


6/13

Vaspita $. Vrti %arlija, &vi 'a( Inkluzija je rad sa decom sa posebnim potrebama. U toku svog

pro&esionalnog iskustva sam prepoznala i radila sa decom saposebnim potrebama i u svakoj generaciji je postojalo bar jednodete sa posebnim potrebama" kojem je bila neop!odna pomo usvim oblastima. eina takve dece voli muziku i to je jedina oblastgde im nije bila potrebna pomo. $a bi rad sa decom sa posebnim

potrebama bio mogu" neop!odan je manji broj dece u vaspitnimgrupama" vei prostor" pomo struni! saradnika. #o mommiljenju trenutno nema motivacije za rad sa decom sa posebnimpotrebama" uslovi su jako loi" veliki je broj dece u grupi" ljubav jemala" mala motivacija. U naim vrtiima nema uslova zaravnopravan razvoj sa ostalom decom" pogotovu u naem vrtiu"

zgrada je spratna" male sobe" veliki broj dece. #otrebni su strunisaradnici da bi rad sa takvom decom bar malo liio na rad sadecom u veini zemalja 0'a(arska" 1ustrija" 2ngleska"...3. eoma jevana saradnja sa strunjacima i roditeljima" pogotovu ako roditeljprizna sebi da ima dete sa posebnim potrebama. eoma je vanoda se u okviru grupni! aktivnosti pria o razliitostima poto deca

umeju da budu veoma rigorozna. Uvek je vano razgovarati sadecom o takvoj temi" deca tad postaju paljivija. 4itno je ii na


7/13

,a komentar

5roz odgovore vaspitaa na postavljena pitanjavidimo da ima iskustva u radu sa decom sa posebnimpotrebama" tj.da u svakoj generaciji je imao susret sabar jednim takvim detetom. aspita prepoznajepotrebu za podrkom takvoj deci ali uslovi ne

dozvoljavaju" veliki je broj dece u grupi i nemadovoljno struni! saradnika koji bi se u potpunostiposvetili radu sa decom sa posebnim potrebama.#rimeujemo da vaspita potencira saradnji sa

roditeljima kako bi oni bili svesni da imaju dete saposebnim potrebama" takodje i da su sva decasvesna razliitostima u grupi" ali nema dovoljnomotivacije ba zbog toga to su uslovi za rad loi.


8/13

)akljuak,akon izvreni! anketa sa dva vaspitaa" primetili smo da je i u gratskoj i u

seoskoj sredini tema o inkluziji veoma zastupljena. 6edina razlika je u tome tovaspita iz grada smatra da je za rad sa decom sa posebnim potrebamapotrebno obezbediti mnogo vie sredstava" strunog osoblja...kako bi seispunili uslovi za adekvatan rast" razvoj. $ok vaspita iz seoske sredinesmatra da se ti materijalni i ostali nedostaci mogu nadoknaditi iskrenim iaktivnim zalaganjem vaspitaa.

-premnost za ostvarivanje inkluzivnog vaspitanja i obrazovanja nije dovoljnosamo deklarisati" ve je neop!odno osigurati uslove da se ostvari ono to je&ormalno propisano. $a bi inkluzivnost zaista zaivela u naem obrazovnomsistemu potrebno promeniti i prilagoditi sistem 0drutvo3 deci sa posebnimpotrebama.#re svega" nuno je osigurati objektivne pretpostavke koje se odnose na

prikladnost i &unkcionalnost prostora ustanove 0mogunost bezbednog

kretanja i zadovoljavanja +zioloki! potreba3 i opremljenost radni! soba.Tako(e" neop!odno je stvaranje povoljni! organizacijski! uslova: me!anizmi

ranog otkrivanja" dinamike dijagnostike i procene sposobnosti" interesovanjai potreba dece" izrada i sprovo(enje programa rada prilago(eni! individualnimspeci+nostima" osiguravanje dodatne pomoi i podrke u radu sa ovomdecom" itd.


9/13

$osadanja istraivanja na naim prostorima pokazuju da suesto prisutni negativni stavovi i predrasude prosvetni! radnika"

dece i roditelja prema deci sa posebnim potrebama" kao inepoverenje u mogunost ostvarenja inkluzije. 5od velikog brojaprosvetni! radnika postoji oseaj nesigurnosti u sopstvenukompetenciju za rad sa decom sa posebnim potrebama istrepnjom da ne mogu da odgovore na izazove koje inkluzijanosi.,egativni stavovi vaspitaa i roditelja mogu negativno uticati na

pri!vatanje dece sa posebnim potrebama od strane vrnjaka. -adruge strane deca sa posebnim potrebama i nji!ovi roditeljiesto zbog nedostatka samopouzdanja i nepoverenja izbegavajusocijalne kontakte" to sve dodatno oteava nji!ovu socija

lizaciju i interakciju sa drugom decom" te i nji!ovo punoukljuivanje u rad redovni! grupa vrtia. Imajui to u vidu"menjanje negativni! stavova kod svi! ukljueni! aktera" iako seodvija veoma sporo i teko" smatra se nunim preduslovom zaostvarivanje inkluzivnog vaspitanja i obrazovanja.


