1

Izveštaj

Ekspertski sastanak

Inkluzija romske dece ranog uzrasta

kroz dijalog i saradnju između romskih organizacija/zajednica i državnih institucija

radi formiranja sveobuhvatnih i integrisanih servisa za romsku decu i njihove porodice

Sastanak je održan u Beogradu, 01.11.2011. u hotelu “Palas”.

Učesnici su bili predstavnici:

Romskih NVO (posebno onih koje su aktivne u “Romskoj ženskoj mreži”)

Ministarstva zdravlja, Ministarstva prosvete i nauke kao i Ministarstva rada i socijalne

politike

Najvećih međunarodnih organizacija u Srbiji - UNICEF-a, Fonda za otvoreno društvo

Srbija, Romskog obrazovnog fonda

NVO koje se bave obrazovanjem

Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromastva pri Vladi Republike Srbije (SIPRU)

Filozofskog fakulteta

Stalne konferencije gradova i opština

Lokalnih samouprava

Centara za socijalni rad

DILS projekta

Zajedničko za sve učesnike jeste da su uključeni u rad sa romskom populacijom već dugi niz

godina, kao i da je većina, kroz različite projekte, zastupajući prava romskih žena itd.

učestvovala (i još uvek učestvuje) u kreiranju dokumenata koji se tiču inkluzije Roma.

Sastanak je vodila Zorica Trikić - Programska direktorka CIP Centra za interaktivnu

pedagogiju.

2

Lesli Miler - Zamenica predstavnika UNICEF-a, Srbija podelila je sa učesnicima rezultate

novog MICS 4 izveštaja koji pokazuje poboljšanje u životu romskih žena i dece koja žive u

romskim naseljima, ali takođe otvara i nova pitanja. Dobri rezultati su da je mortalitet među

romskom decom u poslednjih pet godina prepolovljen; upis romske dece u osnovnu školu

porastao je sa 66 na 91% a, dok nije počela ekonomska kriza 2009. godine, siromaštvo je bilo

u padu. Ipak, još uvek postoje pokazatelji značajnog dispariteta između generalne populacije

dece i dece koja žive u romskim naseljima kao što su: prevalenca zastoja u razvoju među

malom decom 3,5 puta je češća u odnosu na generalnu populaciju; samo 23% romske dece

ima neke dečije knjige kod kuće, u poređenju sa 76% opšte populacije; učešće dece uzrasta od

3-5 godina u predškolskoj nastavi je samo 8% kod Roma u poređenju sa 44% kod generalne

populacije; 20 puta je više verovatno da će se rani brak (pre 15-te godine) desiti kod mladih

Roma nego kod ostatka populacije.

Roditelji Romi, pre svega romske majke, prepoznati su kao ključna polazna tačka. One

moraju biti podržane kako bi mogle da podrže svoju decu i ostvare im pravednije startne

pozicije. Lesli Miler je takođe rekla da bi ovaj sastanak mogao da bude “dobar početak”

ozbiljnog i značajnog dijaloga koji će voditi ka većoj mobilizaciji zajednica da rade zajedno

na ostvarivanju zajedničkih ciljeva.

Šaklo Ašrafhanova - Specijalistkinja za razvoj dece ranog uzrasta, UNICEF Regionalna

kancelarija za CEE/CIS predstavila je RGSI izveštaj učesnicima skupa. Imala je veoma

pozitivne ocene za aktivnosti sprovedene u Srbiji u sklopu ovog projekta, u svim njegovim

aspektima:

1. Istraživanje - RECI izveštaj u Srbiji jedan je od najboljih

2. Razvoj i izgradnja kapaciteta - u Srbiji, ova komponenta realizovana je na najbolji

način

3. Komunikacija i predstavljanje romskih porodica na pozitivan način - u Srbiji je

napravljen film o i sa romskim majkama i ženama

Po njenom mišljenju, sada je dobar trenutak za implementaciju svih RGSI projektnih rezultata

u akcione planove i strateška dokumenta kao i svih aktivnosti koje planiramo da sprovedemo

ili već sprovodimo.

„Ovaj sastanak je važan”, ocenila je Šaklo Ašrafhanova, „zato što širi ideju o važnosti razvoja

dece ranog uzrasta, pogotovu za uzrast do tri godine i ovo bi trebalo da bude vreme za

započinjanje intervencija”. Po njenom mišljenju, još jedno vrlo važno pitanje jeste i

”Obrazovanje za društvenu pravdu” koje bi trebalo da postane integrativni deo formalnog

inicijalnog obrazovanja svih profesionalaca koji rade i sa Romima i ostalim osetljivim

grupama. Ključ za uspeh jeste da se izgrade jaki partnerski odnosi širom različitih sektora i

zajednica radi formiranja jakih savezništava.

3

Angelina Skarep, prosvetna savetnica, Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije

izjavila je da ovo ministarstvo poslednjih nekoliko godina podržava projekte i inicijative koji

imaju za cilj poboljšanje situacije kod Roma kao i to da je ovo ministarstvo postalo

ravnopravni partner i inicijator mnogih projekata.

Glavna pitanja kojima se bavi Ministarstvo prosvete i nauke i na koja pokušava da pronađe

odgovore jesu:

Da li je sistem obrazovanja zaista otvoren?

Šta sprečava romsku decu da ostanu u sistemu obrazovanja?

Kakav kvalitet obrazovanja deca dobijaju?

Ukoliko želimo da ponudimo iskreni odgovor, moramo reći da mi kao sistem još uvek

moramo da radimo na prevazilaženju nejednakog pristupa i pružanja nejednakih šansi za

romsku decu. Ministarstvo prosvete i nauke ulaže izuzetne napore da obezbedi jednake šanse

za svu decu, sa posebnim naglaskom na romsku decu.

Sledeći krucijalni izazov sa kojim se obrazovni sistem (kao i svi ostali sistemi) susreće, vezan

je za prikupljanje podataka. Postoji urgentna potreba za dostupnim, tačnim i preciznim

podacima o deci uopšte, posebno o deci romske nacionalnosti radi nadzora sprovođenja

postojećih zakona i mera, ali takođe i radi planiranja budućih koraka.

Iz perspektive Ministarstva prosvete i nauke, ovaj sastanak, kao i RGSI projekat je važan, iz

ugla prepoznavanja značaja ranog urasta za sveukupni razvoj dece. Nema sumnje da se

najbolji i najefikasniji rezultati mogu postići intervencijama na ranom uzrastu. Prema

mišljenju Ministarstva prosvete i nauke to je način da se prekine krug siromaštva i što veći

broj dece uključi u obrazovanje. Pripremni predškolski program pokazao je dobar uticaj na

decu i porodice, sada je važno da se sličnim uticajem pokriju i raniji uzrasti.

Da bi moglo da obezbedi dobar životni početak i dobar početak školovanja za svu romsku

decu, Ministarstvu prosvete i nauke potrebna je mreža saradnika i aktivnih partnera

uključujući i druga ministarstva, NVO-e, roditelje i zajednice.

Đurđica Ergić - Romski ženski centar prezentovala je položaj romskih žena u Srbiji.

Prezentacija je nastala u saradnji sa NVO “Bibija” i CIP-Centrom za interaktivnu pedagogiju,

a statistički podaci direktno su se ticali romskih žena (prezentacija se može naći na istoj

stranici sajta). Prezentacija je bila vrlo snažna. Komentarišući, Đurđica je podvukla da je

važno govoriti o realnosti u kojoj žive neke romske žene, kao i priznati da im je potrebna

podrška.

4

Nakon uvoda, prikazan je film “Majke govore”, koji je nastao u okviru ovog projekta.

Film prikazuje tri fokus grupe - majke u Kragujevcu (govore o socijalnoj zaštiti), majke u

Subotici (govore o zdravstvenoj zaštiti) i majke u Nišu (govore o obrazovanju). Nakon

prikazivanja, spontano je pokrenuta diskusija. Bilo je očigledno da je film ostavio snažan

utisak na gledaoce.

Za većinu učesnika, film je poslao jasnu poruku da romske žene, čak i kada su siromašne i sa

niskim obrazovnim statusom, umeju da kažu šta žele za svoju decu. Postalo je vidljivo da

kada romske majke govore o svojim problemima, o snagama i svojoj deci, ne postoji velika

razlika između njih i majki iz opšte populacije. Ono što zaista pravi razliku je nivo moći.

Učesnici su bili zadovoljni zato što su žene u filmu predstavljene kao zdrave, jake,

ambiciozne, sposobne i lepe (ne samo na nivou fizičkog izgleda). Sadržaj o kome su majke

govorile u filmu je istakao i neke probleme na koje se često zaboravi u planiranju mera

intervencije i/ili akcija, kao npr. i kada se stvori mogućnost kontinuiranog školovanja za

romske žene, ko će voditi računa o njihovoj deci, dok su one u školi?

Film je pokrenuo snažnu diskusiju o inertnosti sistema i tome kako dobri strateški dokumenti i

mere nisu primenjeni u praksi.

5

Kod nekih učesnika, film je pokrenuo snažne emocije. Oni su bili zaintrigirani snažnim

osećanjem ponosa kod Romkinja, ali i jakim osećanjem indignacije i prihvatanja postojećeg

stanja - kao da su svojim ponašanjem ove majke poručile „To je moj život, prihvatam ga i

živim nabolje što umem”.