10/13

#itanja i odgovori

vaspitaa


11/13

#itanja kja sm pstavili vaspitaima:7. 8ta je inkluzija9

. $a li ste u toku svog pro&esionalnog iskustva prepoznali Iradili sa decom sa posebnim potrebama9;. U kojoj oblasti je tom detetu pomo bila neop!odna9. $a li smatrate da deca u naim vrtiima imaju neop!odne

uslove za ravnopravan razvoj sa ostalom decom9?. $a li prepoznajete potrebu za podrkom i na koji nain9

@. 5oliko mislite da je vana saradnja sa strunjacima iroditeljima9A. $a li ste u okviru grupni! aktivnosti priali o razliitostima i

koliko je to vano97B. $a li ste ili na edukacije vezane za ovu oblast9


12/13

Vaspita 1. Vrti Cvrak, Bak !"r #lje 8ta je inkluzija9 Ukljuivanje sve dece u kolektiv. $a li ste u toku svog pro&esionalnog iskustva prepoznali I radili sa decom sa posebnim potrebama9

$a" gotovo u svakoj generaciji koju sam izvela postojalo je dete sa posebnim potrebama. U kojoj oblasti je tom detetu pomo bila neop!odna9 U poslednjoj generaciji dete je posedovalo invaliditet distro+ju miia" stoga mu je najvie bila

potrebna pomo oko motorike. 8ta vi smatrate da je neop!odno da bi rad sa decom sa posebnim potrebama bio mogu9 -matram da je najvanije imati asistenta" jer su grupe preobimne da bi! svoju panju dovoljnim

intezitetom usmerila ka deci sa posebnim potrebama" ali je dosta bitna i motivisanost vaspitaca injegova elja za radom" spremnost" i strunost.

8ta po vaem miljenju najvie utie na motivisanost vaspitaa za rad sa decom sa posebnimpotrebama9 4roj dece u grupi" dijagnoza koju dete ima" vrsta i stepen invaliditeta ili ometenosti" ljubav I odnos

prema pozivu i deci. $a li smatrate da deca u naim vrtiima imaju neop!odne uslove za ravnopravan razvoj sa ostalom

decom9 $a" jer se svaki materijalni nedostatak moe dopuniti dobrim vo(enjem grupe i dobrim odnosima

me(u decom.

$a li prepoznajete potrebu za podrkom i na koji nain9 $a" potrebno im je vie pomoi u svim aktivnostima. 5oliko mislite da je vana saradnja sa strunjacima i roditeljima9 eoma je vana saradnja sa roditeljima " a pogotovo sa licima koji su za to struna. aspita ma

koliko bio struno osposobljen treba pomo psi!ologa" pedagoga" de&ektologa. $a li ste u okviru grupni! aktivnosti priali o razliitostima i koliko je to vano9 $a" trudim se da to ee i na razliite naine istaknem deci da je veoma bitno da pri!vatamo jedni

druge sa svim slinostima i razliitostima.

$a li ste ili na edukacije vezane za ovu oblast9 $a" na razne seminare" i smatram da oni mogu biti od velike pomoi u naem radu sa decom.


13/13

Vaspita $.Vrti %arlija, &vi 'a(8ta je inkluzija9)ad sa decom sa posebnim potrebama.$a li ste u toku svog pro&esionalnog iskustva prepoznali i radili sa decom sa posebnim potrebama9

$a. U svakoj generaciji postoji bar jedno dete sa posebnim potrebama.U kojoj oblasti tom detetu je bila neop!odna pomo9U svim oblastima. eina takve dece voli muziku i to je jedina oblast gde mi nije bila potrebna neka

pomo.8ta vi mislite da je neop!odno" da bi rad sa decom sa posebnim potrebama bio mogu9'anji broj dece u vaspitnim grupama" vei prostor" pomo struni! saradnika.8ta po vaem miljenju najvie utie na motivisanost za rad sa decom sa posebnim potrebama9

Trenutno nema motivacije. Uslovi su jako loi" veliki je broj dece u grupi. Cjubav je mala motivacija.$a li smatrate da deca u naim vrtiima imaju neop!odne uslove za ravnopravan razvoj sa ostalomdecom9,ema uslova" pogotovo u naem vrtiu" zgrada je spratna" male sobe" veliki broj dece.$a li prepoznajete potrebu za podrkom i na koji nain9-truni saradnici" da bi rad sa takvom decom bar malo liio na rad sa decom u veini

zemanja0'a(arska" 1ustrija" 2ngleska itd.3.5oliko mislite da je vana saradnja sa strunjacima i roditeljima9

elika je vanost takve saradnje. #ogotovo ako roditelj prizna sebi da ima dete sa posebnimpotrebama.$a li ste u okviru grupni! aktivnosti priali o razliitostima i koliko je to vano9ano jeste poto deca umeju da budu vrlo rigorozna. Uvek je vano razgovarati sa decom o takvoj

temi. $eca tad postaju paljivija.$a li ste ili na edukacije vezane za ovu oblast9$a. -truna vea vaspitaa sa tom temom. -eminar.

prezentacija inkluzija

Documents