Za neke učesnike film je govorio o tome šta treba da radimo dok podržavamo Romkinje. Bilo

je jasno da će emancipovanije, obrazovanije i komunikativnije Romkinje imati manje

prepreka u saradnji sa institucijama.

Još jedan od komentara, na temu poruke filma, bio je da moramo „šire da mislimo“. Veoma je

teško otvoriti nove predškolske ustanove, pogotovu moderne, obzirom da su one jako skupe.

Zato je neophodno ispitati mogućnosti za otvaranje vaspitno-obrazovnih programa u zajednici

u kojima će se ponuditi programi i sadržaji prilagođeni potrebama porodice kojima će se na

najefektivniji način iskoristiti postojeći resursi i mogućnosti konkretne lokalne zajednice i

uprave.

U sledećem delu sastanka učesnici su radili podeljeni u četiri grupe. Uvod u grupni rad

napravila je Zorica Trikić. Ona je prezentovala najnovije LANCET članke. Dve grupe

fokusirale su se na formiranje tri preporuke za svako ministarstvo (Ministarstvo prosvete i

nauke, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo rada i socijalne politike), a druge dve grupe

formirale su preporuke za saradnju između nadležnih resora i za obezbeđivanje finansija. Ove

preporuke korišćene su kao osnova za formiranje celog seta opštih i specifičnih preporuka

koje će biti podeljene sa svim relevantnim zainteresovanim stranama i učesnicima .

6

Na kraju, učesnici su izrazili svoje zadovoljstvo sastankom. Glavna sugestija bila je da bi

uskoro trebalo organizovati novi sastanak sa istim učesnicima i iskoristiti ga za razvoj

strategije za podršku romskim majkama i deci uzrasta do tri godine.

Preporuke za poboljšanje sistema obrazovanja i sistema zdravstvene i socijane

zaštite kao i za efektivniju saradnju između ovih resora u cilju razvijanja boljih

usluga za romske majke i decu uzrasta do tri godine

Opšte preporuke

1) Na nacionalnom/državnom nivou potrebno je da se definiše strategija za podršku

razvoju dece ranog uzrasta (sa posebnim naglaskom na decu iz osetljivih grupa) i

opredele finansijska sredstva za podršku različitih programa, intervencija i mera na nivou

lokalne samouprave.

2) Sva strateška dokumenta, mere i intervencije bi trebalo da imaju rodnu perspektivu

– da budu bazirana na jednakosti polova, potrebama i perspektivama žena, odnosno da

budu rodno osetljive. Neophodno je formirati listu kriterijuma koji će pomoći u

procenjivanju dokumenata, mera i intervencija iz ugla rodne ravnopravnosti.

Na primer, kada je planiran projekat “Druga šansa”1 problemi Romkinja nisu uzeti u

obzir: kako obezbediti uslove da Romkinje učestvuju; ko će voditi računa o njihovoj

deci dok su one u školi i kako će one uspeti da zarade novac za svakodnevni život ako

idu u školu?

3) Isticanje značaja intervencija na ranom uzrastu i kvalitativnih ranih intervencija kao i

značaja ulaganja na ranom uzrastu za lokalnu samoupravu i društvo u celini.

a) Organizovati nacionalnu kampanju radi promocije značaja ranog uzrasta i

kvalitativnih intervencija na ranom uzrastu za svu decu, posebno za decu iz

1 “Druga šansa“ je projekat Ministarstva prosvete i nauke podržan od strane EU. Ovaj projekat ima za cilj da

omogući primarno i stručno-usmereno obrazovanje odraslima koji to nisu uspeli da završe.

7

depriviranih okruženja kao što su deca romske nacionalnosti i neophodnosti pružanja

podrške njihovim majkama i negovateljima,

b) Promovisati ideju holističkog pristupa u razvoju deteta i razumevanja zašto je

saradnja različitih resora od krucijalnog značaja,

c) Organizovati kampanje kojima će se promeniti razumevanje važnosti usmeravanja

sredstava u razvoj dece ranog uzrasta i poboljšanje uslova u kojima deca odrastaju -

promeniti perspektivu koja finansiranje ranog razvoja posmatra kao trošak u

perspektivu ulaganja u razvoj,

d) Koristiti i nadograđivati već postojeće kampanje (npr. iskoristiti postojeću kampanju

“Bitka za bebe”, tj. njene rezultate i vidljivost za postavljanje pitanja kao što su “Šta je

sledeće? Bebe su spašene, ali šta ćemo im ponuditi kasnije, kako ćemo podržati razvoj

dece ranog uzrasta, kako ćemo podržati roditelje…?”),

e) Koristiti kampanje za formiranje koalicija za podršku deci ranog uzrasta i njihovih

majki - poseban fokus na romsku decu.

Kampanje bi trebalo da se odnose na roditelje, eksperte, kreatore lokalnih i

nacionalnih politika, ministarstva, tela Vlade i NVO-e. Predstavnici svih ovih ciljnih

grupa trebalo bi da učestvuju u planiranju kampanje. Kampanja bi trebalo da bude

podržana od strane međunarodnih donatora.

4) Razviti strategiju saradnje na nivou tri, za razvoj dece ranog uzrasta najrelevantnija

ministarstva (Ministarstvo prosvete i nauke, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo rada i

socijalne politike) radi pružanja podrške deci ranog uzrasta i njihovim majkama i svima

koji ih neguju; razviti podzakonska akta koja su potrebna da se podstakne ova saradnja

(postojeća iskustva iz prakse mogu biti iskorišćena, kao npr. Pravilnik o dodatnoj

obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci za decu i učenike).

5) Na nivou lokalne samouprave uspostaviti interresorna tela. U radu ovih tela trebalo bi

da učestvuju predstavnici socijalnih, zdravstvenih i obrazovnih institucija, predstavnici

lokalne samouprave, profesionalci i roditelji. Ova tela bi se bavila:

a) Razvojem, implementacijom i evaluacijom politika koje se tiču dece ranog uzrasta na

lokalnom nivou,

b) Poboljšanjem postojeće saradnje između resora kroz postojeće kanale, korišćenjem

ovih kanala za zajedničko praćenje sprovođenja donetih politika i mera kao i

praćenjem kvaliteta uspostavljenih servisa,

c) Mapiranjem dokumenata o lokalnim politikama, mera i intervencija koje se tiču majki

i male dece (sa fokusom na romsku decu i njihove majke), definisanjem njihove

uzajamne povezanosti i planiranjem načina za njihovo integrisanje u praksu, tokom

implementacije.

6) Na nivou lokalne samouprave istražiti nove, efikasne i ekonomične modele za

formiranje servisa/usluga za roditelje sa malom decom kroz saradnju između ova tri

resora:

8

a) Oformiti: male, mobilne, višefunkcionalne centre koji bi omogućili različite

servise/usluge u domenu obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite,

b) Ponuditi kratke edukativne programe za majke i decu u predškolskim ustanovama u

saradnji sa Centrima za socijalni rad i zdravstvenim ustanovama – npr. nekoliko

sati tokom vikenda majke i deca mogu da se okupljaju u vrtićima (od izuzetnog je

značaja voditi računa da grupe ne budu segregisane – važno je varirati kriterijume za

izbor dece). Dok se deca igraju i uče, majke mogu razgovarati sa predstavnicima

ustanova socijalne i/ili zdravstvene zaštite. Kroz ovako osmišljene programe, za majke

se može obezbediti i određena suma novca, koju bi dobile uz obavezu da ga ulože u

ostvarivanje određenih zadataka (kurs opismenjavanja, obuka za neku vrstu praktičnog

rada sa kojim će moći da sebi obezbedi zaradu i sl.),

c) Uključiti zaposlene iz zdravstvenih, obrazovnih i ustanova za socijalnu zaštitu u

rad postojećih neformalnih programa – npr. oni mogu posetiti postojeće vrtiće u

zajednici, edukativne centre (UNICEF), sresti se sa majkama i decom tamo, podeliti sa

njima svoje znanje, informisati ih, organizovati sastanke, pomoći majkama da reše

probleme itd.

7) Obezbediti kontinuiranu podršku lokalnoj samoupravi sa republičkog nivoa,

demonstrirajući da je nega majki i dece na ranom uzrastu prioritetno pitanje za državu a

ne samo za lokalnu samoupravu:

Osnaživanjem ljudskih resursa i obezbeđivanjem finansijskih sredstava sa

nacionalnog nivoa /iz republičkog budžeta (npr. treninzi i mentorski rad sa osobljem

lokalnih samouprava; razmena iskustava između lokalnih samouprava itd.);

organizovanjem što je moguće više aktivnosti kroz koje se ljudi iz različitih resora

mogu sastati, raditi i učiti zajedno – na taj način se sistemski promoviše umreženi rad i

saradnja između resora.

8) Neophodno je razviti “alate”/priručnike/stručne materijale za lokalnu samoupravu

koji će sadržati predloge i rešenja za integrisan i sveobuhvatan pristup poboljšanju statusa

dece ispod tri godine i njihovih majki/osoba koje se o deci staraju. Vreme je da se pređe sa

preporuka na rešenja. Takođe je važno naglasiti šta je ekskluzivna odgovornost lokalne

samouprave i u kom delu lokalna samouprava može očekivati podršku od Republike.

9) Razvoj mreže za podršku Romkinjama, ženama i majkama na nivou lokalnih

samouprava i romskih naselja:

a) Romkinje, majke, bile bi u mogućnosti da traže savete ili odgovore od predstavnika

mreže; mogu tražiti zaštitu kada su one ili njihova deca u opasnosti; jedna od

aktivnosti mreže mogla bi biti i kako poboljšati veštine roditeljstva i/ili pomoći

majkama da steknu osnovne veštine pismenosti (čitanje i pisanje),

b) Jedna opcija je i da se organizuju mreže za podršku “Majke za majke”.

9

10) Unaprediti nadzor (unutrašnji i spoljašnji) sprovođenja zakona i podzakonskih

akata/pravilnika, intervencija i mera u svim relevantnim domenima.

a) Vreme je da se napusti preovlađujući “režim istine” da Romkinje treba da znaju koja su

njihova prava i da se bore za njih. Poštovanje prava od strane sistema trebalo bi da se

podrazumeva, a mere bi trebalo da budu sprovedene nezavisno od nivoa znanja Romkinja.

Romkinje imaju pravo da budu informisane i zaštićene, ne moraju same da se informišu.

11) Obezbediti relevantne podatke, visokog kvaliteta i pouzdane.

12) Sve relevantne ustanove (obrazovne, zdravstvene i socijalne zaštite) u svoje radne i

razvojne planove trebalo bi da uključe specifične mere za povećanje nivoa inkluzije

(kako upisati i privući Rome i njihovu decu, kako sprečiti diskriminaciju, kako definisati

sankcije za neprihvatljiva ponašanja i praksu). U tu svrhu neophodno je razviti listu

indikatora diskriminatornog ponašanja i iskoristiti je za nadzor/praćenje primene u

pomenutim ustanovama.

13) Posebnu pažnju treba posvetiti kvalitetu programa, mera i intervencija koje se tiču

romskih majki (kao i svih žena iz osetljivih grupa) i male dece, zato što je poznato da,

kada se radi o deci i roditeljima iz osetljivih grupa, nizak kvalitet usluga i programa može

imati razarajuće efekte.

14) Saradnja između državnih institucija i NVO-a mora da se poboljša. Nove forme saradnje

moraju biti uspostavljene, bazirane na stvarnom partnerstvu. U isto vreme, NVO-i ne smeju

izgubiti svoj fokus; oni moraju štititi interese majki i dece iz osetljivih grupa (u ovom slučaju

Roma).

Specifične preporuke

Finansiranje

1) Omogućiti kontinuiranu podršku lokalnoj samoupravi sa republičkog nivoa/iz

republičkog budžeta, demonstrirajući da je nega majki i dece ranog uzrasta prioritetno

pitanje za državu, a ne samo za lokalnu samoupravu:

a) Za nerazvijenu lokalnu samoupravu u kojoj je ukupni obuhvat dece obrazovanjem (a

pogotovu romske dece) ekstremno nizak, neophodno je omogućiti dodatna finansijska

sredstva iz republičkog budžeta, iz Nacionalnog investicionog fonda, preko povoljnih

kredita, zajedničkih ulaganja, donacija itd.

2) U budžetu lokalne samouprave moraju se pronaći sredstva koja će obezbediti

integrisane servise za decu uzrasta do tri godine i njihove roditelje/staratelje,

pogotovu majke.

10

3) Planirajući sredstva za lokalnu samoupravu vrlo je važno imati na umu “nevidljive majke

i decu”. Budžeti lokalne samouprave su obično planirani tako što ustanove lokalnim

samoupravama šalju svoje zahteve za finansiranjem na bazi broja registrovanih korisnika

ili broja dece koja su u sistemu; na decu koja nisu u sistemu redovno se zaboravlja,

Potrebno je da lokalna samouprava finansiranje planira na osnovu planiranih

servisa/usluga i programa za decu ranog uzrasta i porodice i na osnovu ukupnog broja

dece i porodica u lokalnoj samoupravi, a da zatim ta planirana sredstva raspodeljuje i

usmerava ka određenim institucijama koje će te servise i programe realizovati (centri za

socijalni rad, obrazovne ustanove i sl.),

4) Neophodno je obezbediti praćenje sprovođenja što će garantovati da sredstva

opredeljena za podršku majki i male dece neće biti potrošena u druge svrhe.

5) Uspostaviti urgentna sredstva na nivou socijalne zaštite. Novac za ove fondove može se

prikupljati kroz društveno odgovorno poslovanje, donacije kompanija i lokalnog biznisa.

6) Uvesti socijalne kreditne kartice sa limitiranom i opredeljenom potrošnjom za porodice

sa malom decom gde su roditelji nezaposleni.

7) Podržati i promovisati partnerstvo između obrazovnih, socijalnih i zdravstvenih ustanova

i privatnog sektora i biznisa,

8) Razviti strategiju kako iskoristiti potencijale mreže volontera.

9) Razviti strategiju na nivou strukovnih škola i univerziteta, za motivisanje i uključivanje

studenata, budućih lekara, socijalnih radnika i nastavnika u obavljanje redovne prakse na

mestima u ustanovama u kojima mogu naučiti kako da rade sa romskom decom i

majkama.

Zdravstvena zaštita

1) Zdravstvene medijatorke su jedan od najboljih primera iz prakse.

Zbog toga je neophodno da se:

a) Poveća njihov broj,

b) Kreiraju uslovi koji pružaju sveobuhvatnu podršku porodicama (napraviti dogovor sa

Ministarstvom zdravlja da bude uključeno u sve relevantne aspekte života romskih

žena, definisati sva neophodna podzakonska akta),

c) Napraviti izveštaj o naučenim lekcijama iz rada zdravstvenih medijatorki i podeliti ga

na nacionalnom i lokalnom nivou kao model koji se može primeniti u različitim

oblastima socijalne intervencije, gde god da je potrebno,

d) Promovisati što je više moguće ulogu zdravstvenih medijatorki - ovo je veoma moćan

način da se osnaže romske žene,

e) Omogućiti kontinuirani profesionalni razvoj za zdravstvene medijatorke i pripremiti ih

za:

11

i) Rad sa romskim majkama i decom uzrasta do tri godine - obezbediti im potrebne

materijale i unaprediti mogućnosti za učenje kod kuće, ostvarujući interakcije sa

decom,

ii) Omogućiti pristup zdravstvenim institucijama sekundarne i tercijarne zdravstvene

zaštite,

iii) Promovisati druge servise.

f) Obezbediti zdravstvenim medijatorkama dodatnu i kontinuiranu podršku - štiteći ih od

diskrimintornih ponašanja i sprečiti mogućnost radnog prezasićenja obzirom na visoka

očekivanja od njih i kompleksnost posla kojim se bave.

2) Razviti modele kooperacije i udruženih i integrisanih aktivnosti zdravstvenih medijatorki,

pedagoških asistenata i romskih koordinatora na lokalnom nivou - kako mogu zajedno da

planiraju, razmenjuju podatke itd.

3) Važno je i da zdravstveni radnici budu:

a) Senzitivisani za rad sa predstavnicima osetljivih grupa (neophodno je prevazići

stereotipe, predrasude i diskriminaciju u praksi), više informisani o holističkom razvoju

deteta i rezultatima multidisciplinarnih istraživanja sa decom ranog uzrasta,

b) Ohrabreni da priđu pacijenima koristeći pristup zasnovan na pravima,

c) Ohrabreni u domenu komunikacionih veština i veština aktivnog slušanja,

d) Osnaženi da rade sa romskim porodicama koje imaju decu ranog uzrasta – sa posebnim

fokusom na rano otkrivanje razvojnih rizika i intervenciju,

e) Informisani o radu zdravstvenih medijatorki i motivisani da sarađuju sa njima (npr.

patronažne sestre i zdravstvene medijatorke trebalo bi da rade zajedno i da obavljaju

zajedničke posete).

4) Od suštinskog je značaja ojačati nadzor Ministarstva zdravlja i drugih odgovornih

ustanova i praćenje sprovođenja zakona i prava građana u zdravstvenim institucijama, npr.

potrebno je da zdravstvena inspekcija i zaštitnici prava pacijenata pojačaju nadzor

zdravstvenih centara.

5) Potrebno je i pojednostaviti procedure u vezi sa članom 22 u Zakonu o zdravstvenoj

zaštiti ( Sl. Glasnik RS, broj 107/2005, 109/2005 i 57/2011).

6) Istražiti mogućnosti o uključivanju privatnog zdravstvenog sektora u primarnu

zdravstvenu zaštitu najugroženijih romskih žena i njihove odojčadi uzrasta do tri godine

(npr. poreske olakšice).

12

7) Istražiti mogućnost većeg uključivanja volontera i studenata – oni mogu značajno

podržati rad zdravstvenih medijatorki i zdravstvenih ustanova.

8) Posebnu pažnju treba obratiti na zdravlje majki, sa posebnim naglaskom na mentalno

zdravlje zbog toga što je poznato da npr. materinska depresija i stres imaju loš uticaj na

razvoj dece na ranom uzrastu (uključujući i prenatalni razvoj). Lekari, pedijatri i

medicinske sestre moraju da obrate pažnju na mentalno zdravlje majki. Psiholozi u

zdravstvenim ustanovama mogu razviti programe za poboljšanje mentalnog zdravlja majki

npr. antistres programi, program za prevenciju depresije itd.

Obrazovanje u ranom detinjstvu

1) Pedagoški asistenti koji funkcionišu u okviru obrazovnog sistema su takođe primer dobre

prakse. Zato je potrebno da se:

a) Poveća njihov broj,

b) Stvore uslovi u kojima bi oni mogli da pruže sveobuhvatnu podršku porodicama,

c) Promoviše uloga pedagoških asistenata kod Roma i u većini drugih zajednica kao

način za osnaživanje Roma (promena imidža Roma u opštoj populaciji itd.),

d) Obezbedi kontinuirana podrška njihovom profesionalnom razvoju - dodatno ih

pripremajući za:

i) Pružanje podrške majkama sa decom uzrasta do tri godine - obezbediti im

protokole za proveru razvojnog statusa deteta i majke kao i brošure sa savetima o

zdravoj ishrani, uspostavljanju odgovornih interakcija sa decom, ranom učenju i

igri, ali takođe i o značaju zdravlja majki,

ii) Unapređivanje atmosfere za učenje kod kuće i roditeljske veštine,

iii) Promovisanje drugih servisa.

e) Obezbediti pedagoškim asistentima dodatnu kontinuiranu podršku – štiteći ih od

diskrimintornih ponašanja i sprečiti mogućnost radnog prezasićenja obzirom na visoka

očekivanja od njih i složenost posla kojim se bave.

2) Razviti modele udruženih i integrisanih aktivnosti pedagoških asistenata, zdravstvenih

medijatorki i romskih koordinatora na lokalnom nivou – kako bi mogli zajedno da

planiraju i da razmenjuju podatke.

13

3) Iskoristiti prostore u lokalnoj zajednici koji su samo delimično iskorišćeni ili nisu

iskorišćeni uopšte (npr. prostori u zgradama opština, u biblotekama, čekaonicama

domova zdravlja i zdravstvenih centara itd.) za organizovanje programa za majke sa

decom uzrasta do tri godine npr. grupe za puzanje, za dojenje, za održavanje higijene

odojčeta, za ranu stimulaciju i komunikaciju i sl.

4) Otvoriti predškolske ustanove i organizovati programe za romske majke i decu uzrasta

do tri godine u vrtićima, ali takođe, ako je moguće, i u romskim naseljima. Potrebno je da

ovi programi budu višefunkcionalni i da omoguće majkama da:

a) Nauče o svojim pravima i kako da ih izraze,

b) Sastanu se sa predstavnicima različitih resora i dobiju od njih informacije i podršku,

c) Unaprede svoja znanja i veštine.

5) Istražiti kakve su mogućnosti i kapaciteti predškolskih ustanova za organizovanje

diversifikovanih programa u skladu sa potrebama dece i porodica i u cilju povećanja

obuhvata dece - npr. program kraćeg trajanja, vikend program, letnje škole za roditelje,

poslepodnevne grupe za igru itd.

6) Razvojni planovi predškolskih ustanova treba obavezno da sadrže i program planiranja

kvote za upis dece iz romskih zajednica. Planiranje kvota trebalo bi vrlo ozbiljno shvatiti -

treba da budu bazirane na ukupnom broju dece određenih godina, broju dece određenih

godina iz romske zajednice i kapacitetu predškolskih ustanova. U procesu ovog planiranja

predškolske ustanove treba da sarađuju sa romskim NVO-ima.

7) Pojačati nadzor sprovođenja zakona (Zakon o finansiranju obrazovnog sistema i Zakon

o predškolskom vaspitanju i obrazovanju) i pravilnika, posebno onih koji zabranjuju

diskriminaciju i koji promovišu afirmativne akcije (upis romske dece u predškolske

ustanove i programe po posebnim kvotama i prioritetima).

8) Istražiti mogućnost da se uključi privatni obrazovni sektor, definisati mere za

motivaciju uključivanja romske dece.

9) Na nacionalnom nivou potrebno je da se razviju sertifikovani programi visokog kvaliteta

koji će omogućiti romskim ženama da se zaposle:

a) Trening može biti deo neformalnog obrazovanja, a sertifikati bi trebalo da budu prepoznati

od strane formalnog sistema kroz koncept “celoživotnog učenja”,

b) Ispitati mogućnost da se ovi programi finansiraju sa tržišta rada kao i kroz investiranje od

strane različitih kompanija koje će kasnije zapošljavati romske žene.

14

10) Uvesti u programe strukovnih škola i univerziteta koji obrazuju buduće učitelje, lekare

i socijalne radnike predmete koji će se baviti razumevanjem ranog detinjstva, važnosti

pružanja podrške roditeljima sa posebnim naglaskom na majke i decu iz osetljivih grupa.

Socijalna zaštita

1) Poboljšati strategiju za razvoj socijalne zaštite i obogatiti je važnim pitanjima iz

domena razvoja i problema u razvoju male dece, njihovih majki i porodica kao i

smernicama za razvoj rešenja iz perspektive unapređenja vaspitanja i obrazovanja dece

ranog uzrasta.

2) Uvesti “socijalne medijatore” kao vezu između porodica i centara socijalne zaštite; proces

uvođenja socijalnih medijatora može biti baziran na iskustvu i lekcijama naučenim iz

procesa uvođenja zdravstvenih medijatorki ili pedagoških asistenata. Prednosti ove mere

su:

a) Bolje međusobno razumevanje i bolji kvalitet komunikacije,

b) Bolji kvalitet usluge,

c) Manje stresa i nezadovoljstva među romskim majkama i roditeljima kao i među

zaposlenima u centrima socijalne zaštite,

d) Velike uštede i sveobuhvatnija implementacija zakona i pravilnika,

e) Bolji uslovi života za romske majke i njihovu decu.

3) Dodatno informisanje majki o njihovim pravima u domenu socijalne zaštite i nege

deteta (npr. organizovati edukativne kampanje koje će se fokusirati na probleme koji su

prisutni u svakodnevnoj praksi centara socijalne zaštite – uključujući romske NVO-e i

ključne osobe iz centara socijalne zaštite).

4) Pojednostaviti procedure za transfer manje sume novca (za porodice) jer urgentne

potrebe zahtevaju urgentne odgovore!

5) Usmeravanje specijalno namenjenih, urgentnih sredstva za pružanje podrške majkama

i deci uzrasta do tri godine. Npr. fond za hitan transfer novca potrebnog majkama koje

moraju da kupe mleko, jer ne mogu da doje dete ili moraju prestati da ga doje.

6) Više pažnje posvetiti prevenciji Npr. revitalizovati i uspostaviti Centre za savetovanje

roditelja, majki, očeva itd.

Zaposlene u centrima za socijalnu zaštitu bi trebalo:

a) Senzitivisati za rad sa romskim ženama (da prevaziđu stereotipe, predrasude i

diskriminaciju),

b) Dodatno podržati zbog teškog posla kojim se bave i nivoa stresa kome su izloženi.

15

7) Definisati standarde servisa/usluga namenjenih majkama i deci ranog uzrasta.

8) Poboljšati volonterske usluge u lokalnoj zajednici.

9) Razvijati servise za podršku majkama i deci uzrsta do tri godine, npr. javne kuhinje za

trudne žene i majke.

NAPOMENA: Dobre vesti!!!

U ovom trenutku dešava se proces revizije svih akcionih planova u okviru Strategije za

poboljšanje položaja Roma u Republici Srbiji tokom Dekade inkluzije Roma u smislu

definisanja prioriteta za period 2012-2014. Neke od preporuka iz RECI izveštaja i sa RGSI

sastanka eksperata održanog 01.11.2011. usvojene su i postavljene kao prioriteti.

U revidiranom akcionom planu obrazovanja:

Jedan od visoko rangiranih prioriteta jeste da se omogući podrška za decu ispod pet i po

godina starosti (kada počinje obavezan pedškolski program) i njihove porodice

Realizujući program za roditelje sa posebnim fokusom na majke i decu ispod tri

godine starosti, poboljšavajući veštine roditeljstva i stvarajući atmosferu i uslove za

učenje kod kuće

Obezbeđujući programe visokog kvaliteta za decu tri do pet i po godina starosti,

diversifikovane programe usklađene sa potrebama roditelja i kapacitetima lokalnih

zajednica i lokalnih samouprava

Razvijajući brošure za roditelje sa najrelevantnijim informacijama o njihovim pravima

i obavezama, ali i kako da ostvare ta svoja prava

Obezbeđujući uslove za kontinuirani profesionalni razvoj pedagoških asistenata kao i

treninge predstavnika NVO-a i nastavnika o tome kako da rade sa romskim roditeljima

Uvodeći romske roditelje u Upravne/Školske odbore i Savete roditelja u školama i

drugim obrazovno-vaspitnim ustanovama.

Izveštaj sačinila

Zorica Trikić

U Beogradu, 28.11. 2011.